GUIDELINE

Транскрипт

1 ОБЈАВА ПОДАТАКА И ИНФОРМАЦИЈА БАНКЕ СА СТАЊЕМ НА ДАН ГОДИНЕ СБЕРБАНК A.Д. БАЊА ЛУКА

2 САДРЖАЈ УВОД Опште информације о Банци Организациона структура Власничка структура и органи управљања Банком Власничка структура Органи управљања Банком Надзорни одбор Управа Банке Одбор за ревизију Остали одбори Функција интерне и екстерне ревизије Политике накнада Стратегије и политике управљања ризицима Стратегија управљања ризицима Организација функције управљања ризицима Систем извјештавања, мјерења и ублажавања ризика Политике управљања појединачним ризицима Кредитни ризик Тржишни ризик Ризик ликвидности Оперативни ризик Остали ризици Капитал Капитални захтјеви и адекватност капитала Износ капиталних захтјева и стопе капитала Изложеност Банке кредитном ризику Интерна методологија зa oдрeђивaњe испрaвки вриjeднoсти за кредитни ризик Кредитни рејтинзи Контрациклични заштитни слој капитала Финансијска полуга Ликвидносни захтјеви Каматни ризик у банкарској књизи Поступак интeрнe прoцjeнe aдeквaтнoсти кaпитaлa (ICAAP) и поступак интeрнe прoцjeнe aдeквaтнoсти ликвиднoсти (ILAAP) Подаци о банкарској групи Заложена и незаложена имовина

3 УВОД У складу са Одлуком Агенције за банкарство Републике Српске (у даљем тексту: АБРС), број УО-317/17 од године под називом Одлука о објављивању података и информације банке (у даљем тексту: Одлука), Сбербанк а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Банка) објављује квантитативне и квалитативне податке о пословању Банке, који су од значаја за информисање јавности, а тичу се финансијског стања и пословања Банке за годину и односе се на: 1. власничку структуру и чланове органа управљања Банке; 2. политику накнада; 3. стратегију политике за управљање ризицима Банке; 4. капитал и адекватност капитала Банке; 5. захтјеве за ликвидност; 6. изложености по основу улагања Банке; 7. каматни ризик у банкарској књизи; 8. поступак интерне процјене адекватности капитала (у даљем тексту: ICAAP) и поступак интерне процјене адекватности ликвидности (у даљем тексту: ILAAP); 9. банкарску групу и однос између матичног друштва и подређених друштава; 10. заложену и незаложену имовину Банке. 3

4 1 Опште информације о Банци Пословно име: Сбербанк а.д. Бања Лука Сједиште: Јеврејска 71, Бања Лука Банка обавља сљедеће дјелатности (банкарске послове): 1. примање свих врста новчаних депозита депозитни послови; 2. давање и узимање кредита и финансијски лизинг (кредитни послови); 3. девизне, девизно-валутне и мјењачке послове; 4. издавање хартија од вриједности и новчаних картица (емисиони послови); 5. чување средстава и хартија од вриједности и управљање њима (депо послови); 6. куповину и продају хартија од вриједности (посао са ефектима); 7. издавање јемства, гаранција, авала и других облика јемства (гаранцијски послови); 8. послови унутрашњег платног промета; 9. послови платног промета са иностранством; 10. кредитни послови са иностранством; 11. берзански послови у складу са законом; 12. пријем и чување предмета од злата и других племенитих метала, накита и других драгоцјености; 13. држање и издавање сефова у закуп; 14. банкарски, односно финансијски послови у вези са консалтингом; 15. пружање других финансијских услуга. 1.1 Организациона структура У сврху ефикаснијег и рационалнијег пословања, Банка је подијељенa на пословно организоване дијелове. Интерним актом о унутрашњој организацији утврђује се врста и обим послова, дјелокруг рада и надлежности организационих јединица и организационих дијелова, овлаштења за иступање у правном промету и друга питања од значаја за обављање послова на нивоу Банке и у организационим дијеловима Банке. Начин унутрашње организације утврђује се зависно од значаја, врсте, обима, сродности и сложености послова и потребе што бољег извршавања пословних активности Банке. Организационе јединице су основне организационе цјелине у организационој структури Банке, организоване као функционалне организационе цјелине, путем којих се обављају поједине функције управљања и руковођења пословањем Банке, организује одлучивање, рад и обављање послова стручне подршке у раду органа и одбора, те цјелокупном пословању Банке. Организационе јединице Банке систематизоване су као: подручја; сектори; службе; одјељења и регионални центри. Цјелокупна управаљчка и организациона структура представљена је на дијаграму: 4

5 5

6 Организациони дијелови су пословне јединице Банке, формиране у оквиру Сектора продаје и мреже филијала, односно регионалних центара у оквиру предметног Сектора, путем којих Банка обавља регистроване пословне дјелатности, у сједишту и ван сједишта Банке. Организациони дијелови Банке се оснивају као филијале које представљају основни облик пословних јединица (организационих дијелова) Банке. Нижи организациони дијелови основани у оквиру филијала и зависни од филијала су агенције и шалтери. На дијаграму у наставку су представљени организациони дијелови Банке. 6

7 Регионални центар Бања Лука Retail Центар Регионални центар Поткозарје Retail Центар Регионални центар Добојско-посавски Retail Центар Регионални центар Семберско-романијско-херцеговачки Retail Центар Бања Лука Филијала Козарска Дубица Филијала Добој Филијала Бијељина Филијала Центар Агенција Градишка Филијала Теслић Агенција Бијељина Агенција Обилићево Агенција Царински терминал Шалтер Модрича Филијала Источно Сарајево Филијала Старчевица Агенција Приједор Филијала Брод Агенција Пале Агенција Нова Варош Агенција Нови Град Агенција Дервента Агенција Требиње Филијала Tropic Шалтер Гацко Агенција Лакташи Филијала Љубиње Агенција Лакташи Агенција Србац Филијала Прњавор Филијала 7

