К Р И Т И К А НО ГО ВЕ Н ЕО Т У ЂИ ВЕ Д РУ ГО СТ И Рај ко Пе тров Но го, Со нет и смрт, Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 2017 Смрт. Ве чи та ми сао. При ја тељ из де тињ ства. На су шна хра на мо јих да на и мо јих но ћи. П р и т а је н а к л и ц а с в е с т и у н а ш и м з а б о р а в и м а. Је ди но стал но и ве чи то при су ство у на ма. В л а д а н Де с н и ц а Нај но ви ја к њи г а по е зи је Рај к а Пет р ов а Но г а по све ће на је е с т е т ском осми шља ва њу фе но ме на ту ђе и вла сти те смр ти. Ис трај но по ет ско проми шља ње усло вље но је гор ким и бол ним на но си ма ис ку ства, па у те матско -мо т и в ском а с о р т и м а н у Но г о в е по е т и ке т а в е л и к а у ме т н и ч к а т е м а и м а по в л а ш ће но ме с т о. К р о з оп т и к у с т а л но п ри с у т не и л и н адол аз еће см р т и бив ају с а гле д а н и и п р е ло м љ е н и р а з л и ч и т и а спек т и ж ив от а, к ако по је д и н ач ног, т а ко и ко лек т и в ног, пе сн и ч к и в е ћ по п ри л и ч но по св о је ног и по у н у т р аш њ е ног. Ме ђу т и м, у з би р ц и пе с а м а Со нет и смрт свест о смр ти по стаје стал но ти ња ју ћа уну трашња тескоба којој је нужно подари ти сми сао, не би ли се са гле дао, чак оправ дао и жи вот ни пут ко јем је смрт не ми нов но ис хо ди ште, прем да не и ко нач ни за вр ше так. Но гов су бјект, ла ни пре по знат као про бле ма тич ни или па ра доксалн и по бу њ е н и к, у н ај но ви ји м с о не т и м а ис по в е д а јед но д ру г а ч и је с т а њ е, уне ко ли ко ути ша ни јим то ном, са бла гом скру ше но шћу, али не и све денијим стилским средствима. На сту пио је пре о крет на кон по чет ног очаја ња и бе са ( Сад смо ту где смо У ре ци че ка ју ћи / Ср ди ти стар ци безн а д е ж н и у з л о с т и ). О т у д а, у Но г о в и м н а ј н о в и ји м л и р с к и м о б ј а в а м а р е зи г н а ц и ја по с т а је п р е о в л а ђу ју ће р а с по ло же њ е, ч и ме би в а п р о ш и р е н р а спон ау т о ру и м а не н т не по е т ске о с е ћ ај но с т и. По с т у л и р а њ е но в ог д у ш е в н о -д у хо в н о г с т ањ а с убје кт а, с уоч ен о г с а н ем ин о вн ош ћ у о ко нч ањ а би о ло ш ке ег зи с т ен ц и је, из и ск у је ве ш т и н у у ода би ру пе сн и ч ког по с т у п ка, у по ш љ а в а њ е р а з л и ч и т и х с т и л ско -је зи ч к и х о б л и к а и њи хо в о п а ж љи в о д о з и р а њ е у н у т а р т е к с т у а л н и х и с е м а н т и ч к и х ц е л и н а. Ре ч ј е о с т р ог о 700
