Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE IX (2014) 1: 16-23 ORGINALNI NAUČNI RAD Ranko Bojanić 1, Jelena Pejčić 2, Sreten Marković 3 1 Mup Republike srpske, Pale 2 Dečije odmaralište u Divljani, Srbija 3 Trgovinska škola u Nišu, Srbija UDK 796.015.2.012:373.3 doi: 10.7251/SHTSR1401016B UTICAJ TRENAŽNOG RADA NA RAZVOJ FUNKCIONALNIH SPOSOBNOSTI KOD MLADIH SPORTISTA ABSTRAKT Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrde razlike u funkcionalnim sposobnostima u eksperimentalnom periodu kod mladih sportista pod uticajem trenažnog rada u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja. Uzorak ispitanika čine 32 mladih sportista, učenika osnovnih škola u Istočnom Sarajevu, starih 14 godina (± 6 meseci). Merne instrumente za procenu funkcionalnih sposobnosti činili su testovi: vitalni kapacitet pluća (FVKPL), frekvencija pulsa posle opterećenja (FPPOP) i Margarija test (FMARG). Dobijeni rezultati kanoničke diskriminativne analize pokazali su da se mladi sportisti statistički značajno razlikuju statistički značajnim nivoom funkcionalnih sposobnosti (P-Level=.002) u finalnom, u odnosu na inicijalno merenje. Ključne reči: mladi sportisti, funkcionalne sposobnosti, centralni i disperzioni parametri, kanonička diskriminativna analiza. 1. UVOD Da bi se ostvario optimalni razvoj funkcionalnih sposobnosti kod mladih sportista, u skladu sa principima sportskog treninga, potrebno je u određenim periodima trenažnog procesa promeniti obim opterećenja u skladu sa nivoom treniranosti sportista. U toku pojedinih perioda treninga (na primer, pripremnog) opterećenja za razvoj rezultatske efikasnosti funkcionalnih sposobnosti ne treba povećavati linearno, pošto je za adaptaciju sistema organzma na nova opterećenja neophodno određeno (ponekad i duže) vreme, te svako nekontrolisano povećanje opterećenja može negativno da utiče na treniranost. Optimalno planiranje trenažnog procesa za razvoj funkcionalnih sposobnosti zahteva varijabilnu primenu oblika treninga, pri čemu je neophodno voditi računa o fiziološkim i biohemijskim promenama koje se dešavaju u organizmu sportiste u toku pojedinih treninga. 16
Problem istraživanja je bio da se ispita da li postoje statistički značajne razlike pod uticajem modela transformacionih procesa za razvoj funkcionalnih kapaciteta (aerobni i anaerobni) na finalnom merenju u odnosu na inicijalno stanje. Cilj istraživanja je utvrđivanje uticaja trenažnog rada na razvoj funkcionalnih sposobnosti kod mladih sportista u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja. 2. METODE Uzorak ispitanika čine 32 učenika osnovnih škola u Istočnom Sarajevu, starih 14 godina (± 6 meseci), obuhvaćenih redovnom i dodatnom nastavom fiičkog vaspitanja. Merne instrumente za procenu funkcionalnih sposobnosti činili su vitalni kapacitet pluća (FVKPL), frekvencija pulsa posle opterećenja (FPPOP) i Margarija test (FMARG). Funkcionalni testovi su uzeti iz istraživanja Heimara i Medveda, 1997. godine. Izračunati su centralni disperzioni parametri i kanonička diskriminativna analiza. 2.1 Eksperimentalni postupci U ovom radu istraživanje uticaja trenažnog rada na razvoj funkcionalnih sposobnosti kod mladih sportista ostvareno je u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja. Određivanje sredstava telesnih vežbi za razvoj funkcionalnih sposobnosti bilo je u funkciji predhodne dijagnoze nivoa antropoloških obeležja svakog ispitanika, da bi se formirale tri homogenizirane grupe u trenažnom procesu, i time ostvarila određena individualizacija rada prema sposobnostima i osobinama ispitanika. Metodički pristup razvoja funkcionalnih sposobnosti sastojao se od istovremenog uticaja na srčano-sudovni i nervno-mišićni sistem. Sa jedne strane radilo se o energetskoj, a sa druge, o nervno-mišićnoj komponenti izdržljivosti. Ovakav metodički pristup u trenažnom procesu podržava veći broj istraživača (Kurelić i sar., 1975; Pržulj, 2006; Malacko i Doder, 2008; Đurašković 2009; Cicović, 2010). U eksperimentalnom periodu primenjivana su sledeća sredstva (modifikovano prema Pržulj, 2007; Milanović, 2007): 1. Za razvoj anaerobnog kapaciteta: sprintevi sa ubrzanjem, ponavljanje sprinteva maksimalnom brzinom sa potpunim oporavkom između ponavljanja, više sprinteva između kojih su bili periodi relaksacionih intervala u obliku laganog trčanja i hodanja. 