8 2 Власничка структура и органи управљања Банком 2.1 Власничка структура Банка је, у погледу своје власничке структуре и успостављања органа управљања, усклађена са важећим прописима, Законом о банкама (Службени гласник Републике Српске број 04/17 и 19/18, у даљем тексту: Закон) и прописима АБРС (у даљем тексту: подзаконски акти). Акционари који имају 5% или више учешћа у капиталу или гласачким правима Банке су: Ред. бр. Име/назив акционара који имају 5% или више учешћа у капиталу (редослијед по величини учешћа) Власничка структура Обичне акције % учешћа Приоритетне акције 1. Sberbank Europe AG 99,64% - Табела 1 Власничка структура Банке 2.2 Органи управљања Банком Управљање Банком организује се у облику дводомног система чији су органи управљања Надзорни одбор и Управа Банке. Избор и процјена чланова Надзорног одбора и Управе Банке (даље: чланови органа управљања Банке), врши се у складу са Законом, Одлуком о процјени чланова органа банке (''Службени гласник Републике Српске'' бр.75/17) и политикама Банке: - Политиком за избор и процјену испуњености услова за чланство и самопроцјену рада Надзорног одбора и поступак процјене, усвојену од Скупштине Банке и - Политиком за избор и процјену чланова Управе и носилаца кључних функција и поступак процјене, усвојену од стране Надзорног одбора Банке. У складу са наведеним актима, Банка спроводи иницијалну и редовну процјену чланова органа управљања. Избор и именовање чланова органа управљања Банке врши се на основу иницијалне процјене кандидата за чланове органа управљања, те процјене предложеног састава органа управљања у цјелини. Редовна процјена чланова и процјена органа управљања Банке у цјелини, врши се једном годишње и резултати исте достављају се АБРС до 31. марта сваке године. Процјена обухвата процјену испуњености прописаних услова за чланство у органима управљања Банке и подобности кандидата за обављање појединачних функција чланова органа Банке на које су предложени, односно именовани, као и процјену подобности органа управљања у цјелини у предложеном, односно именованом саставу. Процјена се спроводи на основу самопроцјена и остале прописане документације, коју Банци достављају кандидати, односно чланови органа управљања. Процјену врши Одбор за именовања Банке. Одбор за именовања утврђује резултате иницијалне, односно редовне процјене и о истима извјештава Надзорни одбор Банке, те у складу с резултатима процјене предлаже доношење одговарајућих одлука Надзорном одбору, односно Скупштини Банке. Надзорни одбор Банке разматра приједлог Одбора за именовања и извјештај с резултатима иницијалне процјене кандидата за чланове органа управљања Банке и оцјењује да ли је процјена предложених кандидата извршена у складу са Одлуком о процјени чланова органа банке и политикама Банке, тј. да ли испуњавају услове прописане Законом, подзаконским актима и актима Банке, те: - уколико, према резултатима процјене кандидата за чланове Управе, утврди да кандидати испуњавају прописане услове и критеријуме подобности за чланство у Управи Банке, да су процијењени подобним за обављање појединачних функција за које су предложени, те да је подобност предложеног састава Управе, у цјелини, позитивно оцијењена и да кандидати за чланове Управе пружају увјерење да ће својим радом обезбиједити законито, сигурно и стабилно пословање Банке, односно спровођење усвојене пословне политике и стратегије управљања ризицима на адекватан начин, Надзорни одбор 8

9 Банке потврђује резултате иницијалне процјене предложених кандидата, односно усваја приједлог Одбора за именовања и именује предсједника и чланове Управе, - уколико, према резултатима процјене кандидата за чланове Надзорног одбора, утврди да кандидати испуњавају прописане услове и критеријуме подобности за чланство у Надзорном одбору Банке, да су процијењени подобним за обављање појединачних функција за које су предложени, те да је подобност предложеног састава Надзорног одбора, у цјелини, позитивно оцијењена и да кандидати за чланове Надзорног одбора пружају увјерење да ће својим радом обезбиједити ефикасно надзирање пословања Банке и рада Управе Банке, односно услове за ефикасно управљање ризицима у пословању Банке и адекватан рад контролних функција, у складу са законским и другим прописима, Надзорни одбор Банке утврђује приједлоге одлука Скупштине Банке о именовању чланова Надзорног одбора Банке, те исте подноси Скупштини Банке на разматрање и усвајање. Банка подноси захтјеве за давање претходних сагласности АБРС предложеним кандидатима за обављање функција чланова органа управљања за које су предложени, уз које доставља приједлоге за именовање кандидата, резултате иницијалне процјене и осталу прописану документацију, те одлуке Надзорног одбора, односно Скупштине Банке о именовању чланова органа управљања ступају на снагу даном прибављања претходне сагласности АБРС. У поступку редовне процјене, Надзорни одбор Банке разматра извјештај Одбора за именовања с резултатима процјене чланова органа управљања, као и органа управљања у цјелини, те уколико се, према резултатима редовне процјене, утврди да чланови појединог органа управљања испуњавају прописане услове за чланство у предметном органу управљања Банке, да су процијењени као 'подобни' за обављање појединачних функција за чије обављање су именовани и да је подобност органа управљања у цјелини позитивно оцијењена, Надзорни одбор потврђује редовну процјену подобности чланова органа управљања. У случају да појединачни чланови, односно орган управљања у цјелини, буду оцијењени као неподобни или подобни уз испуњење одређених услова, Надзорни одбор доноси, односно предлаже друге одлуке у складу са законским и подзаконским прописима и актима Банке. Редовном процјеном Банка обезбјеђује подобност појединачних чланова и цјелокупног састава органа управљања Банке, у континуитету, током трајања текућих мандата. Током године, Банка је извршила редовну (годишњу) процјену чланова органа управљања Банке, те резултате процјене доставила АБРС у прописаном року. У току године, Банка је спровела и иницијалну процјену чланова органа управљања, сходно чињеници да су у предметној пословној години истицали мандати Управе Банке и Надзорног одбора Банке, те су органи управљања Банке именовани на наредни мандатни период од 4 (четири) године ( ), на основу одговарајућих одлука о именовању и сагласности за обављање појединачних функција на које су кандидати предложени, датих од АБРС Надзорни одбор Чланове Надзорног одбора именује и разрјешава Скупштина Банке, уз могућност поновног избора, на период од 4 (четири) године. Чланови Надзорног одбора испуњавају услове и критеријуме прописане за чланство у Надзорном одбору. Састав Надзорног одбора Банке чини 5 (пет) чланова од којих су 2 (два) члана независна од Банке. Чланови Надзорног одбора Банке су: Чланови Надзорног одбора Банке Ред. бр. Име и презиме Кратка биографија 1. Александер Вите, предсједник Надзорног одбора Докторирао је правне науке године на Универзитету у Бечу. Именован је за предсједника Надзорног одбора Банке године, са дугогодишњим професионалним искуством у области банкарства. Поред чланства у Надзорном одбору Банке, обавља и функцију члана Управе за ризике у Sberbank Europe Групи, Беч (у даљем тексту: SBEU Група). 2. Петар Грујић, замјеник предсједника Надзорног одбора Завршио је Економски факултет године на Универзитету у Београду. Именован је за замјеника предсједника Надзорног одбора Банке године. Поред чланства у Надзорном одбору Банке, обавља и функцију руководиоца Сегмента мала и средња предузећа (МСП) и управљања производима у SBEU Групи. 9

