Postupak sastavljanja obroka za ishranu preživara PRIMER: Sastavljanje obroka za krave u laktaciji, na bazi kabastih hraniva (seno lucerke i silaža cele biljke kukuruza), i smeše koncentrata sa 18% ukupnih proteina u vazdušno suvoj masi hraniva. Prvi korak u ovom postupku je utvrđivanje mogućnosti konzumiranja suve materije, izraženo kao procenat u odnosu na telesnu masu (BW). Pri tome se koristimo podacima iz tabele 1. Tabela 1. Mogućnost konzumiranja suve materije Proizvodnja mleka, kg/dan (masnoća 4%) Telesna masa, kg 400 500 600 700 800 10 2,7 2,4 2,2 2,0 1,9 15 3,2 2,8 2,6 2,3 2,2 20 3,6 3,2 2,9 2,6 2,4 25 4,0 3,5 3,2 2,9 2,7 30 4,4 3,9 3,5 3,2 2,9 35 5,0 4,2 3,7 3,4 3,1 40 5,5 4,6 4,0 3,6 3,3 45-5,0 4,3 3,8 3,5 50-5,4 4,7 4,1 3,7 55 - - 5,0 4,4 4,0 60 - - 5,4 4,8 4,3 NAPOMENA: Za krave u ranoj laktaciji treba umanjiti konzumiranje suve materije za 18% Na primer, ukoliko bi se radilo o kravi na kraju četvrtog meseca laktacije, telesne mase 620 kg, koja proizvodi mleko u količini od 23 kg/dan, u tabeli bi tražili najpribližniju vrednost telesne mase, a to je u ovom slučaju 600 kg. Posmatramo vrednost iz ove kolone tabele, u redu u kome je približno slična proizvodnja mleka nivou od 23 kg/dan, koliko je to u ovom primeru slučaj, kada je to 25 kg/dan dan. Kako je u tabeli 2 prikazano, u ovom konkretnom primeru, to je vrednost od 3,2. To znači da krava iz opisanog primera, može da konzumira suvu materiju, u količini od 3,2% u odnosu na svoju telesnu masu. Tabela 2. Mogućnost konzumiranja suve materije (DM) u slučaju krave telesne mase 620 kg, u drugoj laktaciji, koja proizvodi 25 kg mleka (sa 4,13% mlečne masti) na dnevnom nivou Proizvodnja mleka, kg/dan (masnoća 4%) Telesna masa, kg 400 500 600 700 800 10 2,7 2,4 2,2 2,0 1,9 15 3,2 2,8 2,6 2,3 2,2 20 3,6 3,2 2,9 2,6 2,4 25 4,0 3,5 3,2 2,9 2,7 30 4,4 3,9 3,5 3,2 2,9 35 5,0 4,2 3,7 3,4 3,1 40 5,5 4,6 4,0 3,6 3,3 45-5,0 4,3 3,8 3,5 50-5,4 4,7 4,1 3,7 55 - - 5,0 4,4 4,0 60 - - 5,4 4,8 4,3
U našem primeru, 3,2% u odnosu na telesnu masu od 620 kg je 19,84 kg suve materije, ili formulom iskazano kao: DM, kg/dan = 3,2 x (620/100) = 19,84 kg/dan Sledeći korak je utvrđivanje potreba za održavanje organizma, ili kako se to još vrlo često kaže, uzdržnih potreba. U tabeli 3 su prikazane uzdržne potrebe u zavisnosti od telesne mase. Pomoću ove tabele, mogu se odrediti uzdržne dnevne potrebe u energiji, ukupnim proteinima, i najznačajnijim mineralima i vitaminima (kalcijum, fosfor, vitamina A i vitamin D). Potrebe u energiji iskazuju se kao neto energija u laktacji (NEL), u megadžulima (MJ). Potrebe u ukupnim proteinima (CP), kao i za kalcijumom i fosforom iskazuju se u gramima, a potrebe za vitaminima A i D, u hiljadama (000) internacionalnih jedinica (IJ). Tabela 3. Uzdržne potrebe u zavisnosti od telesne mase BW, kg NEL, MJ/dan CP, g/dan Ca, g/dan P, g/dan A, 000 IJ/dan D, 000 IJ/dan 400 29,98 318 16 11 30 12 450 32,74 341 18 13 34 14 500 35,42 364 20 14 38 15 550 38,06 386 22 16 42 17 600 