по с т о ја њ а и у њ е г ов п р о с т о р с у у п ис а н и р а зл ич ит и а спект и в л ад ајућ и х нор ми дру штве но сти и чул но сти, ко ји сто је спрам во ље по је дин ца и искуша ва ју ње го ву сна гу да им се од у пре и су прот ста ви. И п а к, н о в и р о м а н и с п о с т а в љ а с е к а о м н о г о м р ач н и ји од п рв о г. Прел е с т је д у б о ко у з не м и ру ју ћ а с л и к а ж и в ч а не с л а б о с т и, не п р е к и н у т е е г зис т е н ц и ја лне т ескоб е појед и нц а ч и је с т а в о в е д и к т и р а у н и ш т а в а ју ћ а же ља да из и гра, по ни зи и пот чи ни свет се би. Без об зи ра на не ко ли ко не о че к и в а н и х о б р т а у по с лед њи х де с е т а к с т р а н и ц а р о м а н а ко ји т е к с т у дају на ро ч и т о у брзање и хроноло ш к и скок у д ве г о д и не у на п ред, ч и н и се да Мак сим Ту ма нов не успе ва да до кра ја са мог се бе и сво је об ма не потч и н и с е б и. Ро м а н п о с т и же и з в а нр едн у з аок р ужен о с т: он с е з ав рш ав а он ако к а ко и поч ињ е, г енер ац и јск и м ок уп љ а њ е м н а ко је м с е кон с т а т у је да су не кад би ли све жи и пу ни по ве ре ња у жи вот, а да су сад сви у сирће ту. Максим увек из гле да бо ље у од но су на то ка ко се осе ћа : упр кос н аи з г л ед ко н ач н о с т а б и л н о м п о р о д и ч н о м ж и в о т у, р е ц и д и в и б и в ш е г ж и в о т а и сви х по ч и њ е н и х з ло б а и д а љ е г а по хо де у о б л и к у н ај м у ч н и је опо ме не х ал у ц и н а ц и је, и л и ко ме нт а р а г е не р а ц и ј ск и х д ру г а р а. Је д и но о з д р а в љ е њ е и ис к у п љ е њ е п ру ж а к р ај њ е и н т и м но о т в а р а њ е с е б е п р е м а с т а р ом п р и ја т е љу, Ра с т к у, и п у ц ањ е е мо т и вн и х б р ан а у к ат а рз и чном, з а г рц н у т ом д и ја ло г у н а т о п љ е ном с у з а м а. Mср Ка та ри на Н. ПАН ТО ВИЋ Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и л о з о ф с к и ф а к у л т е т До к т о р с ке с т у д и је e i n e k le i n e f r a u 9 4 @g m a i l.c o m 160 ЦР ЊАН СКИ, СТРА НАЦ У СВО ЈОЈ КУЛ ТУ РИ Ми ло Лом пар, Ц р њ а н с к и б и о г р аф ија је д н о г о с е ћ а њ а, П р а в о с л а в н а р е ч, Но ви Сад 2018 По ш т о с е у св оје д в е п р е тходне моно г р а фи је по св е т ио де л у Пе т р а Пе т р о ви ћ а Њ е г о ш а 1, М и ло Лом п а р в р а т ио с е св о јој м л а д ал ачкој љуб а ви М и ло ш у Ц р њ а н ском. У св оји м р ан ији м к њи г а м а о к л а си к у н а ше г мо дер ни зма, он је при сту пао ње го вом де лу са раз ли чи тих стра на: у студији О за вр шет ку ро ма на (1995; дру го, из ме ње но из да ње 2008) ис пи тивао је не са мо сми сао за вр шет ка Др у ге к њи ге Се о б а, ка ко је на зна че но у под на сло ву, већ и м но г о ш и ру п р о бле ма т и к у сп и са т е љ ск и х по с т у па к а 1 О т ра гич ком пе сни к у, Ал ба трос плус, Бе о град 2010; Ње го ше во пе сни ш т во, СКЗ, Бе о град 2010 (дру го, про ши ре но из да ње 2017).
