Пре глед ни чла нак : doi: /zrpfns С л о бо да Д. Ми д о р о в и ћ, а с и с т е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав н

Пре глед ни чла нак 351.853:349.412.2 doi:10.5937/zrpfns50-12421 С л о бо да Д. Ми д о р о в и ћ, а с и с т е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Mi d o ro v ic @ p f.u n s.a c.r s СА ВЕ СНОСТ У КОН Т ЕК СТ У РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е К УЛ Т У Р Н И Х ДО БА РА * Сажeтак: У ра ду су ана ли зи ра на ме ђу на род на и над национална правила о са ве сно с т и у кон т ек с т у ре с т и т у ци је к ул т ур ни х до ба ра. Ука за но је на од с т у п а ња од оп ш т и х п ра в и ла о са ве сно с т и и з уг ла с т и ца ња п ра ва сво ји не од не в ла сни ка и с т и ца ња п ра ва сво ји не одр жа је м. Уме с т о да, у к у м у ла ци ји са др у г и м ус лов има, омог ућ и с т иц ање п рав а св о ји не, са ве снос т с т и ц а о ц у укра де ног и не за ко ни т о и з ве зе ног к ул т ур ног до бра мо же да обе з бе ди са мо п ра во на п ра вич ну на кна ду. Нап уштена је п ре тпос тавка са веснос т и и тере т њеног до ка зивања п ре ба чен је на др жа о ца к ул т ур ног добра. Ис товремено с у по о штре ни кри те ри ју ми на осно ву ко јих се са ве сност про це њу је. У слу ча - је в и м а бе с т е ре т н ог с т и ц а ња, са в е с н о с т п ра в н ог с л е д бе н и ка je ус л о в ље н а са в е с н о ш ћу ње го в ог п ра в н ог п ре т ход н и ка. На т а ј н а ч и н је оне м о г у ће н о да с у к ц е сор п о т ра ж у је п ра в ич н у н а к н а д у у ко л и ко он а не б и п р и п а л а н и ње го - вом прав ном прет ход ни ку. У ра ду је, та ко ђе, ис пи та но у ко је су из во ре и на ко ји н а ч и н п о је д и не д р ж а в е ч л а н и ц е Ев р оп с ке у н и је и н кор п о р и са л е у с в о ја зако нодавс т в а решења о савес нос т и садрж а на у Ди ре к т и в и 2014/60/ ЕУ. На о с н о в у т о г а п р е д о ч е н е с у м ог ућн ос т и з а х арм он из ац иј у п р ав а Реп убл ике Ср б и је са и з л о ж е н и м н а д н а ц и о н а л н и м п ра в и л и м а. К љу ч не ре чи: к ул т ур на до бра, ре с т и т у ц и ја, са ве снос т, т ере т и нач ин д о ка з и в а ња, и м п л е м е н т а ц и ја. 1. УВОД Кул тур на до бра су ства ри и тво ре ви не од оп штег ин те ре са ко је, без о б зи ра на св оји нск и о бл и к, у ж ив ају пос еба н т р е т ма н и з а ш т и т у у ск ла д у с а * Ра д је з а сно в а н на р езулт ат има ист раж ив ањ а сп р о ве де н и м п ри л и ком и з ра де з а в р ш ног ра да на ма стер сту ди ја ма под на сло вом Уп о т р е б а и з а ш т и т а к ул т у р н и х д о б а р а г р а ђ а н - с коп р а вн и а с п е кт и од б р а њ е н о г н а П р а в н о м ф а к у л т е т у Ун и в е р з и т е т а у Но в о м С а д у ј у н а 2 016. г о д и н е. 957

Сло бо да Д. Ми до ро вић, Савесност у контексту реституције културних... (стр. 957 974) за ко ном. 1 З б ог св о ји х н а р о ч и т и х св ој с т а в а, к у л т у р н а доб р а по тп ад ају под по себа н п ра в н и реж и м који, између ос т алог, кара кт ериш у изузец и од опш т и х правила. Наве де на кон ста та ци ја од но си се и на ме ђу на род на и над на ци о - н а лн а п р ав и л а о с ав ес нос т и у конт е кс т у р ес т ит уц ије к у лт у рн и х д об ар а, на ро чи то у по гле ду ње ног прав ног зна ча ја, те ре та и на чи на до ка зи ва ња. И а ко од с а в е сно с т и з а ви си р а с п р а в љ а њ е б р ој н и х п р а в н и х п и т а њ а, у ра ду ће она би ти ана ли зи ра на из угла сти ца ња пра ва сво ји не од не вла сни ка и сти ца ња пра ва сво ји не одр жа јем. На на ве де не на чи не сти ца ња сво ји не се у п р а к си р е дов но по з и в а ју с т иц аоц и у к р аден и х, нез акон ит о ископ ан и х и и з г у бљ е н и х по к р е т н и х к ул т у р н и х до ба р а у ц и љу д а и здејс т вују одбијањ е зах те ва за њи хо ву ре сти ту ци ју. У ту свр ху, при ба ви о ци ма кул тур них до ба - ра по го ду ју раз ли ке у пра ви ли ма о сти ца њу сво ји не од не вла сни ка у по је - д ин и м ју рис д и кц ијама. 2 Пр едузимањ ем ра д њи ко је в о де п р е но су п ра в а св о - јине на покрет ној ства ри на те ри то ри ји зе мље ко ја прописује најблаже усло - ве за сти ца ње сво ји не од не вла сни ка, при ба ви о ци кул тур них до ба ра успе - ва л и су да обез бе де и м у н и т е т од ре с т и т у ц и о н и х за х т е ва. 3 Ова кав раз вој дог ађ аја под с т а к а о је р е а к ц и ју ме ђу н а р од н и х и р е г и о н а лн и х а кт ер а ч ији је ис ход био ре ви д и ра ње оп ш т и х п равила о савеснос т и п ри с т ицању к улт у рн и х до ба ра у кон тек с т у њи хо ве рес т ит уц ије. Ц и љ мо д и фи ко ва н и х п ра ви ла огле да 1 Вид. чл. 2 ст. 1 За ко на о кул тур ним до бри ма, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 71/94, 52/2011, 99/2011. 2 Н а ј и з р а ж е н и ј е р а з л и к е с е т и ч у м ог у ћн ос т и с т иц ањ а с в ојин е н а с т в ар им а к ој е с у и з а ш ле и з в ласн икове д рж авине п р от и в њег ове воље. Ау с т ри ј ск и г ра ђа н ск и з а ко н и к (на да ље: АГЗ) (вид. чл. 367 и 368), Ита ли јан ски гра ђан ски за ко ник (на да ље: ИГЗ) (вид. чл. 1153), Зако н о о с н о в а м а с в о ји н с ко - п р а в н и х од н о с а Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 6/80, 36/90, Слу жбе ни лист СРЈ, бр. 29/96, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 115/2005, (на да ље: ЗО СПО) (вид. чл. 31) и За кон о кул тур ним до бри ма не ис кљу чу ју мо гућ ност сти ца ња сво ји не од не вла сни ка на овим ствари ма. У Фран цу ском гра ђан ском за ко ни ку (на да ље: ФГЗ) (вид. чл. 2276 и 2277) је пред виђе но да ли це ко је је из гу би ло ствар или ко ме је ствар укра де на мо же да је зах те ва од ње ног др жа о ца у ро ку од три го ди не ра чу на ју ћи од да на гу бит ка или кра ђе ства ри, из че га сле ди да се њи хов сти ца лац про те ком тро го ди шњег ро ка мо же од бра ни ти од ту жбе за по вра ћај. У Не мач ком гра ђан ском за ко ни ку (на да ље: НГЗ) је, с дру ге стра не, у 935 из ри чи то ис кључ е н а м о г у ћ н о с т с т и ц а њ а с в о ји н е од н е в л а с н и к а н а с т в а р и м а ко је с у и з а ш л е и з в л а с н и ко в е д рж ав и н е п р о т и в њ е г о в е в о љ е (a b h a n d e n ge k o m m e n e S a c h e n), осим ка да се ра ди о нов цу, х а р т и ја м а од в р ед н о с т и н а д о н о с и о ц а и н а с т в а р и м а к у п љ е н и м н а ја в н ој п