2 3
4 5 4 Majčina ruka 5 Copyright 2011, Igor Ma ro je vić Copyright 2011 ovog iz da nja, LA GU NA NAPOMENE Ovo ni je isto rij ski ro man ni ti ro man o isto ri ji ne - go o odrastanju jednog dečaka na koje naglo pada sen ka isto ri je. On, njegova porodica i njihovi nekadašnji sugrađani nemaju nikakve sličnosti sa auto rom, njegovom porodicom i njihovim nekadašnjim sugrađanima. M. I.
6 7 6 Majčina ruka 7 Sadržaj I ŠKO LA...9 1. Ras pust...11 2. Do ma ći za da ci...21 3. Fizičko vaspitanje...31 4. Ge o gra fi ja...41 5. Pr va po moć...53 6. Bi o lo gi ja...65 7. He mi ja...75 8. Istorija...83 9. Ne mač ki jezik...95 10. Likovno vaspitanje...103 II PRAK SA...113 11. Is tra ga...115 12. Odgovori...125 13. Knji ge...133 14. Nova godina...143 15. Osta va...153 16. Vo da...161 17. Put...173
8 9 8 Majčina ruka 9 18. Ski ce...183 19. Že ne...195 20. Ra di o ni ca...207 O autoru...219 I ŠKOLA
10 11 10 Majčina ruka 11 1. RAS PUST Maj ka me čvr sto uhva ti la za ru ku. Pa nič no je uz vik nu la Ze mljo tres! Obla či se! Br zo! iako se ni sa ma ni je obu kla: bi la je u spa va ći ci. Bio sam bu no van sve dok ni sam ose tio ka ko se stan kla ti kao zub ko ji je hi tro tre ba lo va di ti. Ta da sam se raz bu dio i po mi slio da otr čim do te ra se i sko čim do le. Ako sam to i hteo da ura dim, mo rao sam da mi mo i đem maj ku ko ja je odlučno svlačila spavaćicu i preko brusthaltera i gaćica oblačila haljinu. Odustao sam. Ka da ti An ka ka že br zo on da po žu ri! re kla je maj ka i ja sam ustao. O se bi je po ne kad go vo ri la u tre ćem li cu. Nekako sam uspeo da navučem farmerke i majicu gledajući oko sebe. Opazio sam kako mnoge sitne napukline niču uz du gu i de be lu kri vu li ni ju ko ja se otvo ri la na zi du. Kad su se one smi ri le, zid je li čio na ge o graf sku ma pu na ko joj su ucr ta ni ve li ka re ka i nje ne pri to ke. Po li ca ko ja je ra - ni je sta ja la uz onaj zid pro ša ran rekom bi la je sre ćom ni ska: be še pa la ali ni je do ba ci la do mog kre ve ta. Vra ta te ra se su se otvo ri la sa ma od se be, ni či jom ru kom.
12 Majčina ruka 13 On da se sve smi ri lo i mo gao sam da vi dim i dru ge po sle - di ce ze mljo tre sa u mo joj so bi ci. Kri la or ma ra su se odvo ji la od šar ki i le ža la na po du. Još uvek se di žu ći iz te pi ha na ko ji je tre snuo lu ster što se bio ot ki nuo, pra ši na je mo gla da pod se ti ma mu da već ne ko vre me ni je is tre sa la te pih. Po što je po ku pi la ne ko li ko stva ri i str pa la ih u tor bu, žur no me uhva ti la za ru ku i iz ju ri li smo na uli cu. Dok su ju - tarnja svetla još skupljala snagu da postanu dnevna, prišli smo lju di ma ko je smo vi de li ka ko ka šlju od oblakâ pra ši ne na ve li kom par kin gu. Ze mljo tres ga je, u sre di šnjem de lu, pro bio s dve du ge, ši ro ke bra zde. Ve li ki par king se na la zio iz me đu na še zgra de, ko ja je bi la no vi ja i so lid no je iz dr ža la po tres i jed ne ma nje i sta ri je ko ju je ze mljo tres zgu žvao i odakle su iznošeni povređeni koji su mi ličili na mrtve. Odvaljeni komadi s jedne stare kuće slupali su nekoliko automobila, po čijim su krovovima i šoferšajbnama ležale cigle i krupno kamenje. Zidovi druge kuće razdvojili su se, kao da su bi li od dr ve ta a ne od ce men ta. Bi la je ne de lja, 15. apri la 1979. Bo ko ko tor ski za liv i oko - li nu je po go dio ze mljo tres ko ji je u sa mom Pe ra stu ošte tio mnoge