о р г а н и з о в а ној к њи зи од т ри де с е т и т ри си ме т ри ч но р а с по р е ђ е не пе сме у т ри не и ме но в а на ц и к л у с а. Први и т р е ћ и ц ик л ус ч и н и д в а на е с т пе с а ма, а с р е д и ш њи с е да м. Зби р к у ч и не и с е ма н т и ч к и п р е на п р ег н ут е п р олош к а и епи ло шка пе сма: Мо је је и За тво ри кап ке спу сти ре зе. Оне има ју ис т у р е н у ме т а по е т ск у фу н к ц и ју. Но в о с т е че н и и л и и з б о р е н и с т о и ч к и с т а в, ск ру ше но с т и пом ир ењ е са спо зна тим, по сле ди ца је ду хов не са бра но сти и ду бљег кон тем пла тивног уви да у устрој ство све та. Као та кав, има ис це љу ју ће деј ство: Је ли уте ха оном ко ји па ти / Да је све по клон што нас жи ве сна ђе // Да је нај бо ље она ко ка ко је / Мо гло је би ти и да нас не бу де (...) Ни си ти пр ви што рође њем па тиш / Ни ти си зад њи ко ји се про ву че / Су зном до ли ном до на вра та та ме ( Без сен ке ). Смрт је за Но га из ве сност, пра ти лац жи во та и услов пре и спи ти вањ а т е ле о ло ш ке сн а г е п и с а њ а. У т о ме до ме н у њ е г о в е ау т о р ске по е т и ке пос т о ји а н а лог ија с а Х ајдег е р ов и м у в ид ом д а с е с м р т р а з о т к р и в а к а о нај в ла с т и т и ја нео д но шај на ненадма ш и ва мог ућ нос т, за х ва љу ју ћ и че м у мо де р н и с у бје к т спо зн а је и це ло к у п но св о је по с т о ја њ е. Б е з т е он т и ч ке мо г у ћ но с т и, к а о в е ч не не до к у ч и в е д ру г о с т и, не м а н и Но г о в ог л и р ског соп ства. Услед тог са зна ња до ла зи до уда ва ја ња пе снич ког гла са и сопс т в а. Њ е г о в о би вс т в о, е с т е тск а егзис т енц и ја која с т в ар а и у ме тн и чк и с е ис по ља ва, раз го вет ни ја је тек у спо знајном контексту властите смртнос т и. По с ре д и је спон та но на с та ла д ру гос т, ко ре спон ден т на иза зо ву см р т и. Сл у т њ а см р т и и о с е ћ ај см р т но с т и о т к ри в а в р ед но с т ж и в љ е њ а, см и с а о по сто ја ња са мог, па и у за ле ђе ном шу пљем све ту ( За тво ри кап ке спус т и р е з е ). С м р т је т ач н а и не по г р е ш и в а : њ ој т р е б а о т в орит и в р ат а : Не ће мо се ни по ма ћи на сто па ла где смо ста ли / До ов де смо кри ву дал и ода в де се и де п ра во ( Ту жба л и ца успа ва н к а ). Са т и м поражавајућ и м спо зн а њ ем мо р а д а с е но си к рх ко л и р ско с оп с т в о. Ме ђу т и м, у онт и чком оси пању и губитку распознаје се доби так вишег са зна ња да смо при сутни, да нас је не гда, јед ном би ло. Д а б и и л у с т р ов а о п р ис н о с т с а ф ен о м ен о м с м р т и, ц е л о ж и в о т н у п р е т њу г у би т к а и л и не с т а ја њ а, Но г о ( р е) а к т и ви р а ме т а ф о ру ко ш у љи ц а сне га. Она је као што је то ела бо ри рао и Јо ван Де лић у по го во ру збир ке Со нет као о смр ти по ја ње по ве за на са ис ку ством смр за ва ња, осе ћањ е м пе р м а не н т не е г зи с т е н ц и ја л не зи мо мо р е: О т ко зн а м з а с е б е т и си по ред ме не. Ме ђу тим, ње го во са зна ње је по ве за но са про ти ца њем време на, с т а ре њем и т е ле сн и м п ре о бра же њи ма: К а ко с т а ри м вредно рад и ш у три сме не / Ко га год по зо веш на ше име сри чеш. Бли зи на смр ти на во ди на болно преиспити ва ње ми ну лог и тре нут ног ег зи стен ци јалног статус а ( Доп ев ав ањ е е п а ). Међут и м, у с м рт и с в и с у јед н а к и. С м р з а в а њ е, к а о п р е т е ћ и п ри н ц и п, у по е зији нег ира з акон л инеарног в р емена, у п рко с на ред но с т и не у м и т ном сле д у, ч и ја је фи ло с оф ск а кон се к вен ца веч но по на вља ње истог, стал но уми ра ње. Сто га, ако је смрт н а јв л ас т ит ија 701