р о д а ји. Ре ш е њ е с л и ч н о н е м ач ко м п р ед л о же н о је у ч л. 1717 Н а ц р т а Гр а ђ а н с ко г з а ко н и к а Ре п у б л и ке С р б и је. 3 У л и т е р а т у р и с е о в а п о ј а в а н а з и в а п р а њ е м п р а в н о г о с н о в а (c l e a n s i n g t h e t i t l e), а п о с т и же с е п р и м е н о м п р а в и л а о од р е ђ и в а њу м е р о д а в н о г п р а в а lex rei si tae. О њој, из ме ђу о с т а л о г, с в е д о ч е с л у ч а је в и: Wink wo rth v. Chri stie Man son and Wo ods Ltd. and Anot her, [1980] 1 ER (Ch) 496, [1980] 1 All ER 1121 и S t a t o f r a n c e s e v. Mi n i s t e r o p e r i b e n i c u l t u r a li e d a m b i - e n ta li e D e Con te s si ni. Ви ше о то ме вид. John He nry Me rryma n, T hin k ing about the Elg in Ma rble s Cri ti cal Es says on Cul tu ral Pro perty, Art and Law, Klu wer Law In ter na ti o nal, 2009, стр. 523; De bo rah A. De mott, Art ful Good Fa ith: An Es say on Law, Cu stom, and In ter me di a ri es in Art Mar kets, Du ke Law Jo ur nal, Vol. 62, 2012, стр. 633. 958

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 се у су спен до ва њу п ри ме не на ц ионa л н и х оп ш т и х п ра ви ла о с т и ца њу сво ји не a non do mi no и сти ца њу сво ји не одр жа јем и ус по ста вља њу пра вич не рав но - т е же и з ме ђу с у п р о т с т а в љ е н и х и н т е р е с а д в е ју с а в е сн и х с т р ан а ( р а н ијег) вла сни ка и сти ца о ца. 4 Н а ме ђу на р од ном н и в оу ев о л у ц и ја с т а н да р да с а в е сно с т и у кон т ек с т у рес т и т у ц и је к ул т у р н и х до ба ра з а по че т а је п ре ви ше од че т и ри де це н и је. Под у т и ца јем ме ђу на р од ног п р а в а, спе ц и фи ч на п р а ви л а о с а в е сно с т и с у к р а јем 2015. го ди не по че ла да се при ме њу ју и у Европ ској уни ји. Иа ко су то ком в р е ме н а о с о б е н а п р а в и л а о с а в е с но с т и у ме ђу н а р од ном и ко м у н и т а р ном пра ву кул тур них до ба ра по ста ла сво је вр сни прав ни стан дард, срп ском праву су и да ље стра на. Због то га ће у ра ду би ти ис пи та но да ли је по треб но њи хо во увођeње у срп ски прав ни си стем и у ко је прав не из во ре би се она по т ен ц и ја л но мо гла и н кор по ри с а т и. У ц и љу с а гле да в а њ а мо г у ћ и х на ч и на и мет о да и м п ле мен т а ц и је на д на ц и о на л н и х п ра ви ла о с ав еснос т и у конт екс т у ре сти ту ци је кул тур них добара, изложена су решења за која су се определиле по је ди не др жа ве чла ни це Европ ске уни је. 2. ОП ШТА ПРА ВИ ЛА О СА ВЕ СНО СТИ У КОН ТЕК СТУ СТИ ЦА ЊА СВО ЈИ НЕ ОД НЕ ВЛА СНИ КА И СТИ ЦА ЊА С ВО Ј И Н Е ОД Р Ж А Ј ЕМ Пр ем а опш т и м п р а ви л и м а з е м а љ а кон т и не н т а л не Ев р о пе, с а в е сно с т п ри ба ви о ца п р ед с т а в љ а је да н од не о п ход н и х ус ло в а з а с т и ца њ е св о ји не од не в ласн ик а. 5 О си м т о г а, с а в е сно с т је о ба в е з а н к в а л и фи к а т и в д р ж а ви не ко ја п р о т е ком в р емена, у з исп уњ ењ е д руг и х ус ло в а, 6 мо же да о б е з б е д и с т и ца њ е св о ји не од р ж а јем. У у по р ед ном п р а ву п ри с у т на с у р а з л и ч и т а од р е ђе њ а с а - в е сно с т и. 7 Упр кос ни јан са ма, ње но зна че ње се у су шти ни сво ди на сле де ће: са ве сн и м ће с е сма т ра т и д р ж а ла ц ко ји п ри л и ком с т и цањ а фа кт и ч ке в лас т и, 8 4 Ви ше о то ме вид. De rek Fin cham, To wards a Ri go ro us Stan dard for the Good Fa ith Ac q u i si t i o n of A n t i q u i t i e s, S y r a c u s e Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w a n d C o m m e r c e, Vol. 37, Is sue 1, 2009, стр. 9, 12, 23. 5 ФГЗ у том по гле ду пред ста вља из у зе так бу ду ћи да не пред ви ђа ex pres sis ver bis сав е сно с т к а о ус лов з а с т и ц а њ е св ојине од нев л асн ик а. У ф р а н ц у ској п р а в ној т е о ри ји и с уд ској п р а к с и, м е ђу т и м, п р е о в л а д а в а м и ш љ е њ е д а је о н а н е о п ход н а и д а с е п од р а з у м е в а. Ви ш е о то ме вид. Ni na Pla no je vić, S t i c a n je s v o ji n e o d n e v l a s n i k a, Kra gu je vac, 2008, стр. 255. 6 Ви ше о то ме вид. Да ни ца По пов, Ква ли фи ко ва на др жа ви на у функцији стицања својине одр жа јем, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду, 1/2011, 109-125. 7 Афир ма тив но од ре ђе ње пој ма са ве сно сти са др же ЗО СПО (чл. 72 ст. 2), АГЗ (чл. 368), ИГЗ (чл. 1147 ст. 1 и 2), На цр т гра ђан ског за ко ни ка Ре пу бли ке Ср би је (чл. 5 и чл. 2192). По јам са ве сно сти је не га тив но од ре ђен у 932 (2) НГЗ. 8 У слу ча ју да се за кљу че ње прав ног по сла и предајa ства ри у др жа ви ну вре мен ски мимои ла з е, с а в е сно с т с е з а х т е в а и у в р е ме з а к љу че њ а у г о в о ра и у в р е ме п риба в љ ањ а д р ж а ви не. 959

Сло бо да Д. Ми до ро вић, Савесност у контексту реституције културних... (стр. 957 974) од но сно з а св е в р е ме т о к а р о к а од р ж а ја, 9 ни је знао ни ти је могаo зна ти 10 да с т в а р ко ју д р ж и н и је њ е г о в а. Д ру г и м р е ч и ма, с а в е сн и с т и ца л а ц оп р а в да но ве ру је, од но сно пре ма окол но сти ма слу ча ја не ма раз ло га да сум ња, да је при ба вља њем др жа ви не ства ри по стао њен вла сник. На овај на чин шти ти се по уз да ње у при вид ко ји др жа ви на по крет них ства ри одајe, да је ли це ко је др жи ствар њен вла сник или да је овла шћен да њо ме рас по ла же. 11 У за ко но дав стви ма број ни х зе ма ља из ри чи то је п ро пи сано да се савесност с т и ца о че в е д р ж а ви не п р е т по с т а в љ а. 12 У прав ној те о ри ји се че сто по вла чи па р а ле л а и з ме ђу п р е т по с т а в ке с а в е сно с т и и п р е т по с т а в ке не ви но с т и: К а о што се од ни ког не мо же зах те ва ти да до ка зу је да ни је крив, та ко се ни од по сед н и ка не мо же т ра ж и т и да до ка зу је сво је по ш т е ње. 13 На ве де но п ра ви ло упу ћу је на те рет до ка зи ва ња и ука зу је на то да суд ни је ду жан да ис тра жу је са ве сност сти ца о ца pro prio mo tu. Уко ли ко же ли да успе са ре и вин ди ка ци о - ним зах те вом, ту жи лац мо ра да до ка же да је ту же ни у вре ме сти ца ња др жави не био не са ве стан или да је, у слу ча ју при ме не пра ви ла о одр жа ју, по стао не са ве с т а н п ре ис т е к а р о к а з а од рж ај. 14 О в ак в а ра сподела т ер ет а док азив ањ а би ла је мо ти ви са на по т ре бом оч увања поуз да ња у си г у р ност п рав ног п ро ме та. Вид. Обрен Стан ко вић у Обрен Стан ко вић, Ми о драг Ор лић, С т в а р н о п р а в о, де в е т о и з д а њ е, Но мос, Бе о град, 2014, стр. 77; An dri ja Gams, Mi lan Pe tro vić, O s n o v i s t v a r n o g p r a v a, Na u č n a k nji g a, B e o g r a d, 198 0, с т р. 2 0 2. О в о р е ш е њ е је и з р и ч и т о п р ед в и ђ е н о у Н а ц р т у Гр а ђ а н с ко г за ко ни ка (вид. чл. 1715 и 1716). 