ISSN 1821-1550 Година III, Број 123 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 15. септембар 2011. године 9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2 KAKO @IVI SREDWI SLOJ GRA\ANA Одбрана руководства Клиничког Центра Коме треба пилула за умирење Poni`ewe, sramota i tuga страна 7. INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE STUPA U [TRAJK S direktorom \oki}em izvesna - propast страна 8. CONTRAST STUDIOS OTVOREN SKEJT PARK U KRAGUJEVCU Tek }e da se gruva страна 14. ФОТО: МИКИ ЈЕВТОВИЋ
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Отварање ДРУГА СТРАНА Volovska prevara Пише Драган Рајичић АНКЕТА ПРИЈА ЛИ ВАМ ОВО ПРЕТОПЛО ПОЗНО ЛЕТО? Vladimir Pavlovi}, bravar: - Volim kad je toplo, ba{ je dobro ovakvo vreme. Zvonko Mitrovi}, gra evinski tehni~ar: - Mrzim sneg, ne volim hladno}u. Zoran Zekavica, penzioner: - Ubi me ova vru}ina... Nada Obradovi}, ma{inski tehni~ar: - Preterano je, iako volim toplo. Mila Baki}, ma{inski tehni~ar: - Volim crveno i toplo, pa u`ivam u ovom vremenu. Milo{ Sipeti}, student medicine: - Do sad je prijalo, ali ve} po~iwe da optere}uje. Karikatura: Goran Milenkovi} M. Igwatovi} Nikola Kastratovi}, student medicine: - Meni je prijatnije kad je vru}e nego kad zahladni. Svetislav Stojanovi}, bubwar: - Ko, bre, ne voli toplotu? Milo{ Jano{, student prava: - Da, toplo je super. Gospodine gradona~elni~e, po{tovana lokalna upravo, Moj kom{ija Sava i ja obra}amo Vam se ovim otvorenim pismom jer smatramo da o jednom nemilom doga aju koji se onomad desio u na{em gradu treba da budete iz prve ruke upoznati i vi i na{a celokupna javnost. A evo {ta se desilo. Mi smo onomad, da izvinite, ispu{ili i vola na ra`wu! Kad smo stigli na zakazano mesto i u zakazano vreme, ni rogova od wega vi{e nije bilo. Kako smo nasamareni? E, sad }emo o tome, sve po redu. Ja onomad na em slu~ajno na ulici zvani~ni program de{avawa na Sajmu poqoprivrede. Nekom ispalo, a ja ina~e sakupqam svaki zgodan papir za potpalu i ogrev, ako ne budem mogao da kupim drva. Pogledam papir, vidim da je program odli~an, ali, da budem iskren, nisam neki veliki qubiteq sajmova. Nemam pare za ulaznice, ako se to pla}a, novac mi se ne daje ni za prevoz, a ako tamo odem pe{ke, mo`da mi se u povratku raspadnu cipele za koje nemam rezervu i onda {teta bude ve}a od vajde. Znam i bez programa da }e tamo biti izlo`ba i sitne i krupne stoke, pernatih `ivinki, verovatno i pasa, ali sve to mo`e da pro e i bez mene, koga ku~e vi{e nema za {ta da ujede. Gledam ipak u onaj papir, kad ono tamo doslovce pi{e: U nedequ, 11. septembra, u 15 sati, posle ceremonije zatvarawa Sajma poqoprivrede sve posetioce pozivamo na degustaciju vola na ra`wu! - Opaaa! - oteo mi se tada spontano jedan takore}i evropski uzdah. Toliko je bio spontan da se od wega prepao moj kom{ija Sava koji je u tom trenutku ne{to prebirao po kontejneru. Smirio se tek kad sam mu objasnio o ~emu se radi, kada je i on po~eo veselo da poskakuje. Razume se, uva`ena gospodo, da bi izostanak sa ovog doga aja u ovom trenutku na{eg sveop{teg oporavka bio veoma neodgovoran potez sa na{e strane. Svaka ~ast ostaloj stoci, ali vo na ra`wu se ne propu{ta, jer je to govedo nad govedima! To nam je prilika, zakqu~ili smo jednoglasno, ne samo da probamo neko meso, nego i da osetimo ukus istog. Vreme do zakazanog volojeda, dabome, oteglo se kao gladna godina 2011. U me uvremenu ni Sava ni ja nismo ni{ta stavqali u usta kako bismo ovaj izvanredni susret sa mesom do~ekali {to spremniji. Praznih stomaka, ali puni vere u one koji brinu o nama, na zakazano mesto stigli smo ta~no u minut. Kad ono - od vo~i}a ni traga! Ni rogova, ni belih bubrega, makar. Izeli ga du{mani u subotu, dan ranije, mimo najavqenog zvani~nog programa. Zato {to je, saznali smo usput, u nedequ bio Sveti Jovan Sekovanije i {to je tada vaqalo postiti! E, gospodine gradona~elni~e i uva`ena upravo, sad vam je svakako jasna na{a ozloje enost. Ne samo da smo na najgrubqi na~in obmanuti, nego se postavqa pitawe mo`emo li i mi koji smo zaboravili ukus mesa da i daqe napredujemo ka toj Evropi samo na popari? Zato od Vas zahtevamo slede}e: da odgovorne za ovaj nemio doga aj najo{trije kaznite, a najboqe bi bilo da ih naterate da pod hitno bace na ra`aw jo{ neko govedo pod sloganom: Samo za obmanute i utranzi}ene. U tom smislu ne bi bilo mnogo ni ceo sto~ni fond da se turi pod no`, ali naravno da nam vaqa ne{to ostaviti i za zapat, za slu~aj da i mi `ivi stignemo tamo gde smo povedeni. Ako to nije mogu}e, onda vas molimo da kod crkvenih velikodostojnika izdejstvujete da nam se ukinu sva wihova ograni~ewa po pitawu upotrebe masne hrane, kako se ovakav nemio doga aj ne bi ponovio. Ra~unamo, a i Bog nam je svedok, da smo mi Srbi u eri na{e evropeizacije ve} dovoqno postili za ceo `ivot!
www.kragujevacke.rs Пише Слободан Цупарић Пrvi qudi stranke Zajedno za [umadiju Vero qub Ste va no vi} i Sa {a Mileni} ju ~e su podneli neopozive ostav ke na me sta na rod - nih po sla ni ka u Skup {tini Srbije. O tome su istovremeno obavestili novinare i predsednici Skup {tine Slavici \u ki} De ja no vi} u ru ~i li iz ja ve o ostavkama, koje su samosvesni, li~ni ~in, duboko posredovan politi~kim intere- sima, argumentima i ciqevima stranke Zajedno za [umadiju. U istovetnim pisanim izjavama Stevanovi} i Mileni} doslovce ka`u: Obrazlo`ewe ovog ~ina mo`e - te na }i u pro gra mi ma i jav nim sta vo vi ma Za jed no za [u ma di ju. Mi ve ru je mo da je Re pu bli ka Srbija, barem po svojoj ustavnoj defi ni ci ji, par la men tar na de mo - kra ti ja, a to }e re }i da su u woj Na rod na skup {ti na Re pu bli ke Sr bi je i na rod ni po sla ni ci ne - prikosnoveni. To zna ~i da su narodni poslanici, ne kako ~ujemo, ''dr`avni funkcioneri'', nego jedi ni ne po sred no i za bra ni predstav ni ci gra a na i a u ten ti~ ni za stup ni ci wi ho ve vo qe i wi ho - vog interesa. Narodna skup {tina nije dr`avni organ ve} predstavni~ ko te lo gra a na pre ko ko jeg ovi uspostavqaju kontrolu i nad- У жижи Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3 Kako brojni dr`avni organi, nezavisna regulatorna tela i nekontrolisani kriticizam medija naknadno prekrajaju izbornu voqu gra ana i mewaju sastav parlamenta retroaktivnom primenom zakona, stranka Zajedno za [umadiju nije rada da u ~estvuje u tome, niti da pre }utno legitimizuje jedan antiustavni ~in, napisali su Veroqub Stevanovi} i Sa {a Mileni} u neopozivim ostavkama na mesta narodnih poslanika POSLANICI ZAJEDNO ZA [UMADIJU ISTUPILI IZ SKUP [TINE SRBIJE Ste va no vi} i Mi le ni} se pozdravili sa Beogradom zor nad svim dr`avnim organima. Parlament je ili neprikosnoven, ili si stem u ko jem on funk ci o - ni {e ni je par la men tar na de mo - kratija. Kako su brojni dr`avni organi, nezavisna regulatorna tela i nekontrolisani kriticizam medija raspolo`eni da naknadno prekrajaju izbornu voqu gra ana i mewaju sastav parlamenta izabranog na ne po sred nim par la men tar nim iz bo ri ma 2008.go di ne, re tro ak - tiv nom pri me nom za ko na, stran - ka Zajedno za [umadiju nije rada da u ~e stvu je u to me, ni ti da pre - }utno legitimizuje jedan protivpravni i antiustavni ~in. Kao po li ti~ ki pred stav ni ci tradicija revolucionarne [umadije zavi ~aja, gra anske, moderne Sr bi je, u o voj od lu ci vi di mo sop stve ni su per e ro ga tiv ni ~in ko jim o dr `a va mo u `i vo tu gra - anske ideale Srbije, kada Republi ka za to vi {e ne ma sna ge. Pi smo sli~ ne sa dr `i ne pred - sed ni ci Skup {ti ne po slao je i direktor stranke Zajedno za [uma di ju Zlat ko Mi li} ko jim se potvr uje da stavovi i odluke Stevanovi }a i Mileni }a imaju punu partijsku podr {ku. Kakvu odluku doneti Do sa da {wi po sla ni ci i ak tu - el ni vi so ki funk ci o ne ri grad - ske vlasti u obrazlo`ewu, kao {to se vidi, nigde nisu pomenuli Zakon o a gen ci ji za bor bu pro tiv korup ci je, ni ti od lu ku U stav nog su da ko jim se po ni {ta va je dan dopisani ~lan tog zakona, mada je izvesno da su poslani~ke manda te vra ti li u pra vo u je ku ob no - vqenih politi~kih prepucavawa o brisawu duplih funkcija. O ~i gled no i zi ri ti ran pro - ziv ka ma i pi ta wem da li }e se odre }i gradona ~elni~ke funkcije ili }e da ti o stav ku kao na rod - ni poslanik, Veroqub Stevanovi} je pro {le ne de qe u o {troj i krat - koj izjavi dr`avnoj televiziji najavio mogu}nost da }e poslanici stran ke Za jed no za [u ma di ju ({to }e re }i -on i Sa {a Mi le - ni}) de mon stra tiv no i za }i iz Skup {tine Srbije. Ve} su tra dan, u pe tak, na konferenciji za novinare u Zajedno za [u ma di ju, Sa {a Mi le ni} je ma lo spu stio lop tu na ze mqu, a po - stro fi ra ju }i da je to sa mo je dan od mo gu }ih od go vo ra prav nog ti - ma zadu`enog za pra }ewe situacije i da jo{ ni je do ne ta ni ka kva odluka. - Ima jo{ vre me na, ne ka se sve ma lo sleg ne, pred na ma je me sec da na za od lu ~i va we, od no sno pet na e stak da na za tra `e we tu - ma ~e wa od A gen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je i jo{ to li ko za wi hov od go vor, re kao je ta da Mi - le ni}. Na pitawe za {to Veroqub Stevanovi} ne podnese ostavku na posla ni~ ku funk ci ju i ta ko ski ne sve sum we sa se be, po {to se po zva ni~ nom tu ma ~e wu za ko na o ba - ЗАКОН О ДУПЛИМ ФУНКЦИЈАМА vqa we dve ili vi {e funk ci ja vi - di kao pret po stav ka ko rup ci je, Mileni} je tada odgovorio: - Nije Veroqub Stevanovi} neko ko odbija da podnese ostavku na bi lo ko ju funk ci ju iz se bi~ nih razloga. Javnosti se, naime, insinuira takav zakqu ~ak zbog stvarawa la `ne pred sta ve da on ta ko ~u va dve pla te za se be. Ne po sto je dve plate. Narodni poslanik prima ili po sla ni~ ku ili pla tu ko - ju zara uje na nekom drugom mestu. I nije ta~no da je wegovo nala`ewe na me stu po sla ni ka u re pu - bli~ kom par la men tu ne {to {to ometa oba- vqawe gradona ~elni~kog po sla. Sa svim su prot no, to o - ja ~a va u lo gu gra do na ~el ni ka i efikasnost u vr {ewu wegovih poslova. Nije to uzurpirana privile gi ja i bez ve ze sa iz bor nim re zul ta tom i iz ja {wa va wem gra - a na, jer svi zna ju da su po sled wi izbori prelomqeni ovde u [umadiji. Nije ni bilo predvi eno da Za jed no za [u ma di ju u po sla - ni~ koj gru pi Za e vrop sku Sr bi - ju ima dva na rod na po sla ni ka, ve} je to na gra da zbog iz bor nog re - I Neboj {a Zdravkovi} nije vi {e poslanik Po slovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, obavezu da se izjasni koju }e funkciju zadr`ati, a koje }e se odre }i od kragujeva~kih funkcionera imali su Veroqub Stevanovi} i Neboj {a Zdravkovi}, odnosno gradona ~elnik i pomo}nik gradona ~elnika koji su istovremeno i narodni poslanici u Skup {tini Srbije. Naime, zakon ka`e da je nespojivo da neko istovremeno u ~estvuje u zakonodavnoj vlasti, kao poslanik, i u izvr {noj vlasti, kao gradona ~elnik ili wegov pomo}nik. Za Sa {u Mileni }a, koji u Kragujevcu obavqa funkciju predsednika Skup {ti ne gra da, a i sto vre me no je i na rod ni po sla nik, ova za kon ska kla u zu la ne va `i, od no sno on je i da qe mo gao da o sta ne na oba me sta. Pomo}nik gradona ~elnika Neboj {a Zdravkovi}, koji je za narodnog po sla ni ka kao ~lan G17 plus i za bran na li sti Za e vrop sku Sr bi ju, o - predelio se da vrati poslani~ki mandat, a da zadr`i mesto u lokalnoj vlasti. zul ta ta o stva re nog na pod ru~ ju Kra gu jev ca i [u ma di je, re kao je Sa {a Mileni}. Skup {tinska ve }ina nije ugro`ena Stvar je, o ~i gled no, pre lo - mqe na po ~et kom ove ne de qe, da bi u u to rak po pod ne sti gao i po - ziv novinarima za konferenciju za {tam pu u Skup {ti ni Sr bi je, ka da }e Ste va no vi} i Mi le ni} saop {titi da vi {e nisu narodni poslanici. Wihovo obrazlo`ewe o stav ki je te ma za se be, jer da te o - ce ne o sta wu i stvar nom sta tu su Na rod ne Skup {ti ne pod jed na ko su te {ke i a lar mant ne i da le ko pre va zi la ze jed no zna~ nu pri ~u o to me da li ne ko ima jed nu ili dve funkcije. Me utim, pitawe je i kakve posle di ce mo gu pro iz ve sti o stav ke dvo ji ce Kra gu jev ~a na, s ob zi rom da su wi ho va dva gla sa bi li o naj jezi ~ak na vagi kojim se obezbe uje skup {tin ska ve }i na vla da ju }e koalicije. Drugim re ~ima, da li po vla ~e we Ste va no vi }a i Mi le - ni }a mo `e da i za zo ve par la men - tar nu kri zu i, u kraj woj li ni ji, o tvo ri pi ta we ras pi si va we van - rednih izbora? U kratkoj izjavi za Kragujeva~ke Sa {a Mi le ni} tvr di da se to ne }e do go di ti, ni ti su on i gra - dona ~elnik Kragujevca imali takav ciq. Po te zi ko ji mo gu da u sle de su da G17 plus de le gi ra dvo je svo jih qu di ko ji su bi li na iz bor noj li sti Za e vrop sku Srbi ju i da se ta ko za tvo ri ru pa ko ja je stvo re na o stav ka ma predstavnika Zajedno za [umadiju. Da bi sve bi lo ja sni je, tre ba podsetiti da su uo ~i izbora 2008. godine sporazum o koaliciji potpi sa li De mo krat ska stran ka i G17 plus, a Za jed no za [u ma di ju bi la je na kvo ti Din ki }e ve stran ke, jer su Za jed no i G17 i - mali svoj, zaseban koalicioni dogovor.. O stav ke dvo ji ce po sla ni ka iz Kra gu jev ca, da kle, ne mo ra ju da re me te skup {tin sku ma te ma ti ku ve }i ne ko ja ima vlast u Sr bi ji, ali ne dvo smi sle no go vo re da je stran ka Za jed no za [u ma di ju ~inom svojih ~elnika pre {la u o- po zi ci ju. Mo `e se re }i da je to i epilog du`eg varni ~ewa na relaci ji kra gu je va~ ke i cen tral ne vla sti, jer ov da {wi funk ci o ne - ri ve} du `e vre me na pten ci ra ju da ni su za do voq ni ni zom od lu ka koje se donose u Beogradu, a ~ije se posledice negativno reperkutuju na Kragujevac. Ne zva ni~ na o ce na je i da se repu bli~ ki vrh u ro tio pro tiv kragujeva~kog rukovodstva, na {ta Sa {a Mileni} odgovara: - Ne mi slim da po sto ji ne ka ja ka urota, ali da cela ra ~unica ima veze i sa zauzimawem startnih pozicija i uspostavqawem koalicionih definicija uo ~i predstoje- }ih iz bo ra - u to u op {te ne sum - wam. A ono {to naj vi {e bri ne be - ogradocentri~ni koncept politi~ke elite u Srbiji je nastajawe politi~kih autoriteta izvan Beograda i izvan doma {aj kontrole beogradskih politi~kih partija. Ve} godinama govorimo, prakti- ~no u celom ovom sazivu parlamenta, da je dvopartijska definicija budu}- nosti srpskog parlamentarizma i demokratije u najdubqem neskladu sa politi~kom kulturom i mentali te tom ove za jed ni ce, ali i u ne - skladu sa interesima i perspektivom srpske demokratije. Mi mislimo da je proces upravo suprotan i da je na politi~koj sceni uveliko zavladala maksima: Svako sa sva kim i ni ko sa ni kim vi {e od dva puta! Me utim, formirana politi~ka oligarhija ne bi ni {ta da me wa, jer je woj o va ko - ba{ le po, zakqu ~uje Sa {a Mileni}. НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ Оснивач и издавач Јавност д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 Директор Анкица Весић Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) Секретар редакције Дивна Драгутиновић Рачуноводство Душанка Танић Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 Штампа ГРАФОСТИЛ Крагујевац e-mail: redakcija@kragujevacke.rs
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Актуелно NA DENINOM BRDU PLANIRANA NO VA RAD NA ZO NA ZA MA LE FIR ME PARTNERSTVO JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA Budu}nost sar Investitori su se posledwih nekoliko godina uglavnom raspitivali za ulagawe u oblasti u kojima je prisutan javni sektor, jer im to daje odre eni vid garancije, {to }e usvajawem novog zakona biti ostvarivo NOVE OLAK [ICE PROIZVODNIM FIRMAMA U KRAGUJEVCU Pomo} najmawima - koji zapo {qavaju i izvoze Гrad sko ve }e je na po sled - woj sednici usvojilo odlu ku da se i naj ma wim preduze }ima ~ija je delatnost proizvodna omogu }e olak {ice kod zakupa lokacija za izgradwu pogona, kakve ve} godinama postoje u Kragujevcu za ve }a preduze }a. Firme sa pet do 20 zaposlenih dobija }e ubudu }e po svakom radniku popust od 2.000 evra pri ugovarawu cene lokacija. Istom odlukom }e se obezbediti ova olak {ica i firmama koje vi {e od 50 posto proizvoda izvo ze, bez ob zi ra na broj rad ni ka, {to zna ~i da }e i oni ko ji za po - {qavaju tri ili ~etiri radnika, na primer, imati ovakav popust. Ovu odluku treba da potvrdi Skup {tina grada na prvoj narednoj sednici. Po re ~ima mr Vlade Vu~kovi }a, ~lana Gradskog ve }a za privredu, novom odlukom najzad je obuhva }ena i grupa najmawih firmi, koje su do sada bile izostavqene iz po vla sti ca, pa se sa da mo `e re }i da su sva proizvodna preduze- }a u gradu ravnopravna. Vu~kovi} na po mi we da je taj deo ma lih i sredwih preduze }a veoma bitan, jer prema nekim podacima u Italiji proizvodne firme sa pet do 20 rad ni ka ~i - ne ~ak 60 po sto svih preduze }a i predstavqaju nosioca razvoja. Sedam firmi sa popustom Mere za umawewe cene lokacija proizvodnim firmama na snazi su u Kragujevcu ve} godinama i visina popusta zavisi od broja radnika. Tako se preduze }ima sa 20 do 50 radnika daje po pust od 2.500 e vra po rad ni ku, sa 50 do 200 rad ni ka 5.000 e vra, a pre - ko 200 zaposlenih dobijaju popust od 7.000 e vra po rad ni ku. Me utim, do sada ove olak {ice nisu dale rezultate kakvi su se o- ~ekivali, ka`e Vu~kovi}, a kao glavni razlog u Skup {tini grada vide svetsku ekonomsku krizu, koja je smawila strane investicije, na ko je su ove me re naj vi {e i ci qa le. Olak {ice kod zakupa lokacija iskoristilo je do sada sedam proizvod nih fir mi, i o sma je TPV [umadija, koja je me {ovita, odnosno slovena~ko-srpska, sve ostale su doma }e i iz Kragujevca. TPV [umadija je zaposlila 100 radnika i iskoristila popust od 5.000 e vra po rad ni ku, s tim {to je kod zakupa lokacije najavila da }e zaposliti vi {e, ali je zbog smawewa anga`ovane radne sna ge mo ra la da vra ti deo zakupqene lokacije u Proizvodna preduze }a koja zapo {qavaju od pet do 20 radnika ima }e popust kod zakupa lokacija od 2.000 e vra po rad ni ku. Me ra je do ne ta jer su ove firme do sada bile izostavqene iz takvog vida podsticaja, a o ~ekuje se da }e, poput iskustva u razvijenim zemqama, mala preduze }a u bliskoj budu}nosti biti dominantna Industrijskoj zoni Servis 2. U istoj zoni je kragujeva~ko preduze- }e Forma ideale zakupilo lokaciju za izgradwu proizvodnog pogona u kome su planirali da zaposle 350 radnika. Me utim, kako su i oni ko ri go va li plan rad ne sna ge, u go vor }e mo ra ti da se me wa, odnosno iznos popusta }e biti smawen, a kada }e zapo ~eti izgrawa Vlado Vu~kovi}: Do - nosimo novu meru i kako bismo potencijalne investitore podstakli ne samo da do u, ve} da ov de i re gi stru ju fir me, da bi se u Kra - gujevcu ubirali porezi na za ra de proizvodne hale jo{ se ne zna. Ostale firme koje su jeftinije kupile lokacije na osnovu broja zaposlenih nalaze se u radnoj zoni Petrovac. To su MM Me tal sa 20 zaposlenih, ]ukovi} sa 32 radnika, Jelovica sa istim brojem zaposlenih, Agrokop sa 20 radnika i Autoreli sa istim brojem zaposlenih. Za preduze }a iz grupe najmawih za koje je doneta najnovija olak {ica grad }e ponuditi slobodne lokacije u novoj radnoj zoni koja se priprema na Deninom br du i za ko ju se ra di plan de taq ne regulacije kako bi kona~no bila sprem na da po~ ne sa pro da jom lo - kacija. VI [E MALIH PREDUZE ]A ISKORISTILO POGODNOSTI U PETROVCU Olak {ice za IT firme Pored popusta namewenih proizvodnim preduze }ima, grad je rani je do neo i me ru ko jom se pod sti - ~e privla ~ewe preduze }a iz oblasti informativnih tehnologija u Kragujevac. Takva preduze }a koja izgrade pogon u gradu dobijaju popust od 15.000 e vra po rad ni ku. Do sada ova mera jo{ nije na {la primenu, odnosno ni jedno takvo preduze }e nije zakupilo lokaciju, iako u gradu ve} postoji nekoliko stranih preduze }a i jedno doma }e za proizvodwu softvera (poqski Aseko, beogradski Komtrejd ), ali su se opredelila za zakup poslovnih prostorija. Me utim, jedna slovena~ka firma je zainteresovana za o va kav a ran `man i sa wom se vode pregovori, a lokacije za takva preduze }a predvi ene su izme u Tempo hipermarketa i Univerziteta. Poseban podsticaj za zakup lokaci ja grad je ra ni je u svo jio za stra - na preduze }a koja grade pogon u Kragujevcu i sedi {te firme registru ju u gra du. Za wih je po pust za za kup lo ka ci je da im se je dan hektar zemqi {ta daje po za {titnoj ceni od sim bo li~ nih 10.000 e vra. Ni ovaj popust nije do sada do`iveo svo ju pri me nu, ali, ko zna, mo `da se takav investitor jednog dana pojavi. - Ova me ra je do ne ta jer je ve li ka {te ta za grad ako do e ve li ka pro - izvodna firma, ali weno sedi {te bu de u dru gom grad. Pri mer za to je veliko preduze }e Krono {pan u Lapovu, ~ije je sedi {te u Beogradu, pa se svi po re zi na pla te za po sle - nih ne ubiraju u op {tini Lapovo, ve} ta mo gde je se di {te, u Be o gra du. Kako bismo podstakli potencijalne in ve sti to re da ka da do u i ov de registruju i sedi {te, doneli smo ovakvu meru, ka`e Vu~kovi}. Najnovijom merom davawa popusta za fir me od pet do 20 za po sle - nih lista ovih podsticaja je kompletirana, a ciq gradske uprave je da ide u su sret po tre ba ma preduzetnika koje }e se pojaviti sa razvojem mre- `e dobavqa ~a Fijat automobila Srbija. Predvi awe gradskih vlasti je da }e se vre me nom razviti mre`a malih firmi iz druge i tre }e linije kooperanata Fijata, koji }e svojim proizvodima snabdevati glavne dobavqa ~e locirane u biv {oj kasarni Gro {nica. M. PAN TI] Odluku Ser a Markionea da zadr- `i glavnu ulogu nad kontrolom poslova u Severnoj Americi, u Italiji su prokomentarisali kao potvrdu da }e centar odlu ~ivawa povezanih kompanija Fijata i Kraj sle ra bi ti u SAD. To pot - krepquju ~iwenicom da se proces integracije dve kompanije odvija ekstremno brzo, upravo u Markioneovom stilu. Ina ~e, prvi ~ovek Fijata Ser- o Markione postavio je regionalne {efove zadu`ene za poslove obe kompanije Ju`noj Americi, Evropi i A zi ji. Oni su stu pi li na du - `nost 1. sep tem bra. Novo jedinstveno rukovodstvo Fijat-Krajslera ~ini }e savet grupe direktora. Devet od wih dolaze iz redova Krajslera, na ~elu Нo vi Za kon o part ner - stvu jav nog i pri vat - nog sek to ra, ko ji je u proceduri i koji uskoro tre ba da se na e pred poslanicima Skup {tine Srbije, treba da uspostavi nova pravila igre i pri vu ~e stra ne in ve sti to re ko ji su zainteresovani da ula`u u bitne in fra struk tur ne o bla sti. To je re ~eno na seminaru Javno privatna partnerstva - najboqe prakse, ko ji je u po ne de qak u o kvi ru Otvorenih dana Komiteta regio na iz Bri se la o dr `an u Bi znis inovacionom centru. Seminar su or ga ni zo va li grad Kra gu je vac i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Javno privatno partnerstvo predstavqa dugoro~nu saradwu izme u javnog i privatnog partnera u ciqu obezbe ivawa finansirawa, izgradwe, rekonstrukcije, upravqawa ili odr`avawa infrastrukturnih i drugih objekata i pru`awa usluga. Pre ma re ~i ma po mo} ni ka mi - nistra ekonomije dr Renate Pinxo, zakon koji reguli {e te odnose u ra en je po u gle du na ne ke ze mqe iz re gi o na, kao {to su Slo ve ni ja i Hr vat ska, i ma da jo{ ni je u svo - jen po ~eo je po la ko da se pri me - wu je u prak si i to na ro ~i to na lokalnim nivoima. - Za kon o part ner stvu jav nog i pri vat nog sek to ra za jed no sa Zakonom o javnoj svojini daje lokalnim sa mo u pra va ma in ge ren ci je da re {e ili u na pre de in fra - strukturu, odnosno delatnosti koje su od jav nog zna ~a ja. Pre ma is tra `i va wi ma i is ku stvu u o ~a - va se da se investitori uglavnom in te re su ju za u la ga wa gde je pri - su tan jav ni sek tor, {to pred sta - vqa svo je vr stan vid ga ran ci je. Zbog to ga mo `e mo da o ~e ku je mo po voq ni ju in ve sti ci o nu kli mu {to }e privu }i jo{ investitora, ka `e dr Pin xo, do da ju }i da se pod in fra struk tu rom ne pod ra zu me - vaju samo izgradwa puteva, `elezni ce ili de po ni ja i re ci kla - `nih centara, nego i saradwa ova dva sek to ra ka da su u pi ta wu {ko - le, zdrav stve ne u slu ge, kao i sve ono {to pru `a u slu ge od jav nog zna ~aja. Najva`nije su promene Prema re ~ima Brora Salmelina, predstavnika Evropske komisije iz Odeqewa za informati~ko dru {tvo i medije, saradwa javnog i pri vat nog sek to ra je ve o ma va - `na, ali pro me ne su ta ko e bit ne i to na ni vou po je din ca. - Naj va `ni je je za me ni ti tra - di ci o nal ne sta re me to de po slo - va wa, po na {a wa, pro iz vod we. Kqu~na stvar je prepoznavawe poten ci ja la, o stva ri va we ja ke inter ak ci je me u svim slo je vi ma dru {tva i u svim seg men ti ma ko - ji mo gu me u sob no da sa ra u ju. Tre ba pre po zna ti gde se i no va ci - je na la ze. Sma tram da bi se tre ba - lo fo ku si ra ti na qu de i wi ho vu in ter ak ci ju. U ko li ko po sto ji sa - mo in sti tu ci o nal na sa rad wa, gu - bi se si va ma sa, od no sno qu di ko ji po kre }u pro me ne, za to tre ba NOVE INGERENCIJE LOKALNIM SAMOUPRAVAMA - RENATA PINXO PRVI ^OVEK FIJATA NA ^ELU KRASLERA Za sve se pi ta Ma Izvr {ni direktor Fijata i Krajslera Ser o Markione postao je predsednik Upravnog odbora ameri~kog automobilskog giganta i zadr`ao direktnu kontrolu nad poslovima u Severnoj Americi pod jednim timom menaxera za dve kompanije s direktorom ameri~ke kompanije Alfredom Altavilom, koji je ujedno i potpredsednik Fijat grupe i ko ji je sa biv {im mi ni strom e - konomije Mla anom Dinki }em potpisao pismo o razumevawu i zajedni~kom ulagawu u nekada {wu Zastavinu Fabriku automobila. Ina ~e, italijanska automobilska kompanije preuzela je kontrolu nad Kraj sle rom u o kvi ru plana reorganizacije ameri~ke kompanije 2009. godine, kada se firma nalazila pred bankrotom. Fi jat je 21. ju la ove go di ne po ve - }ao u deo u Kraj sle ru na 53,5 od - sto, a italijanska kompanija o ~ekuje da }e do kraja godine imati 58,5 pro ce na ta u tre }em po ve - li ~ini ameri~kom proizvo a ~u automobila.
