Socijalna politika Snežana Đorđević
Socijalna politika Socijalna politika spada među veoma bitne oblasti jer direktno utiče na podizanje standarda života ljudi. U SAD je tek od perioda Nju Dila došlo do razvoja ove oblasti i do uvođenja prvih socijalnih programa: prvo za populaciju starih sa obezbeđivanjem minimalne penzije, drigo pomoć siromašnim porodicama sa izdržavanom decom. Postoje različite definicije siromaštva kao i različite metode utvrđivanja limita siromaštva. 2002. u SAD siromašnom smatrana četvoročlana porodica sa godišnjim prihodom ispod 18 556 $. New Deal-om 1935 godine i prevashodno je bio usmeren na stare ljude koji bi dobijali penzije po završenom radnom veku. Deo programa je takođe bio usmeren na invalide i na nezaposlene kojima su obezbeđena određena davanja.
Evolucija Rat protiv siromaštva je otpočeo još Predsednik Lindon Džonson (Lyndon Johnson) sredinom 1960-ih godina pokrećući brojne socijalne programe kojima su rešavani najurgentniji socijalni problemi. Između 1965 i 1973 godine stopa siromaštva je pala sa 17,3 % na 11,1 % što je najniži nivo ikada postignut. Fenomen siromaštva, ugroženost raznih socijalnih grupa i slojeva i identifikovani su različiti razlozi ove pojave. 19% populacije dece siromašno!- uzdrmalo javno mnenje jer SAD želi da je društvo jednakih mogućnosti za sve. Problem samohranih majki. Manjine (Indijanci ili Američki starosedeoci, Afro-amerikanci i Latino- amerikanci) daleko podložnije siromaštvu od belaca (White Coucasian). 1945 je bilo 5 miliona korisnika socijalne zaštite, 2002-50 miliona. 1969. izdvajanja za ovaj program iznosila 14% budžeta a 2002. iznose 23 % budžeta. 1950 na jednog korisnika dolazilo 16,5 poreskih obveznika, 1960 1: 5,1 da bi 2000 godine pao na 1: 3,4.
Siromaštvo i redistribucija Siromaštvo je tesno povezano sa pitanjem sistema redistribucije (preraspodele) prihoda. 20% najbogatijih stanovnika SAD raspolaže sa preko 50% nacionalnog bogatstva. 20% najsiromašnijih raspolaže sa svega 3,7% prihoda. Ekonomisti često koriste džini koeficijent (Gini coefficient) tj indeks cena na malo, da prikažu jednakost /nejednakost raspodele nacionalnog prihoda.
Raspodela prihoda u SAD 2000 godine Prihod socijalnih Procenat prihoda Kumulirana visina grupa (petina) prihoda Najniži sloj 3,6 % 3,6 % Drugi 8,9 % 12,5 % Treći 14,9 % 27,4 % Četvrti 23 % 50,4 % Najviši 49,7 % 100 % Distribucija prihoda u SAD je u još većoj meri nejednaka nego što podaci iz ove tabele ukazuju. Analizom raspodele tokom poslednjih 30 godina unutar najvišeg sloja može se identifikovati da svega 10% poseduje oko 60% dobiti, a da opet svega 0,1% tog najbogatijeg sloja poseduje najveći deo te dobiti. Poslednjih godina dolazi do još većeg dispariteta u redistribuciji i do stvaranja još većeg jaza između vrlo bogatih i prosečnih Amerikanaca.
Ideološka shvatanja siromaštva U SAD se uglavnom razlikuju ideološka shvatanja siromaštva od strane konzervativaca i od strane liberala. Konzervativci smatraju da je siromaštvo lični izbor i posledica je razmaženosti i preteranog oslanjanja na brojne socijalne programe pomoći. Rešenje ovog problema je u korekciji socijalnih programa - svođenje na najneophodniju meru. Liberali smatraju da je siromaštvo posledica diskriminacije i znatno slabije polazne osnove koju siromašniji socijalni slojevi imaju od detinjstva u pogledu mogućnosti obrazovanja i obuka. Rešenje za siromaštvo vide u naporu države da primeni brojne, raznovrsne mehanizme kojima smanjuje diskriminaciju i daje što bolje šanse za obrazovanje i treninge svim socijalnim slojevima.
