FRANSIS I XOZEF XAJS @IVOT U SREDWOVEKOVNOM GRADU Utopija Beograd 2004
UVOD Gradovi zapadne Evrope, sa svim svojim budu }im sadr`ajima, na sta li su u sred wem ve ku. Do 1250. go di ne, gra do vi su ve} bi li `i va i na pred na sta ni {ta qu di, i to ne sa mo na obali Sredozemqa ve} i na severozapadu Evrope. Pri ~a ko ja sle di, po ku {aj je da se osli ka `i vot sre di nom tri na e - stog ve ka u jed nom od po no vo o`i vqe nih gra do va Troa (TroÚes), prestonici bogatog okruga [ampawe, sedi {tu bi - sku pa, i iz nad sve ga, me stu gde su se odr `a vala dva ~u ve na va {ara u [ampawi. U vreme kada je Julije Cezar logorovao u Galiji i Britaniji, bilo je malo mesta u severozapadnoj Evropi koja su mogla biti nazvana gradovima. Grad Lutecija (Pariz) bio je do voq no va `an da bi Ce zar u svo jim Komentarima zabe- `io wegovo nestajawe u plamenu. Me utim, u ve }em delu te oblasti Rimskog carstva, politi~ko ustrojstvo je bilo ne - razvijeno, trgovina isuvi {e oskudna, a religija prili~no primitivna, da bi bilo mogu }e stvarawe ve }ih naseobina od sela. Ogromna prostranstva bila su prepu {tena divqini i pu sto {i. Rimske legije gradile su puteve, obezbe ivale tr`i- {te za prodaju lokalnih poqoprivrednih proizvoda i pru - `ale uto ~i {te trgovcima u svojim utvr enim logorima. Jed no od me sta gde su se utvr di li, bi lo je se o ce na u{}u re -
6 @IVOT U SREDWOVEKOVNOM GRADU ke Se ne i va `an voj ni put, Via Agri pa. Marko Aurelije je tamo sagradio kulu, a potowi imperatori, naro ~ito Aure - li jan, ko ri sti li su je kao ba zu. Za jed no sa osta lim utvr e - nim gra do vi ma, trikase su po ste pe no do bi ja le iz gled traj - ne naseobine, po {to su vojnici iz lokalne posade ven ~ava - li tamo {we devojke, zasnivali sa wima porodice i ostaja - li tu posle isteka vojne slu`be, bave }i se obra ivawem ze - mqe izvan zidina grada ili zanatlijskim poslovima u gra - du. Razvijaju }i se iz vojne baze u administrativni centar, ovaj grad do bio je zi di ne a ti me i uslo ve za no ve sta nov ni - ke: skupqa ~e poreza, ~inovnike, qude koji su namirnicama snabdevali vojsku, kao i ve {te radnike i {egrte, ukqu ~uju }i i ratne zarobqenike koji su dovo eni iz divqina Ne - ma~ ke i Fri zi je. Te {ko da je grad Troa mo gao da se me ri sa rasko {nim gradovima ju`ne Evrope, ~ak i sa Parizom, ko - ji je do tre }eg ve ka ve} imao tri ku pa ti la, po zo ri {te i hi - po drom. U gra du Troa je mo `da po sto ja lo sa mo jed no ku pa - ti lo, {to je uo sta lom bio slu ~aj i sa ve }i nom osta lih gra - dova tog vremena u severnoj Evropi. Hri {}anska crkva dala je novi sna`an podsticaj raz - voju mnogih zaba ~enih gradova na severu kontinenta, iako prvi apostoli nisu bili uvek dobrodo {li za lokalne pa - gan ske gra an ske ili ver ske vla sti. U gra du Troa, kao i drugde, mnogi hri {}ani su do`iveli mu ~eni~ku smrt od strane upravnika i imperatora koji su se dr`ali vere svo - jih pre da ka. Me u tim, ka da je cr kva uspe la da od im pe ra to - ra Konstantina napravi vernog hri {}anina, bio joj je otvoren put za u~vr {}ivawe svog polo`aja. Tokom ~etvr - tog i petog veka, nicale su nove biskupije {irom Evrope. Mesta koja su biskupi naj ~e {}e birali za sedi {ta svojih biskupija, bila su biv {i rimski administrativni centri, obi~no nekada {wi vojni logori. Novi sve {teni~ki pore - dak zahtevao je usluge obi~nog naroda kojeg su ~inili ze - mqoradnici i zanatlije. Nastala je nova re~ kojom su ozna - ~avani gradovi u kojima su bila sedi {ta biskupa cité iz - vedena od latinske re ~i civitas koja je prvobitno kori {}ena za naseqeno mesto opasano zidinama.