40,61 406 24 17 46 18 650 43,12 428 26 19 49 20 700 45,59 449 28 20 53 21 750 48,02 468 30 21 57 23 800 50,37 486 32 23 61 24 NAPOMENA: Uzdržne potrebe u 3. i kasnijim laktacijama, za sve parametre osim vitamina A i D, moraju se povećati za 20% u prvoj laktaciji, odnosno 10% u drugoj laktaciji. U našem slučaju, najpribližnija vrednost telesnoj masi od 620 kg, je 600 kg, pa se u tom redu nalaze podaci o uzdržnim potrebama krava, kako je to u tabeli 4 i prikazano. Tabela 4. Uzdržne potrebe krave telesne mase 620 kg BW, kg NEL, MJ/dan CP, g/dan Ca, g/dan P, g/dan A, 000 IJ/dan D, 000 IJ/dan 400 29,98 318 16 11 30 12 450 32,74 341 18 13 34 14 500 35,42 364 20 14 38 15 550 38,06 386 22 16 42 17 600 40,61 406 24 17 46 18 650 43,12 428 26 19 49 20 700 45,59 449 28 20 53 21 750 48,02 468 30 21 57 23 800 50,37 486 32 23 61 24 Kako je navedeno u napomeni tabele 3., uzdržne potrebe, za sve parametre osim vitamina A i D, moraju se povećati za 10% u drugoj laktaciji, što je u odnosu na podatke iz našeg primera, prikazano u tabeli 5.
Tabela 5. Uzdržne potrebe krave telesne mase 620 kg Uzdržne potrebe Za kravu telesne mase 620 kg U 3. i kasnijim laktacijama U 2. laktaciji NEL, MJ/dan 40,61 44,67 CP, g/dan 406 447 Ca, g/dan 24 26 P, g/dan 17 19 A, 000 IJ/dan 46 46 D, 000 IJ/dan 18 18 U sledećem koraku određuju se dnevne potrebe za proizvodnju mleka, pomoću tabele 6. Tabela 6. Potrebe za proizvodnju mleka, u zavisnosti od masnoće mleka, prikazano po kilogramu mleka. Masnoća mleka, % NEL, MJ/kg CP, g/kg Ca, g/kg P, g/kg 3,00 2,68 78 2,73 1,68 3,50 2,89 84 2,97 1,83 4,00 3,10 90 3,21 1,98 4,50 3,27 96 3,45 2,13 5,00 3,48 101 3,69 2,28 5,50 3,68 107 3,93 2,43 Kako se u našem primeru radi o masnoći mleka od 4,13% najbliža vrednost u tabeli 6 je 4,00%, pa u tom redu i posmatramo potrebe za proizvodnju mleka, kako je to prikazano u tabeli 7. Tabela 7. Potrebe za proizvodnju mleka sa 4,13% mlečne masti, prikazano po kilogramu mleka. Masnoća mleka, % NEL, MJ/kg CP, g/kg Ca, g/kg P, g/kg 3,00 2,68 78 2,73 1,68 3,50 2,89 84 2,97 1,83 4,00 3,10 90 3,21 1,98 4,50 3,27 96 3,45 2,13 5,00 3,48 101 3,69 2,28 5,50 3,68 107 3,93 2,43 U tabeli 7, jasno se uočava da je za proizvodnju 1 kilograma mleka, sa 4,13% mlečne masti, potrebno 3,10 MJ neto energije laktacije, 90 grama ukupnih proteina, 3,21 gram kalcijuma i 1,98 grama fosfora. U uzetom primeru nadalje će se obrok sastavljati samo uzevši u obzir sadržaj energije i proteina, a postupak za kalcijum i fosfor je matematički identičan. Kako je u našem primeru dnevni obim proizvodnje mleka 25 kg, to će ukupne potrebe u neto energiji laktacije biti 77,5 MJ/dan, odnosno 2250 grama ukupnih proteina na dnevnom nivou, ili kako je to matematički prikazano u formulama: NEL, MJ/dan = 3,10 x 25 = 77,5 CP, g/dan = 90 x 25 = 2250 Kada je procenjena mogućnost konzumiranja suve materije, odnosno kada su procenjene potrebe u energiji (za održavanje i za proizvodnju mleka), ti rezultati se prikazuju po modelu prikazanom u tabeli 8.
