Српско социолошко друштво, Београд DOI 10.5937/kultura1340196N УДК 316.72(497.11) 198/... 316.752(497.11) 198/... оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА СР БИ ЈЕ НА РАС КР ШЋУ 20. И 21. ВЕ КА НЕ ДО ВР ШЕ НИ МО ДЕЛ Са же так: Овај рад је на стао на осно ву јед ног ис тра жи ва ња спрове де ног у За во ду за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка кра јем 1989. го ди не, са др жа ја и по ру ка са ве ли ке кон фе рен ци је одр жа не исте те го ди не у Же не ви и уви дом у ре ак ци је кул тур не јав но сти по водом ста ња у кул ту ри ов де и са да. Из ис тра жи ва ња под на зи вом Кул тур не по тре бе у бу дућ но сти и но ви мо де ли ор га ни зо ва но сти кул ту ре, спро ве де ним за по тре бе Од бо ра за тре ћи ми ле ни јум СА НУ, ис ко ри шће ни су ин тер вјуи са пред став ни ци ма кул тур не јав ности, но ви на ри ма кул тур них ру бри ка штам па них и елек трон ских ме ди ја и пред став ни ци ма тзв. ре пре зен та тив не јав но сти, про фесо ри ма уни вер зи те та, књи жев ни ци ма, ар хи тек та ма итд. Ме ђуна род на кон фе рен ци ја одр жа на у Же не ви под на зи вом Пакт за бу дућ ност и под на сло вом Фак то ри син те зе еко но ми је, кул ту ре и ко му ни ка ци ја, пру жи ло нам је са гле да ва ње јед ног са свим но вог при сту па урав но те жа ва њу од но са ова три та ко ва жна по ља у сва ком дру штву. Нај зад, ана ли зом штам па них ме ди ја у по след њих шест ме се ци, с об зи ром на све ве ће не за до вољ ство у ре до ви ма не са мо умет ни ка и струч ња ка, на сто ја ли смо да пре по зна мо ставо ве кул тур не јав но сти и њи хо ву оце ну узро ка не за до во ља ва ју ћег ста ња. Све то, об је ди ње но, по сма тра се у окви ру кон цеп та ин телек ту ал ног по ља, ко је, као део гло бал ног дру штве ног про сто ра, те жи да функ ци о ни ше као сим бо лич ки про стор. Не до вр ше ност мо де ла у кул ту ри огле да се у то ме да ни је пре о вла дао је дан чисти ји мо дел у ко ме се не би су ко бља ва ли оста ци ста рог мо де ла и у ко ме би до ми ни ра ли урав но те же ни од но си из ме ђу др жав не интер вен ци је, сло бод ног тр жи шта и са мо ор га ни зо ва но сти глав них ак те ра на ин те лек ту ал ном по љу. Кључ не ре чи: кул тур не по тре бе, ин те лек ту ал но по ље, кул тур на јав ност, ор га ни зо ва ност кул ту ре, син те за дру штве них по ља 196
Ка да у овом кон тек сту го во ри мо о кул ту ри, ми сли мо на укуп ност ин те лек ту ал ног и умет нич ког ства ра ла штва, са но си о ци ма тог ства ра ла штва, на уста но ве и ор га ни за ци је кул ту ре тре ба увек пра ви ти раз ли ку из ме ђу та два пој ма на умет нич ка и струч на удру же ња, на фон до ве и из во ре фи нан си ра ња и њи хо ве но си о це, нај зад, на све оне ко је нази ва мо пу бли ком у нај ши рем сми слу те ре чи, на по зо ри шну, му зич ку, филм ску, чи та лач ку пу бли ку и све дру ге вр сте и то и у исто риј ској пер спек ти ви и у хо ри зон ту са вре ме но сти. Све то чи ни, у бур ди је ов ском сми слу, ди на мич но ин те лек туал но по ље са сво јим за ко ни то сти ма. Сва ко вре ме, сва ко друштво, сва ка др жа ва има свој тип ин те лек ту ал ног по ља, а оно опет у хи је рар хиј ској струк ту ри оста лих по ља по ли