UVOD 7 Ka ko je sla bi la mo} Rim skog car stva, ta ko su i we go - vi zva ni~ ni ci gu bi li au to ri tet, {to je stvo ri lo pra zni nu koju su popunili hri {}anski biskupi. Ugled biskupa iz Troa to li ko je po ras tao da su sre di nom pe tog ve ka, ka da su se u okolini pojavili Huni, svi od wega tra`ili za {titu. Do ta da je grad bio sa mo jed nom opu sto {en i to od stra ne Van da la, a Ati li ne Hu ne bio je glas da su jo{ su ro - viji. Biskup Lup poslao je jednog akona i sedam ~inovnika da poku {aju da umilostive neprijateqa, me utim, jedan nesre}ni doga aj prouzrokovao je neuspeh misije. Bela ode- `da koju je nosio akon izazvala je wi {tawe Atilinih kowa. Atila je iz toga zakqu ~io da se wegovi posetioci bave ma gi jom, te je na re dio da ih na li cu me sta ubi ju, a sa mo je - dan mla di ~i nov nik uspeo je da po beg ne i is pri ~a {ta se do go di lo. Po tom je Ati la oti {ao da se bo ri pro tiv Ri - mqana, Gota, Burgun ana i Franaka koji su odmah obustavili svoje me usobne borbe da bi mu se zajedni~ki suprotstavi li. Po tu ~en, ali ne u pot pu no sti, Ati la se sa svo jom hor - dom po vla ~io na is tok. Na pu tu mu se na la zio grad Troa. To je bio lo{ znak i jo{ jed nom su se svi me {ta ni obra ti li za po mo} bi sku pu Lu pu. Ovog pu ta bi skup Lu p li~ no je oti {ao da pregovara sa Atilom, i postigao je iznena uju }i uspeh. Ati la je po {te deo Troa, vo de }i bi sku pa sa so bom sve do Raj ne, oda kle mu je do zvo lio da se vra ti ku }i, snab dev {i ga raznim dragocenostima. Zbog ovog pregovara~kog podviga, Lu p je pr vo pro gla {en za iz daj ni ka i prog nan, ali je po sle preispitivawa tog stava, vra }en na svoj nekada {wi polo- `aj i po tom ka no ni zo van kao sve ti Lup (St.-Loup). Do kra ja pe tog ve ka, za pad ni deo Rim skog car stva za pao je u ha os. Sko ro svi gra do vi, sta ri i no vi, ve li ki i ma li, strahovito su nazadovali. Qudi su uzimali kamewe i cigle sa spomenika da bi popravili svoje ku }e i oja ~ali gradske zidine zbog brojnih ne`eqenih prido {lica. Zbog dugotrajne poqoprivredne krize i velikih poreme }aja izazvanih velikim seobama ili napadima sa severa i istoka, skoro da je nestalo i trgovine. Gradovi poput Troa ostali su nerazvijeni, pola vojni, a pola seoski. Izuzev nedovr {enih cr-
8 @IVOT U SREDWOVEKOVNOM GRADU kvenih zgrada biskupove palate, crkve-bazilike, katedrale i nekoliko samostana unutar zidina grada Troa nalazilo se samo nekoliko desetina ~atrqa. Od ~etrdeset jutara zemqe koliko je iznosila gradska povr {ina, ve }i deo bio je pod vinogradima, povrtwacima i pa {wacima. Ipak, varvarske horde pqa~ka {a unekoliko su doprinosile razvoju takvih naseobina. Po{to bi poharali rimsku provinciju, posta vi li bi u woj svo je se di {te ko je se vre me nom uglav nom razvijalo u mawu prestonicu. Grad Rems (Reims), ko ji se na - lazio severno od Troa, postao je prestonica frana~ke dr- `ave, a sam Troa prestonica oblasti [ampawe (Champagne). Bi skup gra da Rem sa, sve ti Re mi (Saint-Rémi), bio je jo{ uverqiviji pregovara~ od svetog Lupa, biskupa grada Troa koji je pregovarao sa Atilom, uspev {i da pridobije frana~kog vo u Klovisa, koji nije bio ni {ta mawe svirep od Atile. Dok je sveti Remi nadahnuto pri ~ao o Isusovom mu- ~e ni {tvu, Klo vis je uz vik nuo: Da sam sa mo mo gao da bu dem tamo na ~elu svojih hrabrih Franaka! Ubrzo posle toga, Klo vis je kr {ten a po tom i we go vi hra bri Fran ci. U {e stom i sed mom ve ku, dat je no vi pod strek raz vo ju gradova od strane crkvenih krugova, u vidu gradwe benediktinskih manastira. Ove ustanove su se brzo {irile, u~vr {}uju }i se kako u gradovima, tako i na selu, privla ~e- }i odmah brojne zanatlije, zemqoradnike i trgovce. U ba - varskim {umama nikao je mona {ki grad Minhen. Benediktinska katedrala u Flandriji koja je bila sagra ena na me stu gde je re ka Aa (Aa) po sta ja la plov na, ~i ni la je je zgro budu }eg industrijskog grada po imenu Sen Omer (Saint- Omer). Na obali Sredozemqa, mnogi od starih gradova iz doba Rimskog carstva, funkcionisali su tokom mra~nog sredweg veka jednako kao i za vreme vladavine Rimqana. Mar sej, Tu lon, Arl, Avi won i dru ge lu ke u Pro van si, na - stavili su sa aktivnim bavqewem trgovinom na isto~noj obali Sredozemqa. Oni su uvozili papirus i za ~ine, a be - nediktinski manastiri su im pomagali da na u tr`i {te za prodaju te robe. U suprotnom smeru, na brodovima koji su isplovqavali iz Provanse, naj ~e {}a izvozna roba bili su
UVOD 9 ro bo vi. Ova kvo sta we stva ri tra ja lo je sve do sed mog ve ka. Naime, tada su iznena uju }i vojni uspesi Muhamedovih sledbenika na Bliskom istoku i u severnoj Africi imali za posledicu veliko preme {tawe trgova~ke aktivnosti na Sredozemqu. Savremeni nau~nici odbacili su tvrdwu Anrija Pirena (Henri Pirenne) o uzro~no-posledi~noj vezi izme u pojave Muhameda i nastanka mra~nog sredwovekovnog razdobqa u Evropi, ponudiv {i druge uzroke za wegovu pojavu. Me utim, ~iwenica je da su drevni rimski, tada hri- {}anski trgova~ki gradovi, pojavom muslimanskih flota u zapadnom i sredi {wem delu Sredozemqa, bili primorani da se bra ne od ~e stih na pa da i pu sto {e wa od stra ne Arapa. \enova, koja je do tada bila veoma razvijena luka, postala je obi~no ribarsko selo. Novi gradovi u kojima se vijorila zastava Muhamedovih sledbenika, nicali su u velikom broju du` obala severne Afrike Kairo, Mahdija, Tu nis. Drev nim gr~ kim lu ka ma, kao i onim iz do ba Ri mqa - na, udah nut je no vi `i vot pod vla {}u osva ja ~a. U alek san - drijskoj luci u kojoj se nalazio i ~uveni svetionik koji je prethodnih hiqadu godina bio smatran jednim od sedam svetskih ~uda, nova brodogradili {ta bila su ispuwena mu - slimanskim plovilima koja su kori {}ena za trgovinu i gu - sarewe, usled ~ega je Aleksandrija postala najve }e trgova~ko mesto na Sredozemqu. Jedna hri {}anska, tj. evropska lu ka, ima la je jo{ ve }i ra spon tr go vi ne. Bio je to Kon stan - tinopoq, prestonica Isto~nog rimskog carstva, poznatog i kao Vi zan ti ja, stra te {ki sme {ten na me stu gde su se ukr - {tali glavni trgova~ki putevi sa sve ~etiri strane sveta. Me utim, osim Konstantinopoqa koji je bio u rukama Gr - ka, muslimanski trgovci i pqa~ka {i vladali su prioba - qem Sre do ze mqa. U osmom ve ku, wi ho va osva ja wa su se pro - {i ri la na [pa ni ju i Ba le ar ska ostr va, ~ak i na deo Pro - van se, oda kle su kre ta li u pqa~ ka {ke po ho de na sve drev ne gra do ve u do li ni re ke Ro ne. Po {lo im je za ru kom da stig - nu da le ko na se ver i opqa~ ka ju ~ak i grad Troa. U ra nom sred wem ve ku pqa~ ka je bi la po ja va ko ju su stanovnici gradova morali da prihvate kao surovu stvar -
10 @IVOT U SREDWOVEKOVNOM GRADU nost. To nisu ~inili samo neznabo`a~ki pqa~ka {i, ve} i hri {}an ski vla ste li ni, ~ak i bi sku pi ta ko je grad Troa poharao biskup iz Oksera. Me utim, glavni pqa~ka {i, ko - ji su se pojavili krajem devetog veka, bili su vikinzi. Do tre nut ka ka da su sti gli do Troa, ovi ri o bra di di vqa ci sa dalekog severa bili su ve} opqa~kali skoro sve poznate gra do ve Evro pe Pa riz, Lon don, Utreht, Ru an, Bor do, Se - viqu, Jork, Notingem, Orlean, Tur, Poatje. Ovaj spisak obuhvata skoro sve zna ~ajne gradove zapadne Evrope u devetom veku. Pohod na [ampawu predvodio je lokalni gusar Hasting ko ji je bio po znat po svo joj ogrom noj sna zi. Na su prot ustanovqenoj praksi po kojoj su se vikinzi ponekad naseqava li u ju `noj Evro pi, Ha