Ори ги нал ни на уч ни рад : (497.11) doi: /zrpfns Др Дар ко З. Си мо вић, ре дов ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко

Ори ги нал ни на уч ни рад 346.63:316.624(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-13136 Др Дар ко З. Си мо вић, ре дов ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д d a r k o. si m o v ic @ k p a.e d u.r s Д р Б и ља н а Си м е у н о в и ћ -Па т и ћ, в а н ре д н и п р о фе с ор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д bi lja n a. s p @ k p a.e d u.r s ПРИ ЛОГ РАС ПРА ВИ О ЗА БРА НИ ФИ ЗИ Ч КОГ К А Ж ЊА ВА ЊА Д Е Т Е ТА Са ж е т а к: У ра ду се раз ма тра ју ар гу мен ти за и про тив за бра не физ ич ког ка ж ња в а ња де це у све т л у у п о ред но п рав н и х ре шења, ком п а рат ивн и х и с к у с т а в а и р ез улт ат а н ау чн и х и ст р аж и в а њ а о е ф е к т и м а о в е п р а к с е у д и с ц и п л и но в а њу де це. О колнос т да, п рем а п о с т о је ћ и м на у ч н и м са з на њи м а, ф из и ч ко к а ж њ а в а њ е д е ц е н е п р о и з в о д и з н а ч а ј н е п о з ит и вн е е ф е кт е, а л и д о в о д и д о о др еђ ен и х н ег ат и вн и х п ос л ед иц а, у п у ћ у је н а т о д а о в у б и о в у п ра к с у д и с ц и п л и н о в а ња т ре ба л о н а п у ш т а т и и п од с т и ц а т и ње н у с у п с т и - т у ц и ј у а л т е р н а т и в н и м м е т о да м а в а с п и т а в а ња де ц е. Ис к у с т в а з е м а ља у ко ји м а в е ћ де ц е н и ја м а п о с т о ји з а кон с ка з а б ра н а ф и з ич ког ка ж ња в а ња де - це говоре да т ом ц и љу т ре ба т е ж и т и п ре вас ход но п о д и за ње м јав не све с т и и к р оз м е ре о с н а ж и в а ња р о д и т е ља и с т а ра т е ља. Те н де н ц и ја да се ф и з ич - ко к а ж њ а в а њ е и з је д н а ч и с а ф и з и ч к и м з л о с т а в љ а њ е м м о ж е с е п о к а з а т и н е п р о д у к т и в н о м у с у з б и јању н еад екв а тн и х п р а к с и д и с ц и п л и н о в а њ а и в а с - пи та ва ња де це уко ли ко њен ис ход бу де то да се ак це нат дру штве не ре - а к ц ије с т а в и н а с т и гм ат из ац иј у и каж њ а в а ње р о д и т е љ а и с т а р а т е љ а, уме сто на њи хо ву еду ка ци ју, осна жи ва ње и по ди за ње јав не све сти о пра - в и м а де т е т а. К љу ч н е р е ч и: ф и з и ч ко к а ж њ а в а њ е д е т е т а, ф и з и ч ко з л ос т ав љ ањ е, д и с ц и п л и н о в а ње де т е т а, з а б ра н а ф и з ич ког ка ж ња в а ња. 1157

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Си ме у но вић-па тић, Прилог расправи... (стр. 1157 1173) 1. УВОД По зи т и вно п р ав о Реп убл и ке С рби је још у в е к не п р ед ви ђ а а п с о л у т н у з а бр а н у физи ч ког к а ж њ а в а њ а де т е т а. Пр е ма По р о д и чном з акон у р од ит ељи не сме ју под вр га ва ти де те по ни жа ва ју ћим по ступ ци ма и ка зна ма ко је вре - ђа ју људ ско до сто јан ство де те та и ду жни су да де те шти те од та квих по ступа ка дру гих ли ца (члан 69 став 2). 1 О в а к в а ф о р м у л а ц и ја з а кон ске но р ме не пред ви ђа аде кват ну за штиту детета, јер она оста вља мо гућ ност бла жег физи ч ког к а ж њ а в а њ а. 2 С д ру г е с т р а не, К ри ви ч н и з а ко н и к п р ед ви ђа к ри ви ч но д ел о з а п у ш т ањ а и з л ос т ав љ ањ а м ал ол е тн о г л иц а (ч л а н 193) и к р ив и чн о де ло на си ља у по ро ди ци (члан 194) 3, али она та ко ђе не об у хва та ју уме ре не и бла же об ли ке фи зич ког ка жња ва ња. 4 За раз ли ку од по сто је ћих решења у по зи тив ном пра ву, Пред на црт Грађа н ског з а ко н и к а п р ед ви ђа а п с о л у т н у з а бра н у фи зи ч ког к а ж њ а в а њ а де т е т а (члан 2218). 5 Та к в о р е ше њ е и з а зв а ло је бу р не р е а к ц и је и д ијамет р а лно с у- п р о т не с т а в о в е у ја вном м њ ењу Србије. Укол ико би с е о св рн ул и иск ључ ив о на глас стру ке, ма ло број ни ји су они ко ји су оправ да ва ли фи зич ко ка жња вањ е де т е т а. Н а гл а ша в а на је не п ри х в а тљи в о с т и з јед њ а ча в а њ а св а ког о б л и к а фи зич ког ка жња ва ња са зло ста вља њем де те та, бу ду ћи да, не са мо да је то до дат но ме ша ње др жа ве у по ро дич не од но се и уно ше ње анар хи је у по ро - д и ц у, в ећ с е т и ме о т в а р а ју ог р ом н и п р о бле м и з а бу д у ћу п р а к с у по л и ц и је и п р ав о с у д н и х о р г а н а. 6 П р ед њ а ч и о је п с и хо т е р а п е у т З ор а н М ил ив ојев и ћ ко ји је ис ти цао да ова кав прав ни за хват од стра не др жа ве и по се за ње у инт и м у од н о с а р од ит ељ а и д ет ет а јес т е о п а с н и с о ц и ј а л н и и н ж и њ е р и н г 7. Пр е м а њ е г о в ом м и ш љ е њу, ов ај р а ц и о н а л н и по с т у п а к и з азив ањ а р аз у мне т елесне б о л и, б е з наношењ а пов р еда, је н уж н и о бл и к в а сп ит ав ањ а појед ине де це ко ја при ста ју да се под ре де ау то ри те ту ро ди те ља са мо на кон до жи вље - не т е ле сне к а зне. М и л и в о јеви ћ см ат р а д а пос т оје т ри сит уац ије које ч ине 1 По р о д и ч н и з а ко н, Сл. гла сник РС, бр. 18/2005, 72/2011 др. за кон и 6/2015. 2 Ол га Цве јић -Јан чић, Пра ва де те та пре ма пра ву Ср би је хар мо ни за ци ја са европ - с к и м и м е ђ у н а р од н и м к о н в е н ц иј ам а З б орн и к р а д о в а П р а в н о г ф а к у л т е т а, Н о в и С а д, 1-2 / 2 0 0 8, 16 0; Ви д е т и: Н а д е ж д а Љу б о је в, З а ко н с к а з а б р а н а ф и з и ч ко г к а ж њ а в а њ а д е т е т а, Пр а в н и ж и в о т, бр. 10/2009, 1049-1059. 3 К р и в и ч н и з ако н и к, Сл. гла сник РС, бр. 85/2005, 88/2005 ис пр., 107/2005 ис пр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 4 З о р а н С т ој ан о в и ћ, Ко м е н т а р К р ив и ч н о г з а к о н и к а, С л у ж б е н и г л а с н и к, Б е о г р а д, 2012, 569-575. 5 До ступ но на: http://www.pro pi si.com /as sets /fi les /gra djan ski _za ko nik _RS -pred na crt.pdf 6 Ми ша Ђур ко вић, Гра ђан ски за ко ник но ва рун да, По ли ти ка (15.01.2016), www. p o l i t i k a. r s /s c c /cl a n a k / 3 47156 / Po g le d i /G r a d a n s k i-z a ko n i k- n o v a - r u n d a, 10.12.2016. 7 Zo ran Mi li vo je vić, Te le sno ka žnja vanje dece da, ali ra zum no, (10.09.2011), www.nspm. r s / k u l t u r n a - p o l i t i k a / t e le s n o - k a z nja v a nje - d e c e - d a - a l i- r a z u m n o. ht m l?a lp h a b e t =l, 15.12.2016. 1158