тич ког, при вред ног, ме диј ског итд. има сво је ме сто. Кул тур на ри зни ца Ср би је је ве ли ка, али је у раз ли чи тим пери о ди ма, на ро чи то у 20. ве ку, би ла раз ли чи то ак ти ви ра на, не јед на ко функ ци о нал на у по је ди ним сег мен ти ма, па се тако го во ри о кул ту ри ко јој је др жа ва да ва ла пе чат, тзв. са мо управ ној кул ту ри и, нај зад, о тр жи шној кул ту ри или кул ту ри у тран зи ци ји. Све су то, ме ђу тим, по ли тич ко-еко ном ске етике те, а су шти на кул ту ре огле да се у ње ном кул тур ном ле гити ми те ту, на чи ну сти ца ња тог ле ги ти ми те та и на тој основи вр ше њу основ не функ ци је за до во ља ва њу по сто је ћих, под сти ца њу и ства ра њу но вих кул тур них по тре ба. Оту да је тај по јам ин те лек ту ал ног по ља та ко те о риј ско-ме то до лошки пло дан. Фран цу ски со ци о лог Пјер Бур ди је (1930-2002) тај по јам је обра зло жио у свом есе ју Ин те лек ту ал но по ље и ства ра лач ка за ми сао, а на кул тур не при ли ке у Ср би ји при ме нио ау тор овог са оп ште ња. 1 Ин те лек ту ал но по ље је, пре све га, део дру штве ног про сто ра ко ји, по Бур ди јеу, тежи да функ ци о ни ше као сим бо лич ки про стор, по ље на ко ме се, као ау то ном ном, ја вља и су сре ће у про це су ства ра лач ке ко му ни ка ци је је дан чи сто ин те лек ту ал ни слој ко ји се и дефи ни сао на су прот еко ном ској, по ли тич кој и вер ској вла сти. По што је ау то но ми ја јед на од нај зна чај ни јих ка рак те ри стика ин те лек ту ал ног по ља, сте пен те ау то но ми је је исто риј ски усло вљен и, мо же се ре ћи, рет ко где се сре ће у чи стом ви ду. Сту пањ ау то но ми је по ља (а оту да и ста ње од но са сна га ко је се ус по ста вља ју) зна чај но ва ри ра ју сход но епо ха ма и на цио нал ним тра ди ци ја ма. 2 Има ју ћи у ви ду ове де фи ни ци је, посеб но ону да ин те лек ту ал но по ље увек те жи да функ ци о ни 1 Не ма њић, М. Ак ту ел ност пој ма у са вре ме ном кул тур ном кон тек сту, у: На сле ђе Пје ра Бур ди јеа: по у ке и на дах ну ћа (2006), Бе о град: Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју и За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, стр. 65-75. 2 Бур ди је, П. (2003) Пра ви ла умет но сти, Бе о град: Све то ви, стр. 34. 197
ше као симбо лич ки про стор, мо же мо да за кљу чи мо да је у свим фа за ма свог раз во ја, као це ло ви то по ље, кул ту ра у 20. ве ку, ка ко год те фа зе на зва ли, има ла раз ли чи ту сим бо лич ку ди мен зи ју с по себ ним на гла ском на уло зи др жа ве и ње ном дик та ту, на тзв. са мо у пра вља чи ма у кул ту ри као де лу са моу прав ног дру штве ног си сте ма и, нај зад, на све ре гу ли шу ћој уло зи тр жи шта. Ни је дан од ових мо де ла, бо ље ре ћи ква зи мо де ла, не од го ва ра, у ства ри, пој му ау тен тич ног ин те лек туал ног по ља. Кул ту ра у Ср би ји је до овог тран зи ци о ног пе рио да про шла, као што је ис так ну то, не ко ли ко фа за. Оста ју ћи у окви ру пој ма ин те лек ту ал ног по ља, а не по ли тич ко-економ ских ка те го ри ја, ва жно је да уо чи мо упра во ову ге не зу и ево лу ци ју ин те лек ту ал ног по ља Ср би је у раз до бљу од пе десе так го ди на. Ин те лек ту ал но по ље, чи ји нам се обри си пома