ИПА програм ЕУ за Србију Подршка развоју стратешког оквира у области управљања отпадом SR13/IPA/EN/04 16 План рада на Заједничкој радионици за израду сета економских инструмената за имплементацију Плана управљања чврстим комуналним отпадом и представљање студија случаја из 3 државе чланице Датум и време: Место: 23. јануар 2018, 09:30 Привредна комора Србије, Ресавска 13-15, Београд
Израда сета економских инструмената за имплементацију Плана управљања чврстим комуналним отпадом 12:20 12:40 Представљање анализе постојећих економских инструмената (порези, таксе, накнаде и слично) повезаних са сектором управљања чврстим комуналним отпадом у Србији Карл-Хајнц Штригл, Агенција за животну средину Северне Рајне-Вестфалије, Немачка 12:40 13:00 Представљање анализе издатака од наплаћених прихода и производа животне средине, исходи и утицаји остварени кроз ове инвестиције у Србији Карл-Хајнц Штригл, Агенција за животну средину Северне Рајне-Вестфалије, Немачка
Компонента 1 Стратегија управљања отпадом 2019-2024 ПУПТО ИПУОО Анализа недостатака и ревизија Компонента 2 Национални план управљања отпадом Програм превенције отпада Компонента 3 Економски инструменти за имплементацију Плана управљања чврстим комуналним отпадом (порези, таксе, накнаде), >= 5 година (2012 2017) Component 4 04/2019 Друга радионица 01-02/2019 Прва радионица Активност 4.10 Нацрт сета економских инструмената са нацртом плана имплементације Активност 4.9 Консултације са заинтересованим странама Активности 4.2 и 4.7 Анализа издатака од остварених прихода и исходи, резултати и утицаји на животну средину ПУО Компонента 2 ППО Компонента 3
Процена - Утицаји на животну средину - Остваривање прихода - Социјални утицаји - Административни трошкови - Политичко прихватање Садржај
1.2.1 Инвестиције и актуелни трошкови за животну средину у Србији, 2017. Удео је од 2016. до 2017. опао за -49% Инвестиција 19,2% = 55,4 мил. евра Од чега: 20,7 мил евра = 37,5% за управљање отпадом 2017 289 мил евра или 0,7% БДП Укупни капитални трошкови за животну средину у Србији који су резултат оперативне активности пословања и текући трошкови АЗЖС: Према Националном програму заштите животне средине, уз процењени привредни раст од 5% годишње, инвестиције у заштиту животне средине треба да достигну 2.4% БДП 2019. године Удео је од 2016. до 2017. порастао за +24% Текући трошкови 80,8% =233,6 мил. евра Од чега: 149,2 мил. евра= 63,9% за управљање отпадом Инвестиције у заштиту животне средине укључују инвестиције у активности заштите (методе, технологије, процесе, опрему и њене делове, итд.), с циљем сакупљања, третмана, мониторинга и контроле, смањења, превенције или уклањања загађења или других облика деградације животне средине као последице пословних активности. Текући трошкови заштите животне средине укључују трошкове радне снаге, трошкове рада и одржавања опреме за заштиту животне средине и уплате трећим лицима за услуге заштите, које укључују превенцију, смањење, третман или уклањање загађења или било какве друге деградације која потиче од пословних активности. Извор: ЗСРС, Статистички годишњак, бр. 286 20/11/2018
% БДП % GDP 2,70 2,40 2,10 1,80 1,50 1,20 0,90 0,60 0,30 0,00 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 Инвестиције и текући издаци Investments and Current expenditures Пројекција Националног програма ЗЖС The projection of the National Environmental Program Према Нацтионалном програму заштите животне средине, уз процењени привредни раст од 5% годишње, инвестиције у заштиту животне средине треба да достигну 2.4% БДП 2019. године. Међутим, укупан износ средстава за улагање и текући трошкови износили су 0,83% БДП (35,349 милиона динара) 2016. године и 0,7% БДП 2017. године. Препоруке Фискалног савета, 12/2018: Процењујемо да износ потребних улагања у животну средину у наредних десет година треба да буде око 8,5 милијарди евра. Преведено у годишњи буџет, то значи да би држава требало да подигне годишње издатке за заштиту животне средине за око 500 милиона евра у наредним годинама Потребно повећање износи око +1,2 до +1,4% БДП (= око + 500 милиона евра)......процењујемо да би повећање инвестиција у животну средину од + 1,3% БДП убрзало раст БДП у Србији за најмање 0,5% у краткорочном периоду.