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 ну жним при ме ну фи зич ког ка жња ва ња: пр во, ка да је де те ма ло и ка да ни је у с т а њу да р а з у ме мо г у ће по с ле д и це св о ји х по с т у па к а, а у п и т а њу с у не ке опа сне си т у ац ије; д руг о, када је дет е а г реси вно и на си л но п ре ма д ру г ој де ц и, жи во ти ња ма и од ра сли ма ; и тре ће, у си ту а ци ја ма ка да де те од би ја да прихва ти дру ге ка зне и да про ме ни по на ша ње. С дру ге стра не, бар ка да је о по сле ни ци ма на у ке и стру ке реч, до ми ни рало је гле ди ш те о не де ло т вор но ст и и ап со л у т ној не п ри х ва тљи во ст и фи зи ч ког ка жња вања деце у процесу њиховог васпитавања и обра зо вања, што проис - т и че и на осно ву оба ве зе ко ју је Ср би ја п ре у зе ла ра т и фи ко ва њем Кон вен ц и је УН о правима де те та. Ви ше од сто пси хо ло га, пе да го га и пси хотерапе у та обрат и ло се о т во ре н и м п и смом ја в но с т и у ко ме се а по с т ро фи ра не с т ру ч нос т Зо - ра на Ми ли војевића, а његове тврдње квалифи ку ју про из вољ ним и об ма њују ћ и м. 8 Ч л а н и ца ко м и си је з а и з р а д у на ц р т а Гр а ђа н ског з а ко н и к а, п р о ф. д р Ол га Цве јић Јан чић ис ти че да је основ на на ме ра да се та квим за кон ским ре ше њем ус та но ве но ви с тан дар д и по на ша ња у по ро д и ц и, без на сиља, п рема ко ји ма би де те пр во у сво јој по ро ди ци би ло вас пи та ва но та ко да је на си ље не до пу сти во и да не тре ба да га при ме њу ју ни ро ди те љи пре ма сво јој де ци, ни де ца да ље пре ма сво јим вр шња ци ма и оста ли ма 9. Пре ма ње ним ре чи ма, нијед но ис тражи ва ње до са да ни је по твр ди ло де ло твор ност физичког кажњав а њ а де це, а т ак в а п р а кс а у п р оцес у в а сп ит ањ а деце п р о и зл а зи и з немо ћ и ро ди те ља да на дру ги на чин ди сци пли ну је сво је де те, као и из не мо ћи да у од р е ђе н и м т р е н у ц и ма о б у зда ју св о је и м п ул си в не р е а к ц и је. 10 На кон ове бур не по ле ми ке у ме ди ји ма, ко ја је бр зо и утих ну ла, остао је ути сак да се о овој де ли кат ној и ком плек сној те ми го во ри ло пре вас ход но о с т р а ш ће но у з с е лек т и в но и з но ше њ е в р ед но сн и х с у до в а ко ји с у и м а л и з а ц и љ да оп р а в да в а ју п р е т ход но в ећ з а у з е т у по зи ц и ју pro et con tra фи зи ч ког кажњавања. Мно ги аспек ти фи зич ког ка жња ва ња де це оста ли су нео све тље - н и, комп ар ат и вно ис к у с т в о је с а мо ов л а ш но по ме н у т о, а у по т п у но с т и је ск р ај н у т а по т р е ба о р г а н и з о в а њ а ем п и ри ј ск и х ис т р а ж и в а њ а ко ја би би л а у с та њу да бар п ри бл и же од го вор на п и та ње у ко јој ме ри је физи чко каж њавање де це при сут но у срп ском дру штву. Оту да, не чу ди са зна ње да су из о ста ла де л и кат н и ја и у некол ико за хтевн ија ист раж ива ња ко ја би на сто ја ла да по ја сне по сле д и це фи зи ч ког ка ж њавања деце и л и да п ронађу корелац ију са повећаном сто пом на си ља у Ср би ји. Да кле, реч је о те ми ко ју би тек тре ба ло објек тив но, 8 Kon tra press, Otvo re no pi smo jav no sti Upo zo re nje struč nja ka : Mi li vo je vić ni je ni psiho log ni pe da gog (11.12.2014,), http: //kon tra press.com /print.php?url=upo zo re nje -struc nja ka -Mil i vo je v ic - n i je - n i - p si h o log- n i- p e d a gog, 26.12.2016. 9 I v a n a M i l a n o v i ć H r a š o v e c, P or od i čn i z ak o n : z a b r a n j e n o b a t i n a n j e, Vr e m e 1246 (11.12.2014.), w w w.v r e m e.c o. r s /c m s / v i e w.p h p?id =125216 0 & p r i nt = ye s, 15.12.2016. 10 Ви де т и: Ол га Ц ве ји ћ-ја н ч и ћ, За бра на фи зи ч ког ка ж ња ва ња де т е та: п ри лог д и ск у си ји по во дом Пред на цр та Гра ђан ског законика Србије, Прав ни жи вот, бр. 10/2015, Бе о град, 5-24. 1159

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Си ме у но вић-па тић, Прилог расправи... (стр. 1157 1173) св е о бу х в а т но и к ри т и ч к и о б р а д и т и, к ло не ћ и с е уо бич ајен и х с т ер еот ип а. Упра во из тог раз ло га, ау то ри у овом ра ду на сто је да ука жу на низ отво ре них ди ле ма ка да је реч о фи зич ком ка жња ва њу де це и да по ку ша ју да ини ци рају озбиљ ни ју ака дем ску рас пра ву на овом по љу. 1160 2. П РА В НО У РЕ ЂИ ВА ЊЕ ФИ ЗИ Ч КОГ К А Ж ЊА ВА ЊА Д Е Т Е ТА КОМ П А РА Т И В Н И О С ВР Т Пр е ма оп ш т е п ри х в а ће ној и г о т о во не з а о би ла зној де фин иц ији, физи чко к а ж њ а в а њ е с е од р е ђу је к а о у по т р е ба фи зи ч ке си ле с а на ме р ом и з а зи в а њ а б о л а, а л и б е з по в р е ђи в а њ а, р а д и ко ри г о в а њ а и л и кон т р о л и с а њ а по на ша њ а де т е т а ( Mu r r ay St r a u s). 11 Уко л и ко с е ус лед у по т р е б е фи зи ч ке си ле и з а з о в е по вре да на те лу де те та, у том слу ча ју ни је реч о фи зич ком ка жња ва њу, већ о ч и н у по р о д и ч ног н а си љ а и л и з ло с т а в љ а њ а. По смат р ано и з пе рспект ив е ме ђу на род ног права, физичко кажњавање де це је ап со лут но за бра ње но. Ме - ђу на р од но п р а в о ч в р с т о с т о ји на с т а но ви ш т у да фи зи ч ко к а ж њ а в а њ е де це у ок виру пор о д и це, ш ко ле и л и у з а в о д у з а сп р о в о ђе њ е с а н кц ија п р едс т ав љ а по в р е д у њи хо в ог људ ског до с т о ја н с т в а, п р а в а на фи зи ч к и и н т е г ри т е т, к а о и по в р е д у на че л а јед на ко с т и п ри о с т в а ри в а њу з а ш т и т е св о ји х п р а в а. 12 Ком и т е т з а п р а в а д е т е т а је ф и з и ч ко к а ж њ а в а њ е од р е д и о к а о с в ак и о бл и к ка жњава ња у коме је физичка сила, без об зи ра на ње ну бла гост, упо тре бље - на и усме ре на на иза зи ва ње од ре ђе ног сте пе на бо ла или не ла го де 13. С а гле - да но из ви зу ре људ ских пра ва, чи ни се да је упра во на овом по љу нај ду бљи ра с ко ра к и з ме ђу ме ђу на р од н и х с т а н дар да и на ц и о на л н и х п ра в н и х по ре да к а. И пор ед с в е опш т е г м еђун ар одног т р е нд а о н у ж но с т и а п с о л у т н е з а б р а н е св а ког ви да фи зи ч ког к а ж њ а в а њ а и да љ е је п р е т е ж н и ји б р ој д р ж а в а с у зд р - ж а н к а д а је р е ч о п р а вн о м с а н кц ион ис а њу п р и м е н е о в а к в и х м е т о д а п р и в а с п и т а в а њу де це. С т у д и ја Ује д и њ е н и х на ц и ја о на си љу у к а з у је да је, у з а - ви сно с т и од р е г и о на, и з ме ђу 80 и 98% де це и з ло же но не ком о б л и к у фи зи ч- ког ка жња ва ња у сво јим до мо ви ма, док је око 1/3 де це из ло же на озбиљ ни јим о б л и ц и ма к а ж њ а в а њ а у з у по т р е бу не ког о бјек т а ко ји и з а зи в а ви ш и с т е пен бо ла, а по тен ци јал но и ве ћу мо гућ ност те ле сног по вре ђи ва ња. 14 11 Mur ray Stra us, D e n i s e A. D o n nel ly, Beat i ng t h e D ev il O u t o f T h e m: C o rp or a l Pun i sh m e n t in Ame ri can Fa mi li es and Its Ef fects on Chil dren, New Brun swick 1994, 4. 