POGLAVLJE 9 MONITORING SRČANE FREKVENCE U DIJAGNOSTICI STANJA TRENIRANOSTI Slušaj svoje srce

Транскрипт

1 POGLAVLJE 9 MONITORING SRČANE FREKVENCE U DIJAGNOSTICI STANJA TRENIRANOSTI Slušaj svoje srce

2 200 Dijagnostika treniranosti sportista Ključni termini Monitoring srčane frekvence Jutarnji puls - Metoda (Beat to Beat) - Ortostatska proba Srčana frekvenca tokom treninga i oporavka Trenažni intenzitet - Trenažni intenzitet po Karvonenu Monitoring srčane frekvence Monitoring srčane frekvence pri fizičkom naporu u situacionim i laboratorijskim testovima opterećenja, predstavlja neophodnu proceduru. Današnja vrhunska tehnologija pruža mogućnost telemetrijskog praćenja. Monitori srčane frekvence (pulsmetri) registruju srčanu frekvencu u 5, 15 i 60 sekundnom intervalu. Pojedini modeli imaju mogućnost merenja R-R mernog intervala (engl. Relaxatio Rate) u višečasovnom režimu rada. Odlična softverska podrška omogućava detaljnu analizu svakog dela krive srčane frekvence ( neinvazivnog kardio zapisa). Pored dijagnostike, kontrole, praćenja stanja treniranosti i procene stepena unutrašnjeg opterećenja sportiste u određenoj sportskoj aktivnosti, oni predstavljaju i izvanredno preventivno sredstvo u otkrivanju određenih abnormalnosti srčanog ritma.

3 Monitoring srčane frekvence 201 Slika 54. Monitor srčane frekvence (Polar RS800G3 Finska) POLAR RS800G3 je poslednja reč tehnologije namenjena profesionalnim sportistima. Sadrži GPS uređaj koji omogućava analizu i pronalaženje trase treninga uz pomoć globalnog pretraživača Google Earth. Za ekipne sportove kompanija Polar je razvila revolucionarni sistem merenja i beleženja frekvence srca, bez prijemnika na ruci (u tim sportovima česti fizički kontakti ne dozvoljavaju upotrebu ručnog prijemnika). Polar Team Sistem sadrži 10 prenosnih transmitera traka, punjač, interface i Polar Team softverski paket. Svaki igrač nosi samo prenosni pojas oko grudi, koji memoriše vrednosti pulsa tokom opterećenja. Ti podaci se kasnije prenose u PC, radi detaljnije analize. Koliki veliki značaj imaju, prikazano je na primeru vrhunskog bicikliste. Pomenuti sportista je dve godine bio potpuno neaktivan (nakon višegodišnjeg profesionalnog bavljena biciklizmom), da bi se posle tog perioda ponovo aktivirao. Vozio je brdski interval na visokom opterećenju i nakon trećeg intervala, u kome je dostigao nivo anaerobnog praga (ANP) i kraćeg "recovery" perioda, započeo je četvrti interval. Cilj je bio dostići maksimalno opterenje, iznad ANP. Po kasnijem priznanju samog sportiste, na polovini četvrtog intervala

4 202 Dijagnostika treniranosti sportista osetio je oštar bol u grudima i zapazio je strahovit skok pulsa sa vrednosti 175 otk/min na 235 otk/min. U tim trenucima je osetio veliku slabost (tokom svog vremena trajanja šoka nalazi se u sedećem položaju na biciklu). Grafikon 20. Primer zabeležene tahikardije tokom treninga Analizom krivulje srčane frekvence jasno se uočava vremenski interval trajanja šoka (puna dva časa sa laganom tendencijom snižavanja frekvence, ali na još uvek visokom nivou - prosečno 210 otk/min. Ovo je izmereno u potpunom mirovanju). Po isteku ovog perioda sportista je po drugi put osetio oštar bol u predelu grudnog