10 Табела 2 Чланови Надзорног одбора Банке Управа Банке Чланови Надзорног одбора Банке Ред. бр. Име и презиме Кратка биографија Илка Вилиус, члан Надзорног одбора Стеван Димитријевић, независни члан Надзорног одбора Стефан Франц Дертниг, независни члан Надзорног одбора Дипломирала је на "Фридрих Шилер" Универзитету у Јени, смјер Економија и пословна администрација. Именована је за члана Надзорног одбора Банке године. Поред чланства у Надзорном одбору Банке, обавља и функцију руководиоца Контролинга и стратешког планирања у SBEU Групи. Завршио је Правни факултет године на Универзитету у Београду. За независног члана Надзорног одбора Банке именован је први пут године, а мандат му је продужен дана године. Поред чланства у Надзорном одбору Банке, оснивач је и адвокат у Адвокатској канцеларији "Димитријевић & Партнери" Бања Лука. Стекао је звање магистра у области наука у инжињерству године на Универзитету у Бечу. За независног члана Надзорног одбора Банке именован је први пут године, а мандат му је продужен дана године. Поред чланства у Надзорном одбору Банке, обавља функцију директора "Futurespace GmbH" у Берлину, Њемачка. Управа Банке организује рад, води пословање и заступа Банку. Чланови Управе Банке имају одговарајуће квалификације, стручна знања, вјештине и искуство из области финансија потребно за вођење пословања Банке, те испуњавају потребне услове и критеријуме за обављање функције члана Управе Банке. Управу Банке чине 3 (три) члана: предсједник Управе и 2 (два) члана Управе задужена за одређене пословне области. Мандат чланова Управе траје 4 (четири) године, уз могућност поновног избора. Чланови Управе Банке у садашњем саставу (Табела 3) именовани су дана године на период од 4 (четири) године. Чланови Управе Бнаке Ред. бр. Име и презиме Кратка биографија Александар Кесић, предсједник Управе Сандро Михајловић, члан Управе Слободан Зрилић, члан Управе Табела 3 Чланови Управе Банке Завршио је Економски факултет године на Универзитету у Бањој Луци. За члана Управе Банке први пут је именован године, док функцију предсједника Управе обавља од године до данас. Завршио је студије Еуро Колеџа у Куманову, Македонија чиме је стекао звање дипломираног економисте у пословној администрацији, као и студије Економије на Универзитету за пословни инжињеринг и менаџмент у Бањој Луци. За члана Управе банке за Retail први пут је именован године. Стекао је звање дипломираног економисте из области финансија, банкарства и осигурања на Економском факултету Универзитета у Београду године. За члана Управе Банке за ризике и финансије је именован године. 2.3 Одбор за ревизију Одбор за ревизију Банке је успостављен у складу са одредбама Закона и чине га 3 (три) члана (Табела 4). Чланови Одбора за ревизију Банке у садашњем саставу именовани су дана године на период од 4 (четири) године. 10

11 Чланови Одбора за ревизију Ред. бр. Име и презиме 1. Амел Кадић, предсједник 2. Полина Данилова, замјеник предсједника 3. Горан Дробњак, члан Табела 4 Чланови Одбора за ревизију 2.4 Остали одбори Поред горе наведених, у складу са одредбама Закона и подзаконских аката, Надзорни одбор Банке успоставио је сљедеће одборе: Одбор за именовања, Одбор за ризике и Одбор за накнаде. Преглед чланова наведених одбора, дат је у Табели 5. Чланови осталих одбора Надзорног одбора, уколико су успостављени Одбор за именовања Учесталост засједања 1. Илка Вилиус, предсједник 1 сједница годишње 2. Петар Грујић, замјеник предсједника 1 сједница годишње 3. Рада Станетић, члан 1 сједница годишње Одбор за ризике Учесталост засједања 1. Александер Вите, предсједник 1 сједница годишње 2. Петар Грујић, замјеник предсједника 1 сједница годишње 3. Владимир Манојловић, члан 1 сједница годишње Одбор за накнаде Учесталост засједања 1. Стефан Франц Дертниг, предсједник 1 сједница годишње 2. Стеван Димитријевић, замјеник предсједника 1 сједница годишње 3. Рада Стaнетић, члан 1 сједница годишње Табела 5 Чланови осталих одбора Надзорног одбора Банке 2.5 Функција интерне и екстерне ревизије Банка је успоставила контролну функцију интерне ревизије, организовану као посебну организациону јединицу, чија је основна сврха да Надзорном одбору/одбору за ревизију и органима управљања да независно и објективно мишљење о питањима која су предмет ревизије, пружи гаранцију за ефективност и ефикасност интерне контроле, управљања ризицима и управљања системима, те да на тај начин помогне органима управљања да постигну свој циљ, да заштите организацију и њен углед. Руководилац Службе интерне ревизије је одговоран за свеобухватност и квалитет рада контролне функције интерне ревизије. Скупштина акционара, уз претходно прибављено одобрење АБРС, именовала је за независног екстерног ревизора за годину Ernst & Young доо Сарајево. 3 Политике накнада Управа Банке одговара за спровођење Политике накнада и предлаже њено преиспитивање и провјеру Одбору за накнаде, коју након преиспитивања усваја Надзорни одбор, а сагласност на Политику накнада, даје Скупштина акционара Банке. Минимално једном годишње, документ Политика накнада се ажурира од стране Одбора за накнаде, након чега Надзорни одбор усваја Политику накнада и обезбјеђује спровођење Политике накнада, а Скупштина акционара Банке одлучује о давању сагласности на Политику накнада, а о спровођењу политике Надзорни одбор се информише најмање једном годишње. 11