2006-2011 Фонд за зжс (наменска средства!) Приходи од накнада за посебне токове отпада Накнаде за посебне токове отпада: гуме, батерије и акумулатори, уља, отпад од електричне и електронске опреме, возила, отпад који садржи азбест (од 2010. -) Приходи од накнада за оштећење озонског омотача и од пластичних кеса Велики загађивачи у неким општинама, нпр. цементаре Приходи од накнада за амбалажу и амбалажни отпад (не из кол. шема!) Амбалажа и амбалажни отпад (од 2011. -) Приходи од накнада за загађење животне средине Укључујући настали или одложени отпад 2012 2017 Таксе у државном буџету Приходи од накнада иду у државни буџет Ове велике компаније уплаћују средства у државни буџет (60%), и у буџет ЛСУ (40%). Приходи од накнада иду у буџет Републике Србије 60% у државни, а 2012 2017 буџети ЛСУ Мање компаније уплаћују само у буџет ЛСУ. 40% у буџете ЛСУ удео 30% 23 + 15 = 38% < 1% 31%
Приходи и расходи за животну средину у Србији 2017, извор АЗЖС Јавни сектор Међународна помоћ животној средини 205,8 мил. (0,55% БДП) *) од чега 26,8 из ЕУ + Немачке Кредити 176 мил. 0,1 мил. Буџетска средства од такси и накнада 45% загађење ваздуха рибарство 27% посебни токови отпада 28% посебне накнаде за заштиту животне средине донације 29,8 мил. *) 111,8 мил. = 0,3% БДП Део од укупног пореског прихода: 1,390 мил. евра = 4% БДП Од чега: Воде и отпад 43,3 мил. Државни буџет од накнада за животну средину 60,96 мил. од укупних 111,8 мил. = 0,17% БДП Буџет АП Војводина 0,1 мил. Буџет локалне самоуправе од накнада за животну средину 50,8 мил. од укупно 111,8 мил. = 0,13% БДП 37,3 мил. трошк ови држав е = 0,1% БДП 74,5 мил. трошк ови локалн ог нивоа = 0,2% БДП 28,6 мил. државних субвенција Од чега: 22,2 мил. за рециклажну индустрију 0,01 мил. субвенције 36.5 мил. утрошено из ЛСУ према извештајима Индустријски сектор Енергетика и рударство Пољопривреда Туризам Остало Инвестиције индустријског сектора 30,5 мил. = 0,13% БДП 27,2 мил. = 89% 1,5 мил. 0,97 мил. 0.83 мил.
1.2.2 Јавни приходи за финансирање животне средине (буџетска средства); 1.2.3 Јавни трошкови за потребе животне средине (буџетска средства) Најважније карактеристике 2017. године су: 1.Приходи од накнада износе 13.315,54 милиона динара (0,30% бруто домаћег производа БДП); највећи удео од 43,6% припада накнадама за емисије SO 2, NO 2, прашксате материје и за одлагање отпада (5.801,25 милиона динара). 2.Процењени буџетски трошкови износе 0,30% БДП; у поређењу са укупним износом инвестиција и текућим трошковима за заштиту животне средине од 2016. и 2017. године, очигледан је значајан заокрет у негативном правцу: удео инвестиција је опао за око 52,6 милиона евра, што је пола инвестиција у 2016. години; насупрот томе, текући трошкови порасли су за око 44,6 милиона евра или +24% у поређењу са 2016. годином. 3.Инвестиције из индустријских сектора, на основу доступних података, износиле су 3.628,69 милиона (0,13% БДП). Сектор са највећим уделом је енергетика и рударство, са 89,2%; пад инвестиција из 2016. у 2017. години износи 63,6 милиона евра или -68% у поређењу са 2016. годином. 4.Донације сектору Заштита животне средине и Водоснабдевање и управљање отпадом процењују се на 3,552 милиона динара (0,08% БДП), а кредити на 20,921 милиона динара (0,47% БДП). Највећи донатори су Немачка са 1,753 милиона динара, и Европска унија са 1,451 милиона динара; 5.Грантови и субвенције, на основу доступних података, износиле су 3,400 милиона динара (0,08% БДП), док највећи удео припада субвенцијама рециклажној индустрији, у износу од 77,67%.