Finansiranje socijalnog programa Socijalna zaštita je predstavljala klasičan redistibutivan program između generacija. Fond za davanja starima preko poreza za socijalnu zaštitu pune zaposleni (porez na prihod je konstantan i iznosi 7,6 %). Svako preko 87 000 $ godišnjeg prihoda ga plaća: regresivan je, pogađa siromašnije. Program se vremenom bogatio i danas obuhvata nekoliko važnih oblasti davanja: Davanje penzija osobama koje navrše 65 ili 67 godina života; Davanje potpore invalidima sa fizičkim ili psihičkim oštećenjima; Davanje porodičnih beneficija: ukoliko jedan član porodice dobija određene beneficije u određenim uslovima i članovi njegove porodice dobijaju iste beneficije; Nasleđivanje beneficije: ukoliko lice koje ispuni sve uslove za dobijanje pomoći umre, članovi njegove porodice imaju pravo da preuzmu datu pomoć, Obezbeđena medicinska zaštita kroz program Medicare. Ovaj program se plaća ih poreza na socijalnu zaštitu.
Opterećanost fondova Rešenja se uglavnom traže u dva pravca: povećati davanja i smanjiti troškove. U pogledu smanjenja troškova jedna od mera je omogućavanje osobama starijim od 67 godina da rade. Životni vek duži i da su ljudi u tom periodu u daleko boljoj fizičkoj, psihičkoj i radnoj kondiciji nego pre pola veka. Pitanje položaja žena kao davalaca i korisnika ovog fonda. od II svetskog rata prema statistikama oko 60% udatih žena rade Plate žena u SAD po pravilu iznose 76% od plate muškarca čime su finansijski znatno uskraćene tokom radnog veka ali i kasnije, osnov za penziju im je znatno manji. Ova vrsta nepravde je veoma teško menjati jer je duboko utkana u sistem plaćanja radnika
Procenjeno je da 2017. izdaci za davanja biti veći od sredstava koja mogu da se skupe. 2041 svega 72 % neophodnih sredstava mogu biti skupljeni iz poreza. Instrumenti:indeks cena i indeks korekcije inflacije. Rešenje se vidi u privatizaciji bar dela sredstava socijalnog fonda. Mogućnost da pojedinci svoja sredstva mogu uložiti u hartije od vrednosti na berzi, čime bi se povukle veće provizije nego što je fond do sada mogao da dobije. Vladi dato pravo da socijalni fond u celini ili u njegovom znatnom delu investira u akcije i obezbedi veće prihode nego što je to bio slučaj do sada. Rizik veći ali dobit daleko veća.
Potrošnja na siromašne prema vrsti i kategorijama davanja Kategorija davanja Total Učešće federacije Učešće države Medicinska davanja 196,4 mld 58 % 42 % Davanja u novcu 94,6 78 22 Programi ishrane 35,5 94 6 Programi stanovanja 29,5 91 9 Programi obrazovanja 18,1 94 6 Druge usluge (briga o deci, 12,5 58 42 razvojna blok davanja) Obuke za poslove, treninzi 3,9 98 2 Pomoć oko enerije 1,3 95 5 Kategorija davanja Total Učešće federacije Učešće države
Markice za hranu U 2002 godini postojalo je oko 17 miliona korisnika ovog programa i odvajano je oko 20 milijardi $ godišnje. Jedina obaveza koju korisnici imaju je da se registruju za posao. Čitav program realizuje elektronski pa nema zloupotreba markica. Obezbeđivanje deci školskih obroka (doručak, ručak) sa izbalansiranom nutricionističkom vrednošću. Preduslov je da prihodi u četvoročlanom domaćinstvu budu ispod 453 $ po nedelji. Pomoć porodicama sa decom a posebno samohranim majkama: deca i žene nejugroženije socijalne grupe i pomoć države je neophodna. Program je reformisan: isprva ako se majka zaposli gubi podršku. Sada je ostavio mogućnost da se zadrži pomoć ako radi. Porodice sa jednim roditeljem češće siromašne. Pitanje da li država treba da podstiče brak kao instituciju koja bi povećala blagostanje čitave porodice ili ne. Protiv to je lični izbor oni - i mimo braka trebalo bi da normalno zarade za život.