и н ар ат и в н и х т ехн ик а М ило ш а Ц рњ а нског; у к њизи Цр њан ски и Ме фис т о ф е л (20 0 0; д ру г о, и з ме њ е но и з д а њ е 20 07 ) а н а л и зи р а о је и м а не н т но п ри с у с т в о ђа в о ла у Ро м а н у о Лонд он у; у Ап о л он о в и м п у т о ка з и м а (2004) ком би но вао је га да ме ров ску херменеу тику и фу ко ов ски постструк тура л и з а м к а ко би п р о т у ма ч ио ск ри в е на зна че њ а т ек с т о в а Ц р њ а н ског, а л и и њег ов па ра докса л н и с т а т ус у на шој к ул т у ри. У сво јој по следњој к њизи на ста вио је, ре кло би се, та мо где је стао пре ско ро де це ни ју и по. Су де ћи по на сло ву, Лом пар се ово га пу та по ду хва тио жан ра би о г ра фи је, но т о оче к и в а њ е бр зо би в а ра з ве ја но. Иа ко су зби в а њ а у гла в ном из ло же на вре менским редоследом, ау торова намера није била да реконстру и ше це ли ну ви ју га вог и трновитог животног пу та Ми ло ша Цр њанског. О н и м а који ф а к т е п р е т по с т а в љ а ју и н т е р п р е т а ц и ји по н у д ио је, п ри кра ју књи ге, на два де се так стра ни ца хро но ло ги је, на го ве штај та квог чита лач ког до живља ја, али се, у це ли ни гле да но, др жао по да ље од класичног би о гра фи зма. Не ке чи ње нице, попут чувеног дво бо ја с пи ло том Сонде р ма је ром, н и су мо гле би т и за о би ђе не, а л и а к це нат н и је на судбоносн и м дог а ђа ји ма, а в а н т у ра ма, а нег до т а ма и д ру г и м спо љ а ш њи м био г ра ф ск и м е лемен т и ма. Умес т о з а ч и ње ног еп ског на ра т и ва, Лом пар ис п и су је д ра м у пи шче ве уну тра шње би о гра фи је, на сто је ћи да озна чи до ми нантно духовно и ег зи с т ен ц ија лно језг ро у с т вараочевој л и ч нос т и. У т у сврху, ослања о се на ра зно вр сну гра ђу: по дробно је анализирао пишчеву преписку, познат у и не по зна т у, ње г о ве по л и т и чке ч ла нке и реа кц ије д руг и х на т е ч ла нке, к а о и по је д и на де ла ње г о вог оп у са. П и са на у ра з у ђе н и м па ра ле ла ма, ко је под ра зу ме ва ју и им пли ка ци је при сут не у свет ској књи жев но сти, са реп р е з е н т а т и в н и м по зн а в а њ е м д ру ш т в е н и х и и де о ло ш к и х к р е т а њ а, ов а сту ди ја на сто ји да у јед ну ин тер пре та тив ну жи жу спо ји са др жа је дру штвене, к у л т у р не, к њи же в не и е г зи с т е н ц и ја л не хе р ме не у т и ке. Лом па ро ва мо но г ра фи ја о Ц р њан ском ком по но ва на је од 26 по гла вља, раз ли чи тих по ду жи ни, по об ра ђе ним те ма ма, по не кад чак и по сти лу ко ји ва ри ра од књи жев но -на уч ног, пре ко фи ло зоф ског, до књи жев но у метн и ч ког. З а с е б но по см а т р а н а, не к а од т и х по гл а в љ а, по п у т у в од ног и л и з а в р ш ног, п р ед с т а в љ а ју р е ме к-де л а с а в р е ме не с рп ске е с е ји с т и ке, п а би се књи га мо гла чи та ти и као зби р ка огле да у чи јем се те мат ском је згру н а л а зи је д а н чо в ек, а л и у в ек у р е л ац ији с а д руг и м а, м а хом опо нен т и м а. О т у д а би њ е н а л т е р н а т и в н и н а с лов мо г а о гл а си т и Ц р њ а н с к и ка о п о л е м и ч а р или, у ду ху на шег вре ме на, ин тер ак тив ни Цр њан ски. У с р ед и ш т у па ж њ е на ш ле