Национални извори јавног и приватног финансирања управљања отпадом у 2017. години Посебни токови отпада 34,7 мил. Накнада за загађење 50 мил. Јавни сектор Приватни сектор, потрошачи Индустрија Средства од загађивача Средства произвођача Средства од загађивача Приходи и расходи из државног буџета 60,98 мил. Приходи и расходи локалних самоуправа 50,8 мил. Накнаде за амбалажни отпад~ 2,5 мил. Улагања индустрије 30,5 мил., од чега 89% од енергетике и рударства Финансирање рециклажне индустрије 22,2 мил. Оперативни трошкови ЛСУ 36,5 мил. Финансирање оперативних трошкова рециклажне индустрије (од колективних шема) Финансирање адекватне инфраструктуре за смањење загађења
Економски инструменти у Србији Накнаде за пружање услуге управљања комуналног отпада, као што су сакупљање и одлагање комуналног отпада наплаћују се од корисника. Накнаде се обрачунавају по квадратном метру стамбеног или пословног простора и наплаћују се месечно, рачуне испостављају ЈКП. Покривеност сакупљања је између 60% у руралним и 100% у урбаним срединама. Систем повраћаја за одређене производе који би иначе постали отпад, нпр. стаклене боце. Депозит плаћају потрошачи како би се подстакла поновна употреба и смањење отпада. Накнаде за потрошњу у контексту производње и употребе пластичних кеса. Накнаде за животну средину које се обрачунавају за амбалажу и амбалажни отпад, на основу продужене одговорности произвођача, функционишу на начин предвиђен директивом ЕУ. Таксе за заштиту животне средине (порези) на посебне токове отпада, односно, отпад од електричне и електронске опреме, батерије, гуме и отпадно уље. Они се могу сматрати отпадним производима и њима може управљати у режиму продужене одговорности произвођача и релевантних директива ЕУ; у Србији још није део прописа. Субвенције у сектору управљања oтпадом из државног буџета, из прихода покрајине и локалних самоуправа. Средства за те субвенције и јавна улагања потичу од бившег Фонда за заштиту животне средине (2007-2012), из државног буџета (2012-) и из будућег државног Зеленог фонда. Горе поменуте накнаде за животну средину (продужена одговорност произвођача) такође доприносе.
