Izvršni odbor Banke Del.broj: 01015213/19 Datum: 30.05.2019. Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE na dan 31. decembar 2018. godine
SADRŽAJ: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE 1 STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 1 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. STRATESKI OKVIR UPRAVLJANJA RIZICIMA 1 STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA 3 RIZIČNI PROFIL I SKLONOST BANKE KA RIZICIMA 4 POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA 6 2.4.1. KREDITNI RIZIK 6 2.4.2. RIZIK KONCENTRACIJE 12 2.4.3. TRŽIŠNI RIZIK 13 2.4.4. KAMATNI RIZIK U BANKARSKOJ KNJIZI 14 2.4.5. OPERATIVNI RIZIK 14 2.4.6. RIZIK LIKVIDNOSTI 16 2.5. NAČIN ORGANIZOVANJA PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA 17 2.6. OBUHVATNOST I VRSTE IZVEŠTAVANJA O RIZICIMA 21 POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE U VEZI SA UPRAVLJANJEM RIZICIMA 22 KAPITAL BANKE 22 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. UPRAVLJANJE KAPITALOM 22 OPIS OSNOVNIH KARAKTERISTIKA SVIH ELEMENATA KOJI SE UKLJUČUJU U OBRAČUN KAPITALA 22 PODACI O POVEZIVANJU POZICIJA KAPITALA IZ BILANSA STANJA S POZICIJAMA IZ OBRASCA PIKAP 27 POVEZIVANJE POZICIJA U RAŠČLANJENOM BILANSU STANJA I POZICIJA U OBRASCU PI KAP 29 KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA 32 5.1. 5.2. POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 32 REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI 33 5.2.1. KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK I RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 34 5.2.2. RIZIK IZMIRENJA/ ISPORUKE 34 INTERNA PROCENA ADEKVATNOSTI KAPITALA 35 PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA 42 7.1. PODACI O GEOGRAFSKOJ RASPODELI IZLOŽENOSTI ZNAČAJNIH ZA IZRAČUNAVANJE KONTRACIKLIČNOG ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA PIGR 43 7.1.1. PODACI O IZNOSU KONTRACIKLIČNOG ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA BANKE PIKZS 43 KREDITNI RIZIK 43 8.1. 8.2. 8.3. 8.4. 8.5. 8.6. 8.7. 8.8. 8.9. OPIS PRISTUPA I METODA KOJI BANKA KORISTI ZA OBRAČUN ISPRAVKI VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA 43 UKUPAN IZNOS IZLOŽENOSTI I PROSEČNE IZLOŽENOSTI PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 47 GEOGRAFSKA RASPODELA PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 47 PODELA IZLOŽENOSTI KREDITNOM RIZIKU PREMA SEKTORIMA ILI DRUGOJ UGOVORNOJ STRANI RAZVRSTANIH PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 48 SEKTORSKA RASPODELA SA POSEBNIM PRIKAZOM IZNOSA OBEZVREĐENIH I POTRAŽIVANJA U DOCNJI I IZNOSA SPECIFIČNIH I OPŠTIH POTRAŽIVANJA ZA KREDITNI RIZIK 51 RASPODELA SVIH IZLOŽENOSTI PREMA PREOSTALOM DOSPEĆU PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 52 GEOGRAFSKA RASPODELA OBEZVREĐENIH I POTRAŽIVANJA U DOCNJI I IZNOSA SPECIFIČNIH I OPŠTIH POTRAŽIVANJA ZA KREDITNI RIZIK 52 PROMENE NA ISPRAVKAMA VREDNOSTI I REZERVISANJIMA ZA GUBITKE 52 RASPODELA IZLOŽENOSTI PREMA KATEGORIJAMA KLASIFIKACIJE, I PODACI O OBRAČUNATOJ I POTREBNOJ REZERVI 53
9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. PRIMENA EKSTERNIH REJTINGA U STANDARDIZOVANOM PRISTUPU OBRAČUNA KREDITNIM RIZIKOM PONDERISANE AKTIVE 53 TEHNIKE UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA 54 10.1. 10.2. 10.3. 10.4. 10.5. 10.6. VREDNOVANJE INSTRUMENATA KREDITNE ZAŠTITE I UPRAVLJANJE TIM INSTRUMENTIMA 55 NAČIN BILANSNOG I VANBILANSNOG NETIRANJA 55 OPIS OSNOVNIH VRSTA INSTRUMENATA MATERIJALNE ZAŠTITE 55 PRIKAZ KONCENTRACIJA TRŽIŠNOG ILI KREDITNOG RIZIKA U OKVIRU PRIMENJIVIH TEHNIKA UBLAŽAVANJA IZLOŽENOSTI PRE I NAKON KORIŠĆENJA KREDITNE ZAŠTITE ZA SVAKI NIVO KREDITNOG KVALITETA UKLJUČUJUĆI I IZLOŽENOSTI KOJE PREDSTAVLJAJU ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 56 IZLOŽENOSTI (NAKON NETIRANJA) OBEZBEĐENIH INSTRUMENTIMA MATERIJALNE I NEMATERIJALNE KREDITNE ZAŠTITE, PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 56 RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 56 TRŽIŠNI RIZICI 57 12.1. 12.2. 12.3. VRSTA PRIMENJENOG PRISTUPA ZA RAČUNANJE TRŽIŠNIH RIZIKA 57 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 58 STRUKTURA I IZNOSI PO VRSTI KAPITALNOG ZAHTEVA 58 OPERATIVNI RIZICI 58 13.1. KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 58 KAMATNI RIZIK PO OSNOVU POZICIJA IZ BANKARSKE KNJIGE 59 14.1. 14.2. 14.3. IZVORI KAMATNOG RIZIKA I UČESTALOST NJEGOVOG MERENJA 59 OSNOVNE PRETPOSTAVKE ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU IZLOŽENOSTI OVOM RIZIKU 59 PROMENA PRIHODA, EKONOMSKE VREDNOSTI I DRUGIH FAKTORA 59 IZLOŽENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI 60 POKAZATELJ LEVERIDŽA 60 OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA 60 PODACI I INFORMACIJE KOJI SE NE OBJAVLJUJU 60 55
Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) u skladu sa Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), i Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni glasnik RS br. 103/2016) u nastavku objavljuje izveštaj za 2018. godinu. U ovom izveštaju sadržane su kvalitativne i kvantitative informacije u skladu sa gore navedenom Odlukom. Banka podatke i informacije propisane važećom Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke objavljuje na svom sajtu www.eurobank.rs. Podaci i informacije se, u skladu sa Odlukom, objavljuju jedanput godišnje, i to sa stanjem na dan 31. decembra, najkasnije do 31. maja naredne godine. Izuzetno, podaci o kapitalu, kapitalnim zahtevima i adekvatnosti kapitala, pokazatelju leveridža i tehnikama ublažavanja kreditnog rizika objavljuju se i sa stanjem na dan 30. juna najkasnije do 30. septembra tekuće godine. EUROBANK A.D., objavljuje: PODATKE I INFORMACIJE BANKE na dan 31. 12. 2018. godine 1. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE Banka posluje pod imenom Eurobank A.D.. sa sedištem u ulici Vuka Karadžića 10. Na dan 31. decembar 2018. godine, Banka je imala 1.499 zaposlenih (na dan 31. decembar 2017. godine: 1.467 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 80 filijala i jedan poslovni centar. Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532. 2. STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 2.1. Strateski okvir upravljanja rizicima Preuzimanje rizika predstavlja integralni deo bankarskog poslovanja. U cilju adekvatnog upravljanja rizicima, definisane su politike, modeli, metodologije i procesi kako bi se rizici identifikovali u ranoj fazi, procenio njihov uticaj na ostvarenje ciljeva Banke i uspostavio okvir koji će omogućiti efektivnu kontrolu i upravljanje rizicima. Banka teži da konstantno prilagođava metode i principe upravljanja rizicima međunarodnoj najboljoj praksi, težeći efikasnom praćenju i kvalitetnom upravljanju svim rizicima koji nastaju u poslovanju Banke. Okvir za upravljanje rizicima uspostavljen je u skladu sa Zakonom o bankama, propisima Narodne banke Srbije, Bazelskim standardima, Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI/MRS), politikama i smernicama matične banke i najboljom bankarskom praksom. Sistem upravljanja rizicima uspostavljen je od strane Upravnog odbora Banke, a u njegovom praćenju učestvuju i sledeći organi Banke: Odbor za reviziju, Komitet za rizike, Izvršni odbor, Komitet za 1
operativne rizike, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Komitet za upravljanje problematičnim plasmanima. Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima kojima je Banka izložena odgovorni su da kontinuirano prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika. Sistem upravljanja rizicima osmišljen je u skladu sa veličinom i organizacionom strukturom, prirodom, veličinom i složenošću poslovnih aktivnosti Banke tj. njenog rizičnog profila, a s ciljem da se podrži težnja Banke koja sebe vidi kao vodeću, univerzalnu banku okrenutu klijentima. U pogledu organizacione strukture Banke i osnovnih prinicpa upravljanja rizikom, sistem upravljanja rizicima uspostavlja se i stalno unapređuje kako bi se utvrdile jasno definisane nadležnosti i odgovornosti, transparentne i dosledne linije komunikacije i razmene informacija i odvajanje funkcija preuzimanja rizika i upravljanja rizicima. Funkcionisanje sistema upravljanja rizicima regulisano je usvojenim internim politikama, smernicama i procedurama za svaki materijalno značajan rizik, i predmet je nezavisne procene od strane unutrašnje revizije, kao i spoljnjeg revizora. Strateški okvir upravljanja rizicima utvrđuje se Strategijom upravljanja rizicima, Strategijom upravljanja kapitalom i Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika. Principi i pravila se dalje regulišu politikama za upravljanje pojedinačnim rizicima, dok se operacionalizacija i implementacija sprovodi kroz odgovarajuće smernice, procedure i metodologije. Tokom 2018. godine, Banka je nastavila da ojačava sistem upravljanja rizikom unapređujući interna dokumenta, metode i principe koji su usaglašeni sa smernicama i politikama matične banke, kao i izmenama domaćih i međunarodnih (EU) propisa i preporuka unutrašnje i spoljnje revizije. U toku 2018. godine nastavljen je projekat koji se odnosi na međunarodni standard finansijskog izveštavanja 9 (MSFI 9), u smislu unapređenja njegove tehničke implementacije, upravljanja podacima i procesa. Novi međunarodni standard MSFI 9, koji je zameno prethodno važeći standard MRS 39, stupio je na snagu 01.01.2018. godine i uveo suštinske izmene u klasifikaciji i merenju finansijskih instrumenata, kao i na polju obezvređenja (impairment). Dodatno, sprovedene su aktivnosti koje su usko povezane sa implementacijom MSFI 9, ali imaju i svoju nezavisnu ulogu u unapređenju funkcije upravljanja rizicima u Banci. Konkretno, radi se o validaciji postojećih modela koji se koriste za procenu verovatnoće nastanka statusa neizmirenja obaveza (Probability of Default PD). Osnovni cilj je da se na ovaj način unapredi proces donošenja kreditnih odluka, ali se pored toga navedeni modeli mogu koristiti u procesu obračuna ispravke vrednosti prema MSFI 9, kao i postupku interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP). Banka kontinuriano ulaže napore u cilju unapređenja upravljanja podacima, koji predstavljaju osnov za sprovođenje analiza, modeliranje rizika i izveštavanje. Tokom 2018. godine unapređen je sistem izveštavanja, kroz poboljšanje kvaliteta izveštaja i nivoa njihove automatizacije, a sprovedene su i određene ad hoc analize u cilju praćenja izloženosti rizicima. 2
2.2. Strategija upravljanja rizicima Strategija upravljanja rizicima opisuje okvir upravljanja rizicima u Banci, i time predstavlja osnovni i najvažniji set pravila u oblasti upravljanja rizicima. Takođe opisuje viziju uloge upravljanja rizicima u Banci definisanu od strane Upravnog odbora. Strategiju upravljanja rizicima utvrđuje i usvaja Upravni odbor Banke dok je za njeno sprovođenje odgovoran Izvršni odbor i Sektor za upravljanje rizicima. Strategija se revidira redovno (minimum jednom godišnje), a naročito u slucaju značajnih izmena poslovne politike i strategije Banke, odnosno u slučaju značajnih promena makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Sva ostala dokumenta Banke koja se bave upravljanjem rizicima moraju biti usaglašena sa Strategijom upravljanja rizicima. Rukovodioci svih odeljenja su odgovorni za usaglašenost detaljnih procesa i procedura sa pravilima definisanim u Strategiji. Strategija sadrži: pregled i definicija rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena, ključne principe upravljanja rizicima, misiju i ciljeve upravljanja rizicima, pregled procesa upravljanja rizicima, organizacionu strukturu funkcije upravljanja rizicima, ključne principe okvira za sklonost ka preuzimanju rizika, ključne principe procesa interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) ključne principe upravljanja problematičnim plasmanima. U cilju obezbeđivanja adekvatnog prepoznavanja, merenja i upravljanja svim rizicima kojima je izložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju, Banka je uspostavila sveobuhvatan katalog rizika u okviru Strategije upravljanja rizicima. Katalog rizika pruža efektivan pregled rizika kojima je izložena i sadrži pregled procene njihove materijalnosti, procesa, uloga i odgovornosti u upravljanju rizicima. Ovaj katalog se ažurira najmanje jednom godišnje. Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za održavanje relevantnosti i ažurnosti ovog kataloga. Dodatno, strategija određuje načelne definicije za rizike kojima je Banka izložena ili moze biti izložena u svom poslovanju. Osnovni princip strategije upravljanja rizicima je optimizacija rizičnog profila Banke, kroz kontinuirani fokus zasnovan na sledećem: Jasna unutrašnja organizacija i kompletna podela dužnosti sa jasno definisanim, transparentnim i konzistentnim linijama odgovornosti Usaglašenost sa zakonom i regulativom Usaglašenost sa dobrom praksom i principima tržišta Sveobuhvatna integracija u sve poslovne aktivnosti Banke Uspostavljanje visokih standarda upravljanja rizicima Jasno definisane linije izveštavanja u cilju unapređivanja efikasnosti donošenja odluka, kojim se uzimaju u obzir sve značajne informacije koje mogu uticati na izloženost Banke rizicima. Osnovni ciljevi Banke u upravljanju rizicima jesu dugoročno obezbeđivanje adekvatnog nivoa kapitala Banke za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i povećanje ekonomske vrednosti za akcionare, optimizacija upotrebe kapitala kroz 3
korišćenje sistema limita rizika, alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i strateško planiranje. Pored toga, sistem upravljanja rizicima osmišljen je tako da obezbedi blagovremeno identifikovanje, merenje i kontrolu svih rizika i izveštavanje o rizicima odgovarajućim organima koji donose odluke. Proces upravljanja rizicima sastoji se iz nekoliko faza, koje je Banka definisala kao: Identifikovanje rizika; Merenje i procena rizika; Ograničenje i ublažavanje rizika, Praćenje rizika i kontrola rizika Izveštavanje o rizicima. Proces je u potpunosti zasnovan na dokumentovanim politikama i procedurama, koje se redovno revidiraju u smislu njihove sveobuhvatnosti, tačnosti i efikasnosti. Proces upravljanja rizicima je predmet interne revizije. U okviru procesa upravljanja rizicima, Banka procenjuje potencijalni uticaj relevantnih makroekonomskih faktora na izloženost rizicima i razmatra ove procene prilikom donošenja važnih odluka u vezi sa rizicima. Procesi upravljanja rizicima uključuju organe Banke, jedinice odgovorne za identifikovanje, merenje i procenu, praćenje, ograničavanje i izveštavanje, jedinice za kontrolu kao i poslovne jedinice koje preuzimaju i takođe procenjuju rizik. U proces upravljanja rizicima integrisani su procesi interne procene adekvatnosti kapitala i upravljanja kapitalom. Ovi procesi su međusobno uslovljeni Banka odlučuje o preuzimanju rizika u meri u kojoj oni mogu biti zaštićeni kapitalom i istovremeno upravlja kapitalom tako da njegov nivo uvek bude u odgovarajućoj srazmeri sa postojećim i očekivanim rizicima koje Banka preuzima, a interaktivnost ovih procesa obezbeđuje da preuzeti nivo rizika bude usklađen sa obimom i strukturom kapitala, kao i definisanim internim limitima. 2.3. Rizični profil i sklonost Banke ka rizicima Proces utvrđivanja okvira za sklonost ka preuzimanju rizika ima za cilj da se uspostavi sveobuhvatan pogled na primarne rizike Banke koji su povezani sa izvršenjem strategije, istovremeno štiteći konsenzus svih ključnih interesnih grupa. Okvir za sklonost ka preuzimanju rizika se na odgovarajući način komunicira unutar Banke, pošto on usmerava kulturu upravljanja rizicima u organizaciji i predstavlja osnovu za definisanje politika upravljanja rizicima i limita za sve materijalno značajne rizike na nivou Banke. U ovom procesu Banka utvrđuje sveukupnu sklonost ka preuzimanju rizika, uz uzimanje u obzir rizičnog profila. Profil rizičnosti predstavlja procenu strukture i nivoa svih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Banka do njega dolazi nakon analize i procene izloženosti svim vrstama rizika, a sadrži procene materijalnosti različitih vrsta rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Da bi odredila kolika joj je sveukupna sklonost ka preuzimanju rizika, Banka je usvojila Politiku sklonosti ka preuzimanju rizika kojom je uspostavila okvir za određivanje sklonosti, kao i toleranciju na 4
rizik, na nivou Banke i na nivou pojedinačnih rizika kojima je izložena ili bi mogla da bude izložena u svom radu, kako u redovnim, tako i u vanrednim (stresnim) okolnostima. Osim toga, dokumentom se uspostavljaju metodološka pravila za određivanje rizičnog profila, sveobuhvatnog na nivou Banke i pojedinačnog na nivou pojedinačnih rizika, kako bi se obezbedila usaglašenost rizičnog profila sa utvrđenom sklonošću ka preuzimanju rizika; definišu se glavni pokazatelji rizika i menadžera za njihovo praćenje; eskalacioni proces sa merama i aktivnostima koje će se primeniti u slučaju kršenja limita. Rizični profil Banke je u korelaciji se Bančinom sklonošću za preuzimanje rizika i to sa dva aspekta: Sposobnost prihvatanja rizika u odnosu na visinu kapitala kojim Banka raspolaže, Povezanost poslovne strategije i rizičnog profila Banke. Poslovna politika i strategija i poslovni plan su usklađeni sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika/toleranijom ka rizicima u pogledu planiranih vrednosti u naredne tri godine za NPE i NPL koefecijente, kao i kroz planirani nivo kaptalne adekvatnosti. Prilikom utvrđivanja sklonosti ka preuzimanju rizika i nivoa tolerancije na rizike (kao svojevrsne referentne tačke za strateške ciljeve poslovanja Banke), sledeće dimenzije se uzimaju u obzir: dobit, prihod, aktiva, kapital, likvidnost, reputacija, interval poverenja, rizici nulte tolerancije, organizaciona ograničenja, poređenje sa neposrednom konkurencijom, regulatorni zahtevi. Izjavu sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje na opštem nivou i pojedinačno za svaki materijalno značajan rizik u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika. Na opštem nivou Banka definiše sklonost ka preuzimanju rizika i nivoe tolerancije na rizik u pogledu preuzimanja rizika kroz opštu izjavu sklonosti