су с е т ри ч у ве не по ле м и ке во ђе не к ра јем два де се тих и у пр вој по ло ви ни тридесетих годи на про шлог ве ка, у пе рио ду ко ји Лом пар на зи ва пре крет ним го ди на ма пи шче вог живота, показују ћи да су се тада искриста лисали епохални вектори светскоисторијског к р е т а њ а који с у з а у в е к п р ед о д р е д и л и по ло ж ај Ц р њ а нског у н ашој к у л т у ри, к а о и у ме ђу н а р од ном кон т е к с т у. О ко ји м по ле м и к а м а је р е ч? Пр в а је би л а в о ђ е н а т о ком 19 29. г о д и не с а к њи же в н и м од б о р ом С рп ске 161
к њижевне за д ру ге, нај п ре са к ри т и ча рем Мар ком Ца рем, ко ји је, у својст ву р ецен з ент а, одбио да п р едлож и з а ш т а мпа њ е ру ко п ис Љу ба в и у То с ка н и. Ова рас пра ва обе ло да ни ла је не у те ме ље ност Цр њан ског у све ту гра ђанске ин те ли ген ци је ко јем је у мла до сти те жио, јер је за тај свет био суб верзи ван на не при хва тљив на чин не као левичар, револуционар, комуниста, не го као не ко ко из ну тра ре ме ти ње гов по ре дак. Овај ста тус био је, с д ру г е с т р а не, не з а х в а л а н и у од но с у с а р а д и к а л н и м мо де рн ис т им а, с а ко ји ма је де л ио по е т и ч ке а л и не и по л и т и ч ке с т а во ве. Ње г о ва по зи ц и ја оста је је рет ич ка, пи ше Лом пар: за тра ди ци о на ли сте, чак и тра ди ционал не мо дер ни сте, он је од ви ше ра ди ка лан; за над ре а ли сте, он је то не довољ но (стр. 91). 2 И по што је већ у по ле ми ци са СКЗ-ом ис ку сио шта зна чи оста ти сам на јав ној сце ни, он ће то још бол ни је осе ти ти три де се тих го ди на, ка да у д в а н а в р а т а до ђ е у кон ф р он т ац ију с а п исц и м а ле в е о ри јен т а ц и је. Пр в о је, мар та ме се ца 1932. го ди не, ушао у спор са Но ли то вим ау то ри ма, у чије је и м е и с т у п а о к р и т и ч а р М и л а н Б о г д а н о в и ћ. По л е м и к а с е в о д и л а н а т е р е н у к у л т у р не по л и т и ке и т р а ја л а је св е г а де с е т а к д а н а, а л и с у њ е н а же с т ин а, од је ц и и д а ле ко с е ж н и зн а ч ај би л и о б р н у т о п р о по рц ион а лн и д у ж и н и т ра јањ а. К а о еп и лог до ша о је а пе л г рупе и нт елект уалаца п р от и в и де ја Ц рњ а нског о у г роженос т и домаће к њиг е о биљ ем п р ев ода о с р едњ е с т р а не л и т е р а т у р е. О си м ле ви ч а р а Јо в а н а По по ви ћ а, М а р к а Р и с т и ћ а, Ве л и б о ра Гл и г о ри ћ а, Пје ра Кри жа н и ћ а ме ђу по т п и сн и ц и ма су би л и и пи сци гра ђан ске, па чак и де сне ори јен та ци је: Ни ко Ба р ту ло вић, Гри гори је Б о жо ви ћ, М и л а н К а ш а н и н, Де с а н к а М а к си мо ви ћ, Ве љ ко Пе т р о ви ћ и С в е т и с л а в С т е ф а но ви ћ. Ис по с т а ви ло с е не с а мо д а је Ц р њ а нск и о с т а о по т п у но ус а м љ ен не г о и не ш т о још в а ж н ије: да пос т оји ск рив ен и с ав е з г р а ђ а н ске и ле ви ч а р ске и н т е л и г е н ц и је (124). Ти ме је, по Лом п а р о ви м р еч има, п ис а ц дод и рн уо др уш т ве н и т а бу, јер је ого лио ду бин ски спрег на ко јем по сто ји свет кул ту