www.kragujevacke.rs Актуелно Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5 dwe s garancijama Gradsko ve}e Grada Kragujevca, na osnovu ~lana 8. Odluke o odre ivawu i na~inu poveravawa komunalnih delatnosti ( Sl. list grada Kragujevca, br. 20/05, 2/07, 5/08, 35/08 i 8/10), ~lana 3. Odluke o javnom prevozu putnika u gradskom i prigradskom saobra}aju ( Sl. list grada Kragujevca, br. 5/01, 7/06, 35/08, 35/09 i 29/10) i na osnovu Odluke o raspisivawu Dopunskog javnog konkursa za poveravawe obavqawa komunalnog posla javnog prevoza putnika u gradskom saobra}aju br. 34-1165/11-V od 13.09.2011. godine, raspisuje PREDAVA^I NA SEMINARU U BIZNIS INOVACIONOM CENTRU for si ra ti i no va ci je iz van formalnih institucija, me u kolegama. Po treb na su kon ti nu i ra na is tra `i va wa da bi se do bi la {to pre ci zni ja sli ka i no va ci ja i o - krenuti se ~oveku i me uqudskim od no si ma, re kao je Bror Sal me - lin. ^lan Grad skog ve }a prof. dr Dor bri ca Mi lo va no vi} ka `e da je javno privatno partnerstvo aktu el no ne sa mo kod nas ne go i u E - vropi. - Tim partnerstvom stimuli {u se pri vat ne i ni ci ja ti ve. U Kra - gu jev cu je na skro man na ~in i za - po ~e ta ova vr sta part ner stva u oblasti uklawawa komunalnog otpada, ali danas smo imali prilike da sa zna mo pri me re do bre prakse u oblasti javno privatnog part ner stva. Na dam se da ti pri - me ri do bre prak se, po sle u sva ja - wa za ko na, mo gu da se pre ne su i primene i kod nas. Ina ~e, lokalna samouprava u Kragujevcu me u prvima u Srbiji je donela odluke i akte kojima je omogu }eno partnerstvo javnog i privatnog sektora, rekao je Milovanovi}. Najbitniji je ugovor Pre ma re ~i ma po mo} ni ka mi - ni stra e ko no mi je Re na te Pin xo radi se o ugovornom odnosu partne ra, a u go vor je kqu ~an e le ment tog odnosa. - To ni je lak pro ces i zah te va te meq nu pri pre mu, ali sa dru ge stra ne da je zna ~aj ne mo gu} no sti pri re {a va wu kqu~ nih pro ble ma gra a na, kao {to su iz grad wa pu - teva, {kola, vrti }a, zdravstvenih ustanova... Primere dobre prakse mo `e mo na }i u sa rad wi pri vat - nog i jav nog sek to ra u Ru mu ni ji, Ma ar skoj, Slo ve ni ji, kao i zapad nim ze mqa ma E vro pe. Partner stvo jav no pri vat nog sek to ra ta ko e je mo gu }a, a prak sa je to pokazala, i kada su u pitawu oru- `ane snage i vojna industrija, istakla je Renata Pinxo. Na prezentaciji je re ~eno da privatno i javno partnerstvo doprinose boqem upravqawu novoosnovane firme, jer je upravqawe povereno privatnom partneru. Ova saradwa donosi i smawewe tro- {kova proizvodwe i odr`avawa infrastrukturnih objekata, pre svega zbog efikasnijeg upravqawa novim privrednim dru {tvom. U sek to ru za tu ri zam Mi ni - starstva ekonomije ka`u da je ovo partnerstvo ne samo mogu }e nego i po`eqno i kada je hotelijerstvo u pi ta wu. Ka `u da su i ma li raz go - vere sa nekoliko zainteresovanih potencijalnih partnera iz ove o- bla sti i da su oni za in te re so va - ni da u part ner stvu sa dr `a vom kre nu u iz grad wu ho te la vi so ke kategorije. Je dan od pri me ra part ner stva privatno javnog sektora i izgradwa i eks plo a ta ci ja re gi o nal ne deponije u Lapovu. Deponija je ra- ena prema zahtevima za za {titu `ivotne sredine i visokim standardima Evropske unije. Ona ima dovoqno kapaciteta za prihvatawe otpada za pet op {tina [umadi je i Po mo ra vqa u na red nih 25 go di na i pred sta vqa je din stve nu savremenu deponiju te vrste na o- vom pod ru~ ju. De po ni ju u La po vu iz gra di la je ~e {ka kom pa ni ja ASA in ter na ti o nal i to je 23. deponija kompanije ASA grup u E vro pi. ASA in ter na ti o nal je jed na od vo de }ih kom pa ni ja za e - kolo {ke usluge u Evropi koja delu je u de vet ze ma qa cen tral ne i isto~ne Evrope. Deponiju koriste me {ta ni La po va, Ba to ~i ne, De - spo tov ca i Ra ~e, a od ne dav no i Topole. Kom pa ni ja ASA. Vr bak o sno - va na je ok to bra 2007. go di ne, a sa aktivnostima je zapo ~ela aprila 2008. go di ne. Tre nut no,.a.s.a. Vr bak d.o.o. op slu `u je do 50.000 stanovnika i 676 kompanija. M. \E VI] JAVNI POZIV NA DOPUNSKI JAVNI KONKURS za poveravawe obavqawa komunalnog posla javnog prevoza putnika u gradskom saobra}aju Dopunski javni konkurs se raspisuje za poveravawe komunalnog posla javnog prevoza putnika u gradskom saobra}aju na teritoriji grada Kragujevca za linije podeqene u dva paketa. 1. Naru~ilac: Grad Kragujevac, 34 000 Kragujevac, Trg Slobode 3. 2. Pravo u~e{}a na Dopunskom javnom konkursu za poveravawe obavqawa komunalnog posla javnog prevoza putnika u gradskom saobra}aju imaju doma}a i strana pravna lica i preduzetnici, koji nastupaju samostalno, ili udru`eni u Zakonom predvi ene forme povezivawa pravnih lica-grupa dru{tava, Holding, koji ispuwavaju op{te zakonske uslove za obavqawe javnog linijskog prevoza putnika i posebne uslove definisane Konkursnom dokumentacijom, koji imaju sedi{te odnosno predstavni{tvo na teritoriji Republike Srbije i koji nisu u sporu sa Gradom Kragujevcem. Minimalan broj autobusa sa kojima se mo`e konkurisati je 10 (deset). 3. Obavqawe komunalnog posla javnog prevoza putnika u gradskom saobra}aju poverava se na odre eno vreme, od dana zakqu~ewa Ugovora do 18.06.2015. godine. 4. Zainteresovani ponu a~i mogu preuzeti konkursnu dokumentaciju u prostorijama Gradske uprave za komunalne poslove i nadzor-odeqewe za saobra}aj, Kragujevac, Trg Slobode 3, kancelarija broj 305/III, radnim danom od 09.00 do 14.00 ~asova. U~esnici Dopunskog javnog konkursa su du`ni da pre preuzimawa konkursne dokumentacije uplate na poslovni ra~un: Primalac- Prihodi gradskih organa uprave broj 840-135647-05, model 97, poziv na broj 64-049-400, iznos od 3.000,00 dinara sa naznakom: «Otkup dokumentacije za Dopunski javni konkurs za prikupqawe ponuda za poveravawe obavqawa komunalnog posla javnog prevoza putnika u gradskom saobra}aju», i o tome podnesu dokaz prilikom preuzimawa dokumentacije. 5. Rok za prijem ponuda: do 14.10.2011. godine do 12.00 ~asova po lokalnom vremenu. Ponude dostaviti u zatvorenim kovertama sa naznakom «Ponuda za poveravawe obavqawa komunalnog posla javnog prevoza putnika u gradskom saobra}aju NE OTVARAJ», na adresu: Gradska uprava za komunalne poslove i nadzor, Odeqewe za saobra}aj - za Konkursnu komisiju, Trg Slobode 3, III sprat, kancelarija broj 305, Kragujevac. Na pole ini koverta navesti naziv, adresu i telefon preduze}a koje konkuri{e. Ponude koje nisu zape~a}ene, koje su stigle posle navedenog roka, ili su nepotpune ne}e biti razmatrane. 6. Ponuda mora biti popuwena na originalnoj tenderskoj dokumentaciji, sa tra`enim dokazima. Sve dodatne informacije vezane za Dopunski javni konkurs mogu se dobiti na telefon: +381 034/306-156. r ki o ne Fijat je ameri~koj vladi platio 560 miliona dolara za 98.000 akcija, koliko joj je bilo ostalo u "Krajsleru", saop {tilo je Ministarstvo finansija Amerike. Italijanska kompanija preuzimawem Krajslera zabele`ila je jednokratni dobitak od 1,058 milijardi e vra. Ameri~ka vlada je Krajsleru dala 12,5 milijardi dolara zajmova kada je recesija gotovo zaustavila prodaju automobila i dovela ovu kompaniju i Xeneral motors na rub pro pa sti. Pod upravom Markionea Krajsler je napravio veliki zaokret u posledwe dve godine, skresao je tro {kove i o`iveo prodaju, u prvom kvartalu ove godine ubele`io je ne to pro fit od 116 mi li o na do - la ra. Za ce lu 2011. o ~e ku je se pro - fit od 200 do 500 mi li o na do la ra. Ameri~koj vladi Krajsler je vratio 11,2 milijarde dolara, kao i 1,5 milijardi dolara drugih zajmova. Ser o Markione je 29. septembra 2008. go di ne sa mi ni strom e - SER \O MARKIONE U ZASTAVI 2008. GODINE konomije Mla anom Dinki }em potpisao ugovor o zajedni~kom u- lagawu 950 miliona evra u Zastavinu Fabriku automobila. Tada je potpisan i memorandum o razumevawu izme u Iveka i Maweti Marelija i Vlade Srbije u oblasti proizvodwe autobusa, specijalnih vozila i automobilskih komponenti. U zajedni~koj kompaniji Fijat automobili Srbija, koja je osnovana odmah posle potpisivawa sporazuma Fijat" ima 67 odsto vlasni {tva, a Vlada Srbije 33 odsto. Nova kompanija preuzela je imovinu Fabrike automobila. Prvi ~ovek Fijata izjavio je tada da }e investicija u kragujeva~ku fabriku doprineti industrijskom i tehnolo {kom razvoju ce le Sr bi je i da }e fa bri ka u Kra - gujevcu biti ukqu ~ena u svetsku mre`u proizvodwe Fijat grupe i primewivati najnovije Fijatove stan dar de i teh no lo gi je. M. \. U KRAGUJEVCU Hitno potreban lokal izme u 70m2-100m 2 na du`i vremenski period u blizini KBC Kragujevac Javiti se na tel 063 687 547
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Здравство ODBRANA RUKOVODSTVA KLINI^KOG CENTRA OD [PEKULACIJA I DEZINFORMACIJA Kome treba pilula za umirewe Пише Јаворка Станојевић Кlini~ki centar Kragujevac nije u kolapsu. Para nikad nije dovoqno, ali ih ima i one su ta mo gde tre ba da bu du. Za po - sleni redovno primaju plate i nadoknade za prevoz. Ispla }ene su i otpremnine i jubilarne nagrade. Situacija nije ni {ta go ra ne go pre {est ili de - set meseci. KC normalno radi, a problemi sa kojima se suo ~ava poledica su sistemskih mawkavosti na {eg zdravstvenog sistema. Dug prema dobavqa ~ima lekova, sanitetskog materijala i usluga od 13,5 miliona evra posledica je nasle enog stawa iz ranijeg perioda i sporog priliva sredstava iz Republi- ~kog zavoda za zdravstveno osigurawe za fakturisane usluge. Jer, ako bi RZ ZO mo gao da na ra ~un KC-a prebaci milijardu i 108 miliona dinara, koliko je prema odobrenim fakturama du`an, Klini~ki centar bi odmah izmirio sva potra`iva wa. Po {to u ka si RZ ZO-a ne ma novca, o ~ekuje se pomo} dr`ave, koja je i na ~e 2006. go di ne iz bu xet - skih sredstava podmirila sve ra ~une. Zato nema mesta medijskom {pekulacijama o ozbiqnim problemima sa kojima se suo ~ava ova zdravstvena institucija. Ovako bi se, uz izostavqawe op- {tih me sta o to me da je kra gu je va~ - ki KC pastor ~e zdravstvenog sistema koje dobija najmawe novca, ima najmawe lekara, medicinskih tehni ~ara, veliki priliv te {kih bolesnika sa strane..., o kojima su Kragujeva~ke svojevremeno pisale, mogla sa`eti su {tina konferen ci je za me di je ko ju je u po nedeqak odr`ana u Klini~kom centru. Recept dobrog doma }ina Ono {to je re ~e no tre ba lo je nas novinare koji smo kriti~ki pisali o problemima kragujeva~kog Hjustona da natera da se pospemo pe pe lom, jer smo, ka ko je re ~e no u pozivu nizom {pekulacija, dezinformacija i negativnih komentara, usmerenih na rad direktora i poslovodstva Klini~kog centra Kragujevac, kao i ustanove i zaposlenih, doveli do uznemiravawa zaposlenih, pacijenata i javnosti. Istupawe braniteqa lika i direktora Slobodana Obradovi }a, me- utim, nije dalo dovoqno argumenata za pepeo na glavi slu {alaca obdarenih kriti~kim na ~inom mi- {qewa, poznavawem argumenata i eti~kih vrednosti. Da kre ne mo do mo ra la. U na {em narodu, koji ima poslovicu dug je r av drug, postoji nepisano pravilo da je doma }ina koji duguje sramota da {i ro ke ru ke tro {i na se be i uku }ane pre nego {to vrati pozajmqe no. Pri me we no na ono {to smo ~u li u KC-u, to bi zna ~i lo da je hva - qewe redovnim platama, otpremninama, pa ~ak i jubilarnim nagradama, u situacija kada se ne ispla- }uju dobavqa ~i lekova i hrane i ne DIREKTOR SLOBODAN OBRADOVI] NOVINARIMA SAOP [TAVA PRAVU SLIKU STAWA pla }a struja i grejawe, suprotno na- {em moralu i tradiciji. Sitnica koja nije re ~ena na sastan ku sa me di ji ma je da je 31. av gu - sta KC za le ko ve du go vao oko 690 miliona, za struju i grejawe 50, za hranu pet i za tehni~ko odr`avawe dodatnih 50 miliona dinara. To {to u mesarama, mlekarama, pekarama, toplanama, fabrikama lekova, servisima za odr`avawe oprema tako e rade neki qudi, koji zbog nenapla }enih ra ~una KC-a mo`da nisu primili plate, nije doma }ini ma ove ku }e bi la smet wa da is - pla }uju ~ak i jubilarne nagrade. Pod izgovorom da je imala previ {e pitawa, ovoj novinarki nije dozvoqeno da pita kako je mogu }e da se toliko duguje za struju, hranu, grejawe kada RZZO namenski prebacuje sredstva za ta pla }awa, kao ni da li su ta pa re o ti {le u pla te, u koje nije uputno dirati. Iako su dobro baratali brojkama ko je im idu u pri log, bra ni o ci ugleda direktora i KC-a su zamucnuli kada su upitani za visinu zara da. Ka `u, ne mo gu ba{ sve broj ke da dr `e u gla vi. Po {to su se ne ka - ko pri se ti li da ra spon pla ta le - ka ra ide od 56 do 130 hi qa da i da di rek tor pri ma oko 200 hi qa da di na ra (we gov pret hod nik je primao 140 hiqada) dodali su da imaju i 171 rad ni ka ko je pla }a ju iz sopstvenih sredstava. To su, ka`u, qu di bez ko jih KC ne bi mo gao da funk ci o ni {e, pa po {to dr `a va PACIJENTI NISU IZIRITIRANI BESKRAJNIM ^EKAWEM VE] SU UZNEMIRENI MEDIJSKIM KRITIKAMA Zato {to su zaposleni u KC i pacijenti uznemireni dezinformacijama i negativnim komentarima, naravno, od koga drugog nego od medija, direktor Slobodan Obradovi} sa saradnicima sazvao je kon fe ren ci ju za {tam pu da bi sa op {tio ka ko je u KG Hju sto nu takore }i stawe redovno. Ako oni koji su ozna ~eni kao uznemireni to potvrde, kriti ~ari stawa u Klini~kom centru rado }e se izviniti ne }e da ih pla }a, KC mo ra za wiho ve pla te da po tro {i 69 mi li o - na dinara koje sam zara uje. Me u wima je pedest troje anga`ovanih preko omladinske zadruge, za koje zli jezici pri ~aju da su partijski qu di ko ji se mo ra li bi ti u hle - bqeni. Obdarenost kriti~kim mi {qewem na o vom me stu po ma `e da se do - e do za kqu~ ka da je e ti ka sta vqe na u slu`bu politike. Jer, doma }ini ku }e u ko joj se le ~i dva i po mi li o - na qudi iz regiona odli~no znaju da bi ka {wewe i kresawe zarada dovelo do {traj ka ko ji bi bio ru `na mr qa na bli s- tavoj karijeri, na mi {i}e postavqenog, direktora. To nikako, u predve ~erje izbora, ne bi prijalo Demokratskoj stranci koja ga je postavila, a mo glo bi i da u ma wi politi~ku te`inu i osujeti po ~etak blistave karijere mla eg Obrado- vi }a, Du {ana, od le tos pred sed - nika Gradskog odbora DS, koji je gurawem svog roditeqa zagrizao zalogaj koji se te`e guta. [ta nemaju pacijenti i lekari Snaga argumenata, koji su dodu {e ostali skriveni na konferenciji podr {ke, poma`e da se posumwa u tvrd wu da je Kli ni~ kom cen tru sve u najboqem redu, da se doma }inski posluje i da su pacijenti zadovoqni. Prvi koji se odnosi na doma }insko poslovawe sti`e u vidu zvani~ne informacije RZZO- a koju je potpisala predstavnica za odnose sa javno {}u Sawa Mirosavqevi}, u kojoj doslovce stoji: Klini~ki centar Kragujevac je u raspodeli sredstava za lekove po pacijentu dobio 8.000, a fakturisao, 13.200, a KC Ni{ je u ras po de li sred sta va po pacijentu dobio 8.900, a fakturi sao je 9.700 di na ra. Sa zna ~aj no razvijenom neurohirurgijom i ostalim granama dijagnostike, koji su zna ~ajni u strukturi tro {kova, KC Ni{ je ostvario mawe tro {kova od KC Kragujevac. Ovo bi bi lo o prav da no ka da bi se moglo re }i da su pacijenti ovda- {weg KC-a i ma li bo qu ne gu. Oni koji ovih dana kupuju medikamente i no se ih u bol ni cu zna ju ko li ko je to ta~no. Istinu znaju i lekari kojima se de {ava da u {oku zateknu samo jedan par hirur {kih rukavica, da im nestaju osnovni lekovi, kao {to su albumin i aminofilin. Do sta go vo ri i po gled na pra - zne police bolni~ke apoteke, pa i ~iwenica da u rezervi nema ~ak ni PREDSTAVNICI MEDIJA IMALI SU OGRANI^ENI BROJ PITAWA pentreksila, antibiotika pogodnog za le ~ewe mnogih bolesti. Poznavaoci prilika tvrde da se nesta {ica antibiotika ~esto kompenzuje longacefom, iako je ovaj lek opravdano davati samo ako antibiogram potvrdi da }e biti efika san. Pri ~a se, ta ko e da se pomenuti longacef pla }a 150 dinara skupqe od cene koju po ampuli odobrava RZZO. Postoje sumwe da se, iz nekih razloga, umesto jeftinih i efikasnih antibiotika kupuje preskupi invazin, {to znatno uve }ava tro {kove za lekove. Mera za pru`awe prema guberu, koje je UO pokazao oceniv {i da u finansijama KC ima prostora za podizawe direktorske plate za dodatnih 60 hiqada dinara, nije ar- {in po ko me me ri RZ ZO. Ova in stitucija, naime, priznaje samo tro- {kove koji se uklapaju u sredstva o- dobrena ugovorom i to na osnovu kona~nog obra ~una koji se radi na kraju godine. Zato se uva`avawe ~iwe ni ce da je re~ o sred stvi ma ko ja nisu dovoqna za funkcionisawe o- vako velike i va`ne ustanove, ali i upravo zbog toga, mora voditi ra ~una o sva kom di na ru, ~ak i ka da direktor proceni da mu je sedewe u foteqi udobnije uz vi {a primawa. Odbrana neosnovano optu`enih poduprta je i izve {tajem kragujeva~ke Filijale RZZO-a ~iji su kontrolori utvrdili da u KC nije bilo nenamenskog tro {ewa sredstava. Gu`va na konferenciji i va- `nije teme nisu ostavile prostor za jednostavno pitawe- kuda se onda dedo {e pare namewene pla }awu struje, grejawa, hrane? Ministar tra`i inspekciju Konvencionalnim frazama o u- spe {noj saradwi krunisanoj otvarawem angio sale direktor je izbegao odgovor na pitawe {ta je to, u ku }i koja sasvim normalno funkcioni {e, nedavno razqutilo ministra Zorana Stankovi }a. U izjavi koju je dao Televiziji Kragujevac ministar je otkrio da namerava da preispita opravdanost tolikih dugovawa i istraje u nameri da pro na e kriv ca. Taj po sao bi trebalo da obave buxetska i zdravstvena inspekcija koje bi ovih dana trebalo da po~nu ~e {qawe u KC-u. Na pro ve ri }e bi ti o bim i o - pravdanost novih zapo {qavawa. Va`an posao koji ~eka inspekcijske or ga ne je da u tvr de da li su pa - re namewene kupovini lekova i izmirivawu tro {kova usmeravane u plate zaposlenih. Ako se poka`e da je to ga bi lo, od go vor ni }e se su - o ~iti sa krivi~nim prijavama, kazao je Stan ko vi} za RTK. Sastanak sa predstavnicima medija, kako je zvani~no re ~eno, inicirao je Upravni odbor, me utim ~udno je {to je podr {ka direktoru sti gla ba{ u vre me ka da se o ~e ku ju inspektori koji bi uznemirenoj javnosti trebalo da daju tra`ene odgovore koji bi, prema onome {to je sugerisano, morali da otklone svaku sumwu u doma }insko poslovawe rukovodstva KC-a. Br zi na i bri ga ko jom je UO re a - govao impresionira i zbog ~iwenice da je o vom te lu tre ba lo ~e ti ri meseca da se sastane zbog odluke o pove }awu direktorske plate na sa 140 na 200 hi qa - da di na ra, pa su Ob ra - dovi }eva primawa pove }ana retroaktivno za ceo pe ri od od ka da je stu pio na du - `nost. Druga sitnica koja baca sumwu na brzinu reagovawa najvi {eg upravqa~kog te la je {to u ti mu po - dr {ke nije bilo predsednika UO Dragana Stevovi }a. No, bez ob zo ra da li je po dr {ka or ga - ni zo va na da bi se mi ko ji smo kri - ti~ ki pi sa li o pro ble mi ma ove in sti tu ci je po su li pe pe lom ili zbog bri ge za men tal no zdra vqe ne - po treb no uz bu we ne jav no sti, ni - smo ~u li ono {to nas za ni ma. Jer, gra a ne ne bri nu broj ke i po re e - wa se dru gim zdrav stve nim cen - tri ma, oni pi ta ju ka ko su ru ko vo di o ci tih in sti tu ci ja u s- pe li da se iz bo re za ve }i deo ko la - ~a. Je su li se de li i gle da li slaj do ve pla ~u }i nad ne prav - dom, ili su se zno ji li na sto je }i da se iz bo re za sva ki di nar iz si ro - ma {ne zdravstvene kase? A poznato je, kad se u ko lu na u ne ve {ti pa ci jen ti, oni me se ci ma mo ra ju da ~ekaju preglede i dijagnostiku, ku pu ju le ko ve i re a gen se, ili da idu kod pri vat ni ka. Ono {to ih posebno uznemirava je najava da }e dugove pokriti dr`ava, {to zna ~i da }e im, i a ko su jed nom pla ti li zdravstveno osigurawe, neko ponovo za vu }i ru ku u xem, jer dr `a va ne {tan cu je pa re ne go ih kroz po - reze i doprinose uzima od nepotrebno uznemirenih gra ana.
www.kragujevacke.rs Живот Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7 KA KO @IVI SRED WI SLOJ GRA \A NA Poni`ewe, sramota i tuga Najve }i dru {tveni problem predstavqa nekada {wi sredwi sloj porodica koje od svojih primawa ne mogu da pre`ive, bi lo zbog to ga {to su izgubile posao, male su im pen zi je ili izdr`avaju jo{ ~lanova doma }instva. Potresna ispovest Ivane B. najboqe govori o situaciji u ko joj se ovi qu di danas nalaze Пише Гордана Божић Кa da bi se kod nas snimao film Ka ko pre - `i ve ti bi la bi to dra ma prot ka na si ro - ma {tvom, bor bom za pre `i vqa va we, ste za - wem ka i {a i od ri ca - wem od sve ga. Naj ve }em bro ju glumaca plata ne bi mogla da izdr `i ni ne de qu da na u me se cu, pod u slo vom da su za po sle ni i da {to je, da nas rav no do bit ku na lu - triji, redovno primaju plate. Kra gu jev ~an ka I va na B. mo gla bi da do bi je glav nu u lo gu u tom fil mu, sa mo {to ni je te sre }e da re dov no pri ma pla tu. Ona de li sud bi nu o nih qu di ko ji su za po - sle ni, ali ne pri ma ju pla tu. Po - sledwu zarada ispla }ena joj je za no vem bar 2010. go di ne. U 54-oj godini `ivota, sa 26 godina radnog sta `a, ka da bi ve} tre ba lo da raz - mi {qa o pen zi ji, I va na po no vo tra `i po sao. I a ko je za vr {i la gimnaziju i prvi stepen fakulteta, we na stru~ nost i is ku stvo ov - de ni ko me ni su po treb ni. Po u ~e na is ku stvom pri tra `e wu po sla u po sled wih go di nu da na, shva ti la je da se pri li kom za po - {qa va wa bo du ju ne ki dru gi kva - liteti, a najve }e {anse ima{ ako si mla i od 30, ja ku ve zu ili si na pra voj stra ni, na rav no, po li - ti~koj. Odricawe od svega - Od mo men ta ka da sam pre sta la da pri mam pla tu po ~e la sam da tra`im neki drugi posao. Zakucala sam na vra ta svih pred u ze }a u gra du za ko ja sam ~u la, i jav nih i pri vat nih, ali mo je go di ne bi le su pr va u ni zu pre pre ka ko je su mi na vo di li, ob ja {wa va ju }i za {to im nisam potrebna. Tra`ila sam bi lo ka kav po sao, hte la sam da ~i - stim kan ce la ri je, o ba vqam ku - rir ske po slo ve, sa mo da do bi jem rad no me sto i pla tu. Za mo li la sam ne ke svo je ro a ke i {kol ske RED ZA PO PI SI VA ^E [AN SA DA SE NE[TO ZA RA DI KOJI DINAR drugove na funkcijama da mi pomognu, jer sam morala da prehranim se be i de te, ali svi su okretali glavu, pri ~a Ivana. Jedino pitawe na koje nije imala od go vor bi lo je da li je mo gu }e da se to woj de {a va. Ro e na i od - ra sla u o vom gra du, ro di te qi ta - ko e, ra di li u do bro sto je }im firmama, na dobrim polo`ajima, ali sve je to sa da ne va `no. Situacija u kojoj se na {la bila je o bes hra bru ju }a i po ni `a va ju - }a. Ose }ala se bezvredno i tu`no i sa mo je raz mi {qa la {ta da od - go vo ri svo joj }er ki, ti nej xer ki, ko ja je sve ~e {}e pi ta la ka ko je mo gu }e da maj ka ne mo `e da na e ni najprostiji fizi~ki posao?! Ipak, nije se predavala. @elela je da svo joj k}er ki sta vi do zna - wa da u vek sve mo `e da se re {i. Dawu je mozgala kako da pre`ivi sa nov cem ko ji su joj ro di te qi da - va li od svo jih pen zi ja, a no }u moli la Bo ga da o sta ne zdra va i normalna. - Re {i la sam da ne pi jem mle ko ne go ~aj ili vo du. Ne }u da ku pim de set ja ja ne go pet. Ne mo ram da kupim sladoled. Meso }u ostavi - ti }er ki za ru ~ak. Ni je u `i vo tu naj va `ni je {ta }e{ da sku va{. Re - {i la sam da se od rek nem sve ga, pa i po se te ne kim pri ja te qi ma kod kojih sam uvek morala da ponesem sto grama kafe i ~okoladu. Jedino se ni sam od re kla se be i svog de te - ta. Zbog we mo ram da bu dem na sme - ja na, po zi tiv na, mo ram da se o far bam i da iz gle dam pri s- toj no. Ni ko ne mo ra da zna da sam glad na i bez pa ra. Ho }u da iz gle dam kao da i mam sve pa re ovog sveta, otvori la je svo ju du - {u Ivana. Sva ko dnev ne brige i stresovi ostavile su traga u we noj du {i. Po sta ja la je depre siv na, bo ri la se sa tu gom, a svoj bes, sve ~e {}e, iskaqivala na roditeqima. Posle se kajala i bilo joj je jo{ te `e. Shva ti la je da ne `e li da joj ta ko pro la zi `i vot i od lu ~i la da se po dig ne na no ge. Po ~e la je da {i je, mno go je ~i ta la i odlazila u duge {etwe. Uspela je da prona e ventil i izbaci deo ne zdo voq stva iz se be. Naj i skre - ni je pri ja te qi ce bi le su uz wu. Do no si le su joj ke se sa hra nom i nisu dozvoqavale da opet psihi~ki pad ne. U spe la je da pro da deo svo je gar - de ro be i ne {to zlat nog na ki ta. @enu ko ja je to ku pi la bi lo je sra - mo ta, a I va na je pla ka la od sre }e jer su te pa re za wu bi le vred ni je od su vog zla ta. Ba{ ka da je o sta la bez di na ra, jed na ro a ka joj je o - mogu }ila da odradi neki posao i zaradi ne {to novca. Po ~e la je da ve ru je da i pak ni - je sve ta ko bez na de `no. Bar ima krov nad gla vom, a ako bu de mo ra - DODATNA POMO] GRADA: SLAVICA SAVEQI] la proda }e stan da obezbedi }erki pa re za {ko lo va we. Sa mo da joj ro di te qi {to du `e po `i ve. Da ni je wih ko zna {ta bi bi lo. Po mo} gra da O va kva pri ~a, na `a lost, da nas ni je u sa mqe na. Sta ti sti ka po ka - zu je da se sva ki pe ti is pi ta nik `a li da ce lu pla tu po tro {i ve} sre di nom me se ca. Me u sto ti nu gra a na, tek wih o smo ro ima sre - }u da im za ra da tra je ceo me sec, a za ne mar qiv je broj o nih ko ji ma pla ta i pre tek ne. Dra mi ni tu ni - je kraj, jer je sva ki tre }i gra a - nin konstantno u minusu, a duguju na sve stra ne: kod ba na ka, pri ja - te qa, po ro di ce, u pro dav ni ci, kod zelena {a... Po da ci go vo re da se sa mo 0,7 od sto me se~ nih pri ho da ko ri sti za o bra zo va we, a 4,5 za zdra vqe. Ve li ki broj qu di pri nu en je da tro {i vi {e ne go {to za ra di. Pla tu tro {e za o snov ne `i vot ne po tre be, a od la `u pla }a we sve ga {to mo gu, ne pla }a ju stru ju, ko mu - na li je. Idu u mi nus na teku }em ra ~unu i za du `u ju se po ra - znim osnovama. So na ra nu doda ju ne re dov ne pla - te i rad za mi nima lac. U gra du ko ji ima vi {e od 20 hi - qa da ne za po sle nih ni oni ko ji ra de ili primaju penzije ne mo gu se bi da pri - u {te ni {ta vi {e od o snov nih ku} nih po trep {ti na. Oni ko ji ni to ne mo gu e - vi den ti ra ni su kao pro ble ma ti~ ni u smi slu so ci jal nih in ter ven ci ja, po z- na ti su so ci jal nim slu `ba ma i ob u hva - }e ni ra znim so ci - jalnim davawima i uslugama. - A na li zi ra ju }i pro se~ nu po - ro di cu ko ja pri pa da ka te go ri ji socijalno ugro`enih, do {li smo do po da ta ka da pro se~ na po ro di - ca ko ja ima tri-~e ti ri ~la na (so- ci jal no u gro `e ne po ro di ce su u glav nom vi {e~ la ne), pod u slo - vom da o stva re sva pra va ko ja ima zakon i grad omogu }avaju, mogu da i ma ju pri ma wa od 27 do 40 hi qa - da dinara. Tu spadaju nov ~ana pomo} dr`ave, jednokratne pomo }i, de ~i ji do da tak, rad no an ga `o va - we, tu a nega, obja {wava Slavica Saveqi}, ~lan Gradskog ve }a zadu- `ena za socijalnu politiku. Naj ve }i pro blem je, tvr di ova na {a sa go vor ni ca, pri kri ve no siroma {tvo, odnosno nekada {wi sred wi sloj po ro di ca ko je su ra - dile, stvarale, {kolovale se, stekle pen zi ju, ali od svo jih primawa ne mogu da pre`ive, bilo zbog to ga {to su iz gu bi le po - sao, ili su im ma le pen zi je, ili, pak, iz dr `a va ju jo{ ~la no va po - rodi~nog doma }instva. Oni su ne- ПРИЗНАЊЕ ЗА РАЗВОЈ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Kragujevac predstavqa Srbiju Zbog svo je so ci jal ne po li ti - ke, fi nan si ra wa i raz vo ja broj nih so ci jal nih u slu ga, grad Kra gu je vac pred sta vqa - }e Sr bi ju na pred sto je }oj E - vrop skoj kon fe ren ci ji ko ja se ba vi sta wem u so ci jal noj za {ti ti. Kra gu je vac od svih gradova u Srbiji ima najve }a izdvajawa iz buxeta upravo za usluge socijalne za {tite ~iji se broj iz go di ne u go di nu pove }avao. Ka ko je o ce ni la Sla vi ca Sa ve qi}, ovo je svo je vr sno priznawe svim naporima koji se u la `u u raz voj so ci jal - ne politike. ko ko ga bi u {i ro koj me ri tre ba - lo da tre ti ra Za kon o so ci jal noj za {titi, smatra Saveqi}ka. Ona napomiwe da gradski propisi nisu tako rigidni kao zakonski, koji odre uju stroge norme za dodelu socijalne pomo }i. - Mi smo postavili vrlo {iroko na {e odluke i kada procenimo da se porodica iznenada na {la u te {koj si tu a ci ji mo `e mo jed no - kratnim davawima da pomognemo da bar ma lo sta ne na svo je no ge. Ovo naro ~ito primewujemo kada u porodici postoji bilo koji zdravstve ni pro blem, gde qu di i ma ju prihode, ali su, recimo, operacije i le ko vi sku pi, on da se mo `da na sve to na do ve `e i {ko lo va we de ce. U tim slu ~a je vi ma po ro di - ca se o se }a u sa mqe na, od ba ~e na, izgubqena, i onda reagujemo, ka`e Sla vi ca Sa ve qi} i do da je da se interveni {e kada se javi pojedinac ili porodica, kada to sugeri- {e me sna ze jad ni ca ili me sna kancelarija, {kola, dakle neko ko je prepoznao problem, a porodica ni je `e le la da o tom pro ble mu javno govori. Za to je grad van od lu ke o pra vi - ma, za ko ju je re sor so ci jal ne za - {ti te iz dvo jio 288 mi li o na dinara na godi {wem nivou, na pozi ci ji Grad skog ve }a o bez be dio jo{ deset miliona dinara. O raspodeli novca odlu ~uje peto ~lana ko mi si ja, a na o sno vu zah te vi ma gra a na. Ove go di ne pod ne to je vi {e od 620 zah te va, a to kom ce le godine ima ih oko 900, ra ~unaju- }i i one ko ji se po na vqa ju. Ko mi - si ja je o do bri la tre }i nu, da kle 271 zahtev, a iznosi pomo }i kre- }u se od pet do sto ti nu hi qa da dina ra, pod u slo vom da se ra di o te {kim slu ~a je vi ma le ~e wa, na - ro ~ito kada su u pitawu deca. Svoj zah tev o voj slu `bi u pu ti - la je i na {a sagovornica s po ~etka teksta. Kada je dobila nov ~anu pomo}, na zaprepa {}ewe svih, zamo li la je da joj o mo gu }e da to od - ra di, jer ni je mo gla da se po mi ri sa ~i we ni com da tek ta ko do bi je novac. Ovaj zahtev, me utim, nije prihva }en.