Накнаде за услугу управљања отпадом у Србији, у поређењу са израчунатим накнадама потребним за покриће трошкова КОМДЕЛ 10/2014 и 12/2017 Општина Средства 41 општине: Актуелни износи накнада Израчунате накнаде потребне за покриће трошкова ЈКП Физичка лица Правна лица Физичка лица Правна лица дин/m² дин/m² дин/m² дин/m² 5,16 11,74 6,28 14,75 Средства од накнада за услугу 20% су нижа од израчунатих цена потребних за покриће трошкова Цене остају испод нивоа приступачности, и то 0,9% локалног просечног нето прихода
Рад ЈКП обележавају лоши економски услови које карактерише претерен број запослених у администрацији, а недовољан број запослених у оперативи. Честе промене управе, неоправдан политички утицај и недостатак средстава нарушавају квалитет посла. Ниска цена комуналних услуга, мали приходи услед тешке наплате дуговања и недовољна улагања описују економску ситуацију у ЈКП. Такође је присутан недовољан степен контроле и надзора над организационим и финансијским пословима у систему управљања комуналним отпадом. ЈКП не наплаћују пуне трошкове сакупљања, превоза, складиштења, третмана и одлагања отпада. Стопа покривености становништва које учествује у финансирању система управљања комуналним отпадом и даље је ниска, нарочито у руралним подручјима, а капацитети ЈКП за пружање основних услуга, као што је одвајање, сакупљање, превоз и одлагање на санитарне депоније (а да не говоримо о поновној употреби и рециклажи) нису довољни. Расположиви удео локалних прихода од накнада опредељен за отпад премали је за стимулисање боље услуге. Упркос законској обавези, и даље не постоји систематски мониторинг финансијских параметара (индикатора), ни одговарајуће редовно извештавање ЛСУ у том контексту: дакле, није могуће тачно описати економске услове и одредити утицај организационих и економских промена. Фискални савет потврђује ову анализу у својим извештајима из јуна 2017 и децембра 2018. године.
Посебни токови отпада: стопа производње и реални и теоретски приходи у државном буџету 2016. године Посебни токови отпада Процењена стопа производње/ увоза (t) Јединична накнада дин/t, приближно Теоретски Реални приход приход у мил. у мил. (2016) Отпадна возила 282,000 12,000 28,5 3.67 Батерије и акумулатори 26,000 15,000 3.3 3.1 Преносиве батерије (220g /становнику/год.) 3,400 150,000 4.3 0 Отпад од електричне и електронске опреме 37-100,000 50,000 15-42 14.4 Отпадна уља 36,000 10,000 3 3.4 Гуме 42,000 155,000 20,000 7-26 3.67 Укупно 61-107 28 И: Услед разлике између количина стављених на домаће тржиште и (мањих) рециклираних количина на домаћем тржишту, државни буџет није у равнотежи у смислу да накнада која се плаћа за готово све посебне токове отпада остаје у буџету, и не исплаћује се за рециклажу ове врсте отпада. Ни за један од ових токова отпада није још увек донесен пропис који укључује продужену одговорност произвођача за приватне организације које управљају логистиком и финансијама.
Средства из фондова у Србији користе се за покриће оперативних трошкова, а не зна дугорочне инвестиције које могу ојачати рециклажну индустрију. Ако рециклерима трошкови буду надокнађени без посебних захтева (нпр. за инвестиције за постизање рециклажних циљева), тешко да ће се у скоријој будућности видети напредак и повећање стопа рециклаже. Накнаде за рециклажу унапред нису се показале успешнима у обезбеђивању средстава за рециклажу одређених отпадних производа, као што су електронски уређаји и отпадна возила у Србији. До сада, средства нису стврила никакав подстицај за повећање стопа рециклаже које би се иначе постигле кроз обавезне квоте рециклаже. Накнаде за рециклажу унапред показале су се успешнима у стварању рециклажних тржишта за токове отпада за које би рециклажа иначе била економски мање ефикасна. Ове накнаде могу допринети стварању снажних рециклажних тржишта у року од само неколико година. Имплементацију ових накнада треба више разматрати за друге отпадне производе у Србији. Са социјалног становишта, ове накнаде стављају терет рециклаже на рачун потрошача. Међутим, таква интернализација екстерних производних трошкова генерално је прихваћена код потрошача, имајући у виду мали удео у цени тих производа широке потрошње. Административни трошкови компаративно су високи, а испоставило се да је тешко пројектовати приходе/трошкове. Администрација око исплате рециклера преко јавних тела прилично је захтевна и скупа Уочљива је ниска транспарентност о расподели прихода по појединачном току отпада. За повећање стопа повраћаја треба размотрити потенцијалну комбинацију са системом депозита и повраћаја.