ре, спрег ко ји је на ста вио у раз ли чи тим иде о ло шким си сте ми ма да по сто ји у ра зно вр сним ста ди ју ми ма историј ског кре та ња (125). О в ај још т е ж и по ра з н и је, ме ђу т и м, са сви м обе с х ра брио Ц р њ а н ског н ит и је у г а сио њ ег ов полем и чк и ж а р. Тр ећу зн ач ајн у полем ик у в од ио је с а М и р о с л а в ом К р ле жом у п р о ле ће 1934. г о д и не, по в о дом св ог т е кс т а О к ле ве т а н и рат, ко ји н и је на п и са о ра д и а по ло г и је ра т а к а о т ак вог, к ако с у м ног и т ума ч и л и, в ећ ра д и в е л и ча њ а од бра м б е ног хе р ој с т в а у п р в ом ре ду срп ског у Ве ли ком ра ту. Ње гов циљ би ла је од бра на тог ра та од р е л а т и ви з а ц и ја ко је с у т и х г о д и н а с т и з а ле и з т а б о р а он и х ко ји с у, к а ко у све т у т а ко и код на с, и з а па ц и фи зма ск ри ва л и сво ју по л и т и ч к у п р о паган ду. И ма да је у овој по ле ми ци био нај у бе дљи ви ји до та да, она му је, 2 Сви на во ди би ће да ти са па ги на ци јом у за гра да ма, пре ма дру гом, брош и р а ном, не зн а т но п р о ш и р е ном и з д а њу к њи г е, ко је је и з а ш ло не ко л и ко не де љ а по сле пр вог. 162
у ме с т о с а т ис ф а к ц и је, до не л а ау т с ај де р ск у и де н т и фи к а ц и ју. Ц р њ а н ск и је, на и ме, схватио да се ње гов су коб са ко ре ла тив ним деј стви ма гра ђанске и ле в и ч а рске и н т е л и г е н ц и је не в о д и с а мо н а у н у т р аш њ е м п л ан у већ да културнополитичке си ле са којима се сукобио имају интернац ио н а л не о с лон це (19 0). Та ко с е н а ш а о н а в е т р о ме т и н и до м и н а н т н и х све т ско и с т о ри ј ск и х деј с т а ва у X X ве к у и т у ће ос т а т и т рај но, у к ључ ујућ и и го ди не ег зи ла. Ис ц р п а н п ри к а з ови х по ле м и к а, ко је је М и ло Лом п а р см и ш љ е но по с т а вио у с ре д и ш т е сво је с т у д и је, о т к ри ва на м п о ли т ич ко биће Милоша Ц р њ а н с ко г, што би та ко ђе мо гао би ти на слов књи ге. Ка кви су ње го ви по ли тич ки ста во ви? То пи та ње је и да ље пред мет кон тро вер зи, а ве ров а т но ће з а н и м а т и и в е ћ и н у д а н а ш њи х ч и т а л а ц а. Ау т о р по к а з у је к а ко п иш че ви м л а д ал ач к и по л и т и ч к и ч л а н ц и н и с у би л и н и ле ви ч а р ск и н и де сни ча р ски: ако кажемо да је био националиста, он да тре ба ре ћи југ о с лов е нск и (20 4). Но, к ако подлог а т ак в ог н ац ион ал из м а н ије могл а би т и не по с т о је ћ а н а ц и ја, он ју је п р о н а ш а о у д р ж а ви. Д р ж а в н а и де ја је мо ж д а бил а њ ег ов а в о де ћ а м и с а о, с а сви м т о т а л и з о в а н а у св ом с ад рж ају, ш т о се п ре но си ло на и де о ло г и ју у н и т ар ног ју г о сло вен с т ва г о т о во да је знао да под лег не оном што је Ка си рер звао м и т о д р ж а в и (204), твр ди Лом пар, до да ју ћи да је ово осе ћа ње би ло пра ће но по ви ше ном осе тљи вошћу на по ку шаје релативизова ња државотворне идеје. До бар део маркси зм а ко ји з а но си ом л а д и н у, с а мо је м а ск а р а зн и х с е п а р а т