9 Вид. 937 ст. 2 НГЗ. Иа ко се са ве сност зах те ва за све вре ме то ка ро ка одр жа ја, она с е ц е н и п р е м а р а з л и ч и т и м к р и т е р и ј у м и м а у м о м е н т у с т и ц а њ а д р ж а в и н е и к а с н и је, д о к т е - че рок за одр жај. Вид. О. Стан ко вић, op. cit, стр. 88. 10 У п о је д и н и м з а ко н о д а в с т в и м а с е и з р и ч и т о и с т и ч е д а с е к а о о п р а в д а њ е с а в е с н о с т и не п ри х в а т а не зн а њ е о р е ле в а н т н и м око лнос т им а с т и ц а њ а ко је је по с ле д и ц а г ру б е не п а ж њ е. Вид. 932 (2) НГЗ, чл. 1147 ст. 2 ИГЗ. 11 Ре ш е њ е п р е м а ком е је д ов о љ н о д а је с ав е с н о с т с т и ц а о ц а ус м е р е н а н а т р а д е н с о в о овла шће ње за рас по ла га ње, а не ну жно на ње го ву сво ји ну на кон крет ној ства ри, пред ви ђе - но је чл. 112 (2) На цр та За ко ни ка о сво ји ни и дру гим ствар ним пра ви ма. АГЗ у чл. 368 пред ви ђа да се сти ца лац мо же по зи ва ти на сво ју са ве сност уко ли ко се по у здао у оту ђи о че - во овла шће ње за рас по ла га ње ства ри са мо ако је ствар при ба вио од при вред ног су бјек та у окви ру ње го ве ре дов не де лат но сти. У 932 НГЗ пред ви ђе но је да се са ве сност це ни спрам то га да ли је сти ца лац знао, или му је услед гру бе не па жње оста ло не по зна то да ствар не при па да оту ђи о цу. Због то га је у не мач кој прав ној те о ри ји за сту пље но ми шље ње да за сти - ц а њ е с в о ји н е од н е в л а с н и к а н и је д о в о љ н о д а с е с т и ц а л а ц п о у з д а у о т у ђ и о ч е в о ов л а ш ћ е њ е за рас по ла га ње. Вид. Ralph We ber, Sac hen recht I, Be we glic he Sac hen, No mos, 2016, стр. 149. 12 Вид. чл. 72 ст. 3 ЗО СПО, чл. 328 АГЗ, чл. 2275 ФГЗ, чл. 1147 ИГЗ. Прет по став ка са весно сти пред ви ђе на је уоп ште но у чл. 5 и кон крет но у чл. 2193 На цр та гра ђан ског за ко ни ка Репу бли ке Ср би је, као и у чл. 5 (2) и 47 (2) На цр та За ко ни ка о сво ји ни и дру гим ствар ним пра ви ма. 13 Ga vel la Ni ko la i dr, S t v a r n o p r a v o, sve zak pr vi, Na rod ne no vi ne d.d., Za greb, 2007, стр. 224. Вид. Ra den ka Cve tić, Prak ti kum za Sud sku prak su gra đan sko pra vo, Prav na dej stva dr - ž a v i n e, 3D+, No vi Sad, 2004. 14 У те о ри ји је при хва ће но пра ви ло пре ма ко ме у слу ча ју сти ца ња сво ји не од не власни ка m a l a f i d e s s u p e r v e n i e n s n o n n o c e t, док код одр жа ја ва жи обр ну то пра ви ло пре ма ко ме m a l a f i d e s s u p e r v e n i e n s n o c e t. 960

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 По с т о ја њ е са ве сно с т и је фа к т и ч ко п и т а њ е ко је суд це н и на о сно ву сви х окол но с т и кон к р е т ног с л у ча ја. 15 На чел но је при хва ће но да сти ца лац, осим у ко л и ко не м а р а з ло г а д а с у мњ а, не т р еб а д а исп ит ује св ојин у о т у ђиоц а. 16 С т и м у в е зи, по је д и н а з а конод а вс т в а у к аз ују н а пот е нц и ја лне околно с т и ко је код сти ца о ца тре ба да иза зо ву сум њу у оту ђи о че во пра во сво ји не или њ е г о в о ов лаш ће њ е з а р а с по ла г а њ е. При ме ра ра д и, у А Г З с у, e xe mpli c ausa e, на веде не околнос т и ко је би код са ве сног с т и ца о ца мо ра ле по бу д и т и осно ва н у с у м њу у о т у ђи о че в о п р а в о да п р е не с е св о ји н у на с т в а ри. Н а и ме, у ко л и ко на осно ву при ро де ства ри, ње не из ра зи то ни ске це не, лич них свој ста ва отуђи о ца, по сла ко јим се ба ви или дру гих окол но сти, вла сник до ка же да је др жа лац не са ве стан, суд ће га оба ве за ти да ствар вра ти вла сни ку. 17 Сл и чн у од р едбу са д р жа о је и Гра ђа н ск и за ко н и к за К ња же ви н у Ср би ју, ко ји је п и са н по у зо ру на АГЗ: Ако се до ка же, да је ку пац по крет не ства ри имао осно ва по сум ња ти се о по ште њу про дав ца, би ло то по лич ним свој стви ма про дав ца, би ло по њего вој рад њи или по рет ко сти и осо бе но сти ства ри, или по ни ској це ни, или по вре ме ну, ме сту и на чи ну про да је, или по дру гим окол но сти ма, или ку пац не зна да име ну је ли це од ко га је ку пио, или ка же да је ку пио од ко га, ко ји је умро или у свет оти шао, и не мо же да се ис пи та, а ку по ви ну и не мо же до ка за ти, д у жа н је не са мо с т вар по вра т и т и без на к на де ње ном п ре ђа ш њем г о спо да ру, нег о ће и сву ш т е т у и из г у бље н и до би т а к на к на д и т и као бе са вес т а н к у па ц. 18 С об зи ром на то да се код одр жа ја са ве сност сма тра су бјек тив ним ква лифи к а т и в ом д р ж а ви не ко ји с е п р о це њу је п р е ма у н у т р а ш њ ем у в е р е њу д р ж а - о ца, 19 с а в е сно с т у з ук ап ијент а који је д рж авин у с т в ари п рибавио б ес т е р е т нo (на сле ђем, ле г а т ом и л и по к ло ном), це н и с е не з а ви сно од савеснос т и њ е г овог п ра в ног п ре т ход н и ка. 20 Ово п ра ви ло је, у по гле д у на сле ђа, у п ра в ној т е о ри ји оп ште при хва ће но, а пред ло же но је и у На цр ту Гра ђан ског за ко ни ка Ре публ и ке Ср би је: Н а с лед н и к и ма с а в е сн у д р ж а ви н у од о т в а р а њ а на с ле ђа и у слу ча ју кад је оста ви лац био не са ве сни др жа лац, из у зев ако је за не са ве сност оста ви о ца на след ник знао или је пре ма при ли ка ма мо гао зна ти. Иа ко се у п р а в н о ј т е ор ији и Н а ц р т у Г р а ђ а н с к о г з а к о н и к а, а у т он о мн о и сп и т ив а њ е са ве сно сно с т и д р жа о ца у од но су на са ве снос т ње г о вог п ра в ног п ре т ход н и ка 15 Вид. О. Стан ко вић, op. cit, стр. 77. 16 Ви д. N. Pla no je v ić, op. cit, стр. 277; Wol fgang Lüke, Sac hen recht, 3. Au fla ge, Ver lag C.H. Beck, 2014, стр. 79; An dre as Berg mann, Der Ver fall des Ei gen tums Er sit zung und Verjährung der Vin di ka tion am Be i spiel von Ra ub kunst und En tar te ter Kunst (Der Fall Gur litt), Mo h r Si e b e ck Tübin gen, 2015, стр. 22. 17 Чл. 368 ст. 2 АГЗ. 18 Ви д. 2 2 0 Гр а ђ а н с ко г з а ко н и к а з а К њ а же в и н у С р б и ј у у : G oj ko Ni ke t ić, G r a đ a n s k i z a k o n i k K r a lje v i n e S r b i je Z b i r k a z a k o n a p r o t u m a č e n i h s u d s k o m i a d m i n i s t r a t i v n o m p r a k s o m, Sv. 1, dru go iz da nje, Be o grad, стр. 109. 19 Вид. Д. По пов, op. cit, стр. 119; N. Pla no je vić, op. cit, стр. 270; R. We ber, op. cit, стр. 147. 20 Вид. О. Стан ко вић, op. cit, стр. 88; A. Berg mann, op. cit, стр. 26-32. 961