Амбалажа и амбалажни отпад: Накнаде за материјале 2016. Накнаде које произвођачи плаћају приватним организацијама 2016 (дин./t) 2016 ( /t) Количине 2016 (t) Приближна средња нето вредност у мил. 2016. Папир 590-790 4.8-6.6 110,433 ~ 0.65 Пластика 1085-1450 9.1-12,2 90,421 ~ 0.9 Стакло 680-930 5.7-7.8 58,985 ~ 0.4 Метал 610-910 5.1-7.7 13,822 ~ 0.09 Дрво 695-900 5.8-7.6 74,377 ~ 0.5 Укупно 855 7,2 348,038 ~ 2.5 Оперативни приход укупно шест колективних шема приближно је износио 2,5 мил. 2016. године. Прелиминарни резултати за 2017. годину показују да ће услед великог раста јединичних цена од 2016. до 2017. и од 2017. до 2018, укупан приход колективних шема у Србији порасти на око 3,5 мил. 2018. године. Накнаде за амбалажни отпад у Србији најниже су у Европи. У поређењу са суседним земљама очигледно је да би накнаде требало да буду 5 до 10 пута веће, и то без претеривања.
Велики број оператера у систему који се такмиче за удео на тржишту довео је до тога да су накнаде за амбалажу у Србији неколико пута ниже од накнада у земљама региона. Као резултат, укупан износ прихода од накнада за амбалажни отпад изузетно је низак, а инвестиције у сектору су у овом тренутку недовољне за успостављање инфраструктуре за одвојено сакупљање и високе стандарде рециклаже. Накнаде које произвођачи плаћају требало би да покрију инвестиције у додатну инфраструктуру на нивоу општине, што није реално имајући у виду мале износе накнада. Последице таквог система са ниским приходима су 1. Мотивација за развој система одвојеног сакупљања је мала, 2. Ток секундарних сировина ка постројењима за прераду је ограничен 3. Пословни ризик приватних улагања у повећање капацитета/боље технологије, је висок. Оператери су били приморани рад испуњења обавеза достизања националних циљева поновне употребе и рециклаже да улажу у јефтиније изворе рециклабилних материјала, који се лако сакупљају, као нпр. амбалажни отпад из индустрије и пословног сектора уместо отпада из домаћинстава. Финансијско учешће колективних шема рециклерима је прилично ниско у односу на самосталне тржишне механизме (што је тачно само за материјале са позитивном тржишном вредности!). Зато се колективне шеме тренутно финансијски одржавају из сакупљања и сортирања, а не од рециклаже материјала у Србији. Организациони недостаци отежавају ситуацију (мониторинг и инспекцијски надзор, казнена политика се самим тим слабо развијају, стандарди рециклаже и статус сакупљача отпада)
Додатни економски инструменти којима се остварују приходи за финансирање управљања комуналним отпадом 1. Шеме трговине емисијама као извор додатних средстава на локалном нивоу Механизам чистог развоја (CDM) Систем трговине емисијама у ЕУ (EU ETS) CDM у сектору управљања отпадом Поновно искоришћење депонијског гаса и биогаса Производња енергије из отпада Компостирање био отпада. CO 2 CH 4 (= 25 CO 2 eq) Утицај финансија од угљеника на профит у различитим типовима пројеката и [%] интерне стопе повраћаја (IRR) Извор: Агенција за животну средину Финске Тип пројекта (примери) [%] интерне стопе повраћаја Регистроване пројектне активности (%) Хидро 0.8 2.6 Ветро 1.0 1.3 Сектор енергетике: 50 Смањење сагоревања гаса 2.0 4.0 Биомаса 2.0 7.0 Сектор отпада: 25 Чврсти комунални отпад 10.0 35.0 Пример: компостана у Лахору / Пакистан Укупни инвестициони трошкови у Приходи у Укупни приходи у /годишње: 4.8 милиона Продаја карбон кредита ( 9/тона CO2eq) = 0.75 милиона годишње Продаја 5,591 метричких тона компоста годишње = 0.82 милиона годишње 1.57 милиона