мо г у ћ но с т л и р ског с оп с т в а к а о т у би т к а, з а х в а љу ју ћ и че м у с е од и г р а в а само ра зу ме ва ње, он да и Но го во соп ство мо ра да ар ти ку ли ше то уми руће Д ру г о ко је с е ме т а по е т и ч к и п и т а о с оп с т в е ном по с т о ја њу у пе см и и о с о н е т у к а о м о г у ћ н о с т и е с т е т с ко г о в а п л о ћ е њ а н е п р е с т а н о п р и с у т н е см р т и. Но г о в о с оп с т в о је пе сн и чк и с амосв е сно је р је кон с т и т у и с а но к а о б ић е - з а- с м р т и б ић е -п ри - с м рт и. Тако ау т о по е т и ч к а м и с а о и с хо д и и з д р а м а т и ч ног у ви д а д а је см р т ф е но ме н ж и в о т а и ф е но ме н пе сме о у м и ру ће м с у бје к т у. С у о ч а в а њ е с а см р ћу и о см и ш љ а в а њ е см р т и по е т ск и је н а ме т ко ји и з и ск ује д у хов н у по к р е тљи в о с т, је зи ч к у и но в а т и в но с т, по с е б не л и р ске о б л и ке и р а з ви је н у пе сн и ч к у с а мо св е с т. Д а би од г о в о рио н а т ај и з а з ов п одјед н а ко и н иц ир а н с п о љ а ш њи м о ко лн ос т им а (п ог иб ијо м к у ћн о г љу б и м ц а, ш а р п е ј а Љу б и ц е) и ко н т е м п л а ц и јо м Но г о г р ад и п ос еб а н песнич ки ка луп са пре ци зним ме та по е тич ким упут ством. Потом излива со не те у ко ји ма ће сми сло твор но об у хва ти ти оп се сив ни пе снич ки дожи вљај. Ме ђу тим, пе сник ак це нат у по след њој књи зи же ли да ста ви на ме та по е тич ко обра зло же ње, те ма ти за ци јом и есте ти за ци јом са мог одно са из ме ђу со не та и смр ти. Со нет је, као што је су ге ри са но у прет ход ним књи га ма, иден ти тетска пе сн и ко ва озна ка. У мор фо ло ш ком до ме н у, реч је о пе сн и ко вом а л т е р е г у, у јед но и с т а м б е ној је д и н иц и у св ет у где, к а о чов е к, по Хе лде рл ин у, мо же ис к љу ч и в о пе сн и ч к и с т анов ат и. У т ој а п с а н и (с р ж ној ме т а ф о ри на зна че ној у јед ној ра ни јој пе сми Ње гош у Ве не ци ји ), ће ли ји ре зерви са ној за п ре да но пе сн и ч ко т и хо ва ње, до бро вољ ном и л и са мо и зн у ђе ном бо ра ви шту, мо жда и ег зи стен ци јал ној сте шње но сти, нај лак ше је про мишља ти смрт, ту ђу и сво ју. Је дин стве ни рас кло пље ни со нет (у си ме тричном четрна е стер цу, си ме трич ном тро хеј ском и аси ме трич ном два на е с т е рц у, ше сн а е с т е р ц у, де с е т е р ц у, о сме р ц у, с ло б од ном с т и х у и тд.), од р а з по с е б ног је зи ч ког о с е ћ а ја е к ви в а ле н т ног де л и к а т ном о с е ћ а ју св е т а мо же под не ти бре ме ве ли ких при ча, бол них те ма, па чак и те