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Сукоби NAJAVA [TRAJKA U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVQE S direktorom \oki }em izvesna - p Зaposleni u kragujeva~kom Institutu za javno zdravqe najavili su da }e od 26. sep tem bra stu - piti u {trajk. Prvobitni termin, zakazan za 19. septembar, pomeren je za nedequ dana, a u me uvremenu propao je poku {aj Vladine Agencije za mirno re {avawe radnih sporova da pregovorima re {i nastale probleme. Naime, zbog izostanka predstavnika Vlade Srbije, koja je osniva~ Instituta za javno zdravqe, sa sta nak }e bi ti za ka zan u ne - kom dru gom ter mi nu, ali to, ka ko tvrde predstavnici sindikata Instituta, ne }e uticati na wihovu na me ru da stu pe u {trajk. Ovakva odluka usledila je posle neuspele peticije ve }eg dela zaposlenih kojom su tra`ili smenu direktora Dragoquba \oki}a. Zbog toga su u Sindikatu odlu ~ili da radikalnijim potezima zatra`e ispuwewe svojih zahteva. Osim ostavke ili razre {ewa direktora oni tra`e i uvid u kwigovodstveno stawe o potra`ivawima i obavezama te u sta no ve, kao i spi sak svih dobavqa ~a. Odluku u stupawu u {trajk zaposleni su dostavili premijeru Mirku Cvetkovi }u, ministru zdravqa Zoranu Stankovi }u, gradona ~elniku Veroqubu Stevanovi }u i rukovodstvu ustanove. MUP ~e{qa dokumentaciju U obrazlo`ewu odluke o obustavi rada sindikat i {trajka~ki od - bor In sti tu ta na ve li su da je ova ustanova, koja zapo {qava oko 130 radnika, me u kojima su i doktori na u ka, ma gi stri i spe ci ja li - sti, ne stru~ nim i ne sa ve snim ru ko vo e wem, kao ni ka da od svog postojawa, dovedena u poziciju da uskoro ne }e mo }i da ispuni svoju dru {tvenu ulogu, {to }e najpre o- setiti gra ani. Dolazak novog direktora Dragoquba \oki}a iz Beograda, ~ija je prethodna radna biografija protka na po li cij skim is tra ga ma i kri vi~ nim pri ja va ma, do `i ve li smo kao svo je vr sno de gra di ra we kragujeva~kih stru~waka. Rezultat Nakon neuspele peticije pre tri meseca, kojom su zaposleni u Institutu tra`ili da direktor bude smewen ili podnese ostavku, ~lanovi Sindikata doneli su odluku da 26. septembra stupe u {trajk i radikalizuju protest. Za to vreme policija utvr uje eventualne nezakonitosti u radu ustanove, ali taj pro ces jo{ ni je o kon ~an ЗАСТРАШИВАЊЕ ЧЛАНОВА СИНДИКАТА Opomena pred otkaz dr Vasiqevi }u Kao primer pretwi i zastra {ivawa koje direktor sprovodi nad zaposlenima sindikalno rukovodstvo navodi slu ~aj Dragana Vasiqevi }a koji je pro {le nedeqe od direktora zaradio opome nu pred ot kaz, jer na vod no tri da na ni je dolazio na posao. - To je la` i ~i sta na me {taq ka. Sve vre - me sam bio na svom rad nom me stu, {to mo gu i da doka`em. Radio sam u svojoj kancelariji, a po {to ni je bi lo dru gog po sla, pri pre - mao sam slajdove na kompjuteru za predavawe na Medicinskom fakultetu. Osim kolega koji su me vi de li na po slu, kao do kaz po se du jem i hard disk ko ji }u pri lo `i ti uz tu `bu ko - ju pri pre mam za mo bing i kle ve tu, ka `e Dragan Vasiqevi}. On napomiwe da je najnezgodniji ~lan {trajka~kog odbora, da otvoreno govori o problemima i da je trn u oku di rek to ru, {to je, ka ko ka `e, bio raz - log za o va kav po tez. wegovog rukovo ewa su neredovne i nezakonite isplate zarada i visoka zadu`enost Instituta, usled ~ega su zaposleni sve ugro`eniji i za bri nu ti ji za sop stve nu eg zi - stenciju. Osnovano sumwamo da se plate ne ki ma od za po sle nih ob ra ~u na - vaju i ispla }uju na nezakonit na- ~in. I sto vre me no, In sti tut ispla }uje ogromne autorske honorare poznatim li~nostima na ime do dat ne de lat no sti u u sta no vi. Prema saznawima zaposlenih, zadu`enost Instituta je ogromna i ukoliko se ne preduzmu hitne mere, bi }e ugro`ena ne samo delatnost u sta no ve, ne go i ak tiv no sti ve za ne za o ~u va we i u na pre e we TU@BOM NA PRETWE DIREKTORA: DR DRA GAN VASIQEVI] [TA JE POLICIJA I[^A^KALA U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVQE zdra vqa gra a na, is ti ~e se u o - bra zlo `e wu na ja vqe ne ob u sta ve rada. Predsednica sindikata Dragana I va no vi} ka `e da je tre nut no sta we mno go go re ne go pre par me - seci, kada su potpisivali peticiju za smenu direktora. - Od ju na je u In sti tu tu u to ku is tra ga ko ju vo de in spek to ri za privredni kriminal MUP-a, {to go vo ri da za po sle ni jo{ ve ru ju u in sti tu ci je dr `a ve i od go vo ran rad nadle`nih organa, uprkos ~iwe ni ci da su Dra go qu ba \o ki }a na ~e lo kra gu je va~ kog In sti tu ta do ve li naj i stak nu ti ji ~el ni ci SPS-a, tvrdi predsednica sindikata. Ona dodaje da inspektori rade sva ko dnev no, da su pre vr nu li svaki papir, pregledali sve ra ~une i da se o ~e ku je da u sko ro bu de po tvr e no sve u {ta za po sle ni sumwaju. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi - ma, is tra ga je po de qe na u {est segmenata, od kojih su tri zavr {ena, a i pre o sta li po sao pri vo di se kraju. Kada sve bude zavr {eno, rezul ta ti is tra ge bi }e pre da ti tu - `ila {tvu. Zaposleni su pozvali i Inspekci ju ra da da u tvr di re gu lar nost ob ra ~u na i is pla te za ra da za po - slenima. ^la no vi sin di ka ta, ko jih ima oko sto ti nu, tvr de da je u to ku za s- tra {u ju }i mo bing nad sin di kal - nim rukovodstvom. - Di rek tor gu bi tlo pod no ga ma i `e - li da o spo ri po sto - ja we sin di ka ta. On ig no ri {e na{ zah - tev da nam dostavi kwigovodstveni iz ve {taj u ko ji `e li mo da i ma - mo u vid jer sum wa mo da su du go va wa In sti tu ta do sti gla ci - fru od 100 miliona dinara. Treba lo bi da se an ga `u je dr `av na revizorska ku }a koja bi utvrdila stvarno stawe, ka`e Dragana Ivanovi}. Zaposleni o ~ekuju da }e nakon najave {trajka direktor propisati mi ni mum procesa rada. U u sta - novi napomiwu da ne- }e biti u- gro`ena deca i tru- JO[ VERUJEMO U INSTITUCIJE DR@AVE: PREDSEDNICA SINDIKATA DRAGANA IVANOVI] Posle najnovijeg revidirawa liste, 11 nastavni ka ko ji su i o na ko pred penzijom ostalo je neraspore eno i odlazi uz otpremninu, jo{ 139 ne }e i ma ti pun fond ~a - so va, a na po ~et ku se go v- orilo o 288 nastavnika ko ji su vi {ak Iako je {kolska godina po ~ela pre petnaestak dana, na relaciji profesori - sindikat - {kole - [kolska uprava po ~etkom ove nedeqe jo{ je vrilo. Liste vi {kova nisu bile do kra ja de fi ni sa ne, pa se i da qe gle da lo gde }e se za ko ga na }i ko je me sto i ne ki ~as. Iz ve sno je bi lo je - dino da }e lista tehnolo {kih vi- {kova biti upola kra }a nego ona definisana na po ~etku. Naime, od 288 {umadijskih prosvetara koji su na po ~etku prebrojavawa mogli da ra ~unaju na umawenu platu zbog ne pu nog fon da ~a so va, za 149 se i - pak na {lo re {ewe. Me utim, 11 nastavnika vi {e ne- }e mo }i da dr `i dnev nik. To li ko je nakon vi {enedeqnog popisivawa i merewa ostalo neraspore eno. Ali, raz lo ga za ve li ku bri gu ba{ i ne ma, po {to su u pitawu qudi koji imaju iz me u 35 i 40 go di na sta `a i ko ji }e uz pristojnu otpremninu oti }i iz prosvete i ~ekati penziju. Krajem pro {le nedeqe spisak o- FINI[ PREBROJAVAWA VI [KOVA U PROSVETI I vuk sit i ov ce na bro ju NEKAKO SE NA KRAJU SVE POPAKOVALO nih koji bi mogli kona~no ostati bez po sla tre ba lo je da bu de za pet- {est imena du`i. Me utim, re {ewe je u por no tra `e no. Na li sti su se, na i me, na {li i qu di sa ma we od 10 go di na sta `a, pa od la zak uz otprem ni nu za wih ne bi bio bog zna koliko privla~na opcija. Prosvetari, naime, ne dobijaju otpremnine po posebnom programu, kao {to je to slu ~aj za ne ke ve li ke si ste me u Sr bi ji, pa i u gra du, ve} im se is pla }u je sa mo ono {to im pripada po zakonu o radu. Tako oni ko ji i ma ju od jed ne do 10 go di na sta`a dobijaju tre }inu bruto zarade po go di ni, pa se u ku pan iz nos kre }e od 50.000 do 250.000 di na ra. Na iz nos od 2.500 e vra mo gu, me u - tim, da ra ~unaju jedino u slu ~aju da imaju punu deceniju sta`a i pun fond ~asova u prethodnoj godini. Me utim, situacija da je lane neko i mao pun fond, a sa da o sta je bez po - sla - pri li~ no je ret ka. - Za wih je i ma li fond ~a so va boqe re {ewe od napu {tawa posla uz otpremninu. Otpremnine su za qu de sa sta `om kra }im od 10 go di - na vr lo ma le, a od la zak iz pro sve te za wih bi zna ~io da po sao po no vo mogu da dobiju samo na konkursu, a pitawe je kada }e novi konkursi biti raspisani, obja {wava Sr ana Svetozarevi}, savetnik u [kolskoj upravi. Spisak onih koji }e napustiti pro sve tu ta ko je su `a van sve dok se na po slet ku ni je sveo na o nih 11 kojima je ostala jo{ neka godina do penzije, odnosno na slu ~ajeve u kojima je ovakav ishod potpuno bezbolan. Najvi {e qudi oti }i }e iz Politehni~ke {kole, gde su vi {ak trojica nastavnika prakti~ne nastave i profesorka fizike. Po troje qu di o ti }i }e i iz Dru ge tehni~ke {kole i Osnovne {kole Tre }i kragujeva~ki bataqon. Ina ~e, ~iwenica da je ove godine 14 odeqewa mawe nego pro {le doprinela je produ`avawu spiska tehnolo {kih vi {kova. Lani je, da podestimo, na po ~etku {kolske godine nepun fond ~asova imalo oko 225 profesora, dok je troje ostalo potpuno bez ~asova. Ove godine, me- u tim, na po pi su se na {lo pre ko {ezdeset imena vi {e. Za vi {e od polovine onih koji su na po ~etku {kolske godine brinuli zbog nepunog fonda ~asova na {lo se po sla. Ka da se spi sak vi {ko va u po - redi sa prili~no kratkim listama potreba za kadrovima koje su {kole iskazale jasno je da se ve }ina sna- {la u svojim mati~nim {kolama, ali ne pre da ju }i svoj pred met. - Ve }ina je u mati~nim {kolama na {la radno mesto bilo dopunom u PITAWE JE KADA ]E BITI NOVIH KONKURSA: SR \ANA SVETOZAREVI]
www.kragujevacke.rs Непогоде Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9 ropast dnice i da }e se redovno pregledati vo da za pi }e. Sve dru go mo ra }e da sa ~eka do ispuwewa zahteva {trajka ~a. Predsednica sindikata na gla {a va da im ni je ciq da {traj ku ju, ali da je to je di ni na ~in da se izbore za svoje zahteve. Od peticije do {trajka Podse }awa radi, zaposleni u Institutu za javno zdravqe, na ~elu sa Sindikatom ove ustanove, pre tri meseca, prvi put su pokrenuli peticiju za smenu direktora \oki- }a. U do pi su ko ji je Sin di kat ta da prosledio medijima kao razlog je navedeno da je wegovim dolaskom na ~elo Instituta do {lo do smawewa plata i nepotrebnog pove }awa bro ja za po sle nih, kao i do nepotrebnih i sumwivih nabavki, {to je Ustanovu dovelo u finansijski katastrofalnu situaciju. Na ve de no je da je prof. dr Dra - go qub \o ki} do {ao na ~e lo ove U - sta no ve sep tem bra 2009. go di ne, vidu izbornih predmeta, radom u biblioteci, medijateci, neki su se dopunili i mestom pomo}nika direktora. Ovo je uobi ~ajena praksa i nije u pitawu ni {ta nezakonito. Ina ~e je predvi eno da nastavnici odre enih struka mogu da predaju izborne predmete i to je to. Pro blem je, me u tim, {to se broj i fond ~a so va iz bor nih predmeta u {koli utvr uje tek kada se deca na po ~etku godine opredele {ta }e u ~i ti, pa zbog to ga do prer - sapore ivawa dolazi naknadno, obja {wava Milan Jevti} iz Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevca. Dodu {e, u Uniji ka`u da kona~ne spiskove jo{ uvek nisu videli i da }e sa sta nak sa na ~el ni kom NASTAVNICI SE PLA ]AJU PO ODR@ANOM ^ASU: MILAN JEVTI] kao i da o we mu kao biv {em ~la - nu JUL-a i nekada {wem direktoru In sti tu ta Ba tut u Be o gra du po sto je mno go broj ni na pi si na Internetu. Zaposleni su tvrdili da su odmah po dolasku novog direktora vide li da }e do }i do ve li kih problema, nakon {to je ubrzano po- ~eo da prazni ra ~un ustanove. Svaki poku {aj upozorewa zavr {avao se beskompromisnim stavom direktora, ko ji, ka ko ka `u, ne tr pi ni ka kva suprotstavqawa, a zahtev da se o- tvoreno razgovara zavr {avao se primoravawem da se preina ~i ili povu ~e sindikalna odluka. Oni koji nisu bili lojalni direktoru trpeli su svakodnevni mobing, u smislu pretwi otkazima, tvrde u Sindikatu Instituta. Kap u ~a {i pre li li su no vi a - neksi ugovora o radu sa smawenim ko e fi ci jen ti ma i a u to mat ski u - mawenim zaradama, kao i strahovawa zaposlenih da }e to umawewe bi ti jo{ ve }e. Sve ovo bio je po - vod da po ~et kom ju na za po sle ni potpi {u peticiju za smenu direkto ra, ali je di rek tor \o ki} ta da u razgovoru za Kragujeva~ke novine od ba cio sve op tu `be, tvr de }i da su plate redovne, zapo {qavawe u skla du sa po tre ba ma po sla, a da zavr {ni ra ~un i izve {taji nedvosmi sle no po tvr u ju da In sti tut po slu je po zi tiv no. Ne mam raz lo ga da sum wam ni na jed nu svo ju od lu ku, ni ti na bi - lo ko ji po tez ko ji sam ov de u ra dio i ne za zi rem ni od ka kvih kon tro - la u bi lo ko je do ba, re kao je ta da direktor Instituta. On je nagla - sio da politiku ove ustanove vodi Upravni odbor, a realizuje je direktor, a ne zaposleni, uz poruku da u toj ku }i ne po sto ji rad ni~ ko samoupravqawe. Mada se o ~ekivalo da }e posle ove peticije i optu`bi stvari do- }i na svo je me sto, to se ni je do go - dilo. Situacija se dodatno pogor {ala, ~emu su doprineli svakodnevni pritisci na ~lanove i rukovodstvo sindikata. Wihov ciq je da Kragujev ~anima vrate Institut, kakav su oduvek i- mali, a zaposlenima dostojanstvo. Zbog to ga oni u sa op {te wu za jav - nost apeluju na Vladu, Ministarstvo zdra vqa i sve grad ske struk tu re da ovo shva te kraj we o - zbiqno i preduzmu hitne mere za re {avawe nastalih problema. Gordana BO@I] [kolske uprave imati tek krajem ne de qe, pa je mo gu }e da }e se ove cifre jo{ malo korigovati i da }e se za ne ke qu de ko ji vi se mo `da ve} ne {to na }i. Ono {to sva ka ko o ~ekuju jeste da se po {tuje dogovor da no vih kon kur sa ne bu de sve dok se spisak tehnolo {kih vi {kova ne iscrpi. - Ipak, ministarstvo }e morati da raz mi sli {ta i ka ko }e se ra di - ti u bu du }e po {to }e mo se sa o vim poblemom o ~igledno suo ~avati na po ~etku svake {kolske godine. Promena na ~ina finansirawa je svakako jedno od re {ewa. Sistem koji sada postoji nije ba{ logi ~an po {to se lako mo`e zakqu ~iti, a ta ko i u prak si je ste, da se na stav - nici pla }aju po odr`anom ~asu, sve ono {to tako e spada u obaveze svakog na stav ni ka kao {to je pri pre - ma, vas pit ni rad sa de com, pa rad sa roditeqima izgleda ne ulazi u obra ~un zarada. Shodno tome nije ni ~u do {to se, da li se i ka ko o ba - vqa ju ti dru gi, vr lo va `ni po slo - vi, uop {te ne kontroli {e, ka`e Jevti}. U izbornoj godini takvoj promeni uzaludno je nadati se. Mnogo je izvesnije da }e zaposlene u prosveti i slede }e jeseni ~ekati novo prebrojavawe. Onima koji se dogodi ne na u na li sti u sva kom slu ~a - ju bi }e ma lo lak {e, ako ni zbog ~e ga dru gog ono za to {to zna ju ka ko ide procedura - uka, buka, natezawe i na kra ju - i vuk sit i ov ce na bro ju. Marija OBRENOVI] SU [A PREPOLOVILA ROD KUKURUZA I VO ]A U [UMADIJI Iznu ena rana berba U kragujeva~koj Poqoprivrednoj stanici ka`u da }e zbog su {e i enormno visokih temperatura rod kukuruza i krmnog biqa biti prepolovqen u odnosu na pro {lu go di nu, ali i da }e se to ne ga tiv no od ra zi ti na kvalitet jabuka, kru {aka i kasnih sorti {qiva Пrema podacima meteorolo {ke stanice na Be {waji, u toku avgusta bi lo je sa mo ne ko - liko ki {nih dana, ali sa ve o ma ma lom koli ~inom padavina. Ta ko je u tom me se cu pa lo sa mo 27,1 li tar po me tru kva drat nom. Posledwa ki {a pala je 10. avgusta. Temperatura vazduha u tom me se cu kre ta la se od 25 do pre ko 40 ste pe ni, dok se no }u vr lo ret - ko spu {tala ispod 20 stepeni. Izuzetno visoke temperature, poseb no u ju lu, av gu stu i pr voj po lo - vini septembra i nezapam }ena su {a u ~inili su svoje. Rod kukuruza i krmnog biqa u [umadiji bi }e desetkovani. Za razliku od {umadijskog atara stawe ovih kultura u Vojvodini je daleko povoqnije. Prema procenama udru`ewa @ita Srbije, prinos kukuruza u Vojvodini bi- }e prose ~an, odnosno samo deset VO ]E U GRO@ENO ZA VI - [E GODINA: SNE [KA NOVKOVI] odsto ni`i od pro {logodi {weg, ko ji je bio re kor dan. U o vom u dru - `ewu ka`u da se prinosi kukuruza sa da kre }u od ~e ti ri do 11 to na po hek ta ru, a da }e pro se ~an prinos bi ti 5,6 to na. Ina ~e, suncokret nije imao ve- }e {te te od su {e, pa }e pro se~ ni prinosi te industrijske kulture bi ti oko dve i po to ne po hek ta ru. Pored kukuruza, najve }u {tetu od su {e i visokih temperatura pretrpela je soja, a procene su da }e pri nos bi ti ne {to iz nad dve tone po hektaru. Prema re ~ima Bate Popovi }a, eksperta za ratarstvo iz kragujeva~ke Poqoprivredne stanice, ku ku ruz i krm no bi qe zbog su {e i visokih temperatura do`iveli su zastoj ili prekid u fiziolo {kim i feno fazama i prakti~no zavr- {avaju svoj period sa prinosom sa kraja jula i po ~etka avgusta. - Ve} ta da smo pro ce ni li da }e rod kukuruza, koji u [umadiji zauzima oko 50 odsto orani~nih povr {ina, biti prepolovqen, kao i kod ostalih kultura. Jedino je sunckret malo mawe podbacio, jer ima visoku otpornost na su {u, obja {wava Popovi}. Me sec da na pre ro ka U Poqoprivrednoj stanici ka- `u da }e berba kukuruza po ~eti u- sko ro i da je to tri ne de qe do mesec dana pre roka, zavisno od hibrida i grupe zrewa. - Prakti~no imamo ranu, iznu- enu berbu kukuruza. Sada je bitno da ku ku ruz ne pro pad ne da qe, da se iskoristi sila`a, otkosi, kukuruzovina... Poqoprivre- d- ni ci ne ma ju {ta da ~e ka ju, ako je vre me da se ku ku ruz ski da, on da to treba uraditi na vreme, da se spre ~i daqa {teta. Ina ~e, pored kukuruza stradale su i krmne kulture, lucerka i ostale. I wihov rod }e biti prepolovqen, tako da }e sto ~ari imati velikih problema, zbog nedostatka kabaste hrane da o ~uvaju sada {wi broj grla u stadu, ka`e Popovi}. Pad kvaliteta vo }a U Poqoprivrednoj stanici preporu ~uju da se u [umadiji, ko ja je po zna to po to me da ne ma dovoqno vode, promeni setvena struktura biqnih vrsta, jer, kako ka`u, o navodwavawu ne mo`e da se govori sigurno ni u narednim decenijama. Jedna od preporuka je da se ku ku ruz se je sa mo na o nim parcelama koje obezbe uju dovoqne koli ~ine vlage, dakle u ravni- ~arskim i plodnim zemqi {tima. Stru~waci preporu ~uju i da se kukuruz ne seje na parcelama za ko je se u na pred zna da ne }e da ti ~e ti ri ili pet to na po hek ta ru, jer je ap surd no se ja ti ga na ta kvim povr {inama. Su {a i visoke temperature u- ma wi }e rod i kva li tet i vo }a, po - sebno jabuka, kru {aka i kasnih sorti {qiva. Prema re ~ima stru~waka za vo }arstvo u Poqoprivrednoj stanici Kragujevac Sne {ke Novkovi}, [umadija je podru~je koje pati za vodom. - Kod vi {egodi{wih zasada najve }i problem je {to svaka elementarna nepogoda ne ostavqa posledice samo na ovogodi {wi rod, KUKURUZ JE SAZREO ME- SEC DA NA RA NI JE I VE] MO@E DA SE BE RE VA@NO JE DA KU KU RUZ NE PROPADA DAQE: BATA POPOVI] nego negativno uti ~e i na rod u narednih godinu-dve, kada }e tako e do }i do smawewa prinosa. Leto je period koda dolazi do stvarawa rodnih pupoqaka koji treba da donesu rod naredne godine. Sa ovom su {om mo`emo o ~ekivati da }e vo }e poneti ne {to mawe pupoqaka od o ~ekivanih, {to }e i dogodine uzroko- vati ni `i pri nos. Su {a }e se od ra zi - ti na kva li tet ro da, pa ne }e mo i - mati onako krupne i so~ne plodove, ne go }e oni bi ti sme `u ra ni i suvi. Jabuke, kru {ke i kasne sorte {qi va ne }e bi ti pr ve kla se, ve} mo `da dru ge ili ~ak tre }e. Ti me }e i ce na bi ti ni `a od one koju su vo }ari o ~ekivali, a tada se postavqa i pitawe ekonomske isplativosti kompletne proizvodwe, ka`e Sne {ka Novkovi}. Ina ~e, temperature iznad 40 stepeni {tetno deluju na sve biohemijske procese u vo}kama, jer tada dolazi do stvarawa toksi~nih materija i povla ~ewa vode i iz listo va i iz plo do va. Do la zi do to ga da se plod sme `u ra, kao i do o pa - dawa listova i plodova sa stabla. - Najvi {e problema imaju proizvo a ~i koji su podigli nove zasade vo }a, jer zbog nedostatka vode dolazi do su {ewa mladih sadnica. Od vrste zemqi {ta zavisi da li }e i ka ko vo }e pre va zi }i ovu su {u. Na te re nu smo sve do ci da u na {em ataru najvi {e ima smonice, kod ko je u sled su {e do la zi do pucawa, obja {wava Novkovi}. Ka da su ra ne sor te {qi va u pi - ta wu, one su o bra ne pre po gub nog dej stva su {e, a do bar deo za vr {io je na ruskom tr`i {tu. Kasnije sorte }e najverovatnije zavr {iti u kazanima za pe ~ewe rakije. M. \E VI] Ову рубрику у склопу пројекта ЖИВОТ ШУМАДИЈСКОГ СЕЛА суфинансира МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ СРБИЈЕ
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Друштво NOVINE U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVQE Testovi za autoimune bolesti Po kona~nu dijagnozu lupusa, celijakije, {titne `lezde ili bolesti suvog oka pacijenti su do nedavno morali da putuju za Beograd. Testove krvi sada radi i ovda {wi In sti tut za jav no zdra vqe, na `a lost, samo o tro {ku pacijenata Уordinicaju svog izabranog lekara pedesetrogodi {wi Milorad do {ao je po ~etkom godine `ale }i se na bo lo ve u vra tu i po - vi {enu temperaturu. Lekarka je odmah posumwala da se ra di o gri pu i da la mu od - govaraju }u terapiju. Me utim, nakon desetak dana Milorad je i daqe imao iste probleme. Tako je po ~ela wegova vi {emese~na {etwa od jed nog do dru gog le ka ra. Sla - li su ga naj pre na fi zi kal nu terapiju, bio je i kod reumatologa, pa na pre gle du o~ nog dna, u ra dio je za to vreme sijaset analiza krvi, ima i ~itavu kolekciju rendgenskih snimaka. - Le `ao sam i de se tak da na u bol ni ci. Na kra ju sam, po pre po - ruci lekarke, otputovao za Beograd ka ko bi mi u ra di li HLA tipizaciju i jo{ neke analize koje je tre ba lo da po ka `u i mam li neko sistemsko autoimuno oboqewe. Pla tio sam i put i jo{ oko 2.500 dinara za te analize. Sre }a te imam prijateqe u Beogradu pa su mi oni po di gli i po sla li re zu - la te, i na ~e bih i mao i taj tro {ak, obja {wava Milorad, dodaju }i da su rezultati pokazali ono {to naizgled bezazleni simptomi tempera tu ra i bo lo vi u vra tu ni su, a to je da ima sistemsko autoimuno o- boqewe. Ve }ina Kragujev ~ana koji pate od takozvanih autoimunih bolesti prolazi kroz sli~ne peripetije dok im o bo qe we na po slet ku ne bu - de dijagnostikovano, ka`u u Institutu za javno zdravqe. Specifi~ne analize koje su potrebne da bi se do {lo do di jag no ze u Kra gu - jev cu do sa da ni su ra e ne. Za to su u Institutu pred kraj pro {le godine odlu ~ili da oforme laboratoriju u kojoj je potrebne analize mogu }e uraditi. U ovom momentu, u pitawu je desetak razli ~itih a- naliza krvi, a do kraja godine, nadaju se u Institutu, bi }e dostupno tridesetak, ali jo{ uvek samo o tro {ku pacijenata. Nejasni simptomi Autoimune bolesti predstavqaju svojevrstan defekt imunog siste ma, u ko me on na i sti na ~in na koji se brani od virusa i bakterija po ~iwe da napada zdrave }elije u organizmu. Dele se na sistemske i organ vezane, u zavisnosti od toga da li napaduju vi {e sistema ili sa mo je dan or gan. Lu pus, ce li - jakija, reumatoidni artritis, ha- {imoto sindrom ili, narodski, {tit na `le zda ko ja se ja vqa kod `ena, sjorginov sindrom, poznat kao bo lest su vog oka, pa {e }er na bolest, najpoznatije su autoimune bolesti. - Problem kod sistemskih autoi mu nih bo le sti je {to mo gu da zahvate bilo koji organ i manifestuju se kao oboqewe tog organa, pri tom nemaju karakteristi ~an simp tom ko ji bi mo gao da u ka `e {ta je ta~ no u pi ta wu. Pr ve manifestacije su kod ve }ine u- glav nom na ko `i i mi {i} nozglob nom si ste mu, a to su simptomi koji ukazuju na ~itav U LABORATORIJI SE SADA RADI DESET RAZLI^ITIH ANALIZA KRVI spektar razli ~itih bolesti i upra vo zbog to ga se i de {a va da ovi pacijenti mesecima lutaju od jednog lekara do drugog, obja {wava Nevenka Ili}, {ef laboratorije za klini~ku i respiratornu imunologiju u Institutu za javno zdravqe. Bolovi u zglobovima i mi {i }ima, anemije, upale oka, izlivi u plu}nu maramicu, tako e su simptomi nekih od autoimunih bolesti. ^iwenica da je veliki broj pacijenata sa upornim koprivwa- ~ama i dermatitisima slat kod wih na a ler go te sto ve je i na ve la lekare u Institutu da po~nu da razmi {qaju o opremawu nove laboratorije. - Prili ~an broj pacijenata sa upornom koprivwa ~om i daqe luta ili se godinama le ~i od alergije, a zapravo se radi o autoimunoj bolesti. Hroni~na koprivwa ~a koja tra je pre ko {est ne de qa u 50 od sto slu ~ajeva je simptom autoimune bolesti. Kod velikog broja pacijenata autoimune bolesti nisu ni dijagnostikovane. Na primer, celijakija, odnosno netolerancija na glu ten, ko ja se le ~i na naj jed no - stavniji mogu }i na ~in - iskqu ~ivawem p{enice iz ishrane. Kada se simp to mi kao {to su bo lo vi u stomaku i povra }awe jave kod dece jo{ se i reaguje, odrasli, me utim, naj ~e {}e bespotrebno gutaju sonde i idu na sni ma wa u me sto da im jednostavnom analizom krvi bude utvr ena celijakija, ka`e dr I- li}. Fond ne da no vac Na `alost, za kona~nu potvrdu da li simptomi od kojih mesecima pa te i ne zna ju im u zrok pred sta - vqaju autoimuno oboqewe pacijenti iz Kragujevca su do nedavno morali da putuju za Beograd, po- {to ni jedna dr`avna zdravstvena institucija u gradu nije radila ove analize. - Je di no {to je bi lo mo gu }e u - ra di ti je ste a na li za an ti nu kle - ar nih an ti te la ko ju ra di Kli ni~ ki cen tar. Za sve o sta lo, pa i ono naj o snov ni je, kao {to je takozvana HLA tipizacija koja u- kazuje na mogu}nost oboqevawa od od re e nih bo le sti, pa ci jen ti su morali da odlaze za Beograd. Putne tro {kove, kao i same analize, pa ci jen ti ko ji su u pu }i va ni iz Do ma zdra vqa mo ra li su sa mi da sno se. O tro {ku Fon da zdrav stve - nog osigurawa rezultati su se mogli do bi ti sa mo u ko li ko je pa ci jent na bol ni~ kom le ~e wu. Me utim, u pitawu je mali procenat qu di, po {to kod ve }i ne o bo - le lih od a u to i mu nih bo le sti zdrav stve no sta we ni je ta kvo da Voda sa izvora u [umaricama kojom se {eta ~i ~esto osve`avaju ispravna je i potpuno bezbedna za pi }e. Sa dru ge stra ne, iz vor u Pe - trovcu i onaj pored jezera Bubaw treba zaobilaziti u {irokom luku, savetuje Marko Avdi}, u ~enik Druge kragujeva~ke gimnazije. Ovaj mladi Kragujev ~anin ne govori to tek onako, ve} na temequ istra`ivawa pod nazivom Kvalitet voda gradskih ~esmi na teritoriji grada Kragujevca na kome ozbiqno radi ve} nekoliko meseci. Svoj pro je kat Mar ko je za po ~eo u o kvi ru kur sa hi dro lo gi ja i ge o - lo gi ja vo da u Is tra `i va~ koj sta - ni ci Pet ni ca ko ji je le tos poha ao. - O vaj kurs je spo jio sve o bla sti ko je me za ni ma ju. Na i me, pri li - kom pri ja vqi va wa za od la zak u Petnicu potrebno je navesti koji su ti {kolski predmeti najinteresantniji, odnosto {ta je to {to te najvi {e zanima. Naveo sam biologiju, hemiju i geografiju i na osnovu toga predava ~i u Petnici su procenili da }e mi hidrologija i biti najinteresantnija, obja- {wava Marko. Otkud zanimawe za ~esme Da bi sti gao do sa mo stal nog is - tra`iva~kog rada Marko je najpre lani poha ao predavawa u Petnici, a on da je na u ~e no kre nuo da primewuje. Kada je trebalo da bira temu istra`ivawa, tema se namet nu la go to vo sa ma od se be. Niame, po {to trenira rvawe, ~esto tr ~i ra di kon di ci je i na pu tu do [u ma ri ca o ba ve zno pro la zi pored Grujine ~esme. - Vo du sa ove ~e sme pi jem ot - kad znam za se be, ma da sam ~e sto MARKO AVDI], JO[ JEDAN MLADI KRAGUJEV^ANIN ISTRA@IVA^ U PETNICI Za sve je kriva Grujina ~esma MARKOVO DETAQNIJE ISTRA@IVAWE OD ONOG KOJI RADI INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE Kvalitet voda gradskih ~esmi na teritoriji grada Kragujevca zvani~ni je naziv istra`ivawa gimnazijalca Marka Acdi }a, ko ji je deo {kol skog ras pu sta pro veo u Istra`iva~koj stanici Petnica. Da se uhvati u ko {tac s tako ozbiqnom temom sinulo mu je dok se tokom kondicionih treninga, jer se bavi i rvawem, osve`avao na Grujinoj ~esmi slu {ao pri ~e da je ne is prav na, ili da, u naj ma wu ru ku, ni je ba{ sa svim do bra. @e leo sam da te tvrd we pro ve - rim i to ne sa mo ka da je u pi ta wu ova, ve} i vo da sa jo{ de se tak iz vo ra ko ji su lo ci ra ni na naj pro met ni jim me sti ma, a ni su u si ste mu grad skog vo do vo da, ne go se pri hra wu ju iz pod zem nih vo da, pri ~a mla di is - tra `i va~ Mar ko Av di}. Sli~ ne a na - li ze pe ri o di~ no ra di i kra gu je va~ - ki In sti tut za jav - no zdra vqe, pa se iz wi ho vih iz ve - {ta ja la ko mo `e sa zna ti da li je vo - da do bra za pi }e ili ne. Mar ko je, me u tim, od lu ~io da u ra di ne {to o bim ni je i detaq ni je is tra `i va we. - Naj pre sam `e leo da vi dim da li je vo da is prav na, ali i ob ja - snim kakvog je kvaliteta, ~ime je e ven tu al no kon ta mi ni ra na. Ob - ra do va lo me je ka da sam vi deo da je voda sa {umari~kog izvora, koju Kragujev ~ani naj ~e {}e koriste po {to se nalazi na vrlo prometnom mestu, potpuno ispravna. Kori {}e we iz vo ra u Pe trov cu ili na Bub wu ni ka ko ne pre po ru ~u - jem. Voda na petrova~kom izvoru, na pri mer, pu na je a zot nih je di - we wa ko ja na sta ju ras pa dom organ skih ma te ri ja i ni ka ko je ne treba piti, ka`e Marko. A we go vu Gru ji nu ~e smu putni ci na mer ni ci tre ba lo bi da koriste samo u krajwoj nu`di, po - {to su vred no sti or gan skih i neorganskih materija u woj skoro na granici. Dilema - {ta studirati - Ova vo da je ne {ko dqi va za one ko ji su na vi kli da je pi ju, kao i sve vode koje se nalaze u takozvanim gra ni~ nim vred no sti ma, kod o nih ko ji je pr vi put pro ba ju, me utim mo`e da izazove odre ene smetwe, savetuje ovaj gimnazija lac, ob ja {wa va ju }i da }e kompletan projekat sa rezultatima za sve iz vo re u gra du bi ti go - tov za nekoliko meseci. Mar ko je, i na ~e, o du {e vqen Pet ni com. @ao mu je je di no {to }e je ove go di ne pre ra sti, po - {to se ra di o is tra `i va~ kom cen tru za u ~e ni ke o snov nih i sredwih {kola. - Petnica funkcioni {e kao jedinstven istra`iva~ki centar u E- vro pi. U pi ta wu je kom pleks ko ji ~ini {kolska zgrada sa u ~ionicama, internat i laboratorije. Programi su nameweni acima sedmog i osmog razreda osnovnih {kola i sredwo {kolcima, pritom nije bit no da li ste od li ka{ i i ma te sve pe ti ce, ve} ~i me `e li te da se bavite. Programi su nameweni i mladima koje interesuju prirodne i onima koji se zanimaju za dru- {tvene nauke. Uglavnom su u pitawu spojevi nekoliko oblasti. Na `a lost, ja sam za o vaj kamp ~uo re la tiv no ka sno, tek u dru goj godini sredwe {kole i to od druga ko ji je ta mo ta ko e `e leo da ode. @ao mi je {to na {i na stav - ni ci ne po pu la ri {u vi {e o vaj kamp, da sam ra ni je ~uo za we ga sigurno bih i ranije oti {ao. Do-