stare kuće, školu i poneku novogradnju. Uništio je mno go vi še sta rih ku ća: no vi jih zgra da u gra di ću je dva da je i bi lo. Iako je tre ba lo da po pra vim ne ko li ko oce na ka ko bih bio od li čan u osmom raz re du, ob ra do vao sam se što se sutradan školska zvona neće oglasiti. Ćut ke sam slu šao šta go vo re oni ko ji su pre sta li da ka šlju. Ispalo je da čekamo da izvan centra grada bude napravljen kamp, da bi smo ima li ku da. Je dan čo vek je re kao da je ze mljo - tres ubio nje go vog su se da. Dru gi se po ža lio da je ostao bez iče ga, a ne ki kom ši ja da ga je ze mljo tres pre ki nuo u bri ja nju. Ma ma je me đu lju di ma ko jih je na par kin gu bi va lo sve vi - še prepoznala roditelje nekih svojih đaka. Zamolila je čoveka s osta ci ma pe ne za bri ja nje na li cu da me pri ču va i s tro je roditelja se vratila u naš stan. Posle desetak minuta pojavili su se no se ći dve tor be sa na šom gar de ro bom i obu ćom, ma - mi nim knji ga ma i pri bo rom za hi gi je nu. On da su te stva ri stavili u prtljažnik maminog sitroena, koji je čudom ostao netaknut. Ka da je ja vlje no da je iz van gra da skle pan kamp, sko ro svi stanovnici Perasta prebačeni su tamo. Mama i ja smo sitroenom pratili kombi Crvenog krsta koji je prevozio prvu turu meštana. Trebalo je da u prihvatilištu sačekamo da se oštećene kuće i zgrade poprave a umesto srušenih sagrade nove. Čim smo se use li li u kamp a ta las odu še vlje nja što smo iz be gli iz ugro že nih do mo va pro šao, ja vi la se go mi la pi ta - nja: Šta ako ne ki no vi ze mljo tres sru ši i kamp? Šta ako s mo - ra navale veliki talasi i sve nas potope? Na ta pa nič na pi ta nja su gra đa na od go vor ni su re kli da će se ze mlja i mo re sa da valj da ma lo pri mi ri ti. A ako nam ne ko obi je ku će i sta no ve? Šta ako, kad se vra ti mo, zemljotres opet napadne grad? Od - go vor je bio da mi li ci ja hap si sve lo po ve i da će no ve i po - pra vlje ne gra đe vi ne bi ti osi gu ra ne pro tiv ze mljo tre sa čak do deset stepeni Merkalijeve skale. Toliko čak ni ovde neće da uda ri. Koliko dugo ćemo živeti u kamp-prikolicama? To pi ta nje je po sta vi la mo ja ma ma. Ni ko joj ni je od go vo rio: ve - ći deo sugrađana se u prihvatilištu uselio u najobičnije šatore, dok smo ona i ja sta no va li u jed noj kamp-pri ko li ci. A i: u prihvatilištu su deca samo igrala fudbal a oni stariji koji nisu pomagali Civilnoj zaštiti u pravljenju baraka često su se napijali. Mada su i mnogi od onih koji su pomagali Civil noj za šti ti ume li da se ole še. Pi će, hra na, du van, le ko vi, fud bal ske lop te sve to je bi lo bes plat no. U kam pu smo pro ve li sa mo tri-če ti ri da na, ili mo žda či ta vu sed mi cu. Čim je ču la da su Ci vil na za šti ta i voj ska
14 Majčina ruka 15 raskrčile puteve prema Hercegovini, mama je uz pomoć od go vor nih iz pri hva ti li šta pre ba ci la još stva ri iz sta na u ko - la i kre nu li smo na put. Me ne ni je ni pi ta la da li bih vo leo da odemo iz Perasta. Takva je bila: odluku je uvek izgovarala uz mek osmeh, ali se pre to ga ret ko sa ve to va la s bi lo kim. Kao de ča ku ku po va la mi je gar de ro bu ko ja bi se njoj svi đa - la da je vi di na me ni, iako sam joj jed nom re kao da bih umesto cipela, kačketa, štofanih pantalona i bluze sa rolkrag nom vi še vo leo pa ti ke, far mer ke i obič nu ma ji cu. Ipak sam, dok smo se vo zi li, kad mi je re kla