Ори ги нал ни на уч ни рад 342.5:179.5(497.11)(091) doi: /zrpfns Др Мар ко С. Па вло вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у К

Ори ги нал ни на уч ни рад 342.5:179.5(497.11)(091) doi:10.5937/zrpfns52-19925 Др Мар ко С. Па вло вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у К ра г у је в ц у Прав ни фа кул тет у Кра гу јев цу m p a vlo v ic @ ju ra.kg.a c.r s ЗА КЛЕ ТВА У ИСТО РИ ЈИ СРП СК Е УСТА В НО СТ И Са ж е т а к: Овај чла нак се ба ви за кле твом у уста ви ма Кне же ви не и К ра ље в и не Ср б и је, у ус т а в и м а ј у го с л о в е н с ке К ра ље в и не, у ј у го с л о в е н с к и м ком ун ис т и чк и м у с т ав им а и у д в а п о с тко м у н и с т и ч к а у с т а в а Ре п у б л и ке Ср би је. У ус т а в и ма Кне же в и не и Кра ље в и не Ср би је, за к ле т ва је би ла ре лиг и о з н ог ка ра к т е ра. Ре л и г и о з не с у б и л е и з а к л е т в е у Ви д о в да н с ком ус т а в у. Ме ђу тим, у де ба та ма при ли ком до но ше ња овог уста ва из нет је низ ар гу мена т а п ро т ив ре ли г и о зне за к ле т ве, а у п ри лог не ре ли г и о зни х све ча ни х и з ја ва. По с л а н ич ка з а к л е т в а у Се п т е м ба р с ком ус т а в у (1931) б и л а је не ре л и г и о з н а. За клетве у комуни стич ким уста ви ма на пра вље не су у складу са југословен - ском ко му ни с т ич ком иде о ло ги јом. У пос т ко му ни с т ич ки м уста ви ма за к ле тве с у п ра в ље не с о б з и р ом н а и де о л о г и ј у људ с к и х п ра в а. У не ко л и ко с и т у а ц и ја, за кле тва ма је при да ван из у зе тан зна чај. Јед ном је за кле твом озна чен по - че так из град ње не за ви сне др жа ве (1859); дру ги пут (1920/21), по сла нич кој за кле тви је дат зна чај чу ва ра мо нар хи је, а у по след ње вре ме (2006) чу ва ра др жав не те ри то ри је (Ко со ва и Ме то хи је). К љу ч не р е чи: За к л е т в а, Б ог, с в е ч а н а и з ја в а, К ра љ, н а р од н и п о с л а н и к. 1. УВОД За кле тва је све ча но обе ћа ње, че сто уз по зи ва ње на Бо га као све до ка, у по гле д у бу д у ћег де ло в а њ а и л и по на ша њ а. 1 Свр ха за кле тве ле жи у то ме да с е з а кон ске д у ж но с т и д р ж а в ног фу н к ц и о не р а, од но сно о р г а на в л а с т и, п р е - тво ре у ње го ве мо рал не ду жно сти. И без за кле тве, ор ган би био оба ве зан в р ш и т и св о је з а кон ске д у ж но с т и, а л и т а би о б в е з а би л а ч и с т о спо љ а ш њ а, 1 Ox ford Dic ti o nary of En glish, 2010, 1222,1223 1559

Др Мар ко С. Па вло вић, За кле тва у исто ри ји срп ске устав но сти (стр. 1559 1576) јер за кон ни је у ста њу ство ри ти оне уну тра шње об ве зе ко је по ти чу из са ме с а в е с т и. То је у с т ању у ч ин ит и с амо с а м о рг а н било пол аг ањ е м з ак лет в е, било давањем часне реч и. Зак лет ва, п рема т о ме, п ред с т а в ља мо ра л но јем с т во з а в р ше њ е јед не п ра в н е д уж нос т и: и а ко п р ед ви ђ е н а п р а в н и м п р о п и си м а, она ни је прав не не го мо рал не при ро де. 2 Оба ве за по ла га ња за к ле т ве од ст ра не по је д и н и х д р жав н и х фу н к ц и о не ра, као и сам са др жај за кле тви, би ли су не из бе жан еле ме нат од пр вих уста ва. Та ко, Ус т а в ом Сје д и њ е н и х А ме ри ч к и х Д р ж а в а п р о п ис ано је да Пр едс едн и к пол аже с ле дећу з ак лет ву и л и д аје св еч ан у и зјаву : св еч ано с е з ак л ињ е м (и л и и з ја в љу је м) д а ћу в е р н о в р ш и т и д у ж н о с т п р едс едн ик а Сјед ињ ен и х А мери ч к и х Д ржава, да ћу, ш т о мог у боље, ч у ва т и, ш т и т и т и и бра н и т и Ус т а в Сје ди ње них Др жа ва (чл. II, оде љак 1, ст. 7). За вр шну фор му лу та ко ми Бог по мо гао ( So help me God ), пр ви је, сту па ју ћи на пред сед нич ки по ло жај, до дао Џорџ Ва шинг тон. Од Фран кли на Д. Ру звел та па на да ље, сви аме ричк и п ред сед н и ц и су ус т а вом п р о п и са ној све ча ној и з ја ви до да ва л и ре л и г и о зн у фра зу та ко ми Бог по мо гао. Су шти на ове фра зе је у то ме да се на гла си да ће се не ка ду жност из вр ша ва ти са ве ћом бри гом од оне ко ја се по све ћу је о би ч н и м по с ло ви ма. 3 У п р вом Уста ву Ф ран ц у ске (1791) п ро п и са но је да на род н и п ред став н и ц и по ла жу за кле тву да ће свом сво јом сна гом одр жа ва ти Устав Кра ље ви не до нет од На род не Уста во твор не Скуп шти не у го ди на ма 1789, 1790. и 1791, да не ће п ред ло ж и т и н и т и се са гла си т и са не ч и м ш т о би могло повред ит и Ус т а в, и да ће у свим ства ри ма би ти ве ран на ро ду, пра ву и Кра љу. Краљ је пред за ко но дав ним те лом имао да да за кле тву на ро ду да ће би ти ве ран на ро ду и пра ву, да ће упо тре би ти сву моћ ко ја му је по ве ре на да одр жи Устав... и да из вр ша ва за ко не 4 (гла ва 2, ст. 4). Ус т а вна по в е љ а К р а љ е ви не Б а в а р ске од 1818. о би ло в ала је з ак лет в ама. Та ко, п а р л а ме н т а р ц и (ч л а но в и С к у п ш т и н е с т а л е ж а) и м а л и с у д а по л а ж у сле де ћу за кле тву: Ку нем се да ћу би ти ве ран Кра љу, да ћу се по ко ра ва ти 2 Сло бо дан Јо ва но вић, За кле тва чла но ва у Уста во твор ној Скуп штини, Ар хив за правне и др у ш т ве не н а у ке, књ. II (XIX), бр. 2, 1921, 127; Ђ. Та сић је на по ми њао бу ду ћи да је немо г у ће ор г а н и з о в а т и с а н к ц и ју з а ра дњ е највиш и х ор г а на, с лед с т в е но и з а ра д по с ла н и к а ко ји шта ви ше по из рич но ме тек сту (уста ва) у сви ма де мо крат ским др жа ва ма не од го ва ра ју за свој глас у скуп шти ни, то ова за кле тва мо же се по ја ви ти као јед на со ци јал на санк ци ја. Та санк ција бл и же од р е ђе на п р а к т и ч но мо же би т и р е л и г и о зна (код јед ног по б о ж ног чо в е к а, к а к а в с е мо же на ћ и нај ви ше в а љ да у к а т о л и ч к и м з е м љ а ма), у св а ком с л у ча ју мо ра л не в р ед но с т и код чо ве ка код ко га је раз ви је на мо рал на свест: она зна чи јед но све ча но обе ћа ње. (Ђор ђе Та сић, С у в е р е но с т Ус т а в о т в ор не ск у п ш т и не и з а к ле т в а њ е зи н и х ч ла но в а, Ар хив за прав не и друш т ве не н а у ке, књ. II (XIX), бр. 3, 1921, 201,202.); Дра ган М. Ми тро вић, Гор да на Р. Ву ка ди новић, Област пра ва и мо ра ла, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017, 16,17. 3 https://en.w i k i p e d i a.o r g /wi ki/so _help_me_god; He n r i, Bem ford Parks, I s t or ij a S jed i - n je n i h A m e r i c k i h D r z a v a, B e o g r a d 1985, 773. 4 https: //en.wi ki so ur ce.or g / wi ki/ French _Con sti tu tion _ of _1791 1560