sting je ot plo vio za Skan di na vi ju i `i veo kao pra vi Nor man. Odan de je po veo svo je no ve ze - mqake u ru {iteqske pohode na Normandiju, Pikardiju, [ampawu i dolinu reke Loare. Grad Troa je opqa~ kan bar dva-tri pu ta. Kao i dru gde, i ovde su stalni napadi izazvali otpor me {tana. Biskup Anse`iz (Anségise) bio je zna ~aj na li~ nost, po put kra qa Al fre da i gro fa Eda, jer je, udru `iv {i se sa obli `wim biskupima i vlastelinima, okupio lokalne vitezove i se - qake, koji su se hrabro borili u odlu ~uju }oj bici posle ko - je su vikinzi bili proterani. Otpadnik Hasting, koji je se - bi do de lio ve li ki po sed, ku pio je mir ta ko {to je pre pu - stio [ar tr (Chartres) jednom od svojih protivnika, grofu od Vermandoa (Vermandois) 1, ~i me je ovaj ste kao osno vu da stvori sopstvenu mo}nu dinastiju. Iako paradoksalno, i vikinzi su na svoj na ~in doprinosili razvoju gradova. Naime, ~esto bi opqa~kali vi {e ne go {to su mo gli da po ne su sa so bom, ta ko da su sav vi {ak 1 Tokom devetog veka gradom Troa vladali su razni grofovi koji na to me sto ni su do la zi li po na sled noj li ni ji, ukqu ~u ju }i tu i Ade le ri - na, opa ta iz Sen Lu pa. Pr vi ko ji je vla dao gra dom Troa iz po ro di ce Ver - man doa, bio je grof Eri ber (Héribert), ko ji je umro 943. go di ne. We gov sin Rober, koji je odbio poku {aje biskupa Anse`iza da povrati kontrolu nad gra dom, umro je ne osta viv {i za so bom po tom ka, ta ko da ga je na - sledio wegov brat Eriber. Smr }u Eriberovog sina Etjena, 1015. godine, dinastija Vermandoa prestala je da postoji.
UVOD 11 ple na pro da va li. Ta ko bi, da kle, ne ki grad ko ji je bio do - voqno mo }an da se odupre napadu vikinga, mogao da zaradi na nesre }i svojih mawe mo}nih suseda. Vikinzi su ~ak i osni va li gra do ve. Ta mo gde bi plen bio bo gat, osni va li su svoje logore koje su koristili kao stovari {ta u kojima su se ba vi li tr go vi nom. Je dan od ta kvih gra do va bio je i Da - blin. Tako e su podstakli razvoj Jorka na ~iniv {i ga svojim se di {tem, ia ko se to is pr va mo `da ni je svi de lo lo kal - nom stanovni {tvu. Ipak, deveti vek je predstavqao razdobqe najve }eg sunovrata gradskog `ivota. Osim vikinga, muslimanske horde su tako e vrebale svoju priliku da ugrabe jo{ bogatiji plen, dok su uveliko pqa~kali katoli~ke po - sede izvan Rima. Krajem devetog veka, na istorijskoj sceni su se pojavili Ma ari kao nova velika opasnost po evrop - ske gra do ve. Oni su bi li po zna ti po svo joj sli~ no sti sa iz - uzetno okrutnim Hunima naime, i{li su u pqa~ka {ke po - hode kroz oblasti dana {we Nema~ke, severne Italije i isto~ne Francuske. Prilikom poku {aja nala`ewa privremenih re {ewa kao {to su sa kri va we, pre go va ra we, pa ~ak i bor ba, usle di - li su ogromni gubici, te Evropa preduzima odlu ~an odgo - vor na invaziju varvara u vidu podizawa gradskih zidina. Tada {wi gradovi bili su u`urbano opasivani zidinama, te su tako po ~eli da do`ivqavaju op {ti napredak, pru`aju }i svojim stanovnicima sigurnost. Seoski vlastelini podizali su zidine da bi oja ~ali svoje nedovr {ene zamkove, ~ime su sebi pridavali jo{ ve }u va`nost. Zidine su tako e bile podizane oko samostana. Ponekad se de {avalo da su zidine koje su podizane radi za {tite zamkova ili samostana imale za neo ~ekivanu posledicu to da privuku ba ~vare, kova ~e, lovce na krzno ili sitne trgovce, postaju }i tako jezgra no - vih gradova. U nekoliko naseqa podignute su zidine pre nego {to su ona bila napadnuta. Stanovnici Sen Omera iskopali su {irok i dubok jarak, ispunili ga vodom i napravili bedem od iskopanog zemqi {ta, postaviv {i na vrh za {iqene ko ~eve. Unu tra se na la zi lo dru go, ja ~e utvr e we. Ta ko je 891. go -