www.kragujevacke.rs Друштво Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11 zah te va bol ni~ ko le ~e we, ob ja - {wa va dr I li}. Pored dijagnostikovawa bolesti, neke od ovih analiza slu`e i za pra }e we le ~e wa, kao {to je to slu ~aj kod reumatoidnog artritisa. - Sva ki le kar ume da pre po zna reumu, me utim, reumatolozi su zbog nedostatka ovih analiza bili prinu eni da vrstu, koli ~inu i du`inu trajawa terapije odre uju sa mo na o sno vu svog is ku stva. Tok le ~ewa se, me utim, mnogo boqe vidi iz analiza krvi, napomiwe dr I li}. Formirawe laboratorije za ispi ti va we a u to i mu nih bo le sti u In sti tu tu po ~e lo je jo{ kra jem pro {le godine. Naravno, od Republi~kog fonda za zdravstveno osi gu ra we tra `e na je od re e na svo ta ka ko bi se ba rem po kri li tro {kovi analiza za le`e }e pa - cijente Klini~kog centra u Kragu jev cu i jo{ deo tro {ko va ko jim bi se o mo gu }i lo da i za o sta le bo le sni ke one bu du mno go jef ti - nije. - Od Fon da smo do bi li do pis u ko me je tra `e no da se In sti tut najpre registruje za obavqewe ove dijagnostike. Saglasnost Ministarstva ko jim smo tu do zvo lu do bi li sti gla je u mar tu. Na kon to ga po no - vo smo dokumentaciju poslali Fondu. Na `a lost, bi lo ka kav od go vor ni do danas nije stigao. Neverovatno je da Fond pla }a da se pa ci jen - tima Klini~kog centra u Kragujevcu te analize urade u Beogradu, pla }aju }i usput i tro {kove prevoza u zo ra ka kr vi, a ne `e li da pla ti da se iste analize urade ovde. Ipak, ne }emo odustati od ovog posla i do kraja godine planiramo da uvedemo jo{ ~itav spektar od dvadesetak a- naliza i tako pokrijemo ve }inu, ka- `e na {a sagovornica. Pored op {teg testa za autoimunost, u Institutu je mogu }e uraditi jo{ i a na li ze za lu pus, antifosfolipidni sindrom, sjorginov sindrom, celijakiju, autoimuni hepatitis... Cene testova kre }u se od 700 do 2.000 di na ra. U Institutu tvrde da su jeftiniji od Beograda, a svakako je ute {no {to su pacijenti po {te eni putnih tro {kova. Marija OBRENOVI] du {e, ima }u {ansu da odem tamo kao predava~, obja {wava ovaj mladi}. Pet ni ca, po vrh sve ga, ka `e Mar ko, pru `a jo{ jed nu mo gu} - nost, a to je u po zna va we i dru `e - we sa mla di ma iz ce le Sr bi je. Za hva qu ju }i dru gu ko ga je ta mo u - po znao, Mar ko ~e sto ide na spe - le o lo {ke eks pe di ci je. O vaj sve stra ni mla di} pla ni ra i da se pri ja vi za o bu ku za gor sku slu - `bu, tre ni ra u R va~ kom klu bu Kra gu je vac, a za ne ko li ko me se - ci mo ra }e da od lu ~i i na ko ji }e fa kul tet, po {to }e na red nog pro le }a ma tu ri ra ti. Na rav no, sa od li~ nim u spe hom. Ve li ke su {an se da Mar ko na - red nih go di na u ra di jo{ ne ko sli~no istra`ivawe po {to je jedna od op ci ja i stu di ra we na Ru - darsko geolo {kom fakultetu i to ba{ na odesku hidrologija. Dodu- {e, ka `e da je jo{ u vek ne o dlu ~an, po {to ga za ni ma ju i me di ci na i Voj na a ka de mi ja, pa }e naj ve ro - vatnije polagati prijemni na sva tri fakulteta. Marija OBRENOVI] ISPRAVKA U bro ju 122 u tek stu Ra ~u nar za programerske zadatke talentova ni kra gu je va~ ki sred wo {ko- lac, Du {an Novi ~i}, dobitnik nagrade dnevnog lista Danas i we gov o tac Dra gan No vi ~i} gre {kom su imenovani kao Du- {an Mi tro vi} i Dra gan Mi tro - vi}. Iz vi wa va mo se po ro di ci Novi ~i} i ~itaocima Kraguje- va~kih. OTVORENO PRAVNO SAVETOVALI [TE ZA @RTVE PORODI^NOG NASIQA Zlostavqa ~e treba prijaviti Нovinarski stupci svakodnevno se pune pri- ~ama o partnerskom nasiqu, o zlostavqawu roditeqa od strane dece i o brat no, pa ~ak i o porodi~nim ubistvima, kao kulminaciji dugotrajne netrpeqivosti me u bliskim srodnicima. Sve te te {ke subine, ko jih, na `a lost, ima da le ko vi {e od javno publikovanih, jer se `rtve te {ko odlu ~uju da prijave svoje zlostavqa ~e, sada se prakti~no slivaju na jednom mestu - Savetovli {tu za `rtve porodi~nog nasiqa, ko je je po ~e lo s ra dom 1. avgusta i koje omogu }uje besplatnu pravnu za {titu licima koja su izlo`ena kontinuiranom maltretirawu i grubostima najgore vrste. Do sada je evidentirano 17 slu- ~aja u kojima je bilo dominantno fizi~ko zlostavqawe pripadnica lep {eg pola, uglavnom od partnera. Svi oni ni su se de si li u av gu - stu ve} i u pret hod nom pe ri o du. Advokat Vera Simi}, koordinatorka projekta nevladine organizacije Oaza sigurnosti, napomiwe da su tokom avgusta imali slu ~aj gde je mu` sa mo u to ku jed - nog da na biv {u su pru gu dva pu ta pre sreo i pre tu kao, ~ak i na sr nuo na sudiju za prekr {aje i iscenirao da }e sko ~i ti kroz pro zor. U dva slu ~a ja su se za po mo} o bra ti - li ro di te qi zbog de ce ko ja su ih malteretirala. Od po ~etak avgusta Pravnom savetovali {u za `rtve porodi~nog nasiqa javilo se 17 osoba, {to je rezultiralo podno {ewem tri krivi~ne prijave i vo ewem dva prekr {ajna postupka protiv zlostavqa ~a Nasilni mu`evi i sinovi Jedan nasilni sin iz Kragujevca, kad god bi se vra tio ku }i pi - jan, a to se sve ~e {}e de {a va lo, maltretirao je svoje roditeqe. To je tako trajalo godinama i qudima je dozlogrdilo. Po {to se otac te- {ko razboleo, sin se fokusirao u - glavnom na zlostavqawe majke. Ocu je pre ki pe lo ka da je po sle kra }e sva e sin majku udario nekim metalnim predmetom po le ima i ona pla na pod. Po sle to ga otac je do {ao u Savetovali {te, gde mu je re ~eno da odvede suprugu kod lekara zbog uverewa o povredama. Doneo je medicinsku dokumentaciju, pa je wima obezbe en advokat ko ji }e ih za stu pa ti do kra ja sudskog postupka bez ikakve nadoknade. Drugi drasti ~an primer ti ~e se mla e `e ne ko ju je su prug tu kao ~e - sto pred wihovo troje mloletne de ce, zbog ~e ga je od lu ~i la da ga napusti. Vi {e puta ga je prijavqivla policiji i podnosila krivi~ne pri ja ve, ali on ni je pre stao da je zlostavqa. U modricama je odlazila na posao. Po zahtevu policije pokrenut je i prekr {ajni postupak, ali je nasilnik nasrnuo na su di ju i po ku {ao da sko ~i kroz pro zor, zbog ~e ga je u pu }en na ne u - ropsihijatrijsko le ~ewe. Wegovim roditeqima je, kako ka`e na {a sagovornivca, postalo jasno da }e im sin za vr {i ti u ne koj u s- ta no vi, ali im je ja ko sta lo do u - nu ~i }a i bo re se da pre du zmu sta ra we od sna he. Iz tih po bu da do {li su u Savetovali {te s pri - ~om ka ko je ona na sil na pre ma de - ci. ^ak su de ci go vo ri li ka ko }e ta ta da u bi je ma mu, pa }e oni do }i da ih ~u va ju! Savetovali {tu se obratila i `ena od {ezdesetak godina sa sela. Woj je su prug jed nom pri li kom polomio vilicu. Alkoholi ~ar je, bio je i na le ~e wu, ali se ni {ta nije promenilo, i daqe je nastavio da pi je i da je tu ~e. I a ko ima vi {e krivi~nih prijava i presudu za na si qe u po ro di ci, on bi, ka - da bi se vra tio iz za tvo ra, nastavio sa starim navikama. Na- `a lost, ona i da qe `i vi s wim u zajednici, nema nikakvih prihoda ni ti gde da ode. Po vre me no se sklo ni kod k}er ke, pa se o pet vra - ti ku }i. Je di ni na ~in je da ode od we ga, ali gde o ti }i bez pla te ili penzije kad su sva vrata zatvorena. Kroz o vaj pri mer se vi di ka ko ro - VE RA SI MI] IZ PRAV NOG SAVETOVALI [TA diteqi nemaju nikakvu pomo} i podr {ku dece. - K}er ka ili sin su u po ~et ku spremni da malo pru`e podr {ku maj ci, ti pa: vo dim te kod le ka ra, vo dim te kod a dvo ka ta, ali je on da opet vrate tamo odakle je do {la. Ne po sto ji ne ka vo qa i `e qa da ka - `u: vo dim te kod se be, `i ve }e{ s nama, pusti wega. U najboqem slu- ~a ju na u ne ku `e nu da je pri ~u va, obja {wava Simi}ka i dodaje da im je naj ve }i pro blem {ta sa tim `e - nama. U pu {ta li su se u po stup ke da im se obezbedi ne {to od imovine kroz bra~ nu te ko vi nu, ali ti po s- tup ci tra ju go di na ma, a to i ko - {ta. One ne ma ju i ne mo gu da istraju u tim postupcima, naprosto od u sta ju i mi re se s a sud bi - nom. Ne ke be `e u kom {i luk ili kod rod bi je dok su pru ga ne pro e bes - i ta ko u krug. - Mi ra di mo ta ko da pr vi kontakt bu de ov de, kod nas, on da do bi - jaju instrukcije {ta da pripreme za sud ski po stu pak i po sle to ga ih upu }ujemo kod jednog od na {ih {est advokata koji preuzima slu- ~aj i bes plat no ih za stu pa ju u o - kviru ovog projekta, ka`e advokat Vera Simi}, poznata po realizaciji projekta Sigurna ku }a. Okrutni i bahati Zanimqivo je da me u nasinicima, bar po prijavqenim slu ~aje va, ima do sta biv {ih ili aktuelnih policijskih slu`benika. Za je dan slu ~aj sa zna lo se ta ko {to je aktuelni momak jedne `rtve nasiqa do {ao i ispri ~ao {ta joj je biv {i mu` sve ra dio. Jed na mla a `ena je do {la u Savetovali {te, po preporuci Centra za socijalni rad, sa ortopedskom kragnom na vratu usled povrede zara ene od svog supru`nika. Naime, ona je napustila supruga, uzela decu, pre {la kod svojih roditeqa da `i vi i u {la u po stu pak raz vo da bra ka, po {to je bio ne mo gu} da qi zajedni~ki `ivot. Trebalo je ovog le ta za jed no sa de com da ode u i no - stran stvo, gde je ~e kao po sao i bi - la joj je potrebna wegova sa gla snost da bi de cu mo gla da iz - ve de iz ze mqe. Ka da je ona o ti {la na dogovor - pretukao je. Imala je sijaset modrica i povre enu vratnu ki~ mu. Ni {ta mawe nasilan nije bio ni dugogodi {wi narkoman prema svojoj majci. Pod wegovim pritiskom, mo ra la je da pro da ve li ku ku }u u ekstra zoni. Trenutno zbog wega `ivi na periferiji, u vikendi ci, ali i to }e, po sve mu su de }i, kao i ku }a, o ti }i na do bo{ zbog dugova koje sin pravi kupuju }i nar ko ti ke. Ka da mu ne bi da la no - vac ili zajmila za wegove potrebe tu kao je dok joj ne iz vu ~e po sled wi di nar od pen zi je. I to ja ko du go traje. Ona je potpuno uni {tenog zdra vqa i je dva se kre }e. Kada je dolazila u Savetovali- {te, zvao ju je te le fo nom i pre tio da mo ra da se vra ti ku }i, a ka da to ne bi u pa li lo pre kli wao je da se vra ti - ako ne do e on }e u mre ti, po {to mu je ja ko lo {e, a je di nac joj je. I ona je pod le ga la we go vom pri ti sku. Ova `e na je jed na od 17 `r ta va ko je su im se u av gu stu o - bratile za pomo}, a jednu gospo u, tako e te {ke sudbine, ve} su smestili u Prihvatili {te za `rtve Cen tra za so ci jal ni rad. Ina ~e, projekat Pravna za {tita od na si qa za `i veo je od ma ja, u realizaciji kragujeva~ke nevladine organizacije Oaza mira, uz partnerstvo sa Osnovnom advokatskom komorom u Kragujevcu i pod pokroviteqstvom Kraqevine Norve {ke, UDPN, Ministarstva za rad i socijalnu politiku kroz projekat Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasiqa. Advokat ski tim, ko ga ~i ni {est a dvo - kata, dva pripravnika i isto toliko nezaposlenih pravnika, dva meseca su imali obuku za rad sa `r tva ma na si qa, pa je, prak ti~ - no, tek od 1. av gu sta po ~eo sa ve to - dav ni rad sa `r tva ma. Ponedeqkom, sredom i petkom, od 14-17 sati, de`uraju advokatski pripravnici koji daju potrebne in for ma ci je i {ta je sve po treb - no spremiti. Pretpostavqa se da mnogi nisu ni ~uli za postojawe Savetovali {tva, s obzirom da je bila sezona godi {wih odmora, tako da se tek o ~ekuju novi slu ~ajevi. Svi zainteresovani Savetovali- {tvu se mogu obratiti na telefone 034/332-048 ili na 063/10-29-883, koji je dostupan non-stop. Elizabeta JOVANOVI]
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Град SEDAM MILIJARDI DUGA ZA STRUJU Pod na po nom na pla te Уku pan dug za stru ju u Kra gu jev cu i ~e ti ri op {ti ne ko je po kri va E lek tro {u ma di ja (Ba- to ~i na, La po vo, Ra ~a i Kni}), za kqu~ no sa 31. ju lom ove go di ne, iz no - sio je {est mi li jar di 836 mi li - o na di na ra. Od to ga tri mi - li jar de i 380 mi li o na pri pa da do ma }in stvi ma, dok su du `ni ci iz ka te go ri je pri vre de u za o - stat ku pla }a wa za oko tri mi li - jar de di na ra. Da kle, i a ko u jav no sti vla da u ve re we da naj vi - {e du gu ju pred u ze }a, broj ke ka `u dru ga ~i je. I po red to ga {to se po je di na~ no naj ve }i iz nos ko ji du gu je in di vi du al ni po tro {a~ ne mo `e po re di ti sa bi lo ko jim du gom ne ke fir me, u u kup nom zbi ru do ma }in stva du gu ju pri - li~ no vi {e. Razli ~ita struktura du`nika Iz tog raz lo ga E lek tro {u ma - di ja je u pra vo gra a ni ma po nu - di la re pro gram du go va wa, a do kra ja av gu sta, do ka da je bio o ro - ~e n pr vi re pro gram, ko ji je pod - razumevao i popuste od pet odsto za re dov no pla }a we i 11,89 od sto za racionalnu potro {wu, odazvalo se 330 do ma }in sta va. Ako se zna da E lek tro {u ma di ja od 98.000 ko ri sni ka ima 36.000 du - `ni ka od 10.000 di na ra pa na vi - {e - ja sno je da se za od ziv mo `e re }i da je bio da le ko is pod mi n- imuma. Naredni rok za prihvatawe re pro gra ma je kraj go di ne, me u tim, ka ko ob ja {wa va di rek - tor Poslovnog sistema Elektro- {u ma di je Mom ~i lo Mi le ti}, vi {e ne ma po vla sti ce u vi du za - ISKQU^EWA STRUJE ZA VELIKE DU@NIKE Privreda za struju duguje tri, a gra ani jo{ malo pa ~etiri milijarde dinara. Pr vi rok za re pro gram, kraj av gu sta, prihvatilo je tek 330 doma }instava, a zna ju }i da u kup no ima oko 36.000 du `ni ka iz gle da da ni u dru gom ro ku, ko ji je do kraja godine, ne }e biti velikog odziva ra ~unavawa popusta od pet plus 11,89 od sto. Od 10 do 20.000 di na ra du gu je 8.700 ku }a, do 50.000 di na ra 10.600 do ma }in sta va, do 100.000 di na ra du gu je 7.000 gra a na, do 500.000 di na ra 9.200 (u toj gru pi je i naj ve }i broj sud skih spo ro va - oko 4.000 tu `bi). Od po la mi li - ona do milion dinara duguje 730 do ma }in sta va, a mi li on i vi {e 230 doma }ina. Gra ani koji duguju od hi qa du do 10.000 di na ra ni - su ubrojani u du`nike, a takvih je ne {to vi {e od 60.000 ko ri sni ka. U takvoj situaciji naplata potra `i va wa po sta la je pri o ri te - tan rad ni za da tak pri o ri tet, a e ki pe su od po ~et ka sep tem bra, (do du {e, ta ko je sva kog me se ca) intenzivno na terenu, od vrata do vrata. - Mi i ma mo o ba ve zu da du `ni - ka o ba ve sti mo da }e u ko li ko ne iz mi ri svo ja du go va wa da qa ispo ru ka e lek tri~ ne e ner gi je bi ti ob u stavqe na. Ni je i sto ka da ne ko du gu je 10.000 di na ra i u pla ti 5.000, a, na pri mer, i sti iz nos u - pla ti i do ma }in stvo na ~i jem ob ra ~u nu pi {e 100.000 di na ra. Ve ruj te, ta kav du `nik kao i da ni je pla tio. Stru ja se ne is kqu ~u je od mah, sva ko ima rok od naj ma we tri da - na da pla ti ili da se o bra ti E - lek tro {u ma di ji ka ko bi smo po sti gli spo ra zum. Me u tim, ne postoji mogu}nost da se o bra ti, da o be }a - va, a da ne pla ti. Najdu`i rok za toleri sa we je do me sec dana, obja {wava Mileti}. Uslovi reprograma Ka da je re~ o u slo - vima za reprogram, Mileti} ka`e da se opet gra anima nudi REPROGRAM DUGA ZA ODR@AVAWE GROBNIH MESTA Gro bqi ma gra a ni d U o vom tre nut ku du go ve za na kna - du o dr `a va wa ko ju na pla }u je Jav - no-ko mu nal no pred u ze }e Grad - ska gro bqa ima 8.820 gra a na, {to je 40 od sto u kup nog bro ja na - sled ni ka ko ji i ma ju grob na me sta u za ku pu, i a ko je ce na ove u slu ge na go di {wem ni vou 475 di na ra. U kup ni iz nos ne na pla }e nih po - tra `i va wa o vog pred u ze }a, u ~i - joj nad le `no sti je Bo zman, Va ro {ko, Pa li lul sko i Su {i~ ko gro bqe, je 55 mi li o na di na ra, a o pet, oko 70 od sto tog du ga, oko 40 mi li o na, pri pa da ka te go ri ji na - kna de za o dr `a va we grob nih me - sta. Pre ma re ~i ma di rek to ra Grad skih gro ba qa Dra ga na Ra - do vi }a, o sta tak su ne is pla }e ne ra te za za kup grob nih me sta, iz - ra du nad grob nih spo me ni ka, ali se naj ve }i dug, za naj ma wu stav ku, o dr `a va we, na ro ~i to u ve }ao u o - DRAGAN RADOVI], DIREKTOR Oko 70 odsto duga je naknada za odr`avawe grobnih mesta, iako je cena te usluge na godi {wem nivou svega 475 dinara. Du`nicima se nudi reprogram, a protiv stotinu naslednika, jer duguju za deset i vi {e godina, podnete su tu`be voj go di ni. I pak, Ra do vi} po tvr - u je da je, s ob zi rom na iz nos, re~ o vi {e go di {wem ne pla }a wu ove o ba ve ze, {to na rav no, o te `a va po slo va we pred u ze }a. Ka ko bi se na naj bo qi na ~in pre va zi {ao pro blem Grad ska gro bqa du - `ni ci ma nu de re pro gram, od no - sno, is pla tu du ga na {est me se~ nih ra ta. Po ziv na raz go vor - Po zi va mo gra a ne da do u u u pra vu pred u ze }a. Mo gu }e je da ot pla ta bu de i u vi {e ra ta, o sta - vqa mo mo gu} nost da u raz go vo ru sa po ro di ca ma pre mi nu lih, zajed no od re di mo ka ko se dug mo `e is pla ti ti, a gra a ni ma ko ji du - gu ju pre ko 20.000 di na ra i is pla - te od jed nom da je mo po pust od 10 od sto. Sa dru ge stra ne, tu `be su pod ne te pro tiv sto ti nu gra a na za ko je smo u tvr di li da o dr `a va - we ne pla }a ju de set i vi {e go di - na, od no sno du gu ju pre ko 50.000 di na ra, na gla {a va Ra do vi}. Tre ba re }i, ka `e on, i da na - sled ni ci mo gu iz gu bi ti ova grob - na me sta, od no sno, ona }e bi ti pro da ta dru gim li ci ma, a po smrt ni o sta ci pre da ka bi }e eks hu - mi ra ni. I na ~e, ima de se tak ta kvih du - `ni ka ko ji o ba ve ze ni su pla }a li du `e od 20 go di na i wi ho vi pre - ci su ve} eks hu mi ra ni, a po smrt ni o sta ci sa hra we ni u zajed ni~ ku grob ni cu, na me we nu za o va kve slu ~a je ve. I pak, svi ta - kvi po smrt ni o sta ci su o be le `e - ni, ta ko da po tom ci, ako se jed nog da na po ja ve, zna ju gde mo gu da odu i u pa le sve }u svo jim pre - ci ma. - Zna ~a jan broj na sled ni ka ni - je pri ja vio pro me nu a dre se, ka ko bi smo im u ru ~i li o ba ve {te wa, ma da su, pre ma grad skoj od lu ci, u ro ku od tri me se ca u o ba ve zi da
www.kragujevacke.rs Град Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13 ПРЕДУЗЕЋА СА НАЈВЕЋИМ ДУГОВИМА Za {ti }eni restrukturirawem Du go vi dr `av nih i ko mu nal nih pred u ze }a go mi la ju se i raz vla ~e go di na ma. Naj ve }i du `nik je Za sta va e ner ge ti ka, sa pre ko dve mi li jar de di na ra, ko ja je ve} go d- i na ma u po stup ku re struk tu ri ra - wa i ti me, ka `e di rek tor Mom ~i lo Mi le ti}, za {ti }e na od pla }a wa. Je di no se deo ak tu el ne po tro {we stru je na pla ti kroz kom pen za ci ju za gre ja we ko je kori sti E lek tro {u ma di ja. i sto: za dug do 20.000 dinara neophodno je odmah u- platiti ~etvrtinu duga (5.000 dinara), a o sta tak od 15.000 dinara razla`e se na tri ra te. Iz mi - rivawe teku }e potro {we se podrazumeva. - Ko je pro pu - stio av gust ne }e i - ma ti po pu ste, ali o pet }e mo }i da iz mi ri svo ja du go - va wa na ra te, ako pri hva ti po ziv ko ji je o tvo ren do kra ja go di ne. Za du go ve ve }e od 20.000, od no sno do 60.000 di na - ra, ne op hod no je od mah u pla ti ti tre }i nu du ga, a o sta tak ide na {est ra ta. Za dug pre ko 60.000 di na ra pla }a se po lo vi na, a dru - ga po lo vi na se raz la `e na de vet ra ta i tu je li mit, u po zo ra va Mi le ti}. Kako on ka`e, istu obavezu (da od mah is pla ti po lo vi nu du ga) i - ma }e i do ma }in stvo sa za o stat - kom od 300.000 di na ra, i po me - to u ~i ne. Mi to le ri {e mo i do kraj wih gra ni ca od la `e mo es hu - ma ci ju, ali mo ra se pri zna ti da go di {wa o ba ve za od 475 di na ra po grob nom me stu ni je ve li ki na - met, u po zo ra va Ra do vi}. Na o pa sku da je rok od tri me - se ca i su vi {e kra tak, jer se o sta - vin ski po stu pak naj ~e {}e ne o kon ~a ta ko br zo, di rek tor do da - je da se, na rav no, ima raz u me va - wa i da se bu du }i sta ra lac grob nog me sta mo `e od re di ti i ka sni je, ali sva ka ko pred u ze }e mo ra i ma ti kon takt sa na sled ni - ci ma. Vi {i ni vo u slu ga I na ~e, za 475 di na ra Grad ska gro bqa i ma ju o ba ve zu da o dr `a - va ju pri la zne pu te ve, sta ze i u k- la wa ju ot pad, dok sa mo grob no me sto o dr `a va ju na sled ni ci. Pro tiv JKP Vo do vod i ka na li - za ci ja po kre nut je sud ski po stu - pak, u zbi ru du gu je pre ko 400 mi li o na, jer sklo pqe ni re pro - gram ni je po {to van, a ta ze dug iz no si 107 mi li o na di na ra. Grad je kra jem pro {le go di ne du - go vao oko 80 mi li o na, ali sa potpisanim reprogramom trenutno je u zaostatku za 29 miliona dinara, vo di se spor sa Voj skom Sr bi je, sa ne ka da {wim PKB-om, da na {wim MD-eks om, a pro blem je i {to mno - ga pri vred na dru {tva ili prav ni su bjek ti da nas i ne po sto je, pa se sud ski spor ne mo `e ni vo di ti. MOM^ILO MILETI], DIREKTOR POSLOVNOG SISTEMA ELEKTRO [UMADIJE nu tih de vet ra ta za pre o sta lih 150.000 dinara. Da li su uslovi reprograma povoqni ili te {ko prihvatqivi pitawe je, ali dug je tu i mo ra se pla ti ti, bez obzira na ~esto pozivawe na zastarelost potra`ivawa i oslawawe na sud ske pre su de ko je idu u ko rist du`nika, Mileti} smatra da }e se ubudu }e naplata sve vi {e zao {travati, koristi }e se svi zakonom dozvoqeni mehanizmi. Na pi ta we za {to ne ko de set i vi {e go di na ne pla }a grob no me - sto te {ko je da ti pra vi od go vor, ali te {ko da je u pi ta wu ne ma - {ti na. - Ve ro vat no je u pi ta wu ne mar, a mi }e mo se si gur no po tru di ti da na {e u slu ge po dig ne mo na jo{ vi {i ni vo, do da je Ra do vi}. Ali, o sim o vog pro ble ma na re la ci ji pred u ze }e - gra a ni nedav no je is pli vao jo{ je dan. Uz ra ~un za pla }a we o dr `a va wa grob nog me sta na sled ni ci su u - jed no do bi ja li o ba ve {te wa da za pro du `e we za ku pa, u tra ja wu od de set go di na, tre ba da pla te i na - kna du od 1.400 di na ra. Ova stav - ka kod mno gih je stvo ri la ne do u mi cu i u ti sak da je u ve de na ne ka no va da `bi na ko ja do sa da ni je na pla }i va na. Qu di se pi ta - ju za {to tu na kna du tre ba da pla - Fi jat a u to mo bi li Sr bi ja je, ob ja {wa va Mi le ti}, sklo pio po - se ban u go vor sa E lek tro {u ma di - jom i di rekt no is pla }u je svo ju po tro {wu, a ne pre ko E ner ge ti - ke, dok ne ke dru ge fir me iz biv - {e Za sta ve, po put Ko va~ ni ce, Voj ne fa bri ke i Ka mi o na, pla - }a ju E ner ge ti ci i da qe, a ona ne pro sle u je ni te u pla te. Ka da FAS bu de za vr {io svo ju tra fo-sta ni cu u ra di }e se no vi pri kqu ~ak i pot pi sa ti no vi u go - vor sa E lek tro {u ma di jom, ta ko da se i u bu du }e ne o ~e ku ju pro ble - mi u na pla ti po tro {we. - Mno gi se po zi - va ju na za sta re lost, ali i u pra vo su u se de {a va ju ne ke po zi tiv ne pro me - ne. Su do vi ne }e ta - ko o la ko do no si ti pre su de u ko rist du `ni ka, ve} }e se u ob zir u zi ma ti svi e le men ti. Ne mo `e se ne ko po zi - va ti na ~i we ni cu da je so ci jal ni slu - ~aj, a vo zi a u to mo - bil, gde go ri vo od mah pla }a, pla }a ra ~un za mo bil ni te le fon, dok sa dru ge stra ne, ima ve li ki broj po tro - {e nih ki lo va ta u to ku me se ca ko je ne `e li da pla ti, na po mi we Mi le ti}. Potrebe doma }instva u stawu socijalne potrebe, kojih svakako ima, su skrom ne. I na ~e, po pust od 11,89 odsto za racionalnu potro- {wu do 350 kilovata koristi 15.100 doma }instava, a onaj za redovno pla }awe struje, od pet odsto, 26.000 potro {a ~a. Aleksandar JOKI ]EVI] u gu ju 55 mi li o na }a ju u na pred i ka kav se to za kup pla }a ka da su grob no me sto ku pi - li i po sta li we go vi vla sni ci. Pre ma ob ja {we wu di rek to ra Radovi }a, nije re~ o novoj da`bini, jer se pro du `e we za ku pa grob nog me sta pla }a lo i do sa da. Gra a ni ko ji ku pe grob no me sto ne po sta ju we go vi vla sni ci, ve} sta ra o ci ili za kup ci. Oni za ku - pqu ju grob no me sto na ne o gra ni - ~e ni pe ri od, uz o ba ve zu da na sva kih de set go di na ob na vqa ju za kup i da za to pla }a ju na kna du. Ta kva o ba ve za je re gu li sa na gradskom Od lu kom o sa hra wi va wu i gro bqi ma gra da Kra gu jev ca. Direktor Radovi} je nedavno na {em li stu na ovu te mu dao i {i - re obja {wewe, rekav {i da se cena produ`ewa zakupa iz godine u godinu mewala, danas je dostigla iznos od 1.400 di na ra, a pre de set godina, kada su posledwi put platili ovu naknadu, ona je iznosila 225 dinara za desetogodi {wi period, dok je 1998. godine naknada ko {atala 135 dinara. Zato je mogu- }e da gra ani tu obavezu nisu zapamtili kao teret. I na ~e, mo gu }e je i da je u ra nijem pe ri o du pla }a we o dr `a va wa grob nog me sta i de se to go di {weg za ku pa bi lo ob je di we no, a sa da ka da je to raz dvo je no ne ko me se to u ~i ni lo mno go, po {to se pla }a u na pred. - Mi mo ra mo pro du `e we za ku - pa da na pla }u je mo u na pred za to {to je ta ko grad skom od lu kom pred vi e no, a i zbog to ga {to zbog ve li kih du go va wa gra a na za gro bqan ske u slu ge mo ra mo da stvo ri mo si gur nost u po slo va wu pred u ze }a, re kao je Ra do vi}. A. JO KI ]E VI] KAKO SE KR [I ZAKON O ZA [TITI POTRO [A^A Patike koje nisu za be ton Reklamacija zbog patike kojima su se, posle mesec dana kori {}ewa, pojavile rupe na oba ona nije uva`ena, uz obrazlo`ewe da su nastale gre {kom po tro {a ~a, jer ih je no sio po be to nu! Zakon o za {titi potro {a ~a, koji su wegovi kreatori i a- socijacije koje bi trebalo da {tite potro {a~ka prava najavqivali kao kona~no uvo- ewe evropskih standarda ko ji }e sta ti na put sa mo vo - qi trgovaca, doneo je novinu pre ma ko joj ku pac ima dvo go - di {wu garanciju svakog proizvoda, ukqu ~uju }i i robu {iroke potro {we. Druga va- `na no vost je da, u pr vih {est meseci, kupac koji je do bio fal{ ro bu ne mo ra ni {ta da do ka zu je, jer je ta o - baveza preba ~ena na trgovce. Lepo zvu ~i i odli~no funkcioni {e na papiru. U `i vo tu se, po ko zna ko ji put, ispostavqa da se izme u pra va i mo gu} no sti da ga o - stvarimo postoje mnogobrojne zakonske rupe, zbog kojih de bqi kraj u vek za vr {i u na - {im rukama. Zbog rupa u zakonu i patikama svog sina jedna Kragujev ~anka ostala