12 Ni c o l a Taylo r, P hy s i c a l P u n i s h m e n t of C h i l d r e n : I n t e r n a t i o n a l L e g a l D e ve lo p m e n t s, New Ze a land Fa mily Law Jo ur nal, 5,1/2005, 20. 13 Com mit tee on the Rights of the Child, Ge ne ral Com ment No.8 on the right of the child to pro tec tion from cor po ral pu nis hment and ot her cruel or de gra ding forms of pu nis hment (arts. 19; 28, pa ra.2, and 37, in ter alia), (2006), UN Doc. CRC/C/GC/8. 14 Re por t of the In de pe n de nt Ex pe r t for the Uni te d Na t i on s S t u d y on Vi o le n ce aga in st Chil dre n, UN Doc. A/61/299, pa ra 28.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 Уме р е но и ра зу м но фи зи ч ко к а ж њ а в а ње у ок ви ру по р од ице доп уш т ено је у в е ћ и н и д р ж а в а. 15 Го т о в о оп ш т е п ри х в а ће на п р е т по с т а в к а је да н и је да н ро ди тељ не же ли да по вре ди сво је де те, чак ни у нај ма њој мо гу ћој ме ри. 16 О т у да п р е о в л а да в а мо де л у ме р е не п р а в не и н т е р в ен ц и је у од но си ма и з ме ђу ро ди те ља и де це ко ји под ра зу ме ва санк ци о ни са ње са мо оних слу ча је ва физи ч ког к а ж њ а в а њ а ко ји з а по с ле д и ц у и ма ју по в р е ђи в а њ е и л и з ло с т а в љ а њ е де те та. Ис так ну то је гле ди ште да се на тај на чин нај ма ње оме та ди на ми зам с а в р е м е н е п о р о д и ц е. Н а и м е, у з у в а ж а в а њ е п р а в а д е т е т а, р о д и т е љи м а с е о с т а в љ а ш и р о ко под ру ч је с ло б о де да п р о на ђу и п ри ме њу ју нај а де к в ат н и је ме т о де в а с п и т а њ а с а гл а сно к а р а к т е ру св а ког де т е т а по на о с о б. Упо р ед но п р а в но по сма т р а но, д р ж а в е с у да ле ко ма њ е т о ле р а н т не к а да је реч о фи зич ком ка жња ва њу де це у обра зов ним ин сти ту ци ја ма. У 88 др жав а ов а к а в ви д к а ж њ а в а њ а н и је з а б р а њ ен, док п р е т е ж н и ји б р ој д р ж а в а, њи х 10 9, з а б р а њу је т е ле сно к а ж њ а в а њ е де це од с т р а не н а с т а в н и к а и л и д ру г и х о с о ба ко је с у од г о в о р не з а њи хо в о о б р а з о в а њ е. 17 Пр ви ко рак на овом по љу на ч и н и л а је Ш в ед ск а ко ја је 1928. г о д и не з а б р а н и л а фи зи ч ко к а ж њ а в а њ е у с ред њи м ш ко ла ма. 18 Од овог ини ци јал ног ко ра ка, па то пот пу не за бра не физич ког ка жња ва ња у Швед ској, про шло је ви ше од шест де це ни ја. Ова чи њени ца све до чи да пра во, као нор ма тив ни си стем, не мо же на гло и ко ре ни то да ме њ а в ећ у в е л и ко у в р е же не и т р а д и ц и о на л но п ри х в а ће не ме т о де в а с п и- та ња, већ да је нео п ход но по сте пе но ути ца ти на прав ну свет и сва ко днев не на ви ке љу ди. К а да је о р о д и т е љи ма р еч, 51 д р ж а в а п р ед ви де л а је а п с о л у т н у з а б р а н у физи ч ког к аж њ а в а њ а де це. Пр а в н и си с т е м и п р е о с т а л и х д р ж а в а у в е ћој и л и ма њ ој ме ри т о ле ри ш у ов а к а в ви д в а сп ит ав ањ а деце. Приме т но је да д рж а в е ко је су ап со лут но за бра ни ле фи зич ко ка жња ва ње де це чи ни из ра зи то хе те - ро ге н у ск у п и н у са ве о ма ра з л и ч и т и м со ц и ја л н и м, к ул т у ро ло ш к и м и п рав н и м т ра ди ци ја ма (Швед ска, Израел, Кенија, Хонд урас, Непа л и л и Ту рк ме но стан). 19 15 Benja m i n Sh mu e l i, W ho s A f r aid of Ba n n i ng Cor p o r al P u n is h me nt? A Compar at ive View on Cur rent and De si ra ble Mo dels, Pe n n S t a t e In t e r n a t i o n a l L a w Re v i e w, 26, 1/2007, 69. 16 Ibid, 63. 17 Bill At kin, Physi cal Pu nis hment by Pa rents: The New Ze a land Re form, Victor ia Unive r sity of Wel ling ton Le gal Re se arch Pa pers, 5, 5/2015, 102. 18 Jas o n F u ll e r, C o rp or a l P un i sh m e n t a n d C h i ld D e ve lo p m e n t, A k r o n L a w Re v i e w, 44, 5/2011, 12. 19 Г р у п у од 51 д р ж а в е ко је с у ус т а н о в и л е а п с о л у т н у з а б р а н у ф из и чко г к аж њ ав ањ а де це чи не: Швед ска (1979), Фин ска (1983), Дан ска (1985), Нор ве шка (1987), Ау стри ја (1989), Кипар (1994), Ле то ни ја (1998), Хр ват ска 1999, Не мач ка, Изра ел, Бу гар ска (2000), Турк ме ни - стан (2002), Исланд (2003), Ру му ни ја, Укра ји на (2004), Ма ђар ска (2005), Грч ка (2006), То го, Ш п а н и ја, В е н е ц у е л а, Ур у г в ај, По р т у г а л и ја, Но в и З е л а н д, Хо л а н д и ја (2 0 0 7 ), Л и х т е н ш т ајн, Лу кс е мбу р г, Мо лд а в ија, Кос т а Р ик а (2 0 0 8), А лб ан ија, Конг о, Кен ија, Т ун и с, По љ с к а (2 010), Ју ж н и С у д а н (2 011), З е л е н о р т с к а о с т р в а, Хо н д у р а с, М а ке д о н и ја (2 013), А н д о р а, Е с т о н и ја, Н и к а р а г в а, С а н М а р и н о, А р г е н т и н а, Б о л и в и ја, Б р а з и л, М а л т а (2 014), Б ен и н, И р с к а, Пе р у 1161

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Си ме у но вић-па тић, Прилог расправи... (стр. 1157 1173) О т у да, н и је мо г у ће п р о на ћ и н и т ко ја по в е з у је и о б је д и њу је св е т е д р ж а в е и ко ја би по т ен ц и ја л но у к а зи в а л а на по с т о ја њ е не ке оп ш т е з а ко н и т о с т и п ри од го не та њу ра з ло га ко ји мо ти ви ш у д р жа ве да се оп ре де ле за мо дел ап со л у т не з а б р а не фи зи ч ког к а ж њ а в а њ а де це. Ш в ед ск а је п р в а ус т а но ви л а а п с о л у т н у з а б р а н у фи зи ч ког к а ж њ а в а њ а 1979. го ди не, пред ви ђа ју ћи да децу (...) тре ба тре ти ра ти уз ува жа ва ње њи хо - в е л и чнос т и и и н д и ви д у а л но с т и и да она не мо г у би т и физи чк и к аж њ ав ана и л и на д ру г и на ч и н по н и ж ав ајуће т р ет ир а на. 20 Ова за бра на ни је пред ви ђена к ри ви ч но п р а в н и м з а ко но да в с т в ом, в ећ г р а ђа н ск и м п р а в ом у з и з о с т а на к са н кц ије. 21 И де ја н и је би ла да се к ри ви ч но п ра в но са н кц ион иш у р од ит ељи или на став ни ци који примењују насилне методе васпитања, већ да се подстакне р е а л на п р о ме на у од но си ма и з ме ђу р о д и т е љ а и де це. 22 Овом за кон ском р е ше њу је п р е т хо д и л а до б р о п ри п р е м љ е на