и с т а, п и с а о је Цр њански, луцид но за па жа ју ћи још јед ну чи ње ни цу: да се иза марксис т и ч ке а н т и д р ж а в не р е т о ри ке к рије х а бз бу рш к а конс т а нт а в ел ик и, отров ни па ук ин фам ног, пред рат ног Бе ча (206). Ју г о с ло в ен ск и е т а т и з а м био је п и ш че в а и де о ло г и ја св е до с р е д и не три де се тих го ди на, ка да на сту па отре жње ње. Та да је схва тио да је иде ја ју г о с ло в е н с т в а не о д р ж и в а, је р с е, у по р е до с а њ е н и м ја ч а њ е м код С р б а, код Хр ва та и Сло ве на ца ства ри раз ви ја ју у су прот ном сме ру ка ис тиц ању н ац ион а лн и х пос е бнос т и. И он с е, пос ле пе тн ае с т г од ин а г о рк и х са мо об ма на, вра ћ а с рп ском с т а но ви ш т у. А л и к а да је п р о г о во рио о и н т ег р а л ној с р п с кој к у л т у р ној и и с т ор и ј с кој е гз и с т е н ц и ји, Ц р њ а н с к и је до т а к а о т а б у (216), још јед ном, у крат ком вре мен ском ин тер ва лу, и са још т е ж и м по с ле д и ц а м а. Ус ле д и л и с у н а п а д и и з де сн а и с ле в а, а Ид е је од 15. ју н а 1935. г о д и не с у з а б р а њ е не. Би ће, ме ђу т и м, по т р е бно с амо д в е г о д и не да би и на ша г ра ђа н ск а и н т е лек т у а л на е л и т а у ви де ла ис т и н и т о с т ње го вих ста во ва. Но, ако су ста во ви и при хва ће ни, чо век ни је. Да је Цр њански у гра ђан ском Бе о гра ду остао p e r s o n a n o n g r a t a ви ди се из уч ти вог а л и х л а д н о г т о н а к о ј и м м у С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ од г о в а р а н а њ е г о в о и н т е р е с о в а њ е з а п ри д ру ж и в а њ е у п р а в о о сно в а ном Срп ском к у лт у рном к л у бу. И ка да се усво ји ње го во м и ш ље ње о срп ском ста но ви ш т у, ка да се по ка же да је оно би ло ис прав но, он ос т а је не по же ља н, је р ос т аје стра нац (219), показује Ломпар, зак ључ у ју ћ и да, у к рајњој кон се к вен ци, Ц р њан ск и 163
н и је мо г а о да с е у по т п у но с т и по ис т о в ет и н и с а јед ном од ра с по ло ж и ви х по л и т и чк и х ори јен т а ц и ја (24 0). 3 Ка ква му је он да пред ста ва о дру штвеном по ре т к у мо гла би т и нај бл и жа, п и т а се аут ор и суг ерише: Била би т о мо де р на ве р зи ја п ро све ће ног а п со л у т и зма (242). Та ка в си с т ем, нажалос т, ви ше ни је био мо гућ. По л и т и ч к е п ол ем ик е Ц рњ а нс к о г в и ш е с т р у к о с у о т к р и в а л а ч к е. О си м ш т о о т к ри в а ју њ е г ов с у д а р с а си л а м а епо хе, оне по к аз ују њ ег ову при ро ду, људ ску и умет нич ку, да би на кра ју де ло ва ле као пред о дређу ју ћи сиг нал оно га што се тек има до го ди ти (200). Јер, ре пу та ци ја наци о на ли сте, де сни ча ра и сим па ти зе ра фа ши ста, ко ју су му пре ра та прибави л и ле ви чари у Југ ославији, су с т ић и ће г а и у Брит ан ији. Уп ркос сви м ква ли фи ка ци ја ма ко је је по се до вао, за ње га до стој ног по сла у Лон до ну ни је би ло, док га је у до мо ви ни Мар ко Ри стић про гла сио мр твим пе сником. Он се, у нај мрач ни јој де це ни ји свог жи