je bez 2.299 di na ra. De te je o sta - lo bo so, a woj je pre o sta lo da o bi ja pragove ne bi li ostvarila prava koja su joj zakonodavci dali. Slu ~aj pomenutih patika mnogi }e prepoznati, jer se situacija sa prebrzo nastalim rupama ne doga- a ret ko. Ove, {pan ske mar ke Jo - ma, kupqene su u prodavnici ^eri sport u Ulici Lole Ribara. Cena je bila prihvatqiva, pa je majka odlu ~ila da ih kupi dvanaesto go di {wem si nu da se u wi ma i - gra is pred zgra de. De te, ko je trenira ko {arku, ima jo{ nekoliko pa ri za tre nin ge i iz la ske, pa je ove malo nosilo. Uprkos tome, posle me sec da na, na oba o na, i to na istom mestu, pojavile su se rupe pre~nika par centimetara. Samo na papiru Iako, zbog cene, nije o ~ekivala da du go tra ju, zbu we na maj ka je i pak pomislila da dve hiqade dinara ni je ta ko ma lo nov ca da bi se mo - glo baciti. Zato je oti {la u radwu, uz male peripetije trgovci su uzeli o {te }enu robu i poslali je dobavqa ~u u Beograd. Posle dve nedeqe obavestili su je da reklamacija nije uva`ena. U obrazlo`ewu je pi sa lo da je re~ o me ha - ni~kom o {te }ewu koje je izazvao beton i da gre {ka nije tehnolo {ka nego je nastala gre {kom potro {a- ~a! Veruju }i da apsurd da je no {ewe patika po betonu gre {ka koja se woj sta vqa na du {u ka ko bi joj se o - tele pare, oti {la je u Tr`i {nu inspekciju, gde su je lepo primili, ali i re kli da oni mo gu re a go va ti jedino u slu ~aju nepo {tovawa rokova reklamacije, uz savet da se o- brati nekoj organizaciji za za {titu potro {a ~a. Od wih je, pak, pou ~ena da poku {a ponovo sa reklamacijom, jer postoji mogu}nost da se ona na knad no u va `i. Sa da `e ni ko ja, po za ko nu, ne bi trebalo da dokazuje da proizvod koji je pazarila ne zadovoqava minimalne standarde kvaliteta, predstoji drugi krug borbe za patike ili pa re. [an se da ih do bi je ni su velike, jer je, po na {em obi ~aju, zakon nedore ~en. Potpredsednik Nacionalne organizacije Srbije Zoran Nikoli} uz to isti ~e da uvoznici i prodavci patika u ovom trenutku imaju najmawu dozu po- {tovawa prema svojim potro {a ~ima. Iz gle da da to ide do tle da se ne li be da nam vre a ju zdrav ra zum i PROBU [ENE PATIKE ZBOG HODAWA PO BETONU inteligenciju progla {avawem betona podlogom po kojoj gradska deca ne bi tre ba lo da se kre }u ukoliko `ele da im obu }a traje! Slobodna procena Potpredsednik NOPS-a Zoran Nikoli} ka`e da, iako u Zakonu o za {titi potro {a ~a jasno stoji odredba o po kojoj je dokazivawe saobraznosti, odnosno ispravnosti robe u prvih {est meseci obaveza trgovaca, u praksi to biva druga ~ije. - Svi uvoznici imaju sklopqene ugovore sa akreditovanim laboratorijama za ispitivawe. One taj posao vr {e u skladu sa akreditacijom i prema odre enom standardu,ali on ni najmawe ne upu }uje na ispitivawe uzroka nesaobraznosti robe, a posebno wenog nastanka. Takvo ispitivawe vr {i se organolepti~ki, odnosno slobodnom procenom ovla {}enog radnika laboratorije, koji da svoje stru~no mi {qe we. Ono, sa dru ge stra ne, nije obavezuju }e za trgovce - dakle, tr go vac mo `e sam da od lu ~i o is - hodu reklamacije. Mo`e, ali ne }e, ka`e Nikoli}. Prema wegovim re ~ima, zaklawaju }i se iza pomenutog izve {taja trgovac je sa sebe potpuno skinuo odgovornost dok laboratorije, kao pouzdan partner, ne `ele }i da izgube siguran posao, prilikom obaveznog deklarisawa patika pri uvozu ostaju na raspolagawu onima za koje i obavqaju ove testove. - Najgore je nepostojawe sistemske za {tite potro {a ~a. Proizvo- a ~i vrlo dobro znaju koje propise na {a zemqa donosi i tome prilago avaju svoju robu. Tako, na primer, niko ne zna koliko savijawa mo`e da izdr`i on na patikama. A, to je je dan od o snov nih po da ta - ka. Na taj na ~in pro da je se pro iz - vod koji zapravo i ne ispuwava zahteve kvaliteta, obja {wava na{ sagovornik. Nikoli} ka`e da je u najavi dono {ewe novog standarda za ispitivawe kvaliteta obu }e i ode }e. Do tada moramo biti istrajni u nameri da za {titimo svoja prava podno {ewem prigovora i insistirawem na po {tovawu zakona. Osim toga, stvaramo bazu podataka o nesavesnim trgovcima, odnosno onima koji ne uva`avaju opravdane reklamacije potro {a ~a u prvih {est me se ci, ~i me se stva ra pred - uslov za funkcionalno pravo na izbor. J. STANOJEVI]
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Млади OTVOREN SKEJT PARK Tek }e da se gruva Бi lo je za i sta kraj we vre me da i Kra gu je vac dobije ne {to lepo, novo, mo der no i ur ba no. Po sle ne {to ja ~e od de ce ni je ~e ka wa, pro - {le ne de qe, na lo ka - ci ji iz me u te ni skih te re na i bokserskog kluba u Velikom parku, o tvo ren je po li gon za vo `wu skej ta, ro le ra i bi ci ka la. O tva - rawe skejt parka realizovano je u okviru projekta Podr{ka razvoju sa vre me nih spor to va i ur ba ne kul tu re, a sem sa mih qu bi te qa eks trem nih spor to va, ko ji su iz - neli najve }i deo posla, svesrdno su ga po mo gli U dru `e we mla dih MotivAkcija (u okviru programa Mla di su za kon ), ne vla di na organizacija Sunce, Ministarstvo o mla di ne i spor ta, ko je je do - ni ra lo 100.000 di na ra, o krug i gradske strukture. Na pla tou u Ve li kom par ku, od ranog jutra gu`va i gungula, muzika sa mo bi je sa zvu~ ni ka, po po - li go nu na de se ti ne mla dih u prepoznatqivim zelenim majicama sa ispisanim sloganom akcije Skejt end rol. Tu su i skej to vi, kotrqaju se roleri, obr }u, preme- }u i okre }u bajsovi. Sve je sprem no za i sto rij ski tre nu tak, a ~e ka se ta~ no u pod - ne da pra vi kra gu je va~ ki skejt park bu de i zva ni~ no pu {ten u promet. Prva re~ dobija Ema Berham, koordinator projekta ispred Udru`ewe mladih MotivAkcija, koja je istakla da su qubiteqi ekstremne vo`we mahom sami izneli najve }i deo poslova, rade }i i da wu i no }u, a u po mo} im je, sem ve} pomenutih, prisko ~ila i omladina Zajedno za Kragujevac. Posle godina ~ekawa i vo`wi po improvizovanim prostorima kragujeva~ki skejteri, rolera {i i bajkeri dobili su kona~no svoj prostor u Velikom parku, najvi {e zahvaquju }i svojoj upornosti i tru du - Za i sta su se do bro or ga - ni zo va li. Po seb no je fa - sci nant no {to su bi li vrlo istrajni u toj nameri. Du go su `e le li skejt park i priliku koja im je pru`ena nisu pro - koc ka li. Da no no} no su pre da no ra di li da o stva re svoj san, i skre - no ih je po hva lio Vo ji slav Lu ~i}, is pred NVO Sun ce. - Skejt park za o kru `u je jed nu sportsku pri ~u na lokaciji Velikog par ka. Na red ne go di ne bi }e slu ha, a i vi {e pa ra, da se od ra di jo{ ja ~i, pra vi skejt park sa na - pravama i gaxetima koji sada nedo sta ju, o be }ao je na sve ~a nom o tva ra wu Bran ko Kr sma no vi}, ~lan Gradskog ve }a za omladinu i sport, ~i jim je re ~i ma tek }e da se gru va po li gon pu {ten u skej - terski pogon. I pak, kao {to je i red (po)~ast da i stvar no pu sti po gon u rad pripala je jednom od inicijatora, skejteru Luki [ar ~evi }u sa skejter skim ni kom Old skul. On je to zadovo- qstvo podelio sa ~itavim bratstvom svojih istomi {qenika u zelenim majicama, ba {tenske makaze su presekle crvenu vrp cu i park je i zva ni~ no bio o - tvoren. - Grad nam je dao pro stor, a o ~e - ki va li smo i spra ve. Ka da smo vi - de li da za to ne ma pa ra kre nu li smo sa mi da pra vi mo ram pu, prebacili neke delove opreme iz stare Zastavine hale gde smo ranije vo zi li. Tru di li smo se da pri li kom po sta vqa - wa o bje ka ta bu du konstruk ci je, ram pa, pi rami da i za slajd ko je }e ravnopravno zadovoqiti sve qu bi te qe ur ba nih vo `wi, i za: skejt, bajs i rolere, nagla {ava Luka. S ob zi rom da su na vi - kli da ne ma ju ni {ta, on ka `e da je o vo sa da pu - na ka pa, mo `da vre me - nom u ba ce jo{ je dan ge len der na rav no-ko soj spra vi. Kul. Mo `e. Za po ~e tak, ko ri sti }e ga o - ko 150 qu di ko ji se ba ve o vim vo `wa ma, a li }e ih vre me - nom bi ti sve vi {e. Na o tva ra we su do {li i wi ho - vi or ta ci iz Ja go di ne, sed mo ~la - na e ki pa, is pred ko je za me di je go vo ri Ste fan Da bi `qe vi} Da - bi. - Mi se ak tiv no dru `i mo ve} tri-~e ti ri go di ne, o bi la zi li smo Kragujev ~ane i dolazili kod wih da vo zi mo u sta roj Za sta vi - noj ha li. Mi u Ja go di ni smo dobi li skejt park pre tri go di ne, a li sa da nam se ~i ni da je o vaj ov - de lep {i, vaq da za to {to je nov, ka `e brat Da bi. I sta ra sta ra skej ter ska gar da Ne nad Ve si} (21) u ~e stvo vao je u iz ra di par ka. On se se }a i pret - hodne rampe, koja je godinama posto ja la is pod grad skih ba ze na, a ko ja ve} o dav no ni je bi la u funk - ciji. Zahvaquju }i ortaku iz kluba eks trem nih spor to va A gre siv bra drs kru, ko ji je wen ko stur sa - ~u vao u vi ken di ci u \u ri se lu, kre nu lo se u ob no vu i iz grad wu nove rampe. - Odavno je postojala ideja da se na o voj lo ka ci ji o tvo ri pro stor za skej te re, a li ju je Pro je kat \o - kovi} na izvesno vreme odlo`io. Sred stva do bi je na od Mi ni star - stva naj vi {e su o ti {la na ku po - vi nu plo ~a i {ip ki za no vu ram pu, a sa 20.000 di na ra, da bi sve mo glo da bu de do vr {e no, pomo gao nas je i or tak iz Be o gra da Janko Mara{, koji je nekada pravio onu staru, prvu rampu, pedantno raportira Vesi}, nadovezuju }i se na Krsmanovi }evu pri ~u da }e od naredne godine za`iveti pravi, ja ~i skejt park: - Red je da ga Kra gu je - vac do bi je, jer je o stao jedini od ve }ih gradova u Srbiji koji nema namenski osmi {qen i izgra- en pro stor za eks tremne vo`we. Aleksandar \or evi} Coa (15) sa A e ro dro ma tvr di da je su per {to su o tvo ri li no vi skejt park, dok we gov ko le ga Lu ka (13) iz Er do gli je pri `eq ku je jo{ ne ku rap mu, Mi lo{ iz Be lo - {evca, koji fura bajs, is ti ~e da je me sto i le - po i bezbedno, a devetogodi {wi Parkanci Filip i Luka ka`u da }e od sa da sa mo ov de da vo ze. Ta ko i tre ba. ^itavog dana skejteri, rolera- {i i baj ke ri iz vo di li su svo je majstorske vratolomije, poteze i za hva te na ram pi, pi ra mi di i sjajd bok su, a u ve ~e je na i stom me - stu o dr `a na ve li ka `ur ka O pen er parti, koju su pripomogli kafi} Jennings i di xe je vi So fu - kra, Mu ki i Mar ko, Gru va lo je ce lu no}, a tek }e da se gru va! Zoran MI [I]
www.kragujevacke.rs Медији Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 KRAGUJEV^ANKE STATISTKIWE KAO GOSPODA PUTNICI NA BRODU KNE@EV ARSENAL KAO BRODOGRADILI [TE U DABLINU MORNARI TITANIKA SA LEPENICE Зa jed ni~ ke fo to gra fi je sa snimawa filma Tita nik jo{ du go }e bi - ti je di no ~i me }e kra gu je va~ ki sta ti sti mo }i fa mi li ji da do - ka `u da su bar krat ko bi li glum ci. Ka da }e is pred TV-a mo }i da ka `u "vi di, to sam ja" ni - ko ne zna, a ni su se, ka ko re ko {e, ni setili da pitaju. Mi {ko Ste va no vi}, di rek tor fil ma, ob ja snio je za Kra gu je - va~ke, dan pred odlazak ekipe, da pri ka zi va we ne za vi si od o nih koji prave film. - To ne za vi si od nas, ne go od to ga ka da }e ne ka srp ska te le vi - zi ja ot ku pi ti pra vo na pri ka zi - va we fil ma. Ta da }e sta ti sti mo }i se be da vi de na TV-u. Bi }e snimqeno oko 12 sati materijala koji }e biti raspore en u seriju od {est ili 12 e po zo da, ka `e Stevanovi}. Vi {e od hi qa du kra gu je va~ kih sta ti sta sni ma lo je tri ne de qe. Ne ki su ra di li sve vre me i za ra - di li i po 400 e vra, dru gi po par [UMADINCI KAO IRCI KRAGUJEV^ANI ODSTARTIRALI, NA SNIMAWU TITANIKA Umalo je ubio korset da na. Ne ki su bi li rad ni ci, izma za ni i po ce pa ni, dru gi su no - si li pr sluk, frak i br ko ve. Svi ka `u da su i ma li ne po no vqi vo `ivotno iskustvo. - Pr vi put u `i vo tu su me {min ka li, na dam se i po sled wi. O se }ao sam se ~ud no {to zu rim u ne bo i sme jem se kao mah nit, glu me }i da sam pre sre }an {to u la zim na brod Ti ta nik, ko ji }e tek bi ti do cr tan u kom pju ter - skoj a ni ma ci ji. U ne bo sam gle - dao jer ko ba ja gi ne ko is pa qu je ra ke te pre po ri nu }a bro da. Ma, na u ~io sam tih da na, ra de }i od ju tra do ve ~e ri, i da spa vam na no ga ma. Sa mo mi je `ao {to mo - `da ne }u se be na fil mu ni vi de - ti, ka `e Mi lo{, je dan od sta - ti sta. [QAKERI ^EKAJU DA PADNE KLAPA Go spo a pre cva le le po te, ko ja ni je hte la da se mno go eks po ni - ra po no vi na ma, ka `e da je kor - set koji je nosila gotovo ubio. - Ja sam ra di la na tra ci u Zastavi, nisam ba{ za korsete, ali aj de...shva ti la sam ta da {we `e - ne, taj kor set je mod na spra va za mu ~ewe, svaki duboki udah vazduha mo ra la sam da mu o ti mam. Ne - ke mla de de voj ke su pr vi put u `ivotu, verovatno i jedni, obukle duga~ku sukwu, pa podsukwu i nad - suk wu i sta vi le {e {ir. One su mi tek bi le sme {ne, ka `e glu mi - ca sa Zastavine trake. Di rek tor fil ma ka `e da je bio prezadovoqan kragujeva~kim stati sti ma, te da su sve br zo shva ta - li, pa nije bilo mnogo ponavqawa. - Bi li su od li~ ni, je dva da smo scene i ponavqali. Trebalo se u- `i ve ti u si tu a ci ju da u la zi te u najsavr {eniji brod toga vremena, ko ji }e tek bi ti do cr tan, da ne bo pa ra ju ra ke te, da je sve u naj bo qem re du, dok na 36 ste pe ni glu mi te da je oko 20. I ma li smo oko se be da - nima tone vode i leda, lekara koji se bri nuo da ne ko ne ko la bi ra u ko sti mu, ob ja {wa va Ste va no - vi}. Na sni ma wu fil ma Ti ta nik u ~e sto va lo je i oko 40 srp skih glumaca. Re~ je o Sini {i Ubovi- }u, po zna tom po u lo zi u se ri ji "Miris ki {e na Balkanu", Andri - ji Ma ri ~i }u iz "Kraj di na sti je O bre no vi}", "Po vrat ka ot pi sa - nih"... Na sni ma wu su ra di li i ДЕРЕК ЏЕКОБИ У СЕНЦИ ЗВЕРКЕ Glumac iz serije Ja Klaudije Ono {to Kra gu jev ~a ni, zbog hi - ste ri je u ve zi Zver ke, glum ca Kri sa No ta, ni su sa zna li, je ste da im je u gra du bio i je dan od naj ve }ih en gle skih glu ma ca, {ek spi ro log pla ve kr vi, ser De rek Xe ko bi. O vaj ple mi}, po - znat po iz ved bi [ek spi ro vih de la, glu mio je i u jed noj od naj u spe {ni jih BBS-je vih se ri ja svih vre me na - "Ja Kla u di je", ko ja pra ti `i vot i sto i me nog rim skog ca ra. O vaj glu mac, ko - me je en gle ska kra qi ca do de li - la ti tu lu "ser", sni mio je jo{ oko 70 fil mo va. stu den ti FI LUM-a. Oni su do {li da u~e po sao od naj bo qih, a bi li su za svoj rad i pla }e ni. Tekst i fotografije Miki JEVTOVI] PETA SEZONA SUGRA \ANA Specijal sa starim gostima Novi serijal otvori }e gradski politi ~ari, ali }e, kao i do sa da, me sta bi ti i za obi~ne gra ane NAJMLA \A U^ESNICA EMISIJE MANEKENKA IVA MILOJEVI] I NAJSTARIJA, PROFESORKA NADA KOCI] SA AUTORKOM KATARINOM MIROVI] Po ~etak pete sezone prikazivawa popularne emisije Sugra ani na Radio Televiziji Kragujevac, autorke Katarine Mirovi}, bi }e obele`en u subotu, 17. septembra, na Gradskom sajmi {tu. Na proslavu ovog malog jubileja pozvano je oko stotinu gostiju, u ~esnika Sugra ana, koji }e, ovom prilikom, biti i u ~esnici snimawa specijalne emisije. Publiku }e iz old tajmera, popularnog fi }e, pozdraviti autorka emisije, a u programu }e u ~estvovati de ~iji hor Amadeus, glumac Sa {a Pilipovi}, operski peva~ Voja Spasi}, ansambl Smiqe, grupa Agata, flamenko gitarista Sa {a Nestoro vi} Ca ja i mno gi dru gi. Do sada je, kroz serijal Sugra ani, u 102 emisije, predstavqeno vi {e od 400 qudi, udru`ewa i sportskih organizacija. - U po ~et ku je bi lo za mi {qe no da sa dr - `aj emisije ~ine gradska naseqa i zanimqi vi qu di ko ji `i ve u wi ma. U pr voj se zo - ni bi lo je 35 e mi si ja i ob ra e na su sva na - seqa, ali je tada {wi urednik insistirao da se o smi sli ne {to no vo i na sta vi ci klus. Tada sam se opredelila da moji gosti budu obi~ni qudi, gra ani Kragujevca, koji su u na{ grad do {li iz dru gih ze ma qa, ob ja - {wava autorka Katarina Mirovi}. Tako su, u drugoj sezoni, u emisiji u ~estvovali saksofonista Maksim Ko ~etov iz Ukrajine, ^eril Spasojevi} iz Va {ingtona, Valid Hirzala (Jordan), Aleksandar Nalepka (^e {ka) i mnogi drugi, a wihove neobi~ne pri ~e o `ivotu i radu u Kragujevcu u ~inili su Sugra ane veoma zanimqivim i jednom od najgledanijih na RTK. Nekoliko emisija bilo je posve }eno i Kragujev ~anima koji imaju zanimqive hobije ili su kao veoma mladi postigli zna- ~ajne uspehe u svojoj oblasti. Autorka ka`e da je u e mi si ja ma bi lo me sta za sve one ko - ji se bave humanitarnim radom, pi {u, slika ju, ba ve se mu zi kom ili ne kim dru gim, zanimqivim poslom. U po ~etku, ni malo nije bilo lako ubedi ti qu de da ova e mi si ja ni je i sto {to i [umadijski prag, pri ~a Mirovi}ka, koja je televizijskim gledaocima od ranije poznata po ovom serijalu. Me utim, vremenom je sve po sta lo mno go lak {e, qu di su sa - mi dolazili i predlagali za goste svoje kom {ije, prijateqe, poznanike, a emisija je postajala sve popularnija. U predstoje }em ciklusu predvi eno je da gosti Katarine Mirovi} budu gradski politi ~ari. - Kao i svi dru gi, o bi~ ni gra a ni, oni }e pri ~ati o porodi~nom i li~nom `ivotu i odgovarati na mnoga {kakqiva pitawa. Iako }e gosti biti iz sveta politike, u emisijama, kao i do sada, ne }e biti mesta politici. @elim da poka`em na {im sugra anima da qudi koje, naj ~e {}e, vi aju na televiziji nisu nedodirqivi i da i wih mo`e da pogodi dobra pesma u kafani, da u me ju da se ve se le, da kao i dru gi idu na pi - jac ili prodavnicu, obja {wava autorka. Osim politi ~ara, u serijalu }e opet u- gostiti i qude sa margina dru {tvenog i politi~kog `ivota, ali zanimqive i autenti~ne. I novi serijal realizova }e stara ekipa. Pored autorke i voditeqke Katarine Mirovi}, u pravqewu emisije u- ~estvuju snimateq Ivan Savi} i monta`eri Ivan \uri ~i} i Zoran Stamenkovi}. Termini emitovawa, tako e, ostaju isti - u tor kom od 20 i 30, a re pri za je sre dom od 14 i 30 sa ti. G. BO@I]
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Кг дух MIRKO ROSI], LEKAR I PROFESOR UNIVERZITETA Fali nam druga lakovana cipela Kragujevac je jednom nogom u opanku, a drugom u lakovanoj cipeli i meni je to {armantno. Nikako ne treba opanke da oka~imo o klin, niti da ih se stidimo, ali moramo oti}i do prodavnice i kupiti drugu lakovanu cipelu. Ja ~esto obujem oboje, a ne libim se ni patika, ni ~izama sa potpeticama Потеру води Милан Пурић Нa bar dva op {ta pi ta wa ~o vek ne mo `e da ti pre ci zan i kra tak od - go vor, a jed no od ta dva je u pra vo Ko sam ja?. Drugo pitawe bi moglo bi ti: Za {to po sto jim? Ako bih i po ku {ao da od go vo rim na prvo pitawe, verovatno bih sebe definisao kroz socijalne uloge ko je tre nut no u `i vo tu i mam, pa bih re kao da sam su prug jed ne pa met ne i le pe `e ne, o tac dve div ne }er ke, pro fe sor na Me di - cin skom fa kul te tu, ~lan mo toklu ba Smak itd. Mo gao bih da sebe defini {em i kroz svoja politi~ka, filozofska, religiozna i razna druga opredeqewa i stavove, ali ni sam si gu ran da bi sve to bi lo i do voq no za od go vor na ovo pitawe. Ka ko pam ti{ od ra sta we u Kra - gujevcu? Svoje odrastawe, a posebno rane de ~a~ ke da ne, u op {te ne ve zu - jem za me sto od ra sta wa. U naj rani jem pe ri o du svog `i vo ta, na r- av no, u op {te i ni sam bio sve stan ~iwenice da `ivim u nekom odre- e nom gra du. Dru {tvo iz kra ja ( gro bqan ci ) bi la je pr va gru pa ko joj sam, hteo ne hteo, {to bi se re klo po di fol tu, pri pa dao, mada, iskreno, nikada tu pripadnost ni sam do `i vqa vao kao pre - vi {e va `nu ~i we ni cu. ^ak ni pripadnost {koli ( Radoje Domanovi} ) nije u meni izazvala sna- `ni ji o se }aj kom pe ti tiv no sti u od no su na de cu iz dru gih {ko la (re ci mo, Sve to zar Mar ko vi} ), {to ni je bio slu ~aj sa ne kim mo - jim dru go vi ma. Pr vi o zbiq ni ji problem pojavio se ulaskom Radni~kog u prvu ligu. Navijao sam za Zve zdu, i to va tre no, ali Rad ni~ ki je bio klub iz mog gra - da. Iz gle da da sam se pr vi put u svom `ivotu osetio kao Kragujev- ~a nin za hva qu ju }i Rad ni~ kom. Kad su i gra li Zve zda i Rad ni~ - ki na vi jao sam za Rad ni~ ki! Bio je to pr vi, na `a lost ne i po - sled ni, lu zer ski iz bor u mom `i vo tu, ali ni je mi `ao. Na pred \avoli! [ta ti zna ~e gim na zij ska drugarstva? Moj naj bo qi drug i dan da nas je Cve le. Drug iz klu pe. Znam da mno gi ko ji ga zna ju ne }e mo }i da po ve ru ju u to, jer on iz gle da mno - go sta ri je od me ne, ali evo pri z- na jem, i sta smo ge ne ra ci ja. Ako za ne ma ri te {a lu, od go vor na pi - tawe je moja prva re ~enica. Ka ko si od lu ~io da se ba vi{ medicinom? U gim na zi ji sam se a ma ter ski ba vio glu mom. Mo ja `e qa je bi la da studiram re`iju (re`ija... znate, ono... stru ja, vo da, gre ja we), ali me je o tac pr vi (i po sled wi) put u `ivotu zamolio: Molim te, si ne, sve, sa mo ne to (ni dan da - nas ne znam da li zbog stru je, vo de ili grejawa - pretpostavqam zbog sve ga za jed no). U to vre me sam do - sta ~i tao Froj da i Jun ga po ma lo, pa sam odlu ~io da upi {em medicinu da bih se bavio psihijatrijom. Me u tim, ve} na pr vim godinama medicine do`iveo sam dve ve li ke qu ba vi. Pr vu pre ma sada {woj supruzi Jovanki i drugu pre ma fi zi o lo gi ji. O be ma sam im o stao ve ran do da na da na {weg, a ka ko sto je stva ri, o sta }u to i do kraja `ivota. Ko li ko je ra da po treb no da se dostignu profesionalni vrhovi? Ako ra di te po sao ko ji vo li te, on da vam u op {te ni je pro blem rad ko ji u la `e te. Pro blem je ta - da, o bi~ no, ne do sta tak vre me na, da biste ulo`ili jo{ vi {e rada. Ja vo lim svoj po sao. [ta zna ~i U ni ver zi tet za na{ grad? U ni ver zi tet sva koj sre di ni do - no si e ner gi ju ko ja je svoj stve na mladosti i koja se preliva lako i brzo na sve svere `ivota, donosi zna we, kre a tiv nost, raz voj i bogatstvo raznolikosti i jo{ mnogo to ga. Ali, u vre me nu u ko jem `i - vi mo, sve ove vred no sti se ne do - `i vqa va ju kao do voq no va `ne za afirmisawe univerziteta, pa }u ja po ku {a ti da ob ja snim zna ~aj po sto ja wa U ni ver zi te ta u na {em gradu izdvajaju }i ekonomske (mate ri jal ne) pred no sti ko je su direkt na po sle di ca we go vog po stoja wa. Za me ne su u pra vo te pred no - sti i naj ma we va `ne, ali u skla du sa no vo u spo sta vqe nim si ste mom vred no sti u ko me se vred nost i zna ~aj ne ~ega, na`alost, sve vi {e iz ra `a va nov cem, stva ri jed no - stavno stoje ovako. Ako po emo od ~i we ni ce da u o vom tre nut ku u Kragujevcu imamo oko 10.000 stude na ta ko ji su do {li iz dru gih gra do va i da oni u pro se ku me se~ - no ov de po tro {e oko 250 e vra, to zna ~i da sva kog me se ca Kra gu je - vac, zahvaquju }i Univerzitetu dobi je oko 2.500.000 e vra (dva miliona i pet stotina hiqada e- vra). Na ve di te mi jo{ jed nu fir - mu u gra du ko ja na me se~ nom ni vou mo `e da se po hva li ma kar i pribli`nim ciframa. Mo`e li vrhunski profesionalac da ima vre me na za dru ga interesovawa? Sko ro da sam ve} od go vo rio na ovo pitawe. Mislim da vrhunski profesionalac koji u`iva u svom po slu ve o ma ~e sto ne ma do voq no vre me na. [to se me ne ti ~e, ja u - vek na em vre me na i za svo ju po - ro di cu i za pri ja te qe i za ne ka dru ga in te re so va wa, kao {to su vo `wa mo to ra, je dre we itd. To, da kle, mo `e da ima sa mo dva zna - ~e wa: ili ja ni sam vr hun ski profe si o na lac ili sam do bro organizovan. [ta je po ro di ca sa da i ima li ra zli ke sa ne kim ra ni jim vremenima? Ako }e mo hlad no, a na li ti~ ki, sta ti sti ka po ka zu je za bri wa va ju - }i po rast u ~e sta lo sti raz vo da bra ko va. Ali, tu ma ~e we sta ti - sti~kih podataka ~esto mo`e biti sa svim po gre {no. Ako vi je de te me so, a ja ku pus, ne mo `e mo za - kqu ~i ti da u pro se ku vi i ja je de - mo sar mu. Mo gu }e je da su qu di nekada razvod braka do`ivqavali kao ne {to sra mot no ({ta }e re }i dru gi?), pa su se od lu ~i va li da o - sta nu, ma kar i u lo {em bra ku, {to je bilo pogubno po porodicu u celi ni. U tom smi slu bi po rast u ~e - stalosti razvoda brakova pre bio po sle di ca o slo ba a wa qu di od ma lo gra an skih pred ra su da ne go istinska kriza institucije braka i porodice. U svakom slu ~aju, qudi tre ba da `i ve za jed no, ne za to {to mo ra ju ili {to to ta ko tre ba, ne go za to {to to `e le, dok `e le. Mislim da su mla e generacije to shva ti le i mi slim da je to do bro. Gde se krije kragujeva~ki duh? Kragujevac je jednom nogom u o- panku, a drugom u lakovanoj cipeli i me ni je to skroz {ar mant no. Nikako ne treba opanke da oka ~imo o klin ili, ne daj bo `e, da ih se stidimo, ali moramo oti }i do prodavnice da kupimo i drugu lakovanu cipelu. Ko je bi Kra gu je va ~a ne iz posledwih decenija pomenuo kao va `ne za na{ duh? Ako bih po ~eo da na vo dim i me na, si gur no bih ne ko ga pre sko ~io, ali mi kroz gla - vu pro la ze sli ke svih, me ni poznatih, kargujeva~kih boe ma, sta rih do brih pro fe - so ra, sa i bez {e{i ra, ali i so ka ~ar skih to ro ku {a sa naj no vi jim kom {ij skim tra ~evima. [ta je ka fa na za grad ski `ivot? Moj po koj ni kum Zo ran Ga ji} Gro zdi nac ~e sto mi je go vo rio: Ku me, xa ba ti fa - kul tet ko ji si za vr {io ako u ka fa ni ne za vr {i{ `i - vot nu {ko lu. Za to sam ga u - zeo za svog men to ra u toj `i vot noj {ko li i pre ma we go voj o ce ni u spe {no je za vr {io ne gde u svo jim ~e - tr de se tim go di na ma `i vo - ta. Is po sta vi lo se da je ta {ko la pri li~ no di na mi~ na i da zah te va stal no stru~ no u sa vr {a- va we. Za to se tre nut no na la zim na po sle di plom skim stu di ja ma u o voj {ko li sa ten den ci jom da taj o bra zov ni pro ces za vr {im ne gde pred kraj svog `i vo ta. S ob zi rom da sam re do van po se ti lac ove insti tu ci je, mo ja pro ce na we nog zna ~a ja za grad ski `i vot bi la bi pre vi {e su bjek tiv na da bi se pri hva ti la kao me ro dav na. I pak, re }i }u sa mo jed no, ako po sto ji duh na {eg gra da, on da se on vi je po sta rim kra gu je va~ kim ka fa - na ma, i mo `e se vi de ti ka ko le - lu ja, na ro ~i to u sit nim sa ti ma pred zo ru. Ili mi se to no }as sa - mo pri ~i ni lo? [ta su le pe `e ne za na{ grad? Naj lep {a `e na ko ju sam sreo u `i vo tu u op {te ni je iz Kra gu jev - ca, ali sam je ja do veo u Kra gu je - vac. Uz to mi je u me u vre me nu i ro di la dve pre le pe }er ke, Awu i Ti nu. Da kle, {ta god da su le pe `e ne za na{ grad, ja sam to me, o - ~i gled no, dao ve li ki do pri - nos. Ko ju mu zi ku si vo leo u mla do - sti, a ko ju sa da? Nikada nisam voleo neki poseban mu zi~ ki `a nr ili for mu mu - zi~kog izra`avawa. Podjednako u meni mo`e probuditi prijatna o- se }a wa i Al bi no ni jev a da o i Mi qac ka i Sto un si, za vi sno od situacije i trenutnog raspolo`ewa. ^esto obujem i opanak i lakova ne ci pe le, a ne li bim se ni pa ti ka, ni ~i za ma sa pot pe ti - com. [ta mi sli{ o kra gu je va~ koj kulturnoj sceni? Za e ko nom sku si tu a ci ju u ko joj se na la zi mo ~ak i ni je ta ko lo - {a. Pra ti{ li sport u Kra gu jev cu i {ta mi sli{ o we mu? Po ~eo sam po no vo da i dem na sta di on. Ono {to sam re kao u ve - zi kul tur ne sce ne, va `i i za sport. [ta mi sli{ o Kra gu jev cu sa o - ko li nom kao do brom me stu za `ivot? Ce la [u ma di ja je pre le pa. Sa ve }im in ve sti ra wem u in fra - struk tu ru bi }e to i de al no me sto za `i vot. Ka ko sa da stva ri sto je, na dam se da }e mo ji ~u kun-u nu ci `iveti u zaista prelepoj zemqi. [ta o bi~ no po ka zu je{ tvo jim go sti ma kad pr vi put do u kod nas? Pr vo ih od ve dem u ne ku do bru kafanu. Ujutru ih poslu`im kiselom ~orbom uz uobi ~ajenu dozu a- spi ri na i ~e kam da od me ne za tra `e da odu u i stu tu ka fa nu. Ako su stranci, strpqivo sa ~ekam da na u ~e re ~i bar jed ne na {e na r- od ne pe sme, a o bi la zak u o bi ~a je - nih de sti na ci ja ([u ma ri ce, Oplenac, manastiri u okolini...) iskoristim za presli {avawe nau ~e nog gra di va, uz in si sti ra we na pravilnom tonalitetu. [ta bi iz be log sve ta pre neo u Kragujevac {to on nema? Drugu lakovanu cipelu. Ka ko mi sli{ da }e grad iz gle - da ti za 50 go di na? Na `a lost, si ro ma {ni ji za ve - }i deo moje generacije. [ta si dobio od kragujeva~kog du ha, a {ta si mu dao? Ne znam, ali ako mi sli{ na o - nog od si no} u ka fa ni, on mi ni - {ta ni je tra `io, a stal no me je pod se }ao na ne ke me ni dra ge qu - de i pe vu {io. Sim pa ti ~an mo - mak... Ili mi se to sa mo pri - ~inilo.