Примери такси за депоније и инсинерацију ( /тона) у Европи и коришћење прихода Мадрид Француска Шведска Уједињено Краљевство Депоније Депоније+инсинерација Депоније Депоније 3-10 2 (2009) 40 (2015) 27 (2000) - 48 (2006) Општи буџет Фонд за модернизацију управљања отпадом Општи буџет Општи буџет Стопе такси за депоније у Француској у /тона (2009-2015) Година Нерегистрована депонија Регистрована депонија Регистрована депонија са најсавременијом технологијом 2009 15 13 10 У току до: 2015 40 32 20 Приходи од такси на депоније и проценат националног прихода од такси (2008) Земља/територија Приход од такси за депоније (у 1.000 ) Укупни национални приходи од такси (у милијардама ) Таксе за депоније повезане са националним приходима (%) Шведска 34,930 117.7 0.03 Уједињено Краљевство 1,216,313 555.0 0.22
Будуће шеме финансирања управљања отпадом у Србији Међународна помоћ за животну средину Такса за загађење животне средине Директан допринос такси за животну средину (транспорт, 0,11 мил. енергетика, итд.) Таксе за загађење животне средине Јавни сектор Локална накнада за загађење Шеме трговине емисијама Накнаде за коришћење Таксе за депоније X мил 206 мил. 30 мил. 20 мил. 31 мил.? мил.? мил Државни буџет >= 61 мил. Фонд зжс (Зелени фонд) Покрајински буџет >= 0,11 мил. Буџети локалних самоуправа >> 51 мил. Фонд за ремедијацију Фонд за нове технологије Фонд за истраживања Финансирање НВО Финансирање инфраструктурс за сакупљање и третман/одлагање комуналног отпада Приватни 6 колективнох шема, и то: Приватни сектор Малопродаја Екостар Пак Секопак Остале 4: Шеме депозита? мил. Малопродаја Накнаде за пластичне кесе 1,5 мил. сектор Амбалажни отпад >= 5,2 мил. 100% 41% 38% 21% Посебно финансирање инфраструктуре за поновну употребу Финансирање кампања подизања свести Финансирање инфраструктуре за сакупљање и третман/одлагање амбалажног отпада Приватни сектор Отпадна возила >28,8 мил. Гуме >5 мил. ОЕЕО >38 мил. Уља > 2 мил. Батерије > 7,6 мил. Посебни токови отпада >80 мил. Финансирање инфраструктуре за третман/одлагање отпадних производа
Закључци У будућности, финансирање управљања комуналним отпадом у Србији имаће два главна циља: Јачање организационих и финансијских капацитета јавних комуналних предузећа за обављање послова управљања отпадом без акумулације неодговорно насталих дугова, али уз пун повраћај трошкова Повећање удела приватног сектора у смислу законских обавеза, финансијског доприноса, и организационог спровођења. Одговорност произвођача може се одлучно проширити уколико се посебним токовима отпада и потенцијалним будућим токовима отпада рукује као што је случај са амбалажним отпадом, оснивање организација по приницпу продужене одговорности произвођача, утврђивање циљева поновног искоришћења и сакупљања, усмеравање токова новца у сектор управљања отпадом, стимулисање тржишта секундарних сировина и увођење ефикасних механизама санкционисања у режиму јавне контроле. Други важан инструмент су повећани и стабилни приходи локалних самоуправа и јавних комуналних предузећа од повећања накнада за коришћење, и друга расположива средства локалних самоуправа, праћена кључним мерама контроле организационих капацитета општина и ЈКП. Делегирање послова на регионалном нивоу део је овог програма контроле. Накнаде и таксе за животну средину изузетно су ниске у поређењу са другим земљама, и скромне у поређењу са границом приступачности. То значи да је: Потенцијал за одлучно повећање прихода локалних самоуправа, ЈКП за управљање комуналним отпадом висок.