Сло бо да Д. Ми до ро вић, Савесност у контексту реституције културних... (стр. 957 974) e x p re s si s ve r bi s ис т и че с а мо у по гле д у на с ле ђа, а на ло г ијом с е ис т и п ри нц и п мо же при ме ни ти и на дру ге слу ча је ве бес те рет ног сти ца ња. 962 3. МЕ ЂУ НА РОД НА ПРА ВИ ЛА О СА ВЕ СНО СТИ У КОН ТЕК СТУ РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е К УЛ Т У Р Н И Х ДО БА РА 3.1. Пра ви ла UNE SCO Кон вен ци је о ме ра ма за за бра ну и спре ча ва ње не до зво ље ног уво за, из во за и пре но са св о ји не на к ул т у р н и м до бри ма На ме ђу на род ном и над на ци о нал ном ни воу зна чај са ве сно сти у сти ца - њу к улт у рн и х добара долази до и зражаја у конт екс т у рес т ит уц ије к улт у рн и х до ба ра. У по ре ђе њу са оп штим пра ви ли ма, утицај са ве сно сти је нај пре ограни чен UNE SCO Кон вен ци јом о ме ра ма за за бра ну и спре ча ва ње не до зво ље - ног уво за, из во за и пре но са сво ји не на кул тур ним до бри ма из 1970. го ди не (на да љ е: U N E SCO Кон в ен ц и ја). 21 И а ко је у по гле д у р е с т и т у ц и је к ул т у р н и х до ба р а по љ е п ри ме не U N E SCO Кон в ен ц и је п ри л и ч но ог р а н и че но, 22 њ о ме је у ч и њ ен п р ви ко р а к у с л а бљ е њу до ма ша ја с а в е сно с т и. Н а и ме, ис к љу че на је мо г у ћ но с т д р ж а о ц а у к р а де ног к у л т у р ног до б р а д а с е по з ив ом н а св о ју с ав е сно с т (п р ем а р е чн ик у Конв е нц ије не ви но с т ) од б р а н и од з а х т е в а з а р е с т и т у ц и ју. Уме с т о д а у с аде јс т ву с а д ру г и м ус ло ви м а омо г у ћ и с т и ц а њ е св о ји не, с а в е сно с т с т и ц а оц у омог ућује с амо ист иц ањ е з а хт ев а з а исп л ат у п р а ви ч не на к на де п р е ма т р а ж и о ц у р е с т и т у ц и је. 23 У U N E SCO Кон в ен ц и ји ни је пре ци зи ра но да ли се др жа о че ва са ве сност прет по ста вља и на ко ји нач и н се до ка зу је, сход но че м у је т о п и т а ње п ре п у ш т е но на у ре ђе ње д р жа ва ма чла ни ца ма у скла ду са њи хо вим на ци о нал ним пра вом. 3.2. Пра ви ла UNI DRO IT Кон вен ци је о укра де ним и не з а к о н и т о и з в е з е н и м к ул т у р н и м до бри ма Вр е ме ном је с т а н да рд с а в е сно с т и у кон т ек с т у р е с т и т у ц и је к ул т у р н и х до ба ра зна чај но ево лу и рао и то у два прав ца. На пу ште на је прет по став ка саве снос т и и по с т ро же н и су к ри те ри ју м и на осно ву ко ји х се са ве снос т це н и. 24 21 Со ц и ја л и с т и ч ка Фе де ра т и в на Ре п у бл и ка Ју г о сла ви ја је ра т и фи ко ва ла ову Кон вен ц и ју (Слу жбе ни лист СФРЈ Ме ђу н а р од н и у г о в о р и, б р. 50/ 73), д о к с е С р б и ја, п р е м а п р а в и л и м а о сук це си ји, сма тра ње ном чла ни цом. 22 Вид. чл. 7 б (и) и 7 б (ии) U N E SC O Ко н в е н ц и је. 23 Вид. чл. 7 ст 1 (б) (ии) UNE SCO Кон вен ци је. У Кон вен ци ји, ме ђу тим, ни су утвр ђе ни к р и т е р и ју м и н а о с но ву ко ји х с е мо же од р е д и т и в и с и н а п р а в и ч не н а к н а де. Ви ше о т о ме в и д. I. A. Sta mo to u di, op. cit, 50. 24 Вид. Marc-An dré Re nold, Sto len Art: The Ubi qu i to us Qu e sti on of Good Fa ith, in Re s o - l u t i o n o f C u l t u r a l P r o p e r t y D i s p u t e s: p a p e r s e m a n a t i n g f r o m t h e s e ve nt h P CA I n t e r n a t i o n a l L aw Se mi nar, The Ha gue, Klu wer Law In ter na ti o nal, 2004, стр. 251-263.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 О в а т ен ден ц и ја је на р о ч и т о и з р а же на у U N I DRO I T Кон в е н ц и ји о у к ра де н и м и не з а ко н и т о и з в е з е н и м к ул т у р н и м п ре д м е т и м а из 1995. го ди не (на да ље: U N I DRO I T Кон в ен ц и ја). U N I DRO I T Кон вен ц и ја п ро п и су је да ће д р жа ла ц к ул т у р ног до бра, ко ји бу де оба ве зан на ње гов по вра ћај, има ти пра во на пра вич ну и ра зум ну на кнаду под усло вом да ни је знао, ни ти је ра зум но мо гао зна ти да је реч о украде ном до бру и да мо же да до ка же да је при ли ком ње го вог сти ца ња по сту пио са ду жном па жњом. 25 Из фор му ла ци је од ред бе про ис ти че да је ду жна па жња ну жан услов за оства ри ва ње пра ва на пра вич ну на кна ду и да је на пу ште на прет по став ка држа о че ве савесности. Терет до ка зи ва ња ду жне па жње при ликом сти ца ња укра де ног културног добра сноси држалац. У намери да апостро - фи ра ју аут ономно с т нов ог концепт а паж њ е и у к а ж у не п р о ме не у од но с у на т р а д и ц и о на л но у ко р ењ енo сх в ат а њ e с а в е сно с т и, р е да к т о ри Кон в ен ц и је с у се опре де ли ли за тер мин ду жна па жња (d u e d i li ge n c e) уме сто за са ве сност (good fa ith). Др жа о че ва са ве сност се цени према свим околностима конкретног случа ја. Из ме ђу оста лог, во ди се ра чу на о свој ству стра на у прав ном по слу, це ни ко ја је п л а ћен а, д а л и је д р ж а л а ц кон с ул т о в а о р а з у мно дос т у пне р ег ис т р е укра де них кул тур них до бара и доступне аген ци је, би ло ко је дру ге ре ле вант - не ин фор ма ци је и до ку мен та ко ја је ра зум но мо гао да при ба ви и да ли је пред у зео би ло ко ји дру ги ко рак ко ји би ра зум на осо ба пред у зе ла у да тим окол но с т и ма. 26 Ре да к т о ри Кон в ен ц и је оп р е де л и л и с у с е, дак ле, з а комби на - ц и ју су бјек т и в н и х и о бјек т и вн и х к рит еријума, п ри чем у с е п рви цене п р е ма лич но сти сти ца о ца, а дру ги пре ма то ме да ли је сти ца лац пред у зео по треб не рад ње усме ре не на ис тра жи ва ње по ре кла кул тур ног до бра ко је сти че. 27 Ка да је реч о свој ству стра на у прав ном по слу, стро же ће се це ни ти дуж на па ж њ а п р о ф е си о на л н и х т р г о в а ца у ме т н и на, м у з е ја и ау к ц и ј ск и х к у ћ а у по р е ђе њу с а ла и ц и ма. Од с у бје к а т а ко ји с е п р о фе си о на л но ба в е с т и ца њ ем и про да јом кул тур них до ба ра се оче ку је да су им ин фор ма ци је о њи хо вом по р е к л у до с т у п н и је у по р е ђе њу с а о с т а л и м с т и ца о ц и ма. 28 Стан дард ду жне па жње зах те ва да се сти цалац подробно рас пита о лично сти траденса и ње - г о в ој р е п у т а ц и ји. Зб ог т о г а, же љ а о т у ђи о ца да о с т а не а но н и ма н код с т и ца - о ца т р е ба да по бу д и с у м њу у з а ко н и т о с т т р а н с а к ц и је. Шт а ви ше, у с л у ча ју ко м и с и о н е п р о д а је, с т и ц ал а ц т р еб а д а с е р а с п и т а д а л и је ко м и с и о н а р е в 25 Вид. чл. 4 (1) U N I DRO I T Ко н в е н ц и је. 26 Вид. чл. 4 (4) U N I DRO I T Ко н в е н ц и је. 27 Вид. Mic hael An ton, R e c h t s h a n db u c h K u lt u r g ü t e rs c h u t z u n d K u ns t r es t it ut io ns r e c h t, B a n d 2: Z i v il r e c h t G u t e r G l a u b e i m i n t e r n a t i o n a le n Ku n s t h a n d e l, De Gruyter, Ber lin-new York, 2010, стр. 333. 