ља ју већ сре ди ном 60-тих го ди на 20. ве ка, и ко је сво ју пуно ћу до би ја то ком сле де ћих де це ни ја, не сум њи во има дру ге ка рак те ри сти ке, да ле ко је отво ре ни је и, иа ко и да ље ни је пот пу но ау то ном но, из гра ди ло је свој тип ле ги ти ми те та, добрим де лом и на ау то ри те ту на уч не, књи жев не и умет нич ке кри ти ке и плод не кул тур не про дук ци је у це ли ни. 3 По чет ком овог, 21. ве ка, до ла зи до јед ног по ли тич ког, дру штве ног, економ ског и, на рав но, кул тур ног пре о кре та и ово нај но ви је раз до бље од ок то бра 2000. до да нас (са оп ште ње је из 2005.), с об зи ром на то да је још увек све у пре ви ра њу, нај те же је про це њи ва ти има ју ћи у ви ду сло же ност ин те лек ту ал ног поља и све про тив реч но сти ко је су пра ти ле ње го ву ди на ми ку то ком про те клих де це ни ја. 4 У ме ђу вре ме ну, не ке на ци о налне уста но ве кул ту ре су ди рект но угро же не у свом функ цио ни са њу, не за до вољ ство ин те лек ту ал но-умет нич ког сло ја је све ве ће, из два ја ња за кул ту ру су све ма ња, а моћ кул тур ног по тр о ша ча све сла би ја. Не до пу сти вих 0,62 од сто за кул ту ру: ако при хва ти мо су ге сти ју вла сти да кул ту ра ни је ва жна, пре тво ри ће мо се у дру штво по тр о ша ча. 5 По ве зу ју ћи вре ме са да шње, кроз из ра же не ста во ве кул турне јав но сти, пре све га ства ра ла ца, са вре ме ном на го ве штених про ме на кра јем 20. ве ка, ко је су до шле до сво је ар тику ла ци је и фор му ла ци је у ве ли ком ис тра жи ва њу За вода за про учавање кул тур ног раз вит ка Кул тур не по тре бе у 3 Не ма њић, М. Ак ту ел ност пој ма у са вре ме ном кул тур ном кон тек сту, у: На сле ђе Пје ра Бур ди јеа: по у ке и на дах ну ћа (2006), Бе о град: Ин сти тут за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју и За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, стр. 71. 4 Исто, стр. 72. 5 Ди ми три је вић, М. (19. но вем бар 2012) Не до пу сти вих 0,62 од сто за култу ру раз го вор са Ду шаном Па ун ко ви ћем, По ли ти ка 198
будућ ности и но ви мо де ли ор га ни зо ва но сти кул ту ре 6, а кроз при зму јед не ме ђу на род не кон фе рен ци је под на зи вом Пакт за бу дућ ност, по ку ша ћу да ба цим не што ви ше све тла на кул ту ру у тран зи ци ји и да по ку шам, бар де ли мич но, да одго во рим на пи та ње ка ква је пер спек ти ва кул ту ре у Ср би ји у тран зи ци о ним усло ви ма. Ака де мик Алек сан дар Де спић, пред сед ник СА НУ у то вре ме и осни вач и пред сед ник Од бора за тре ћи ми ле ни јум ове уста но ве, дао је под стрек, у оквиру ни за ис тра жи ва ња, и на ве де ном ис тра жи ва њу, а Ра дио ро ман ске Швај цар ске ор га ни зо вао је у ок то бру 1989. го ди не кон фе рен ци ју под пу ним на зи вом Фак то ри син те зе еко номи је, кул ту ре и ко му ни ка ци је. 7 Да прет ход но, ипак, ви ди мо, ко ји је то кул тур ни по тен цијал на ин те лек ту ал ном по љу Ср би је, ко ји мо же мо на зва ти и кул тур ном ри зни цом. 8 У Ср би ји је, пре ма по пи су 1991., по след њем по пи су у 20. ве ку, у број ним уста но ва ма и на раз ли чи тим по сло ви ма у кул ту ри ра ди ло укуп но 376.925 струч ња ка и умет ни ка. У 15 ре пре зен та тив них