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 за ко ни ма, да ћу се при др жа ва ти Уста ва и да ћу у Скуп шти ни по сту па ти у скла ду са мо јим уну тра шњим убе ђе њем за рад оп ште до бро би ти и до бра це ле зе мље без об зи ра на спе ци фич но сти гру па или кла са. Та ко ми Бог помо гао и ње го во Све то Је ван ђе ље. У де лу (IX) о за шти ти Уста ва, за кле тве су схваћене као стубови уставног поретка. Краљ је, пред др жав ним до сто јанс т в е н и ц и м а, д ав а о с ледећу з ак лет ву: Кунем с е д а ћу в л а д а т и у ск л а д у с а Уставом и закони ма Кра ље ви не. Та ко ми Бог по мо гао и његово Свето Јеванђе ље. За рад за шти те Уста ва, Кра љев ски на ме сник је та ко ђе по ла гао проп и с ан у з а к лет ву. 5 Ч иновн иц и с у пол аг ал и з ак лет ву п рил иком с т у п ањ а н а ду жност, а гра ђа ни при ли ком до би ја ња др жа вљан ства. Они су се за кли ња - ли да ће би ти ло јал ни Кра љу, да ће се по ко ра ва ти за ко ни ма и при др жа ва ти Уста ва. Та ко ми Бог по мо гао и ње го во Све то Је ван ђе ље. Уста вом Бел ги је (1831) про пи са но је да Краљ сту па на пре сто тек по што по ло ж и ову све ча н у за к ле т ву п ред сје д и ње н и м на род н и м п ред с т а в н и ш т вом: за кли њем се да ћу по што ва ти устав и за ко не на ро да бел гиј ског и по њи ма ради ти, да ћу чу ва ти на род ну са мо стал ност и це ло куп ност др жа ве (чл. 80). Ус т а в ном по в е љ ом К р а љ е в и н е С а к с о н и је (1831) п р оп ис ано је д а с в и ч ланови парламент а ( Д ијет е) полаж у з ак лет ву п р е поче тк а рада парламен т а (пре њи хо вог пр вог ула ска у дом пар ла мен та ). За кле тва је гла си ла ова ко: ку нем се Бо гом да ћу вер но чу ва ти Устав и пре ма мом нај бо љем зна њу сав е сно д а в а т и п р ед ло г е и гл ас ат и и м ајућ и п р ед оч им а не од в оји в н ап р ед а к мог Kраља и мо је отаџ би не. Та ко ми Бог по мо гао (чл. 82). Сак сон ском уставном по в е љ ом би ло је п р ед виђено да подан иц и и д рж а в н и с л у ж б е н и ц и, к а о и с в еш т е нс т в о с в и х ко нф ес ија, п ол аж у з а к л е т в е к а о д о д а т а к њи хо в о м з а вет у оданос т и и по кор но с т и Кра љу и з а ко н и ма ш т о је у с е б е у к љу ч и в а ло и њи хо во чу ва ње Уста ва Кра ље ви не (чл. 139). 6 На пр ви по глед па да у очи да су се са пр вим уста ви ма по ја ви ле и две вр сте зак ле тви. Јед не су би ле не религ иозне, а д руге су са д р жа ва ле по зи ва ње на Бога. Нере ли ги о зни тип устав не заклетве дали су Фран цу зи, а ре ли ги о зни тип Немц и. У ст ва ри, ра д и ло се о д ва ра з л и ч и та и н ст и т у та. Не ре л и г и о зна за к ле т ва је п ред ста в ља ла све ча н у из ја ву, а рел иг иозна за к ле т ва је би ла за к ле т ва у п ра вом см и с л у р е ч и. З а к ле т в а ко ја је л и ше на р е л и г и о зног с а д р ж а ја, од но сно п ризи ва ња Бо га, пред ста вља са мо људ ским сред стви ма по ја чан ис каз. 7 5 Н ам ес н и чк а з ак л ет в а г л ас ил а је ов ако: Кун е м с е д а ћу п р и к л а д н о в л а д а т и д р ж а в ом у с к л а д у с а Ус т а в о м и з а ко н и м а К р а љ е в и н е, д а ћу с а ч у в а т и и н т е г р и т е т К р а љ е в и н е и п р а в а кру не, и да ћу вер но пре да ти Кра љу власт ко ја ми је по ве ре на. Та ко ми Бог по мо гао и ње гово Све то Је ван ђе ље. (Ус т а в н а п о в е љ а Б а в а р с ке, део II, чл. 16) 6 The Con sti tu ti o nal Char ter of the King dom of Sa xony, Lon don 1843, 61,78. 7 Ди ми трије Про да но вић, За кле тва и све ча на из ја ва по сла ни ка, Скуп штин ски по слов - н и ц и њи х о в з н а ч а ј; о ц е н а в а ж е ћ и х п о с л о в н и к а; п р е д л о з и з а њи х о в о п о б о љ ш а њ е, Б е о г р а д 19 98, 70; М а р ко П а в л о в и ћ, По с л ов н и к Н а р од н е с к у п ш т и н е Ре п у б л и ке С р б и је, I b i d e m, 33. 1561

Др Мар ко С. Па вло вић, За кле тва у исто ри ји срп ске устав но сти (стр. 1559 1576) 1562 2. СРЕ ТЕЊ СКЕ ЗА КЛЕ ТВЕ Ус т а во т вор н и до г а ђај, ко ји се де сио д ру г ог да на Сре т ења 1835, у гла вном се са сто јао из чи та ња Уста ва и за кле тви вер ског ка рак те ра. Пр во је Ми тро - по лит про чи тао вла дар ску за кле тву ко ју је кнез Ми лош за њим по на вљао. Пре ма за пи су из Но в и н а Ср б с к и х, Г. Ми тро по лит чи та ше ју, а Књаз и веле гла сно и г ром ко и з г о во ри ју, д р же ћ и јед на ко к рс т у ру ц и, ова ко: За к л и њем се све том, је ди но су шном, и не раз дел ном Тро и цом: да ћу Устав овај и це лост К њ а же с т в а Ср бие не ру ш и ме д р ж а т и; да ћу и св а ко г а д ру г о г а п ри д р ж а в а т и, да иј не ру ши ме др жи; и да ћу чу ва ти и бра ни ти и сло бо ду лич но сти и без бедност има ња сва ког Ср би на. 8 Ч и м је к не з и зг ов орио пос ледњу р еч з ак лет ве, п ло т о н и г а р де о сп у с е, и т о по ви з а г р ме, ба н да ш у м ном сви р ком з а сви р а, а На род у глас ви ка те ста не: Ур ра! Ур ра! кри ци ови по на вља ли су се де сет пу та, и је два се сти ша ло. По ш т о су у звиц и у т и хн ул и, Г. М и т р опол и т поче ч ит ат и з ак лет ву; коју је тре бао На род да за да Уста ву и Кња зу, ве ле гла сно. Оба Бра та кња же ска, Г. М иг р опол и т, Господ а а рх ијер еји и ч иновн иц и, би вш и н а ч а рд ак у, св и д о једног о бајан и в е л и че с т в е но с т ју ов ог де ја н и ја, по в р в е к н алоњи; и који с у мо гли до спе ти ста ве ру ке на еван ђе лие, и на крст, а оста ли на на ло њу, и изрек ну диг нув ши три пр ста у вис, за јед но са свом скуп шти ном за Г. Ми тропо л и т ом ову з а к ле т ву: З а к л и њ е мо с е св е т ом јед но с у ш ном и не р а з де л ном Тро и цом: да ће мо Устав овај Кња же ства Ср бие не ру ши мо др жа ти, да ће мо ве р н и бит и К њ а зу М и ло ш у Те о до р о ви ћу Обр е но ви ћу, Њ е г о вом На след н и к у и Њ е г о вој све тлој Фа м и л и ји; да ћемо и сву о с т ал у браћу наш у п рид рж ав ат и, да им вер ни бу ду; и да ће мо по слу шни би ти За ко ни ма: та ко нам Бог по мо гао и ње го во све то еван ђе ље! Кои би ово на ру шио, Бог му био су по стат, и не ро ди ло му се ме, и утрео му се плод ње гов у ко ре ну! 8 Ј. Х а џ и ћ је т в р д ио да је М и лош, п ри л