28 Вид. Ni co le de Préval v Adrian Alan Ltd, 24 Ja nu ary 1997, un re por ted и Por ter v. Wertz 68 A.D.2d 141, 416 N.Y.S.2d 254 (1979). 963

Сло бо да Д. Ми до ро вић, Савесност у контексту реституције културних... (стр. 957 974) на ло го да вац за и ста вла сник кул тур ног до бра ко је се ну ди на про да ју и да ли је ко ми си о нар овла шћен да рас по ла же кон крет ним до бр ом за комитентов рачун. Сти ца лац је, та ко ђе, ду жан да во ди ра чу на о од но су вред но сти и це не к ул т у р ног до б р а. Уко л и ко би м у би ло по н у ђе но де ло ис под њ е г о в е р е а л не вред но сти, то би тре ба ло да сиг на ли зи ра да је реч о сум њи вој тран сак ци ји. У слу ча ју да сти ца лац не по се ду је зна ње на осно ву ког мо же про це ни ти вредност де ла у п итању, т ребало би да ангаж ује ов лаш ћеног п роцен итеља. Су мњу, б е з д и ле ме, мора да и з аз ов е и нсис т ирањ е о т уђиоца да с е к упоп р одајна цена пла ти у го то вом нов цу. 29 Да би се сти ца лац мо гао по зва ти на сво ју са ве сност по треб но је да прове ри да ли је до бро ко је же ли да при ба ви при ја вље но или еви ден ти ра но као не с т а ло и л и у к ра де но. Да на с по с т о ји ви ше ба за по да т ака п реко који х се мог у в р ш и т и п р о в е р е по р е к л а и с т а т у с а к ул т у р н и х до ба р а. Не ке од ови х ба з а с у ја в но до с т у п не п у т ем и н т е р не т а, б е з п ла ћ а њ а на к на де, 30 док су дру ге у надле ж но с т и п ри в ат н и х ком па н и ја ко је з а ус л у г е п р е т р а г е по да т а к а и з св о ји х ба з а на п л а ћу ју р а з у м не на к на де. 31 Ка ко би оси гу рао до каз у слу ча ју спо ра, с т и ца о ц у с е с а в е т у је да п ри ба ви по т в р д у на д ле ж ног о р г а на и л и ком па н и је о из вр ше ној пре тра зи ба зе података одре ђеног регистра и резултатима пре - тра ге. Ова ко по ста вље но пра ви ло ујед но пред ста вља под сти цај за све вла снике чи ја су кул тур на до бра не ста ла или укра де на да их ре ги стру ју у до ступ ним ба за ма у к ра де н и х к ул т у р н и х до ба ра. До у во ђе ња но ви х п ра ви ла о са ве сно ст и, че сто се де ша ва ло да су му зе ји и га ле ри је из бе га ва ли да при ја ве не ста ла култ у р н а до б р а у ц и љу оч у в а њ а св о је р е п у т а ц и је и у глед а. Ист ој с т р ат ег ији п р и б е г а в а л и с у и п р и в а т н и ко л е к ц и о н а р и у с т р а х у д а б и о бјав љ ив ањ е м 29 Вид. Au t o c e p h a l o u s G r e e k - O r t h o d o x C h u r c h o f C y p r u s v. G o l d b e r g, 717 F.Supp. 1374 (S.D.Ind.,1989), Aug. 3, 1989. 30 Ви д. И н т е р п ол ов у б аз у п од ат а к а о у к р а д е н и м у м е т н и ч к и м д е л и м а. До с т у п н о н а : ht t p s: // w w w.i n t e r p ol.i n t /n o t i c e /s e a r ch / wo a (9.11.2016.). Вид. Lost Art-Da ten bank. До ступ но на: ht t p: // w w w. k u lt u rg ut ve rlus t e.d e /d e / lo s t- a r t- d at e nb a n k (5.2.2016.). У и с т р а ж и в а њу по р е к л а к у л - тур ног до бра од ве ли ке по мо ћи мо же би ти и G e t t y P r o v e n a n c e In d e x D a t a b a s e. До ступ но на: ht t p: // w w w.ge t t y.e d u /r e s e a r ch / t o ol s / p r o ve n a n c e /s e a r ch. ht m l (9.11.2016.). 31 Вид. The Art Loss Re gi ster. До ступ но на: ht t p: // w w w. a rt lo s s.c om /e n (5.11.2016.). Ова б а з а п о д а т а к а с е с а с т о ји и з в и ш е п од б а з а : б а з е у к р а д е н и х к у л т у р н и х д о б а р а, т з в. п о з и т и в - не ба зе по да та ка (p r e - l o s s d a t a b a s e) ко ја п од р а з у м е в а р е г и с т р а ц и ј у н е у к р а д е н и х д о б а р а с а ц и љ е м д а с е и н ф о р м а ц и је о н е ч и је м п у н о п р а в н о м в л а с н и ш т в у н а д од р е ђ е н и м к у л т у р н и м до бр ом учи не до ступ ним по тен ци јал ним сти ца о ци ма. Ре ги стро ва ње пу но прав ног вла сни - ш т в а н а к у лт у рн и м д об р им а је о с м иш љ ен о с а ц и љ е м д а с е п о т е н ц и ја л н и л о п о в и од в р а т е од п о к у ш а ја к р а ђ е, бу д у ћ и д а с е у с л у ч а ј у п о к у ш а ја п р о д а је у к р а д е н о г д о б р а јед н о с т а в н о м о ж е и д е н т и ф и ко в а т и њ е г о в п р а в и в л а с н и к. Пос т о је и л и с т е з а у з бу н у (Red Flag Lists) и ли сте из опре за (енгл. C a u t i o n s Li s t s). На пр вим ли ста ма на ве де не су зби р ке из ко јих су пој е д и н а д е л а к о н ф и с к о в а н а у п е р и о д у и з м е ђ у 1933. и 19 45. г о д ин е, к а о и с п ис а к т рг ов ац а умет нинама за ко је се зна да су са ра ђи ва ли са На ци о нал со ци ја ли стич ком пар ти јом. На лис т а м а оп р е з а с у н а в е д е н е о р г а н и з а ц и је з а ко је с е з н а д а с у б и л е у п л е т е н е у ф а л с и ф и ко в а њ е, кра ђу, нео вла шће ну про да ју или не за ко нит пре воз укра де них умет нич ких де ла. 964