ме смр ти. Со нет по ста је ме ра опи са јед ног људ ског жи во та Два ка тре на два терце та Чи тав ро ман ње гов естет ски ре зи ме. Та ко је и смрт у не рас ки дивој спрези са сонетом. Сонет је физич ка про ја ва смр ти, ње но оте ло вљење у окви ри ма пе снич ке, као естет ске ег зи стен ци је: Смрт је код ку ће у со не ту и крот ко пе ва из со не та ( Со нет и смрт ). Ипак, у Но го вом пес н и ч ком в р т у од но с и з ме ђу с м р т и и с о не т а д у б о ко је д и ја ле к т и ч а н ( Ни пр ти не не ма ви ше док за ве јан луд уз ни че / Тај ним пи смом уре зу јеш у снег и лед крај од при че / А ме ћа ва бла го род на већ ри му је смрт и со нет ) з а т о ш т о њ е г ов б ри ж н и б а ш т о в а н б о л у је од он т о ло ш ке не си г у р но с т и, ко ју про јек ту је ка ко на жи вот, та ко и на пе сму. З б ог т о г а мо р а би т и р е ви д и р а н а и з ја в а у пе см и По ђи мо к у ћ и и з л и р ског спе в а Пре ко п е п е л а: По ђи мо нај зад ку ћи / Вре ме је мре ти. Кад с е с оп с т в е н а см р т у и с т и н у п ри бл и ж и л а, с а м и м т и м и с у о чењ е с а с ам и м 702
со бом, као ве ч и то не до к у ч и вом д ру го ш ћу, тај људ ск и по зи в је м но го те же под не т и, п а и а рт ик ул ис ат и, м ак а р у с о нет у: Л а ко је би ло р е ћ и по ђи мо кући. Са гла сно при та је ном антрополошком песимизму, налик Проповедн и ков ом, Ног о људ ск у ег зи с т ен ц и ју до ж и в љ а в а к а о не п р е с т ано м учењ е и пат њу, а по след ње ко ра ке као те шко ис ку ше ње: Али док до ђеш ку ћи / По му чи ћеш се бра тац И ти си чо век. Пре ми шља ње због из ре че не запо в е с т и би ло је не м и нов но, је р н и је бр е ме н и т о не с т а ја њ е не г о у м и р а њ е, к а о ш т о н и је п р о б ле м п ри м и т и по с л у ш а њ е, в е ћ оја ч а т и в е ру. Д у б о ко је скри вен пе сни ков страх да нас смрт не ће из ве сти из ап са не со не та на све тлост спо зна ња и сло бо де, а да со нет, с дру ге стра не, не ће естет ски н а д в л а д а т и е г зи с т е н ц и ја л н у ко н ач но с т чо в е к а, б е з о б зи р а н а ж уд њу з а са вр шен ством и сав на пор да се она об ја ви. Јер, та жуд ња оста је у оквири м а е с т е т ског и е т и ч ког по с т о ја њ а с оп с т в а, не г а р а н т у ју ћ и он т о ло ш к у без бри жност и бе за зле ну, а на су шну, ра дост по сто ја ња. За те му смр ти и гро ба, као ко нач ног уто чи шта, Но го, по е тич ки пат е ћ и од х р о н и ч не зи мо мо ре, у овој зби р ц и пе са ма ве зу је ме т а фо ре сне г а, ле д а, зи ме. Ис т о в р е ме но, он п ри зи в а и с о л а р н у си м б о л и к у и а т ри бу т е св е тло с т и и т о п ло т е. О н и с у, с ход но т р а д и ц и о н а л н и м а н а ло г и ја м а, в е за ни за до сег ну ти сте пен (са мо)спознаје, па има ју и мистичку димензију. А н а с о л а р н и, к а о г но с е о ло ш к и о б е ћ а в а ју ћ и п ри н ц и п, н а до в е з у је с е иде ја пред веч не ти ши