O čemu će biti reči... MSc Dragoljub Z. VELJOVIĆ Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke Deligradska 27, Beograd Analiza aktivnosti fudbalera tokom utakmice (prema poziciji u timu, nivou takmičenja, zamoru...) Profil vrhunskih fudbalera (telesna struktura, motoričke i funkcionalne sposobnosti) Za početak... Fudbal predstavlja sportsku igru u kojoj se međusobno nadmeću dveekipeod 11 članova (10 igrača + 1golman) Igra se odvija na terenu pravougaonog oblika dimenzija 90 120 m dužine i 45 90 m širine (za međunarodne utakmice 100 110 m x 64 75 m) Trajanje igre je ograničeno na 45 po poluvremenu, a igraju se 2 poluvremena sa pauzom izmeđunjihod15minuta Svaki sport, pa tako i fudbal, postavlja određene zahteve pred sportiste. U fudbalu ti se zahtevi mogu podeliti u četiri i segmenata: tehnički, taktički, fizički i psihološki zahtevi Danas pričamo o... Fizičkim zahtevima fudbalske igre Postoje četiri temeljna načina procene fizičkih zahteva fudbalske igre, a to su: analiza aktivnosti igrača utoku utakmice analiza fiziološkog opterećenja igrača tokom utakmice analiza morfoloških, motoričkih i funkcionalnih karakteristika igrača analiza povreda ufudbalu Analiza aktivnosti igrača u toku utakmice Fudbal se može opisati kao kompleksna aktivnost acikličnog intervalnog karaktera. Aktivnosti koje igrači izvode u toku utakmice mogu se podeliti u dve kategorije, i to: aktivnosti bez lopte (u proseku preko 95% efektivne igre) aktivnosti sa loptom 1
U toku fudbalske utakmice vrhunski fudbaleri naprave u proseku od 1200 do 1400 različitih promena aktivnosti, menjajući ih svakih 4 6 sekundi. Kao globalni pokazatelj fizičkih zahteva fudbalske igre koristi se ukupna pređena udaljenost tokom utakmice. Danas, vrhunski fudbaleri u proseku pređu između 10 i 13 km na utakmici (od toga samo oko 2% u kretanju sa loptom), dok golmani pređu oko4km Kod vrhunskih ženskih igrača, kao i mladih (U19 i U20), te se vrednosti kreću između 9,5 i 11,5 km Prikaz relativnog trajanja različitih aktivnosti kod vrhunskih fudbalera tokom igre Sprintanje 1% Brzo trčanje 3% Trčanje 8% Trčkaranje 30% Stajanje 15% Hodanje 43% Ukoliko bi se vremenski procenti pretvorili u pređenu udaljenost, tada bi profesionalni igrač: hodao oko 4km (između 3,2 i 4,7 km) trčkarao oko 4,5 km (između 3,4 i 6,1 km) trčao umereno brzo oko 1,8 km (između 1,2i2,7 km) trčao brzo oko 0,7 km (između 0,4i1km) sprintao oko 0,3 km (između 0,2 i 0,4 km) Hodanje Trčkaranje Trčanje Brzo trčanje Sprintanje Stajanje Utokuutakmiceigrač napravi u proseku oko 30 35 sprinteva (žene oko 20 25), pri čemu svaki sprint prosečno traje 2 sekunde, Fudbalerutokuutakmiceizvedeprosečno 15 20 duela sa protivnikom, oko 10 skokova i udaraca glavom, Iznenađuje činjenica da fudbaler u igri prosečno napravi između 600 i 800 različitih okreta, od kojih je više od 80% za manje od 90 stepeni Ovaj podatak jasno govori o značaju agilnosti u fudbalu. Napravi oko 40 50 kontakta sa loptom, te oko 20 driblinga i 30 dodavanje lopte... 2
Ako aktivnosti visokog intenziteta (sprintevi, udarci, dueli...) stavimo u odnos sa aktivnostima niskog intenziteta (stajanja, hodanja i trčanja laganim intenzitetom), dobijamo odnos 1:7 Drugim rečima, nakon svake 4 sekunde intenzivnog anaerobnog rada igrač provede oko 28 sekundi u aerobnom radu niskog intenziteta Analize aktivnosti mlađih uzrasta pokazale su da tokom 60-minutne (U12 i U15), odnosno 80- minutne igre (U17) igrači prosečno pređu oko 6.2, 7.1 i8.6 km. Interesantno, t deo pojedinih ih oblika kretanja u ukupnoj pređenoj distanci kod mlađih fudbalera sličan je onom zabeleženom kod odraslih igrača. Udaljenost koju pređu igrači uigri,kaoiostale njihove nespecifične i specifične aktivnosti variraju u zavisnosti od više činioca, među kojima su: pozicija igrača uigri kvalitativni nivo takmičenja zamor Pozicija u igri Do sada su se fudbaleri na terenu najčešće delili radi analize njihove