2. Za razvoj aerobnog kapaciteta: naizmenična brza i spora trčanja na prirodnom terenu, trčanja dugačkih deonica umerenim tempom, trčanja dugačkih deonica u brzom tempu, intervalni trening sa dužim periodima rada i odmora sa intenzitetom 60-80% u zoni frekvencije srca 150-180 otkucaja u minuti. Primenjene motoričke vežbe za razvoj funkcionalnih sposobnosti u dodatnoj nastavi povećale su kod sporista sposobnost bržeg i potpunijeg aktiviranja motoričkih jedinica visokim nivoom opterećenja, što je omogućilo pojačanu aktivnost agonističkih mišića i porast jakosti celog organizma. Osim toga, adaptivnim promenama funkcionalnih 17
sposobnosti sportista doprinela je i primena odabranih sredstava telesnih vežbi za podizanje funkcionalnih sposobnosti fosfokreatinskog energetskog mehanizma, usavršavanja glikolitičkog energetskog mehanizma i povećanje efikasnosti nervnih struktura u specifičnim uslovima kiseoničkog duga. 3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA Rezultati istraživanja funkcionalnih sposobnosti obrađeni su na osnovu statističkog programa Statistica 8.0 for Windows za izračunavanje sledećih parametara: centralni disperzioni parametri i kanonička diskriminativan analiza. Tabela 1. Osnovni statistički parametri za procenu funkcionalnih sposobnosti na inicijalnom merenju Varijable N Mean Min. Max. Std.dev. Skewn. Kurtos. FVKPL 53 2450.00 2300.00 2800.00 6.51 0.380 2.22 FPPOP 53 158.00 150.00 167.00 17.59 0.300 2.24 FMARG 53 4.25 3.40 4.80 13.83 0.415 2.61 Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) Tabela 2. Osnovni statistički parametri za procenu funkcionalnih sposobnosti na finalnom merenju Varijable N Mean Min. Max. Std.dev. Skewn. Kurtos. FVKPL 53 2600.00 2390.00 2900.00 1.31-0.936 2.03 FPPOP 53 150.00 148.00 165.00 1.27-0.328 2.06 FMARG 53 3.65 3.32 4.60 1.13-0.777 2.12 Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standardna devijacija (Std. dev.), skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.) Prikazani rezultati u tabeli 1. i 2. kod ispitanika mladih sportista u prostoru testova funkcionalnih sposobnosti ukazuju, da nema statistički značajnih odstupanja rezultata od normalne distribucije. To potvrđuju rezultati asimetrije distribucije (skjunis) koji ne prelazi 1.00, a to znači da testovi nisu teški (do +1.00) ni laki (do -1.00), već odgovaraju istraživačkoj populaciji i ispod su jedinice. Homogenost rezultata (kurtozis) ukazuje da je prisutna dobra osetljivost (diskriminativnost testova), jer su dobijene vrednosti ispod koeficijenta 2.75 Tabela 3. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije funkcionalnih sposobnosti eksperimentalne grupe Disc Wilks' Eigenvalue Cannonical R Chi-Sqr. df P-Level Func. Lambda 1 3.400.75.214 127.11 3.002 Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije (Cannonical R), vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-Sqr), stepeni slobode (df) i nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level) Dobijena je jedna značajna diskriminativna funkcija visokog intenziteta kanoničke korelacije (CR=75%), koja pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je 18
izvršena diskriminativna analiza dobijenih rezultata (tabela 3.). Rezultati diskriminativne jačine varijabli funkcionalnih sposobnosti prikazani su testom Wilks' Lambda (.214), što ukazuje da su razlike između inicijalnog i finalnog merenja u prostoru funkcionalnih sposobnosti kod eksperimentalne grupe značajne (P=.002), jer veličina Hi kvadrat testa ima visoku vrednost (Chi-Sqr = 127.11). Tabela 4. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije eksperimentalne grupe Varijable Root 1 FVKPL 0.510 FPPOP 0.402 FMARG 0.302 U tabeli 4. data je struktura diskriminativne funkcije učešća varijabli funkcionalnih sposobnosti u formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi grupa predstavljaju aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog merenja. U cilju provere efikasnosti eksperimentalnog modela u karate klubovima za razvoj antropoloških karakteristika, izmerena su tri testa funkcionalnih sposobnosti, za koje se pretpostavlja da su dobri prediktori istraživanog prostora. Prikazani rezultati ukazuju da najveći doprinos diskriminativnoj funkciji ima vitalni kapacitet pluća (FVKPL 0.510). Tabela 5. Centroidi merenja eksperimentalne grupe Merenje Root 1 Inicijalno -3.175 Finalno 3.175 Rezultati u tabeli 5. predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih testova funkcionalnih sposobnosti koja iznosi -3.175 i 3.175. Značajnost prikazanih centroida merenja koja je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da je njihova udaljenost (diskriminacija) značajna. Tabela 6. Klasifikaciona matrica eksperimentalne grupe MERENJE Inicijalno Finalno Ukupno Inicijalno 52 1 53 Finalno 2 51 53 Inicijalno 98.11% 1.89% 100% Finalno 3.78% 96.22% 100% Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 6. kao Percentili, ukazuju da se izvršeno razdvajanje (diskriminacija) rezultata merenja pojašnjava sa preciznošću od 97.16% (srednja vrednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 75%. Dobijeni rezultati diskriminativne analize u finalnom u odnosu na inicijalno merenje ukazuju, da je pod uticajem trenažnog rada došlo do značajnih promena funkcionalnih sposobnosti mladih sportista 19
4. DISKUSIJA Rezultati kanoničke diskriminativne analize u ovom istraživanju pokazuju (tabele 3.- 6.) da je na finalnom u odnosu na inicijalno stanje, pod uticajem trenažnog rada došlo do statistički značajnih promena funkcionalnih sposobnosti ispitanika na multivarijantnom nivou (P-Level=.002). U objavljenim radovima nekih istraživača (Heimar, 1980; Heimar, 1989; Rakovac i Heimar,2003; Malacko, 2009; Cicović, 2012.) potvrđeno je da je povećanje nivoa funkcionalnih sposobnosti najprimerenije ukoliko opterećenje u trenažnom procesu odgovara biološkim i psihičkim obeležjima organizma sportista. Prema njima, to je postupno povećanje opterećenja trenažnog procesa blizu granice motoričko-funkcionalnih mogućnosti, da bi se omogućili superkompenzacioni procesi kod svakog subjekta, kao jedna od osnovnih funkcionalnih reakcija organizma na kojoj se zasnivaju adaptacioni procesi organizma, efekti i razvoj sposobnosti i osobina. Rezultati naučnih istraživanja i iskustva iz prakse (Stojanović i sar., 1980; Bala, 1981; Gajić i sar., 1986; Stoiljković, 2003) potvrdili su na uzorku mladih sportista, učenika osnovnih škola, da je postupno povećanje progresivnog opterećenja u trenažnom radu za razvoj funkcionalnih sposobnosti posebno značajno da bi se izgradile osnove na kojima će se svestrano razviti kompleksne motoričke sposobnosti. Sličan pristup za razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti sa postupnim povećanjem progresivnog opterećenja bio je ostvaren sa ispitanicama u ovom istraživanju na časovima dodatne nastave fizičkog vaspitanja. Adaptivne promene funkcionalnih sposobnosti ispitanika nastale su primenom odabranih sredstava telesnih vežbi podizanja funkcionalnih sposobnosti fosfokreatinskog energetskog mehanizma, usavršavanja glikolitičkog energetskog mehanizma i povećanje efikasnosti nervnih struktura u specifičnim uslovima kiseoničkog duga. Razvoj anaerobnog kapaciteta realizovan je pretežno primenom motoričkih vežbi intenzitetom 70-90%, u zoni frekvencije srca 160-170 otkucaja u minutu i potpunim oporavkom između ponavljanja. Takav rad relizovan je primenom intenzivnog vežbanja uz promenu ritma, ali i primenom metoda intervalnog rada. 5. ZAKLJUČAK Istraživanje efekata modela trenažnog rada za razvoj funkcionalnih sposobnosti kod sportista u dodatnoj nastavi fizičkog vaspitanja sprovedeno je na uzorku od 32 učenika osnovnih škola, uzrasta 14 godina u Istočnom Sarajevu. Razlike u funkcionalnim sposobnostima između inicijalnog i finalnog merenja u eksperimentalnom periodu izračunate su primenom diskriminativne analize na osnovu rezultata tri funkcionalna testa. 20