не. До не кле је при зив све тло сти у ве зи и са те мат и з а ц и јом од но с а чо в е к а, с е не и с е н ке, п а по р ед од с л и к а в а њ а ж уд њ е з а тран сцендентним, уче ству је и у тво ре њу етич ког по кри ћа или преиспит и вању Но г о вог осо бе ног пе сн и ч ког т у би т к а. Ње г а од ре ђу ју и у т емељују ве зе са п ре ц и ма, са м и н у л и м бл и ж њи ма п ре ва с ход но оцем и мај ком због ч и јег од ла ска је соп с т во см р т п ри сво ји ло као нео т у ђи во в ласн иш т во: Мо је је све пре мене. Тако је, услед нара сле не извесности, интензивиран ди ја лог са оно стра ним ( Ко ка же да су с не бом у пре ки ду све ве зе ), у којем, п рема и нт и м ној пе сн и ко вој сл у т њи, п ре би ва ју ње г о ви нај м и л и ји. Оту да се у ве ли ке књи жев не те ме очин ства и мај чин ства, раз ра ђе не у песмама Све воде т воје и таласи, На за д њој стопи, Бла го ве ст и, Не бо над злат ним бо ром, Су срет или Оче и Оче наш, угра ђу је ме та фи зички за нос, чи ме би мо гао би ти ле ги ти ми зо ван пе сни ков, бар при вид ни, с т о и ц и за м: По ле т е ће мо ла к и где на с че ка ју п ре ц и / Прем да н и ов де де ло није рђа во Ре ци. Све интензив ни је и емотивно све на пе ти је иш че ки вањ е по нов ног с у с р е т а с а њи м а, у ко је м св е р а з л и ке ћу т е, по с р е до в а ног хри ш ћан ск и м си же и ма, ме та фо ра ма и и ма г и на т и в н и м п ри зо ри ма ( Ма т и је у пур пу ру не бе са има де вет // Над злат ним бо ром сјај ка ; Ево сам год и н и ц у с т а ри ји и од т е б е / К а д уско р о т е с р е т не м и з гле д а ће мо б р а ћ а ), до не к ле у блажава егзис т енц ија лно д рхт ање у м и рућег сопс т ва. С ус ре т са м ин ул и м с ен им а које в е ћ о бит а в а ју у песн и ков ом у м у, и ч ије п рис ус т в о не пре ста но осе ћа, од ви ја се у оно стра но сти, не би ли и соп ство лак ше подне ло т е ж и н у свог он т о ло ш ког с т а т у са. За т о је и н д и к а т и в на д и с т и н к ц и ја 703
и з ме ђу чо ве к а и сенке, али и се ни и сенке. Оне су пред ста вље не као ан типо д и. С е н а и м а по з и т и в н у (х р и с т и ја н и з о в а н у) ко но т а ц и ју, р асв етљује за там ње ну се ман ти ку сен ке, ње ну ми стич ну стра ну, са не га тивним етичким и он то ло шким пред зна ком. По глед у тран сценденцију, одржавање везе са небом, у животу лирског соп ства од ви јао се, ме ђу тим, у пи јан ству: Ле по је с ону стра ну наги њао сам се че сто. Пи јан ство је ста ње ка да соп ство иза ђе из се бе и на ђе се на пре ла зу све то ва: Не знаш кад зе мљом хо диш а кад у не бо ле тиш. О т у д а је че ж њ а з а р а к и јом, с у г е ри с а н а и у н а с ло ву пе сме с ко м и ч н и м елемен ти ма Че жња за ра ки јом, за пра во жуд ња за бо рав ком у оном прос т о ру, не до с т у п ном т р е зном, р а ц и о н а л ном чо в е к у. Ис т о в р е ме но, а ко с е р а к и јом п р о ч и ш ћу је ви д и к, б о љ е р а з а з а н