во та, из ме ђу 1945. и 1956. г о д и не, н а ш а о оп ко љ е н с а сви х с т р а н а (282), је д в а п р е ж и в љ а в а ју ћ и с а же ном у крај њој оску ди ци, про ка жен, по сле јед ног члан ка, и од стра не срп ске еми гра ци је. По ми сао на са моубиство ни раније му није била страна, али је ме ха ни зам ства ра лач ке су бли ма ци је био спа со но сан и у њего вом слу ча ју уме сто ње га, уби ће се ње гов ју нак Рјеп нин, као што се не ка да уме сто Ге теа убио Вер тер. По глед-са дн а, ко јим је у том ча су по сма трао свет, био је за Црњанског но ви вид ег зи стен ци јал ног ис ку ства, сва ка ко не ком фо ран, али кори стан у тра га њу за но вим пу те ви ма у ро ма ну. У то ме му је од по мо ћи било и п ис ањ е з а С т ојад иновиће в ч ас оп ис El e c on omist a, који је и зл азио у А р г е н т и н и. По че о је д а с а гле д а в а е ко ном ске з а ко н и т о с т и у по з а д и н и ис т о ри ј ск и х з би в а њ а, да б о љ е не г о р а н и је р а з у ме в а ис т о ри јске п р оцес е. Лом пар по к а зу је к а ко Ц р њ а н ск и сво ју к ри т и к у и де о ло г и је нов ца т а ко п ри по в ед но и си м б о л и ч к и р а з г р а н а т у у Ро м а н у о Ло н д о н у осни ва на сво јој кри ти ци за пад не де мо кра ти је (238). По не ки пу бли цистички увиди, по пут оног да је аме ри ка ни за ци ја у Ен гле ској за хва ти ла и начин просла ве Б о ж и ћ а, па се у ме с т о Хри с т а сла ви Б о ж и ћ Ба т а, да ле ко ви до на г о в е ш т а в а ју по т о њ е гло б а л и з а ц и ј ске ф е но ме не. Осе ћ а ње з а ис т о ри ј ске п р о це се, ме ђу т и м, код Ц р њ а н ског н и је би ло п р а ће но о с е ћ а њ ем з а ис т о ри ј ск и т р е н у т а к, п а је не с а в р е ме но с т јед н а од гл а в н и х к а р а к т е ри с т и к а њ е г о в ог д ру ш т в е ног би ћ а. У т ом см ис л у, аут о р га ви сп ре но са гле да ва у кон т ек с т у д во ји це ве л и к и х са вре ме н и ка: Уп р кос 3 Као по кло ник ја ке др жа ве и ан ти де мо крат ског усме ре ња, он је мо гао би т и бл и з а к н а ц и с т и ч кој Не м ач кој и ф а ш и с т и ч кој Ит а л и ји, а л и к а о с ло в е но фи л (ру со фил) ни ка ко се ни је мо гао са њи ма без у слов но иден ти фи ко ва ти. Као слове нофил, ан ти де мо кра та и при вр же ник ја ке др жа ве, мо гао је би ти близак Совјетском Са ве зу, док к а о и зразит и а н т иком у н ис т а у п ра во т о н и к а ко н и је мо г а о би т и. К а о а н т и ко м у н и с т а п а к м о г а о је б и т и с к л о н з а п а д н и м д е м о к р а т и ја м а, а л и к а о ан ти де мо кра та ни је им ни ка ко мо гао би ти бли зак (240). 164
с т а л ној т е ж њи, н и је у ме о по г о д и т и д у х т ре н у т ка, што је ла ко по ла зи ло за ру ком то ли ким опор ту ни сти ма, док је Ан дрић у то ме био и не над машан и ма е стра лан. [...] док се Цр њан ски та ко је исто ри ја рас по ре ди ла кла дио на н и ш т а, што је и до био, Кр ле жа се кла дио на не што, па га је ком ун ис т и чк и р е ж и м к а о о с т в а р е њ е р е в о л у ц и је не чим и и зд в ојио. Са мо се Ан дрић кла дио на све г ра ђа н ск и спој са