ја в на к а м п а њ а, ко ја је п р о мо виса ла но ви мо дел тре ти ра ња де це и ко ја је на сто ја ла да све гра ђа не по у чи о не на сил ним, ал тер на тив ним вас пит ним ме то да ма. Да је кам па ња др жа ве уро - д ила п лодом све до ч и и н т е р и о ри зо в а ње по ру ке з а ко но да вца, буд ућ и да је све в е ћ и бр ој г р а ђа на по д р ж а в а о а п с о л у т н у з а бр а н у фи зи чког к аж њ ав ањ а, а да је број слу ча је ва иза зи ва ња фи зич ких по вре да или зло ста вља ња де це зна чајно сма њен. Међут и м, ка мпања, изразит о ед укат и вног кара кт ера, нас т ав љена је и д у г и н и з г од ина након усв ајањ а р ешењ а о а пс ол у тној з абран и физи чког к а ж њ а в а њ а. Да би у по т п у н и л а ме х а н и зме з а ш т и т е н а ов ом по љу Ш в ед ск а је 1993. го ди не уста но ви ла Деч јег ом буд сма на, над ле жног за по сту па ње по п р ед с т а в к а ма де це. Пу тем Швед ске кре ну ле су Фин ска (1983), Дан ска (1985) и Но р ве шка (1987), ко је су у пот пу но сти сле ди ле по ли ти ку еду ка тив ног уме сто ре пре сивног де ло в а њ а. О в ај ш в ед ск и мо де л а п с о л у т не з а бра не физи чког к аж њ ав ањ а де це, ко ји је з а сно в а н н а по с т е пе ној п р о ме н и п р а в не св ес т и код људ и, б е з к ри ви ч но п р а в ног с а н к ц и о н и с а њ а бл а ж и х с л у ча је в а, с ле д ио је п р е т е ж н и ји б р ој д р ж а в а ко је с у с е оп р е де л и ле да п р а в но и н т е р в е н и ш у у по р о д и ч не одн о с е р о д и т е љ а. П р е м а т ом е, у б ит и и зл ожен о г г р ађ а нс коп р а вн о г м од ел а за бра не фи зич ког ка жња ва ња при мар на је за шти та пра ва де те та, а не санкц ион и с а њ е р од ит ељ а, је р б и с уп р от а н п р ис т у п м ог а о д а в од и р а зб ијању по ро д и ца, па т а ко и још т еж и м послед ицама у п роцесу форм ирањ а л и чнос т и код де це. (2015 ), Мон го ли ја, Па ра гвај и Словенија (2016 ). Вид. www.endcorporalpunishment.org /pro - g r e s s / p r o h i bi t i n g- s t a t e s / 20 B. Sh mu e l i (2007), 110. 21 D av id O r e n t l ic h e r, S p a n k i n g a n d O t h e r C o r p o r a l P u n i s h m e n t of C h i l d r e n by Pa r e n t s: Over va lu ing Pain, Un der va lu ing Chil dren, Ho u s t o n L a w Re v i e w, 35, 1998, 166. 22 B enjam i n Sh m uel i, C o rp or a l P un i s h m e n t i n t h e E d u c a t i o n a l S y s t e m ve r s u s C o r p o r a l P u n i s h m e nt by Pa r e nt s: A C o m p a r a t i ve Vi e w, L a w a n d C o n t e m p o r a r y P r o b l e m s, 73, 2010, 294. 1162

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 У г ру п и д р ж а в а ко је а п с о л у т но з а б р а њу ју фи з и ч ко к а ж њ а в а њ е де це по себ ну ску пи ну чи не Изра ел и Ки пар. Ове две др жа ве, за раз ли ку од до мин а н т ног г р а ђ а нскоп р а вног, ус т анов љ ав ају к риви чноп р а в н и моде л з аб р а не фи зичког кажњава ња. Ипак, оне при ме њу ју два раз ли чита мето да кривично - прав ног санк ци о ни са ња фи зич ког ка жња ва ња де це. Ки пар је фи зич ко ка жњав ањ е д е ц е с а н к ц и о н и с а о к р ив и чн и м з ак он о д а в с т в о м 19 9 4. г о д и н е, д о к ј е Изра ел, бу ду ћи да је реч о зе мљи пре це дент ног пра ва, ову за бра ну ин кри мин и сао од л у ком нај ви шег су да. На и ме, у са да већ зна ме н и том сл у ча ју П ло н и т 23 и з 20 0 0. г о д и не, Вр хов н и суд И з раела је физи ч ко к а ж њ а ва ње де це п р о гла сио не а де к ват н и м и п ре ва зи ђе н и м обл иком обра зо ва ња. 24 Овај слу чај се од но сио на мај ку ко ја је сво је дво је ма ле де це че сто, и то раз ли чи тим по во ди ма, физ и ч к и к а ж њ а в а л а уд а р а ју ћ и и х ру ком и л и р а з л и ч и т и м п р ед ме т и м а. Њ е н основ ни мо тив је био ди сци пли но ва ње ко је ће де цу пре тво ри ти у бес по го - вор но по слу шне слу ге. На са мом су ђе њу, мај ка ни је оспо ра ва ла да се та ко по на ша л а п р е ма св о јој де ц и, п р а в да ју ћ и св о је не кон в ен ц и о на л не по с т у п ке в а с п ит ањ а н амер ом д а св оју дец у у ч ин и по с л у ш ном и д и сц и п л и но в а ном. Суд је за у зео став да та кво по на ша ње, и по ред сна жно уко ре ње не тра ди ци је фи зи ч ког ка ж ња ва ња у је врејској пород иц и, спа да у сфе ру з ло с та в ља ња де це. Исто вре ме но, овај слу чај је био по вод и под стрек за Вр хов ни суд Изра е ла да з ак љу ч и да ча к и нај бла ж и о бл иц и физи чког к аж њ ав а њ а и з а зи в а ју и зра зит о ш т е т не по сле д ице код деце и да пос т оји неп рес т ана б ојаз а н да он и време ном мо гу да пре ра сту у озбиљ но на си ље или зло ста вља ње. Овај, да ле ко ма ње за сту пље ни, кри вич но прав ни мо дел забране физичког к а ж њ а в а њ а де це и з ложе н је о з би љној к рит иц и. Н а име, п р а вн и моде л ко ји је И з ра е л ода бра о ок в а л и фи ко в а н је екс т р ем н и м и рад и к а л н и м, буд ућ и да је без аде кват не при пре ме мул ти кул ту рал ног дру штва и спр о во ђе ња едука т и в не ка м па ње ус т а но в ље на к ри ви ч но п ра в на за бра на не че г а ш т о је и ма ло сна жно и ду бо ко упо ри ште у је вреј ској тра ди ци ји. 25 Нај бр ојн ију г ру па ц и ју ч и не д р ж а ве ко је т о ле ри ш у фи зи чко к аж њ ав ање де це и ко је п р а в но и н т е р в е н и ш у је д и но у с л у ча ју оз би љ н и јег фи зи ч ког по - вре ђи ва ња или зло ста вља ња деце. За илустровање уме рене правне интервенц и је у односима и змеђу р од ит ељ а и деце може пос л уж ит и ен гле ско п р ав о и ин сти ту ци о нал на ре ше ња САД и Ка на де, бу ду ћи да у овим др жавама по - сто ји и бо га та суд ска прак са на овом по љу. Прем да је у сфе ри од но са ро ди те ља и де це ен гле ско пра во зна чај но моде р н и зо в а но, з ад рж ана је мог ућно с т физи чког к а ж њ а в а њ а де це, а л и са мо од ст ра не ро ди те ља и ли ста ра те ља. На и ме, За кон о де ци и ом ладини (T he Child ren and Young Person s Act), предвиђа изузетак од начелне забране те лесног кажња- 23 Cri ma 4596/98 Plo nit v. Israel, [2000] IsrSC 54(1) P.D. 145. 24 B. Sh mu e l i (2010), op. cit., 292. 25 Ibid, 293. 1163