ka preuzimanju rizika i sveobuhvatnu ocenu rizičnog profila. Na pojedinačnom nivou, Banka je utvrdila niz graničnih vrednosti ili limita za svaki indikator rizika koji prati. Ove izjave važe za trenutno i planirano pozicioniranje Banke u smislu preuzimanja rizika. Ovako uspostavljeni nivoi rizika definišu se u svrhu ostvarenja poslovnih ciljeva Banke utvrđenih poslovnom strategijom. Kako bi se obezbedila usklađenost rizičnog profila sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika, Sektor za upravljanje rizicima operativno revidira pokazatelje sklonosti ka preuzimanju rizika na kvartalnoj bazi, i izveštava Izvršni odbor, Odbor za rizike, Odbor za reviziju i Upravni odbor Banke o rezultatima. Ako bilo koji od napred navedenih pokazatelja bude premašen i van opsega tolerancije, preduzimaju se aktivnosti u skladu sa merama propisanim Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika i politikama za upravljanje rizicima. 5
Sklonost ka preuzimanju rizika i relevantan okvir definiše Upravni odbor. Dužnost direktora Sektora za upravljanje rizicima je da podrobno prati razvoj poslovnih događaja i okruženja koji bi mogli da utiču na rizični profil Banke, kao i na sklonost ka preuzimanju rizika, kapacitet za preuzimanje rizika ili toleranciju na rizik, i da Izvršnom odboru Banke predlaže promene okvira ili njegovih parametara, po potrebi. Izvršni odbor je odgovoran da, kako nađe za shodno, predlaže revizije okvira i njegovih parametara kako bi ih usvojio Komitet za rizik Banke (u skladu sa internim pravilima korporativnog upravljanja), a onda i Odboru za reviziju i Upravnom odboru. Politika sklonosti ka preuzimanju rizika se revidira i ažurira jednom godišnje ili češće u slučaju regulatornih promena ili na zahtev bilo koje od interesnih grupa. Uloge i odgovornosti menadžera za praćenje definisane su i ovom politikom kao i frekventnošću izveštavanja. 2.4. Politike upravljanja rizicima Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko Sektora za upravljanje rizicima. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Politikama upravljanja rizicima propisuju se i postupci i mere upravljanja pojedinim rizicima. Osnovnu ulogu, cilj, učestalost, odgovornosti u procesu stres testiranja kao i postupanje u slučaju nepovoljnih rezultata stres testova, Banka je definisala u okviru Smernice za stres testiranje. 2.4.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci. Banka je izložena kreditnom riziku uglavnom u pogledu zajmova i plasmana komitentima kao i vanbilansnih obaveza, ali i u pogledu banaka i njenog portfolija državnih obveznica. S obzirom da je davanje kredita osnovna delatnost Banke, kreditni rizik je jedan od primarnih rizika kojima je Banka izložena. S obzirom na to, kreditni rizik se uvek smatra materijalnim rizikom. U cilju upravljanja kreditnim rizikom, Banka je u okviru Strategije upravljanja rizicima definisala kreditni rizik i njegove podkategorije rizika. Upravljanje kreditnim rizikom je usmereno na maksimizaciju stope povrata banke usklađene za rizik, održavanjem izloženosti kreditnom riziku unutar prihvatljivih parametara. Banka primenjuje međunarodnu najbolju praksu kada se radi o kreditnom poslovanju, uz dobro definisan proces odobravanja kreditnih plasmana, nezavisne ponovne procene kreditnih plasmana i efikasnu funkciju upravljanja kreditnim rizikom. Glavni ciljevi upravljanja kreditnim rizikom su: Održavanje čvrstih standarda kreditiranja; Praćenje i kontrolisanje kreditnog rizika; 6
Adekvatna procena novih poslovnih prilika; Identifikacija problematičnih plasmana i upravljanje njima. Radi adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, Banka je formirala organizacionu strukturu koja odgovara obimu, vrsti i složenosti poslova koje obavlja. Ovakva struktura omogućava ostvarivanje utvrđenih ciljeva i principa za upravljanje kreditnim rizikom, obezbeđujući pritom nezavisnost organizacionih jedinica koje vrše funkciju preuzimanja rizika i organizacionih jedinica koje vrše funkciju kontrole i upravljanja rizicima (Sektor za upravljanje rizicima). Takođe, Banka je oformila Direkciju za upravljanje problematičnim plasmanima kako bi obezbedila: (a) fokusirano i transparentno upravljanje problematičnim plasmanima banke, (b) odgovarajuće odgovornosti u upravljanju problematičnim plasmanima i (c) nezavisnost od poslovnih jedinica odgovornih za plasiranje plasmana. Organizacionu strukturu Sektora za upravljanje rizicima, u pogledu upravljanja kreditnim rizikom čini: Služba kreditnih rizika, Služba kreditne kontrole, Služba za upravljanje kolateralim, Služba za modeliranje rizika i Služba za integrisano upravljanje rizicima. Procesi upravljanja kreditnim rizikom uključuje i glavne organe Banke: Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, Komitet za rizike, Kreditni odbor Izvršnog odbora, Regionalni kreditni odbor Upravnog Odbora, Kreditni komitet za plasmane stanovništvu, malim preduzećima i preduzetnicima, Komitet Upravnog Odbora za klijente pod specijalnim nadzoromshc I, Komitet Izvršnog Odbora za klijente pod specijalnim nadzoromshc II, Komitet za upravljanje problematičnim plasmanima i Odbor za nove proizvode. Banka je svojim internim dokumentima i to Strategijom upravljanja rizicima, politikama i procedurama utvrdila odgovornosti navedenih organizacionih jedinica i organa banke u kreditnom procesu kao i u procesu praćenja i upravljanja odobrenim kreditnim plasmanima i upravljanja kreditnim rizikom koji iz datog poslovanja proizilazi. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom Banka je uspostavila odgovarajući kreditni proces i proces upravljanja kreditnim rizikom. U skladu sa tim, Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i druge izloženosti riziku. U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure i slicno. Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou celokupnog kreditnog portfolija kao i na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija. Na nivou celog portfolija, Banka upravlja kreditnim rizikom, putem sprovođenja sledećih aktivnosti: analize strukture i kvaliteta celokupnog kreditnog portfolija Banke korišćenjem različitih kriterijuma (analiza valutne i sektorske strukture, rizičnosti naplate i adekvatnosti rezervisanja kao i analiza kolaterala i njihovog obezvređenja); praćenjem različitih limita izloženosti (analiza limita prema velikim izloženostima i rizičnim plasmanima); praćenjem pojedinačnih izloženosti kreditnom riziku kod kojih su identifikovani rani znaci upozorenja kao i onih kod kojih su identifikovani problemi u naplati; 7