умет нич ких удру же ња би ло је пре ко 5.000 чла но ва, а у де се так на уч них и струч них пре ко 6.000. У то вре ме, на пре ла ску ве ко ва, Ср бија је има ла 119 му зе ја са 1.340 струч ња ка и оста лог осо бља, 47 ар хи ва, са 777 за по сле них, 15 спе ци ја ли зо ва них за во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, са укуп но 400 за по сле них. Укуп но је, да кле, у обла сти за шти те кул тур них до ба ра дело ва ла 181 уста но ва, са пре ко 2.500 за по сле них. У мре жи на ци о нал них, би бли о те ка ви со ко школ ских уста но ва, специ јал них и оп ште на уч них би бли о те ка би ло је 464 уста но ва, у ко ји ма је на би бли о теч ким по сло ви ма ра ди ло 1.167 за после них. Нај ши ра је, ме ђу тим, мре жа на род них би бли о те ка, ко ја је об у хва та ла 904 уста но ве, у ко ји ма је ра ди ло 1.635 рад ни ка. Пре ма по да ци ма за 1993. го ди ну, у Ср би ји је би ло 35 про фе си о нал них по зо ри шта, 25 у цен трал ној Ср би ји, 7 у Вој во ди ни и 3 у АП Ко со во и Ме то хи ја. У свим овим позо ри шти ма би ло је за по сле но 2.630 осо ба. Та ко је у Ср би ји де ло ва ла укуп но 761 уста но ва кул ту ре. Шта је од све га то га оста ло у 21. ве ку, шта је и да ље у функ ци ји а шта је уга ше но или при вре ме но ван функ ци је, мо же се ви де ти из ба за пода та ка За во да за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка за пе ри од 2001-2010. го ди не. Пе р со нал на струк ту ра у свим овим или 6 Не ма њић, М., Ми нић, А. и Ди вац, А. (1989) Кул тур не по тре бе у бу дућно сти и но ви мо де ли ор га ни зо ва но сти кул ту ре, Бе о град: За вод за про уча ва ње кул тур ног раз вит ка (дак ти ло гра фи са но) 7 Не ма њић, М. (1989) Пакт за бу дућ ност: Еко но ми ја, кул ту ра и ко му ника ци је у син те зи, Но ви Сад: РТВ, те о ри ја и прак са, стр. 183-191. 8 Не ма њић, М. Кул тур на ри зни ца Ср би је у со ци јал но-кул тур ном окру жењу, у: Кул тур на ри зни ца Ср би је (1996) Бе о град: Идеа, стр. 220-230. 199
го то во свим уста но ва ма се у по след њој де це ни ји си гур но ме ња ла, на ро чи то на ру ко во де ћим ме сти ма. На гло бал ном дру штве ном пла ну, упра вљач ки слој у сфе ри кул ту ре, оличен у ми ни стри ма кул ту ре, та ко ђе је, за по след њих два де сетак го ди на, пре тр пео мно ге про ме не у скла ду са про ме на ма по ли тич ке струк ту ре. Са мо у пе ри о ду од 1991-2001. го ди не на че лу ре сор ног ми ни ста р ства за кул ту ру про ме ни ло се 4 лич но сти (Жељ ко Си мић, Ђо ка Сто ји чић, Ми о драг Ђу кић и др На да По по вић-пе ри шић). Не оце њу ју ћи учи нак ни једног од ових ми ни ста ра, сви су они би ли у ман да ту со ци јали стич ке вла де, мо же се са мо на по ме ну ти да су све то би ли ин те лек ту ал ци, ме ђу ко ји ма по себ но ме сто при па да јед ној да ми. За ни мљи ва је лич ност Ми о дра га Ђу ки ћа, ко ји је дошао из ре до ва Со ци ја ли стич ког са ве за рад ног на ро да и ни је остао цео ман дат. С про ме ном ко ја на ста је 5. ок то бра 2000. го ди не, ми ни стри кул ту ре се би ра ју из ре до ва по бед нич ке ко а ли ци је, па је та ко пр ви ви со ки др жав ни чи нов ник на тој ду жно сти био Бра ни слав Ле чић, глу мац. До ак ту ел ног мини стра Бра ти сла