12 Банка одређује одговарајући однос између фиксног и варијабилног дијела укупне накнаде, с тим да варијабилни дио накнаде сваког запосленог не смије бити већи од 100% фиксног дијела његове укупне накнаде. Право на варијабилну накнаду могу остварити сви запослени, уколико испуњавају услове прописане Политиком накнада и другим интерним актима Банке, којима се регулишу питања накнада. Не доводећи у питање општа начела уговорног и радног права, укупан износ варијабилне накнаде ће се, начелно, знатно умањити у случају знатно нарушене успјешности или остваривања губитка Банке, на основу и у складу са одлуком Надзорног одбора. Критеријум успјешности за исплату варијабилне накнаде зависи од резултата запосленог, пословне јединице и пословних резултата Банке. Варијабилна накнада одражава накнаду за радни учинак који је одржив и прилагођен ризику, а већи од радног учинка који се захтијева за испуњење обављањем послова радног мјеста. Критеријуми за исплату прописани су Политиком накнада и другим актима Банке који се односе на варијабилне накнаде, а у складу са Одлуком АБРС о политици и пракси накнада. Мјесечна примања и остала примања чланова Управе Банке одређује Надзорни одбор, односно Скупштина Банке, у складу са Законом. Мјесечна примања се уговарају у фиксном износу, те су у складу са циљевима, стратегијом управљања ризицима и пословном стратегијом Банке, а зависе од висине одговорности, сложености пословних процеса и задатака које захтијева подручје овлаштења и одговорности одређеног члана Управе. Систем накнада у Банци чине укупне накнаде запослених, и то: плате запослених који су у радном односу у Банци; облици варијабилне накнаде у Банци. Плате запослених који су у радном односу у Банци обухватају: плате за обављени рад и вријеме проведено на раду, те накнаде плата за вријеме одсуствовања са рада; увећања плате; друга примања по основу радног односа, укључујући: дневнице, накнаде трошкова, отпремнине, средства на име помоћи раднику или његовој породици, јубиларне награде и др. Облици варијабилне накнаде у Банци су: годишње варијабилне накнаде (годишњи бонуси за радни учинак), које могу остварити сви запослени чије професионалне активности имају значајан утицај на ризични профил Банке и други запослени у контролним функцијама и функцијама подршке пословању, чији се радни учинак оцјењује само на годишњем нивоу; краткорочне варијабилне накнаде (стимулације) које могу остварити запослени у пословним областима продаје и наплате, а чији радни учинак се оцјењује за период краћи од годину дана. Одгађање исплате варијабилног дијела накнаде се врши под условима прописаним регулаторним и интерним актима. Надзорни одбор Политиком накнада утврђује структуру система накнада, основна правила и принципе управљања накнадама, обезбјеђује спровођење Политике и пракси накнада у оквиру система управљања и доноси појединачне одлуке о накнадама, у складу са својим надлежностима, које су прописане законским и подзаконским актима и Статутом Банке. Оцјену примјене Политике, најмање једном годишње, врши контролна функција интерне ревизије, те извјештај о томе доставља Одбору за ревизију и Надзорном одбору. Одбор за накнаде, најмање једном годишње, прегледа и преиспитује принципе Политике и оцјењује усклађеност спровођења Политике са релевантним прописима, смјерницама, принципима и кодексима, те политикама и процедурама Банке везаним за накнаде запослених, у који поступак је дужан укључити контролне функције Банке, Службу људских ресурса, Правну службу и Сектор финансија. Управа Банке спроводи и обезбјеђује спровођење Политике и других аката Надзорног одбора и Скупштине о накнадама, те њихову усклађеност са важећим прописима. Успјешност запослених у оквиру Банке се процјењује у поступку евалуације запослених у складу са интерним актима Банке. Сви запослени имају право на исплату варијабилне накнаде под условима прописаним Политиком накнада и другим интерним актима Банке. 12

13 У табели испод приказане су нето накнаде запослених за годину по пословним подручјима: у 000 КМ Пословно подручје Укупне нето накнаде Пословање са великим предузећима 814 Пословање са становништвом и микро предузећима 3,047 Остало 3,614 Укупно 7,475 Табела 6 Нето накнаде запослених за години према подручјима пословања У наредној табели су приказани износи нето накнада по категоријама запослених. Категорија запослених у 000 КМ Укупне нето накнаде Надзорни одбор, Управа, кључне функције 1,813 Oстали радници 5,662 Укупно 7,475 Табела 7 Укупан износ нето накнада по категоријама запослених за годину У наредној табели је приказан износ нето накнада подијељен на фиксну и варијабилну накнаду са бројем прималаца као и њихов распоред по врстама. у 000 КМ Врста накнаде Укупне нето накнаде Број прималаца Фиксна накнада 6, Варијабилна накнада Укупно 7,475 Табела 8 Укупан износ нето накнада подијељен на фиксну и варијабилну накнаду и број запослених на које се односи Укупан износ варијабилних нето накнада је исплаћен у новцу. Банка не примјењује пензионе погодности на дискреционом основу појединачним запосленим, у складу са њиховим учинком. Пензионе накнаде се увијек дају у складу са законским и подзаконским прописима, Правилником о раду и другим општим актима Банке. У Банци нема запослених чије варијабилне нето накнаде износе КМ или више у финансијској години. 4 Стратегије и политике управљања ризицима 4.1 Стратегија управљања ризицима Банка је успоставила систем управљања ризицима чија је основна начела прописала интерним актом Стратегија ризика и капитала. Стратегија дефинише основне параметре за савјесно и континуирано управљање свим ризицима који нужно произлазе из пословног модела Банке и њене пословне стратегије са којом се стратегија ризика и капитала континуирано усклађује. Стратегија ризика дефинише принципе у области управљања ризицима, склоност ка преузимању ризика, тренутни и циљни ризични профил Банке, организациони оквир за ризике у процесу свакодневног управљања и доношења одлука. Стратегија ризика и капитала, као и пословна стратегија се редовно прегледају (најмање једном годишње) учешћем свих организационих јединица које се баве управљањем ризицима и капиталом, у оквиру својих овлашћења. Кроз редовне мјесечне извјештаје врши се поређење остварених резултата пословања са планираним, те прогнозирање резултата за крај пословне године, како би се правовремено идентификовала потенцијална одступања у односу на пословни план. Банка је успоставила систем управљања ризицима у односу на њен ризични профил и пословну политику и стратегију. Дефинисан је скуп мјера којима се осигурава: 13