ku da je re ši la da ide - mo, iz go vo rio: Ru ka ru ci. Te re či sam bio čuo od nje, i od dru gih lju di kad se ne što do go vo re, a i kad ho će da po ru če da im se ne što svi đa ili je tač no. Mo žda sam ja sa mo ta ko shva tio. Uglav nom, ra do vao sam se što be ži mo iz me sta gde ze mlja dr sko pre ti na šim ži vo ti ma. Ka da smo kre nu li si tro e nom, oko dru mo va na pu klih kič mi bi lo je mno go sa o bra ćaj ne i voj ne mi li ci je. A dru mo - vi u Her ce go vi ni bi li su pu sti. Gru me nje ze mlje i ka me nje i da lje su is pa da li iz že le znih mre ža i pr šta li po pu tu ili po ra - nije odronjenim stenama i gomilicama koje Civilna zaštita i voj ska ni su sti gle da uklo ne. Ma ma je po ta kvom te re nu često usporavala. Ponekad je i naglo kočila. Iako nisu bili ošte će ni ze mljo tre som, si tro e nu ni su pri ja li ni pu te vi kroz Srbiju, često obične džade. Naš beg od vr lo ću dlji vog tla do Voj vo di ne gde ze mlja ni je bi la to li ko tru sna tra jao je dva da na. Ili tri. Mo žda je trajao i duže, i prespavali smo nekoliko noći u raznim motelima. Putovali smo kod mamine najstarije sestre, u Vrbas grad u ko jem je ma ma du go ži ve la a ja se ro dio. Mo ju tet ku svi su zva li Bo nja, a ime joj je bi lo Bo ja na. I od me ne je tra ži la da je zo vem po na dim ku. To mi ni je bio pro blem ru ka ru ci. Naj sta ri ja tet ka je još uvek ži ve la u ku ći u ko ju se sa svo jim ro di te lji ma i mla đom bra ćom i se stra ma po sle ra ta pre se li la iz Cr kvi ca, se la bli zu gra ni ce Cr ne Go re sa Her - ce go vi nom. Bi la je naj sta ri ja od sve de ce, za tim su se ro di li Vi dak i Ste van, on da mo ja ma ti An ka, pa Dra gi nja, ko ja je ži ve la u ino stran stvu. Pet-šest go di na po sle do se lje nja u Vr bas, ro di lo se i naj mla đe de te: Bo ško. Ma ma i ja smo i ra ni je s Bo njom ži ve li pod istim kro - vom. Bi lo je to od 1970, kad sam imao šest-se dam go di na i kad su mi se ro di te lji raz ve li. Ma ma se sa mnom iz dvo sob - nog sta na kod Ulja re ko ji je po koj ni otac do bio od dr ža ve vra ti la u po ro dič nu ku ću kod Bo nje, ba be Du šan ke i de de Šće pa na. De da je umro 1974. a ba ba go di nu da na ka sni je. Već u fe bru a ru 1976, uma lo da i ja po đem za de dom i ba - bom: na po lju je bi lo sko ro tri de set is pod nu le i plu ća su mi se za gno ji la. Kad bih se ozno jio, ose ćao sam pri ti sak u si nu - sima. Onda sam u glavi video mutne oblike, nejasne slike ko je su mi do la zi le sa me od se be. Plu ća su mi bi la po no vo zdra va s pro le ća 1976. Dva-tri me se ca po sle to ga, ma ma je na šla po sao u Bo ki jer je že le la da do le čim plu ća na mo ru. Zaposlila se kao profesorka engleskog jezika u kotorskoj gimnaziji. U Novom Vrbasu je bila samo nastavnica nemačkog je zi ka. Oda tle smo se pre se li li u jed no i po so ban stan u Perastu koji je moja majka odmah dobila od države. Uprkos slabim putevima i umoru jednog neiskusnog voza ča, naj vi še pet da na po sle ze mljo tre sa sti gli smo u No vi Vr bas. Ka da je vi de la Bo nju ka ko u cr ni ni ra do sno otva ra ka pi ju ku će, ma ma je za ko či la. Osta vi la je si troen da bru ji u me stu i iza šla na po lje. Uz umo ran ali sve čan osmeh, uti snu - la je tri po ljup ca u se stri no li ce. Ima la je sna ge da i po sle Bo - njinih obraza poljubi široku i visoku zelenu kapiju. Ja sam se za to vre me gr lio s tet kom.