ва Пет ко ви ћа, на овој ду жно сти су би ли Дра ган Ко ја ди но вић (СПО), фи ло лог, Во ја Бра јо вић (ДС), глумац, Не бој ша Бра дић (Г17 плус), по зо ри шни ре ди тељ и Пре драг Мар ко вић (Г17 плус), но ви нар, из да вач, пред седник На род не скуп шти не Републике Ср би је. По себ ну па жњу сва ка ко за слу жу је њи хо ва уло га на ин те лек ту ал ном по љу у сми слу ње го вог про фи ли са ња као ау то ном ног или одр жа вања по ли тич ког ле ги ти ми те та над кул ту ром. Ме ђу тим, мо гу ће је, а чи ни се да има и сми сла, у окви ру ове те ме на ве сти ди рек то ре За во да за про у ча ва ње кул турног раз вит ка у пе ри о ду 1997-2012. го ди не. Го ди на 1997. је узе та као по ла зна, јер је тек та да за ди рек то ра по ста вљен Ду шан Ч. Јо ва но вић (у пе ри о ду од 1991-1997., по сле од ласка из За во да др Ми ло ша Не ма њи ћа, вр ши о ци ду жно сти су би ли мр Три во Ин ђић, др Бра ни мир Стој ко вић и Ми ли во је Ива ни ше вић, ис тра жи ва чи из ове уста но ве). С ок то бар ском про ме ном вла сти, на че ло ове уста но ве до ла зи др Ве сна Ђукић-Дој чи но вић (ДСС), кул ту ро лог, ко ја не ће ду го оста ти на овој ду жно сти. Др Ву ка шин Па вло вић (ДС), про фе сор Фа кул те та по ли тич ких на у ка, сле де ћи је ди рек тор, ко ји је у оба вља њу ове ду жно сти био по де љен из ме ђу оба ве за на фа кул те ту и ра да у овој ис тра жи вач кој уста но ви. Нај зад, 2008. го ди не за ди рек то ра до ла зи Алек сан дар Ла за ре вић (Г17 плус), глу мац На род ног по зо ри шта у Ни шу и пре до ласка на ову ду жност пред сед ник Од бо ра за кул ту ру На род не скуп шти не Ср би је. Сва ки од ових ди рек то ра оста вио је свој пе чат на ра ду ове је дин стве не струч но-на уч не ис тра жи вачке уста но ве, до во дио сво је љу де, ако та ко мо же да се ка же, у пр вој фа зи са Фа кул те та драм ских умет но сти, али, по том, 200
и са дру гих фа кул те та, та ко да да нас у уста но ви има и соци о ло га, ет но ло га, по ли ти ко ло га, исто ри ча ра умет но сти и дру гих про фи ла. Пред крај 2012, го ди не, над овом уста но вом над ви ла се опасност да бу де, у окви ру ра ци о на ли за ци је др жав не упра ве, уки ну та као су ви шна. Уз ве ли ку по др шку кул тур не јав но сти и раз у ме ва ње у Ми ни ста р ству кул ту ре и ин фор ми са ња, ова опа сност је за са да је от кло ње на. До ла ском Ма ри не Лу кић Цве тић, исто ри чар ке умет но сти, ко ја се у пу ној ме ри по свети ла основ ним за да ци ма ове уста но ве, осе ти ла се по но во ста бил ност у ра ду, ко ја је би ла уз др ма на. Из ис тра жи вач ког про гра ма За во да Два ис тра жи ва ња За во да за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка с кра ја 80-тих го ди на 20. ве ка, на ини ци ја ти ву пред сед ни ка СА НУ и Од бо ра за тре ћи ми ле ни јум, Алек сан дра Де спића, на ста ла су у вре ме већ на ста ју ће дру штве не, еко ном ске, по ли тич ке и кри зе кул ту ре, али и на го ве шта ја не ких но вих об ли ка и мо де ла ор га ни зо ва но сти кул ту ре. Пр во, под на зивом Но ве кул тур не по тре бе и ор га ни за ци је кул ту ре у Бе огра ду 9, има ло је за циљ да по ка же функ ци о нал ност од но сно дис функ ци о нал ност по сто је ћих ор га ни за ци ја