а ју о б ри си е г зи с т е н ц и је и н а с л у ћу је онос т р а но с т, он д а је чеж њ а з а њ ен и м бл а г о т в о р н и м св ој с т ви м а и ле стви ца на не бе си, са мим тим и за бо рав на вла сти ту смрт ност. А л и св е с т о в л а с т и т ој см р т но с т и по т к р е п љу је це н т р а л н и ц и к л ус посвећен уги нулој керуши Љубици. Мета фора пса јавља се најпре у оквирн и м п е с м а м а п рв о г ц ик л ус а Рец и и Н а р е ц и. У д р у г о м ц и к л у с у од ви ја с е р а з ви ја њ е ме т а ф о р е и по у н у т р а ш њ е њ е пе сн и ч ке с л и ке п р едс т ав љ е не с а спољ аш њ е с т р ане, а л и с а о б р н у т и м с е м а н т и ч к и м е ф ек т ом. То је оно псе то за љу ди ма што че зне, Си ро то док се шу ња у њи хо вој близини ( Ре ци ), од но сно, на кон пре ла ска, Си ро то не шуња се у њихо вој бли зи ни ( На ре ци ). Сли чан по сту пак сре ће мо, на при мер, у филму Је л е н а А нд р е ја З вја г и њ цев а, где с е си м б о л и ч ке фи г у р е у п р о ло г у, ко је с е по с т у п но сме њу ју и з ош т р а в ањ е м к ад р ов а, т р а нспон ују у з ап ле т и ре а ли зу ју у филм ској при чи. Пе сн и к, б е з б о ја зн и од е в е н т у а л ног п а т е т и ч ког ви ш к а, у л и р ском си же у н а гл а ш а в а ме т а фи зи ч к у д и ме н зи ју см р т и св ог к у ћ ног љу би м ц а. Њен од ла зак, по ред то га што генерише ненадани бол, истовремено иници ра осе ћај кри ви це и од го вор но сти због не на док на ди вог гу бит ка. Несн а ђ е но и немоћно д а п р едуп р е д и см р т д р аг ог бић а, с опс т в о пос т ул ир а фи ло с оф ск у п рем ису о неум и т нос т и судбине и е лемент арн и а гнос т и чк и из го вор: Ни сам те оста вио Не знам ко ми те оте, јер не моћ но ство ре ње је оче к и в а ло људ ск у и н т е р в е н ц и ју, г е с т љу б а ви и по ж р т в о в а но с т и. О н је, ме ђут и м, ус ле д ио по с т фе с т у м с о не т ном е ле г и јом ко ја би е с т е тск и м до ме т ом на до ме с т и ла и з не в е р ав а њ е пов е р е њ а. За т е че ном и о с т а в љ е ном пе сн и к у п ре о ста ла је т и ха по бу на: Шта су сви људ ск и г ре си сп рам Бож је г р е о т е, ко ја је, к а о и с ло б о д а в о љ е, п р ед т а к ви м ф а т у мом не до с т а т н а. Исто вре ме но, ова бли ска смрт по се ду је сим бо лич ки по тен ци јал. Од ласком ке ру ше с оп с т во а н т и ц и п и ра в ла с т и т у ко нач но с т к а о т у ђу, а не о т у ђи ву дру гост: С то ли ко јар ких се ни твој при сен са мном хо ди. Ако је ке ру ша чу вар, мо жда и ар хе тип ски за штит ник од смр ти, ње ним не станком, а н а с т у п а ју ћ и м п р и с е н ком, о т в а р а с е б р и с а н и п р о с т о р у ко је м је соп ство не за шти ће но. То је са зна ње апо сте ри о ри: смрт шарпеја пред 704