Tabela 8. Model prezentacije procene konzumiranja suve materije i potreba u energiji i proteinima POKAZATELJ DM, kg/dan CP, g/dan NEL, MJ/dan UKUPNE POTREBE - Uzdržne potrebe - Proizvodnja STANJE RAZLIKA U našem primeru to bi izgledalo kao u tabeli 9. Tabela 9. Procene konzumiranja suve materije i potreba u energiji i proteinima u obrađenom primeru POKAZATELJ DM, kg/dan CP, g/dan NEL, MJ/dan - Uzdržne potrebe 447 44,67 - Proizvodnja 2250 77,50 UKUPNE POTREBE 19,84 2697,00 122,17 STANJE RAZLIKA Kada raspolažemo podatkom o procenjenoj mogućnosti konzumiranja suve materije, pristupamo izradi obroka. U prvom koraku sastavljanja obroka, pristupamo određenju maksimalne prihvatljive količine suve materije iz koncentrovane stočne hrane. U prvih 30-50 dana laktacije to može da bude do 60% ukupne suve materije, nakon toga do 100 dana laktacije na nivou od maksimlano 50% i posle toga do 40%. U našem primeru radi se o kravi na kraju četvrtog meseca laktacije, dakle posle 100 dana laktacije, pa je maksimalan fiziološki prihvatljiv obim konzumiranja suve materije ili skraćeno nrdmint (eng. Non Roughage Dry Matter Intake) iz koncentrovane stočne hrane 7,94 kg, što je 40% od ukupnog dnevnog obima konzumiranja suve materije iz svih hraniva (19,84 kg). Maksimalni dnevni obim konzumiranja koncentrovanih hraniva (nrafint) određuju nrdmint i sadržaj suve materije (DM, %AF) u vazdušno suvoj masi tih hraniva, i izračunava se po formuli: nrafint, kg/dan = (nrdmint, kg / DM, %AF) x 100 Kako je, u našem primeru, sadržaj suve materije u smeši koncentrata 89,5%, to bi izgledalo ovako: nrafint, kg/dan = (7,94 / 89,5) x 100 = 8,87 kg/dan Kada nam je poznata procena ukupnog dnevnog obima konzumiranja suve materije iz stočne hrane (DM, kg/dan), što je u našem primeru 19,84 kg, kao i ukupan dnevni obim konzumiranja suve materije iz koncentrovane stočne hrane (nrafint, kg/dan), ili 8,87 kg/dan u obrađenom primeru, na bazi njihove razlike procenjuje se minimalni fiziološki prihvatljiv dnevni obim konzumiranja suve materije iz kabaste hrane rdmint (eng. Roughage Dry Matter Intake), po formuli: Ili u našem primeru: rdmint, kg/dan = DM, kg/dan - nrdmint, kg/dan rdmint, kg/dan = 19,84 kg/dan - 7,94 kg/dan = 10,97 kg/dan
Preostaje da se odredi koliko suve materije iz pojedinačnih kabastih hraniva će biti konzumirano. Kako u našem primeru, raspolažemo senom lucerke i silažom cele biljke kukuruza, u sastavljanju obroka polazimo od maksimalne količine vazdušno suve mase sena, koja se na dnevnom nivou može konzumirati, a u skladu sa konkretnim bilansom stočne hrane. Ukoliko npr. bilans dozvoljava maksimalni obim konzumiranja sena lucerke od 6 kg, od te pretpostavke i polazimo u daljem sastavljanju obroka. Maksimalni obim konzumiranja suve materije iz sena (kg/dan) izračunavamo po formuli: (Maksimalni obim konzumiranja sena, kg/dan / 100) x Sadržaj suve materije u senu, %AF Ili u našem primeru: (6 kg/dan / 100) x 91 = 5,46 kg/dan Kada je poznata ukupna količina suve materije koja se može konzumirati iz kabaste hrane (10,97 kg/dan), odnosno sena (5,46 kg/dan), razlika ove dve vrednosti predstavlja, u našem primeru, količinu suve materije koja se može konzumirati iz silaže (10,97 5,46 = 5,51 kg/dan). Na bazi ovog podatka i sadržaja suve materije u silaži, izračunava se maksimalan dnevni obim konzumiranja silaže (kg/dan), po formuli: (100 x Konzumiranje suve materije iz silaže, kg/dan) / Sadržaj suve materije u silaži, %AF Ili u našem primeru: (100 x 5,51 kg/dan) / 33 %AF = 16,70 kg/dan U ovoj fazi već raspolažemo dovoljnim podacima za izradu recepture obroka. U većini slučajeva, iz praktičnih razloga, zaokružujemo dnevni obim konzumiranja svakog hraniva na ceo broj, bez decimala. Kako to izgleda u našem primeru, prikazano je u tabeli 10. Tabela 10. Predlog recepture obroka u obrađenom primeru Hranivo proračun kg/dan zaokruženo Seno lucerke 6,00 6 Silaža kukuruza 16,70 17 Smeša koncentrata sa 18% ukupnih proteina 8,87 9 U sledećem koraku potrebno je izračunati u kojoj meri obrok obezbeđuje energiju i proteine u odnosu na potrebe, po računskom postupku prikazanom u tabeli 12. Pri tome, podatke o sadržaju suve materije u hranivu, odnosno proteina i energije u suvoj materiji hraniva, preuzimamo iz tablice hranljive vrednosti (tabela 11).