aktivnosti na odbrambene bene igrače, igrače sredine terena (vezne igrače) i napadače, Međutim uočene su razlike u pređenoj distanci i unutar navedenih pozicija, te je iz tog razloga napravljena sledeća podela igrača: centralni igrači odbrane, bočni igrači odbrane, centralni igrači sredine terena, bočni igrači sredine terena i napadači. Razlike između odbrambenihbenih igrača, igrača sredine terena i napadača (Bangsbo, 2004) 0-11 km/h 11.1-14 km/h 14.1-19 km/h 19.1-23 km/h >23 km/h UKUPNO Srednji odbrambeni igrači 5.5 km 1.3 km 1.3 km 0.6 km 0.4 km 9.1 km Liga šampiona 7.1 km 1.4 km 1.4 km 0.4 km 0.2 km 10.5 km Bočni odbrambeni igrači 5.6 km 1.8 km 1.9 km 0.8 km 0.5 km 10.6 km Liga šampiona 7.0 km 1.6 km 1.7 km 0.7 km 0.4 km 11.4 km Srednji vezni igrači 5.7 km 1.8 km 1.9 km 0.7 km 0.4 km 10.5 km Liga šampiona 7.0 km 2.0 km 2.1 km 0.6 km 0.3 km 12.0 km Bočni vezni igrači 5.6 km 1.8 km 1.9 km 0.8 km 0.5 km 10.6 km Liga šampiona 7.0 km 1.7 km 2.0 km 0.8 km 0.4 km 11.9 km Napadači 5.3 km 1.5 km 1.6 km 0.7 km 0.4 km 9.5 km Liga šampiona 7.0 km 1.6 km 1.7 km 0.6 km 0.4 km 11.3 km 3
Pored pređene udaljenosti različitim tempom, igrači na različitim pozicijama razlikuju se i prema specifičnostima u igri. Igrači sredine terena izvedu znatno veći broj aktivnosti sa loptom u odnosu na igrače na ostalim pozicijama, dok igrači odbrane i napada izvedu prosečno 20 skokova i udaraca glavom, dok ih vezni igrači izvedu samo oko 10... Prosečna učestalost ponavljanja aktivnosti sa loptom kod vrhunskih engleskih fudbalera tokom utakmice (Marković i Bradić, 2008) Pozicija u igri Napadači Vezni igrači Odbrambeni igrači Dugačka dodavanja po vazduhu 1 do 2 7 10 Kratka dodavanja po vazduhu 9 5 7 Kratka dodavanja po zemlji 14 27 9 Primanja desnom nogom 15 23 12 Primanja levom nogom 6 11 5 Driblinzi (varanja) 18 23 12 UKUPNO 102 140 90 Što se tiče golmana... Hodanje Sporo Hodanje napred Brzo trčanje Sprint UKUPNO u nazad trčanje 1.6 km 1.0 km 0.7 km 0.5 km 0.2 km 4.0 km Kvalitativan nivo takmičenja Uproseku,igrači kojiigrajuligušampionapređu 1 1.5 km više od igrača koji igraju samo u nacionalnom prvenstvu. Najveće razlike između vrhunskih i prosečnih fudbalera vidljive su u količini aktivnosti visokog intenziteta. Zamor Istraživanja u poslednjih 20 godina jasno su pokazala kako igrači uprosekupređu 5 10% manju udaljenost u drugom nego u prvom poluvremenu. Nekada... Međutim, najnovija istraživanja španskih italijanskih naučnika pokazala su nešto drugo... i Sve je manja razlika u strukturi kretanja vrhunskih fudbalera tokom oba poluvremena. 4
Danas... Prvo poluvreme Drugo poluvreme 0-11 km/h 3.50 km 3.54 km Profil vrhunskog fudbalera Pod ovim se podrazumevaju temeljna morfološka i motoričko-funkcionalna svojstva fudbalera. 11.1-14 km/h 0.85 km 0.80 km 14.1-19 km/h 0.90 km 0.87 km 19.1-23 km/h 0.30 km 0.30 km >23 km/h 0.16 km 0.16 km S loptom 0.10 km 0.11 km UKUPNO 5.71 km 5.68 km Telesna struktura fudbalera Prosečna visina fudbalera, bez golmana je 181 cm, dok je prosečna telesna masa 75 kg. Golmani i centralni odbranbeni igrači su u proseku nešto viši i teži. Kod vrhunskih fudbalera zabeležen je relativno nizak procenat telesnih masti od oko 10%. Nešto veće vrednosti zabeležene su kod golmana (oko 12-14%) i kod vrhunskih fudbalerki (15-16%). Aerobna izdržljivost Maksimalna a potrošnja kiseonika netreniranih osoba i vrhunskih sportista različitih disciplina Pod njom se podrazumeva sposobnost fudbalera da u aktivnostima u kojima učestvuju velike mišićne grupe, zadato opterećenje savladava što je duže moguće, pri čemu se energija za rad dobija uglavnom aerobnim putem, odnosno uz prisustvo kiseonika... Ona zavisi od aerobnih sposobnosti fudbalera, među kojima posebno treba istaknuti maksimalnu potrošnju kiseonika i anaerobni prag. 5