14 идентификација, процјена и агрегација свих значајних ризика; праћење, ограничавање и контрола обима преузетих ризика; планирање нивоа ризика; имплементација активности за смањење ризика како би се одржао прихватљив ниво ризика унутар утврђених екстерних (регулаторних) и интерних лимита током реализације плана пословања. Циљни ризични профил Банке је представљен кроз алокацију капитала за покривање ризика у оквиру процеса одређивања капацитета за преузимање ризика. Одређивање капацитета за преузимање ризика представља једну од кључних активности у низу активности за управљање и контролу ризика у Банци и на свеобухватан начин покрива све врсте ризика обезбјеђујући да Банка увијек послује са довољно капитала за покриће свих значајних ризикa. За сваку врсту ризика постоје успостављени процеси, документовани релевантним смјерницама са дефинисаним показатељима праћења ризика, те одговарајући кораци и мјере које се примјењују у случају евентуалних неусклађености. Сваки од препознатих ризика се појединачно процјењује у складу са заступљеношћу тог ризика. Такође, тачно су дефинисане одговорне функције и задаци у свакој фази процеса управљања ризицима у Банци. Интерним актима прописан је начин понашања и креирано је окружење којим се настоји обезбиједити адекватност идентификовања, мјерења и праћења ризика, а у складу са регулаторним захтјевима и склоношћу ка преузимању ризика Банке и њиховом прихватању Организација функције управљања ризицима За функцију управљања ризицима, као и за постављање свеобухватног оквира за управљање ризицима и капиталом на нивоу Банке одговоран је члан Управе надлежан за ризике и финансије, под чијом надлежношћу су одговарајуће организационе јединице задужене за управљање ризицима (Сектор управљања ризицима, Сектор риск менаџера), које покривају све најважније ризике којима је Банка изложена. Одговорност поменутих сектора подразумијева идентификацију, мјерење као и оцјену ризичног профила Банке, надзор над функционисањем метода и модела за управљањем свим врстама ризика, као и праћење и спровођење законских прописа, усвојених стратегија, политика, смјерница и одлука руководећих тијела Банке. Под надлежношћу поменутог члана Управе у дијелу из домена управљања ризицима је и Сектор реструктурисање и наплата проблематичних потраживања. Поред поменутих сектора у процес управљања ризицима укључени су и одговарајући одбори: Кредитни одбори одлучују о пласманима становништву и правним лицима. Постоји више нивоа кредитних одбора, односно колегијалних тијела која имају овлашћења за одобравање кредитних захтјева, у зависности од износа траженог пласмана и карактеристика тражиоца кредита и захтјева; Одбор за управљање ризицима Одбор основан од стране Управе Банке одговоран за праћење и контролу постојећих и будућих ризика и разматрање о стратешким и структурним питањима у вези са управљањем ризицима; Одбор за ризике основан од стране Надзорног одбора, између осталог, у циљу праћења спровођења стратегије, адекватности и начина спровођења усвојених политика и других процедура за управљање ризицима као и адекватности и поузданости цјелокупног система за управљање ризицима; Одбор за управљање активом и пасивом - Одбор основан од стране Управе Банке који представља главно тијело за доношење одлука о тренутним и очекиваним каматним и девизним ризицима у банкарској књизи, као и о ризику ликвидности, финансирању и управљању капиталом према захтјеву регулатора, са циљем да се оптимизује профил ризик/принос; Одбор за проблематичну активу Одбор одговоран за све изложености сврстане у категорију проблематични пласмани који представља централни орган за доношење одлука по питању свих појединачних трансакција у вези са проблематичним пласманима. Организациона структура Банке обезбјеђује подјелу дужности, надлежности и одговорности запослених, на начин који спрјечава сукоб интереса и осигурава транспарентан документован процес доношења одлука и имплементације одлука. Организациона структура за управљање ризицима је у складу са регулаторним захтјевима и односи се на функционално раздвајање активности преузимања ризика од активности управљања ризицима, као и принцип избјегавања сукоба интереса на свим нивоима доношења одлука. Руководилац Сектора управљања ризицима именован је од стране Надзорног одбора Банке и за руководиоца Контролне функције управљања ризицима. Поред ове, у складу са Законом, успостављене су још двије контролне функције, које је такође именовао Надзорни одбор: Контролна функција праћења усклађености пословања и Контролна функција интерне ревизије. 14

15 Контролне функције су организоване на начин који обезбјеђује избјегавање сукоба интереса и независност у раду, а чине их запослени одговарајућих квалификација, знања и искустава неопходних за квалитетно обављање предвиђених активности. Контролна функција управљања ризицима врши анализу, процјењивање и праћење свих ризика којима је Банка изложена или би могла бити изложена, вредновање адекватности и дјелотворности унутрашњих контрола, те остале послове утврђене Законом и подзаконским актима. Контролна функција праћења усклађености пословања осигурава праћење, провјеру и увид у законитост и интегритет пословања Банке у циљу смањења ризика усклађености са интерним и екстерним прописима, кроз учешће у усаглашавању интерних аката на нивоу Банке. До момента ове објаве, поредећи са стањем на године извршена је промјена начина организовања ове функције на начин да је Служба за спречавање прања новца која је организационо припадала овој функцији издвојена у посебну организациону јединицу. Контролна функција интерне ревизије врши провјеру примјене и ефикасности упостављених поступака за управљање ризицима и провјеру усклађености са интерним политикама, правилницима, процедурама, упутствима и стратегијом ризика. У скоријем периоду Банка није планирала вршити промјене начина организације нити кадровске структуре запослених. Организациона структура Банке са детаљном организационом структуром подручја/функције ризика је дефинисана интерним актом Систем извјештавања, мјерења и ублажавања ризика Банка одржава функцију управљања ризицима кроз адекватно ограничавање ризика и контролу уз неограничен приступ информацијама, локацијама и документима у оквиру својих дужности, и која је инкорпорирана у цијелу организацију независно од пословних активности из осталих области пословања Банке. Редовно се спроводе сљедеће активности: идентификација свих ризика којима је Банка изложена или би могла бити током спровођења пословних активности у сваком сегменту и локацији на којој обавља своје пословање; квантификација ризика који би могли да утичу на тренутну и/или будућу зараду Банке, те доступни регулаторни и интерни/економски капитал. Током процеса квантификације, посебна пажња се посвећује поређењу тренутног обима ризика са очекиваним, неочекиваним, предвиђеним или обимима ризика у периоду стреса. Све одлуке се доносе након разматрања не само поврата већ и утицаја ризика; управљање ризицима путем адекватних метода за смањење ризика; управљање и мониторинг над свим ризицима којима је Банка тренутно изложена или би могла бити изложена. Успостављене су линије извјештавања и прописана динамика редовног извјештавања органа управљања Банке, којим је обухваћено управљање ризицима, укључујући и контролу ризика, те кориштење тих извјештаја у процесу доношења пословних одлука, на јасан и транспарентан начин. Банка је дефинисала оквир о висини ризика који је спремна да преузме и он описује методологију и начин извјештавања о висини ризика које је Банка спремна да преузме. Овај извјештај садржи најважнији сет индикатора из области управљања ризицима, нивое интерних лимита и/или циљаних вриједности. Сви индикатори се прате мјесечно и извјештај се презентује на мјесечним сједницама Одбора за управљање ризицима и на редовним сједницама Надзорног одбора (квартално). Извјештавање о капацитету за преузимање ризика је такође интегрисано у интерни систем извјештавања Банке. Извјештај укључује основне показатеље промјене интерног капиталног захтјева за све значајне ризике. Извјештај се презентује на мјесечним сједницама Одбора за управљање ризицима. У зависности од врсте и динамике праћења (дневни, мјесечни ниво) успостављених лимита дефинисаним процедурама успостављен је висок степен интеракције између идентификовања, мјерења или процјене и праћења ризика, те стварне праксе преузимања ризика у Банци. Интерним актима је јасно дефинисано поступање у случајевима кршења успостављених лимита, укључујући начин комуникације и одговорне особе. 15