Efekti socijalnih programa Svega 10% porodica koje ulaze u programe socijalne zaštite uspeju da se otrgnu i nastave samostalno da se izdržavaju Porodice koje su se osamostalile i ostavile za sobom program socijalne pomoći, daleko zadovoljnije i više cene sebe. U oba slučaja se zahteva korekcija programa. Obezbediti pouzdane podatke o standardu i načinu života porodica kao preduslov prilagođavanja programa potrebama porodica i pojedinaca.
Reforma sistema putem privatizacije 1. Izdaci se mogu smanjiti kasnijim uzimanjem penzija omogućavajući da stariji ljudi od 67 godina mogu i dalje, ako žele, raditi. 2. Druga vrsta korekcija se tiče smanjivanja ili čak i potpunog izbacivanja nekih faktora u formuli za proračun visine penzija i davanja (visina cena i prilagođavanje inflaciji). 3. Treći vid je oporezovati beneficije na višu stopu. Povećanje davanja znači povećavanje poreza na zarade za socijalni fond kao i uklanjanje limita davanja. Privatizacija: a. Sva sredstva fonda se ulažu u državne obveznice (izuzetno sigurne hartije od vrednosti ali obezbeđuju samo 2% obrta na uložena sredstva). b. Ovi fondovi se ulažu na berzu - procenat obrta daleko viši, što povećava prihode fonda. Radikalna ideja strah c. svaki pojedinac dobije lični račun, na njega uplaćuje sredstva i bira HOV u koje ta sredstva ulaže.
Dileme privatizacije Na ovaj način se povećava sloboda izbora pojedinaca što je u SAD uvek privlačna opcija otvara se mogućnost investiranja na berzu čime se u stvari podstiče privredni rast i konačno veći obrt povećava budući prihod i visinu penzije pojedinca. SAD inače ima veliki problem smanjene štednje pa bi ovaj mehanizam takođe uticao dodatno na povećavanje štednje građana, što bi bilo izuzetno podsticajno za privredu. Ovu ideju je zastupao Džordž Buš, tokom druge predsedničke kampanje 2000. godine, što je bila odlična prilika da se u javnosti otvore sva sporna pitanja i ponude javnosti što precizniji odgovori. Razni socijalni slojevi i grupe su se podelile u pogledu najboljeg rešenja za reformu sistema socijalne zaštite. Mogući problemi
Uloga socijalnih davanja u prihodima
Mogući problemi Mogući negativni efekti su vezani za nestabilnost berze i mogućnost da dođe do pada i krize kojom propadaju investicije. Pogubni efekti krize na berzi su se osetili tokom 2001 i 2002 godine (posledica pucanja balona firmi iz oblasti novih tehnologija) kao i tokom 2007 a posebno tokom 2008 godine (posledica hipotekarne krize). Uništavanje ličnih fondova za socijalnu zaštitu predstavlja individualnu katastrofu i za takve slučajeve država mora nadoknaditi gubitak (ogromna sredstva) što bi obesmislilo celinu reformskih napora. Otvorilo se pitanje takođe i šta učiniti sa osobama koje uskoro treba da počnu da koriste penzije a da uložena sredstva još uvek nisu stvorila obrt od kog treba da budu isplaćene njihove penzije. Stari skeptični prema berzi ali mladi skloni da prihvate ovo rešenje.
Stariji glasači su veoma nepoverljivi prema berzi i smatraju da je takav vid ulaganja sredstava iz fondova socijalne zaštite veoma rizičan, pa time i neprihvatljiv. Stariji se organizuju u asocijacije i druga udruženja štiteći svoje interese pa je za političare jako složen ambijent za reforme i neke korenitije promene. Optimalno rešenje je da mlađi i pojedinci koji žele mogu koristiti model privatizacije dok starija generacija može ostati u starom sistemu. Dileme o jednakosti i poštenju programa Da li iz plata da se finansiraju penzije? Da li je u redu da penzije budu ujednačene ako se različito odvaja? Novi sistem privatnog investicionog plana obezbeđuje pošteniju redistribuciju sredstava. Novi sistem omogućava ženama, posebno koje bolje zarađuju, da obezbede pristojna sredstava za penziju i druge vidove socijalne zaštite. Ostaje problem drugih žena (konzervativne, loše investiraju na berzi, duže žive pa su im tako prihodi mnogo niži). Otvorena pitanja i danas.
HVALA NA PAŽNJI!