16 Majčina ruka 17 Uči ni lo mi se da je Bo nja osta re la: još vi še je ose de la otkad sam je po sled nji put vi deo. Opet, tet ka je i da lje ima - la jed na ko us pra van stas i ma lo bo ra za svo jih pe de set petšest go di na. Bi la je vi ša od svo je pet na e stak go di na mla đe se stre, ko ja je ima la sa svim cr nu ko su, sit ni je cr te li ca i čvr - šće te lo od nje: Bo nja i An ka uop šte ni su li či le. Ma ma se vra ti la u auto mo bil i par ki ra la u dvo ri štu ku će ob lo že nom ci gla ma. Iza nje ga bio je pro stor sa svinj cem: prostor koji su zvali ekonomsko dvorište. Sama kuća je za moje pojmove bila velika. Imala je četiri sobe, ostavu, dva kupatila, kuhinju i dugačko i veoma prostrano, zastakljeno predsoblje iz kojeg se ulazilo u sve prostorije. Ni sa našim dolaskom sve one nisu bile popunjene, a plafoni su bili toliko visoki da su se mogli horizontalno pode li ti ta ko da se od sva ke oda je do bi ju dve. A s ob zi rom na broj uku ća na, dom mi je iz gle dao kao za je dan broj ve ći. Dok ma ma i ja ni smo sti gli, u ku ći su sta no va li sa mo Bo nja, moj brat od uja ka Ve se lin i nje go va že na Oli ve ra. Ve se li nov otac, moj ujak, Vi dak, slu žio je kao pod o fi cir u Kar lov cu. Sin mu je ostao da ži vi u No vom Vr ba su jer je u gra du upo znao Oli ve ru, ože nio se njo me i za po slio se. Kad bi ih čo vek vi deo, mo gao je da raz u me za što su za jed no: obo je su ima li sve tlu ko su i oči i bled ten ma nje su li či li na mu ža i že nu ne go na bra ta i se stru. Mo žda za to i ni su ima li dece. Sta nu ju ći kod Bo nje, Ve se lin se to li ko odo ma ćio da je od zabačene sobe napravio poseban stan a od dela ostave mali ve-ce. Čak je pro bio de be li zid ku će da ugra di vra ta ko ja su izlazila na stražnje dvorište gde su bili mali svinjac i zazidan bu nar. Ta mo je par ki rao i svoj fi jat 1300. Imao je ne zgod nu na rav, vo leo je da po pi je a pri ča lo se da je čak po čeo da tu - če Olju. Ku ća je i da lje iz gle da la kao da va pi za go sti ma a ni ko ni - je mo gao bi ti to li ko do bro do šao kao ma ma i ja. Me sta je za sve i da lje bi lo do volj no. Ka da su bi li tu, Oli ve ra i Ve se lin se ni su mno go mi ca li iz svog sku če nog de la ku će. Bo nja je spa va la, gle da la te le vi zi - ju i slu ša la ra dio u dnev nom bo rav ku, a u ku hi nji je ku va la. Ma ma je spa va la i da va la mi ča so ve ne mač kog, ka sni je i spre ma la pro gram za škol sku go di nu u ve li koj spa va ćoj so - bi. I ja sam u njoj ži veo pr vih da na po po vrat ku u No vi Vr - bas. Spa vao sam na ma lom kre ve tu na slo nje nom uz zid pre ko pu ta ve li kog kre ve ta na ko jem je spa va la mo ja maj - ka. Sa če kao sam da se na vik nem na ku ću i nje ne neo bič ne mirise: na mešavinu nekog jakog nepoznatog mirisa i mirisa domaćeg sapuna, neslane vode, dvorišnih cigala i udaljenog svinj ca. Tek on da sam tra žio da se osa mim: po što smo majka i ja i u Perastu spavali u različitim odajama, nisam hteo da u No vom Vr ba su bu de dru ga či je. Maj ka me uhva ti la za ru ku i re kla da že li da osta nem s njom u so bi. Pi tao sam je za što, kad već u ku ći ima to li ko pro sto ra. Ma ma je od go vo ri la da joj je le po kad god se pod se ti svog de tinj stva u sre ći i si ro ma štvu. Ta da je njih sed mo ro, a ka da se ro dio Bo ško, osmo ro, ko na či lo u ve li - koj spa va ćoj so bi. Ako je bu de de li la sa mnom, lak še će mo ći da se pri se ća de tinj stva. Pi tao sam je za što on da ne de li so bu sa Bo njom. Re kla je da nje na se stra že li da spa va u dnev nom bo rav ku, a da je ona, An ka, od ra sta la u ve li koj spa va ćoj so bi. Sko ro sva ke no ći tog dav nog do ba pu nog to pli ne i si ro - ma šne sre će, ma mi na po ro di ca se u toj pro sto ri ji sme šta la na tri le ža ja. Ba ka i de ka bi po ne ke ve če ri pre šli u ne za gre - ja ni dnev ni bo ra vak da se ma lo osa me. Tad su se prav da li de ci da ho će da im bu du bra na od mi še va ko ji su vr šlja li