16 Путем редовног мјесечног извјештавања на сједницама Одбора за управљање ризицима и Одбора за управљање активом и пасивом, Управа Банке је укључена у процес контроле ризика, док се Одбор за ризике и Надзорни одбор извјештавају квартално. Кључни показатељи пословања Банке се објављују у Годишњим извјештајима који су, такође, доступни на интернет страници Банке. 4.2 Политике управљања појединачним ризицима Кредитни ризик Кредитни ризик је ризик настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке усљед неизвршавања обавеза дужника према банци. Циљ управљања кредитним ризиком је постављање прихватљивих нивоа изложености кредитном ризику и обезбjеђивање минимизирања потенцијалних губитака који могу настати из кредитних послова закључених са клијентом. Одржавање кредитног ризика у прихватљивим оквирима за Банку обезбијеђено је кроз успостављене интерне процедуре за управљање кредитним ризиком. Основе за управљање кредитним ризиком представљају стратегије, политике и процедуре Банке као и важећа законска регулатива Републике Српске. Наведена документа постављају опште смјернице за управљање ризицима, принципе управљања ризицима, процедуре, техничку и организациону структуру, оперативну примјену, дефинишу пословне циљеве и постављају одређена ограничења у пословању. За управљање и контролу кредитног ризика одговорне су организационе јединице под надлежношћу члана Управе надлежног за ризике и финансије: оцјену кредитног ризика врше одговарајући нивои одлучивања у процесу одобравања пласмана правним и физичким лицима у складу са стратегијом и дефинисаном склоношћу ка преузимању ризика у циљу очувања ризичног профила и квалитета активе; мониторинг кредитног ризика пласмана правних лица обавља Сектор риск менаџера на нивоу појединачног пласмана. Праћење квалитета и кретања портфолија пласмана физичким лицима врши Одјељење кредитних ризика на збирном нивоу; Сектор реструктурисање и наплата проблематичних потраживања је сектор надлежан за управљање кредитним ризиком пласмана класификованих у категорије: потенцијално проблематични и проблематични портфолио, са циљем побољшања ризичног профила и квалитета активе; Сектор управљања ризицима, односно његово Одјељење кредитних ризика одговорно је за израду и имплементацију стратегија и политика из домена кредитних ризика у складу за законом и стандардима SBEU Групе, те заједно са Одјељењем интегрисаног менаџмента ризика, за мониторинг остварења пословних циљева у погледу поштовања законски прописаних и интерно дефинисаних лимита. Ова два одјељења припремају извјештаје о стуктури и квалитету кредитног портфолија и поштовању лимита, а задужена су и за развој и унапређење система процјене и мјерења параметара кредитног ризика (PD - вјероватноћа настанка статуса неизмирења обавеза, LGD - губитак у случају настанка статуса неизмирења обавеза, EAD - изложеност у случају настанка статуса неизмирења обавеза). Управљање кредитним ризиком је и одговорност свих учесника у процесу кредитирања. Методе мјерења кредитног ризикa Банка процјењује кредитну способност сваког клијента/изложености у тренутку подношења захтјева и накнадно, коришћењем рејтинг алата са специфичним параметрима за сваки сегмент клијента са циљем да се минимизира кредитни ризик. Рејтинг резултат одражава процијењени ниво бонитета клијента. Банка је дефинисала рејтинг процес, као и сродне процесе у својим интерним процедурама. Банка је дефинисала систем лимита (ограничења) у својим смјерницама за управљање кредитним ризиком. Процедура процјене кредитне способности клијента укључује процјену сваког зајмопримца, успостављајући максималан износ кредита који може бити одобрен клијенту као и прихватљив ниво обезбјеђења (колатерала), а све у циљу смањења кредитног ризика. Банка редовно надзире кретање кредитног портфолија како би се предузеле све мјере у циљу смањења потенцијалних губитака. 16

17 Такође су дефинисани и лимити одлучивања тј. износи пласмана који могу бити одобрени од стране надлежних лица укључених у кредитни процес, а у складу са одлуком Управе. Континуирано се прати, вреднује и разматра да ли су ограничења у односу на сегмент, изложеност, ниво рејтинга и сектор у складу са политикама и стратегијом за управљање ризицима, стандардима SBEU Групе и да ли је успостављен процес редовне оцјене кредитне способности клијента. Начини ублажавања кредитног ризикa Употреба и управљање средствима обезбјеђења је једна од основних компоненти управљања кредитним ризиком. Заједно са сагледавањем финансијског стања зајмопримца, средства обезбјеђења се сматрају веома важном детерминантом за одређивање изложености кредитном ризику. Најзаступљенија средства обезбјеђења у кредитном портфолију Банке су хипотеке на стамбеним и пословним непокретностима, готовински депозит, залози на покретној имовини, јемства правних и физичких лица и остало. Процјена вриједности непокретности се врши у моменту одобравања пласмана, док се поновно процјењивање вриједности непокретности врши у складу са важећом законском регулативом и одговарајућим интерним актима. Банка проводи тестирање отпорности на стрес за кредитни ризик једном годишње обухватајући најзначајније области пословања које могу бити ризичне за Банку. Тестирање отпорности на стрес се спроводи путем сценарио анализе, изводећи симулацију два могућа сценарија за наредне три године основни сценарио (наставак постојећих економских трендова у будућности) и сценарио тешке рецесије (значајно погоршање економских показатеља у наредне три године) на портфолију правних лица и портфолију физичких лица. Резултати тестирања отпорности на стрес за годину показују да ни основни, као ни сценарио тешке рецесије, не би проузроковали негативне ефекте на пословање и капитал Банке. Банка располаже довољним износом капитала за покриће кредитног ризика. Кредитни ризик друге уговорне странe Ризик друге уговорне стране је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке усљед неизмирења обавезе друге уговорне стране у трансакцији прије коначног поравнања новчаних токова трансакције. Додјељујући кредитни лимит свакој појединачној другој уговорној страни и мјерењем изложености према другој уговорној страни, Банка контролише износ кредитног ризика према датој другој уговорној страни током одређеног периода. Циљ је да се утврди потенцијална будућа изложеност друге уговорне стране током одређеног периода те да се осигура да изложеност не прекорачи одређену дефинисану вриједност (кредитни лимит). Кредитни лимит је утврђен у складу са склоношћу Банке ка преузимању ризика, као и у складу са кредитним профилом друге уговорне стране. Поступак успостављања и праћења искоришћености лимита се примјењује за све трансакције које се извршавају на финансијском тржишту, а уговорене су са финансијским институцијама, државним институцијама и централном банком. За мјерење кредитне изложености према другим уговорним странама у складу са регулаторним захтјевима успостављене су сљедеће врсте лимита: Лимити за билансне изложености: - међубанкарске позајмице (кредити); - пласирани депозити; - стања на ностро рачунима (укључујући испоручени колатерал); - билансне изложености по основу документарних послова (гаранције, контра-гаранције и акредитиви). Лимити за ванбилансне изложености: - финансијски деривати Лимит емитента: - инвестиције у хартије од вриједности. 17