и ком и з г о в а ра њ а з а к ле т в е, у ме с т о не ру ш и мо ( Ус т а в д р ж а т и) р е к а о р у ш и м о. (Ја ш а М. П р о д а н о в и ћ, Ис т о р и ја п о л и т и ч к и х с т р а н а к а и стру ја у Ср би ји, Бе о град 1947, 72.) Овај еле ме нат не га тив не ле ген де о Ми ло шу не ма уте ме - ље ња. Пр во, сам опис ри ту а ла за кле тве из Но в и н а Ср б с к и х не оста вља ме сто за за ме ну неру ши мо са ру ши мо. За тим, не ру ши мо се ни је од но си ло са мо на устав, већ и на це лост к њ а же с т в а Ср би је. ( Ра дош Љу ш и ћ, Кне же в и на Ср б и ја /1830-1839/, Бе о град 1986, 138, фн. 37) Нај зад, Ми лош је био, од већ по бо жан чо век да би др же ћи крст у ру ци упра жња вао је дан шере тлук. По са зна њу Боа-ле-Кон та, он ни ка да не про ве де да на, а да се три пу та пре ко да на не по ву че у сво ју спа ва ћу со бу и да се ту не по мо ли Бо гу пред рас пе ћем Хри сто вим или пред ико ном не ко га све ца. (Боа-ле-Конт, Пи с м а и з С р б и је / С р б и ја у г о д и н и 1834, К р а г у је в а ц 1994, 41) У ве зи са овим, не из гле да ве ро до стој но ни за пис кнез Ми ло ше вог лич ног ле ка ра Б. Ку н и б е р т а. О н је з а б е л е ж и о д а з а к л е т в а М и л о ш а н и је м н о г о з а д р ж а в а л а, је р п о л а ж у ћ и је он јој је та ко из о па чио текст, дао јој је дан са свим дру го ја чи ји зна чај, и он је ве ро вао да је овим но вим ше ре тлу ком ње го ва са вест са свим уми ре на, на ро чи то са да ка да је био прину ђен да чи ни про тив но све му оно ме на што се био за клео. (Бар то ло мео Ку ни берт, С р п с к и уста нак и пр ва вла да ви на Ми ло ша Обре но ви ћа 1804-1850, књ. 2, Бе о град 1988, 21)

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 О у звишено с т и ус т а в о т в о р ног ч и н а, а по с е б но з а к ле т ви, у Но в и н а м а Ср б ск и м је за бе ле же но: Све ове ре чи из го во ри ла је сва скуп шти на са та квом чув стви тел но стју, да си сва ко му на ли цу ви дио, да га је оба ја ла ка ко за клет в а, и з г о в о р е н а од К њ а з а, а т ако и св а в ел и че с т в е но с т де ја н и ја с оп с т в е не за кле тве. По иља ду пу та пов то ра ван је крик: Та ко Го спо да ру! Та ко! Да Те Б ог по ж и ви! И са д о сп у с е п ло т о н и, и з а г р ме т о по ви. За ов ак ви м деја н ијама по све ти Г. Ми тро по лит бар јак Срп ски по пра ви лу; а за тим ода бла го да рен и је Б о г у с а мо л и т в ом з а бла г а ја де ја н и ја: с а к ле че њ ем и од по ја н и јем: Те б е Б о г а х в а л и м. Б л а г о г о в е н и је св е ск у п ш т и не до ш ло је до нај ви шег с т е пе на. На кра ју све ча но сти, кнез је си шао са чар да ка и по ме ша се ме ђу На род; и Су ди је, Ка пе та ни и сав На род оп ко лу Га, и ста ну Га кои у ру ку, кои у скут, а кои у ра ме и у но гу љу би ти та ко, да је са мо ово де ја ни је љу бље ња ви ше од ча с а т р а ја ло. 9 У тек сту Сре тењ ског уста ва би ло је пред ви ђе но пет за кле тви. Пр во, закле тву је имао да по ла же Књаз. За тим, за кле тву су има ли да по ла жу ту то ри ма ло ле т ног к не за, ка о и к не жев ск и на ме сн и ц и. Та ко ђе, за к ле т ву су по ла г а л и др жав ни са вет ни ци и чи нов ни ци. О к не же в ој з а к ле т ви Ср е т ењ ск и ус т а в је с а д р ж а в а о с ле де ћ и п р о п ис: Књаз Срб ски из да је при сту па њу на до сто ин ство сво је на ро ду на част ном кр сту и светом Еванђелију ову заклетву : За кли њем се све том, је ди но - с у ш ч ном и не р а з д је л ном Тр ојицом, да ћу ус т а в К њ а же с т в а С е р би је д р ж а т и точ но и со вјест но у цје ло сти, и да ћу сва ког при др жа ва ти, да га та ко ђе у ц је ло с т и д р ж и; да ћу б р а н и т и не по в р е д и мо с т п р а в о с л а в не в о с т оч не ц р к в е у Сер би ји, да ћу свим си ла ма и сред стви ма чу ва ти цје лост Сер би је и об штена род ну сло бо ду лич но сти, и без бјед ност има ња и пра ва сва ког Ср би на; а нај по с ле да ћу с е св а ко ја ко с т а р а т и, да о б е з бје д и м и у з ви си м бл а г о с т о ја н и- је и све га на ро да Срб ско га во оп ште и сва ко га Ср би на по на о соб. Та ко ми Бог по мо гао. По овој за кле тви вјен ча ва се на до сто ин ство Кња же ско и ми ропо ма зу је се. (чл. 44) При ликом име но ва ња на по ло жај, др жав ни са вет ни ци су полагали сле - де ћу за кле тву: За кли њем се све том, је ди но сушчном и не раз дје ли мом Тро - ји цом, да ћу вје ран би ти Кња зу и по ко ран за ко ни ма, да ћу на бљу да ва ти и у цје ло сти др жа ти устав др жав ни, и да ћу да ва ти со вје те мо је и ра ди ти о об штенародном у добру по собс т веном у мојем у у бје ђе н и ју о т к ро ве но, ис т и но љу б но и не л и це м је р но, и да ћу д је ло, по вје р е но м и, т оч но и з в р ш и в а т и. Та ко м и Б ог по мо г а о и њ е г о в о св е т о Ев а н ђе л и је! Ф р а з а т а ко м и Б ог по мо г а о и њ е г о в о св е т о Ев а н ђ е л и је, ис т о в е т н а је с а ф р а з ом и з Б а в а р ске ус т а в не по в е љ е, и ода тле је по свој при ли ци пре у зе та. Уо ста лом, број ност за кле тви ука зу је на то да је Ба вар ска по ве ља по слу жи ла као узор сре тењ ским уста во пи сци ма. 9 Но в и н е С р б с ке, 9. фе бру ар 1935, 44,45. 1563

Др Мар ко С. Па вло вић, За кле тва у исто ри ји срп ске устав но сти (стр. 1559 1576) Фор му ла та ко ми Бог по мо гао, на ла зи ла се, по ред Сак сон ског, и у Уста ву Вир тем бер га (чл. 163). 10 У Сре тењ ском уста ву на ла зио се и текст на ме снич ке за кле тве, 11 ко ја је о б л и ко в а на п р е ма К не же в ој з а к ле т ви, к а о и т екс т ч и нов н и ч ке з а к ле т в е, 12 ко ја је уне ко ли ко об ли ко ва на пре ма за кле тви др жав них са вет ни ка. У за кле - тви ту то ра ста ја ло је да ће они вос пи та ти ма ло љет ни ка у по чи та ни ју к уставу Срб ском и у љу ба ви к гра ђа ни ма сво га Оте че ства. Оба ве штен о неприхватању Сретењ ског уста ва од стра не си ле про текто ра Ру си је и си зе ре на Пор те, Ми лош је су спен до вао Устав до Ђур ђевда на, сма тра ју ћи да ће до тле Ру си ја и Пор та из ја сни ти се о из ме на ма у Уста ву и да ће га из ме ње ног при хва ти ти. До кра ја мар та 1835, по ка за ло се да ве лике си ле нео д с т у п но т ра же да се за Ср би ју у ме с т о ус т а ва до не се ре г у ла мен т. Са та квим са зна њем, Ми лош је 30. мар та (12. апри ла) ја вио у Ца ри град да овај Устав ни ка