analizom efikasnosti naplate. Identifikacija kreditnog rizika se vrši u fazi uspostavljanja inicijalnog kontakta klijenta sa Bankom, u fazi formiranja dosijea klijenta i u toku trajanja plasmana Banke. Pojedinačni plasmani su predmet rigorozne procene. Način odobravanja i praćenja plasmana, sredstva obezbeđenja Banka prihvata kolateral, kao i određivanje rizičnosti svakog od plasmana je precizno propisan Kreditnim politikama Banke, kao i dokumentima koja sačinjavaju okvir upravljanja kreditnim rizikom (Politka upravljanja kreditnim rizikom). U okviru Politike za upravljanje kreditnim rizikom, Banka je definisala tri nivoa pogoršanja kreditne sposobnosti dužnika: rano upozorenje, finansijske poteškoće, i difolt čija se identifikacija bazira na setu definisanih indikatora, procesu praćenja tih indikatora i procesu daljeg postupanja u slučaju registracije nekog od ovih indikatora. Banka identifikuje problematična potraživanja (NPE) kao one izloženosti kod kojih je klijent u docnji više od 90 dana ili je banka identifikovala neke druge indikatore nemogućnosti otplate. Detaljni kriterijumi su izneti u Politici upravljanja kreditnim rizikom. Prihvatljiv nivo (triger) problematičnih potraživanja i najviši prihvatljiv nivo (limit) problematičnih potraživanja koji Banka preuzima kako bi postigla svoje strateške ciljeve su određeni u Politici sklonosti preuzimanju rizika i Politici upravljanja kreditnim rizikom. U skladu s tim, Banka je definisala trogodišnji plan za stopu NPE u Poslovnoj Politici i Strategiji. Banka je takođe svojom Politikom za upravljanje kreditnim rizikom a u skladu sa NBS Odlukom o upravljanju rizicima banaka definisala i pojam restrukturiranja i restrukturiranog potraživanja. Osnovna pravila koje Banka primenjuje prilikom preuzimanja i upravljanja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija su: detaljno razumevanje ekonomske pozadine transakcije, procena kreditne sposobnosti klijenta na bazi analize finansijskog stanja klijenta, njegove sposobnosti za vraćanje kredita, kao i dinamike i izvora otplate kredita. dodatna procena iz perspektive ML/TF (rizika od pranja novca i finansiranja terorizma) klijenta i njegovih poslovnih aktivnosti u slučajevima definisanim odnosnim procedurama Banke; analiza osetljivosti poslovanja klijenta u odnosu na kretanje kursa dinara, analiza usklađenosti devizne pozicije, analiza privredne grane u kojoj dužnik posluje, položaja dužnika na tržištu, specifičnih karakteristika dužnika i drugih relevantih pokazatelja, analiza vrste i kvaliteta sredstava obezbeđenja, analiza ostvarenog poslovnog odnosa sa klijentom, kontrola namenskog korišćenja kredita i izvora otplate kredita, kontrola poslovanja klijenta u periodu otplate kredita. Banka sistemski radi na optimizaciji postojećih procesa i procedura naplate kako bi se omogućilo smanjenje troškova naplate i omogućio povećan nadzor nad istima uz istovremeno povećanje stope naplate i prinosa. U cilju obezbeđivanja fokusiranog i transparentnog upravljanja problematičnim plasmanima Banke, odgovarajuće odgovornosti za njihovo izvršavanje i nezavisnost od ostalih poslovnih jedinica odgovornih za preuzimanje rizika, Upravni odbor (BoD) Banke je osnovao Direkciju za upravljanje problematičnim plasmanima (TAS) i usvojio Politiku za upravljanje problematičnim plasmanima. 8
Banka meri kreditni rizik na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija, putem procene finansijskog stanja klijenta tj. kreditne sposobnosti, pri čemu vrsta korišćenih pokazatelja zavisi od vrste klijenata i specifičnosti njegovog poslovanja i pravnog statusa. Osim procene finansijskog stanja klijenta tj. njegove kreditne sposobnosti merene kroz kvantitativne pokazatelje, Banka koristi i niz kvalitativnih pokazatelja kao što su privredna grana u kojoj klijent posluje, kreditna istorija, kvalitet menadžmenta, dosadašnja saradnja sa klijentom itd. Kreditni rizik na nivou portfolija Banka meri putem obračunavanja posebne rezerve za procenjene gubitke, potrebne rezerve za procenjene gubitke, iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama kao i utvrđivanjem iznosa kapitalnog zahteva za pokriće kreditnog rizika u skladu sa interno definisanom metodologijom. Kako bi ispitala uticaj negativnih kretanja po osnovu izloženosti kreditnom riziku, Banka sprovodi i stres testiranje kreditnog rizika u kojem uključuje uticaj mogućih događaja ili budućih promena u ekonomskim uslovima kao i stresne scenarije vezane za razvoj glavnih parametara kreditnog rizika, stope neizmirivanja obaveza i gubitka koji nastaje usled neizmirivanja obaveza prema Banci. Za merenje ispravke vrednosti izloženosti koje se drže po amortizovanom trošku u skladu sa MSFI 9, Banka koristi model očekivanog kreditnog gubitka (ECL). Gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje za očekivane kreditne gubitke i meri se na svaki datum izveštavanja. Glavni elementi koji predstavljaju okvir MSFI 9 u Banci su: Definicija statusa neizvršenja obaveza (default) Kriterijumi za alokaciju prema nivou rizika (stages) Diferencijacija između kolektivne i individualne procene Merenje očekivanog kreditnog gubitka (ECL) Pored toga, Banka obračunava posebnu rezervu za procenjene gubitke i potrebnu rezerve za procenjene gubitke primenom Metodologije za primenu kriterijuma klasifikacije potraživanja (u daljem tekstu: Metodologija za klasifikaciju) koju je Banke definisala u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Služba kreditne kontrole u okviru Sektora za upravljanje rizicima odgovorna je za organizaciju, primenu