Izazovi u primeni IFRS 9 Koncept očekivanog gubitka Predavač: Sanja Kočović Senior Manager Maj, 2015. godine
Istorija Efektivni datumi U julu 2014. izdata je konačna verzija standarda IFRS 9: Finansijski instrumenti Konačni datum stupanja na snagu je 1. januar 2018. godine, s tim što je omogućena ranija primena Finansijski instrumenti klasifikacija i vrednovanje Propisivanje uslova pod kojima finansijsko sredstvo može biti vrednovano po amortizovanoj vrednosti Dva testa bi trebalo da budu ispunjena poslovni model i test karakteristika datog sredstva Posledica menja se merenje i iskazivanje mnogih finansijskih instrumenata u zavisnosti od njihove namene i prirode Očekuje se znatno veća volatilnost u bilansu uspeha uslovljena činjenicom da će znatno veći broj instrumenata biti vrednovan po fer vrednosti Finansijski instrumenti Ispravka vrednosti Novi model obezvređenja na osnovu očekivanog gubitka se odnosi na finansijska sredstva vrednovana po amortizovanoj vrednosti Kada su ispunjeni kriterijumi, očekivani gubici od 12 meseci biće zamenjeni očekivanim gubicima do dospeća sredstva, odnosno za ceo period trajanja Posledica značajno povećanje nivoa ispravke vrednosti. Takođe i sam trošak ispravki će postati vrlo promenljiva varijabla, usled promene očekivanja. 1
Uticaj biznis modela na klasifikaciju finansijskih sredstava Biznis model Držanje radi prikupljanja (HTC) Ključne karakteristike Držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova Klasifikacija Amortizovana vrednost Držanje radi prikupljanja i prodaje Držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova i radi prodaje finansijskog sredstva Fer vrednost kroz ostali rezultat Ostali biznis modeli Ne podrazumeva držanje sredstva radi prikupljanja ugovorenih novčanih tokova niti prodaju finansijskog sredstva Fer vrednosti kroz bilans uspeha 2
Koncept Anticipativan model ispravke fokusiran na budućnost Kada je prikladno priznati gubite za ceo period trajanja sredstva? Usled kritika tzv. incurred loss modela, na kome je počivao IAS 39, IFRS 9 uvodi model očekivanog gubitka expected loss Očekivani kreditni gubici se mere ili kao očekivani gubici za period od 12 meseci, ili za ceo period trajanja sredstva Bilans stanja Očekivani kreditni gubici na svaki dan izveštavanja treba da reflektuju rizike sadržane u finansijskim instrumentima Ranije priznavanje i viši nivo ispravki i rezervisanja Nagrada za sredstva niskog rizika i surova kazna za povišen kreditni rizik Potencijalno veliki efekat kod prve primene Bilans uspeha Značajna volatilnost P&L-a usled promene procene, tj. migracija i transfera između bucket-a manja predvidivost Obelodanjivanja Inputi, pretpostavke, ekstenzivna obelodanjivanja 3
Razlike u obračunu očekivanog kreditnog gubitka Očekivani kreditni gubitak PD LGD EAD IFRS 9 Predstavlja vrednost u datom trenutku Procena za više vremenskih perioda (baket 1: za period od 12 meseci, baketi 2/3: za ceo period) Zasnovan na tržišnim vrednostima i pretpostavkama naplate Baziran na konceptu naplate Ne uključuje buduće troškove naplate Dozvoljena primena regulatornog LGD-a Vremenski zavistan EAD Uključenje vanbilansnih stavki je i dalje pod znakom pitanja 4
Kako funkcioniše koncept Baket 1 Status: nije došlo do povećanja kreditnog rizika Gubitak od umanjenja vrednosti: očekivani gubitak za period od 12 meseci Baket 2 Status: došlo je do značajnog povećanja kreditnog rizika Gubitak od umanjenja vrednosti: očekivani gubitak za ceo period trajanja finansijskog sredstva Baket 3 Status: Obezvređen (individualno ispravljen) Gubitak od umanjenja vrednosti: očekivani gubitak za ceo period trajanja sredstva 1 2 3 Finansijska sredstva koja su obezvređena u momentu priznavanja (eng. POCI) ostaju u baketu 3 tokom celog perioda trajanja 5