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Си ме у но вић-па тић, Прилог расправи... (стр. 1157 1173) ва ња да ни шта не мо же ути ца ти на пра во ро ди те ља (...) или дру ге осо бе зако н и т о одг ов орне з а дет е и л и ом лад и нца да сп р о в о д и к а зне. С уд ск а п ра к с а је п ре ц и зи ра ла по ме н у т о за кон ско ре ше ње на на ч и н да фи зи ч ке ка зне мо ра ју би т и у ме р е не и р а з у м не, а п ри до но ше њу т а к в е од л у ке т р е ба р а з мо т ри т и: 1) све окол но сти слу ча ја; 2) ста рост и фи зич ко ста ње де те та; 3) тра ја ње удара ца; 4) и н т ен зи т е т уда ра ца. 26 Ова ка в п ра в н и п ри с т у п је до вољ но флек си билан да по ми ри два су прот ста вље на зах те ва. С јед не стра не, др жа ва се пре тера но не ме ша у по р о д и ч не од но с е, не на ру ша в а ју ћ и т ако њихову и нт и мно с т и ди на ми зам, оста вља ју ћи ро ди те љи ма у сва ком кон крет ном слу ча ју да про - на ђу а дек ват а н модел ва сп ит ања за своје дет е. С д руг е, ус т анов љен је п ра вн и основ за санк ци о ни са ње фи зи ч ког ка ж ња ва ња ко је има за по сле ди ц у фи зи ч ке по вре де, на ру ша ва ње здра вља или иза зи ва не по треб ну пат њу. Ка да је реч о САД, сва ис тра жи ва ња ука зу ју на то да фи зич ко ка жња вање де це има ду бо ке ко ре не у аме рич ком дру штву. Пре ма по је ди ним ис тра жива њи ма ви ше од 90% ро ди те ља, у ве ћој или ма њој ме ри, фи зич ки ка жња ва сво ју де ц у. 27 Од то га, сва к и чет врт и род ит ељ п ри физи чком каж њавању користи и не ки пред мет, а не са мо сво је ру ке. 28 Ка жња ва ње, као и страх од ка зне, т р а д и ц и о на л но и ма сна ж н у уло г у у х ри ш ћ а н с т ву, до м и на н т ној р е л и г и ји у САД. 29 М но г и т е о ло зи фи зи ч ком к а ж њ а в а њу п ри да ју неп р оцењиву в аж но с т и од ре ђу ју га неизоставним сегментом процеса одрастања деце. Такви ставо - ви су за сно ва ни на уве ре њу да је тр пље ње бо ла вр ли на ко ја по ма же у из градњи ка рак те ра. 30 По ме н у та т ра д и ц и ја од р жа ва п рав на ре ше ња ко ја су из ра зи то е кс т е н з и в н о п ос т ав љ ен а у п ог л ед у д оп у ш т е н о с т и ф и з и ч ко г к а ж њ а в а њ а деце. Ф и зи ч ко к а ж њ а в а њ е с е см а т р а и фу н д а мен т а лн и м с егмент ом п р ав а де т е т а да до би је од г о ва ра ју ће ва с п и т а ње, ка о и оба ве зе ро д и т е ља да обра зу је и ко ри г у је де т е св е док у по т р е бљ е на фи зи ч к а си л а н и је п р е т е р а на. 31 У већ и н и д р ж а в а фи зи ч ко к а ж њ а в а њ е де це је до п у ш т е но у ко л и ко је у ме р е но и р а з у м но. 32 О но је оп р а в д ано у кол ико је усме р е но у п р а в ц у од г о в а р а ју ћег васпитања или образовања или за спровође ње ди сци пли не. Стан да рд ра зумно сти за ви си од ни за фак то ра: сен зи би ли те та и ка рак те ра де те та, го ди на, по ла, фи зич ког ста ња, као и у од но су на пре кр шај због ко га се де те ка жња ва. 33 26 B. Sh mu e l i (2007), op. cit., 70. 27 D e a n a Poll a r d, B a n n i n g C o r p or a l P un i sh m e n t : A C o n s t i t u t i o n a l A n a ly si s, A m e r i c a n Un i v e r s i t y L a w Re v i e w, 2002, 52, 448-449. 28 C a r ol E m b e r, Mel v i n E m b e r, E x pl a i n i n g C o r p o r a l P u n i s h m e n t of C h i l d r e n : A C r o s s - Cul tu ral Study, A m e r i c a n A n t h r o p o l o g i s t, 107, 4/2005, 609. 29 D. Oren tlic her, op. cit., 178. 30 Ibid, 180-181. 31 B. Shmu e li (2007), op. cit., 58. 32 Kri stin Col lins Co pe, The Age of Di sci pli ne: The Re le van ce of Age to the Re a so na ble ness of Cor po ral Pu nis hment, Law and Con tem po rary Pro blems, 73, 2010, 168-170. 33 D. Oren tlic her, op. cit., 152. 1164

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 У по је д и н и м фе де ра л н и м јед ин ицама физи чко каж њавање је доп уш тено и у обра зов ним уста но ва ма. При ме ра ра ди, на Фло ри ди, фи зич ко ка жња ва - њ е с е од р е ђу је к а о у мер ена у пот р еба физи ч ке си ле и л и фи зи ч ког кон т а к т а од стра не на став ни ка или ди рек то ра ко ја је нео п ход на за очу ва ње ди сци плине или за спро во ђе ње школ ских пра ви ла. 34 Ме ђу т и м, по с лед њи х не ко л и ко де це н и ја де ша в а ју с е п р о ме не и у СА Д, бу д у ћ и да су 23 федера лне јед ин ице з а бра н иле физи чко к аж њ ав ањ е у ш колама. 35 Укол ико с е с а нормат и вне ра в - ни пре о ри јен ти ше мо на прак су, мо же се за па зи ти да су су до ви из ра зи то то - ле р а н т н и п р е ма фи зи ч ком к а ж њ а в а њу де це. 36 Ро д и т е љи с е, по п р а ви л у, не ка жња ва ју, изузев уколико је реч о тежим обли ци ма по вре да или зло ста вљања де це. Пре ма то ме, де ца не до би ја ју за шти ту све док фи зич ко ка жња ва ње не по ста не из у зет но озбиљ но или су ро во. 37 На по слет ку, бар ка да је о овом крат ком упо ред но прав ном освр ту реч, к а на д ск и К ри ви ч н и з а ко н и к и з 1985. г о д и не до п у ш т а р о д и т е љи ма да уда р е де те у обра зов не свр хе, уко ли ко су за до во ље ни зах те ви уме ре но сти и ра зумно с т и. 38 О в о д о п у ш т е њ е физ и чког к аж њ ав а њ а с е од но с и и н а у ч и т е љ е у ш ко л и. У судској п ра кси је п р ец изирано да физи чко к аж њ ав ањ е деце не сме би т и по с ле д и ца љу т њ е и л и б е с а, не сме с е сп р о в о д и т и не п р о м и ш љ е но и л и услед гу бит ка кон тро ле, и де те не сме би ти угро же но или упла ше но. 39 При до но ше њу од л у ке с у до ви р а з ма т р а ју св е окол но с т и с л у ча ја ( у з р а с т де т е т а, ње го во при хва та ње ка зне, спрем ност да учи на осно ву то га, озбиљ ност удара ца, при че му уда р ци мо гу би ти је ди но ру ком, а не и не ким пред ме ти ма или и н с т ру мен т и ма). Осе тљи ви делови т ела, поп у т главе, не смеју бит и ударан и, а су до ви н и су т о ле ри са л и сл учајеве ш ут ирањ а но г ом и да в ље ње. 40 Ме ђу т и м, и ма ју ћ и у ви д у не п р е ц и зно с т з а кон ског р е ше њ а, у к а на д ској л и т е р а т у ри је п о с е б н о н а г л а ш а в а н а н е у једн ач ен о с т п р а кс е у п ос т уп ању с уд ов а, која је подр а з у ме в ал а р а з л и ч и т о с а н к ц и о н и с а њ е п ри б л и ж но с л и ч н и х с л у ч а је в а фи зи ч ког к а ж њ а в а њ а де це. 41 По с т у па ју ћ и по ж а лби на одл ук у А пела ц и о ног с у да О н т а ри ја Вр хов н и суд Ка на де је по чет ком 2004. го ди не пре ци зи рао прав не стан да р де уме ре - но с т и и р а з у м но с т и п ри фи зи ч ком к а ж њ а в а њу де це ко је, п ри од л у ч и в а њу, тре ба да сле де сви ни жи су до ви у др жа ви. 42 П р в е н с т в е н о, д е ц а и с п од д в е 34 Ibid, 150. 35 J. Ful ler, op. cit., 13. 36 D. Oren tlic her, op. cit., 148. 37 Ibid, 153. 38 Sec tion 43 of the Cri mi nal Co de 1985 ( Pro tec tion of Per sons in Aut ho rity ). 39 B. Shmu e li (2010), op. cit., 284. 40 Ви ше о то ме: B. Shmu e li (2007), op. cit., 74. 41 Ibid. 42 Ca na d ia n Fo u n d a t ion for Ch il d re n, Yout h a nd t he Law v. Ca na d a (At t or ney Ge ne r al), [20 0 4] 1 SCR 76, 2004 SCC 4 (Can LII). 1165