ко код нас у деј стви ју ни је, и да код нас де ла те ку са свим по с т а р о м у. 13 С у спен до в а њ е, а по т ом и у к и да њ е Ус т а в а, по ву к ло је з а с о б ом пи та ње за кле тве да те на тај Устав. Б. Ку ни берт, на по ми њао је да вр ло по божни срп ски на род био би ја мач но ја ко увре ђен у сво јим вер ским осе ћа њи ма кад би се на ње го ве очи по ре кла за кле тва ко ја је она ко све ча но по ло же на. Уве рив ши се да не мо же да спа си Устав, Ми лош је по ступ но уки дао јед ну по јед н у њ е г о ву по в л а с т и ц у. Ме ђу т и м, у ис т о в р е ме њ е г о ви п р о т и в н и ц и у уну тра шњо сти на шли су по во да да му оту ђе љу бав на род ну, јер се уве рава ло да је Ми лош сва ког ча са вре ђао Устав на ко ји се за клео из про сте жуд ње да са мо вољ но вла да. 14 3. ВА ЗАЛ СКА ЗА КЛЕ ТВА И ЗА КЛЕ ТВА РАС КИ ДА Тзв. Тур ским уста вом про пи са но је да и кнез и са вет ни ци по ла жу истов е т н у з а к ле т ву у ру ке М и т р о по л и т а, ко јом с е он и з а вје ш ча в а ју, не ч и н и т и 10 D a r e s t e, L e s C o n s t i t u t i o n s M o d e r n e s, I, Pa ris 1910, 301. 11 На ме сни ци су има ли да се за кли њу ова ко: За кли њем се све том, је ди но сушчном и не раз дјел ном Тро ји цом, да ћу Кња зу вје ран би ти; да ћу у свр ши ва њу Кња же ске вла сти за в р е м е м а л о љ е т с т в а њ е г о в а од р ж а т и ус т а в а К њ а же с т в а С е р б и је у ц је л о с т и... д а ћу ц је л о с т Кња же ства Сер би је, и об ште на родну и личну без бјед ност бра ни ти, и одр жа ва ти пра ва сва - к о г С р б и н а, и с т а р а т и с е с в и м с ил ам а о о бш т ен а р од н о м и п о н а о с о б н о м б л а г о с т о ј а н и ј у Срб ском; Та ко ми Бог по мо гао! (чл. 34) 12 Чи нов ни ци су има ли да се за кли њу ова ко: За кли њем се све том, је ди но сушчном и н ер а зд је лн о м Т р ојиц о м, д а ћ у ус т а в К њ аж ес т в а С е р б и је т оч н о н а б љу д а в а т и ; д а ћ у с в е за ко не и уред бе пред по ста вље ни ми власти точно, со вјест но, и на пред пи са но вре ме из вр шива ти, и да ћу би ти вје ран и по ко ран Кња зу и по ко ран др жав но ме Со вје ту. Та ко ми Бог помо гао! (чл. 139) 13 М. Га ври ло вић, Из но ве срп ске исто ри је, Бе о град 1926, 200,205. 14 Б. Ку ни берт, 22. 1564

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 н и ш т а п р о т и в но и н т е р е си ма на р о да ; д у ж но с т и ма, ко је с у и м на ло же не н и ови м зв а н и ја ма ; д у ж но с т и ма њи о в е с о вје с т и, н и мо јој Ц а р ској в о љи. О в а од р ед ба је п р е не т а у Ус т р о је н и је Со в је т а К ња ж е с т в а Ср б с ког, уз ја че нагл а ша в а њ е о ба в е з е ло ја л но с т и С ул т а н у ( Ц а ру): С а в е т н и ц и с у с е з а к ле т в ом о ба в е зи в а л и да не ће ч и н и т и н и ш т а ш т о је су п р о т но з аконој в ољи царској. У ве зи са овом од ред бом чл. 9. би ла је од ред ба чл. 18: При со чи ња ва њу и оп р е де ле н и ју у р ед б е и л и з а ко на на р о ч и т о с т а р а њ е С о вје т а би т ће, да не би т а ко ви з а кон но сио у с е би д и р а њ е у з а ко на п р а в а Го спод с т в о в а н и ја Ви с о ке Пор те, ко ја је Го спо дар Зе мље. 15 Ра с к и д с а т у р ском ца р е ви ном, од но сно п р е о к р е т и з п р е д у с т а в но с т и у ус т а внос т Србије, з а по че о је са п р о ме ном са ве т н и ч ке з а к ле т ве, 3. мар т а 1859. У ов ој з а к ле т ви н и је би ло н и по ме на С ул т а на. Уме с т о С ул т а н у, с а в е т н и ц и су се оба ве зи ва ли на вер ност Кне зу. Но ва за кле тва гла си ла је ова ко: Ја Н.Н. с т у па ју ћ и у зва ње ч ле на Совјет а Зема љског, за к л и њем се Све мо г у ћ и м Бо г ом, на све том кр сту и еван ге ли ју, да ћу вла да ју ћем Кња зу Н.Н. ве ран би ти: да ћу з а до би в е на п р а в а мо г а о т е че с т в а св е т о ч у в а т и, и у сви ма мо ји м де л и ма са мо ко рист и на пре дак Ср би је пред очи ма има ти. Та ко ми Го спод Бог по могао, и та ко мо гао о то ме да ти од го во ра на ње го вом стра шном су ду. 16 4. ЗА КЛЕ ТВЕ У УСТА ВИ МА 1861. 1903. Са Пре о бра женск и м ус т авом, односно з акон има о Нар одној ск у пш т ин и и Д р ж а в ном с а в е т у од 1861, у с р би ја н ској ус т а в но с т и у ко р е њ е не с у до ма ће з а к лет в е. Тако, у 33 З акон а о Н ар одној ск у п ш т и н и п р о п и с а н а је о б а в е з а по сла ни ка да по ло же за кле тву: Сва ки по сла ник мо ра у при су ству По пе чит е љ а Вн у т р е њи де л а по ло ж и т и з а к ле т ву, да ће у с а в е т о в а њу и да в а њу гл а с а са мо бла го оте че ства, и, ако је Књаз са звао скуп шти ну, пра во Кња за пред очи ма има ти. 17 З а ко ном о Д р ж а в ном с а в е т у на р е ђе но је да Пр ед с е да т е љ, и Пот пред се да тељ, и др жав ни Со вјет ни ци по ла жу у за се да ни ју Со вје та про - пи са ну за кле тву ( 22). Про пи сна са вет нич ка за кле тва би ла је, по свој прили ци, за кле тва ко ја је утвр ђе на Ре ше њем од 3. мар та 1858. За раз ли ку од посла нич ке за кле тве, она је би ла ре ли ги о зног ка рак те ра. 15 Сбор ник за ко на и уред ба и уред бе ни ука за, књ. I, 18,20. 16 Мар ко Па вло вић, Пре о бра жен ски устав пр ви срп ски устав, Кра гу је вац 1997, 148. 17 П р е м а з а п и с у с к у п ш т и н с ко г с е к р е т а р а, п о с л а н и ц и В е л и ко г о с п о ји н с ке с к у п ш т и н е, п о л о ж и л и с у з а к л е т в у око се дам са та пре под не, 15. ав гу ста 1864. За тим, ми ни стар унут р аш њ и х п ос л ов а г. Н икол а Х р ис т и ћ, п р оч ит а К н е ж е в Ук а з о и м е н о в а њу п р ед с ед н и к а, п о т п р ед с ед н и к а и с е к р е т а р а с к у п ш т и н е. За тим у цр кви би слу жба Бо жи ја. По сле слу жбе с в и п о с л а н и ц и у ч и н и ш е с в о је п о д в о р е њ е К н е з у ( М. Ђ. М и л и ћ е в и ћ, Кнез Ми ха и ло у спом е н и м а н е ка д аш ње г с в о г с е к ре т а р а / и з п о с л е д њи х д е в е т г о д и н а к н е ж е в а ж и в о т а, Б е о г р а д 1896, 101). 1565