Brzina trčanja na anaerobnom pragu netreniranih osoba i vrhunskih sportista različitih disciplina Anaerobna izdržljivost Predstavlja sposobnost igrača daštodužeradi pri intezitetu koji je blizak maksimalnom. Upravo su najznačajnije aktivnosti (sprintevi sa loptom i bez nje, skokovi, promene smera kretanja, udarci, dueli...) anaerobnog karaktera. Ona zavisi od anaerobnog kapaciteta i anaerobne snage... Snaga Predstavlja sposobnost fudbalera da savlada spoljašnji otpor ili da mu se suprotstavi mišićnim naprezanjem. Fudbal je sport u kojem do izražaja dolaze svi oblici mišićne snage, i to: maksimalna ki snaga eksplozivna snaga mišićna izdržljivost (repetitivna snaga) Stim da nijedan od ovih oblika snage nije potrebno razvijati do maksimuma. Maksimalna snaga U toku utakmice fudbaler izvede više od 100 vrlo intenzivnih aktivnosti (ubrzanja, zaustavljanja, odraza, doskoka...) koji zahtevaju proizvodnju velike sile u određenim mišićnim grupama. U nedavnoj studiji norveških stručnjaka dokazana je visoka povezanost između maksimalne snage mišića opružača nogu i visine vertikalnog skoka, kao i brzine sprinta na 10 i 30 metara. Eksplozivna snaga Predstavlja sposobnost fudbalera da proizvede maksimalnu snagu u kratkom vremenskom intervalu, odnosno tzv. brzu snagu koja je dominantni parametar snage u fudbalu. Francuski stručnjaci pokazali su kako vrhunski fudbaleri imaju značajno veću startnu brzinu od prosečnih fudbalera. Takođe je utvrđeno da trening snage u toku pripremnog perioda smanjuje rizik od povreda. 6
Mišićna izdržljivost Omogućava fudbaleru da proizvodi mišićnu silu utoku90minutaigre. Drugim rečima, fudbaler, bez odgovarajuće izdržljivosti mišića nogu, trupa, ruku i ramena, ne bi bio u stanju da izvodi eksplozivne, ali ni druga kretanja u toku fudbalske utakmice. Brzina i agilnost Osim aerobne i anaerobne izdržljivosti, sposobnosti po kojima se najviše razlikuju vrhunski i prosečni fudbaleri jesu brzina i agilnost. Kombinacija ovih sposobnosti omogućava fudbaleru brzu reakciju i brzo kretanje, brzo menjanje pozicije tela i njegovih delova u toku igre, kao i brzo i efikasno menjanje pravca kretanja u svim smerovima, i to sa loptom i bez nje. Fleksibilnost Predstavlja sposobnost koja omogućava slobodan opseg pokreta u zglobu. Za fudbal je značajnač optimalno razvijena fleksibilnost, naročito u zglobu kuka, kolena, stopala i donjem delu leđa. Takođe je dokazano, da dopunski trening fleksibilnosti u pripremnom i takmičarskom periodu samanjuje rizik od nastanka povreda. Ravnoteža Predstavlja sposobnost kontrole stabilne pozicije tela tokom stajanja ili kretanja. U fudbalu,ona je značajna za uspešnu kontrolu lopte i promene smera kretanja... Takođe igra važnu ulogu u prevenciji povreda kod fudbalera... Prikaz kondicionih sposobnosti relevantnih za uspeh u fudbalu (narandžastom bojom označene su najvažnije sposobnosti) Da rezimiramo... Maksimalna snaga Aerobna izdržljivost Ravnoteža Eksplozivna snaga Uspešnost u fudbalu Brzina i agilnost Mišićna izdržljivost Anaerobna izdržljivost Fleksibilnost U toku utakmice, vrhunski fudbaler u proseku izvede 1200 1400 različitih promena aktivnosti, Vrhunski fudbaleri pređu između 10 i 13 km utoku meča, Odnos trajanja aktivnosti visokog i niskog intenziteta kod fudbalera je 1:7, Najveću udaljenost u igri pređuigrači sredine terena i bočni igrači odbrane, a najmanju centralni odbranbeni igrači, Najvažnije kondicione sposobnosti za uspeh u fudbalu su aerobna i anaerobna izdržljivost, eksplozivna snaga, brzina i agilnost... 7
Dodatna literatura Za kraj... Bangsbo, J. (2004). Fitness training in soccer a scientific approach. Reedswain publishing, Spring City Marković, G., Bradić, A. (2008). Nogomet integralni kondicijski trening. Grafički zavod Hrvatske, Zagreb Nije važno da čovek zna mnogo stvari, već da ume korisno da ih upotrebi. (Tenison) Reilly, T. (1998). Science and soccer. E&FNSpon, Routledge MSc Dragoljub Z. VELJOVIĆ C t d lj žb j i t k k Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke Deligradska 27, Beograd 8