i praćenje politike rezervisanja Banke, pripremu izveštaja u vezi sa kreditnim rizikom i praćenje kvaliteta kreditnog portfolija. U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Narodne banke Srbije, Banka je za obračun kapitalnog zahteva za potrebe kvantifikacije potrebnog kapitala za pokriće gubitaka koji proizilaze iz izloženosti kreditnom riziku implementirala standardizovani pristup. Procesom procene adekvatnosti internog kapitala (ICAAP politika), Banka je definisala način utvrđivanja adekvatnosti njenog kapitala u odnosu na profil rizika, odnosno stepen rizika kojem je izložena u svom poslovanju. Banka pre svega zasniva ovaj proces na interno prihvacénoj metodologiji koja odražava specifičnost same Banke i njenu veličinu, organizaciju i obim poslovanja, kao i količinu i kvalitet raspoloživih nadležnosti i podataka i vrši procenu adekvatnost kapitala Banke prvenstveno iz poslovne perspektive Banke. 9
Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik kao i tehnike stres testiranja kreditnog rizika, banka je utvrdila u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik. Banka je Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika odnosno svojim rizičnim apetitom detaljno propisala limite koje prati a u kontekstu upravljanja kreditnim rizikom, kao i način obračuna, referentne vrednosti kao i odgovornosti i frekvenciju obračuna. Politikom upravljanja kreditnim rizikom, Banka je dodatno uspostavila interne limite, na istom ili po pravilu nižem nivou od regulatornih ograničenja (čime bi trebalo da se obezbedi da regulatorni limiti ne budu probijeni) za pokazatelje koji su interno određeni kao važni na nivou koji je menadžment ocenio kao adekvatan. Pored toga, da bi se obezbedila blagovremena reakcija menadžmenta postavljeni su i limiti ranog upozorenja. Postavljene limite Banka godišnje razmatra i ažurira ih po potrebi. U slučaju narušavanja definisanih limita, Izvšni odbor i Upravni odbor se obaveštavaju i primenjuju se aktivnosti u skladu sa definisanim merama/aktivnostima u Politici za upravljanja kreditnim rizikom. Banka zaštitu od izloženosti kreditnom riziku obezbeđuje: revizijom kreditnih politika i procesa odobravanja kreditnih plasmana; revizijom sistema kreditnog rejtinga/skoringa; primenom limita; diversifikacijom plasmana i portfolija; poboljšanjem pozicije kapitala i primenom adekvatnih sredstava obezbeđenja; pojačanjem napora u cilju naplate. U cilju zaštite od izloženosti i upravljanja kreditnim rizikom, Banka redovno sprovodi analizu izloženosti prema različitim vrstama proizvoda, vrsti klijenata, pojedinačnoj i grupnoj izloženosti klijenata, nivoima odlučivanja, sektorske izloženosti i slično. Na taj način, Banka prati i preispituje uspostavljen sistem limita i u slučaju većih izloženosti riziku i približavanju postojećim limitima sprovodi aktivnosti vezane za smanjenje izloženosti ili pribavljanje dodatnih sredstava obezbeđenja. Imajući u vidu da sredstva obezbeđenja imaju značajnu ulogu u smanjenju i zaštiti od izloženosti kreditnom riziku Banka sprovodi kontrolu sredstava obezbeđenja u okviru procesa priznavanja i vrednovanja. Tehnike umanjenja kreditnog rizika se detaljnije opisuju u tački 2.4.1.2. ovog izveštaja koja se odnosi na upravljanje rezidualni rizikom. U okviru kreditnog rizika a u skladu sa Metodologijom za procenu materijalnosti rizika, Banka izložena sledećim materijalno značajnim podkategorijama kreditnog rizika: kreditnodeviznom riziku, riziku koncentracije, rezidualnom riziku i kamatnoindukovanom kreditnom riziku. U skladu sa tim, Banka parelelno u okviru upravljanja kreditnim rizikom sprovodi kontrolu i upravljanje ovim rizicima. Ciljevi upravljanja kreditnodeviznim rizikom, rezidualnim rizikom, kamatnoindukovanim kreditnim rizikom i rizikom koncentracije su u korelaciji sa ciljevima za upravljanje kreditnim rizikom i usmereni na obezbeđivanje odgovarajuće diversifikacije portfolija plasmana i instrumenata obezbeđenja i sprečavanje njihove koncentracije. 2.4.1.1. Kreditnodevizni rizik Kreditnodevizni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema banci usled nepovoljnih kretanja deviznih kurseva. 10
Banka upravlja kreditnodeviznim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija. Osnovna pravila finansiranja i principe kreditiranja, praćenja plasmana i upravljanja kreditnim rizikom i u okviru njega kreditnodeviznim rizikom, Banka je utvrdila svojim internim Kreditnim politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke u skladu sa Odlukom Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Kreditnodeviznim rizikom se upravlja kroz kreditnu procenu i analizu negativnog uticaja promene kursa na finansijsko stanje dužnika. Banka vrši analizu izloženosti kreditnodeviznom riziku kod dužnika (pravnih i fizičkih lica) čije su obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom. Sektor za upravljanje rizicima /Služba kreditnog rizika prati izloženost ovoj vrsti rizika prilikom svakog zahteva za odobrenje nove i povećanje postojeće izloženosti i zadužena je da izloženost Banke kreditnodeviznom riziku po svakom pojedinačnom plasmanu analizira u skladu sa propisanim Kreditnim politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke. Banka analizira uticaj kreditnodeviznog rizika na nivou celog portfolija, u okviru ICAAPa prilikom procene internog kapitalnog zahteva za ovaj rizik, a u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika. Dodatno, u skladu sa pomenutom metodologijom Banka sprovodi stres testiranje internog kapitalnog zahteva za kreditnodevizni rizik.. 