Др Мар ко С. Па вло вић, За кле тва у исто ри ји срп ске устав но сти (стр. 1559 1576) С а Ус т а в ом од 1869, по с л а н и ч к а з а к ле т в а до би л а је р е л и г и о зн и к а р а к- тер: За кли њем се је ди ним Бо гом, и свим што ми је по за ко ну нај све ти је и на овом све ту нај ми ли је, да ћу устав вер но чу ва ти, и да ћу при мо јим предло зи ма и гла са њу оп ште до бро кња за и на ро да, по мо јој ду ши и мо ме зна њу не пре ста но пред очи ма има ти (чл. 52). Уз вер ску фор му лу, ова за кле тва је са д р жа ва ла д ва еле мен та: ч у ва ње ус та ва и оп ре де љи ва ње п ре ма добробит и кне за и на ро да. Из гле да да је овој за кле тви као мо дел слу жи ла по сла нич ка з а к ле т в а и з ус т а в не по в е љ е К р а љ е ви не С а к с о н и је. По с л а н и ч к а з а к ле т в а и з Уста ва од 1869. углав ном је пре не та у Устав од 1888. (1903), с тим што јој је до да та сле де ћа ре ли ги о зна фор му ла: И ка ко ово ис пу ним, она ко ми Бог по мо гао и ово га и оно га све та. По чев с Уста вом од 1869, сви Ср би ји ни уста ви су са др жа ва ли вла дар ску з а к ле т ву ко ја је би л а р е л и г и о з ног к а р а к т е р а и с а с у ш т и н ск и ис т о в е т н и м тек стом. У Уста ву од 1888, она је гла си ла ова ко: Ја (име), сту па ју ћи на Пре сто К р а љ е ви не Ср би је и п ри ма ју ћ и к р а љ ев ск у в л а с т, з а к л и њ ем с е св е мо г у ћ и м Бо гом и свим што ми је нај све ти је и нај ми ли је на ово ме све ту, да ћу чу ва ти неза висност Србије и целину државне обла сти, да ћу зе маљ ски Устав не по - вре дан одр жа ти, да ћу по ње му и за ко ни ма вла да ти, и да ћу у сви ма мо јим те жња ма и де ли ма до бро на ро да пред очи ма има ти. Из ри чу ћи све ча но ову мо ју за к ле т ву, п ред Бо г ом и народом, п ри зи ва м за све до ка Го спо да Бо га, ко ме ћу од го вор да ва ти на стра шно ме ње го вом су ду. Та ко ми Го спод Бог по мо гао! Амин! Уста ви ма од 1888. и 1901. пред ви ђе но је да пу но ле тан пре сто ло наслед н и к по ло ж и з а к ле т ву у р о к у од 10 да на по сле о б јаве см рт и п р ем ин улог кра ља. У ве зи са овим, по ста ви ло се пи та ње шта би би ло ако Краљ не би по ло жио за кле тву у устав ном ро ку? Ван спо ра је да би за ту по вре ду Уста ва ми ни стри од го ва ра ли као ма за ко ју дру гу; али пи та ње је о то ме да ли би т ре ба ло у зе т и да Кра ље во не по ла г а ње з а к ле т ве зна ч и п рећу тн у абд ик ац ију. Од го вор ле жи у од го во ру на пи та ње да ли се не по ла га ње за кле тве мо же уврс т и т и у сл у ча је ве в ла да лач ке д ис к в а л и фи к а ц и је, од носно да л и неполаг ање за кле тве вла да ра чи ни не спо соб ним да вла да. За кле тва је, реч ју Сло бо да на Јо ва но ви ћа, са мо јед на форма лнос т коју в ладала ц исп уњава п ри с т упању на вла ду. Та се фо р мал ност зах те ва и од дру гих ор га на, али ни код јед но га од њих не узи ма се да ње но не ис пу ње ње по вла чи са мо со бом гу би так ор ган ског по ло жа ја. На п р. на род н и послан и к који не би по ло ж ио за к ле т ву, не би са м и м т и м п ре с тао би т и по сла н и к. Из тог ра з ло га, н и Кра ље во неполагање зак лет ве не мо же се сма тра ти као пре ћут на аб ди ка ци ја, већ као јед на обич на устав на по вре да, за ко ју се санк ци ја на ла зи у кри вич ној од го во р но сти ми ни ста ра. 18 Уста ви ма 1888, 1901. и 1903, пред ви ђе но је да ми ни стри, при ли ком ступа ња на по ло жај, по ла жу за кле тву да ће би ти вер ни Кра љу и да ће се са ве сно 1566 18 С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ, Ус т а в н о п р а в о, Бе о град 1907, 269,270.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 при др жа ва ти уста ва и за ко на. Уста ви ма од 1869, 1888. и 1903, про пи са но је да и чи нов ни ци по ла жу за кле тву. Пре ма Уста ву од 1888, при сту па њу у др жав ну с л уж бу, ч и новн и ц и по ла ж у з а к ле т ву да ће К р а љу би т и в е р н и и по с л у ш н и и да ће се са ве сно при др жа ва ти уста ва и за ко на (чл. 186). 19 5. УСТА ВО ТВОР НА ЗА КЛЕ ТВА 1920. По слан и чка зак лет ва поново добија изузетан значај 1920-1921, п рил иком доно ше њ а Ус т а в а Кра љ е ви не Ср ба, Хр в а т а и Сло ве на ца. Реч ју Ђ. Та си ћ а, у аб нор мал ним при ли ка ма, зна чај за кле тве из би ја у пу ној све тло сти: јер у т а к в ом с т а њу в о д и с е б ор ба и змеђу ч ин илаца који с т в арају д р ж аву, око т о г а ко ће да ти оти ска од се бе нај ви ше у де фи ни тив ном ста њу, у уста ву ко ји се ства ра.... Да нас на и ме ни је утвр ђе но у ка квом смо прав ном ста њу, пре ма т о м е н и је у т в рђ е н п р а вн и п ол ож ај н ајв иш и х д рж а вн и х о р г ан а, д ак л е н и к р а љ а. И о т у д а п и т а њ е о з ак лет ви добија т ак а в в ел ик и пол ит и чк и зн а ч ај. Н а њ е м у с е с у ко бљ а в а ју д в е п р о т и в н и ч ке г ру пе ко је с е р а зи л а з е по т п у но у схва та њи ма на прав ни по ло жај кра ља. 20 Чла ном 8. при вре ме ног (од 8. де цем бра 1920.) и трај ног По слов ни ка (од 28. ја н у а р а 1921.) би ло је п р о п и с а но да ће, по о ба в љ е ној в е ри фи к а ц и ји по - с лан и ч к и х ма нда т а, по с ла н и ц и би т и д у ж н и да по ло же з а к ле т ву К р а љу и да је по л а г а њ е ов е з а к ле т в е ус лов з а в р ше њ е по с л а н и ч ке д у ж но с т и. 21 О овој з а к ле т ви би ло је м но г о г о в о р а и п р е п и р ке и у Ус т а в о т в о р ној С к у п ш т и н и, и в а н њ е. Ко м у н и с т и, а с а њи ма и по с ла н и ц и Хр в ат ске з а јед н ице, на ла зили су да се ти ме прет по ста вља прав на ег зи стен ци ја кра љев ске вла сти и пре састан ка и пре од лу ке Уста во твор не скуп шти не. Ово на из глед це ре мо ни јално и по л и т и чко -мо ра л но п и т а њ е би ло је и з у зе т но комп лек сно. И з Влад и н и х кру го ва ис ти ца но је да је др жа ва фо р ми ра на као Кра ље ви на па Уста во творна скуп шти на не мо же би ти са свим су ве ре на: Кад је је дан по сла ник иза бран за чла на Уста во твор не скуп шти не Кра љев ства Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца, он има да вр ши ман дат као по сла ник у па р ла мен ту мо нар хи је, па пре ма то ме а к т з а к ле т в е по ка зу је с е к а о д у ж н а о б а в е з а д а ће с е по ш т о в а т и по с т о је ћ и п ра в н и по ре да к... Хр ват ск и, сло ве нач к и и ко м у н и с т и ч к и по сла н и ц и од би л и 19 У вла дар ској за кле тви из Уста ва од 1869, ста ја ло је још да се књаз за кли ње пред све тим ње го вим кр стом и еван ге ли јем, као и да кнез по твр ђу је исти ни тост ове за кле тве ц е л и в а њ е м с в. е в а н г е л и ја и к р с т а Го с п о д а С п а с и т е љ а Ис у с а Х р и с т а (Ус т а в и К н е ж е в и н е и К р а љ е в и н е С р б и је, 1835-1903, уред ник М. Јо ви чић, Бе о град 1988, 93, 133). Ми о драг Јо вичић, Ле к с и ко н с р п с ке у с т а в н о с т и, 1804-1918, Бе о град 1999, 84-85. 20 Ђ о р ђ е Та с и ћ, С у в е р е н о с т Ус т а в о т в о р н е с к у п ш т и н е и з а к л е т в а њ е з и н и х ч л а н о в а, Ар хив за прав не и дру штве не на у ке, књ. II (XIX), бр. 3, 1921, 202. 21 М и л а и л о М. Ж и в а н ч е в и ћ, Ј у г о с л а в и ја и ф е д е р а ц и ја, Бе о град 1938, 129. 1567