5 Monitoring srčane frekvence 203 koša ( na dijagramu se taj trenutak registruje sa naglim padom vrednosti pulsa na 100 otk/min). Dijagram prikazuje očiti primer paroksizmalne tahikardije, koja je nastupila zbog atrofije srčanog mišića izazvane periodom netreniranja (pretpostavlja se i da je ona uzrok nastale ishemije). Jasno je da su pred sportistu i njegov oslabljeni miokard, bili postavljeni preveliki energetski zahtevi (kasnijom analizom u anamnezi je otkriven i određeni genetski faktor. Otac ovog bicikliste je bio srčani bolesnik i umro je od posledice srčanog infarkta). Sportista je posle ovog događaja u potpunosti oporavio, nastavio sa treninzima i daljim uspešnim aktivnim nastupima, a sve zahvaljujući preciznom programiranom treningu uz optimalno dozirano opterećenje. U vrhunsku sportsku formu su ga dovela lagana progresivna povećanja opterećenja, uz strogi nadzor trenera i redovno svakodnevni monitoring srčane frekvence. Bez redovne kontrole i precizno određenog opterećenja, ovakav ishod ne bi bio moguć. Jutarnji puls U savremenom trenažnom radu, pored već svakodnevnog praćenja srčane frekvence na treningu (dobijaju se podaci o tome koliko je takmičar vremenski proveo u zadatoj zoni intenziteta), važan je i redovni monitoring jutarnjeg pulsa. Grafikon pokazuje jednu takmičarsku sezonu profesionalnog boksera Stjepana Božića. Vidljivo je da je svaki stubić različito osenčen, što predstavlja različite zone intenziteta u treningu (imenovane u tabeli ispod grafikona). U dijagram su uneti svi treninzi i mečevi u jednoj takmičarskoj sezoni, posmatrano kroz periodizaciju treninga. Program treninga se sadržao od 13 ciklusa. Strukturu svakog ciklusa su činila 4 mikrociklusa (13 x 4 = 52, 52 x 7 = 364 dana u godini). Na dijagramu nije vidljiv trinaesti ciklus jer se odnosio na period oporavka.

6 204 Dijagnostika treniranosti sportista Grafikon 21. Boravak u određenim zonama opterećenja tokom jedne takmičarske sezone profesionalnog boksera Stjepana Božića Sve je propraćeno redovnim monitoringom jutarnjeg pulsa (engl. Rest Heart Rate), kako bi se imao detaljan uvid u stanje treniranosti tokom takmičarske sezone. Grafikon 22. Kretanje jutarnjeg pulsa u periodu obaranja opterećenja pred važan meč

7 Monitoring srčane frekvence 205 Analiza jutarnjeg pulsa ukazuje na trenutke u kojima je vršen "tapering". To je vremenski period u kojem su treninzi bili niskog intenziteta, što je imalo za cilj superkompenzaciju ( neposredno pred važan meč). Vršeći stalnu komparaciju rezultata praćenjem vrednosti jutarnjeg pulsa, moguće je detaljnije analizirati trening i upravljati njime. Cilj je bio da se sportista preko vegetativnog sistema uvede u parasimpatičko stanje (vrednost jutarnjeg pulsa se iz ciklusa u ciklus polako snižava), tj. u optimalnu adaptaciju kardiovaskularnog sistema na stres (trenažni napor) i tako omogući dostizanje željene više sportske forme. Analizirajući prikazane prosečne vrednosti jutarnjeg pulsa kroz tri bazična ciklusa, primetna je tendencija opadanja. Srednja vrednost u prvom ciklusu iznosi 52 otk/min, u drugom 49 otk/min, a u trećem 45 otk/min. Posmatrajući dijagram godišnjeg ciklusa vidimo da je minimalna izmerena vrednost jutarnjeg pulsa 42 otk/min. Kada se ove vrednosti unesu u formulu za izračunavanje minutnog volumena, dobija se slika o tome koliko se povećao udarni volumen srca (srce jednom sistolom pumpa veću količinu krvi u radne mišiće). Q = SV x HR, gde je SV = Q / HR Ako se u formulu za izračunavanje udarnog volumena SV ( engl. Stroke Volume) uvrsti prosečna vrednost jutarnjeg pulsa iz prvog ciklusu bazične pripreme (52 otk/min), kao i minimalnu vrednost u "špicu" takmičarskog perioda (Peak - 37 otk/min.), uzimajući količinu krvi u organizmu od približno 5L, dobija se sledeći rezultat: SV1 = 5000 / 52 = 96.2 ml SVP = 5000 / 37 = ml Kako VO2max sportiste zavisi od arterio-venske kiseoničke razlike i minutnog volumena srca, jasno je da se ovakvim monitoringom jutarnjeg pulsa možemo konstatovati povećanje aerobnog kapaciteta (aerobne moći). Treba naglasiti da su ovo samo orijentacione vrednosti (i školski edukativni princip za lakše razumevanje monitoringa), a da se stvarni aktuelni rezultati mogu dobiti samo uz pomoć vrhunski opremljene fiziološke laboratorije.