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Си ме у но вић-па тић, Прилог расправи... (стр. 1157 1173) го ди на ста ро сти и де ца ста ри ја од 12 го ди на не мо гу би ти фи зич ки ка жњава на. Ап со лут на за бра на фи зич ког ка жња ва ња се од но си и на де цу са пос е б н и м по т р е ба ма. Н ај ви ше кон т р о в е р зи је и з а зв а ло с т а но ви ш т е Вр хов ног су да Ка на де пре ма ко ме нема суштинских разлика између физичког кажњав а њ а ко је сп р о в о де р о д и т ељи и нас т а вн иц и. За с уд је од п р ес удне в аж нос т и је ди но свр ха фи зич ког ка жња ва ња ко ја мо ра би ти усме ре на у прав цу образ о в а њ а, а не р а д и сп р о в о ђе њ а к а зне р а д и њ е с а ме. Тр е ба а по с т р о фи р а т и и то да је ова од лу ка иза зва ла из ра зи то опреч не ста во ве у јав но сти и да, при томе, није донета једногласно. Ипак, преовладао је породично -патерналистич ки при ступ за сно ван на уве ре њу да де ца има ју по тре бу за ат мос фе ром ко ја од и ше си г у р но ш ћу, п ри че м у с у р о д и т е љи и на с т а в н и ц и з а д у же н и з а њи хо в о о б р а з о в а њ е и д и сц и п л и но в а њ е. 43 Пр е ма ма њи н ском м и ш љ е њу с у- д и ја, т о ле р и с а њ е фи з и ч ког к а ж њ а в а њ а и с т о в р е ме но з н а ч и и и г но р и с а њ е по в р е де до с т оја нс т в а деце, буд ућ и д а с е он а п р е т в а р а ју у г р а ђ а не д ру г ог ре да, и да т о с т вара п ра ксу д иск рим инац ије по основу с т аросне доби. Умес т о да др жа ва за шти ти де цу као по себ но ра њи ву ску пи ну дру штва, она их практ и чно дож ив љ а в а к а о св о ји н у р о д и т е љ а. 44 Но, с д ру г е с т р ане, у л ит ер ат ури је при сут но и гле ди ште да ова кав мо дел бла гог и уме ре ног прав ног ин терве ни са ња у од но си ма ро ди те ља и де це има ту вр ли ну да је флек си би лан, јер до п у ш т а с ло б о д у а к ц и је п р а в но с уд н и х о р г а на у з р а з ма т р а њ е сви х окол но - сти слу ча ја у мул ти кул ту рал ним дру штви ма. 45 1166 3. Д И С Ц И П Л И НО ВА ЊЕ И(Л И ) З ЛО СТА ВЉА ЊЕ: С ВР ХО ВИ ТО СТ И ЕФЕК Т И ФИ ЗИ Ч КОГ К А Ж ЊА ВА ЊА По п и т а њу е ф е к а т а фи зи ч ког к а ж њ а в а њ а на р а з в ој де це, т ј. од но с а б е - не фи та и по тен ци јал не ште те од ове прак се, на уч на и струч на јав ност су већ ду го по де ље не. Док не ки ис тра жи ва чи ука зу ју да је фи зич ко ка жња ва ње де - ло твор но, у не ким слу ча је ви ма чак по жељ но, 46 дру ги за кљу чу ју да је оно у нај б о љ ем с л у ча ју не де ло т в о р но, а у нај г о р ем ш т е т но. 47 Н и но ви је ме т а - а на - л и т и ч ке с т у д и је н и с у с а сви м у т и ш а ле ову де ба т у, бу д у ћ и да с у р е з ул т а т и 43 B. Shmu e li (2007), op. cit., 76. 44 B. Shmu e li (2010), op. cit., 286. 45 B. Shmu e li (2007), op. cit., 79. 46 Ви д. Dian a Baum r i nd, Nece ssa r y d ist i nct ion s, Ps ycho lo g i cal In qu ir y, 8, 2/1997, 176 182; Ro b e r t L a rz eler e, 2 0 0 0, п р ем а : El iz ab e t h T h o m ps o n G e r s h of f, C o r p o r a l P u n i s h m e nt by Pa r e nt s a n d A s s o c i a t e d C h i l d B e h a v i o r s a n d E xp er ie nc e s: A M e t a -A n a l y t i c a n d T h e o r e t i c a l R e v i e w, Ps y c h o l o g i c a l B u l l e t i n, 128, 4/2002, 539 579. 47 Вид. Hugh Lytton, Physi cal pu nis hment is a pro blem, whet her con duct di sor der is en doge no us or not, Psychological Inquiry, 8, 3/1997, 211 214; Joan McCord, On di sci pli ne, Psycholo gi cal In qu iry, 8, 3/1997, 215 217.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 до ко јих су до шли ра зно ли ки док је у јед ни ма утвр ђе но да је фи зич ко ка жњав а њ е у гл а в ном не е ф ек т и в но и ш т е т но, 48 у дру ги ма се за кљу чу је да је умер е но фи зи ч ко к а ж њ а в а њ е (ко је н и је у че с т а ло и не п р ед с т а в љ а до м и на н т н у т а кт ик у д исц ип л и но в а њ а) у не к и м окол но с т и ма де ло т в о р но, 49 док се у трећи ма утвр ђу је да је фи зич ко ка жња ва ње по ве за но са ког ни тив ним, емо ци о - на л н и м и би хе ви о ра л н и м п р облем има деце, п р ем да је т а по ве з а но с т сла ба. 50 При мар на свр ха фи зич ког ка жња ва ња је, у пре о вла ђу ју ћем бро ју слу чаје ва, за у с т а в ља ње не п ри х ва тљи вог де т е т о вог по на ша ња, од но сно ефек т и в но при ну ђи ва ње де те та на тренутну послушност. Но, ци ље ви те ле сног ка жњава ња де те та се у ово ме не ис цр пљу ју. Њи ме се, као и ка жња ва њем уоп ште, у к р ајњ ој л ин ији ц иљ а н а опш т е поп р ав љ а њ е де т е т о в ог по н а ш а њ а, би ло к р о з п р е о б р а ж ај у т е ме љ е н н а с а мо у ви д у и и н т е р н а л и з а ц и ји д ру ш т в е н и х но р м и и п ри х в а тљи ви х о б л и к а по на ша њ а, и л и к р оз и з б е г а в а њ е од р е ђе ног по на ша ња чи је су по сле дице у виду телесне казне стављене детету у изглед. И з ази в а њ е т е ле сног б о ла к а о не м и нов не ме р е у по п ра в љ ању понашањ а де те та за сни ва се на две пре ми се: да је ка жња ва ње је ди ни де ло тво ран (или нај де ло твор ни ји) на чин да се ути че на по на ша ње де те та, и да је страх од фи зи ч ког б о л а је д и н и е ф ек т и в а н (и л и нај е ф ек т и в н и ји) ко р ек т и в де т е т о в ог по на ша њ а. К а д не би по с т ојал и д руг и нач ин и с оц ијал и з ов ањ а дет е т а, па н и ал тер на ти ван ефек ти ван на чин ка жња ва ња без де ло ва ња на телесни ин тегрите т и иза зи ва ња ст ра ха од те ле сне ка зне, он да би се те лесно ка ж њавање могло тре ти ра ти као не из бе жно. Уко ли ко би те ле сно ка жња ва ње би ло је ди ни де ло - т в о р а н на ч и н д и сц и п л и но в а њ а у од р е ђе н и м с л у ча је вима, мо гло би с е у з ет и да м у р о д и т е љ и л и с т а р а т е љ п ри б е г а в а у н у ж д и, п ри ме њу ју ћ и г а с у п си д и- јар но, као крај ње сред ство. Но, ка да би фи зич ко ка жња ва ње би ло ме ра ко ја се при ме њу је као по след ње, а не и као пр во сред ство из бо ра, он да би ака демска рас пра ва о овим пи та њи ма би ла су ви шна. Ства ри у ре ал но сти сто је друкч ије, а н а ш и р о ко р а с п р о с т р а њ е н у п р а к с у п ри ме не т елесног к аж њ ав ањ а 51 не ути че ста ње у по гле ду на уч них на ла за о ње го вој учин ко ви то сти. 48 E. T. Ger shoff; El i z a b e t h T h o m p s o n Ger shoff, A n d r e w G r o g a n - K aylo r, Span king and child out co mes: Old con tro ver si es and new me ta-analyses, J o u r n a l o f Fa m i l y Ps y c h o l o g y, 30, 4/2016, 453-469. 