www.kragujevacke.rs Поводи Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17 POETSKA SVETKOVINA MILENINI IZVORI U DOBRA^I Pet dana sa umetno {}u i stvaraocima GOSTE IZ BEOGRADA PREDVODIO JE AKADEMIK, VAJAR NIKOLA KOKA JANKOVI] Kul tur na ma ni fe sta ci - ja Milenini izvori, posve }ena poeziji Mile ne Jo vo vi}, ko ja se sva kog sep tem bra o dr - `a va u Do bra ~i, se lu gde `i vi i stva ra po z- na ta pe sni ki wa, ove go di ne i ma - la je znatno bogatiji i razu eniji koncept nego ranije. Naime, gotovo ~i ta va pro {la ne de qa bi la je puna razli ~itih sadr`aja - od poetskih do slikarskih. Iz vo ri su o tvo re ni 4. septembra postavkom izlo`be Milana Sta ni sa vqe vi }a, po zna tog na iv nog va ja ra ko ji ra di por tre - te u dr ve tu. On se u Do bra ~i predsta vio se ri jom li - ko va, me u ko ji ma su Sveti Sava, Vuk Karaxi}, Fi lip Vi {wi}, Da ni lo Ki{... Iz lo - `bu je otvorila predsed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u- ki} Dejanovi}, koju za ovo podrudni~ko selo naj vi {e ve zu ju da ni iz de tiw stva, jer je we na maj ka po re klom iz Dobra ~e, iz Jovovi- }a. Istoga dana otvorena je i iz lo `ba sli ka Ivane Stanisavqevi} Ne gi}, ko ja ta ko e pripada plejadi na {ih poznatih naivnih umetnika. U sre du, 7. sep tem bra, na Mi - leninim izvorima predstavqena je zbir ka pe sa ma Ma noj la Ga vri - lovi }a Tamna plavet, a naredni dan bio je po sve }en de ci. Pr vo su stihove za najmla e govorili Mile na Jo vo vi} i Do bri ca E ri}, a po tom je iz ve de na pred sta va kra - gujeva~kog Pozori {ta za decu Guliver me u lutkama. Zavr {ni dan manifestacije, pro {la subota, bio je posve }en poznatom rastkovni ~aru iz Gru`e Dobrici Eri }u, a program je nazvan Prkosna pesma. Besedu u ~ast Eri }evog stvarala {tva odr`ao je DRAGAN JOVOVI] I MILAN STANISAVQEVI] PORED JEDNE OD IZLO@ENIH SKULPTURA KARAKTERISTI^NI STANISAVQEVI ]EVI LIKOVI U DRVETU POEZIJA PESNIKA SRODNIH PO DU [I GRU@ANSKIM PESNICIMA U ^AST: DOBRICA ERI] I MILENA JOVOVI] Mirko Babi}, a wegove stihove kazivala je Mirjana Vukoji ~i}. Potom se prepoznatqivim kazivawem svoje poezije publici i li~no predstavio Dobrica Eri}. Sledila je poezija Milice Bakra~, Momira Vojvodi }a, Krstivoja Ili }a i Milene Jovovi}. U posebnom delu programa, uz partituru za violon ~elo koju je kompono vao Zo ran Hri sti}, pr vi put se mogao ~uti tekst himne Mileninih izvora pod nazivom Nadahnu }e, ~i ji je a u tor wen sin Dragan Jovovi}, ina ~e inicijator i glavni organizator ove manifestacije u Dobra ~i. Na kraju zavr {ne poetske ve ~eri Mi le na Jo vo - vi} je ve} tra di - cionalno zave {tawe Iz vo ra u ru - ~ila pesnikiwi iz Nik {i }a Mi li ci Bakra~. U pro gra mu je u - ~estvovao i Hor mladih Saborne crkve iz Kragujevca, a broj nim po se - tiocima u Dobra ~i u su bo tu su se pri - dru`ili i ~lanovi Udru`ewa Kragujev ~ana u Beogradu, ko ji su pre to ga bi - li u rod nom gra du. Пише Александар Бабић Ven~awe - spajawe dvoje u jedno S vadbe se i kod nas i u svetu prave kada kome odgovara i tu nema nekog pravila. Istina, po propisima hri{}anske crkve, pa prema tome i Srpske pravoslavne, brak se mo`e zakqu~iti u svako doba, ali se svadba ne mo`e praviti kad se ho}e, ve} samo u dane koji su crkvom odre eni, to jest zabraweno je svadbovati u danima koji su crkvom odre eni za savla ivawe tela i razmi{qawe o grehu, kao {to su dani posta, a isto tako i u one dane kad su hri{}ani du`ni ostaviti sve zemaqske poslove i provoditi ih u duhovnom svetkovawu, kao {to su dani velikih crkvenih praznika. Tako je propisalo Pravoslavno crkveno pravo. Samo u krajwoj nu`di crkvena vlast mo`e dopustiti izuzetak od ovog propisa. Rimokatoli~ka crkva je u tom pogledu mnogo liberalnija. Na{ narod svadbe prire uje naj~e{}e s jeseni, i o mesoje ima, kada nije po crkvenom kalendaru post. U pitawu su i prakti~ni razlozi: to je obi~no vreme kada ima mawe (ili skoro da nema) poqoprivrednih radova, kada je zbrana letina i ima dosta hrane i pi}a. Va`ilo je pravilo da se leti ili s prole}a `ene i udaju samo udovci i udovice. Me utim, kao i u mnogo ~emu, na{ narod nije do kraja po{tovao preporuke i propise crkve. Nije se mnogo marilo za to, pa je svadbi bilo kad bi kome odgovaralo i kako bi se prijateqi (ili mladenci) dogovorili, ~ak i za vreme postova. Na crkvenom saboru Ohridske arhiepiskopije 1529. godine izri~e se, izme u ostaloga, i prokletstvo na one koji prave svadbe za vreme posta i na wihove pomo}nike. Bele`i se da su se sve{tenici branili re~ima da su takve obi~aje ve} zatekli, i da je narod tako navikao. Vi{e od vremena posta gledalo se vreme stawa mese~evih mena: pazilo se da svadba bude u vreme kad mesec raste (puni se) da bi rasla sre}a i napredak mladenaca. Najidealnije vreme bilo je u dane punog meseca. Kad se mesec jede na svadbi. U narodu postoji verovawe da su neki dani sre}ni, a drugi, pak, nesre}ni, kao, na primer, utorak). Me utim, to se smatralo vi{e kao sujeverje, pa je potiskivano (i skoro potisnuto), te se danas svadbe odre uju najpre kada su slobodne restoranske sale ili muzika. Potisnuto je i nekada ra{ireno pravilo da se ven~awe vr{i dok dan ide unapred, dok sunce ne po~ne zapadu nagiwati, ali su turska vremena u~inila da se i to izmeni, jer se zbog Turaka ven~avalo kri{om, svatovi dolazili u crkvu kad bi stigli (pa i no}u) da ne bi bili uznemiravani od nevernika. I tada, i ranije, samo je udovicama, zbog stida, dozvoqavano ven~avawe u ve~erwim satima. Ali, pre nego {to bi do{lo do ven~awa i svadbe, trebalo je da se dvoje, momak i devojka, to jest mu{karac i `ena (a govorimo o starim vremenima) upoznaju, zavole i re{e da nastave daqe zajedni~ki `ivot u braku, jedno kraj drugoga. Sa {irewem hri{}anstva i sticawem zvani~nog priznawa dr`avne religije, napredovala je i ideja da se brak u~ini crkvenom institucijom i da se oglasi jednom od svetih tajni (sacramentum). Osnova je na ena u poslanici apostola Pavla Efescima gde pi{e:... ostavi}e ~ovjek oca svojega i mater i prilijepi}e se `eni svojoj i bi}e dvoje jedno tijelo. Tada je po~elo zbli`avawe gra anskog braka i crkvenog blagoslova, a onda su nastajala vremena kada bi jedan od ova dva na~ina braka bio neva`e}i. U Srbiji Sveti Sava posle 1219. godine donosi jedan nomokanon koji postaje osnova crkveno-gra anskom zakonodavstvu, a u kome se propisuje i crkveni brak. Zabele`eno je da je Sveti Sava kao srpski arhiepiskop razaslao protopopove na sve strane svog ota~estva da ven~avaju jer su se mnogi qudi po`enili po gra anskom zakonu, kako bi i oni bili blagosloveni u ime Gospodwe. Kasnije je i car Du{an, 1349. godine, u tre}em ~lanu svog Zakonika naredio da se nijedna svadba ne u~ini bez ven~awa. Ako li se u~ini bez blagoslova i pitawa crkve, to da se razlu~i. Jedno vreme je vladalo pravilo da bez ven~awa ne postoji brak, ve} bludstvo. U narodu je nastala pesma: Po e mom~e na ven~awe, vi e li ga ko? Video ga babo i sam gospod Bog. I da se opet prisetimo poslanice apostola Pavla i onih re~i... i prilijepi}e se `eni svojoj i bi}e dvoje jedno tijelo, koje nas nagone da se podsetimo kako je jo{ veliki filozof Platon zapisao legendu koja je nastala u drevnoj Gr~koj. Pri~u je, po Platonu, ispri~ao Aristofan i nalazi se u Platonovoj Gozbi. Nekad davno, mu{ko i `ensko su ve} bili spojeni (!) u istom mu{ko-`enskom rodu koji je tada bio jedno i po liku i po imenu, a sastavqen je od oba roda - mu{kog i `enskog. Ta nekada{wa bi}a bila su jedinstvena i skladna, odlikovala su se velikom ja~inom i krupnim mislima i `eqama, da su ~ak udarala i na same bogove! Posle savetovawa vrhovnih bogova, najve}i me u wima, Div, odlu~io je da se takva bi}a raseku po polovini na dva jednaka dela da bi bila slabija. Ina~e, takvo bi}e imalo je ~etiri oka, ~etiri ruke i ~etiri noge i sve je moglo (na sve strane) da vidi, dohvati ili se suprotstavi u istom trenutku. Savijalo bi se i klupko i kotrqalo kao lopta (pomo}u svih ruku i nogu) tako da ga je bilo te{ko sti}i. Ipak, bogovi su naum uspeli da ostvare i nekako prevare, savladaju i raspolute mu{ko-`ensko bi}e koje su bili jedno. Od tada, kazuje Aristofan, razdvojeni, razrezani na polovine, svaka polovina je ~eznula i tra`ila svoju drugu polovinu. Kada bi se, sa velikom mukom, i prona{le ~vrsto su se pripijale jedna uz drugu, u `eqi da tako opet srastu u jedno. Ven~awem, to jest stupawem u brak, mu{ko i `ensko opet postaju jedno. Svako uvek tra`i onu drugu polovinu, ali svaki put ne nalazimo onu na{u, pravu polovinu kada smo nekada bili jedno. Zato ima i neslagawa, pa bra~na sre}a postaje retka jer je u svetu mnogo neostvarenih ~e`wi, odnosno nisu se sastale dve istovetne polovine.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Kultura УКРАТКО Jesewi programi FILUM-a Fi lo lo {ko-u met ni~ ki fa - kultet u saradwi sa Skup {tinom grada organizuje program pod nazivom Otm-potom. Re~ je o mu zi~ kim i li kov nim pro gra mi ma, ali ka ko na ja - vquje organizator i {ire kultur ne i mul ti me di jal ne pro - grame. Programi }e biti reali zo va ni na pro sto ru is pred Na rod nog mu ze ja, 19., 20. i 21. septembra od 20 ~asova. Ritam nereda u Domu omladine Ri tam ne re da, kult ni no - vo sad ski pank-rok sa stav, po - sled wi put je na stu pio po - ~etkom marta u prepunoj galeri ji Do ma o mla di ne, a ~ak sto ti nu fa no va je o sta lo ispred Doma. Ovaj kultni sastav ponovo }e nastupiti pred kragu je va~ kom pu bli kom 16. septem bra, ali i o vo ga pu ta broj ka ra ta je o gra ni ~en. I na ~e, no vo sad ska gru pa pro mo vi {e svoj po sled wi al bum Pa ra - lelni svet. Kragujev ~ani u Loznici U Lo zni ci je po ~eo 77. Vu - kov sabor, a sedmodnevnu mani fe sta ci ju, ko ja se u Ja dru o dr `a va sva kog sep tem bra u ~ast Vu ka Ka ra xi }a, o tvo rio je mi ni star Pre drag Mar ko - vi}, a pr vim sa bor skim progra mom sve stra no je pred stavqen grad Kragujevac. Naj pre su na stu pi li fol k- lo ra {i Cen tra za ne go va we tradicionalne kulture Abra- {evi}, u Galeriji Mina Kara xi} o tvo re na je iz lo `ba ov da {weg Za vo da za za {ti tu spomenika kulture Kragujevac i foto-kluba Apolo pod nazivom Zavi ~aj moderne Srbije, a organizovana je i promoci ja kwi ga iz da va~ ke ku }e Koraci. O tva ra we 77. Vu ko vog sa bo - ra za vr {e no je na stu pom an - sambla Kwa`evsko-srpskog teatra, koji su izveli predstavu \a vo i ma la go spo a, po tekstu \or a Milosavqevi }a a u re`iji @anka Tomi }a. Me unarodno bijenale umetnosti minijature Kulturni centar Gorwi Mila no vac ras pi sao je kon kurs za 11. Me u na rod no bi je na le umetnosti minijature, koje }e biti odr`ano od 23. aprila do 23. juna 2012. godine. Izlaga~ke ka te go ri je su: sli kar stvo, gra fi ka, skulp tu ra, cr te`, fo to gra fi ja, in ter me di ja, primewena umetnost i sakralna umetnost. Kon kurs je o tvo ren do 31. oktobra, selekcija radova bi }e o- ba vqe na 12. i 13. no vem bra, `irirawe 26. i 27. novembra, a rok za povratak odbijenih rado va je 31. de cem bar. Na gra de Bi je na la su Gran pri (1.500 e vra) i de vet rav noprav nih na gra da u ran gu pr ve na gra de (po 500 e vra) u sva koj izlo`benoj kategoriji. Nagrade ne mo ra ju bi ti do de qe ne u svim iz lo `be nim ka te go ri ja - ma. Do ma }i a u to ri pla }a ju par ti ci pa ci ju u ne to iz no su od 1.000 di na ra. RAZGOVOR S POVODOM: ZORAN JEVTOVI], DIREKTOR MUZI^KOG CENTRA Optimizam, uz naporan rad Svi bismo `eleli da imamo filharmoniju, veliki muzi~ki centar, koncertne dvorane. Realne `eqe su da grad ima svoj profesionalni hor i kamerni orkestar profesionalnih muzi ~ara, ka`e Zoran Jevtovi} Разговарао Мирослав Чер Мu zi~ ki cen tar je najm la a u sta no va kulture u Kragujevcu i ima za ciq da pomogne i podstakne raz voj lo kal ne mu zi~ ke sce ne. Do sada su organizovali koncert povodom osnivawa Centra, a nedavno i Festival kamernih horova, a Kragujev ~anima je ostao u se }awu kon cert Pro le }e u Kra gu jev cu Zo ra na Hri sti }a. Ta da su se na jed nom me stu o ku pi li go to vo svi muzi ~ari u gradu, a izvodila su se Hristi }eva dela, kao i Verdijeva. Prva sezona Muzi~kog centra je za vr {e na, po ~i we no va. Zo ran Jevtovi}, direktor Muzi~kog centra, smatra da razloga za optimizam ima, ali da je po tre ban naporan rad. Da li ste vi li~ no za do voq ni po ~et kom ra da, ko je su pr ve prepreke, da ne ka`emo de~je bo le sti, kroz ko je ste pro - {li? Mu zi kom se ba vim ve} du `i niz go di na. Ka da je za po ~eo rad Cen tra znao sam {ta se do ga a i sve ono {to sam o ~e ki vao i de si - lo se. Ni je bi lo ve }ih pre pre ka od o nih ko ji se ti ~u e ko nom ske krize, nedostatka para, uostalom svega onoga sa ~im se Kragujev ~ani su sre }u i u svo joj ku }i. I pak, i pored toga, zadovoqan sam po ~etkom, sa rad wom sa gra dom, te broj - nim ov da {wim mu zi ~a ri ma. Na sre }u, nije bilo ve }ih problema. [umadiju }e predstavqati amateri iz Ra ~e Kragujeva~ke, iz tamo {weg Doma kulture Radoje Domanovi}. Oni }e izvesti predstavu Hamlet u Mrdu {i Dowoj u re`iji Dejana Cicmilovi }a Festival amaterskih pozori {ta Srbije, koji se o dr `a va u Ku li, u 53. iz da wu, pred sta vqa o sam tru pa iz ra zli ~i tih kra je va ko je su se plasirale na regionalnim smotrama, a izvode dela doma }ih i stranih klasika, ali i savreme nih dram skih a u to ra. Fe sti val je po ~eo pred sta vom In stant sek su al no vas pi ta we kragujeva~kog pisca \or a Milosavqevi }a, u re`iji Jovana Gruji }a i izvo ewu Amaterskog po zo ri {ta iz Ko vi na, a u kon ku ren ci ji su i tru pe iz Sta re Pa zo ve, Ba taj ni ce, Sme de rev - ske Pa lan ke, Ra ~e, Bo ga ti }a, Le ba na i gra da doma }ina. Skloni {te u teatru iz Batajnice u ~estvu - je predstavom Kontrolni Milene Depolo, u O dr `a va ju se re dov ni kon cer - ti or ke stra [lezinger, hora Liceum, festi va li, ali novih pro gra ma, na `a lost, u o voj go di ni ne }e bi - ti. Ima li Mu zi~ ki cen tar bu xet i ko li ki je za ovu sezonu? Ove godine buxet je pro jek to - van kao mi ni - ma lan. I zbog ce - lo kup ne si ta ci - je, ali i za to jer je re~ o tek na - sta loj u sta no vi. I Upravni odbor i U met ni~ ki sa - vet tre ba da od - Publika se pravi. Na`alost, Kragujev ~ani nemaju naviku da dolaze ni je za na{ rad. lu ~e {ta }e to bi ti najz na ~aj - Dakle, tek sledena muzi~ka de {avawa, ali smatram da publike ima. Ta~nije, ukoliko `elimo da vi- bu xet po ve }a ti, }e go di ne }e se i to na o sno vu dimo pune sale onda moramo da uvedemo i pre po ru ka stru - neke standarde ke. Ma li pro b- lem je {to mi Mo `e mo slo bod no da ka `e mo ne ma mo bu xet za se zo nu, ve} on da je ovo pr va se zo na u ko joj }e mo ra da se pla ni ra za ka len dar - se po ka za ti da li je o sni va we sku godinu. Mu zi~ kog cen tra bi lo za i sta Ko ji su re sur si gra da za raz voj neophodno. Koje novine mo`emo o ~e ki va ti u mu zi~ kom `i - muzi~kog `ivota? votu Kragujevca? Pare tu igraju odlu ~uju }u ulogu. Resursi postoje, a naravno, svi Sve no vi ne, ali i o prav da nost bi smo `e le li da i ma mo fil har - osnivawa ove ku }e, mo }i }emo da mo ni ju, ve li ki mu zi~ ki cen tar, uo ~imo tek slede }e godine. Za sada sve ide svo jim to kom. U spe li koncertne dvorane... Realne `eqe su da grad ima svoj pro fe si o nal - smo da o dr `i mo kon ti nu i tet ra - ni hor i ka mer ni or ke star profesionalnih muzi ~ara. Na nivou da i postojawa kragujeva~kih muzi~ kih ma ni fe sta ci ja, a mo `da grada postoji ideja da se dvorana ne {to i da pridodamo u wihovom Pi o nir pre u re di u kon cert nu razvoju. Organizovali smo nedavno Fe sti val ho ro va, ali to je ma - bu de me sto gde }e ra di ti i `i ve - dvo ra nu, da bi o skop Rad ni~ ki nifestacija koja ima bogatu tradicijuska dvo ra na [uma di ja po sta ne ti or ke stri i ho ro vi, a da grad- Tek od slede }e godine mo }i }e- kongresna. mo da go vo ri mo o na {em ra du i u - Re a li za ci ja pro je ka ta za vi si spe si ma. Tre nut no ne sme mo da od privla ~ewa investitora, rasta u zi ma mo i pri sva ja mo za slu ge za privrede, ali i konkurisawa kod ne {to {to po sto ji ve} du `i niz brojnih evropskih fondova. Ukoli ko sve to bu de u spe {no mi i ma - godina. Ko ji su to pro gra mi ko ji }e o - mo i de je ka ko do }i do kva litentnog muzi~kog `ivota. Sa dru- sve `i ti ti ov da {wu mu zi~ ku scenu? ge strane, qudski resursi su zai- FESTIVAL AMATERSKIH POZORI [TA SRBIJE Osam regionalnih pobednika re`iji Jovana Qubenovi }a, dok Slova~ko pozo ri {te iz Sta re Pa zo ve iz vo di Kr~ mu na glavnom drumu koju je prema motivima ^ehovqe ve i sto i me ne jed no ~in ke i dru gih pri ~a ve li kog ru skog pi sca a dap ti rao i re `i rao Mi ro slav Ben ka. I na ~e, to je po bed ni~ ka predstava Susreta amaterskih pozori {ta Vojvodine u svim kategorijama. Gradsko pozori {te iz Smederevske Palanke do la zi u Ku lu sa Sar tro vim Pr qa vim ru ka - sta bogati. Kragujevac je oduvek i- mao dobre muzi ~are. Ne ma te svoj pro stor - ka da }e to bi ti re {e no? Bi lo bi le po da se adaptacijom nekog objekta dobije prostor za koncertnu dvoranu, sale za probe i korepeticiju i studio za produkciju. Ima li na zna ka? Na rav no. Pro jek ti e vrop ske komisije za razvoj kulure, ukoliko dobijemo status kandidata, bi- }e od ve li kog zna ~a ja za nas. O tva ra ju se ra zna vra ta, a na{ po - sao je da ih sprem no do ~e ka mo. Da kle, sa sprem nim pro jek ti ma. Tre nut no je je di na kon cert na dvorana u gradu sala Prve gimna zi je. Ko ji se jo{ pro sto ri mogu iskoristiti za te svrhe? Za Fe sti val ho ro va ko ri sti li smo tri objekta: sve ~anu salu Prve gimnanzije, Druge gimanzije i hol Su da. Na `a lost, u o vom tre - nut ku to su je di na me sta ko ja se mo gu ko ri sti ti za mu zi~ ke do ga - a je. U ve ren sam da }e se to br zo promeniti. Muzi~ki centar ne }e imati samo u lo gu pri or ga ni za ci ji programa, ve} i jedan vid edukacije publike, pa i privla ~ewa pu bli ke mu zi ci. Ho }e li bi ti, da kle, e du ka tiv nih programa? Mi i ma mo Mu zi~ ku {ko lu i FI LUM na ko me se o bra zu ju ka - drovi koji }e uticati i koji uti ~u na okru`ewe. Publika se pra- vi. Na `a lost, Kra gu jev ~a ni ne ma ju na vi ku da do la ze na mu zi~ ka de - {a va wa, ali sma tram da pu bli ke ima. Ta~nije, ukoliko `elimo da vidimo pune sale onda moramo da u ve de mo i ne ke stan dar de. Za po - ~e tak od re di }e mo dan u ne de qi ka da }e se zna ti da u tom pro sto - ru, u to vre me, tog da na, ima mu - zi~ko de {avawe. Sa druge strane, i stil `i vo ta mo ra bi ti ta kav da nemate materijalnih briga, ve} da `elite sopstvenu duhovnu, ili nazovite je kako ho }ete, nadogradwu. Na ko ji na ~in }e Mu zi~ ki centra promovisati muzi~ke progra me, ali i sam Cen tar? Nedavno smo bili u prilici da vi di mo pri mer Be o grad ske filhar mo ni je u u li ci Stra hi wi }a ba na. Ce la Sr bi ja je vi de li taj sjajan markentin {ki potez. [ta }e mo mi u ra di ti i da li }e to da ko {ta za vi si od na {e ma {te. ma, u re `i ji Mi lo {a Ja go di }a, ko ji pot pi - su je i re `i ju pred sta ve Ka ro li na Noj ber Ne boj {e Rom ~e vi }a, u iz vo e wu Po zo ri {ta Janko Veselinovi} iz Bogati }a. U konkurenciji su i Porodi~ne pri ~e Biqane Srbqanovi} u kolektivnoj re`iji i izvo ewu gimnazijalaca iz Lebana, sa pomo}nim iz vo a ~em scen skih rad wi, gim na zij skim profesorom Du {anom Blagojevi }em. ^ast [u ma di na ca na o voj tra di ci o nal noj manifestaciji brani }e amateri iz Ra ~e Kragujeva~ke, iz tamo {weg Doma kulture Radoje Domanovi}. Oni }e izvesti predstavu Hamlet u Mrdu {i Dowoj hrvatskog dramskog pisca Ive Bre {ana, a u re`iji Dejana Cicmilovi }a. Najboqa amaterska predstava Srbije, kao i nagrade za najboqa gluma~ka ostvarewa, re`iju, scenografiju i kostime, bi }e progla {eni u subotu, 17. septembra. I na ~e, zbog or ga ni za ci o nih i fi na n sij - skih problema u Savezu amatera Srbije, Festival amaterskih pozori {ta nije ove godine organizovan u junu, kako je uobi ~ajeno, ve} sa tri meseca zaka {wewa.