8 206 Dijagnostika treniranosti sportista Ono što je od velike praktične važnosti jeste činjenica da je pad vrednosti jutarnjeg pulsa u direktnoj vezi sa višom sportskom formom. Takvu sportsku formu je moglo isprovocirati samo optimalno planirano opterećenje na treninzima, programirano u velikoj meri na osnovu monitoringa stepena opterećenja aplikovanog na treningu i vrednostima jutarnje srčane frekvence. Metoda (Beat to Beat) Na savremenim monitorima srčane frekvence (POLAR RS800sd, Finska) moguće je merenje jutarnjeg pulsa u R - R mernom intervalu, tzv. metodom Beat to Beat (mogućnost memorisanja više od 4000 otkucaja). Izmereni vremenski razmak od otkucaja do otkucaja izražen u milisekundama- grafički se prikazuje u obliku scatterograma (koji prikazuje varijabilnost srčane frekvence). Na grafikonu se srčani otkucaji prikazuju u obliku tačaka, koje međusobno formiraju određen grafički oblik (različiti grafički oblici prikazuju različita stanja u kojima se nalazi telo). Prva izmerena vrednost srčane frekvence se unosi na X-osu, a sledeća na Y- osu. Ostale izmerene vrednosti se unose po istom principu. Skup tačaka unetih na ovaj način formira sccaterogramski dijagram. Oblik dijagrama reflektuje veličinu varijabilnosti srčane frekvence. Standardna devijacija je ta koja će ukazati na izmerena individualna odstupanja od izračunate srednje vrednost. Standardna devijacija (stda), kada se gleda dijametralno na koordinatni sistem, i njena transverzala (stdb) pokazuju kolika su odstupanja od prosečne vrednosti između otkucaja, izražene u milisekundama. Ukoliko je zamišljena elipsa dobijena skupom tačaka (otkucaji srca) uža, to je srčana frekvenca viša (manja je vremenska razlika između susednih otkucaja). Ako je zamišljena elipsa šira, onda je i razmak između susednih otkucaja veći, tj. srčana frekvenca je niža. Velika odstupanja pojedinih tačaka iz elipse mogla bi predstavljati određene smetnje kardiovaskularnog tipa (npr. aritmiju ekstrasistole).

9 Monitoring srčane frekvence 207 Grafikon 23. Scatterogram vrednosti jutarnje frekvence srca izmerene u R-R mernom intervalu Softver izračunava ukupnu snagu svih frekvencionih opsega Tot. POWER (eng. Total Power) i snagu tri različita frekvenciona intervala (VLF, HF i LF). Svaki od njih ima različito fiziološko značenje. Polje veoma niske frekvencije VLF ( eng. Very Low Frequency) uključuje snagu manju od 0.04 Hz. Polje niske frekvencije (eng. Low Frequency) uključuje vrednosti između 0.04 i 0.15 Hz i polje visoke frekvencije (eng. High Frequency) vrednosti između 0.15 i 0.40 Hz. Primer: Tabela 38. Analiza bazalnog stanja merenog u R-R intervalu Datum SD Index stda Index stdb RMSSD Tot. POW VLF Pow LF Pow HF Pow LF/HF (%) Napomene za generalnu analizu tokom dužeg vremenskog perioda: SD Raste (povećana parasimpatička modulacija / pozitivni efekti treninga) Opada (povećana simpatička modulacija / negativni efekti treninga)