ко м у н и змом, си н т е з а п р о т и в р е ч н и х е по х а л н и х к р е т а њ а, г о т о в о б е з о б а л н и опо р т у н и з а м и све је и до био (417). Иако се није по ја вљи вао у по ле ми ка ма са Цр њан ским ни ти је потпи сао апел про тив ње га, Ан дрић је ов де, као и на мно гим дру гим ме стима у к њи зи, п ри к а з а н к а о њ е г ов а с уш т а с уп р о т но с т. М ада с у п р а кт и чно би л и исп исн иц и и у пор ед о с т уп ил и н а к њи же в н у сце н у, а по т а ле н т у би ли при бли жно рав ни је дан дру гом, њи хов дру штве ни успех био је у ог ром ној несразме ри у А н д ри ће ву ко рист и то још од ме ђу ратног периода. За што је би ло та ко? То је пи та ње ко јим се Лом пар ба ви у ви ше по гла вља и и з р а з л и ч и т и х у гло в а, п а од но с д в о ји це п и с а ц а хо т и м и ч но и л и не п р е р а с т а у л ајт мо т и в њ е г о в е с т уд ије. С т ог а би њ ен н ас лов мог а о бит и и Ан д р и ћ и Ц р њ а н с к и ка о а нт и п од и, ш т о би у с е ћ а њ е п ри з в а ло Н и ко л у М и ло ше ви ћ а, још јед ног ау т о ру д р а г ог ау т с ај де р а н а ше к њи же в но с т и. С и с т е м а тск и сп р о в о де ћ и по р е ђ е њ е по с у п р о т но с т и, Лом п а р и нсис т ир а пр вен стве но на кри те ри ју му при хва ће ности у кул ту ри, ма да су дра го цена ње го ва за па жа ња о чи сто књи жев ним опо зи ци ја ма, на ро чито у поглављу Са мот ник, јед ном од нај бо љих у књи зи. Та мо се, из ме ђу оста лог, а н а л и зи р а р а з л и ч и т од но с п р ем а је зик у А нд ри ћ а и Ц р њ а н ског јед ног т р а д и ц и о н а л ног и јед ног р а д и к а л ног мо де р н и с т е. 4 О п и с у ј ућ и д и с п р о п о р ц и ј у њи хо в о г д р у ш т в е н о г ус п е х а, Ло мп а р п р о н а л а зи а н алог и је у ч у в е н и м а н т и по д и м а св е т ске л и т е р а т у р е Ге т е у и Ши ле ру, Тол сто ју и До сто јев ском, Ели о ту и Па ун ду да би до шао до сле де ћег з а к љу ч к а: И во А н д ри ћ је не м и нов на фи г у ра на д у г ач ком, д у гач ком спи ску по бед ни ка, као Ман, док је Ми лош Цр њан ски исто тол и ко не м и нов н а фи г у р а н а д уг ачком и ч удесном сп и ск у г у би т н и к а, к а о Џојс (428). При каз на чи на на ко ји је Ан дрић осва јао сво ју олим пску пози ц и ју н и је н имало ла ск а в по њ е г а, а о би љ е ар г у ме на т а ко ји с енче њ ег ов мо ра л н и л и к по с т е пе но г а и з д ва ја ју к а о не г а т и в ног ју на к а к њи г е. Но, т о би претпостављало да је Црњански њен апсолут ни по зи ти вац, што, међу т и м, н и је сл у чај п ред с т а ва н и је ц р но - бе ла. К а к а в је, на к ра ју к ра је ва, Лом п а р ов Ц р њ а н ск и? Ре кло би се, пре све га, чо век од кр ви и ме са, ге ни јал но да ро вит и к р е а т ив а н, ч в р с т, б е с ком п р о м и с а н и до с ле д а н, а л и с а м но г и м људск и м 4 Ц р њ а н ск и и А нд ри ћ и мају вишес т руко ра з л и ч и т о сх ва т а ње је зи к а: и к а о јез и чко (за пе та), и као с т и лс ко (ја сно ћа), и као п о е т и чко (м од е рн из а м), и к а о к улт ур но (Вук), и као дру штве но (г ра ђан ск и све т). Је р, А н д ри ћ п редстав ља норму, Ц р њ а н с к и њ е н у с у б в е р з и ј у (425). 165