Tabela 11. Hranljiva vrednost hraniva (crvenom bojom su označena hraniva koja su korišćena u ovom primeru) Hranivo DM, %AF CP, % DM NEL, MJ/kg DM Livadsko seno 90 13,4 4,6 Seno lucerke, početak cvetanja 91 22 5,8 Senaža lucerke, početak cvetanja 40 19 5,7 Silaža kukuruza sa 35% zrna 33 8,6 6,7 Pšenična slama 89 3,5 3 Kukuruz, zrno 88 9,8 8,7 Kukuruzne pahuljice 86 9,8 8,6 Kukuruz, vlažno zrno 72 9,8 8,7 Melasa šećerne repe 77,9 8,5 6,8 Pšenica, zrno 89 14,2 8,2 Ječam, zrno 89,5 11,9 8,2 Pšenično stočno brašno 89 18,4 7,2 Sirovi pivski treber 21 26 7,5 Sačma uljane repice 92 40,9 6,8 Kukuruzni gluten, brašno I kvaliteta 91 66,3 8,5 Sojina sačma, 44% UP 89 49,9 6,6 Punomasno zrno soje, tostirano 90 42,8 10,5 Sojin griz 92,4 44,52 10,8 Sačma suncokreta 90 36,7 6,6 Kvasac 29,7 53,8 7,8 Urea 99 281 0 Suvi repin rezanac 91 9,8 6,3 Pšenične mekinje 89 17,1 7 Loj 99 0 18,3 Magnapac 98 0 24,2 Propilen Glikol 98 0 10,6 Surutka, kisela 7 14,2 8,2 Mono amonijum fosfat 97 70,9 0 Stočna kreda 100 0 0 Dikalcijum fosfat 97 0 0 Magnezijum oksid 98 0 0 Stočna so 100 0 0 Soda bikarbona 100 0 0 Monokalcijum fosfat 97 0 0 Premiks 95 8,87 6,8 Smeša koncentrata 15% CP 88,5 17,02 6,3 Smeša koncentrata 18% CP 89,5 20,11 6,3
Tabela 12. Ishrambeni pokazatelji obroka Hranivo Seno lucerke, početak cvetanja Silaža kukuruza, sa 35% zrna Smeša Koncentrata 18% CP kg/dan UKUPNO 32 DM, % AF CP, % DM NEL, MJ/kg DM 6 91 22 5,8 17 33 8,6 6,7 9 89,5 20,11 6,3 DM, kg CP, g NEL, MJ 6 x (91/100) = 5,46 17 x (33/100) = 5,61 9 x (89,5/100) = 8,06 5,46 +5,61 +8,06 = 19,13 (5,46 x 1000 x 22,00) / 100 = 1201,20 (5,61 x 1000 x 8,60) / 100 = 482,46 (8,06 x 1000 x 20,11) / 100 = 1620,87 1201,20 +482,46 +1620,87 = 3304,53 5,46 x 5,8 = 31,67 5,61 x 6,7 = 37,59 8,06 x 6,3 = 50,78 31,67 +37,59 +50,78 = 120,04 Podaci se prenose u tabelu 9, kao bi se izračunali nedostaci obroka. U našem primeru to izgleda kao u tabeli 13. Tabela 13. Nedostaci obroka POKAZATELJ DM, kg/dan CP, g/dan NEL, MJ/dan - Uzdržne potrebe 447 44,67 - Proizvodnja 2250 77,50 UKUPNE POTREBE 19,84 2697,00 122,17 STANJE 19,13 3304,53 120,04 RAZLIKA -0,71 +607.53-2.13 Uočava se da u obrađenom primeru krave mogu da pojedu više suve materije, kao i da u obroku imaju višak proteina i manjak energije. Zato pristupamo rebalansu obroka. U ovom konkretnom slučaju, smanjivala bi se količina sena, a povećavala količina silaže. Postupak rebalansa obroka ponavlja se do iznalaženja najoptimalnijeg rešenja.