10 208 Dijagnostika treniranosti sportista Tot. POWER Raste (povećana parasimpatička modulacija / pozitivni efekti treninga) Opada (povećana simpatička modulacija / negativni efekti treninga) VLF, LF, HF Raste (povećana parasimpatička modulacija / pozitivni efekti treninga) Opada (povećana simpatička modulacija / negativni efekti treninga) LF / HF Raste ( Parasimpatička modulacija je smanjena u poređenju sa simpatičkom, negativni efekti treninga) Opada (Parasimpatička modulacija je povećana u poređenju sa simpatičkom, pozitivni efekti treninga) Uz pomoć Scatterogramskog grafika uočava se koje stanje vegetativnog nervnog sistema preovladava ( simpatičko ili parasimpatičko). Jutarnju srčanu frekvencu treba meriti uvek u približno isto vreme i pod istim okolnostima. Frekvencu srca regulišu nervni i hemijski mehanizmi koji deluju na srčani mišić. Simpatički deo vegetativnog nervnog sistema podiže srčanu frekvencu, a parasimpatički ga snižava. Među faktore simpatičkog sistema spadaju kateholamini (epinephrine i norepinephrine), adrenalin i noradrenalin koji se luče u stanju uzbuđenosti i straha (ubrzava se depolarizacija sinusnog noda, a time i rada srca). Kateholamini značajno povećavaju kontrakciju srčanog mišića. Tu spadaju i hemijske supstance sa sličnim uticajem - simpatomimetički stimulansi (ephedrine i izophrenaline). Moć delovanja simpatičkog sistema i frekvence srca povećavaju i bolesti, kao što je tireotoksikoza. Parasimpatički kočeći mehanizam frekvence srca, deluje preko nervus vagusa. Na ćelijskom nivou delovanje parasimpatikusa se sprovodi sa otpuštanjem acetilholina (vagalna stimulacija nema značajnog efekta na kontrakciju srčanog mišića). Ako delovanje te supstance usporimo sa holinergičnim lekovima, kakav je atropin (beta blokator), usporavanje frekvence srca je preko vagusa slabije. Ortostatska proba Kontrola jutarnjeg pulsa putem Ortostatske probe je namenjena praćenju uticaja treninga i analizi povratne informacije, koju organizam ovim putem emituje. Ova metoda se bazira na praćenju namerno isprovociranih promena krvnog pritiska.

11 Monitoring srčane frekvence 209 Test se obavlja na sledeći način: Sportista u ležećem relaksirajućem položaju ima zadatak da svoje vitalne funkcije spusti na najniži mogući nivo. Nakon isteka 15 minuta zabeleži se vrednost srčane frekvence. Iz vodoravnog položaja ispitanik prelazi u horizontalni i nakon 15 sekundi, zapiše novu vrednost pulsa. Treba oduzeti vrednosti srčane frekvence izmerene u stojećem stavu od vrednosti dobijene nakon 15 sekundi, izmerene u ležećem stavu. Ukoliko je razlika veća od 15 do 20 otk/min, sa velikom verovatnoćom se može zaključiti da je ispitanik nije dovoljno oporavljen od prethodnog treninga i da postoji opasnost od pojave pretreniranosti. Ovako dobijeni rezultati su veoma individualni, pa ih kao takve treba i posmatrati. Redovnim vršenjem probe na prethodno opisan način, moguće je utvrditi upravo tu individualnost ( ne treba odmah generalizovati dobijene rezultate). Grafikon koji se dobio unošenjem svih prosečnih vrednosti srčane frekvence merenih ortostatskom metodom, može pomoći pri planiranju treninga i upravljanju sportskom formom. Razlika između srčane frekvence merene u ležećem i stojećem stavu je najmanja, kada je sportista na vrhuncu sportske forme. Grafikon 24. Prosečne vrednosti FS izmerene tokom ortostatske probe Srčana frekvenca tokom treninga i oporavka Analiza podataka dobijenih tokom treninga omogućava bolje planiranje treninga i pripremu za predstojeća takmićenja, kao i analizu