Препоруке локалним самоуправама Постојеће финансијске инструменте треба реорганизовати, и увести нове економске инструменте. Главни извор финансирања управљања комуналним отпадом су накнаде за коришћење које ће расти због повећања потреба за средствима, а уводиће се постепено, како не би изазвале удар на прихватање у јавности и на приступачност. Принцип пуне надокнаде трошкова реба применити, као и додатне инструменте за бољу поновну употребу и рециклажу отпада. Треба успоставити рачуноводство у складу са принципима јавног финансирања, како је и предвиђено чланом 25а Закона о јавним комуналним предузећима (видети Националну стратегију апроксимације, постизање пуног повраћаја трошкова најкасније до 2022. године) Ефикасности у савременом управљању отпадом захтева постизање економије обима. Биће потребно удруживање општина. Дакле, регионализација постројења за управљање комуналним отпадом је предуслов за ефикасну имплементацију. Локална самоуправа треба да надокнади трошкове кроз: Накнаде које наплаћују општине; наплату треба комбиновати са наплатом локалних пореза (како би се постигла већа стопа покривености) и Фиксне износе од трансфера са централног нивоа. Пенали и казне за неплаћање руковања отпадом супротно закону морају се брзо извршавати, и довољно високо котирати да би имали ефекат одвраћања. Инспекција треба да буде орган надлежан за изрицање новчаних казни.
Препоруке за Залени фонд и учеснике из приватног сектора Требало би поново успоставити Фонд за заштиту животне средине (Зелени фонд) као одвојену, непрофитну организацију под надзором Министарства заштите животне средине за суфинансирање нових технологија, пилот инфраструктурних пројеката, ремедијацију историјски контаминираних подручја и историјска одлагалишта опасног отпада. Приход Зеленог фонда треба повећавати увођењем додатних такси за коришћење животне средине (нпр. за емисије), и такси за одлагање (нпр. таксе за депоније), или изрицањем новчаних казни за кршење закона и прописа у области заштите животне средине. Еко такса за одређене производе, као што су амбалажни материјали за напитке или пластичне кесе, нпр. кроз системе депозита може се увести како би се подигла свест о одговорном понашању потрошача према животној средини и како би се подржала поновна употреба. Повећано учешће приватног сектора помаже се у остваривању додатног инвестиционог капитала, у смањењу потребе за јавним субвенцијама и побољшању техничких и организационих капацитета/ефикасности. Потребно је успоставити постепену приватизацију услуга: за почетак, преко уговора о концесији и преносу права за обављање одређених послова на приватне или компаније у мешовитом власништву (јавно-приватно партнерство). Инструмент продужене одговорности произвођача треба реализовати у пуном потенцијалу: колективне шеме треба уводити за све врсте отпада за које постоје еквивалентни захтеви у ЕУ (отпад од ЕЕ опреме, батерије, отпадна возила), евентуално и за неке друге, одговарајуће посебне токове отпада.
Препоруке Фискалног савета, 12/2018 Инвестиције у заштиту животне средине: социјални и фискални проиритет Повећање инвестиција у заштиту животне средине унапредило би буџетске структуре (већа јавна улагања) и имало би позитиван ефекат на економски раст у краткорочном периоду. Потребно повећање буџетских издатака за заштиту животне средине износи око +1.2 до +1.4% БДП (око 500 милиона евра). Тренутно износи 0,7 %БДП. У буџету тренутно постоји фискални простор који се може доделити решавању овог проблема, а то је шанса коју не треба пропустити. Поред повећања буџетксих издатака, такође је потребна реформа локалних јавних финансија и локалних јавних предузећа. Када је реч о учинку ЛСУ и приватним комуналних предузећа, Фискални савет у горе наведеној анализи каже (12/2018):...систем сакупљања отпада треба унапредити кроз побољшање учинка локалних јавних предузећа којима је овај посао поверен а то значи њихову реорганизацију, побољшање наплате, разматрање политике цена, и слично међутим, то значи и знатна улагања у опрему и возила како би се нашло трајно решење за проблем илегалних сметлишта, реформа локалних јавних предузећа и инвестиције мора пратити строжија казнена политика и појачана контрола инспекцијских служби. Хвала вам на пажњи