Obrasci koje treba odštampati za kolokvijum Mogućnost konzumiranja suve materije Proizvodnja mleka, kg/dan (masnoća 4%) Telesna masa, kg 400 500 600 700 800 10 2,7 2,4 2,2 2,0 1,9 15 3,2 2,8 2,6 2,3 2,2 20 3,6 3,2 2,9 2,6 2,4 25 4,0 3,5 3,2 2,9 2,7 30 4,4 3,9 3,5 3,2 2,9 35 5,0 4,2 3,7 3,4 3,1 40 5,5 4,6 4,0 3,6 3,3 45-5,0 4,3 3,8 3,5 50-5,4 4,7 4,1 3,7 55 - - 5,0 4,4 4,0 60 - - 5,4 4,8 4,3 Uzdržne potrebe u zavisnosti od telesne mase BW, kg NEL, MJ/dan CP, g/dan Ca, g/dan P, g/dan A, 000 IJ/dan D, 000 IJ/dan 400 29,98 318 16 11 30 12 450 32,74 341 18 13 34 14 500 35,42 364 20 14 38 15 550 38,06 386 22 16 42 17 600 40,61 406 24 17 46 18 650 43,12 428 26 19 49 20 700 45,59 449 28 20 53 21 750 48,02 468 30 21 57 23 800 50,37 486 32 23 61 24 Potrebe za proizvodnju mleka, u zavisnosti od masnoće mleka, prikazano po kilogramu mleka. Masnoća mleka, % NEL, MJ/kg CP, g/kg Ca, g/kg P, g/kg 3,00 2,68 78 2,73 1,68 3,50 2,89 84 2,97 1,83 4,00 3,10 90 3,21 1,98 4,50 3,27 96 3,45 2,13 5,00 3,48 101 3,69 2,28 5,50 3,68 107 3,93 2,43 Model prezentacije procene konzumiranja suve materije i potreba u energiji i proteinima POKAZATELJ DM, kg/dan CP, g/dan NEL, MJ/dan - Uzdržne potrebe - Proizvodnja UKUPNE POTREBE STANJE RAZLIKA
Predlog recepture obroka u obrađenom primeru Hranivo proračun kg/dan zaokruženo Hranljiva vrednost hraniva Hranivo DM, %AF CP, % DM NEL, MJ/kg DM Livadsko seno 90 13,4 4,6 Seno lucerke, početak cvetanja 91 22 5,8 Senaža lucerke, početak cvetanja 40 19 5,7 Silaža kukuruza sa 35% zrna 33 8,6 6,7 Pšenična slama 89 3,5 3 Kukuruz, zrno 88 9,8 8,7 Kukuruzne pahuljice 86 9,8 8,6 Kukuruz, vlažno zrno 72 9,8 8,7 Melasa šećerne repe 77,9 8,5 6,8 Pšenica, zrno 89 14,2 8,2 Ječam, zrno 89,5 11,9 8,2 Pšenično stočno brašno 89 18,4 7,2 Sirovi pivski treber 21 26 7,5 Sačma uljane repice 92 40,9 6,8 Kukuruzni gluten, brašno I kvaliteta 91 66,3 8,5 Sojina sačma, 44% UP 89 49,9 6,6 Punomasno zrno soje, tostirano 90 42,8 10,5 Sojin griz 92,4 44,52 10,8 Sačma suncokreta 90 36,7 6,6 Kvasac 29,7 53,8 7,8 Urea 99 281 0 Suvi repin rezanac 91 9,8 6,3 Pšenične mekinje 89 17,1 7 Loj 99 0 18,3 Magnapac 98 0 24,2 Propilen Glikol 98 0 10,6 Surutka, kisela 7 14,2 8,2 Mono amonijum fosfat 97 70,9 0 Stočna kreda 100 0 0 Dikalcijum fosfat 97 0 0 Magnezijum oksid 98 0 0 Stočna so 100 0 0 Soda bikarbona 100 0 0 Monokalcijum fosfat 97 0 0 Premiks 95 8,87 6,8 Smeša koncentrata 15% CP 88,5 17,02 6,3 Smeša koncentrata 18% CP 89,5 20,11 6,3
Ishrambeni pokazatelji obroka Hranivo kg/dan DM, % AF CP, % DM NEL, MJ/kg DM DM, kg CP, g NEL, MJ UKUPNO