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 в е с т и о к р а ђ и к у л т у р н о г д о б р а п р и в у к л и п а ж њу ја в н о с т и и п о с т а л и м е т а но вих кра ђа. При ли ком сти ца ња кул тур них до ба ра мо ра се во ди ти ра чу на и о свим д ру г и м р е ле в а н т н и м окол но с т и ма. Уко л и ко је, на п ри ме р, у ме т н и ч ко де ло ош т е ће но, мо же с е по су м њ а т и у њ е г о во по р е к ло. Мо же с е п р е т по с т а ви т и да је до оште ће ња до шло услед не за ко ни тог ис ко па ва ња или да је реч о пр о- к ри ју м ча р е ном до б ру ош т е ће ном ус лед не а де к в ат ног т р а н спо р т а. 32 Та ко ђе, у кол ико је у м е тн и ч ко д е л о в и д но о б е л е же но н е ком о з н аком и л и б р о је м, сти ца лац би тре ба ло да се рас пи та че му слу жи кон крет на озна ка. 33 По себ н у опре зност у сти ца њу тре ба ис по љи ти пре ма кул тур ним до бри ма ко ја по тич у са з а ра ће н и х, к ри зн и х 34 и подру чја која су б о г а т а не до вољ но з а ш т и ће н и м а р хе о ло ш к и м на л а зи ш т и ма. 35 Ме сто на ко ме се вр ши тран сак ци ја, та ко ђе, мо же би т и и н д и к а т и в но. 36 Пра ви ло UNI DRO IT Конвенцијe пре ма ко ме др жа лац сно си те рет до кази ва ња сво је д у ж не па ж ње п римењује се само у сл учају ре стит у ције у к радених 32 Та к в а с у д б и н а з а д е с и л а је с т а т у у п о з н а т у у ја в н о с т и к а о Аф р о д и т а, в и с о к у 2, 3 м е т р а. С т а т у а је н ај п р е н е з а ко н и т о и с ко п а н а н а С и ц и л и ји, п о т о м је н а с и л н о р а с п а р а ч а н а у т р и д е л а р а д и л а к ш е г т р а н с п о р т о в а њ а у Ш в ај ц а р с к у. Ви ш е о с л у ч а ј у в и д: ht t p: // t r a f f ic k i n g- c u l t u r e.o r g /e n c yclo p e d i a /c a s e - s t u d i e s /1059/ (9.11. 2 016.). 33 У с л у ча ју Li ssit zk y v. Be yele r Fou nd at ion ис кр сло је пи та ње да ли се на са ве сност мо же п о з в а т и д р ж а л а ц с л и ке н а ч и јој је п о з а д и н и в и д н о б и о е в и д е н т и р а н и н в е н т а р н и б р ој ко ји м с у п рипа д н и ц и Нац и о на л с о ц и ја л и с т и ч ке па р т и је озна ча в а л и кон фи сков ана у ме тн и чк а дела. За х т е в ом је т ра жен по в ра ћ ај с л и ке Ва си ла К а н д и н ског по зна т е под на зи в ом И м п р о ви з а ц и ја број 10. Сли ка је то ком 1937. го ди не би ла кон фи ско ва на од стра не при пад ни ка На ци о налс о ц и ја л и с т и ч ке п а р т и је к а о п р и м е р а к т з в. д е г е н е р а т и в н е у м е т н о с т и. То ко м 1951. г о д и н е ш в ај ц а р с к и ко л е к ц и о н а р Е р н с т Б е је л е р је у Не м ач кој к у п и о с л и к у од Ф е р д и н а н д а Мо л е р а, ко ме је на вод но Хи тлер по ве рио про да ју кон фи ско ва них умет ни на. У спо ру је би ло ме ро - д а вн о ш в ај ц а р с ко п р а в о ко је н е п р едв иђ а р ок з ас т ар ел о с т и з а и с т и ц а њ е з а х т е в а з а п о в р а ћ ај д о б а р а од н е с а в е с н и х с т и ц а л а ц а. С т о г а је д о к а з н и п о с т у п а к п р е в а с ход н о б и о ус м е р е н н а д о к а з и в а њ е Б е ј л е р о в е н е с а в е с н о с т и, у п р и л о г ч е м у је и с т и ц а н и а р г у м е н т ја с н о в и д љи в о г кон фи ска ци о ног бро ја на по ле ђи ни сли ке. Спор је на кра ју ре шен пу тем ме ди ја ци је. 34 У ц и љу сп р е ча в а њ а не з а ко н и т е т р г о ви не к ул т у р н и м до бри ма ко ја по т и ч у и з Си ри је и Ира ка, Европ ска уни ја је усво ји ла од го ва ра ју ће ме ре. Вид. чл. 11ц Уред бе Са ве та ЕУ бр. 1332/2013 од 13. де цем бра 2013. го ди не о ре стрик тив ним ме ра ма у ве зи са си ту а ци јом у Сири ји, O f f i cial Jo u r n al of th e E u ro p e a n Union L 335/3 и чл. 3 Уред бе Са ве та ЕУ (ЕЗ) бр. 1210/2003 од 7. ју л а 2 0 03. г о д и не о од р е ђ е н и м р е с т р и к ц и ја м а у е ко ном с к и м и фин а нс и јс к и м однос им а са Ира ком, Of fi cial Jo u r nal of the Eu ro pean Union L 169/6. 35 У свр х у за ш т и т е у г ро же н и х ар хе о ло ш к и х обје ка т а, Ме ђу на род н и са ве т м у зе ја об ја вио је тзв. цр ве не ли сте (ICOM re d li st / li ste ro u ge) на ко ји ма с у о б ја в љ е на нај у г р о же н и ја под ру ч ја с а о п и с и м а и ф о т о г р а ф и ја м а н ај ч е ш ћ е к р и ј у м ч а р е н и х к у л т у р н и х п р ед м е т а. До с т у п н о н а : ht t p: //ic o m. mu s e u m / p r o g r a m m e s /f ig ht i n g-i l l i c it- t r a f f ic /r e d -l i s t / (2.11.2016.). 36 У с л уч ају Au t o c e p h a lo u s G r e e k- O r t h o d ox Ch u r c h of C y p r u s v. G ol db e r g суд је у при лог не с а в е сно с т и с т и ца о ца, и з ме ђу о с т а лог, на в е о да је п р е да ја д р ж а ви не на спо р н и м мо з а и ц и ма из вр ше на у бес ца рин ској зо ни ае ро дро ма у Же не ви што се мо же сма тра ти крај ње не ти пич - ним ме стом за тр го ви ну кул тур ним до бри ма. 965

Сло бо да Д. Ми до ро вић, Савесност у контексту реституције културних... (стр. 957 974) кул тур них до ба ра, не и на зах те ве за по вра ћај не за ко ни то из ве зе них кул тур - н и х до ба ра. 37 Ст о г а, д р жа ва ма ч ла н и ца ма п ре о с т а је да на п и т а ње т е ре т а до - ка зи ва ња са ве сно сти сти ца ња не за ко ни то из ве зе ног к ул т у р ног до бра п ри ме не сво ја на ц и о на л на п ра ви ла. Из о с т а в ља њем по себ не од ред бе о т е ре т у до ка зива ња са ве сно сти у овом кон тек сту хте ла се на гла си ти раз ли ка из ме ђу украден и х и нез а ко н и т о и з в е з е н и х к ул т у р н и х до ба р а. 38 Кон в ен ц и ја, ме ђу т и м, и у слу ча ју не за ко ни то из ве зених културних добара условљава право на правич ну на кна ду са ве сно шћу др жа о ца. У овом слу ча ју на кна да ће при па сти д р ж а о ц у с а мо а ко н и је зн а о н ит и је п р е м а околнос т им а с т иц ањ а р аз у мно мо гао зна ти да је културнo до бро не за ко ни то из ве зе но, при че му се во ди ра ч у на о (не)по с т о ја њу и з возне дозволе зе м ље по ре к ла. 39 Пра к са је, ме ђу т и м, по ка за ла да ни са ма из во зна до зво ла ни је до вољ на и да сти ца лац тре ба да оде ко рак да ље. Бу ду ћи да на тр жи шту умет ни на цир ку ли ше по за ма шан број к ри в о т в о р е н и х и з в о зн и х до зв о л а, од с а в е сног с т и ца о ца с е оче к у је да с т у п и у кон такт са ор га ном или уста но вом ко ја је на ве де на као из да ва лац одо брењ а з а и з в оз ра д и п р о ве р е њ е не ве р о до с т ој но с т и. И з ов ог с е мо же з а к љу ч и т и да се од сти ца о ца оче ку је да пре упу шта ња у тран сак ци ју са зна из ко је зе мље к ул т у р но до бр о по т и че, да л и з ем љ а пор ек ла п р едвиђа и зв озне з абр ане и л и огра ни че ња, а у слу ча ју по зи тив ног од го во ра, да ли је из да то одо бре ње за из воз и, нај зад, да ли се њи ме до зво ља ва тра јан из воз кон крет ног до бра. До ма шај сти ца о че ве са ве сно сти нај ви ше је огра ни чен у слу ча је ви ма бест е р е т ног с т и ц ањ а к у лт у рн и х доб ар а. У с л у ч а ју с т и ц а њ а к у л т у р ног до б р а н а с ле ђ ем, пок лоном и л и д руг и м доб р оч и н и м п р а в н и м по с лом, с а в е сно с т сти ца о ца се не це ни ау то ном но на осно ву оног што је сам знао или је пре ма окол но сти ма тре ба ло да зна, не го је усло вље на са ве сно шћу ње го вог прет ходни ка. У Кон вен ци ји је то про пи са но на сле де ћи на чин: Др жа лац не сме би ти у по вољ ни јем по ло жа ју од особе од које је сте као к ул т у р но до бро на сле ђем и ли бес те ре т но на не к и д ру г и начин. 