кул ту ре библи о те ка, му зе ја, по зо ри шта итд. у кон тек сту кул тур них по тре ба. Дру го, под на зи вом Кул тур не по тре бе у бу дућно сти и но ви мо де ли ор га ни зо ва но сти кул ту ре 10 има ло је про јек тив ни ка рак тер и би ло, пре све га, окре ну то, кул тур ној јавно сти. Сва тро ји ца со ци о ло зи, ау то ри и ис тра жи ва чи ко ји су из нели дру го ис тра жи ва ње, има ли су у ви ду ра ди кал не про ме не на ци ви ли за циј ском хо ри зон ту. По ла зна тач ка раз ми шља ња о бу дућ но сти кул ту ре (на пра гу 21. ве ка ) је са зна ње о ве ликим про ме на ма: а) у тех нич ко-тех но ло шкој ре во лу ци ји (ко ја је на де лу) и б) у ве ли кој ин те лек ту ал ној ре во лу ци ји, бит ној про ме ни кул тур не (ду хов не) па ра диг ме. 11 Ка рак те ри стично је и јед но ме сто из ра да по зна тог со ци о ло га Ми ро сла ва Пе чуј ли ћа, ко ји пи ше На хо ри зон ту је и про ме на исто ријског ти па дру штва, од мо но лит них со ци јал них фор ма ци ја ка плура ли стич ком ти пу дру штва (ци ви ли за ци је). На су прот јед ном прин ци пу на ко ме се це ла дру штве на згра да уте мељу је: на при ват ној сво ји ни (ка пи та лу) и др жав ној мо ћи, 9 Не ма њић, М., Ми нић, А. и Ди вац, А. (1989) Кул тур не по тре бе у бу дућно сти и но ви мо де ли ор га ни зо ва но сти кул ту ре, Бе о град: За вод за про уча ва ње кул тур ног раз вит ка (дак ти ло гра фи са но) 10 Исто. 11 Исто, стр. 17. 201
дола зи до ком би на ци је прин ци па ко ја су ра ни је при па да ла са свим раз ли чи тим со ци јал ним си сте ми ма. 12 За овај рад из по ме ну тог ис тра жи ва ња тро ји це со ци о ло га иза бран је део ко ји се од но си на уло гу кул тур не јав но сти у са вре ме ној кул ту ри. Јир ген Ха бер мас је, као што је позна то, дао сјај ну ана ли зу јав ног мње ња у исто и ме ној књи зи, што нам је по слу жи ло као под ло га за обра зло же ње те о ријско-ме то до ло шког по ступ ка. Све ве ће по ду да ра ње др жа ве и дру штва до во ди до дез ин те гра ци је јав но сти ко ја је у јед ном пе ри о ду има ла по сред нич ку уло гу из ме ђу др жа ве и друштва. 13 Тре ба та ко ђе до да ти да је кул тур но тр жи ште, на ко је се да нас мно ги по зи ва ју, зна чи ло под сти цај кул тур ној произ вод њи у од ре ђе ној фа зи раз во ја дру штва и кул ту ре, али да оно у про ме ње ним дру штве ним и кул тур ним усло ви ма не мо же да ре ги стру је све кул тур не по тре бе. Иде је са ве ли ке кон фе рен ци је у Же не ви, под на зи вом Пакт за бу дућ ност, ко је ће се на ћи у кон тек сту овог дис кур са, ко ре спон ди ра ју са уло гом јав но сти ко ју смо узе ли као ре пер у овом ис тражи ва њу. Све ви ше уче сни ци по ста ју све сни сво је ме ђу за висно сти и но вих од го вор но сти ко је мо ра ју да пре у зму пре ма ко лек ти ви те ту. 14 Зна ча јан сег мент кул тур не јав но сти у на шем ис тра жи ва њу чи не но ви на ри кул тур них ру бри ка днев них и не дељ них листо ва, ра ди ја и те ле ви зи је, ко ји су од го ва ра ли на че ти ри пита ња, од ко јих је, не сум њи во, по про во ка тив но сти, нај значај ни је би ло сле де ће: Ко ји су то пот пу но но ви об ли ци орга ни зо ва но сти кул ту ре по кон цеп ци ји, по на чи ну за до во љава ња кул тур них