18 Majčina ruka 19 ku hi njom što se gra ni či la sa dnev nom so bom. Uku ća ni su katkad u slamarice stavljali orahove grančice i lišće da pota ma ne bu ve u le ža ji ma. Ma ma mi je ob ja sni la i da su na ora ho ve gran či ce i li šće aler gič ni ti ga do vi. Pi tao sam maj ku če mu osta le so be ako je njih sed mo roosmo ro spa va lo u jed noj. Ona je iz u sti la da je dnev ni bo ra - vak još otkako su se oni doselili redovno služio za ručavanje i ugošćavanje. Jedna od preostalih prostorija bila je skladište ce pa ni ca i sta rog na me šta ja osta va. To je uz po drum i ta van bi la je di na pro sto ri ja u ku ći ko ju pre to ga ni sam vi - deo. Ostava je bila zaključana otkako smo došli iz Perasta, a ko li ko sam mo gao da se se tim, i ra ni je. A pre sve ga to ga ta oda ja je bi la na rod ni ma ga cin na gla si la je ma ma i ni sam je raz u meo. U to vre me smo ko ri sti li sa mo dnev ni bo ra vak i u nje mu tr pe za ri ju, za tim ku hi nju, ve li ku spa va ću so bu i ku pa ti lo do da la je. Osta - le prostorije dugo nisu služile praktično ničemu. Tra žio sam od ma me da pre đem u so bu nje nog naj mla - đeg bra ta, mog uja ka Bo ška. Re kao sam joj da je spa va ća so - ba u ko joj smo tre nut no bi li ta ko ve li ka da uvek mo ra bi ti bar ma lo pra šnja va. To ne mo že pri ja ti mo jim plu ći ma do dao sam i maj - ka se ugri zla za usnu. Kašljucnuo sam, uzeo neke svoje stvari i pogledao mamu kao da se se lim u dru gi grad, ili bar u Sta ri Vr bas, a ne u pro sto ri ju ko ja je od ve li ke spa va će so be bi la odvo je na je di - no zi dom. Ni sam mo gao da iz dr žim ma min po gled i skre - nuo sam oči sa nje nog li ca: u uglu pro sto ri je ugle dao sam ka min. Pi tao sam je ot ku da ka min u ku ći. Po mi slio sam da takve stvari ima samo dobrostojeći svet. Ma ma mi ni je od go vo ri la. Bi la je set na što se vra ti la u ku ću u ko joj je ži ve la od svo je pe te go di ne do stu di ja. Na to ju je sta ri ka min sa mo još vi še pod se ćao. A po sle stu di ja en - gle skog i ne mač kog, bra ka i raz vo da, kraj nje ga je pro ve la još nekoliko godina. Za raz li ku od dru gih čla no va po ro di ce ko ji su se sku ći - li, ma min naj mla đi brat Bo ško je go di na ma ži veo u Be o - gra du kao pod sta nar ili kod že na s ko ji ma se za ba vljao. Imao je i po sao: bio je rad nik obez be đe nja u ne kom be o - grad skom noć nom klu bu. Po re či ma mo je maj ke, Bo škov iz gled bio je pro fe si o nal na de for ma ci ja: imao je ši ro ka ra - me na, me sna te ru ke i ja ke no ge a tr buh kao da mu je bio od se čen. Uz sna ga tor ski iz gled se bo lje ukla pa lo kad bi za - li zao cr nu ko vr dža vu ko su ne go kad bi je no sio ona kvu ka - kvu mu je da la pri ro da. Da noću ne bi uznemiravao ukućane kad bi se kasno vra ćao, Bo ško je u svo joj so bi ci bio iz bio vra ta ko ja iz la ze sko ro di rekt no na kor zo, pa je u tu so bu mo glo da se uđe i iz ve li kog pred so blja, ali i di rekt no iz va na. Ku ća je ta ko iz - la zi la na dve uli ce u cen tru No vog Vr ba sa: Uli cu Gu sta va Kr kle ca, ko ju su svi zva li Uli com po šte, i Uli cu Mar ša la Ti - ta, zva nu Uli ca kor zoa. U Bo ško voj so bi su bi li kre vet, uski or mar za ode ću, dve sto li ce, kre de nac i za ve se što su pre kri va le sta kle ni zid ko ji se mo gao otva ra ti. Tu pro sto ri ju su ma ma i Bo - nja zva le mo mač ka so ba. Na ziv mi se svi deo jer je zna - čio da je mo mak sva ko ko ži vi u njoj, pa ta ko i ja, ta da pet na e sto go di šnjak. Ali na ziv so be mi je i sme tao jer me pod se ćao na mo mač ke avan tu re mog uja ka. Kad sam se use lio, is pod kre den ca sam na šao jed nu fo to gra fi ju. Na njoj Bo ško u be loj ko šu lji gr li dve na sme ja ne de voj ke. Ni su baš mno go le pe ali ih je čak dve i gle da ju mog uja - ka kao da bi od mah s njim vo di le lju bav. To me je uz bu - di lo.