Može se pretpostaviti da su pozitivne promene funkcionalnih sposobnosti nastale kao rezultati pravilnog metodičkog oblikovanja redovne nastave fizičkog vaspitanja u procesu planiranja i programiranja, doziranja, distribucije i kontrole primenjenih opterećenja, kao i povećanja intenzifikacije trenažnog rada u skladu sa autentičnim potrebama ispitanika. Takvim radom se u procesu realizacije redovne nastave fizičkog vaspitanja sa ispitanicima doprinelo optimalnom režimu rada pojedinih organskih sistema i organizma u celini, što je omogućilo racionalan i efikasan proces njihove adaptacije na primenjena opterećenja. Dobijeni rezultati diskriminativne analize u finalnom u odnosu na inicijalno merenje kod sportista ukazuju, da je pod uticajem trenažnog rada za razvoj funkcionalnih sposobnosti došlo do značajnih promena funkcionalnih sposobnosti. 6. LITERATURA 1. Arunović, D., Berković, L., Bokan, B., Madić, B., Matić, M., Radovanović, Đ. i Višnjić, D. (1992). Fizičko vaspitanje, Teorijsko-metodičke osnove stručnog rada. Niš:»Sirius«. 2. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija dece SAP Vojvodine. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 3. Bompa, T.O. & G. Gregory H. (2009). Periodization: Theory and methodology of training (Periodizacija: Teorija i metodologija treninga). Champaign, IL: Human Kinetics. 4. Bompa, T.O. (2008). Periodization: Threoy and methodology of training (Periodizacija: Teorija i metodologija treninga). Champaign, IL: Human Kinetics. 5. Cicović. B.(2010). Efekti kondicionog treninga na razvoj anaerobno-laktatne izdržljivosti i funkcionalnih sposobnosti kod džudista. Sport i zdravlje, 5 (1), 14-17. 6. Duraković, M. (2008). Kinatropologija, Biološki aspekti tjelesnog vježbanja. Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta. 7. Đurašković R. (2009). Sportska medicina. Niš: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. 8. Đurašković, R. (2002). Biologija razvoja čoveka sa medicinom sporta. Niš: SVEN. 9. Gajić M. i sar. (1986). Osnovi motorike čovjeka. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture. 10. Heimar, S. (1980): Faktorska struktura testova za procenu anaerobnog kapaciteta, Kineziologija, Vol. 22, br. 2. 11. Heimar, S. (1989): Taksonomska analiza funkcionalnih karakteristika mladih sportista, Zagreb: Kineziologija, Vol. 22, br. 2. 12. Kurelić N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. i Viskić-Štalec, N. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine, Beograd: Institut za naučna istraživanja. Fakultet za fizičku kulturu. 13. Malacko, J. (2009). Utjecaj genotipa i fenotipa u treningu brzine, agilnosti i eksplozivnosti. 8. godišnja međunarodna konferencija Kondicijska priprema sportaša 2010. Zagreb. Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 14. Malacko, J., & Doder, D. (2008) Tehnologija sportskog treninga i oporavka /In Serbian/. (Technology of sport training and the recovery). Novi Sad: Provincial department for sport. 15. Milanović, D. (2007): Teorija treninga, Priručnik za studente sveučilišnog studija. Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 21
16. Pržulj, D. & Cicović, B. (2012). The influence of sports recreational aerobic exercise on the adaptive processes of functional abilities. (Uticaj sportsko rekreativnog aerobnog vežbanja na adaptivne procese funkcionalnih sposobnosti). Research in Kinesiology, 40 (2), 177-183. 17. Pržulj, D. (2006) Osnovi antropomotorike, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičke kulture. 18. Pržulj, D. (2007): Kondiciona priprema sportista, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičke kulture. 19. Pržulj, D. (2008). Efekti bazične pripreme za razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti sportista. Sport i zdravlje, 3 (1), 5-9. 20. Pržulj, D. (2012) Dijagnostika antropoloških obeležja i treniranosti sportista. Pale: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta. 21. Rakovac, M. i Heimar, S. (2003). Utjecaj kondicione pripreme aerobnog tipa na transportni sistem za kiseonik i neke energetsko-metaboličke karakteristike organizma sportista, Međunarodni naučno-stručni skup, Kondiciona priprema sportista, Zbornik radova. Zagreb: Fakultet za fizičku kulturu Sveučilišta u Zagrebu. 22. Stojanović, M., Ilić N., Momirović K. i Hošek A (1980). Relacije vitalnog kapaciteta pluća i antropometrijskih dimenzija u mladih odraslih muškaraca, Kineziologija, 3, 124-128. 23. Stojiljković, S (2003). Osnovi opšte antropomotorike. Niš: Studentski kulturni centar. 22