18 Праћење билансне и изложености по основу улагања у хартије од вриједности, у смислу праћења искориштености лимита, врши се на бруто принципу (узима се у обзир укупан износ изложености). Приликом праћења изложености по основу финансијских деривата, Банка примјењује методу тржишне вриједности, при чему изложеност представља збир: садашњег трошка замјене, односно садашње тржишне вриједности (за деривате чија је садашња тржишна вриједност негативна, текућа изложеност је нула); потенцијалне будуће кредитне изложености друге уговорне стране, која се израчунава као производ хипотетичког или номиналног износа и одговарајућег процента у зависности од врсте финансијског иструмента и преосталог рока доспјећа. Уколико се трансакција са одређеним финансијским дериватом уговара између Банке и клијента (правног лица), поред одобрења одговарајућег лимита, потребно је да клијент Банци стави на располагање и одређени инструмент осигурања (новчани депозит), чиме се додатно ограничава кредитни ризик друге уговорне стране. Вредновање трансакција и праћење искоришћености лимита се врши на дневној основи. У случају искоришћености лимита у висини од 80%, а која је настала као резултат неповољних тржишних кретања, Банка обавјештава клијента да је потребно да изврши доплату средстава новчаног депозита. Уколико клијент не изврши доплату новчаног колатерала, Банка ће затворити трансакцију контра-трансакцијом. У случају кршења лимита, узроци кршења ће бити истражени и покренуће се одговарајуће мјере за ублажавање. Класификација кршења лимита је детаљно објашњена у интерним актима Банке. Изложеност према лицима у посебном односу са Банком (банкама чланицама SBEU Групе) поред наведених, интерно дефинисаних лимита, не смије прелазити законом дефинисана ограничења у односу на регулаторни капитал. Банка не спроводи тестирање отпорности на стрес за кредитни ризик друге уговорне стране, с обзиром на материјалну незначајност овог ризика Тржишни ризик Тржишни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал Банке због промјене цијена на тржишту, а обухвата: девизни ризик; ризик позиције; робни ризик. За управљање и контролу тржишних ризика одговорно је Одјељење тржишних и оперативних ризика, које је у саставу Сектора управљања ризицима. Одјељење тржишних и оперативних ризика прописујe и имплементира систем управљања и контроле тржишних ризика на нивоу Банке кроз активности као што су давање оцјене ризичног профила те мјерење/процјењивање, праћење и извјештавање о тржишном ризику. Тржишни ризик се контролише на основу интерних процедура и лимита, важеће регулативе прописане од стране АБРС, те у складу са дефинисаним процедурама и лимитима SBEU Групе. Девизни ризик представља ризик промјене девизног курса и промјене цијене злата. Банка је изложена девизном ризику по основу посједовања имовине и обавеза у страној валути, односно дугих и кратких отворених девизних позиција. С обзиром да кретања девизних курсева утичу на девизне позиције, самим тим и на приходе, расходе и капитал, неопходно је константно надгледање, управљање и извјештавање о наведеним позицијама. Како би ограничила изложеност девизном ризику по основу отворених девизних позиција, поред законских лимита, Банкa је дефинисала интерне лимите за највећу дозвољену отворену девизну позицију по валутама, при чему интерни лимити не смију прећи законски дефинисана ограничења. Поред тога, Банка настоји да девизне позиције држи затвореним, у циљу смањења изложености девизном ризику. Изложеност девизном ризику се прати дневно у складу са законским и интерно утврђеним лимитима за сваку појединачну валуту и укупну отворену девизну позицију. Поред дневних извјештаја о отвореној девизној позицији 18

19 који се достављају SBEU Групи, Банка свакодневно извјештава АБРС о девизној позицији (путем извјештаја Девизна усклађеност финансијске активе и финансијске пасиве). Мјесечни извјештаји о отвореној девизној позицији се презентују на сједницама Одбора за управљање активом и пасивом и Одбора за управљање ризицима. Уколико се отворена девизна позиција приближи утврђеном лимиту, потребно је извршити смањење изложености у датој валути, или тражити привремену реалокацију лимита (при чему изложеност не смије прећи законом дефинисана ограничења). У случају кршења лимита активира се процес ублажавања и ескалације који је детаљно описан у интерном акту. Ризик позиције представља ризик промјене цијене хартија од вриједности или код деривативног финансијског инструмента, ризик промјене цијене односног (основног) инструмента. Робни ризик представља ризик промјене цијене робе. Изложеност Банке ризику позиције и робном ризику није материјално значајна. Банка проводи тестирање отпорности на стрес за тржишни ризик једном годишње обухватајући најзначајније области пословања које могу бити ризичне за Банку. У оквиру тржишног ризика Банка врши тестирање отпорности на стрес за девизни ризик које се заснива само на промјени курса. У обзир се узимају два сценарија (основни сценарио и сценарио тешке рецесије) те се предвиђају кретања валуте EUR у односу на четири валуте у којима Банка има највећу изложеност (USD, CHF, RSD, HRK). При томе се разматра утицај наведених сценарија на резултат пословања Банке, капитални захтјев и ризиком пондерисану активу за девизни ризик. Резултати тестирања отпорности на стрес за годину указују да Банка није значајније изложена девизном ризику све док је на снази фиксни курс EUR/КМ, а и због политике Банке да се девизна позиција у осталим валутама држи затвореном и постојања интерних ограничења износа изложености Ризик ликвидности Ризик ликвидности представља ризик негативног утицаја на добит или капитал банке који произилази из њене немогућности да усљед недостатка ликвидних резерви изврши обавезе у потпуности и у року доспијећа, а без излагања неприхватљивим губицима. Ризик ликвидности се прати као ризик краткорочне ликвидности, ризик дугорочне или структуралне ликвидности, ризик ликвидности тржишта, ризик концентрације (као дио ризика ликвидности) и ризик трошка финансирања. Поред наведеног, Банка врши тестирање отпорности на стрес за ликвидност у различитим сценаријима у складу са параметрима SBEU Групе чиме се обезбјеђује адекватан ниво резерви ликвидности за покриће свих неочекиваних одлива. Према дефинисаној методологији провјерава се да ли су резерве ликвидности које Банка има у одређеном тренутку довољне да покрију кумулативни гап нето финансирања у три сценарија стреса, унутар временског хоризонта до годину дана, са нагласком на период преживљавања до мјесец дана. Резултати тестирања отпорности на стрес за годину показују да Банка располаже довољним износом резерви ликвидности за покриће свих новчаних одлива, како према основном, тако и према сценарију тешке рецесије. Управљање ликвидношћу у Банци је засновано на неколико докумената, у складу са регулаторним локалним и захтјевима SBEU Групе. Ови документи дефинишу стандарде за идентификацију, мјерење и управљање ликвидношћу и ризиком ликвидности. Одлуке о управљању ризиком ликвидности доносе Управа, Комисија за праћење ликвидности и Одбор за управљање активом и пасивом, а за њихово провођење задужени су Сектор управљања активом и пасивом, који је одговоран за стратешко управљање ликвидношћу и Сектор финансијских тржишта који је одговоран за оперативно, тј. дневно управљање ликвидношћу. Управљање и праћење ликвидности дефинисано је одговарајућим документима које одобравају Надзорни одбор и Управа, а који су у сагласности са стандардима прописаним од стране АБРС и Централне банке Босне и Херцеговине, као и од стране SBEU Групе. 19