Др Мар ко С. Па вло вић, За кле тва у исто ри ји срп ске устав но сти (стр. 1559 1576) су да по ло же за кле тву раз у ме ва ју ћи да би се ти ме оба ве за ли да гла са ју за мо на р х и ју. И з а п и т а њ а зак летве лежало је к ру п но п р а в но -по л и т и ч ко п и т а њ е да л и је др жа ва прогла ше на 1. де цем бра 1918. пред ста вља ла но ву др жа ву или про - ш и р е н у Ср би ју. У п р в ом с л у ча ју, по л а г а њ е з а к ле т в е К р а љу п р е до но ше њ а Ус т а в а не од г о в а ра н и на че л и ма на р од не су ве р е но с т и н и на че л и ма ус т а в не мо нар хи је. Јер, за кле тва ма се и Скуп шти на и Краљ оба ве зу ју да ће по што - ва ти за сва ког од њих утвр ђе на пра ва; по ла га ти Кра љу зе кле тву ми мо Уста ва, она ко као што чи не ре гру ти, и не до би ти од ње га у за ме ну ни ка кву за кле тву, зна чи ло би за Скуп шти ну од ре ћи се сво је рав но прав но сти с Кра љем, ко ја ч и н и су ш т и н у ус т а в не мо нар х и је. С. Јо ва но ви ћ је у т о ме ви део по к у шај да се код нас одо ма ћи иде ја о не ким исто риј ским пра ви ма вла да о че вим, ко ја у с т в а ри н и с у н иш т а д ру г о нег о над ус т а вна п ра в а. До т а да ш њи по л и т и ч к и раз ви так Ср би је био је, пак, про жет те жњом да се вла да лач кој вла сти, ме сто исто риј ско ди на стиј ске осно ве, ство ри осно ва устав но прав на, и да се утврди ван спо ра, да вла да лац не ма пра ва ни пре ни ван Уста ва, не го са мо из Ус т а ва и у ње г о ви м г ра н и цама. Уласком у за јед н и ч к у д р жа ву са Хр ва т и ма и Сло вен ци ма, из гле да ло је да се пра ви за о крет у дру гом прав цу. Они ко ји су у п р во де цем бар ској т во ре ви н и ви де л и п ро ш и ре н у Ср би ју, ви де л и су и да се на њу про ши рио Устав Ср би је од 1903, а са њи ме и оба ве за по ла га ња за кле тве. П и т а њ е з а к ле т в е у С к у п ш т и н и је о т в о р е но ч и м је в е ри фи ко в а но ви ше од по ло ви не по с ла н и ч к и х ма ндат а, на V п р е тходном с ас т а нк у, 22. децембра 1920, Та да је при вре ме ни пред сед ник Уста во твор не ску п шти не, Ни ко ла Па шић, о б ја вио да с у и п у њ е н и ус ло ви з а по л а г а њ е по с л а н и ч ке з а к ле т в е. Ме ђу т и м, п р е т ог ч и на, п р ед с т а в н и ц и не ко л и ко по с л а н и ч к и х к л у б о в а да л и с у и з ја в е. Пр ед с т а в н и к З е м љ о р а д н и ч ког к л у ба ( Че до м и р С т а н ко ви ћ), и з ја вио је да је по л а г а њ е з а к ле т в е, ко ју п ри в р е ме н и по с лов н и к п р о п и с у је, ок т р о и с а но од с т ра не в ла де, а л и да ће у и нт ересу брзог до но ше њ а ус т а в а зе м љ о ра д н и ц и по ло ж ит и з а к лет ву б е з ог р аде, о с т ав љ ају ћ и сву од г о в о р но с т в л а д а ју ћ и м стран ка ма за све по сле ди це овог чи на, ко је мо гу да бу ду штет не по наш народ и др жав но је дин ство. Во ђа ко му ни ста, др Си ма Мар ко вић, на по ме нуо је да По слов ник са сво јом по ен том у ова ко вој наказној закле тви оне мо гу ћа ва при су ство у Консти ту ан ти јед ном огр ом ном бро ју на род них по сла ни ка.... На овај на чин ви оне мо гу ћа ва те при су ство у Уста во твор ној скуп шти ни огр ом ној ве ћи ни хр ватског и сло ве нач ког де ла на шег на ро да и, и н си с т и ра ју ћ и на ово ме по слов н и к у и на овој за кле тви, ви сте ти ко ји ру ши те на род но је дин ство. Ре пу бли ка нац Ми ло ван Ла за ре вић из ја вио је да се не сме ра ни јом јед ном од ред бом, ко ја с е по ја в љу је к а о з а кон, ог р а н и ч и с ло б о да к р е т а њ а р а да и де л а њ а на р од н и х по сла ни ка. Уне та је од ред ба о за кле тви пре не го што ће би ти до нет Устав; уне та је од ред ба о за кле тви пре не го што ће се ре ши ти пи та ње об ли ка вла да- 1568

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 ви не, да ли ће оста ти вла да лац или не ће... Ви, го спо до, из ве ћи не, тра жи те од нас ре пу бли ка на ца да ми по ла же мо за кле тву, да да је мо ра ни је оба ве зу за јед ну ствар про ти ву че га смо ми. 22 Сло ве нач ки со ци ја ли ста Ет бин Кри стан се ре тор ски пи тао да ли је посла ни ке у ову Скуп шти ну слао на род, или их је слао Краљ (Чу је се: На род)! Слао их је на род, и он да ко ме они мо гу би ти од го во р ни, ако не на ро ду? Ни ком дру гом не го на ро ду.... Ако ви уне се те за кле тву ко ја се су да ра са пра вом наро да, он да ви кр ши те ње гов су ве ре ни тет. (Чу је се: Ми смо ве ћи на.) Па до бро, Ви сте ве ћи на. Он да ја ши те до тле, док ће те опа зи ти да ни сте ви ше ве ћи на. 23 Мех мед Спа хо из ја вио је да чла но ви ЈМО не пра ве као мо нар хи сти н и к а к в а п и т ањ а од по л а г а њ а з а к л е т в е. С т о г а, н и ко не мо же д о в о д и т и у п и т а њ е њи хо в а п а т ри о т ск а о с ећ ањ а. Пос ле пос л ан и чк и х и зја в а, П аш и ћ је об ја вио да се при сту па по ла га њу за кле тве. Пр во ће по ло жи ти за кле тву по слани ци пра во слав не ве ре. По сле њих по ло жи ће за кле тву по сла ни ци ка то личке в е р е, а по с ле њи х п ри с т уп иће с е з ак лет ви пос лан ик а м у с л има нске в ер е. По сла н и ц и п равосла вне вере полож ил и су п р оп исан у з ак ле т ву у п рисус т ву београдског проте г. Пе ре Ми ло је ви ћа. За тим, по ло жи ли су заклетву послани ци ка то лич ке ве ре уз чи но деј ство ва ње ка то лич ког па ро ха г. Ваг не ра. Најза д, за к ле т ву су по ло ж и л и по сла н и ц и м у сл и ма н ске ве ре у з ч и но деј с т во ва ње има ма Афис Аб ду ла Се ла ма Зум ху ра. 24 За к ле т ва по сла н и ка Уста во т вор не ск у п ш т и не гла си ла је овако: Ја ( И ме), за кли њем се је ди ним Бо гом и свим што ми је по за ко ну нај све ти је и на овом све ту нај ми ли је, да ћу у сво ме по сла нич ком ра ду до бро Кра ља и На ро да, и је дин ство др жа ве, по мо јој ду ши и мом зна њу, увек пред очи ма има ти. 25 О