с л а б о с т и м а : г о рд, с л а в о љу би в, н а р ц и с о и д а н, н а п р а си т. А н а л и з ом п р е пи ске и чла на ка, на ро чи то из мла да лач ког до ба, вр ло убе дљи во, на моме н т е д и р љи в о, п ри к а з а н а је њ е г о в а по т р е б а д а бу де п ри зн а т и в о љ е н, п р в е н с т в е но ме ђу ко ле г а м а. П и см а М а р к у Р и с т и ћу и А н д ри ћу г о т о в о с у в а па ји з а бл и ско ш ћу, а ла ск а в е по х в а ле К р ле ж и у с е ћ а њима на З аг р е б и з г о д и не 19 29, у п р ко с јед ној К р ле ж и ној з а је д љи в о с т и ко ја и м је п р е т хо дила, Ломпар тумачи као скривено постојање једног позива на генера ц и ј ск у и по е т и ч к у со л и дар нос т (185). Уз а л уд. Са Р и с т и ћем и Крлежом з а в р ш и л о с е бу р н и м р а с к и д им а, с а А нд р ић е м, у в е к д и ст а нц ир ан и м, полага ним уда ља ва њем. И та ко је, уну тар сво је кул ту ре, Ми лош Цр њански, пле бе јац по со ци јал ном ин стинк ту а ари сто кра та по ду ху, увек остајао стра нац. У ег зи лу јед ном у ег зи лу увек: упр кос про те сти ма или а п ла у зима п убл ике. Било је т о аут ент и чно о с е ћ а њ е: с т ра на ц, Ц р њ а н ск и (473). Уте ха пред веч но шћу мо же му би ти то што је у Ми лу Лом па ру прона шао по кло ни ка ко ји је тај тра гич ни по ло жај умео и да пре по зна и да г а в р х у н ск и а р т и к у л и ше. К њиг а Ц рња н с к и б и о гра ф и ја је д ног осе ћ а ња н и је а по ло г е т ск а, а л и је с т е к њи г а д у б о ке од а но с т и. О н а је к њи г а љуба ви пре ма пи сцу, а не за љу бље но сти у ње га. Др Јо ван Ч. ПО ПОВ Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Ф и л о л о ш к и ф а к у л т е т Ка те дра за оп шту књи жев ност и те о ри ју књи жев но сти j p o p ov n s @ e u n e t. r s У СРЕЋ НОМ СА ГЛА СЈУ К а т а р и н а Р о р и н г е р В е ш о в и ћ, З е м а љ с к о и с в е т о у љу б а в и, А р х и п е л а г, Б е о г р а д 2 018 У књи зи Зе м а љ с ко и с в е т о у љу б а в и К а т а ри н а Ро ри н г е р Ве шо ви ћ оп и с у је и т у м а ч и де ло с а в р е ме ног с рп ског пе сн и к а, р о м а но п и сц а, п рип о в е д а ч а, е с е ји с т е, п р е в о д иоц а, т еор ет и ч а р а и т у м а ч а к њ и ж е в н о с т и Дра га на Сто ја но ви ћа. На зна че на сту ди ја је, по све му, на ста ла из чи тал ач ке з а п и т а но с т и, а по т ом и н а ме р е д а с е си с т е м а т и з у је и а н а л и зи р а С т о ја но ви ће в к њи же в н и р а д у сви м њ е г о ви м о б л и ц и м а, а д а с е п ри т ом п о с е б н а п а ж њ а с к р е н е н а ф и к ц и о н а л н и д е о ау т о р о в о г о п ус а, т е т ако до п ри не с е њ е г о в ој к ри т и ч кој р е в а ло ри з а ц и ји. Хе р ме не у т и ч к и п у т К а т а р и не Ро р и н г е р В е шо в и ћ по л а з и од т ез е д а С т о ја но ви ће в о де ло, у з е т о у це л и н и, по к а з у је хо мо г е н р а с т и з ис т ог из во ра, те мат ску кон цен тра ци ју слич них осо би на и ви сок сте пен сми 166