49 Ro bert Lar ze le re, Brett Kuhn, Com pa ring child out co mes of physi cal pu nis hment and a l t e r n a t i ve d i sci pl i n a r y t a c t ics: A me t a a n a lysi s, Cli ni c al Child a n d Fa mily Ps yc h o log y Re v i e w, 8, 1/2005, 1 37. 50 C h r i s t o ph e r Fe rg us o n, Sp a nk i ng, c o rp or a l pun i sh m e nt a n d n eg at ive lo ngt er m ou tc om e s: A m e t a - a n a ly t ic r e v i e w of lo n g i t u d i n a l s t u d i e s, C li n i c a l Ps y c h o l o g y Re v i e w, 33, 2013, 196 208; El i s a b e t h O d d o n e Pa ol u cc i, C l aud io Viol at o, A m et a - a n a ly si s of t h e p ubl i sh e d r e s ea r c h o n t h e a f fe c t i ve, c og n i t i ve, a n d b e h a v i o r a l ef fe c t s of c o r p o r a l p u n i s h m e nt, T h e Jo u r n a l o f Ps y c h o l o g y, 138, 2014, 197 221. 51 П р е м а н о в и ји м п о д а ц и м а Ун и ц е ф а, у с в е т у ј е о к о 8 0 % д е ц е и зл ож ен о ф из и чк о м к а ж њ а в а њу. U N I C E F, Hid den in plain sight: A sta ti sti cal analysis of vi o len ce aga inst chil dren. 1167

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Си ме у но вић-па тић, Прилог расправи... (стр. 1157 1173) Ко рек тив ни учи нак фи зич ког ка жња ва ња де це је у нај ма њу ру ку дискутаби лан, чему у прилог говоре резулта ти ве ћи не до са да шњих ис тра жи вања, п рем да т ре ба на по ме н у т и да је ме т а-а на л и зом ко ју су сп ро ве л и Лар зе ле р ( L a rzelere) и Ку н ( Ku h n) у т в р ђе но да с е фи зи ч ко к а ж њ а в а њ е, п ри ме њ е но к а о к рај ње с ред с т во, по ка зу је ефек т и в н и ји м од не фи зи ч ког ка ж ња ва ња у сл у чаје ви ма д и сц и п л и но ва њ а деце са д исру пт и вн и м бихевиора лн и м п роблем има, у к љу ч у ју ћ и а н т и с о ц и ја л но и п р ко сно по на ша њ е. 52 У ис тој сту ди ји се, пак, за кљу чу је да нај ве ћи број фор ми не фи зич ког ка жња ва ња има слич не ве зе са ис хо ди ма као и фи зич ко ка жња ва ње, али да су сви не фи зич ке фор ме ка жњав а њ а по в е з а н и с а б ољи м исход им а у по р е ђ е њу с а фи зи ч к и м к а ж њ а в а њ ем ко је је ош т р о и л и ко је п р ед с т а в љ а до м и на н т н у т а к т и к у д и сц и п л и но в а њ а. 53 Ме т а - а на л и т и ч к а с т у д и ја ко ју је по че т ком п р о ш ле де це н и је сп р о в е л а Ге р шоф (Ge r shof f ), а ко јом је об у х ва ће но 88 ис т ра ж и ва ња сп ро ве де н и х т о ком п р е т ход н и х ше з де с е т а к г о д и н а, по к а з а л а је д а с е физи чк и м к аж њ ав ањ е м по сти же оно што, у ве ћи ни слу ча је ва, и је сте ње го ва при мар на свр ха не пос р едно п ри н уђи в а њ е де т е т а на по с л у ш но с т, од но сно т р е н у т но з а у с т а в љ а њ е не п ри х в а тљи вог по на ша њ а де т е т а. 54 На дру гој стра ни, пак, фи зич ко ка жњав а њ е је по в е з а но с а н и з ом не по же љ н и х е ф е к а т а, у к љу ч у ју ћ и е ск а л а ц и ју у фи з и ч ко з ло с т ав љ ањ е, а нт ис оц ија лно и дел и нк в е н тно пон аш ањ е дет ет а, п р обле ме мент а лног зд рав љ а и лош одно с и змеђу р од ит ељ а и дет ет а. О ш т р о т е ле сно к а ж њ а в а њ е је зн ач ајно пов ез ано с а а долесцен тск и м деп р еси вн и м симп то ми ма, сни же ном асерт ивнош ћу и израженим осећањем беспомоћност и. Опа же на је сна жна тен ден ци ја да ро ди те љи ко ји су у де тињ ству би ли те ле сно к аж њ ав ан и п ри ме њу ју ис т у п ра к су и п р е ма св о јој де ц и, а ис к у с т в о т е ле сног к а ж њ а в а њ а у де т и њ с т ву по в е ћ а в а ри зи к од п ри ме не на си љ а у па р т не р ском од но су у од ра слом до бу. До слич них на ла за до шло се и у ме та-ана ли зи ко ју су не дав но спро ве ли Гер шоф (Ger shoff ) и Гро ген кеј лор (Gro gan-kaylor ). Фи зичко к а ж њ а в а њ е с е не пок аз ује е ф ект и вн и м у кориг ов ању пон аш ањ а, а л и је по ве за но са повишеном а г реси внош ћу дет ет а, у пад љивији м а нт исоц ија лн и м понашањем, екс тер на ли зо ва ним и ин тер на ли зо ва ним проблемима, пробле - м и ма мен т а л ног зд ра в љ а, не г а т и в н и ји м од но си ма с а р од ит ељима, с лабијом и н т е р на л и з а ц и јом мо ра л н и х нор м и, с ла би ји м ког н и т и в н и м спо с о б но с т и ма Ne w Yo r k 2 014. У С р б и ји, п р е м а р е з у л т а т и м а с т у д и је Ис т р а ж и в а њ е в и ш е с т р у к и х п о к а з а - те ља по ло жа ја же на и де це у Ср би ји 2014 (MICS 5) ко ју је спро вео Уни цеф, 93% ро ди те ља с м а т р а д а је ф и з и ч ко к а ж њ а в а њ е н е п о т р е б н о п р и м е њи в а т и у д и с ц и п л и н о в а њу д е ц е, д о к је 16% деце до 14 го ди на из ја ви ло да је из ло же но фи зич ком ка жња ва њу као ме то ду ди сци пли - н о в а њ а. Re p u bl ič k i z a vo d z a s t a t i s t i k u i U N I C E F, I s t r a ž i v a n je v i š e s t r u k i h p o k a z a t e lja p o l o ž a ja ž e n a i d e c e u S r b i ji 2014, i I s t r a ž iv an je v iš es t r uk i h p ok az at elja p ol ož aja ž en a i d ec e u r o ms k i m na se lji ma u Sr bi ji 2014, G l a v n i n a l a z i. Be o grad 2014. 52 R. Lar ze le re, B. Kuhn, op. cit., 25. 53 Ibid, 28. 54 E. T. Ger shoff, op. cit., 544 и да ље. 1168