2.4.1.2. Rezidualni rizik Rezidualni rizik je rizik finansijskog gubitka usled činjenice da se tehnike ublažavanja kreditnog rizika mogu pokazati manje efikasnim nego što je očekivano. Rezidualni rizik uključuje tržišne, likvidnosne, pravne faktore i faktore rizika u pogledu dokumentacije u pogledu tehnika ublažavanja kreditnog rizika. Uzimajući u obzir značajnosti sredstava obezbeđenja i njihove efikasnosti u ublažavanju kreditnog rizika Banka je u okviru svojih kreditnih politika i procedura jasno definisala prihvatljive kategorije kolaterala, kriterijume za njihovo prihvatanje, praćenje i osiguranje u slučaju negativnih dešavanja. U tom smislu, Banka se rukovodi prudencijalnim pristupom i putem odgovarajućih internih i regulatornih propisa vrši redovno praćenje i procenu sredstava obezbeđenja kako bi umanjila izloženost kreditnom riziku. U okviru ICAAPa, Banka obračunava zaseban interni kapitalni zahtev za rezidualni rizik a u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika. Da bi se ublažio rezidualni rizik, Banka: osigurava vršenje blagovremene ponovne procene nekretnina;. osigurava korišcénje vrednosti naplacéne od prodaje sredstava obezbeđenja u prošlosti u Bančinim proračunima prosečnog haircuta koji se primenjuje na tržišta vrednost nepokretnosti; Periodično sprovodi reviziju procena (na primer, upoređujucí ih sa procenama dobijenim od drugih procenitelja, na osnovu uzorka). 2.4.1.3. Kamatnoindukovan kreditni rizik U trenutnom globalnom okruženju sa niskim kamatnim stopama, kamatnoindukovani kreditni rizik takođe predstavlja značajnu zabrinutost. 11
Kamatnoindukovani kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema banci usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Kako je vecína kredita obezbeđena promenljivom kamatnom stopom, prema ICAAPu, Banka vrši procenu internog kapitala za kamatnoindukovani kreditni rizik na bazi korekcije PDa kako bi se uzeo u obzir mogući efekat nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Detalji o primenjenom pristupu opisani su u internoj metodologiji za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik. 2.4.2. Rizik koncentracije Rizik koncentracije je rizik od velikih ili korelisanih finansijskih gubitaka usled prevelike izloženosti banke jednom izvoru rizika ili korelisanim izvorima rizika. Rizik koncentracije uključuje velike izloženosti prema jednom licu, grupi povezanih lica, ili grupi lica ili izloženosti koji su izloženi korelisanim nepovoljnim događajima (npr. segment, industrija, vrsta proizvoda, vrsta sredstva obezbeđenja, geografsko područje dužnika ili sredstva obezbeđenja). Rizik koncentracije može postojati u pogledu različitih vrsta rizika, uključujući kreditni i tržišni rizik i rizik likvidnosti. Najvažniji izvori rizika koncentracije su: Velike izloženosti (podrazumevaju se velike izloženosti odnosno izloženost prema jednom licu ili grupi lica; rizik izloženosti kako ga NBS definiše Odlukom o upravljanju rizicima; tkz. single name risk;); Sektorska pripadnost; Geografska pripadnost; Vrste proizvoda; Sredstva obezbeđenja (uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i instrumenata kreditne zaštite tih izloženosti). Radi adekvatnog upravljanja rizikom koncentracije Banka primenjuje pravila i principe definisane Odlukom o upravljanju rizicima kao i odredbama utvrđenim u interno definisanim kreditnim politikama, Politici i Smernici za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije. U okviru Politike za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je uspostavila okvir za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije koji naročito podrazumeva definisanje nadležnosti i organizaciju, postavljanje limita, pravila za odlučivanje u slučaju odstupanja od utvrđenih limita, definisanje opštih principa i pravila za upravljanje rizikom, odnosno za preuzimanje, merenje, praćenje, ublažavanje i kontrolu ovog tipa rizika. U okviru Smernice za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je jasno definisala metode i procese u utvrđivanju limita i kontrole istih vezano za rizik koncentracije. Identifikacija rizika koncentracije se nalazi u nadležnosti Sektora prodaje dok je Sektor za upravljanje rizicima odgovoran da vrši nezavisnu procenu i merenje izloženosti ovoj vrsti rizika. U cilju procene i upravljanja rizikom koncentracije, Banka primenjuje utvrđene limite koji su definisani Odlukom o upravljanju rizicima, kao i limite za izloženosti ovoj vrsti rizika utvrđenih internim politikama i smernicama, a koji joj omogućavaju diverzifikaciju kreditnog portfolija. Nadležni sektori utvrđuju izloženost riziku koncentracije prilikom procene kreditne sposobnosti i boniteta svakog pojedinačnog klijenta i odgovorni su za primenu i praćenje napred naznačenih koncentracionih limita prilikom svakog odobrenja plasmana i praćenja u toku njegovog trajanja. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku 12
prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji odmah preduzima neophodne korektivne mere. Sektor za upravljanje rizicima kontinuirano prati izloženost prema određenim grupama klijenata, industrijskim sektorima, regionima i vrsti kolaterala i o iskorišćenosti uspostavljenih limita obaveštava nadležne organe (Izvršni odbor, Komitet za rizike, Odbor za reviziju i Upravni Odbor). Banka kontroliše rizik koncentracije uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti kako bi omogućila diversifikaciju portfolija. Ublažavanje rizika se sprovodi kroz aktivno upravljanje portfolija i prilagođavanjem uspostavljenih limita, a Banka ga sprovodi imajući u vidu svoj rizični profil i sklonost ka preuzimanju rizika. Dodatno, Banka analizira uticaj riziku koncentracije na nivou celog portfolija prilikom procene internih kapitalnih zahteva za kreditni rizik, u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika. 2.4.3. Tržišni rizik Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cene akcija i definisani su u okviru Strategije za upravljanje rizicima. Politika upravljanja tržišnim rizicima zajedno sa pratećim procedurama za upravljanje tržišnim rizikom postavlja detaljne standarde i zahteve neophodne za primenu Politike. Politika i Procedure se odnose na kontrolu i upravljanje tržišnim rizicima, koji mogu biti u vezi sa svim sredstvima Banke, pasivom i vanbilansnim stavkama, tako da na taj način pokrivaju aktivnosti u vezi sa sredstvima i likvidnošću, kao i aktivnosti mimo ovih, a koje nose tržišni rizik. Sprovođenje Politike upravljanja tržišnim rizicima uređeno je kroz set procedura u kojima su postavljeni