в а з а к ле т в а, оч и глед но, би ла је у т ра д и ц и ји ус т а в н и х з а к лет ви К нежевине и Кра ље ви не Ср би је. Не де љу да на по с ле по ло же н и х п р ви х з а к ле т ви, С а к и б Ко р к у т је, г о в о - р ећ и с а до с т а и р о н и је, р е ла т и ви з о в а о в р ед но с т по ло жен и х з ак лет ви: Н ама је, го спо до, са свим све јед но, ако би се и сва ки дан има ли кле ти у овој Скуп штини. Ми мо же мо, ако хо ће те, као што је у Ма ке до ни ји вла да већ на ре ди ла, да се сву да у шко ла ма мо ра чи та ти Оче наш, без об зи ра на то, што та мо има ју му сли ман ске де це ми мо же мо, го спо до, исто та ко, као и она де ца у тим шко ла ма, да се ку не мо ов де сва ког да на. Као што ре кох, до спо до, за нас као мо нар х и сте пи та ње за к ле тве не мо же би ти ни кав ко пи та ње, и за то смо је ми и 22 С т е н о г р а ф с ке б е л е ш ке Ус т а в от в о рн е с к у пш т ин е К р аљ ев ин е С рб а, Х рв ат а и С л о - в е н а ц а, Бе о град 1921, VII ре дов ни са ста нак 28. ја ну ар 1921, 19. 23 I b i d e m, VII ре дов ни са ста нак 28. ја ну ар 1921, 24. 24 За вре ме па у зе по сла ни ци пра во слав не ве ре по ло жи ли су по но вом за ко ну о по словном р е д у п р о п и с а н у з а к ле т ву на по с л а н и ч к и ма н дат, у з ч и но деј с т в ов ањ е п а р о х а б еог р а д ског г. В л а д и м и р а С т а м е н ко в и ћ а. 25 Да нас сам из вр шио ову за кле тву по об ре ди ма на ше св. ве ре, 15. ја ну а ра 1921. год Бе о- град, па рох бе о градски Влад. Т. Стаменковић. (Ibi dem, IV, ре дов ни са ста нак 15. ја ну ар 1921, 15) 1569

Др Мар ко С. Па вло вић, За кле тва у исто ри ји срп ске устав но сти (стр. 1559 1576) по ло жи ли. Али, го спо до, и по ред све га то га што смо ми спрем ни да се ку не мо сво ме Кра љу, др жим да ни је згод но оно што је ка зао г. д-р Ла за Мар ко вић р е п у бл и к а н ц и ма: З а к у н и т е с е, а м и ће мо ме т н у т и у по с лов н и к од р ед бу, да за кле тва ни је смет ња, да ви, и по ред ње, мо же те сло бод но да се кре ће те и да сло бод но де лу је те.... Ја ми слим да је пот пу но тач но што је ка зао го вор ник ре пу бли кан ске стран ке: За што да ме си ли те на оно што ја не мо гу да чи ним, а по слат сам као и ви да ра дим у име на ро да. 26 Схва та ње о то ме да по ло же на за кле тва не оба ве зу је по сла ни ка на глас а њ е з а м о н а рх иј у, р а зр ад и о је ч ув ен и п р о ф. С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ. О н је об ја шња вао да заклетва коју полажу органи власти, има сасвим други значај нег о з ак лет в а коју, у к азненом и г р ађа н ском по с т у п к у, по ла ж у п ри в ат на ли ца. За кле тва ор га на вла сти ни је прав не не го мо рал не при ро де: Прав но н у ж н и м у ч и њ е но је с а мо по л а г а њ е, а не и ис п у њ е њ е з а к ле т в е. О т у да до л а - зи да на р од н и по с л а н и ц и мо г у, од ма х по с ле по ло же не з а к ле т в е, г о в о ри т и и гла са т и на су п ро т са мо ме са д р жа ју за к ле т ве. Њи ма се т о г а ра д и не ће од у зе т и реч и по ни шти ти глас, ни ти ће они би ти узе ти на од го вор за кри во клет ство. За кле тва мо же би ти на чи њена правним усло вом за вр ше ње јед не јав не функци је, али она не ма ни ка квог прав ног деј ства у по гле ду на чи на на ко ји ће се та функ ци ја вр ши ти. Ако би се на пр. по сла ни ци за кле ли Кра љу и Уста ву, то им, у прав ном по гле ду, не би сме та ло ни шта да го во ре и гла са ју и као реп у бл и к а н ц и и к а о р е в о л у ц и о на ри. 27 1570 6. ЗА КЛЕ ТВЕ У ВИ ДОВ ДАН СКОМ УСТА ВУ У Ви дов да н ском ус т а ву, по сла н и ч к а з а к ле т ва се на ла зи ла у п ре ла зн и м на ре ђе њи ма. Би ла је то мо ди фи ко ва на за кле тва из чл. 8. По слов ни ка Уста во - т в ор не ск у п ш т и не. На и ме, она је и з ме њ е на у т о л и ко ш т о је у ме с т о ат ри бу т а је д и н и с т а в љен ат ри бу т све мо г у ћ и, и ш т о је у не т а по сла н и ч ка оба ве за да ће се ус та ва п ри д р жа ва т и. Следс т вено, посла н и ч ка за к ле т ва из ч л. 129. Ус та ва Кра ље ви не СХС гла си ла је ова ко: Ја (Име), за кли њем се све мо гу ћим Бо гом и свим што ми је по за ко ну нај све ти је и на овом све ту нај ми ли је, да ћу се у свом по сла нич ком ра ду Уста ва при др жа ва ти, и да ћу до бро Кра ља и на ро да, и је дин ство др жа ве, по мо јој ду ши и мо јем зна њу, увек пред очи ма има ти. По п р в о б и т н о м п р ед л о г у б и л о је п р ед в и ђ е н о д а п о с л а н и ц и п р е д а ј у Пред сед ни штву писмен у зак летву. Међутим, д р Јован Радоњић је п редлож ио да от пад не реч пи сме ну. Он је из нео да је нај леп ше да на род ни по слан и ц и н а ше С к у п ш т и не, ко ја је с а с т а в љ е н а и з ч л а но в а р а з н и х кон ф е с и ја, по ла жу ту за кле тву пред Пред сед ни штвом усме но, што је у Устав ном од- 26 I b i d e m, VII ре дов ни са ста нак 28. ја ну ар 1921, 27. 27 Сло бо дан Јо ва но вић, (1921), 127.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2018 бо ру и усво јено. Против посланичке заклетве уопште, изјаснили су се републ и к а н ц и, с о ц и ја л и с т и и ко м у н и с т и. Ре п у бл и к а на ц Јо в а н Ђ о но ви ћ и з ја вио је да фор си ра ти ре пу бли кан це да се за кли њу кра љу на вер ност, и да ће ра ди ти за до бро кра ља, то је жа ло сно, то је атак на сло бо ду уве ре ња. Ђо но вић је сма трао да је ди рект но сме шно уно си ти ма кар и у пре ла зна на ре ђе ња од ред бу, да по је дин ци мо ра ју да по ла жу за кле тву, па још да се ку ну све мо гућим Бо гом и да ће до бро кра ља има ти пред очи ма! Јер, по ред ре пу бли ка на ца, има љу ди ко ји су сло бод ни ми сли о ци, ко ји не ве ру ју у овог хри шћан ског Бо га, ко јим ће би ти при си ље ни да се ов де за кли њу, ни ти ве ру ју мо жда ни у Му ха ме да, ка ко се њи ма ов де за кли ње. За што, го спо до, фор си ра ти те љу де да се ку ну у оно, у шта са ми не вје ру ју? То је ди рект но сме шно. Ђо но вић се за ло жио да се уме сто за кле тве уне се од ред ба да ће по сла ни ци да ти сво ју ча сну реч и то пред пред сед ни ком Скуп шти не, а не пред све ште ним ли ци ма, да ће се у свом по сла нич ком ра ду ру ко во ди ти са мо до бром на ро да и до бром д р жа ве, да ће ч у ва т и Ус т а в и т. д. Реч ју, за ре п у бл и ка н ца Ђо но ви ћа, од ред бе о за к ле т ви п ред ста вља ле су је дан ана хро н и зам ко ји не т ре ба у но си т и у Устав. Не к а по сла н иц и дају своју свечан у и зјаву мес т о з ак лет ве, и т о је довољно. 