Logika alokacije i prenosa između baketa Krediti za istim rejtingom / PD-ijem mogu biti u različitim baketima (npr. baket 1 i baket 2) Krediti u baketu 1 mogu imati veći PD od kredita u baketu 2 Koncept je simetričan čim kriterijumu za prenos prestanu da važe, krediti se prenose nazad u baket 1 i Sredstva kod kojih postoji objektivan dokaz o umanjenju vrednosti prilikom inicijalnog priznavanja ostaju u baketu 3. Default odnosno status neizmirenja obaveza kao i značajno pogoršanje statusa dužnika (ili značajno povećanje kreditnog rizika) nisu definisani u IFRS 9. Posledično, Banke će biti same u obavezi da definišu status default-a kao i šta predstavlja značajno povećanje kreditnog rizika dužnika. 6
Default? Definicija bi trebalo da bude konzistentna sa internom metodologijom za upravljanje kreditnim rizikom i trebalo bi da uzme u obzir kvalitativne i kvantitativne indikatore Moguća je primena regulatorne definicije ali samo ukoliko je ista konzistentna sa internom metodologijom za upravljanje kreditnim rizikom i uzima u obzir Kvalitativne i kvalitativne indikatore Neophodna je definicija u kontekstu pojedinačnog tipa finansijskog sredstva Pretpostavka 90+ DPD 7
Značajno povećanje kreditnog rizika Banka koristi internu rejting skalu za kredite koja ide od 1 do 10, gde 1 predstavlja najniži nivo kreditnog rizika, a 10 najviši nivo kreditnog rizika. Banka smatra da povećanje za dve interne kategorije predstavlja značajno povećanje kreditnog rizika. Takođe, interne kategorije od 1 do 3, predstavljaju kategorije niskog kreditnog rizika. Na datum izveštavanja Banka u svom portfoliju ima sledeća dva kredita: Kredit A, čiji je inicijalni kreditni rejting bio 2, na datum izveštavanja ima kreditni rejting 5 Kredit B, čiji je inicijalni kreditni rejting bio 4, na datum izveštavanja ima kreditni rejting 5 Banka procenjuje da je došlo do povećanja kreditnog rizika i dolazi do sledećih zaključaka: Da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika? Priznati gubitak od umanjenja vrednosti u iznosu Kredit A Da Očekivani gubici za ceo period trajanja kredita Kredit B Ne Očekivani gubici za period od 12 meseci Kakav se zaključak može izvesti? Iznos očekivanog gubitka koji treba priznati se razlikuje između dva kredita, bez obzira što oba kredita imaju isti interni rejting na datum izveštavanja. Ovo je posledica značajnog povećanja kreditnog rizika kredita A. 8
Tehnički izazovi i glavna pitanja implementacije Kriterijumi za prenos između baketa Definisanje kriterijuma za inicijalno priznavanje i prenosa između baketa 1 i baketa 2 Nakon 30 dana kašnjenja dolazi do povećanja kreditnog rizika, banke će morati same da definišu reprezentativan prag kašnjenja Pored kašnjenja, banke bi trebalo da definišu ostale događaje koji mogu dovesti do povećanja kreditnog rizika Procena očekivanih kreditnih gubitaka za ceo period trajanja sredstva Ročnost Modeliranje očekivanog gubitka za višegodišnji period Očekivanje je postojanje internih modela za klasifikaciju na bazi Bazel IRB pristupa za obračun kapitalnih zahteva za kreditni rizik. Pitanje je adekvatnosti segregacije u bakete i obračuna rezervisanja isključivo na osnovu dana kašnjenja Uspostavljanje unapređene kalibracije i back-testing. SVE pretpostavke moraju biti validirane - konzervativne pretpostavke nisu kompatibilne sa adekvatnim prikazivanjem Ugovorena ročnost naspram ročnosti uslovljene ponašanjem dužnika Kreditne