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 и сн и же н и м с амопоуз д ањ е м. Телесно к аж њ ав ањ е но си у п а д љи в ри зи к од еска ла ци је у фи зич ко зло ста вља ње, и зна чај но је по ве за но са ан ти со ци јалним по на ша њем и мен тал ним про бле ми ма у од ра слом до бу. 55 Прем да су не ке од ме та-ана ли за ко ји ма се ука зу је на штет не ефек те умер еног фи зи ч ког к а ж њ а в а њ а т р пе ле к ри т и ке з б ог ме т о долош к и х с лаб ос т и, 56 оно око че га по с то ји кон сен зус је с те да се фи зи ч к и м ка ж ња ва њем не по с т и ж у н ар оч ит и поз ит и в н и е ф е к т и н и т и д у г о р оч н и в а с п и тн и ц иљ ев и у с м и с л у попра вља ња по на ша ња, будући да генерализовање прихватљивих бихе вио - рал них обра заца зах те ва при ме ну ком плек сни јих ме ра ко је под сти чу ин тер - на л и за ц и ју мо ра л н и х нор м и и д руш т вен и х п ра ви ла. 57 Шт а ви ше, ем п и ри ј ск и на ла зи г о во ре да је т е ле сно ка ж ња ва ње по ве за но са сн и же ном и н т е р на л и зац и јом мо ра л н и х нор м и. 58 Иа ко се чи ни не спор ним да би се без ика кве ште те фи зи ч ко к а ж њ а в а њ е мо гло з а ме н и т и а л т е р на т и в н и м т а к т и к а ма д и сц и п л и- но в а њ а, 59 тре ба има ти у ви ду да се ни не фи зич ке фор ме ка жња ва ња не смат ра ју су пе р и ор н и м у под с т и ца њу по зи т и в ног ра з во ја детета васп и тн и доме т к а ж њ а в а њ а је с т е (ев ен т у а л на) и н х и би ц и ја ш т е т ног по на ша њ а. 60 И н х и би ц и ја по с т и г н у т а за с т ра ше њем де т е т а т е ле сном ка зном и ње г о ва по сл у ш нос т оби ч но су к рат ко роч не. Ст ра х од т е ле сне ка зне је не до во ља н да п р ои зв еде д уг ор оч не по зи т и в не е ф ек т е. Уп р ко с т о ме, од п ри ме не фи зи ч ког ка ж ња ва ња се не одустаје, и ч ин и се да се у рут и нској п рак си п римене теле сне ка зне од ње и не оче ку је то ли ко да под стак не по зи ти ван раз вој, ко ли ко да иза зо ве ге не ра лан страх од ре три бу ци је и оног ко је спро во ди. Уз в р а ћ а њ е дет ет у н еп р ија тнос т и и л и б ол а које је с в оји м пос т у пком на не ло дру ги ма, да би ви де ло ка ко је то или да би за пам ти ло да је од ређе но по на ша њ е не п ри х в а тљи в о с е ћ а ју ћ и с е б о ла ко ји је ус ле д ио, п ра с т а ра је т а к т и к а д и сц и п л и но в а њ а ко ја је д у б о ко у ко р е њ е на у т р а д и ц и ји бу д у ћ и да се ве о ма ду го у про шло сти тре ти ра ла као ду жност оног ко је од го во ран за по д и з а њ е де т е т а. Те ле сно к а ж њ а в а њ е у фу н к ц и ји у з в р а ћ а њ а де ц и м л а ђег пред школ ског уз ра ста, по сво јој су шти ни би се мо гло третирати као неприме р е но, не по т р е б но и ш т е т но, а ко к а ж њ е но де т е н и је у с т а њу да п р а ви л но по ве же узрок и по сле ди це, да ге не ра ли зу је не га тив не ефек те од ре ђе ног по - на ша ња и да раз у ме шта је и због че га не при хва тљи во у ње го вом по на ша њу. По с е б но је н е д о п у с т и в о кон т и н у и р а но з а с т р а ш и в ањ е м алог дет ет а р ад и ола к ша ва њ а д у ж ног на д зо ра на д њи м, које је п риме р ок ру тног з лос т ав љ ањ а. 55 E. T. Ger shoff, A. Gro gan-kaylor, op. cit., 463. 56 Вид. D i a n a B a u m r i n d, Ro b e r t L a r z e le r e, Ph i l i p C o w a n, O r d i n a r y p hy si c a l p u n i s h m e nt : Is it har mful? Com ment on Ger shoff (2002), Ps y c h o l o g i c a l B u l l e t i n, 128, 4/2002, 580-589. 57 Joan Gru sec, Jac qu e li ne Go od now, 1994, пре ма: Е. Т. Ger shoff, op. cit., 550. 58 E. T. Ger shoff, op. cit., 550. 59 C. Fer gu son, op. cit., 204. 60 R. Lar ze le re, B. Kuhn, op. cit., 28. 1169

Др Дар ко З. Си мо вић, Др Би ља на Си ме у но вић-па тић, Прилог расправи... (стр. 1157 1173) У с л уч ај у п р им ен е т ел ес н о г к аж њ ав ањ а с ц и љ е м у з в р а ћ а њ а п р е м а д е ц и ста ри јег пред школ ског или школ ског уз ра ста, де ци ко ја су ка дра не са мо да по ве жу узро ке и по сле ди це, већ и да раз у ме ју или на зру кон цепт прав де, на ме ће се пи та ње да ли је на но ше ње те ле сног бо ла нео п хо дан об лик уз враћа ња. Ако уи сти ну ни шта дру го не по ма же, ако ни је дан дру ги мо дел каж њ а ва њ а не би до ве о до жељеног ефект а (и н х и би ц и је), и з ве сно је да је т а к вој де ц и и њи хо ви м ро д и т е љи ма по т реб на с т ру ч на по моћ у но ше њу са ра з вој н и м п р о бле м и ма. Ра з у м на оп ц и ја и д у ж но с т р о д и т е љ а у т ој си т у а ц и ји би л а би да та кву по моћ по тра жи, уме сто да на ста ви са при ме ном или ин тен зи ви ра п ри ме н у к а зне ко ју и н т у и т и в но до ж и в љ а в а к а о н у ж н у, а ко ја оч и глед но не до во ди до же ље них ефе ка та. Н ајз а д, не т р еб а и зос т ав и т и још јед а н ( р е т р и бу т и в н и) ц и љ т е ле сног ка жња ва ња де те та уз вра ћа ње (обич но у ста њу упа дљи во по ви ше ног афект - ног с т а њ а) з б ог не л а г о де и ф ру с т р а ц и је р о д и т е љ а и л и с т а р а т е љ а и з а зв а не де те то вим од би ја њем по сл у шно сти. Те ле сно ка ж ња ва ње де те та, ма ка ко да се об ја шња ва и оправ да ва, не рет ко има ка рак тер им пул сивног љу ти тог уз враћа ња де те ту због пр ко ше ња ро ди тељ ском ау то ри те ту. Не спор но је да им пулси в н у п ри ме н у т е ле сног к а ж њ а в а њ а, ч и ја је т е ж и ш н а св р х а емо ц и о н а л но рас те ре ће ње, при чему су батине обично праћене виком, вербалним застраш и в а њ ем и л и ома ло в а ж а в а њ ем де т е т а, т р е ба т р е т и р а т и к а о не до п у ш т е н у, од но сно к а о о б л и к з ло у по т р е б е мо ћ и од с т р а не р о д ит ељ а и л и с т ар ат ељ а. Шт е тн и е ф ек т и и м п ул си в ног к а ж њ а в а њ а по с е б но с у д р амат и чн и у с л учају де це м ла ђег узраста, која обрасце понашања усвајају п ревасходно и м итац ијом. Де т е, на у з ра с т у к а да још у век н и је к а д р о да г е не ра л и зу је не п ри х в а тљи во с т кон крет ног вла сти тог по на ша ња, у ста њу је да на у чи да се на при ти сак нег а т и вн и х е мо ц и ја и ф ру с т р а ц и је уо би ч а је но р е а г у је физи чком а г р есијом. По врх то га, те ле сно ка жња ва ње је за де те сво је вр сна показна вежба за учинко ви т ос т п ри ме њи ва ња си ле, п ри че м у оно у ви ђа да по зи ц и ја мо ћ и од ре ђу је смер учин ко ви те агре си је. За то ће не ка де ца код ку ће на сто ја ти да не разљу те им пулсивног родитеља, али ће изван до ма при ме њи ва ти усво је ни образац пре ма они ма ко ји ни су над моћ ни ји од ње га (пре ма дру гој де ци, ма лим ж и в о т и њ а ма и тд.). Вр е ме ном с е т ај би хе ви о р а л н и мо де л мо же у ко р е н и т и и де фи н и с а т и ко м у н и к а ц и ју с а д руг има у по р о д и ц и, в р ш њ ач к и м, к а сн и је и па р т не р ск и м од но си ма. Ни тзв. ин стру мен тал но фи зич ко ка жња ва ње, тј. ка жња ва ње без упа - д љи в о по ви ше ног а ф ек т а, у по с т у п к у уо би ча је ног д и сц и п л и но в а њ а де т е т а п ре ма у на п ред ус т а но в ље н и м п ра ви л и ма, н и је л и ше но нег ат и вн и х ефекат а. 61 Ро д и т ељ ко ји у ре пе р т о а ру ва с п и т н и х с ред с т а ва не ма су пе р и ор н и ји х из бо ра од те ле сне ка зне, ко ја од слу ча ја до слу ча ја ва ри ра са мо у ме ри, ша ље ја сну 1170 61 Е. Т. Ger shoff, op. cit., 553.