20 21 20 Majčina ruka 21 Ta da sam če sto ona ni sao, na šta me uma lo na te ra la i fo to - gra fi ja. To mi je za sme ta lo. Ova mo sam se uz bu dio a ona mo je na sli ci bio čo vek me ni bli zak po kr vi: uz bu đe nje mi je naglo splasnulo. 2. DOMAĆI ZADACI Ma ma je sko ro sve vre me go vo ri la o ze mljo tre su. Pri ča la je raz ne stva ri: ze mljo tres ono, ze mljo tres ovo. Ne kad je o nje - mu govorila sa strahopoštovanjem a nekad sa prezirom. Na kra ju je sve sa bra la i jed no stav no za klju či la da je u pi ta nju do volj no ozbilj na stvar od ko je bi tre ba lo da se na du že od - maknem. Bićeš bezbedniji ako nastaviš školovanje u Novom Vrba su ko ji je ste hla dan al ni je tru san ta ko je iz ra ču na la. Da je bio živ, ta ta bi se si gur no us pro ti vio. Iako po sle raz - vo da ni je ži veo s na ma, bio je sve do smr ti i te ka ko pri su tan u po ro di ci. Nje go va je i bi la ide ja da se ma ma i ja pre se li mo u Bo ku kad sam 1976. do bio upa lu plu ća sa ap sce som. Bi la je to jed na od ret kih pri li ka ka da je ma ma po slu ša la mog oca, Mi ja ta. Po tre bu za na šom se lid bom umeo je da pot kre - pi: osim što ju je prav dao po tre ba ma mog zdra vlja, on je uvek imao pri med be na Bo nji nu ku ću. Ni je vo leo da do la zi u nju i pra vio je gri ma se kad bi je ne ko po me nuo. Ta ko đe je pri čao da je uvek bo lje ži ve ti me đu svo ji ma u ne kom od gradova Boke koji je pun doseljenika iz stare Hercegovine nego među mešavinom koju su nudili Stari i Novi Vrbas. I
22 Majčina ruka 23 moj otac je, kao i maj ka, po re klom bio iz ši re oko li ne Nik - ši ća, ko ju su mno gi mo ji srod ni ci na zi va li sta rom Her ce - go vi nom, kao i ceo taj po tez do Plje va lja. Da je mo gao da na đe po sao u Bo ki, moj otac bi i sam ra do ži veo me đu svo - jim ze mlja ci ma u Pe ra stu. Pa i Pe rast i obli žnji Ri san i Her - ceg-novi je, uostalom, bio nazivao starom Hercegovinom, ma da re đe. A u No vom i Sta rom Vr ba su ni je sa mo ži veo na - rod iz stare i nove Hercegovine, nego i Bačvani, Crnogorci, Li ča ni, Kra ji šni ci, Bo san ci, Bo ke lji, Ma đa ri, Ru si ni, Slo va ci, Al ban ci, Vla si, Nem ci Se tio sam se i ka ko me otac ne ko li ko pu ta is tu kao u de - tinj stvu. To mu ni sam opro stio ni mr tvom, pa sam mno ge stva ri ra dio su prot no nje mu. Čak sam se tru dio da se po vi - jem, da po sta su ne pod se ćam na svog us prav nog oca, sa ko jim sam de lio cr nu ko su, cr ne oči i bled ten. Ra do vao sam se što ne ću ži ve ti ta mo gde je že leo po koj - ni Mi jat: što je ma ma za klju či la da je va žni je da se za šti tim od no vog ze mljo tre sa ne go od no ve pluć ne bo le sti, i da je za to bo lje da bu dem u Vr ba su ne go u Pe ra stu. Pa, ru pa od gno je nja plu ća mi se u me đu vre me nu sa ma od se be za tvo - ri la kao da je ni ka da ni je ni bi lo. Ina če su zbog ze mljo tre sa i novonastale situacije deci u Perastu (a verovatno i u drugim ze mljo tre som po go đe nim gra do vi ma) za klju či va ne mnogo više ocene. Tako su i meni popravili nekoliko trojki i če tvor ki, pa sam osmi raz red za vr šio sa od lič nim uspe - hom. Kao da