по тре ба ко ји би за слу жи ва ли ис тра жи вач ку па жњу. 15 На ово и оста ла три пи та ња, ко ја су се од но си ла на лич но ви ђе ње но вих кул тур них по тре ба, зна чај не лич но сти ко је тре ба има ти у ви ду ка да се раз ми шља о овим про блеми ма и за че ци ма но вог у кри лу по сто је ће ин сти ту ци о нал не кул ту ре, од го ва ра ли су сле де ћи но ви на ри: Мир ја на Бо бић Мој си ло вић, Љи ља на Бог да но вић, Мир ја на Вла јић, Ду бравка Вој во дић, Вје ра Ву ко вић, Сла ви ца Вуч ко вић, Ми лош Јев тић, Спо мен ка Је лић Ме да ко вић, Пе ра Лу ко вић, Пре драг Мар ко вић, Ве ли мир Па вло вић, Фе ликс Па шић, Са ша Ра доје вић, Дар ка Ра до са вље вић, Ве сна Ро га но вић, Ду брав ка Савић, Бо јан Се ли мо вић и Бра ни сла ва Џу нов. Мо же се ре ћи да 12 Пе чуј лић, М. (1988) Уни вер зи тет у бу дућ но сти, Гле ди шта бр. 11-12, стр. 139. 13 Не ма њић, М., Ми нић, А. и Ди вац, А. (1989) Кул тур не по тре бе у бу дућно сти и но ви мо де ли ор га ни зо ва но сти кул ту ре, Бе о град: За вод за про уча ва ње кул тур ног раз вит ка (дак ти ло гра фи са но), стр. 19. 14 Исто, стр. 22. 15 Исто, стр. 25. 202
су би ли за сту пље ни сви у том тре нут ку зна чај ни ме ди ји, и штам па ни и елек трон ски, од По ли ти ке и Ве чер њих но во сти до Бор бе и Сту ден та и од Ра дио Бе о гра да Дру гог про грама и 202 до Сту ди ја Б и Те ле ви зи је Бе о град. Јед на ана ли за ге не зе би о гра фи ја не ких од ових но ви на ра за слу жи ва ла би по себ ну па жњу, че му ни је ме сто ов де, али, уз гред, на поме ни мо, да је, на при мер, Пре драг Мар ко вић, у оно вре ме са рад ник Књи жев не ре чи, ка сни је по стао пред сед ник Народ не скуп шти не Ср би је, за тим ми ни стар кул ту ре и ин форми са ња (у ме ђу вре ме ну је осно вао ИП Сту бо ви кул ту ре), а Ве сна Ро га но вић, у оно вре ме но ви нар Бор бе, по ста ла главна уред ни ца пре сти жног до дат ка Кул ту ра умет ност нау ка у ли сту По ли ти ка. У том све тлу тре ба узи ма ти њи хо ве од го во ре на по ста вље на пи та ња, по себ но на пи та ње ко је се овом при ли ком из два ја. Опре де лио сам се да ов де на ве дем од го во ре са мо че ти ри но ви на ра на иза бра но пи та ње, јер би ана ли за од го во ра свих но ви на ра на сва пи та ња зах те ва ла посе бан рад. Да нас по зна та и по пу лар на спи са те љи ца, Мир јана Бо бић-мој си ло вић, уз на по ме ну да је син таг ма ор га ни зова ност кул ту ре вр ло со ци ја ли стич ки по јам, на во ди сле де ће: Кул ту ре има та мо где има па ра: та мо мо же да бу де и оног што је ја ко ко мер ци јал но и оног што ни је ко мер ци јал но, али је до бро, вред но, ма да, на рав но, и ко мер ци јал ност не ис кључу је ква ли тет. 16 На ово исто пи та ње, Вје ра Ву ко вић, по то ња ди рек тор ка Ар хи ва Ср би је, вр ло пре ци зно на бра ја сле де ће: при ват не га ле ри је, при ват не књи жа ре и дру го, ве ру јем да ће се ту ство ри ти не што бо ље, да ће они по ка за ти ве ћу продор ност на тр жи ште и пред ста ви ти на шу умет ност на бо љи на чин. 17 Ис каз Пре дра га Мар ко ви ћа је био вр ло кон ци зан: Но ве кул тур не по тре бе ви дим ми мо тра ди ци о нал не кул ту ре и ин сти ту ци ја, а са гле да вам их са ста но ви шта со