40 Д руг им речима, несавесност п равног п ре т- ходн ика аут омат ск и сп ре ча ва су к це со ра да по т ра ж у је п ра ви ч н у и ра зу м н у на к на д у у сл учају да буде обавезан на повра ћај бес те ре т но сте че ног к ул т у р ног до бра. При ли ком кон струк ци је овог пра ви ла по шло се од ста ва да сти ца лац ко ји бу де о ба в е з а н да в р а т и б е ст ер е тно с т е че но к ул т у р но до бр о не ма п р а в о да оства ри ко рист ко ја не би при па ла ни ње го вом прав ном прет ход ни ку. 37 Ви д. U N I DRO I T Con ve n t ion on St o le n or I l le gal ly Ex p or t e d C u l t u r al Obje ct s: Explan at or y Re port, pre pa red by the UNI DRO IT Sec re ta ri at, Uni form Law Re vi ew, 2001/3, 516, 536. 38 У с л у ч а ју не з а ко н и т ог и з в о з а р а д и с е о к у л т у р ном д о б ру ко је је в л а сн и к п у но в а ж но пре нео у сво ји ну дру гом ли цу, ко је га је про тив но про пи си ма др жа ве из ве зло у ино стран - с т в о. З а р а з л и к у од н е з а ко н и т о г и зв оз а к у лт у рн о г д о б р а гд е в л а с н и ко в а о в л а ш ћ е њ а н и с у по вре ђена, крађа нечијег културног добра подразумева неосновано депоседовање власника. 39 Вид. чл. 6 (1) и 6 (2) U N I DRO I T Ко н в е н ц и је. 40 Вид. чл. 4 (5) и чл. 6 (5) UNI DRO IT Кон вен ци је. 966

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 4. ПРА ВИ ЛА ЕУ О СА ВЕ СНО СТИ У КОН ТЕК СТУ РЕ СТ И Т У Ц И Ј Е К УЛ Т У Р Н И Х ДО БА РА 4.1. Ре ше ња Ди рек ти ве 2014/60/ЕУ о по вра ћа ју кул тур них до ба ра не з а к о н и т о и з не т и х с а т е ри т о ри је д р ж а в е ч ла н и це Дирек ти вом 2014/60/ЕУ је про пи са но да ће, уко ли ко држалац буде обаве за н да вра т и к ул т у р но добро, суд д ржаве ч лан ице у ко јој се оно не закон ит о з а т ек не, д р ж а о ц у до с у д и т и п р а ви ч н у на к на д у п р е ма окол но с т и ма с л у ча ја, под усло вом да он до ка же да је при ли ком сти ца ња по сту пио са ду жном бригом и па жњом. 41 У тер ми но ло шком сми слу, ов де се оти шло још ко рак да ље у по ре ђе њу са UNI DRO IT Кон вен ци јом. Уме сто о ду жној па жњи го во ри се о ду жној бри зи и па жњи (d u e c ar e a n d a tt e n t i o n). У Д и р е к т и в и је, т а ко ђ е, на п у ш т е на п р е т по с т а в к а с а в е сно с т и и т е р е т њ е ног до к а зи в а њ а п р е ба чен је на др жа о ца кул тур ног до бра. Ово пред ста вља но ви ну у по ре ђе њу са прет ходном в е р зи јом Д и р ек т и в е ( Д и р ек т и в а С а в е т а 93/7/ ЕЕ З) у ко јој је би ло п р едв и ђ е но д а с е т е р е т д о к а з ив ањ а д уж не б р и г е и п а ж њ е п р и л и ком с т и ц а њ а кул тур ног до бра има уре ди ти у скла ду са пра вом др жа ве чла ни це ко ја одлу чу је о зах те ву за по вра ћај. 42 При ли ком оце не ду жне бри ге и па жње во ди ће се ра чу на о свим окол ности ма сти ца ња, а на ро чи то о до ку мен ти ма о по ре клу кул тур ног до бра, да ли је њ е г о в о и з но ше њ е и з з е м љ е по р е к л а би ло одо б р е но, о л и ч н и м св ој с т ви ма уго вор них стра на, це ни ко ја је пла ће на, да ли је др жа лац кон сул то вао до ступне ре ги стре укра де них кул тур них добара и дру ге ин фор ма ци је ко је је ра зумно мо гао да при ба ви, као и да ли је пред у зео би ло ко ји дру ги ко рак ко ји би р а з у м на о с о ба п р ед у з е л а у да т и м окол но с т и ма. 43 У слу ча ју да др жа лац дока же да је при ли ком сти ца ња по сту пио на опи са ни на чин, сти че пра во на п р а в и ч н у н а к н а д у ко ја д о с п е в а н а ко н п о в р а ћ а ја к у л т у р н о г д о б р а у з е м љу њ е г о в ог по р е к л а. 44 К а о и у U N IDROI T Конвенц ији, оп исана п ра ви ла о п р о це н и са ве сно с т и од но се се на слу ча је ве те рет ног сти ца ња кул тур них до ба ра, док се у слу чаје ви ма бес те рет ног сти ца ња, са ве сност др жа о ца про це њу је на осно ву са ве сно - с т и ње г о вог п ра в ног п ре т ход н и к а: У сл у ча ју по к ло на и л и наслеђа, д ржала ц не сме би ти у по вољ ни јем по ло жа ју од осо бе од ко је је на тај на чин сте као до б р о. 45 41 Вид. чл. 10 ст. 1 Ди рек ти ве 2014/60/ ЕУ. 42 Вид. чл. 9 ст. 2 Ди рек ти ве С а в е т а 93/7/EEЗ од 15. мар та 1993. го ди не о по вра ћа ју к у л т у рн и х доб ар а не з а ко н и т о и з не т и х с а т е ри т о ри је д р ж а в е ч л а н и це, O f f i c i a l Jo u r n a l L 074, 27/03/1993 P. 0074 0079. 43 Вид. чл. 10 ст. 2 Ди рек ти ве 2014/60/ ЕУ. 44 Вид. чл. 10 ст. 4 Ди рек ти ве 2014/60/ ЕУ. 45 Вид. чл. 10 ст. 3 Ди рек ти ве 2014/60/ ЕУ. 967

Сло бо да Д. Ми до ро вић, Савесност у контексту реституције културних... (стр. 957 974) Е в и д е н т н о је д а с у н а ф о рм ул ац ије и з л о же н и х од р е д а б а Д и р е к т и в е 2014/60/ЕУ пре су дан ути цај има ла ре ше ња ко ја су две де це ни је ра ни је би ла ус т а но в љ е на U N IDROI T Конв енц ијом. Ра з л и к а с е огле да је д и но у т о ме ш т о Д и р ек т и в а 2014/60/ ЕУ п р едвиђа јед и нс т вен р е ж и м з а св а не з а ко н и т о и з не т а кул тур на до бра, би ло она укра де на или не за ко ни то из ве зе на. Због то га се о б ја ш њ е њ а к ри т е ру ју м а з а п р оцен у с ав есно с т и з U N IDROI T Конв е нц ије m u t a t i s m u t a n d i s мо гу при ме ни ти и на ре ше ња Ди рек ти ве 2014/60/ЕУ. 4.2. Им пле мен та ци ја ре ле вант них ре ше ња Ди рек ти ве 2014/60/ЕУ у по је ди ним др жа ва ма чла ни ца ма Европ ске уни је Као што је по зна то, ди рек ти ве пред ста вља ју прав не акте Европске уније ко ји о б а в е з у ју у по г л е д у ц иљ а, д ок с е д р ж а в а м а ч л а н и ц а м а п р е п у ш т а из бор на чи на и ме то да им пле мен та ци је њи хо вих ре ше ња у на ци о нал на за ко - но да в с т в а. 46 Због то га је ин те ре сант но ис пи та ти у ко јим из во ри ма и на ко ји су на чин по је дине државе чланице инкор по ри са ле из ло же на ре ше ња Ди ректи ве 2014/60/ЕУ у сво ја на ци о