с т а в љ а д и р ек т н у р е а л и з а ц и ју ме т а ф о р е ко ш у љи це см р т и. Ног о о с т ав љ а отво рен про стор за раз ми шља ње да ли је бол због са зна ња о вла сти тој см р т но с т и п р о је к т о в а о н а б о л з б ог г у би т к а д р а г ог би ћ а : Гл у в е с л и ке мр тве књи ге Жив је са мо бол. И по р ед ис к у с т в а с т р а д а њ а, г у би т к а, о си п а њ а, ко је је и з и ск и в а ло у по р н и, це ло ж и в о т н и по к у ш ај д а је р а с т у м а ч и, см р т з а Но г о в о л и р ско соп с т во о с т а је т о не ра зу м љи во, т у ђе Д ру г о, ко је је ва зда о су ђен да п ра т и и з св ог (пе сн и ч ког) ис к у с т в а : У ви си н и ле де но је У д у би н и с т у де но је / У да љи ни ни је мо је Из ту ђи не ту ђост по је ( Ту жба ли ца успа ван ка ). Оп сед ну тост Дру го шћу или страх од Дру го сти, без об зи ра на ње но поре кло (људ ско, де мон ско или бо жан ско) сво је фор мал но уто чи ште прон а л а зи у с о не т у. З а пе сн и к а, п а р а док с а л но, ис по с т а в љ а с е д а је у п р а в о со нет нај при род ни ји пе снич ки облик тихе поми рености са узусима време н а у по с т с о не тном по е т и ч ком хо ри з он т у. Је р, т о н и је т ек п ук а ф о рм а, в е ћ в р ед н о с т п о с е б и, о т е л о в љ ењ е једн е у зв и ш ен е з ам ис л и е с т е тс ко г п р е и сп и т и в а њ а см р т но с т и у п р а в о онд а к ад а је п а к у је и л и ск л а д и ш т и у ск ру п у ло зн и пе сн и ч к и ра м ко ји, зб ог бре ме н и т о с т и т ра д и ц и је, и з и ск у је тро стру ку од го вор ност пре ма прет ход ни ци ма, са вре ме ни ци ма и сопс т в е ном н а д а х н у ћу. М а х н и т с у бје к т с а мо кон т р о л у ус по с т а в љ а у п р а в о у н ај с т р о же м, н ај св е де н и је м, н ај ри г и д н и је м л и р ском п р о с т о ру, у ко је м оч ај, с т р а х, ог о рч ењ е, пор а з, г уб и т а к с н и сход и и л и с е п р еоб р аж ав а у р е зи г н а ц и ју к а о п ри ме р но с т а њ е в е ру ју ће г по је д и н ц а ко је м с е п ри р одним сле дом да кле, ста ро шћу, бли жи смрт. Та ти ха со нет но уо кви ре на ре зиг на ци ја упра во и ис хо ди естет ску вред ност це ло куп не збир ке. Ја на М. АЛЕК СИЋ на уч ни са рад ник Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, Бе о град t i a m a t a le k sic @g m a i l.c o m СЛО ВО-ПЕ ЧАТ СВЕТ ЈЕ А л е к В у к а д и н о в и ћ, Пе снич ки ате ље. 2, Гра ма тик, Бе о град 2017 Д в а н а е с т г о д и н а н а кон к њи г е пе с а м а Пе с н и ч к и а т е љ е (2005), пес н и к А л е к В ук ад ин ов и ћ п р ед с т а в љ а, п р е тп о с т а в љ а м, и з а в р ш н и д е о о ф о р м љ е н о г д и п т и х а п од н ас л ов о м Пес н и чк и а т е љ е. 2. И с т и хо в и м а св е до ч и д а љи т р ај њ е г о в е к а р а к т е ри с т и ч не је зи ко т в о р ач ке ме ло д и ч но с т и, до в р х уњ ене опесмот в ор ен и м г номск и м б елезим а, чес т о у с ф ери има ги нар ног, па и ап стракт ног. Та ко ђе, овај трај уса гла шен је са префи њ е н и м о с е ћ а је м з а је з и ч к и и з н аче њск и ск л а д, а л и и у по д о б љ е н с а 705