www.kragujevacke.rs Kultura Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19 Drugi ciklus predavawa posve }en je medijima i muzici, a razgovora }e se o mu zi~ koj sce ni devedesetih godina u Srbiji, statusnim simbolima, nastanku novih muzi~kih `anrova kao i principu povratne sprege koji je funkcionisao na relaciji estrada -kriminal-dr`ava -mediji Drugi ciklus predavawa i muzi~kog programa pod nazivom Mediokratija odr`a }e se, ove subote, u Domu Omladine i klubu So da sa po ~et kom u 19 ~a so va, a razgovara }e se o mehanizmima narodnog veseqa koje je u Srbiji devedesetih godina pro {loga veka, ba{ kao i da nas, bi lo u slo vqe no e - konomskim interesima i propu- {tano kroz filter dr`avne uprave, ka da su sa mo oni ko ji su i {li niz dlaku sistemu imali medijski prostor i emisije sa milionskim gledali {tem. Bi }e re ~i i o muzi~koj sceni toga vremena, statusnim simbolima, nastanku novih muzi~kih `anrova, kao i principu po vrat ne spre ge ko ji je funk ci - onisao na relaciji estrada-kriminal-dr`ava-mediji. To su sa mo pik se li sli ke jed - nog mra~ nog vre me na pod ma skom NOVE POSTAVKE U SKC-U Razglednice i crte`i Ovda {wa likovna publika mo`e da pogleda dve izlo`be crte`a mladih umetnica Barbare Ismailovi}, koja predstavqa postavku Razglednice iz se }awa, i Dragane Malu {i} Crte`i CIKLUS PREDAVAWA MEDIOKRATIJA Ma {inerija zabave dre ~avih boja, slike po ko joj pre po - zna je mo Ju go sla - vi ju de ve de se tih. To je bi la re al nost ko ju u tim i stim Air Max pa ti ka ma sada gazi neka nova ge ne ra ci ja i mr da ku ko vi ma uz zvu ke ne kih no vih tur bo hitova. Drugo ciklus pre da va wa, u p- ra vo iz o vih raz lo ga, no si na ziv Ma{inerija zabave, a predava~ }e biti Sa {a Jakovqevi} Trapez. Jakovqevi} se ve} trideset godina bavi razli ~itim medijskim for ma ma. Ba vio se in for ma tiv - nim, mu zi~ kim ali i za bav nim pro gra mom da ju }i svoj do pri nos redakciji iz novinarske perspekti ve. O sim to ga, ve} vi {e od dve decenije bavi se vo ewem programa razli ~itih sadr`aja i animira kul tur nu sce nu Kra gu jev ca. Go di ne 1993. o sno vao je ne vla di - nu or ga ni za ci ju Fa ce ko ja je svojim aktivnostima usmerena na mla de i raz voj kul tu re ko ja sa wi - ma di rekt no ko mu ni ci ra. Na di - mak Tra pez do bio je i ste te go di ne kada je vodio emisiju za decu koja je bila kragujeva~ki pandan Branku Koc ki ci. Tre nut no ra di kao CRTE@I DRAGANE MALU[I] U ga le ri ji SKC-a ove ne de qe o tvo re ne su dve iz lo - `be crte`a, najpre mlade umetnice Barbare Ismailovi}, a potom i Dragane Malu {i}. Barbara Ismailovi} predstavila se ovda {woj publici serijom crte`a pod nazivom Razglednice iz se }a wa. Na iz lo `bi su pri ka za ni cr te `i i sli ke nastali tokom 2011. godine. Na wenim delima se mo- `e videti likovna igra, kao i neprekidno istra`iva we sve ta oko se be ko ji za jed no u we nim de li ma ~ine jednu vizuelno izazovnu celinu. Inspiraciju, tako e, nalazi u se }awima, snovima, kako svojim tako i tu im, kao i o nim ma lim stva ri ma ko je ~i ne `ivot lep {im. Bar ba ra I sma i lo vi} ro e na je u Be o gra du, gde je zavr {ila [kola za dizajn, na odseku za oblikovawe tek sti la. Di plo mi ra la je na Fi lo lo {ko-u met ni~ - kom fakultetu u Kragujevcu, u klasi prof. Zorana I- va no vi }a, na od se ku za zid no sli kar stvo. Tre nut no je na master studijama u Kragujevcu, a bavi se crte- `om, slikom, ilustracijom i radi i stvara u Kragujevcu i Beogradu. I Dragana Malu {i} predstavila se postavkom cr - te `a ko ji su na sta vak is tra `i va wa jo{ od stu dent - skih da na. Cr te` je, kod ove u met ni ce, to kom vremena postao ~istiji, bez namere da crtani predmet bude prepoznatqiv, a akcenat je na odnosima crno-be lo-si vo, na ru ko pi su i gra fi~ kom pri ka zu. Kombinuju }i materijale i nanose }i prvo lazure, pa onda gu {}e slojeve, kombinuju }i duge-kratke poteze i poteze razli ~ite {irine crtez postaje ekspresivan. Kom bi na ci jom ver ti ka la i di ja go na la ko je se preklapaju crte`i dobijaju odre eni ritam i dinamiku i ujedno odi {u energijom koja pokre }e mase. Dragana Malu {i} ro ena je u Beogradu, gde je zavr- {ila Fakultet primewenih umetnosti u klasi profe so ra Gra di mi ra Pe tro vi }a. ^lan je U LUS-a od 2011. godine. Obe izlo`be kragujevaka publika bi }e u prilici da je po gle da do 3. ok to bra. Za pet dana revije bi }e prikazano devet filmova, a svake ve ~eri u planu su i brojna iznena ewa. Kragujeva~ka publika bi }e u prilici da pogleda Mesto me u zvezdama, Balkanske zavese, Hotel Raj U utorak uve ~e, u ba- {ti Bal ka na, po - ~e la je pr va re vi ja u met ni~ kog, krat kog i do ku men tar nog fil ma KG-kult fest. Za pet da na bi }e prikazano devet fil mo va, a sva ke ve ~e - ri u pla nu su i broj - na iznena ewa. Ina- ~e, re vi ju fil mo va otvorio je dokumentarac Bioskop Lifka. To je pri ~a o prvom privatnom bioskopu u Sr bi ji iz 1911. go di ne i ra nim ra do vi ma jednog od na {ih prvih dokumentarista A- lek san dra Lif ke. Ro di te qi Lif ke su bi - li ^e si, ali je on ro en u Ru mu ni ji, a `iveo je u Austro-Ugarskoj. Kasnije se preselio i ostao u tada {woj Kraqevini Jugoslaviji. Prvi bioskop sagradio je u Trstu 1900. go di ne, a ve }i deo na sled stva je is - ko ri stio da ku pi ka me ru. Lif ka je na pro - sto ru da na {we Sr bi je pr vi sni mao filmskom kamerom, prete`no dokumentarce, a u Subotici je 1911. otvorio bioskop. Ve }i na we go vih fil mo va je ne sre} nim okolnostima spaqena, a samo neki wihovi delovi su sa ~uvani, koji su i kori {}eni u fil mu Bi o skop Lif ka, ~i ji je pro du - cent, scenarista i re`iser Branislav Todorovi}-Klini}. - Ove go di ne o be le `a va se vek fil ma u Sr bi ji, a i de ja je da se taj lep ju bi lej a de - kvat no is pra ti i u na {em gra du. Bel doks pro duk ci ja nam je i za {la u su sret da ju }i fil mo ve, a i za bra li smo de vet o stva re wa koji imaju neobi~ne i realisti~ne pri ~e. Ta ko e, je dan od ci qe va ma ni fe sta ci je je i po di za we kul tur ne sve sti kod mla dih. Vecina filmova upravo se obra }a mladima ili pak, go vo ri o wi ma, ob ja {wa va Sve - tlana Rankovi}, koordinator ovog projekta u udru`ewu Omladina Kragujevca. Prema wenim re ~ima, ovda {wa publika ve} je mogla da vidi pojedina ostvarewa sa Bel dok sa, ali o vo ga pu ta po nu e ni su i novinar na regionalnoj televiziji Ka nal 9. I o vo ga pu ta go sti-pre da va ~i bi }e tim Medijska arheologija iz Beograda. Medijska arheologija je dugoro~ ni is tra `i va~ ki i pro gram - ski pro je kat, ko ji je i ni ci ran u Ar hi vu al ter na tiv nog fil ma i videa u Domu kulture Studentski grad. Bave }i se medijskim formama kao simp to mi ma so ci jal nih fe no me na, pre zen to va li su ova istra`ivawa u dinami~nom programskom modelu diskusije dvoji - ce do ma }i na i uz u ~e {}e i priloge publike, {to se pokazalo kao pravi model komunikacije sa generacijom koja nije imala prilike da posmatra nastanak i razvoj ne kih ak tu el nih i transformaciju nekada {wih medijskih fenomena. Tim projekta ~ine Bo {ko Pro stran, Jo van Ba- ~kuqa, Aleksandra Sekuli}, Ivica \or evi}, Neboj {a Petrovi}, Iv ko [e {i}, Vla di mir Je ri}, Milan Mari}. Nakon razmene informacija u ba {ti Doma omladine odr`a }e se kon cert kra gu je va~ kih punk le g- en di KBO!, a kao pre dgru pa na s- tupi }e mladi bend Breinvo{d. KBO! je le gen dar ni hard korpank bend iz Kra gu jev ca, ko ji se iz dva ja kao je dan od naj sta ri jih pank bend na pro sto ri ma biv {e Jugoslavije. Za sve ove godine ostali su najaktivniji na punk sceni po klo niv {i pu bli ci ~ak dvanaest izdatih albuma. Postavu ben da ~i ne bub war Slo bo dan Vu - ji}, pe va~ Sa {a Vu ji}-vu ja i so lo gitarista i ritam gitarista Ivan Ivezi}. I na ~e, Me di o kra ti ja ima za ciq podizawe svesti o kontinuitetu razvoja medijskih formi tokom de ve de se tih i ka sni je, na - ~inu na koji mediji uti ~u na opa- `awe realnosti koja je ~esto bila druga ~ija od one koju smo pro`ivqa va li, uz raz ot kri va we me ha - ni za ma po ko ji ma oni funk cioni {u, ukqu ~uju }i slo`eni odraz so ci jal nih, po li ti~ kih, u met - ni~kih i kulturnih odnosa. REVIJA UMETNI^KOG I DOKUMENTARNOG FILMA Obele`avawe veka filma SCE NA IZ FIL MA HO TEL RAJ ne {to druga ~iji filmovi. Ina ~e, svi filmo vi }e bi ti pri ka za ni na o tvo re nom, u ba {ti Balkana, a ulaz je besplatan. - Zbog karakteristi~ne atmosfere i starog bo em skog du ha sma tra li smo da je Bal- kan i de a lan za o va kvu ma ni fe sta ci ju. Od u vek je bio cen tar dru {tve nih i kul tur - nih de {a va wa, i da nas se tu sa sta ju u met - ni ci i bo e mi, qu di koji u`ivaju u `ivotu i `i ve za kul tu ru, ka - `e na {a sagovornica. Repertoar KG-kult festa nastavqa se ve- ~e ras, od 19 ~a so va, fil mom Me sto me u zvezdama. To je intimi sti~ ka po ro di~ na drama na mikroplanu, a za pra vo i sto rij ska po li ti~ ka dra ma na makroplanu, zanimqiv je portret jedne indo ne `an ske po ro di ce na i vi ci si ro ma - {tva i bo gat stva, mo der nog i kla si~ nog. Iz me u pre da ne re li gi je i od su stva ve re. Centralna radwa usmerena je na odnos jedne bake i unuke sa sinovima u srcu Xakarte, a sve u vi ho ru glo ba li za ci je i te {ke ekonomske krize. I kako nam jedan od likova ka `e: Svi Mu sli ma ni idu u raj. Hri - {}a ni i Je vre ji ne idu, ja sna je po en ta pri ~e. U pe tak, na pro gra mu sa dva fil ma: Ka- ko na pra vi ti kwi gu sa {ti dlom i Bal- kan ske za ve se, a u su bo tu, je dan od naj na - gra i va ni jih fil mo va u po sled we dve godine - Hotel Raj. Pre dva de set i pet go di na rom ski blok 20 i mao je sve {to je po treb no da bu de u zor so ci ja li sti~ kog ra ja: od par ke ta na po do - vi ma do in ter fo na, cen tral no gre ja we s to plom vo dom, u li~ nu ra sve tu, klu pe pod sta bli ma ja bu ka. Ne ko je to me sto pro zvao Ho tel Raj i to ime je o sta lo. No, s go di - na ma se blok po stup no me wao. Par ket je ne - stao. Vo da je sta la. Sve tla su se u ga si la. I pak, sva ki od 1.500 sta nov ni ka, ima plan kako }e vratiti san izgubqenog raja. Fe sti val }e za tvo ri ti de lo Car stvo boksa. - Na dam se d a}e ovo po sta ti tra di ci on - lna manifestacija - ove godine sa filmovi ma sa Bel dok sa, a ve} sle de }e sa mno go bo ga ti jom pro duk ci jom, na ja vqu je Sve tla - na Rankovi}. KASKADA, VARIJACIJA 0.2, SUVA I GLA, 30H50 CM IZLO@BA GRAFIKA U MOSTOVIMA BALKANA Usamqene bandere Mladi umetnik Milo{ \or evi} po prvi put predstavi }e se kragujeva~koj publici izlo`bom grafika pod nazivom Kaskade. Izlo`ba }e biti otvorena do 4. oktobra Pred Kaskadama ~ovek nadilazi potrebu za likovnom komunikacijom i po ~i we u nu tra {wi di ja log sa sa mim so bom - ovom re ~enicom Nevena Martinovi}, istori ~arka umetnosti, opisuje novu izlo`bu u ga le ri ji Mo sto vi Bal ka na. Re~ je o po stav ci gra fi ka mla dog u met ni ka iz ]u pri je Mi lo {a \or evi }a, koja }e biti otvorena ve ~eras, 15. septembra, u 20 ~asova. U katalogu izlo`be, izme u osta log sto ji da \or e vi }e ve Ka - ska de tran sfor mi {u vi e no na je dan dru ga ~i ji na ~in. Wi ho va sna ga ni je to li ko u o se }a ji ma ko - je i za zi va ju ko li ko u pi ta wi ma koja postavqaju. Bandere su svedene na svo je o snov ne o bri se, me u wi ma su za ple te ne i po ki da ne `i ce, a oko wih je pra zni na. Ako je povezanost `icama su {tina posto ja wa ban de ra on da su ove bande re ve }i nom bes ko ri sne. U koli ko sva ki u ti li tar ni pred met li {en svoje funkcije prestaje da bu de, da po sto ji, da li to on da zna - ~i da \or e vi} u op {te i ne pri - ka zu je ban de re? Ban de re su svaka ko pod sti caj, jer, pri znaj mo, wi ho vi ob li ci se i da qe la ko prepoznaju, iako su svedeni na osnovne forme. Me utim, postavqa se pi ta we da li se ra di o vi zu el - nom pod sti ca ju ili je kod \or e - vi }a taj pod sti caj mi sa on, sim bo li~ ki. Ovi pred me ti na lik banderama stoje usamqeni. ^ak i ka da su u gru pi od dva ili tri, oni stoje samostalno, nepovezani, o tu e ni. Li ni je na lik `i ca ma ni ka da ih ne spa ja ju me u sob no. Stuboliki predmeti su iskqu ~ivo po ve za ni jed no smer no, sa ne - ~im ne vi dqi vim, iz van sli ke. Ka ska de bu de vi {e od tre nut ne senzacije - izazivaju ose }awe usamqe no sti, na pu {te no sti, i za to spon ta no a so ci ja ci ju u sme ra va ju na ~o ve ka. Da li qu di bez us po - sta vqe nih me u qud skih od no sa gu be svo ju qud skost, kao {to i bandere prestaju da budu bandere ukoliko nisu povezane `icama? Mi lo{ \or e vi} ro en je 1978. go di ne u ]u pri ji, a stu di - rao je na Fa kul te tu u met no sti u Pri {ti ni. Di plo mi rao je 2001. go di ne na od se ku za gra fi ku, u klasi prof. Zorana Marjanovi }a, trenutno se nalazi na prvoj godini in ter di sci pli nar nih dokstorskih studija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a radi kao asistent na Pedago {kom fakultetu u Jagodini. Izlo`ba grafika bi }e otvorena do 4. ok to bra. M. ^.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Разонода САТИРА Vojska spasa Karikatura: Goran MILENKOVI] Otkad smo oti{li u slepce, evropska perspektiva nam je postala sasvim opipqiva! Ra{a PAPE[ Istraga se nije pomerila s mesta da osumwi~eni ne bi primetio da su mu na tragu. Organizovani kriminal je sve predvideo u reformi pravosu a. ^ak i da u Na po~etku mandata vo a se izvinio svim susednim narodima. Nama }e na kraju! zatvorima ne}e biti mesta! Wegov odnos prema egzistenciji bio bi mnogo kvalitetniji da je pre`iveo! Ra{a PAPE[ Nenad ]ORILI] Mi znamo sve wihove slabosti. Zato i idemo u koaliciju sa wima. Demokratija je postala punoletna, a jo{ boluje od de~jih bolesti. Rade \ERGOVI] Voj ska je svo je vre me no bi la ko - va~ ni ca brat stva i je din stva, a on da su ko man dan ti pro lu pa - li. Nekada se vojska obla ~ila u sivomaslinaste uniforme. Posled - wih go di na, me u tim, pot pu no preovla uju sivi tonovi. Davnih godina strogo su ~uvane i naj ma we voj ne taj ne, a da nas je najve }a vojna tajna da, prakti~no, nemamo vojsku. I ma mo je, ali je u ta kvom sta wu da se od we je di no mi pla {i mo. Voj ska je u po sled wim su ko bi - ma ta ko ra to va la da nas je pri m- ir je spa sa va lo od jo{ ve }ih pobeda. Komandanti su posle svakog rata u kojem nismo u ~estvovali tvr di li da smo po sti gli nevi ene pobede. Takve da ih niko ni ka da ni je vi deo. A ka da smo u po sled wem ra tu na ne vi e no po - be di li i NA TO, po kor no smo ga za mo li li za pri jem u ~lan stvo. Poru ~ili smo Briselu: - Ako nas ne pri mi te u Partner stvo za mir, mi }e mo da so li - ra mo za rat! Ne gu ju }i tra di ci je slav nih srpskih vojskovo a iz balkanskih i svetskih ratova, oficiri su i u naj no vi jim o ru `a nim su ko bi ma u vek bi li na ~e lu. I to pri li kom sva ke be `a ni je. Na {i o fi ci ri su, i na ~e, skrom ni, ti hi i - po vu - ~e ni qu di (iz Slo ve ni je, Hr vat - ske, Makedonije, BiH, sa Kosova i iz Cr ne Go re). De {avalo se nekim vojskama da izgube kompletnu mornaricu, ali samo mi smo izgubili i brodove i more. [tavi {e, nebeski narod ostao je i bez avijacije. Imamo, dodu {e, nekoliko aviona (wihov broj je vojna taj na), ali oba ko ri sti mo is - kqu ~ivo za parade i avio-mitinge. To kom NA TO bom bar do va wa u - spe {no smo sa ~uvali tenkove, pa smo ih u mi ru jo{ u spe {ni je sa - mi uni {tili. Na {a vojska kona~no je stala na svo je no ge. O sta la je i bez bor nih ko la, xi po va i ka mi o na, pa i ma - mo samo pe {adiju. Ni je voj ska, me u tim, pot pu no bez o ru` ja i o pre me. Ono ~i me sa - da ras po la `e pro da je se voj nim mu ze ji ma i iz najm qu je pro du - centskim ku }ama za snimawe ratnih fil mo va - s te ma ti kom iz Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata. Po {to s naj vi {ih me sta u dr - `a vi i voj sci ~u je mo da }e mo gra - ni ce dr `a ve ~u va ti is kqu ~i vo mirnim sredstvima, o ~ekujemo da se vojska preregistruje u nevladi - nu organizaciju za antiratno delovawe. U tom slu ~aju vojnici }e, u me sto pu {a ka, dr `a ti tran spa - rente s mirovnim porukama, umesto bor be nih mar {e va pe va }e Mir, bra te, mir, a je di na komanda glasi }e: Voq-no! Iskustvo nas je nau ~ilo: ako se od mah pre da mo, mo `da }e mo ne - {to i sa ~uvati! Aleksandar ^OTRI] Moj lider tra`i benificirani sta`. ^itav `ivot je proveo rade}i pod maskom! [mrkovi su zadwe sredstvo protiv dizawa pra{ine! Radmilo MI]KOVI] Oficirke Znam da nije lepo deliti poslove na mu{ke i `enske. Nije lepo, ali je korisno. Brate, svuda i u svemu mora da se zna nekakav red. Ko kosi, a ko vodu nosu! Nemam ni{ta protiv da mu{karac lupi rukom o sto! Naro~ito kada u toj ruci dr`i {niclu! Zatim je, onako mu{ki, izmlati, uvaqa u jaja i bra{no i ispohuje. I tako redom. [alu na stranu, ne razumem savremene du{ebri`nike koji vazda preporu~uju jednakost polova, barataju nekakvim procentima i trpaju `ene i tamo gde treba, i gde ne treba. Nikada nisam ~ula da neko od wih, naro~ito oni koji insistiraju na odre enom broju `ena u skup{tinskom klupama ili direktorskim foteqama, imaju ne{to protiv dama koje sede za volanom kipera ili tramvaja, ili se pentraju po garavim oxacima. Vaqda je sve to u ciqu ravnopravnosti koja, iskonski gledano, nikako nije normalna. S druge strane, skoro da se izgubila ona, pre neku godinu toliko popularna, kategorija metroseksualca. Sad su u modi ~istokrvni homoseksualci. Koliko su se pederi namno`ili, prosto mi `ao {to nema vi{e ovih metro. Oni su, ruku na srce, bili ~isti takmi~ari koji su se, namirisani i okupani, svojim nabildovanim i izdepiliranim prsima, i{~upnim obrvama i firmiranom gardarobom, jednostavno, nadmetali sa `enama. Da paradoks bude ve}i, `ene su u eri izjedna~avawa polova i borbe za nekakva svoja prava, dok su, {atro, `udile da se izjedna~e za mu{karcima, sve vi{e potezale za silikonima i raznim umecima, isti~u}i upravo tu svoju `enstvenost od koje su, navodno, be`ale. Najezda homoseksualaca }e, mo`da, imati i svoju dobru stranu, pa }e se, ravnote`e radi, sve vi{e pojavqivati famozni mu{karci retroseksualci! Retroseksualac je mu{karac o ~ijoj mu`evnosti nema dileme. On ima dlake, na nogama, rukama, pod pazuhom i na prsima. Ne ~upa obrve, ne sikira se zbog pojave stomaka. Ne ~ita ''mu{ke'' ~asopise, ne ide u velnes centre. Gleda fudbal i boks i dok to ~ini u jednoj ruci dr`i pivo, a drugom, usput, ste`e za butinu `enu koja se mota oko wega. Naravno, ukoliko su mu{karac, ili `ena, prepu{teni sami sebi, podele nema. Ako vas je `ivot ve} tako kaznio, onda mora da se radi sve. Ali, ukoliko se u takvoj situaciji na e pravi mu{karac, ili razborita `ena, opasnosti od izjedna~avawa polova nema. Jednostavno, kad se posao obavi, svako se ''vra}a'' svom polu. U prilog tome, bila je i scena koju smo onomad mogli da vidimo u televizijskom prenosu, dok je promovisana posledwa generacija oficira. Uzgred, ono {to je u celoj toj pri~i meni bilo dodatno fascinantno, bio je razgovor sa ''diplomiranim'' vojnicima. Naime, i ti momci, i devojke, ne samo {to su lepi, oni su, listom, izuzetno vaspitani. Svaka re~ koju su izustili, bila je odmerena, na svom mestu, re~enice perfektne, a smisao potpuno jasan. Iskreno, zapitala sam se da li studenti sa ostalih fakulteta i wihovi predava~i to gledaju. Me u wima je, na`alost, sve vi{e bahatih, nevaspitanih i nepismenih ''akademskih gra ana''. Da se vratim na pri~u. Strojevim korakom, stasiti i zgodni momci, prosipali su koli~inu testosterona koja se retko sre}e na jednom mestu. Ja sam se, kao i svaki put kad gledam vojnu paradu, slatko isplakala. Malo zbog svog izra`enog patriotizma, a malo i zbog tipi~e boqke da `ene vole oficire! Eh, sad kad bih birala nekog u uniformi, ona sigurna ne bi bila doktorska, ve} vojni~ka. Al', {ta je tu je, mladost ludost! Barabar sa wima, po prvi put, kora~ale su i `ene. Iako oru`je, vojska i, ne daj bo`e, rat nikako nisu za `ene, mlade kadetkiwe izgledale su kao da su na izboru za mis. Doterane, zgodne, savr{eno o~e{qane, besprekorno na{minkane, u svom odse~nom koraku i disciplinovanom stavu, umele su da sa~uvaju ve}u dozu `enstvenosti i {arma nego brojne skup{tinske politi~arke. Dakle, ne postoje mu{ki i `enski poslovi. Svi poslovi su mu{ki! Samo od dobre voqe `ena zavisi ho}e li, i kako, deo wih preuzeti na svoja nejaka ple}a. LEPA JELA Горан Миленковић
ОДВАЛЕ www.kragujevacke.rs BATA @IVOJINOVI], glumac: - Da je ne ko u Ti to vo vre me pri ~ao ka ko gla - dujemo, zatvorili bi ga u ludnicu. SLAVICA ]UK- TE RA[, pe va - ~ica: - Mo je dru go ime je eks plo - zija. EMINA JAHOVI], peva ~ica: - Ja vi dim i dru - ge mu {kar ce, ali ih ne {to na ro ~i to ne gledam. Разонода Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 MILORAD VEQOVI], direktor policije Srbije: - Vo lim do bru mu zi ku i do bru pe smu, ali ni u kom slu ~a ju ne bih `e leo da u mi ni stru Da ~i }u i mam konkurenciju. Jednostavno, to je nemogu }e. GO CA TR@AN, pe va - ~ica: - @e lim da bu dem a no - nim na ka da ho }u da se sa - kri jem, da po beg nem od sve ga. Ali, ka da tre ba da za vr {im ne ki ad mi ni - strativni posao, divno je biti Goca Tr`an. HARIS XINOVI], peva~: - Ne pa da mi na pa met da zbog jed nog kur var lu ka ili {va le ra - ci je ras tu rim brak. Sve stan sam da i mam div nu `e nu, za ko jom sam lud kao i pr vog da na. NATA [A BEKVALAC, peva ~ica: - Malo spavam, tri-~etiri sata dnevno. Nekada spojim nekoliko dana, a spavam sa - mo deset minuta, jer spavawe mi deluje kao gu bqe we vre me na. Bo jim se da }u pro pu - sti ti ne ke ge ni jal ne tre nut ke ko ji mi se doga aju svakog dana. MI LU TIN MR KO - WI], mi ni star za infrastrukturu: - Izgradwa koridora 10 bi }e zavr {ena do jula 2013. i ta in ve sti - ci ja is pla ti }e se u narednih deset godina. Mo glo je i br `e, al da poginemo. DRA GAN VU JI] VUJ KE, glu - mac: - Kao nor ma lan, zdrav mu {ka - rac po red se be `e lim da i mam `enu sa kojom }u funkcionisati kao me {o vi ti dubl i po ro di cu koja }e biti olimpijski tim. Svestan sam da je ne ke stva ri tre ba lo da uradim ranije, ali siguran sam da bih tek sa da mo gao bi ti in te - resantan otac.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Енигматика
www.kragujevacke.rs Огласи Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23 J.P. SRBIJA[UME BEOGRAD [UMSKO GAZDINSTVO,,KRAGUJEVAC Ulica kosovska br. 13 objavquje NARODNA BANKA SRBIJE raspisuje JAVNI OGLAS za prijem na neodre eno vreme PET SAVETNIKA ZA KONTAKTE S PRIVREDNICIMA u Kancelariji za kontakte s privrednicima u Beogradu, Kragujevcu, Ni{u, Novom Sadu i U`icu Ako ste kreativni i spremni da preuzmete inicijativu, a u komunikaciji ste koncizni, precizni i jasni, imate sklonosti da analizirate, istra`ujete i prezentujete svoj rad, pozivamo vas da se prijavite za obavqawe poslova: Savetnika za kontakte s privrednicima u Kancelariji za kontakte s privrednicima Pet najuspe{nijih kandidata koji budu izabrani za obavqawe poslova savetnika bi}e zadu`eni i odgovorni za: pra}ewe i analizu privrednih kretawa relevantnih za ostvarivawe ciqeva i sprovo ewe mera monetarne politike i prezentovawe rezultata Izvr{nom odboru Narodne banke Srbije, uspostavqawe i odr`avawe mre`e kontakata s privrednim subjektima na teritoriji koju pokrivaju, kao i unapre ewe saradwe s tim subjektima, predstavqawe i obja{wavawe ciqeva i mera monetarne politike, kao i drugih stavova i odluka Narodne banke Srbije, privrednim subjektima u ciqu boqeg razumevawa monetarne politike i ja~awa poverewa u wu, razmewivawe informacija s privrednim subjektima o pitawima u vezi s privrednim kretaw ima i makroekonomskim politikama. Izabrani savetnici za kontakte s privredniicima obavqa}e poslove pri Filijali u Beogradu, Filijali u Kragujevcu, Filijali u Ni{u, Filijali u Novom Sadu, odnosno u Filijali u U`icu. Zainteresovani kandidati treba da ispuwavaju slede}e uslove za obavqawe posla: visoko obrazovawe na studijama drugog stepena ekonomske struke, sedam godina radnog iskustva, osposobqenost za rad na ra~unaru. Pored navedenih uslova koje kandidati treba da ispuwavaju, po`eqno je da poseduju: odgovaraju}e radno iskustvo u oblastima ekonomije, finansija ili bankarstva, potencijal da brzo steknu puno razumevawe pristupa Narodne banke Srbije u monetarnoj politici i drugim segmentima poslovawa NBS, inicijativnost, dobre komunikacione i interpersonalne ve{tine, adekvatne analiti~ke sposobnosti i poznavawe ekonomskih i privrednih pitawa potrebno za samostalnu stru~nu analizu pribavqenih podataka. U postupku izbora kandidata izvr{i}e se provera wihove stru~ne osposobqenosti, znawa i ve{tina. Prijavu, CV i dokaze o ispuwenosti uslova iz oglasa (overenu fotokopiju diplome i dokaz o radnom iskustvu), i jasnu naznaku pri kojim filijalama kandidate mo`emo da uzmemo u razmatrawe (sa redosledom prioriteta), kandidati treba da dostave najkasnije do 3. oktobra 2011. godine. Tekst javnog oglasa i informacije o toku sprovo ewa javnog oglasa mogu se na}i na internet adresi www.nbs.rs odeqka pod nazivom Zaposlite se u Narodnoj banci Srbije. Prijave se podnose u pisanoj formi Qudskim resursima, Beograd, Kraqa Petra 12, s naznakom Za oglas - savetnik. Kontakt telefoni: 011/ 30-27-391 i 011/ 30-27-750 Neblagovremeno podnete i nepotpune prijave ne}e se razmatrati. JAVNI OGLAS za prikupqawe pismenih ponuda u postupku javnog nadmetawa JP Srbija{ume Beograd- [umsko gazdinstvo Kragujevac izdaje u zakup deo kp.br. 2312/2 i deo kp.br. 2312/1 ukupne povr{ine 6,30 ha u G.J. Rogot, odeqewu 13, mestu zvanom Cerjak. Po~etna visina godi{we zakupnine utvr uje se u iznosu od 100 EURa/ha, koja }e se obra~unavati u dinarskoj protivrednosti po sredwem kursu NBS na dan fakturisawa uve}ana za iznos poreza na dodatnu vrednost. Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja prethodno izvr{e uplatu depozita u iznosu od 1.000,00 dinara na teku}i ra~un [G Kragujevac broj 205-14047-45. Ponude dostaviti neposredno ili po{tom u zatvorenoj koverti sa naznakom,,ponuda-ne OTVARATI'' - na adresu J.P.,,Srbija{ume Beograd [.G.,,Kragujevac u Kragujevcu Ulica kosovska br. 13, Kragujevac. Rok za podno{ewe ponuda je 10 dana od dana objavqivawa do 10,00 ~asova. Javno otvarawe ponuda obavi}e se posledweg dana isteka roka za podno{ewe ponuda u 11,00 ~asova u [G,,Kragujevac u Kragujevcu, Ulica kosovska br. 13. D.P. 21. OKTOBAR, KRAGUJEVAC, UL. DRAGOSLAVA SREJOVI]A BR. 56, raspisuje OGLAS ZA PRODAJU NEPOKRETNOSTI JAVNOM PRODAJOM-PRIKUPQAWEM PISMENIH PONUDA - Raspisuje se oglas za prodaju dva objekta u Gru`i, koji se sastoje od dva jednosobna stana povr{ine od po 37kvm i jednog trosobnog stana povr{ine 84kvm i 6 ari placa. - Lokacija: Pored puta za Pajsijevi} na udaqenosti od oko 150 metara od magistralnog puta Kragujevac Kraqevo. - Po~etna prodajna cena iznosi 25.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne banke Srbije na dan prodaje. - Prijave na oglas podnose se preduze}u D.P. 21. OKTOBAR, ul. Dragoslava Srejovi}a br. 56, Kragujevac, u zatvorenoj koverti sa naznakom za oglas u roku od 4 dana od dana objavqivawa. - Objekti se prodaju u vi enom stawu i naknadne reklamacije se ne primaju. - Ponude }e se otvarati prvog radnog dana po isteku roka za podno{ewe prijava. Lice za kontakt je Kuveqi} Miroslav, telefon: 034 338 111. REPUBLIKA SRBIJA, GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine O B A V E [ T E W E O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG STAWA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta Oranica doo iz Kragujevca, podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu PROJEKTA Pogon za proizvodwu sto~ne hrane, realizovanog na katastarskoj parceli 4700/6 KO Kragujevac 1, na teritoriji grada Kragujevca (ul. Milice Miqojkovi}). Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 15.09.2011. do 26.09.2011. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu. Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost. Mali oglasi Prodaja PRODAJE se ku}a u Novom Milanovcu, u osnovi 54kvm, sa placem (ogra en metalnom ogradom) povr{ine 2.890kvm. Poseduje telefonski prikqu~ak, struju, vodu sa vodopada + bunar, septi~ka jama, poqski WC i {upu. Ugra ena sva sanitarija. Kontakt telefon: 00 382 69 295 089. Izdavawe IZDAJEM jednosoban name{ten stan u centru Beograda, pogodan za studente ili mlade bra~ne parove. Telefon: 063 646 036, Dragan. JAVNO STAMBENO PREDUZE]E, «KRAGUJEVAC» OBJAVQUJE O G L A S O DAVAWU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA na odre eno vreme do 3 godine - Nikole Pa{i}a br. 6, povr{ina 67.11 m 2 - Nikole Pa{i}a br. 12, povr{ina 8.66 m 2 - Episkopa Save br. 7, povr{ina 42.22 m 2 - Po~etna mese~na cena za poslovni prostor u ul. Nikole Pa{i}a br. 6 iznosi 757,00 dinara u cenu nije ura~unat PDV-e. - Po~etna mese~na cena za poslovni prostor u ul. Nikole Pa{i}a br. 12 iznosi 757,00 dinara u cenu nije ura~unat PDV-e. - Po~etna mese~na cena za poslovni prostor u ul. Episkopa Save br. 7 iznosi 347,00 dinara u cenu nije ura~unat PDV-e. Zakupac snosi i tro{kove osigurawa i PDV-a. Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naznakom «Ponuda za zakup poslovnog prostora» i to iskqu~ivo po{tom na adresu JSP»Kragujevac», Nikole Pa{i}a br. 2. Ponuda treba da sadr`i: - ime i prezime odnosno naziv firme, adresu, broj telefona za kontakt, podatak o zanimawu, delatnost, - visina zakupnine po m 2 - broj zakupnina koje se nude unapred Izabrani ponu a~ je du`an da pre zakqu~ivawa ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci koji je naveo u ponudi a najmawe za dva meseca unapred. Poslovni prostor koji se ogla{ava koriste zakupci i bi}e useqivi po wihovom iseqewu. Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa.