28 Слич но је го во рио Ет бин Кри стан. Он је на по ми њао да зби ља не живи мо ви ше у сред њем ве ку, и фор му ла за кли њем се Бо гу ни је у скла ду са мо де р н и м д у хом. За т и м, з а к ле т в а је и з г у би ла свр х у ко јој би и ма ла да сл у ж и. Јер, ако се при ли ке та ко про ме не да ви ше не бу де уме сно оно на што се ов де за ступ ни ци ку ну... не ма ни ка кве за кле тве на све ту ко ја би мо гла да з а д р ж и т е д о г а ђ а је. Н ај з а д, К р и с т а н је у к а з и в а о н а с л у ч а је в е по с л а н и к а ко ји су Па ш и ћу, к а о п ри в р еменом п р едс едн ик у С к у пш т и не, г овори л и ја не ве ру јем у Бо га, а ви тра жи те од ме не да се ја ку нем Бо гу. 29 Др Жив ко Јовановић се изјаснио против за кле тве у име не са мо ко муни ста не го у име сви ју сло бод них љу ди. За ње га је за кле тва би ла оста так п ро ш ло с т и, ос та та к ко ји се ока ме н ио и ко ји ви ше н и ка к во га см и сла н и ra i son d e t re не ма. С јед не стра не, за кле тве се ни ко не при др жа ва. С дру ге стра не, с об зи ром на по де ље ну вер ност из ме ђу кра ља и на ро да, за кле тва је са ма по се би нео д р ж и ва. Је р, ка д до ђу у су коб и н т е ре си Кра ља и и н т е ре си на ро да, а 28 Ра д Ус т а в н о г о д б о р а Ус т а в о т в о р н е с к у п ш т и н е К р а љ е в и н е С р б а, Х р в а т а и С л о - в е н а ц а, XLI II сед ни ца 3. април 1921. го ди не, Бе о град 1921, 17. 29 Е. Кри стан је још на во дио да ово зву чи ап со лут но сред ње веч ки. Оно што ми је нај ми ли је на све ту то су не ка кве фор му ле ко ји ма на про сто ће се љу ди из ван ове Скуп штине и из ван ове зе мље сми ја ти. На упа ди цу да је за кле тва ствар тра ди ци је, Кри стан је од го во рио: Ми смо до ста ов дје чу ли да ства ра мо јед ну но ву др жа ву, па је тре ба ло ру ши ти друге тра ди ци је, а ја др жим ова ко ве фор мал не тра ди ци је не мо гу се више тражи ти, да оста - ну у жи во ту кад их је жи вот пре шао. Ја се пот пу но сла жем и ја би апе ли рао на вас да се з а д о в о љи т е к а ко је у д р у г и м п а р л а м е н т и м а, јед н о м и з ја в о м јед н и м о б е ћ а њ е м, ко је и з а б р а - н и з а с т у п н и к д а ј е п р е д с е д н и к у, д а ћ е в р ш и т и с в о ј е д у ж н о с т и п р ем а ус т ав у и з ак он у. Ја ми слим, да би то до ста би ло. (Рад Устав ног од бо ра, XLI II сед ни ца 3. април 1921, 17) 1571

Др Мар ко С. Па вло вић, За кле тва у исто ри ји срп ске устав но сти (стр. 1559 1576) они вр ло че сто до ла зе у су коб, ми се не мо же мо за кле ти на вер ност и јед ном и дру гом; окре ну ти у ко рист и јед но га и дру го га, ми ће мо по сту пи ти про тив јед но га, а тај ће увек би ти Мо нарх. 30 Проф. С. Јо ва но вић је ука зао на устав ну од ред бу (ст. 4, чл. 12) по ко јој ни ко ни је ду жан да су де лу је у ве ро за ко ним акт и ма, па след ст ве но не би т ребало н икоме на ме та т и ре л и г и о зн у за к ле т ву. 31 Ви дов да н ск и м ус т а в ом р е г у л и с а на је о К р а љ е в а з а к ле т в а. Ч л а ном 58. п р о п и с а но је да К р а љ по л а же п р ед Н а р од ном С к у п ш т и ном з а к ле т ву ко ја гла си ова ко: Ја (име) сту па ју ћи на пре сто Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве наца, и при ма ју ћи Кра љев ску власт, за кли њем се све мо гу ћим Бо гом да ћу чу ва ти је д и н с т в о н а р о д а, не з а ви сно с т д р ж а в е и це л и н у д р ж а в не о бл а с т и, и д а ћу Устав не по вре дан др жа ти: да ћу по ње му и по за ко ни ма вла да ти, и да ћу у сви ма сво јим те жња ма до бро на ро да пред очи ма има ти. Та ко ми Го спод Бог по мо гао. Амин! 32 У Ус т а в ном од б о ру, п р о т и в К р а љ е в е з а к ле т в е ис т у п и л и с у по с лан иц и који с у бил и п р от и в мона рх и је. Јо в а н Ђ о но ви ћ је и з ја вио да је он п р о т и в ус т а но в е мо на р х и је, па п р е ма т о ме кон с ен к в ен т но п р о т и в а н и од ред бама о Краљевој зак летви. Ж ивко Јованови ћ је рекао да је као заст у пник и п р ед с т а в н и к г рупе која је з а С овје тск у Реп убл ик у п р от и вн и к мона рх ије. Ет би н К ри с т а н је с а сви м к р ат ко и з ја вио да с у с о ц и ја л и с т и р е п у бл и к а н ц и и да за то не мо гу гла са ти за устав ну од ред бу о Кра ље вој за кле тви. 33 1572 7. ЗА КЛЕ ТВЕ ПРЕ МА СЕП ТЕМ БАР СКОМ УСТА ВУ З а к ле т в а К р а љ а, у С еп т ем ба р ском ус т а ву (1931), о б л и ко в а на је п р е ма њ е г о в ој уло зи з а т оч н и к а на р од ног је д и н с т в а и д р ж а в не це л и не. У ч л а н у 39. Уста ва се ка же: Сту па ју ћи на пре сто, Краљ по ла же пред На род ним Представ ни штвом за кле тву ко ја гла си: Ја (име) сту па ју ћи на пре сто Кра ље ви не Ју го сла ви је и п ри ма ју ћ и к ра љев ск у в лас т, за к л и њем се све мо г у ћ и м Бо гом, да ћу чува ти из над све га је дин ство на ро да, не за ви сност др жа ве и це ли ну др жавне обла сти и да ћу по Уста ву и за ко ни ма вла да ти, и да ћу у сви ма сво јим тежња ма до бро на ро да пред очи ма има ти. Та ко ми Го спод Бог по мо гао. Амин! 30 Твр де ћи да се за кле тва увек кр ши, Ж. Јо ва но вић је по ме нуо ра дикале: Тако су поступи ли у сво је вре ме и ра ди ка ли па су по га зи ли за кле тву, а да нас нам опет под но се ова ко не што, па ако нам под но се са истом же љом да учи ни мо она ко као што су учи ни ли они, да по га зи мо з а к ле т ву, он да би с е могл и ра зг ов арат и о т оме. Уп ит а н од м ин ис т ра з а Конс т ит уа нт у, Марк а Триф ко ви ћ а, да к а же к а д с у т о ра д и к а л и по г а зи л и з а к ле т ву, Јо в а но ви ћ је од г о в о рио: к а д је К р а љ А л е к с а н д а р п о г и н уо. (Ра д Ус т а в н о г о д б о р а, XLI II. сед ни ца 3. април 1921, 17,18) 31 Сло б о д а н Јо в а но ви ћ, Ус т а в н о п р а в о К р а ље в и н е Ср ба, Х р в а т а и С л ов ен ац а, Б еог р а д 1924, 435. 32 Ова ad hoc з ак л ет в а н ав ед ен а је у П р е л аз н и м н а р е ђ е њи м а. Њу је и м а о д а п о л о ж и П р е с т о л о н а с л ед н и к А л е к с а н д а р, к а о н а м е с н и к К р а љ а Пе т р а I. Би л а је г о т о в о и с т о в е т н а са ре дов ном за кле твом из чл. 58. 33 Рад Устав ног од бо ра, XLI II. сед ни ца 1. април 1921, 17.