20 4.2.4 Оперативни ризик Оперативни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке усљед пропуста у раду запослених, неодговарајућих интерних процедура и процеса, неадекватног управљања информационим и другим системима у банци, као и усљед наступања непредвидивих екстерних догађаја, укључујући правни ризик. Одјељење тржишних и оперативних ризика налази се у саставу Сектора управљања ризицима, које је у одговорности члана Управе надлежног за ризике и финансије. Кључни задаци овог Одјељења су организовање прикупљања података о догађајима оперативног ризика као и осигуравање квалитета прикупљених података, обезбјеђивање њиховог правовременог евидентирања и извјештавања, као и подизања нивоа свијести о потреби континуираног мониторинга и управљања оперативним ризиком. Одлука о начину управљања сваким појединачним идентификованим оперативним ризиком доноси се на основу података о стварном или потенцијалном губитку који наведени догађај узрокује, као и од могућности успостављања контрола и других мјера ублажавања наведеног ризика. Интерним актима дефинисана је методологија праћења и евидентирања догађаја оперативног ризика у бази података о оперативном ризику. Прикупљени подаци о штетним догађајима, узроковани интерним и екстерним факторима, се евидентирају кроз развијену електронску платформу за оперативне ризике. Интерним актима оперативног ризика дефинисани су и прагови губитака и интервали за извјештавање који осим ванредних извјештаја за велике догађаје обухватају и интерне мјесечне и кварталне извјештаје о губицима по оперативном ризику, као и кварталне извјештаје према SBEU Групи и према АБРС. С обзиром да узрок оперативног ризика лежи у различитим пословним процесима, најважнију улогу у процесу управљања оперативним ризиком имаjу руководиоци организационих јединица. Та улога се огледа у идентификацији и процјени ризика, прикупљању података о догађајима и достављање истих Одјељењу тржишних и оперативних ризика. Руководилац организационе јединице је одговоран да идентификује и анализира узрок догађаја и околности које су довеле до њега, те развој, имплементацију и праћење мјера контроле ризика (ублажавање, пренос, избјегавање или прихватање) и укупан надзор над оперативним ризиком у одређеној области. По потреби одређене активности се преносе на Менаџере оперативног ризика пословне линије који су интегрисани у релевантне пословне линије/организационе јединице, али функционално извјештавају Одјељење тржишних и оперативних ризика. Осим тога, Менаџери оперативног ризика пословне линије су задужени и за унос догађаја оперативног ризика у базу догађаја оперативног ризика као и ажурирање већ унесених догађаја. Делегирање наведених активности, не ослобађа руководиоца одговорности за управљање оперативним ризицима који су специфични за одређене активности, унутар организационих јединица и процеса Банке који су дефинисани за одређену организациону јединицу. У циљу управљања оперативним ризиком и дефинисањем мјера за избјегавање и смањење, Банка користи самопроцјену оперативног ризика и контрола, анализу сценарија оперативних ризика, праћење кључних индикатора оперативног ризика и систем интерних контрола. Кроз самопроцјену оперативног ризика и контрола врши се идентификација и оцјењивање ризика на нивоу организационе јединице као и идентификација и оцјењивање нивоа контрола које су успостављене ради управљања ризицима. Анализа сценарија се користи за идентификацију значајних ризика и недостатака у систему контрола. Кључни индикатори ризика се успостављају у сврху праћења изложености датом ризику и благовремено реаговање на уочене негативне трендове. Процјена оперативног ризика се, врши приликом увођења нових производа, процеса и система као и приликом значајне измјене у постојећим. Све наведене активности су дефинисане интерним актима. Банка има успостављене менаџмент и оперативне контроле, које су успостављене да ограниче утицај и вјероватноћу остварења (материјализације) ризичног догађаја. Менаџмент контроле су повезане са одређеним оперативним контролама, оне функционишу на основу провјере случајног узорка од стране руководиоца организационе јединице и имају за циљ да осигурају да се оперативне контроле прате. Систем управљања оперативним ризиком усклађен је са ризичним профилом Банке и континуирано се унапређује, те према потреби прилагођава, како би Банка примјерено управљала оперативним ризиком којем је изложена у свакодневном пословању. Банка не може да елиминише све оперативне ризике, али је циљ да се кроз континуирани надзор и унапређење процеса и имплементираних контрола смањи негативан утицај оперативних губитака на пословање и профитабилност. Тестирање отпорности на стрес за оперативни ризик се проводи једном годишње обухватајући најзначајније области пословања које могу бити ризичне за Банку. Резултати тестирања отпорности на стрес за годину указују да Банка не очекује велике губитке по основу оперативног ризика односно не очекује се значајан негативни утицај оперативних ризика на нето добит. 20