detaljni standardi i zahtevi neophodni za kontrolu, upravljanje i mitigaciju tržišnih rizika kojima je Banka izložena po osnovu otvorenih bilansnih i vanbilansnih pozicija Banke. Politika upravljanja tržišnim rizicima odobrena je od strane Izvršnog odbora u prvoj instanci, a potom i od strane Upravnog odbora, a sprovodi je Služba za tržišni rizik. Služba za tržišni rizik kontroliše politiku najmanje jednom godišnje, dok izmene podnosi Izvršnom odboru, Komitetu za rizike, Odboru za reviziju i Upravnom odboru na usvajanje. Politika upravljanja tržišnim rizicima usklađena je sa Smernicama Grupe o riziku, kao i sa domaćom regulativom koja se odnosi na kontrolu i upravljanje tržišnim rizicima. Sklonost ka preuzimanju tržišnih rizika predstavlja obim potencijalnog neočekivanog gubitka koji je Banka spremna da apsorbuje a koji je nastao usled nepovoljnih promena tržišnih varijabli. U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za tržišni rizik i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou pojedinačnog rizika. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika preuzima neophodne korektivne mere. 13
U okviru tržišnog rizika a u skladu sa Metodologijom za procenu materijalnosti rizika, Banka je procenila devizni rizik kao materijalno značajan rizik. 2.4.3.1. Devizni rizik Devizni rizik je rizik finansijskog gubitka usled promena vrednosti imovine i obaveza usled promena deviznih kurseva. Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka ima aktivan pristup u upravljanju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanje limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Komiteta za rizike. 2.4.4. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi Kamatni rizik u bankarskoj knjizi (IRRBB) je rizik finansijskog gubitka usled promena vrednosti imovine i obaveza u bankarskoj knjizi ili troška oportuniteta usled promena kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi se može javiti u različitim oblicima kao rizik promene cena, rizik krive prinosa, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja kamatnim rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. Formalna pravila i procedure za procenu kamatnog rizika, nadzor, upravljanje i izveštavanje definisani su Politikom upravljanja tržišnim rizikom Banke i povezanim procedurama, koje su takođe u skladu sa Grupnim smernicama i lokalnim regulatornim zahtevima vezanim za kamatni rizik. U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za kamatni rizik i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou pojedinačnog rizika.pri određivanju visine internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik u bankarskoj knjizi, Banka u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za tržišne rizike i rizik likvidnosti polazi od kamatnog gepa i izračunava promene na EVE i NII u različitim scenarijima. Štaviše, najvec i negativni efekat se uzima kao mera internog kapitalnog zahteva. 2.4.5. Operativni rizik Operativni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nenamernih ili namernih propusta zaposlenih, neadekvatnih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i nepredvidivih spoljnih događaja. 14
Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Pravni rizik je rizik finansijskog gubitka usled sudskih ili vansudskih postupaka u vezi sa poslovanjem banke (obligacioni odnosi, radni odnosi, itd.). Operativni rizik nije ograničen samo na rizik od finansijskog gubitka već i na druge negativne ili pozitivne uticaje na ciljeve Banke (uticaj na reputaciju, poslovnu efikasnost itd.). Banka je razvila i usvojila interna regulatorna dokumenta (politike, procedure, smernice) za sve segmente upravljanja operativnim rizikom, a koristi i vrlo razvijenu sistemsku podršku (razvijenu na nivou Eurobank Grupe) za sve tehnike operativnih rizika koje Banka primenjuje. Banka identifikuje i procenjuje dogadjaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezu sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore. Operativne rizike prati po poslovnim sektorima/linijama poslovanja i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno ih analizira kako bi preduzela neophodne korektivne akcije. Događaji operativnog rizika se registruju u bazi podataka operativnog rizika REDB aplikaciji. Banka razvija i prati ključne indikatore rizika (KRI) kao metriku, koja na bazi istorijskih podataka, indicira izloženost operativnom riziku u sadašnjem vremenu i služi kao relevantna mera sistema kontrola primenjenih u poslovnim aktivnostima. Takođe Banka periodično sprovodi samoprocenu operativnog rizika i kontrola (RCSA) koja ima za cilj da identifikuje rizike koji se mogu manifestovati u doglednog poslovnoj budućnosti, da ih proceni i kao krajnji ishod uplaži njihov negativni efekat. Osim toga u sklopu ICAAP procesa Banka procenjuje interni kapitalni zahtev za operativni rizik u stubu 2 korišćenjem hibridnog pristupa (HMA), kombinujući pristup distribucije gubitka (LDA) i pristup scenario analize (SBA). Tokom scenario analize za svaki scenario su procenjivani: najgora (stresna) frekvencija nastanka, najgori moguc i (stresni) finansijski uticaj po nastalom događaju, kao i reputacini uticaj, ako se desi događaj sa najgorim mogucím finansijskim uticajem, tako da procena internog kapitala stuba 2 za operativni rizik korišc enjem HMA pristupa pokriva najgore moguće slučajeve gubitka operativnog rizika u stresnim okolnostima (stres testiranje). Banka procenjuje izloženost operativnom riziku koja nastaje po osnovu uvođenja novih proizvoda i usluga, kao i pri poveravanju svojih aktivnosti trećim licima. U cilju ublažavanja operativnih rizika Banka pribavlja polisu osiguranja od kriminalne/profesionalne odgovornosti i odgovornosti direktora i službenika, kao i opšte polise osiguranja od operativnih rizika osiguranje imovine i osnovnih sredstava i osiguranje gotovine. U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje indikatore za operativni rizik i prati njihovu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika preuzima neophodne korektivne mere. 15