je bi la pro fe sor ka u No vom Vr ba su a ne u Pe ra - stu, maj ka me u No vom Vr ba su upi sa la u pr vi raz red gim - na zi je i da va la mi ča so ve ne mač kog. Ov de ni je tre ba lo da imam sa mo en gle ski kao u Pe ra stu, ne go još je dan stra ni je - zik. Koji to se podrazumevalo: mama je bila nastavnica ne mač kog. Čim je od lu či la da me upi še u No vom Vr ba su, ona mi je svo ja zna nja iz ne mač kog pre no si la sva kog ju tra i sva ke no ći, od ju na do kra ja av gu sta. Ni je mi pri ja lo da učim je zik to li ko dru ga či ji od me ni po zna tih je zi ka. Iako je ma ma tvr di la su prot no, či ni lo mi se da se ne mač ki mno go raz li ku je od en gle skog. Baš kad bih po mi slio da sam ne što na u čio, po či njao sam da br kam re či sličnog zvučanja. Nemačko wer mi je pre vi še li či lo na en gle - sko where i nemačko Wir i wie, ali su zna če nja tih re či bi la znatno drugačija. Tako sam pravio ogromne greške: ko je očas posla postajalo gde, a mi kako, što pogotovo nije imalo ve ze sa mo zgom. A kad sam sma njio broj osnov nih gre - ša ka, re đa le su se ma nje: br kao sam gla go le können i kennen i imenicu drugom imenicom sličnog zvučanja. Apfel i Appel, Haus i Haupt, i još mno ge stva ri u tom sti lu. Če sto sam nenamerno pravio čudne rečenice: Ja umem nastavnicu, Ja jedem poziv, Mi farbamo glavu. Br kao sam i re či što su se ras pa da le na ko ren i na sta vak s re či ma što su im zvu ča le slič no a ni su se ras pa da le. Da ne po mi njem ko li ko me zbu - nji va lo što se u ne mač kom ne ke re či pra ve ta ko što se jed na ni že na dru gu, čak i na tre ću A čak če ti ri slov na zna ka za sa mo je dan glas? Tsch č? Prosto neverovatno. Pa su me spo pa da li gnev ili pre zir za vi si ka ko sam ve če rao. Ako mi je ve če ra bi la osred nja, u noć ni čas ne mač kog ula zio sam s gnevom. Ako sam bio mnogo nezadovoljan večerom, nemač ki je zik sam, čak, mr zeo. Ina če ni ka da ni smo ve če ra li u isto vre me. Dok mi je ma ma dr ža la čas ne mač kog, Bo nja se tru di la da nas ne pre ki da. Bi la je uvi đav na pre ma svo joj se stri An - ki, ko ju je ce ni la kao imuć ni ju a mla đu že nu i sa mo hra nu maj ku. I kao obra zo va nu oso bu: od svih pri sut nih su je di no mo ja ma ma i njen brat od stri ca, zva ni Nik ši ća nin, mo gli da ka žu na ziv bo le sti od ko jih su nji ho vi ze mlja ci, bra ća
24 Majčina ruka 25 Pe ši kan, ne dav no po u mi ra li je dan za dru gim. Re spi ra - tor na in su fi ci jen ci ja, s la ko ćom su iz go va ra li sa mo mo ja maj ka i ro đak. Bo nja je od svih ro đa ka i go sti ju naj vi še po što va la baš njih dvoje. Oboje su i izgledali dostojni respekta: profesorka An ka uvek u suk nji i do bro ope gla noj sku poj ko šu lji, le - puškasta i diskretno našminkana crnka. Lekar Nikšićanin stal no je bio u ode lu i s kra va tom, osim kad je bio kod ku - će go ste je do če ki vao u pan ta lo na ma, ko šu lji, kra va ti i pa - pu ča ma, što je sve za jed no bio znak ozbilj no sti. Kao što su to bi la i nje go va dva zlat na pr ste na na de snoj ru ci, po zla ćen okvir na o ča ra ko je je ne ra do ski dao, pro se da i uvek za če - šljana ravna smeđa kosa iznad gustih crnih veđa, širok nos i tan ke usne. Nešto manje od moje mame i Nikšićanina, Bonja je cenila službenicu pošte, Ćanu Đukić i radnicu katastra, Zaru Oj da nić. Ća ni ne re či su za spar nih let njih da na iz ma mlji va - le najviše Bonjinog klimanja glavom. Nema ništa divnije nego ugasiti žeđ, govorila je službenica pošte; Nema ništa gr đe ne go kad čo vek ožed ni i slič ne stva ri. Kad smo Ća - nu po slu ži va li vo dom, tet ka ni je škr ta ri la. Pu sti da ote če uvek bi mi do ba ci la. Osta le go ste Bo nja je tre ti ra la kao se bi rav ne ili ma lo is - pod se be. S vi si ne je gle da la sa mo mog bra ta od uja ka, Ser - ge ja, si na mog uja ka Ste va na. Ser gej je išao u za vr šni raz red sred nje ško le, ma da se po to me što je bio štr kljast i ne jak, ko li ko god vi sok, ne bi re klo da je pu no le tan. Ni po to me što je uvek pri čao o fud ba lu, s kim god da je se deo. Za to ga Bo nja i ni je ce ni la. Me ne je valj da po što va la naj ma nje od svih. Ina če me kad smo ima li go ste ne bi uvek, sem kad mi je ma ma dr ža - la čas ne mač kog je zi ka, zva la da do đem u dnev ni bo ra vak i uslu žim go ste vo dom. Bi la je ipak to li ko ve li ko du šna da ni sam mo rao da upa rim ča še: pu šta la me da iz vi tri ne uzmem i ča šu za vi no, i ne ku naj o bič ni ju, pa i one na ko ji - ma je pi sa lo eurokrem. On da sam išao u ku hi nju, si pao vo - du i vra ćao se u dnev ni bo ra vak da nu dim žed ne go ste. Oni su se pri hva ta li, pi li i mljac ka li. Do la zi lo je mno go sve ta: jed nom pri li kom sam iz bro jao osam go sti ju od ko jih se ni je dan ni je na ja vio. Ve ći na njih je pre to ga išla da se osve ži sla do le dom u po sla sti čar ni ce ko je su dr ža li Al ban ci iz Ma ke do ni je i ko jih je cen tar No vog Vr - ba sa bio pun. On da su go sti do la zi li kod Bo nje da uga se žeđ i da pre dah nu, po se de, i uz du van i ka fu ko ju im je ku va la mo ja tet ka, raz me ne ko ju reč. Ro đa ci ko ji su na vra ća li u No vi i Sta ri Vr bas bu som iz ne kog dru gog gra da, na vra ća li su do nje jer je ži ve la bli zu Auto bu ske sta ni ce. A baš do sta sve ta, uglav nom rod bi ne, na vra ća lo je i na kon obi la ska ne - ke od grad skih pro dav ni ca. Mo ja naj sta ri ja tet ka je pre penzije radila u jednoj samoposluzi Vojvodinaprometa a Ve se lin je u ne kom du ća nu iz tog lan ca me rio i pro da vao tek stil. Kad bi vi de li Ve su ili ne ku biv šu Bo nji nu ko le gi ni - cu, mno gi ro đa ci i pri ja te lji ku će bi se se ti li da bi mo gli da vi de i Bo nju. Bar su ne što slič no na po čet ku po se te mno gi govorili. Pi tao sam se za što se Bo nja ose ća du žnom pre ma to li ko lju di pa mo ra da ih re dov no ugo šća va. Ova ku ća je na ša ko li ko i nje na od go vo ri la mi je maj - ka kad sam i njoj po sta vio to pi ta nje. Kad ne ko drag i po - znat do đe i ka že tvo joj tet ki da je ožed neo, ljud ski mu je uga si ti žeđ vo dom iz na še ku će. A ti si od nas naj mla đi, pa je pri rod no da po mog neš Bo nji. Do sa da si bio An ki na, a sad ćeš ma lo da bu deš Bo nji na de sna ru ka i ši ro ko se osmehnula.