12 210 Dijagnostika treniranosti sportista trenutnog stanja treniranosti i eventualne pretreniranosti. Memorisanjem podataka na svakom takmičenju i treningu tokom takmičarske sezone, trener i sportista su u mogućnosti da sagledaju kompetnu sliku ukupno provedenog vremena po zonama opterećenja. Na osnovu podataka trener može izvući generalne smernice (ciljeve i zadatke) plana treninga za narednu takmičarsku sezonu. Softver (Polar ProTrainer 5) ima mogućnost analize memorisanih podataka na način da pokazuju koliko je sportista tokom treninga boravio u predviđenoj zoni intenziteta, koliko iznad, a koliko ispod te zone. Na osnovu unetih podataka u dnevnik treninga, subjektivnog osećaja zamora i jutarnjeg pulsa, moguće je doći do zaključka: Koje su to kvantitativne količine određene zonama treninga, koje bi morale biti korigovane i prilagođene trenutnim sposobnostima sportiste. Brzina oporavka se može pratiti preko vrednosti srčane frekvence u prvoj minuti opravka, nakon izvršenog testa maksimalnog napora. Grafikon 25. Analiza vremena regeneracije ( engl. Recovery Time), nakon dostizanja maksimalnog opterećenja Na primeru se vidi da je sportista na testu, tri minute nakon dostignutog maksimalnog napora, imao srčanu frekvencu nižu za 62 otkucaja. Šta ovaj podatak tačno znači za sportistu, biće jasno tek kada se nakon drugog testiranja uporede oba dobijena rezultata. Ako u

13 Monitoring srčane frekvence 211 istom vremenskom intervalu odmora vrednost srčane frekvence bude viša nego što je bila na prvom testiranju, znači da je brzine oporavka veća. Trenažni intenzitet Trenažni intenzitet po Karvonenu Metoda po kojoj se prvo utvrdi maksimalna vrednost srčane frekvence (FSmax). Od maksimalne srčane frekvence se odu zima srednja vrednost tri izmerene vrednosti srčane frekvence u miru (FSmiru), čime se dobija rezerva srčane frekvence. Ona se množi sa željenom vrednošću intenziteta (%) i na taj rezultat se dodaje vrednost srčane frekvence u miru. Dobijena vrednost predstavlja trenažni prag za željeni intenzitet. FSmax (otk/min) - FS u miru = Rezerva srčane frekvence, Rezerva FS x Intenzitet (%) + FS u miru = Trenažni prag, Primer: = 148, 148 x 80% = 118, = 170 Trenažni prag za 80% intenziteta je na pulsu od 170 otk/min. U tabeli 39. su prikazane vrednosti srčane frekvence dobijene uz pomoć Karvonenove formule, za različite trenažne intenzitete opterećenja. Uzima se u razmatranje individualna razlika srčane frekvence u miru (FSmir). Tabela 39. Trenažni intenzitet određen po Karvonenovoj formuli Oporavak A1 A2 E1 E2 AN1 FSmir Int. 60% 60% 70% 70% 80% 80% 85% 85% 90% 90% 95% 95% FSmax

14 212 Dijagnostika treniranosti sportista Sažetak U težnji za postizanjem vrhunskih rezultata, danas se u treningu primenjuju ekstremno visoka opterećenja. Usled toga, neophodna je redovna i permanentna kontrola. Optimalna opterećenja podrazumevaju precizno određivanje ciljnih zona opterećenja kotrolisanih putem srčane frekvence. Svaka od njih dovodi do specifičnih adaptacija i strogo je individualna. Nije retko čuti sportistu koji kaže da im je trener na ruci (misleći pri tom na nošenje savremenog monitora srčane frekvence na ruci tokom fizičke aktivnosti). Pored dijagnostike (preko niza različitih za sport specifičnih testova), kontrole i praćenja stanja treniranosti i stepena opterećenosti sportiste u određenoj sportskoj aktivnosti, ovi tzv. "Heart rate monitor" predstavljaju izvanredno preventivno sredstvo u otkrivanju abnormalnosti srčanog ritma.