24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs Програми
www.kragujevacke.rs Маркетинг Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs СПОРТ Foto: M. Jevtovi} GOLOVI I[LI JEDAN ZA DRUGIM, KAO NA TRACI - 1:0 OBROVAC, 2:0 SPALEVI], 3:0 MILO[KOVI]... FUD BAL RADNI^KI 1923 - SMEDEREVO 3:0 Polusatna rapsodija RUKOMET Promocija kod ku }e PR VU su per li ga {ku u tak - micu posle godina izbivawa iz we, ~la ni ce Ru ko met nog kluba Radni~ki Lepenica KG od i gra }e kod ku }e. Da kle, u po ~et nom ko lu, 24. ili 25. sep tem bra, u ha li Je ze ro go sto va }e be o grad ski Maks sport. S ob zi rom da su na {e ru - ko me ta {i ce, u do sa da {wem toku priprema, uspele da dobi ju svih se dam kon trol nih su sre ta, a me u wi ma i svog protivnika na premijeri, za o ~e ki va ti je da ju ri {a ju na po be du i pri li kom i gre za bodove. V. U. K. ATLETIKA Mladenovi} zlatni troskoka{ FI NA LE Ku pa u mla e ju - ni or skoj kon ku ren ci ji, o dr - `a no za vi kend u Srem skoj Mitrovici, nije donelo preteranu radost ~lanovima na- {eg Rad ni~ kog. U broj nim di - sciplinama, stigli su do samo jedne medaqe, dodu {e najsjaj ni je. Zla to je pri pa lo Milanu Mladenovi }u prilikom troskoka, ~ije je ostvarewe od 13,50 bi lo ne do sti `no za ostale takmi ~are. Shodno tome, i ekipni plasman crvenih daleko je od zna ~ajnijeg. V. U. K. KRAGUJEVAC - Stadion: ^ika Da ~a. Gledalaca: 6.000. Sudija: Bo {ko Jovaneti} (U`ice). Strelci: Obrovac u 11, Spalevi} u 18. i Milo {kovi} u 30. minutu. @uti kartoni: Nenadi}, Tintor (Radni~ki 1923), Miovi}, Jerini} (Smederevo). RAD NI^ KI 1923: ^an ~a re vi}, Pa vlo vi}, Ne na di}, Tin tor Mi lo {e - vi}, Nedovi}, Obrovac (od 83. minuta Risti}), Milo {kovi} (od 46. Bini}), I. Pe tro vi} (od 72. Le po vi}), Ko sti}, Spa le vi}. SMEDEREVO: Rankovi}, I. Milosavqevi}, M. Milosavqevi}, Brkovi}, Mi o vi}, Je ri ni}, @iv ko vi}, Ko va ~e vi}, Sto ja no vi} (od 46. Vu ~i ni}), Tru ji}, ]e ran (od 46. Bra {a nac). OGWEN ^AN^AREVI], \AVOLSKI DOBAR GOLMAN {ili su, ali zato nije Obrovac u 11. minutu, ~ija je momentalna u- lo ga cen tar fo ra do ne la vo stvo. Centrirao je u {esnaest Milo {- kovi}, a Obrovac sve nadvisio. Ma lo po tom, uz stal nu pre si ju vi enu ka golu Smederevaca, sada Pavlovi} sa iste, desne strane u- pu }u je lop tu pred gol go sti ju, a najspretniji biva onaj od koga se to s pra vom i pri `eq ku je, {pic Spa le vi}. I ta ko je u 18. mi nu tu sta ja lo 2:0, a na {i mom ci su na s- ta vi li da i gra ju kao da gu be. Pri postizawu tre }eg pogotka, u 30. minutu, jeste najve }a zasluga Ko sti }a, ali ono {to je u me u - SUPER LIGA SRBIJE 4. KOLO: Radni~ki 1923 - Smederevo 3:0, Hajduk - Borac 2:1, Crvena zvezda - BSK 2:0, Metalac - Javor 1:2, Novi Pazar - Spartak 0:2, Sloboda - Vojvodina 2:2, OFK Beograd - Rad 2:1, Jagodina - Partizan 0:1. Hajduk 4 4 0 0 9:3 12 Partizan 4 3 0 1 10:2 9 Crvena zvezda 4 3 0 1 5:2 9 Vojvodina 4 2 2 0 9:3 8 Radni~ki 1923 4 2 2 0 9:4 8 Spartak 4 2 2 0 5:1 8 Sloboda 4 2 2 0 7:5 8 Rad 4 2 0 2 8:4 6 OFK Beograd 4 2 0 2 6:7 6 Smederevo 4 2 0 2 3:5 6 Borac 4 1 1 2 3:3 4 Javor 4 1 0 3 4:9 3 Jagodina 4 0 1 3 1:5 1 BSK 4 0 1 3 1:7 1 Metalac 4 0 1 3 1:8 1 Novi Pazar 4 0 0 4 0:13 0 5. KOLO: BSK - Radni~ki 1923,Partizan - Hajduk, Rad - Jagodina, Vojvodina - OFK Beograd, Spartak - Sloboda, Javor - Novi Pazar, Smederevo - Metalac, Borac - Crvena zvezda. OGWENE Filipe Dobro, nisu je di no dvo ji ca najm la ih za s- lu `ni za pr vu su per li ga {ku po - be du Rad ni~ kog kod ku }e, gol man ^an ~a re vi} i le vo kril ni na pa - da~ Ko sti}, ali wi hov do pri nos bio je za i sta pre su dan. I pak, i izda we Spa le vi }a, Mi lo {ko vi }a, Ob rov ca, Pa vlo vi }a u mno go me je pomoglo da stari rival, nesnosan po do ma }e na vi ja ~e, bu de is - pra }en sa ~ak tri go la u svo joj mre `i - 3:0. A ta ko ne bi bi lo da se u ~e tvr - tom minutu Ogwen nije istakao do te mere da je slavqeni~ka atmosfe ra, op {ti je stav, pre svih wegova zasluga. Naime, tada je jednu u spe lu kon tru, uz na {u fal{ ofsajd zam ku, u ma lo Tru ji} pre tvo - rio u pred nost Sme de re va ca. Izbio je sam pred kragujeva~kog golma na, mo gao da ra di {ta ho }e, ali ne i da zaobi e ^an ~arevi }a. Bravu ra ko jom je ski nuo lop tu sa no ge sigurno najboqeg fudbalera u redo vi ma go sti ju, pam ti }e se du go. Eto, da je tad bi lo 0:1, ko zna u kom bi smeru utakmica oti {la. Stimulans dobijen takvim razvo jem ne u god ne si tu a ci je, do ma - }i ma je po mo gao da od tog tre nutka zavladaju terenom. [partali su cr ve ni svim li ni ja ma, i to silno, pojavqivali se na mestima gde ih ri val, pa ~ak ni gle da o ci nikako nisu mogli da o ~ekuju, {to je re zul to va lo broj nim {an sa ma. Spalevi} je prvi mogao da kruni- {e retko vi ene kreacije Radni~kog, potom Milo {kovi}... Promavremenu ~inio odbrani po levom boku, unosio stalnu pometwu i ner vo zu, pre tio, a si sti rao ~i ni ga ve li kim. Na pad pri ko me je o - {tro {ut nuo na gol, a od bi je nu lop tu Mi lo {ko vi} sme stio gde treba, samo je kruna u ~iwenog. A da Smederevo ne pretrpi pravu katastrofu, pobrinulo se samo za do vo stvo do ma }ih i gra ~a. Wihova `estina po ~ela je da jewa va, {an se su bi va le sve re e, pa je odmor op {te prihva }en. U drugom delu nije bilo toliko uz bu e wa. Ne {to su po ku {a va li go sti, po ne ki put i sti gli do ka - kve pri li ~i ce, ali se ^an ~a re - vi} i tada pokazao si gu rnim. Najve }a gre {ka crvenih svakako je prepu {tawe poseda lopte rivalu, ali ih to, ovoga puta, nije ni {ta ko {ta lo. Po ni {ten im je i gol pri kraju, ta~nije Spalevi }u, kada su ponovo po ~eli da bivaju navalentni. Na red ni ri val Rad ni~ kog je BSK u Bor ~i, trenutno bez u pi sa - ne po be de. Vaq da do we ne }e sti }i ni u su bo tu, {to sa ove ta~ ke gle - di {ta, nije ni realno. V. U. K. REPREZENTACIJA Orli }i sle }u na ^ika Da ~u MLADA reprezentacija Srbije i gra }e sle de }i me~ kva li fi ka - cija za Evropsko prvenstvo u Kragu jev cu. Pro tiv nik }e im, 11. oktobra, biti selekcija Danske. Posle pobeda nad Se ver nom Ir - skom i Far skim O str vima, do sa - da najte`i ispit o ~ekuje ih na na - {em ^i ka Da ~i. V. U. K. KUP SRBIJE Protiv Rada [E SNA E STI NA fi na la Ku pa Sr bi je na pro gra mu je u sre du, 21. sep tem bra, a `reb je od lu ~io da se u okviru wega Radni~ki 1923 sastane sa beogradskim Radom. Igra se samo jedna utakmica za pro laz sle de }e ko lo, do ma }in je na{ tim, {to zna ~i da je me sto zbivawa stadion ^ika Da ~a. V. U. K. PRIZNAWE Kosti}a pozvao Govedarica PO ZIV se lek to ra De ja na Go ve - darice za nastup u starijoj omladin skoj re pre zen ta ci ji Sr bi je, o vih da na sti gao je i na a dre su mladog prvotimca Radni~kog 1923 Filipa Kosti }a. Raz log tome je {to ova se lek ci - ja ve} u sre du i gra pr vi me~ u no - vo for mi ra nom Re gi o nal nom prvenstvu, sa Ma arskom u Ke~kemetu. U konkurenciji su jo{ nacional ni ti mo vi Hr vat ske i Slo ve - ni je, a tak mi ~e we tra je do 16. ma ja. V. U. K. [AH Centar na centru DRUGE lige centralne Srbije startovale su za vikend, i tra ja }e ne {to vi {e od me - sec da na. Pr vih pet ko la i gra se po sistemu putovawa, nedeqom, dok }e preostalih {est susreta biti odr`ani u jed nom me stu, za ~e ti ri da na, od 13. do 16. ok to bra. Za ni mqi vo je da }e se, ne u - o bi ~a je no, me ~e vi i gra ti na se dam ta bli, a pred stav nik Kragujevca u grupi Zapad, eki pa Sta no va, u pre mi jer nom ko lu od i gra la je ne re {e no (3.5:3.5) na gostovawu Vaqevskom [K 2005. V. U. K. NI@E LI GE Srpska liga Zapad, 4. kolo: @elezni ~ar - Pobeda Belo {evac0:0, Radni~ki(Kl) - Slo ga (P) 4:1, Ma ~va - Je d- in stvo (Ub) 2:1, Slo ga (PM) - Po let 2:0, Je din stvo (U`) - Jasenica 1911 2:1, [umadija - Slo bo da 2:1, Ru dar - Slo - ga (BB) 2:0, Vuji} Vaqevo - Partizan (BB) 2:2. Tabela: Jedinstvo (U`) 12, Ma ~va 10, Ru dar 9, Rad ni~ ki (Kl) 8, Pobeda Belo {evac 8, @elezni ~ar 8, Sloga (PM) 6, Slo ga (BB) 6, Vu ji} Va qe vo 5, [umadija 4, Polet 4, Sloga (P) 3, Ja se ni ca 1911 3, Partizan 2, Jedinstvo (Ub) 1, Sloboda 0 bodova. 5. kolo (subota/nedeqa, 16.00): Par ti zan (BB) - Rad - ni~ ki (Kl), Slo ga (BB) - Vu - ji} Vaqevo, Sloboda - Rudar, Jasenica 1911 - [umadija, Po let - Je din stvo (U`), Je - din stvo (Ub) - Slo ga (PM), Pobeda Belo {evac - Ma ~va, Sloga (P) - @elezni ~ar. Zona Morava, 4. ko lo: Sloboda - Metalac 2:1, Mladost - Omladinac 2:0, Trep- ~a - Ta ko vo 1:2, Or lo vac - Mokra Go ra 2:0, Po let - Tu tin 4:0, Jo {anica - [umadija 1903 2:1, Vo do ja `a - Pr- i je - vor 1:1, Ba ne - Par ti zan (C) 6:1, Tabela: Polet 12, Sloboda 12, Ba ne 9, Mo kra Go ra 9, Jo - {anica 9, Orlovac 7, Takovo 6, Omladinac 6, Tutin 5, Mladost 4, [umadija 1903, Metalac 3, Partizan (C) 3, Prijevor 2, Vodoja`a 1, Trep- ~a 1 bod. 5. kolo (subota/nedeqa, 16.00): Par ti zan (C) - Sloboda, Prijevor - Bane, [umadija 1903 - Vodoja`a, Tutin - Jo {anica, Mokra Gora - Polet, Takovo - Orlovac, Omladinac - Trep ~a, Metalac - Mladost. Prva gradska liga, 4. ko - lo: Su {i ca - Ja dran 1:2, Bu - du}nost - Erdoglija 1931 1:1, [umadija - Azbest 1:0, Vinogra di DB - Mar {i} 1:1, Je - dinstvo - [umadinac 3:1, Kolonija - Seqak (MP) 3:3, Arsenal - Slavija 1:1, Sloga (L) - Slo ga (D) 1:6. Tabela: Jedinstvo 10, Budu}nost 8, Kolonija 7, Mar- {i} 7, Slo ga (D) 7, Sla vi ja 7, Erdoglija 1931 5, Vinogradi 5, Se qak (MP) 5, Ar se nal 4, [umadinac 4, Jadran 4, [uma di ja 3, Slo ga (L) 3, A zbest 2, Su {ica 0 bodova. Utakmice petog kola odigra ne su ju ~e. 6. kolo (subota/nedeqa, 16.00): Su {ica - Budu}nost, [umadija - Jadran, Vinogradi DB - Er do gli ja 1931, Je - dinstvo - Azbest, Kolonija - Mar {i}, Arsenal - [umadinac, Slo ga (L) - Se qak (MP), Slo ga (D) - Sla vi ja. Druga gradska liga, 4. ko - lo: Mla dost - Se qak (C) 3:0, Kragujevac - [umarice 2008 4:2, Kremenac - Ko {utwak 0:2, Opornica - Hajduk 1:1, Srbija - Bagremar 3:0, ]ava - Kori }ani 0:3, Mladost Tefe ri~ - Bo tu we 1:4, Ko lek - tiv - Do bra ~a 1:5. Tabela: Kori }ani 12, Mladost 10, Dobra ~a 9, Kragujevac 7, Mla dost Te fe ri~ 7, Botuwe 5, Hajduk 5, Srbija 4, ]ava 4, Ko {utwak 4, Kremenac 4, Ba gre mar 4, Se qak (C) 3, [umarice 2008 1, Opornica 1, Kolektiv 0 bodova. 5. kolo (subota/nedeqa, 16.00): Do bra ~a - Mla dost, Botuwe - Kolektiv, Kori }ani - Mla dost Te fe ri~, Ba gre - mar - ]a va, Haj duk - Sr bi ja, Ko {utwak - Opornica, [umarice 2008 - Kremenac, Seqak (C) - Kra gu je vac. Tre }a gradska liga, 1. ko - lo: Sta ri mom ci - Di vo stin 4:2, Borac - \uriselac 0:0, Velika Sugubina - Trmbas 1:3, Zastava - Studenac 0:2, 21. oktobar - Kutlovo 2:0. 2. kolo (nedeqa, 16.00): Divostin - Kutlovo, Studenac - 21. ok to bar, Trm bas - Zastava, \uriselac - Velika Sugubina, Stari momci - Borac.
www.kragujevacke.rs FUTSAL KMF EKONOMAC Prija im promena OD pro {log pet ka E ko no mac se na la zi na pe tod - nev noj tur ne ji po Slo ve ni ji i I ta li ji, na ko joj su planirana ~etiri susreta. Ve} prva dva pokazala su da srp ski {am pi on po la ko u la zi u tak mi ~ar sku for mu, po {to su pred wi ma po kle kli pr va ci ove dve dr`ave, ekipe Litije i Marka. I dok su Slo ven ci u spe li da po ve du sa 2:0, a za tim budu pora`eni skorom 3:2, Italijani su stigli prednost Kragujev ~ana i izjedna ~ili na 2:2, ali ih je potom na{ tim do tu kao sa jo{ dva po got ka. KO[ARKA KK RADNI^KI Sve po ~asti crvenima PRIPREME za novu sezonu za kragujeva~ki ko {arka {ki NLB tim u punom su jeku. Stiglo se do najzna ~ajnijeg perioda, uigravawa ekipe za te {ke borbe u posledwe vreme nikad ja ~oj jadranskoj bici. Utakmice se ni`u kao na traci. Najpre je, tokom protekle sedmice, Radni~ki u Jezeru, u neizvesnoj zavr {nici, savladao velikog rivala iz pro te kle dve se zo ne, vr {a~ ki He mo farm sa 71:69, a se ri ja se, za vi - kend, nastavila u Mostaru, gde su Kragujev ~ani bili u ~esnici tre }eg po redu Memorijalnog turnira Mariofil Xidi}. Kao gosti tamo {weg Ko {arka {kog kluba Zriwski, u polufinalu Mutini momci pobedili su Mor nar iz Ba ra - 82:78, a u fi na lu ih je sa ~e ka la pod go ri~ ka Bu - du} nost, po sle tri jum fa nad do ma }i nom. Su sret za pe har pri pao je Radni~kom, uz odli~nu igru protiv uvek nezgodnog rivala. Kona ~an re - zul tat bio je 72:67, a pri zna we kao naj bo qi i gra~ tur ni ra do bio je Mi - qan Pavkovi}. Za naredni vikend rezervisano je mesto na jo{ jednom turniru. U petak i su bo tu u Kra qe vu Rad ni~ ki }e bi ti gost Slo ge, na li sti u ~e sni - ka je jo{ ~a ~an ski Bo rac, dok }e ~e tvr ti klub bi ti po znat u o ~i sa mog po ~et ka nad me ta wa. M. M. OD BOJKA OK RADNI^KI KREDI BANKA MO@DA SE I PONOVI POSLE deset dana ve} tradicio nal nih pri pre ma na Po hor ju, po gon Rad ni~ kog Kre di ban ke u nedequ se vratio u Kragujevac. U Sloveniji, pored rada na ve- `ba ma sna ge, do {lo se i do pe ri - o da od i gra va wa pri prem nih me - ~eva. Rivali su bili klubovi ~lano vi ta mo {we e lit ne li ge. Na{ tim bio je bo qi od Kam nik Kal - ci ta, a iz gu bio od e ki pa Ga leks Mir i Salonit Anhova. U subotu u Mariboru odr`an je jednodnevni tur nir na ko me je kra gu je va~ ki klub osvojio drugo mesto. Najpre je, zbog zbi je no sti ter mi na od i g- ra va wa, dru ga e ki pa mak si mal no pora`ena od Kamnika, a zatim je, dva sa ta ka sni je, pr vi sa stav i - stim re zul ta tom po be dio Sa lo - nit. Slede dve nedeqe rada u Kragujevcu, pa odlazak na Memorijalni turnir To {e Proeski u Kru {evo, a odmah zatim, najverovatnije, dvo me~ sa CSKA-om u So fi ji. Tradicionalni turnir Aleksandar Gi go vi} i gra }e se 1. i 2. oktobra, u ~e {}e je za sada potvrdio СПОРТ Posle dana pauze, utorak i sredu Ekonomac je isko ri stio da se na A pe ni ni ma sa sta ne sa jo{ dva zvu~ - na i ta li jan ska ti ma, Ka os Fut sa lom i Lu pa ren seom. V. U. K. Golove davali Kragujev ~ani IAKO se futsal reprezentacija Srbije vratila iz Ma ke do ni je sa dva po ra za u kon trol nim su sre ti ma protiv tamo {we selekcije - 2:6 i 2:3 - ~lanovi Ekonom ca ne ma ju ~e ga da se po sti de. Na i me, tri od u kup - no ~etiri postignuta gola delo su prvotimaca kragujeva~kog kluba, dvostrukog strelca Slobodana Raj- ~evi }a, te Mladena Koci }a. U sastavu srpskog nacionalnog tima nastupili su jo{ i golman Miodrag Aksentijevi}, Vladimir Lazi}, Slobodan Jawi} i Vidan Bojovi}. V. U. K. Kraj alpske turneje {am pi on Sr bi je Par ti zan, a po - zivi su upu }eni bugarskom CSKA i hrvatskom vice {ampionu Mladosti iz Ka {tel Luk {i }a. M. M. KUP SR BI JE - @ Trka ka finalu DRUGO kolo Kupa Srbije na teritoriji na{eg regiona, nije predstavqalo problem za dva najboqa kragujeva~ka kluba. Sme~ 5, sa sta rim-no vim ka pi - tenom Jovanom Timotijevi}, koja je produ`ila vernost klubu za jo{ naj ma we go di nu da na, mak si mal - nim re zul ta tom, na svom te re nu, savladao je Po`arevac. Ve} danas, od 19 sa ti u Ar te mu, na pro gra - mu je me~ tre }eg ko la, u ko me do - ~ekuju @elezni ~ar iz Lajkovca. Rad ni~ ki je i mao pri vi le gi ju da u dru gom ko lu bu de slo bo dan. U na red nom, u su bo tu, od 18 sa ti, u ha li Park bi }e do ma }in be o - gradskom Obili }u. M. M. SINOVEC NA[ TRI GODINE NOVO POJA^AWE Umesto u Tursku, sti gao kod Mu te JO[ je dan sja jan i gra~ pro te - kle sed mi ce pri sti gao je u sa stav Четвртак, 15. септембар 2011. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27 kragujeva~klog NLB liga {a. Radni~ki je dobio osetno poja ~awe na spoq nim po zi ci ja ma an ga `o va - wem iz van red nog {u te ra, do sko - ra {weg i gra ~a va qev skog Me talca Stefana Sinoveca. Star je 23 go di ne, vi sok 195 santimetara i igra na poziciji beka {utera. U dosada {woj karijeri nastupao je i za Mega Vizuru, beograd ski Par ti zan i u kra jin ski Him ki. Bio je i ~lan re pre zen ta - cije Srbije do 20 godina, tima koji se o ki tio e vrop skim zla tom 2008. go di ne. Pre do la ska u Je ze - ro za wega se interesovalo nekoli ko tur skih klu bo va, ali je po - nu da iz Kra gu jev ca za ver nost od tri go di ne bi la ve o ma pri ma m- qiva. Kako stvari stoje, prelazni rok za Mu tu Ni ko li }a jo{ u vek ni je za vr {en. Raz go vo ri sa Sti ve nom Mar ko vi }em i da qe tra ju, ali i aktivnosti oko novih akvizicija. M. M. NAJMLA \I ODBOJKA [KI KLUB - VO LEJ KG Koki ponovo stvara Иgrati od boj ku, ba rem po re ~i ma za qu bqe ni ka u o vaj, po sle atletike najrasprostraweniji sport na svetu, prava je privi le gi ja. Du go s pra vom na zi va na a ka dem skom, ova i gra s lop tom u po sled we vre me pra vi je ma mac za de ~a ke, a na ro - ~i to de voj ~i ce, ko je sve vi {e `e le da se o pro ba ju i na u svo je me - sto u mnogobrojnim klubovima. I za to po zna ti kra gu je va~ ki sport ski pre ga lac, Jo van Da vi - ni}, nekada igra~ Radni~kog i klubova iz [umadije, pa potom ~eti ri go di ne pe ~al bar po i no stran stvu, ko ji je u jed no o stva rio i du gu tre ner sku ka ri je ru, od lu ~io je da kra gu je va~ kom sport skom ne bu po da ri jo{ je dan klub. Ime mu je Vo lej KG, u ko me se tre nut - no nalaze devoj ~ice uzrasta od drugog do ~etvrtog razreda osnovne {ko le i za po ~e tak }e ra di ti kao {ko la od boj ke. - Po mi {qewu mojih prijateqa, ovakav korak trebalo je da preduzmem ranije. Mislim da je sazrelo vreme da ovaj grad dobije jo{ je dan klub, ko ji }e, na dam se, u do gled no vre me pre ra sti u o zbi qan i zna ~ajan ~inilac na kragujeva~koj sportskoj sceni. Sada smo u najte`oj fazi, radimo tek dvadesetak dana, onoj po ~etnoj - kada se treba izboriti za mesto pod suncem i okupiti {to vi {e dece pionirskog uzrasta. Lokacije su nam Osnovne {kole Milutin To do ro vi}, Ra do je Do ma no vi} i Mo ma Sta noj lo vi}, ter mi ni su ve ~er wi, da kle najboqi. Za sada ~etvorica trenera rade samo sa `enskom decom, wih dvadesetoro, mada i ma mo na me re da, u ko li ko se po ka `e in te re so va we, o snu je mo i mu {ku sek ci ju - ka`e trener i predsednik kluba. Dugoro~ni plan ve} je ura en. Prve godine u ~i }e se sa mo po ~et ni ko ra ci, a ve} za na red nu pla ni ra no je u ~e {}e u ne kom tak - JOVAN DAVINI] mi ~ewu. Krenu }e inicijativa da se preko Gradskog i Me uop {tinskog saveza pokrene takmi ~ewe na nivou Kragujevca u pionirskom uzrastu, {to bi dalo jo{ jedan podsticaj za omasovqewe ove igre. - Naj ve }i pro blem su ter mi ni, {kol ski od 20 do 23 sa ta, ko ji su naj sku pqi. Za to tre nut no ko ri sti mo one od 19 do 20 sa ti, a mol bom sam se o bra tio nad le `nim grad skim in sti tu ci ja ma za od re e nu po mo}, sve u ko rist ove de ce i spor ta u op {te. Konkurencija u Kragujevcu jeste velika, ima dosta klubova, nekih i sa bo ga tom tra di ci jom. I pak, mi slim da je o vaj grad do voq - no veliki i da ima dovoqno roditeqa koji misle dobro svojoj deci. Si gur no }e se do ga a ti da de voj ~i ce pre la ze iz klu ba u klub, tu ne vidim ni {ta sporno. To je zdrava konkurencija i svako treba da na e svoje mesto. Moja }erka, recimo, trenirala je u Radni~kom, sa da je u Kra gu ju i tu ne ma pro ble ma - sma tra Da vi ni}. O zbiq ni je tak mi ~ar ske na me re i ci qe vi o sta vqe ni su za ka s- ni je, a vre me }e sva ko me do de li ti svo je me sto. Do tle }e se u Vo le - ju KG u ~i ti od boj ka i dru `i ti kroz sport i u tak mi ce. M. M. DE^JE SPORTSKE IGRE Evro u ko {arci NA[ grad je o vih da na do - ma }in paralelnog Evropskog pr ven stva u ko {ar ci, na ko - me se tak mi ~i 300-nak u ~e - nika, me u kojima i 15 devoj- ~i ca, od pe tog do o smog raz - re da iz ~ak 24 {u ma dij ske {ko le. I de ja je i sta ona ko ju je U dru `e we De~ je sport ske igre sprovelo prilikom odigravawa Svetskog prvenstva u fudbalu. Naime, ekipe su, poput stvarnih u Litvaniji, podeqene u ~e ti ri gru pe, a pr ve tri reprezentacije, odnosno {kole iz svake grupe nastavi }e tak mi ~e we u ~e tvrt fi nal - nim nad me ta wi ma. I ta ko sve do od lu ~u ju }ih bor bi za medaqe, 18. septembra. Sve u tak mi ce i gra ju se na te re ni ma u Ve li kom par ku, gde je promoter poznati kragu je va~ ki ko {ar ka{ Dra gan Ristanovi}. V. U. K. MOTOCIKLIZAM Nagrada Beograda @REBANO K O U LITVANIJI NA a e ro dro mu u Ba taj ni - ci, 17. i 18. sep tem bra vo zi - }e se mo to tr ka Is to~ no-e v- ropskog {ampionata, pod nazi vom Ve li ka na gra da Be o - grada. Me u broj nim tak mi ~a ri - ma, do ma }im i stra nim, na - }i }e se i predstavnici kragujeva~kog AMKK Divqi. V. U. K. AMERI^KI FUDBAL Od mor ve} na po ~etku OD U STA JA WE ne ko li ko ju ni or skih ti mo va a me ri~ - kog fud ba la iz o vo go di {we Lige Srbije, dovelo je do promene u kalendaru takmi ~ewa. Ta ko su u gru pi Jug, po red Divqih Veprova, ostala samo jo{ dva ti ma. I gra }e se po dvostrukom bod sistemu u {est ko la, a `reb je od lu ~io da kra gu je va~ ki sa stav u pr vom ko lu bu de slo bo dan. Da kle, 17. septembra u Kraqevu sasta }e se Kra qev ske Kru ne i ~a ~anski An eoski Ratnici, a vepri}i }e startovati nede qu da na ka sni je, ka da }e do ~ekati kraqeva~ki sastav. Dve naj bo qe e ki pe iz obe gru pe pla si ra }e se u po lu - finale Juniorske lige Srbije. M. M.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 15. септембар 2011. www.kragujevacke.rs СПОРТ INTERVJU: SLAVI [A LAKOVI] Bez alibija, fajterski do tro na Uprkos tome {to nam je ekipa prakti~no nova, izmewena u svim linijama, ~iwenici da sam i ja stigao letos, te da svi zajedno nemamo preteranog iskustva u borbi za najvi {e domete, u ovogodi {wem nadmetawu u Super ligi, ali i Kupu, ciqamo trofej - poru ~uje {ef stru~nog {taba rukometa {a Radni~kog SUPERLIGA [KI RASPORED Kad sa kim Premijerna utakmica u ovogodi {woj Super ligi rukometa {e Radni~kog o ~ekuje predstoje }e subote, od 19 ~asova. Protivnik im je ekipa kostola~kog Rudara, povratnika me u najboqe, koja }e se crvenima suprotstaviti u hali Jezero. 1. ko lo, 17. sep tem bar: Rad ni~ ki - Rudar (Kostolac) 2. ko lo, 24/25. sep tem bar: Po`arevac - Rad ni~ ki 3. ko lo, 1/2. okto bar: Rad ni~ ki - Naisus (Ni{) 4. ko lo, 8/9. okto bar: Vojvodina (Novi Sad) - Radni~ki 5. ko lo, 15/16. okto bar: Rad ni~ ki - Partizan (Beograd) 6. ko lo, 22/23. okto bar: C. zvezda (Beograd) - Rad ni~ ki 7. ko lo, 29. okto bar: Rad ni~ ki - Jugovi} (Ka}) 8. ko lo, 12/13. novem bar: Obili} (Beograd) - Rad ni~ ki 9. ko lo, 19/20. novem bar: Rad ni~ ki - PKB (Padinska Skela) 10. ko lo, 26/27. novem bar: Dinamo (Pan~evo) - Rad ni~ ki 11. ko lo, 3/4. decem bar: Rad ni~ ki - Kolubara (Lazarevac) 12. ko lo, 10/11. decem bar: Radni~ki - Vrawe 13. ko lo, 17. decem bar: Metaloplastika ([abac) - Rad ni~ki 14. ko lo, 1. februar 2012: Radni~ki - Smederevo 15. ko lo, 4/5. februar 2012: Crvenka - Rad ni~ ki Drugi deo prvenstva kre }e za vikend, 11/12. februara 2012. Разговарао Вук Павловић Пa {ta dru go ~o vek i da ka `e? On i po sto je }i igra~ki kadar upravo su i an ga `o va ni pred nastupaju }u sezonu kako bi na{ tim, po pr - vi put u i sto ri ji du goj pet decenija, stigao do nekog zvawa. Pobednika Kupa ili {ampio- na Sr bi je, za po ~e tak ta kvih ambi ci ja ne ~i ni preve li ku ra zli - ku. A s obzirom na razvoj Rukometnog klu ba Rad ni~ ki u po sled wih sedam godina, nema razloga da bude mo ne po ver qi vi pre ma ta kvim na ja va ma. Pe si mi zam je po ~eo da je wa va davno, jo{ ka da se kre nu lo sa mr tve ta~ ke, iz tre }e li ge, da bi nastupi rukometa {a crvenih u e li ti, po seb no u po sled we dve sezone, Kragujevac ustanovili kao zna ~aj no me sto srp skog ru ko me - ta. I pak, ko li ko je sve to za i sta o - stva ri vo, {ta su nam pred no sti, a gde fa lin ke, pri bli `io nam je kroz razgovor ba{ Slavi {a Lakovi}, pr vi stra teg Rad ni~ kog, po - sle ne ko li ko re ~e ni ca, na zre lo se, ~o vek sa pre ci znom sli kom i realnim stavom. I gde smo? Dobri smo, prili~no dobri. Po do sada prikazanom, re kao bih da i ma mo kva li tet u pr va tri-~e ti - ri srp ska ti ma. He, ma lo je to. Od vas se ne s- kri ve no tra `i tro fej, ba rem ru ko vod stvo klu ba, a on se ne za slu `u je tre }im ili pe tim mestom. Uostalom, ve} smo dve se zo ne u za stop no ~e tvr ti. To znam, i ni je spor no. Svi smo se i o ku pi li u Kra gu jev cu da bi o - vom gradu podarili ne {to specijalno, konkretno. Mislite na neki pehar Da,na pe har. Bi lo Ku pa ili {ampionata. Rekoste sami, nemamo kud, to su am bi ci je klu ba, a na na ma je, po - {to smo se pri hva ti li takvog i z- azova, da ih ispunimo. A ka ko }e mo sa Par ti za nom, u - ~e sni kom Li ge {am pi o na, ve - ~ito drugom Zvezdom, pa Koluba rom, Me ta lo pla sti kom, Voj - vo di nom i da ne na bra jam da - qe? Vi de }e mo, ne ka ko }e mo se, na - dam se, izboriti. NIJE KOM JE NAMEWENO Naisa, ipak, superliga{ PRAVA UVERTIRA Zvezda prizemqena Ka`em da imamo kvalitet, mo- `da i za sam vrh, a da li }e mo do we ga da stig ne mo, po ka za }e se na tamo gde treba, na te re nu. Ri va li su o zbiq ni, ja ki sva ki od wih mo `e da bu de {am pi on. Ali, mo - `e mo i mi. Re klo bi se da su nam naj ve }e ma ne ne do voq na u i gra nost i ne is ku stvo u bor bi za tro fe - je. To stoji, svakako. Me utim, ni dru gi ba{ ni su sa vr {e ni. Ne do - staje i wima pone {to. U sva kom slu ~a ju, i gra ~i i ja smo, tre nut no, ma kar men tal no sprem ni za i za zo ve ko ji su pred na ma. Ne bi ni do la zi li da ni je ta ko. Zna li smo {ta nas ~e ka, pa to {to nismo imali dovoqno vreme na da se u i gra mo je ste ve li ka smet wa, ali ne i ne pre mo sti va. Ta ko e, ne do sta tak tro fe ja u na - {im ru ka ma mo `e da bu de sa mo do dat no mo ti va ci o ni u o va kvim prilikama. Iako tokom prethodnog {ampionata nije uspela da izbori opstanak, ekipa ni {ke Naise ipak }e nastupati i u ovogodi {wem takmi ~ewu Super lige. Naime, usled finansijskih pote {ko }a, Planinka iz Kur {umlije od u sta la je od da qeg na stu pa u e li ti, pa }e ih, na po ziv Ru ko met nog saveza, zameniti upravo Ni {lije. U posledwoj nedeqi priprema, rukometa {i Radni~kog odigrali su dva su sre ta sa Cr ve nom zve zdom na svom par ke tu. I dok su u pr vom Beogra ani slavili sa 24:21, ~etiri dana kasnije, u subotu, Kragujev ~ani su ih prizemqili ubedqivim rezultatom - 33:24. POJA^AWIMA NEMA KRAJA I I li} i Rai ~evi} u konkurenciji Ka ko bi {to sprem ni je i kadrovski potpunije do ~ekao predstoje }i nastup u Super ligi, Rukometni klub Radni~ki, u me uvremenu, po ja ~ao se sa jo{ dva i gra ~a, Du {anom Ili }em i Ivanom Rai ~evi }em. Re~ je o vr lo o zbiq nim rukometa {ima, ~ija je uloga na beku, odnosno levom krilu i u dosada {woj karijeri bila veoma zapa`ena. Nastupaju }i za Planinku iz Kur {umlije, Ili} je godinama u vrhu strelaca srpske elitne lige, dok je Rai ~evi}, prido {lica iz Pri bo ja, i grao i za biv {eg {ampiona, lazareva~ku Kolubaru. O va ko iz me u, na po me nu ste da su pr va tri ko la od iz u zet ne va`nosti po daqi razvoj doga- aja. Prvu utakmicu i gra mo sa ko s- tola~kim Rudarom ovde, pa idemo Po `a rev cu, a za tim nam do la zi Na i sus iz Ni {a. Ako u spe mo da dobijemo sva tri duela, upi{emo {est bodova, on da }e nam, ve ru - jem, biti daleko lak {e da u emo u na red na tri, ka da go stu je mo Voj - vodini i Zvezdi, a do ~ekujemo Partizan. To su rivali sa kojima }emo se bo ri ti za vrh, ali bez ra ni - jih bodova ne }emo mo }i daleko da doguramo, a i psiholo {ki bi nam to puno zna ~ilo. Za to nam je vre me va `an faktor. Da dodatno slo `i mo i gru, mo - `da se jo{ malo po ja ~a mo, a kroz po ~etne uspehe potpuno o ~vrsnemo i u pu ti mo ta mo gde smo po {- li. Vreme, igra, poja ~awa Ve} li- ~i na alibi. Ma ne ma ni ka kvog a li bi ja. Ni u poku{aju. Sa mo `e lim da bu dem realan. Eto, na pri mer, I li} i Ra i ~e - vi}, dvojica igra ~a za koje verujemo da }e nam pu no zna ~i ti, sti gli su tek pre ne ko li ko da na u klub. A ka pi ten \u ki} je ne na da no o ti - {ao, pa nam je de sna stra na sla bi - ja, neadekvatno popuwena. Imamo i nekoliko mladih i perspektivnih mo ma ka, i sa mo ka `em, proces ni je za o kru `en, tra je i tra ja }e, jer va qa sad sve to do ve sti u red. U red za ti tu lu? Naj ma we dru go me sto, ~ime bi obezbedili plasman u Regionalnu li gu. Fi na le Ku pa se pod ra zu me - va. Eto. Na na ma je sa mo da se dr`imo dogovorenog, igramo svoju igru, sta lo `e nu, du gu u na pa du, sa ja kom od bra nom i ko li ko god je to mo gu - }e sa sada {wim kadrom, fleksibil no ka na pa du. Ako to is pu ni - mo, ostvari }emo i zacrtane ciqeve. ^e lenx Kup vam ni je pri o ri - tet? Pa i ni je u o snov nom fo ku su, ali sto ji `e qa da od i gra mo {to vi {e u tak mi ca na me u na rod noj sceni. Vi dim, tako e, da su nas na zva - ni~nom sajtu na {eg prvog protivni ka, u {e sna e sti ni fi na la, slovena~kog Maribora, ve} stavili ad akta, ot pi sa li, kao unapred izbacili Gre {e RVAWE Na star tu crno-beli NAJ IN TE RE SANT NI JA ta~ ka dnev nog re da na sa stan - ku Liga odbora Rva~kog saveza Sr bi je o dr `a nom u Ka wi - `i, bilo je izvla ~ewe takmi- ~arskih brojeva za predstoje- }e e kip no pr ven stvo dr `a ve u r va wu gr~ ko-rim skim sti - lom. Ove go di ne li ga je pro - {i re na za dva me sta, pa }e sada imati 10 ~lanova. Start je za ka zan za vi kend 1/2. ok to bra, a u pr vom ko lu kragujeva~ki Radni~ki do ~eka }e be o grad ski Par ti zan. Na pre mi je ri se sa sta ju i: Po ti sje (Ka wi `a) - Spar tak (Subotica), Senta - Proleter (Zre wa nin), Rad ni~ ki (Be o - grad) - Par ti zan (To ma {e - vac) i Qubomir Ivanovi} - Gexa (Mladenovac) - Radni~ki (Som bor). Takmi ~ewe se odvija po jednostrukom bod sistemu u de - vet ko la, po sle ~e ga }e dve najslabije ekipe pre }i u Drugu ligu, a ~etiri najboqe odlu ~ivati prvaka dr`ave u jednodnevnom plej-ofu, 26. novembra. M. M. BICIKLIZAM Der u Bugarskoj U SKLO PU re pre zen ta ci - je, na 61. tr ci Oko Bu gar ske na stu pa i ~lan Rad ni~ kog @olt Der. Vo zi se se dam e ta - pa u i sto to li ko da na, do 18. septembra, a zajedni~ki ciq je osvojiti {to vi {e novih o- limpijskih bodova. Od De ra, ka ko je po ru ~io selektor, ne o ~ekuje se pretera no vi sok pla sman u ge ne - ralnom poretku, ali svakako da za bli sta u ne koj od e ta pa. \ur i} drugi kroz Sokobawu NA me u na rod noj tr ci Trofej Sokobawe, koja ulazi u se ri ju Sr bi ja o pen, {to zna ~i da se bo du je i za na {u ligu, ~lan Radni~kog i reprezentativac Bo jan \ur - i} za u zeo je dru go me sto. Ispred we ga na {ao se sa mo Belgijanac Anton Voter Klepe, ko ji mu je iz ma kao za mi nut i 10 se kun di na sta zi du `i ne 28 kilometara. We gov pla sman srp skom na ci o nal nom ti mu do neo je no vih {est po e na za svet sku rang li stu. V. U. K.