kartice i npr. dozvoljena prekoračenja po tekućem računu nejasno Za sredstva kod kojih postoji mogućnost refinansiranja o dospeću, banke bi trebalo da utvrde kako ovo utiče na obračun očekivanih kreditnih gubitaka (kao produženje ročnosti ili kao rizik od refinansiranja u PD obračunu) Prva primena Postojeći modeli i podaci koji se koriste su u ovom trenutku prihvatljivi ali ne mora da znači da će biti usaglašeni sa zahtevima / očekivanjima IFRS 9 Nedovoljne centralizovane baze podataka - značajno angažovanje različitih odeljenja Analiza dostupnosti početnih internih rejtinga (inicijalni PD) Analiza rezultata simulacije kao osnova za donošenje strategije i planiranja Obimni zahtevi obelodanjivanja Definisanje kvalitativnih i kvantitativnih zahteva za obelodanjivanjem Uspostavljanje dodatnih flegova i interfejsova koji bi obezbedili dostupnost podataka Implementacija u sve procese 9
Dileme Ključna pitanja koja treba adresirati u narednom periodu pre konačnog datuma primene standarda su: Default status Nije jasno definisan standardom jedina pretpostavka za sada je kašnjenje od 90 dana default se može definisati dodatno pre tog trenutka. Značajno povećanje kreditnog rizika Nije jasno definisan standardom jedino je jasno da to ne može biti trenutak nastupanja default-a, odnosno momenat obezvređenja sredstva. Ključno je posmatranje relativnog povećanja u odnosu na inicijalni momenat. Postavlja se pitanje da li je važno razlikovati da li to značajno relativno povećanje uzrokuje obračun na individualnom nivou ili se treba obračunati ispravka na kolektivnoj osnovi za ceo period trajanja. Standard i tumačenja prepoznaju trigger od 30 dana kašnjenja kao značajan faktor koji determiniše značajno povećanje kreditnog rizika. Obračun parametara za obračun ispravke vrednosti Tretman vanbilansa PD pitanje modeliranja verovatnoće odlaska u default za ceo period trajanja plasmana, nestajanje LIP faktora iz obračuna LGD pitanje prihvatljivosti,,statičnog pokazatelja Pitanje internih rejtinga u kontekstu našeg tržišta Potreba uključenja ostalih kvalitativnih kriterijuma u obračun faktora makroekonomskih, geografskih i ostalih faktora Nije jasno definisan posmatranje vanbilansnih vezano je pre svega za ponašanje i status bilansnih izloženosti 10
Ključni izazovi Izazovi Priprema za inicijalnu primenu Veća volatilnost BS i P&L Sistemi i procesi koje treba prilagoditi novom modelu Teže merenje usled neaktivnih finansijskih tržišta Mogućnosti i sposobnosti simulacije kvantitativnog efekta promene standarda Teže planiranje i budžetiranje Potreba za procenom efekata na ključne indikatore, kapital i regulatorne zahteve Obimna obelodanjivanja 11
Zaključak Primena od 2018. ne znači čekanje do 2017.! Banke u UK i Nemačkoj su počele sa radom na primeni još 2011. godine Gruba istraživanja govore o povećanju nivoa ispravki u rasponu od 50% do 3 puta Efekat klasifikacije kredita u finansijske instrumente koji se vode po fer vrednosti je najteže kvantifikovati Uključenje biznis delova svi moraju imati svest Početi sa redizajnom proizvoda i upravljanjem portfolija što pre sa svešću o IFRS-u 9 12
Hvala na pažnji Sanja Kočović Senior Manager KPMG d.o.o. Beograd Kraljice Natalije 11 11000 Beograd skocovic@kpmg.com Tel. +381 (11) 20 50 518 Mob +381 (60) 20 55 518 2015 KPMG d.o.o. Beograd, srpsko društvo s ograničenom odgovornošću, član KPMG mreže nezavisnih firmi članova povezanih sa KPMG International Cooperative ( KPMG International ), švajcarskim pravnim licem. Ime, logo KPMG i cutting through complexity su registrovani zaštitni znaci KPMG International.