нал на пра ва. Ова ана ли за мо же би ти од ко ристи за Ср би ју од ко је се оче ку је да, на пу ту за члан ство у ЕУ, ускла ди сво је пра во са a c q u i s c o m m u n a u t a i re. 47 У Не мач кој је у ци љу им пле мен та ци је ре ше ња Ди рек ти ве 2014/60/60/ ЕУ до нет За кон о за ш т и т и к улт у рн и х до ба ра. 48 С об зи ром на зна чај, Нем ци с у з ау з е л и с т а в да је ов ој п р облемат иц и по т р е б но по св е т и т и по с е ба н з а кон. К р о з ко н с т р у кц иј у п р ав ил а о с ав ес н ос т и (die Sorg falt) п р о в е ја в а т е ж њ а д а с е ус п ос т ав и ш т о п р а в и ч н и ји од н о с и з м е ђу о б а в е з а које с е н ам ећу л иц им а ко ја к у л т у р н а д о б р а с т а в љ а ј у у п р о м е т 49 и с т и ц а л а ц а к у л т у р н и х д о б а р а. Од р ед б е о с а в е сно с т и у в е зи с а с т и ца њ ем к ул т у р ног до б р а и н ко р по ри с а не су у па ра граф 66 ко ји но си на зив На к н а да у с л у ч а ј у п ов раћ аја: Непос р едн и д р жа ла ц ко ји је п ри л и ком с т ица њ а к улт у рног добра пос т уп ио са з а хт ев аном па ж њ ом мо же да од би је з а х т ев з а по в ра ћ ај к ул т у р ног добра д рж аве ч лан ице ЕУ и л и д р ж ав е по т п и сн и це U N E SCO Кон в ен ц и је док м у не буде исп лаћена од г о в а р а ју ћ а н а к н а д а. 50 Из ове фор му ла ци је се мо же за кљу чи ти да, под п р е т пос т а вком с а в е сно с т и, д р ж а ла ц мо же да ис т а к не п ри г о в ор з а д р ж а в а њ а к улт урног добра које д рж и док м у не буде ис п ла ће на од г о ва ра ју ћ а на к на да. 51 46 Под и м п ле ме н т а ц и јом с е, у ов ом кон т е к с т у, под р а з у ме в а у но шењ е (и нко рпорис ањ е) ре ше ња ди рек ти ва ЕУ у на ци о нал на за ко но дав ства др жа ва чла ни ца ЕУ. 47 Обла сти обра зо ва ња и кул ту ре по све ће но је по себ но пре го ва рач ко по гла вље бр. 26. 48 Ge setz zum Schutz von Kul tur gut Kul tur gutschut zge setz vom 31. Ju li 2016 (BGBl. I S. 1914). 49 Ви д. од е љ а к 4 н е м ач ко г З а ко н а о з а ш т и т и к у л т у р н и х д о б а р а ( K a pi t el 4 P f li c h t e n b e i m In v e r k e h r b r i n ge n v o n K u l t u r t g u t). 50 Вид. чл. 66 ст. 1 не мач ког За ко на о за шти ти кул тур них до ба ра. 51 У чл. 67 не мач ког За ко на о за шти ти кул тур них до ба ра про пи са но је да се при ли ком одре ђи вањ а висине нак наде и ма вод ит и рач уна о т ро ш ко ви ма ко је је с т и ца ла ц и ма о п ри л и ком 968

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 Ова кво ре ше ње, иа ко су прот но ци љу од но сне од ред бе Ди рек ти ве 2014/60/ ЕУ, 52 по г о д у је са ве сном д р ж а о ц у. При л и ком п р о це не д уж не паж њ е д рж аоца т р е ба в о д и т и р а ч у на о сви м окол но с т и ма с т и ца њ а к ул т у р ног до б р а, 53 при че му ни је из ри чи то про пи са но ко сно си те рет њи хо вог до ка зи ва ња. Ту ма - че њем би се мо гло за кљу чи ти да на ве де не окол но сти тре ба да до ка же стица лац кул тур ног до бра, јер је у ње го вом ин те ре су да из деј ству је на пла ту од г о в а р а ј у ћ е н а к н а д е. У с л у ч а ј у б е с т е р е т н о г с т и ц а њ а, з а х т е в а н и с т е п е н па ж њ е мо р а би т и под јед на ко з а до в о љ ен од с т р а не п р а в ног п р е т ход н и к а и од стра не прав ног след бе ни ка. Осим то га, из ри чи то је про пи са но да су нас лед н и к и ле г а т а р д у ж н и сносит и п р а вне пос лед ице недо с т атк а с ав е снос т и на стра ни оста ви о ца. 54 У Ау стри ји су, по пут Не мач ке, ре ле вант на ре ше ња Ди рек ти ве 2014/60/ ЕУ уне та у по се бан Савезни закон о повраћају незаконито изнетих култур - н и х добара. 55 У Закон у је и зрич ит о п р едвиђе но да ће в ла сн и к у и л и д р ж а о ц у, у слу ча ју да бу де оба ве зан на по вра ћај кул тур ног до бра, при па сти пра во на одг ов арајућу нак на д у с а мо у ко л и ко успе да до к а же да је п ри л и ком с т и ца њ а к ул т у р ног до бра по с т у п ио са з а х т е в а н и м с т е пе ном паж ње. 56 Прил иком п р о - це не са ве сно сти во ди ће се ра чу на о окол но сти ма о ко ји ма је већ би ло ре чи. У ве зи са бес те рет но сте че ним кул тур ним до бри ма, пред ви ђе но је да ће вла сник од но сно др жа лац има ти пра во на на кна ду са мо уко ли ко би она п ри па да л а и њ е г о в ом не по с р ед ном п р а в ном п р е т ход н и к у. 57 Оно што је дод а т о, у по р е ђ е њу с а ф о р м у л а ц и јом од но сне од р ед б е Д и р е к т и в е 2014/6 0/ Е У, је сте да се на кна да, уко ли ко бу де ис пла ће на, про те же и на за ло жно или дру го ствар но пра во уста но вље но на кул тур ном до бру ко је је пред мет ре стит у ц и је. 58 с т и ц а њ а к у л т у р н о г д о б р а к а о и т р о ш ко в и м а ко је је и м а о у ц и љу п р ед у з и м а њ а п о т р е б н и х ме ра очу ва ња кул тур ног до бра, али да не укљу чу је и из ма клу до бит. 52 Вид. чл. 10 ст 4 Ди рек ти ве 2014/60/ЕУ. 53 П р е м а ч л. 6 6 с т. 3 н е м ач ко г З а ко н а о з а ш т и т и к у л т у р н и х д о б а р а, н а р о ч и т о с е в о д и р а ч у н а о 1. д о к у м е н т и м а о п о р е к л у к у л т у р н о г д о б р а, 2. з а х т е в а н и м и з в о з н и м д о з в о л а м а у скла ду са пра вом државе тражиоца, 3. својствима уче сни ка тран сак ци је, 4. це ни ко је је плаћ е н а, 5. о с т в а р и в а њу у в и д а од с т р а н е н е по с р ед ног д р ж а о ц а у д о с т у п н е р е г и с т р е у к р а д е н и х к у лт у рн и х д об ар а и п р и б а в љ а њ а р е л е в а н т н и х и н ф о р м а ц и ја ко је с у м у б и л е д о с т у п н е у з ра зум не тро шко ве и 6. да ли је пред у зет би ло ко ји дру ги ко рак ко ји би ра зум на осо ба преду зе ла у да тим окол но сти ма. 54 Вид. чл. 66 ст. 2 не мач ког За ко на о за шти ти кул тур них до ба ра. Ова из ри чи та напо ме на не чу ди ка да се узму у об зир чи ње ни це слу ча ја G u r lit t. Ви ше о то ме вид. A. Berg mann, op. cit, стр. 81-89. 55 Bun des ge setz über die Rückga be unrechtmäßig ver brac hter Kul turgüter (Kul turgüterrückga be ge setz KGRG) StF: Das Bun des ge set zblatt I Nr. 19/2016. 56 Вид. чл. 15 (1) ау стриј ског За ко на о по вра ћа ју не за ко ни то из не тих кул тур них до ба ра. 57 Вид. чл. 15 (3) аустријског Закона о повраћају не за ко ни то из не тих кул тур них до ба ра. 58 Вид. чл. 15 (4) ау стриј ског За ко на о по вра ћа ју не за ко ни то из не тих кул тур них до ба ра. 969