ци о ло ги је сло бод ног вре ме на. 18 Но ви нар Ве ли мир Па вло вић, ко ји данас има сво ју еми си ју Ду хов ни ци на Сту ди ју Б, дао је за оно вре ме вр ло ин те ре сан тан од го вор: Нео п ход но је ис тра жити пи та ње ама те ри зма, за тим га ше ње и кри зу Сту дент ског кул тур ног цен тра. Би ло би плод но ис тра жи ти, до да је он, по ве зи ва ње кул ту ре и ту ри зма у сми слу мно го ја че по ве зано сти. 19 Нај зад, по Ве сни Ро га но вић, ка да је реч о пот пу но но вим об ли ци ма ор га ни зо ва но сти кул ту ре, то су раз не приват не ми ни фир ме, рад не за јед ни це, из да вач ке фир ме и њихов при ступ књи зи од об ја вљи ва ња па до пла сма на, све је ту об је ди ње но, не ма ту кла сич них по де ла, са свим је дру га чи ја 16 Исто, стр. 74. 17 Исто, стр. 80. 18 Исто, стр. 86. 19 Исто, стр. 87. 203
по де ла и у по гле ду ка др о ва, и у по гле ду ор га ни за ци је итд. 20 Ма да има и слич них ми шље ња, ле пе за ста во ва оста лих нови на ра је сва ка ко за ни мљи ва, али их је ов де не мо гу ће све на ве сти. Осим то га, тре ба ре ћи да ис тра жи ва чи у то вре ме ни су мо гли да има ју у ви ду не ве ро ват ну екс пан зи ју но вих ко му ни ка ци о них тех но ло ги ја, ин тер нет и све дру штве не мре же ко је су се у ме ђу вре ме ну раз ви ле. Је дан текст, ко ји се ових да на, по ја вио упра во ка зу је о тој огром ној про ме ни, али о дру штве ном кон тек сту у ко ме се про ме на де ша ва. Мислим да у та бло и ди за ци ји ме ди ја ви ди мо на де лу ли бе рал ну иде о ло ги ју у пе ри о ду тран зи ци је. Све тре ба да уре ди бор ба на тр жи шту, што под јед на ко ва жи за кул тур не уста но ве, који ма, ваљ да, при па да ју и ме ди ји. Уз то, до да је да Ја ху по стаје во де ћи, гло бал ни ау дио-ви зу ел ни ме диј. Дру ги сег мент кул тур не јав но сти ко ји је об у хва ћен овим ис тра жи ва њем чи ни ле су јав не лич но сти из сфе ре кул ту ре, умет но сти, на у ке про фе со ри уни вер зи те та, уред ни ци у изда вач ким ку ћа ма, књи жев ни ци, ку сто си му зе ја, ди ри ген ти, исто ри ча ри умет но сти, по зна те ар хи тек те и други да кле, онај део кул тур не јав но сти ко ји мо же мо на зва ти ре пре зента тив ним. Ов де спа да онај круг ин те лек ту а ла ца ко је мо же мо да сма тра мо ак те ри ма на ин те лек ту ал ном по љу, а ко ји, ма ње или ви ше, од ре ђу ју ка рак тер овог по ља по себ но у сим болич ком сми слу. Од 20 лич но сти, ко ли ко их је би ло у узор ку, на ве ди мо са мо не ка име на: Све та Лу кић, књи жев ник, Ми хај ло Ми тро вић, ар хи тект, Ири на Су бо тић, исто ри чар умет но сти, Љу бо мир Кља кић, пу бли ци ста, Зо ран Хри стић, ком по зи тор, Сре тен Ву јо вић, про фе сор Уни вер зи те та итд. 21 Ну жно је, та ко ђе, на по ме ну ти да је чи тав сет од 14 пи та ња по ста вље них овим лич но сти ма био ве зан за Бе о град, јер је и ге не рал ни про је кат ко ји је ини ци рао Од бо ра за тре ћи ми лени јум но сио на зив Бе о град сре ди ште кул ту ре. Овом кру гу љу ди, раз у ме се, по ста ви ли смо мно го ве ћи број пи та ња, у спек тру од оце не Бе о гра да као кул тур ног сре дишта и ње го вих ка па ци те та у тој уло зи па до ква ли фи ко ва не оце не тих ка па ци те та и њи хо ве функ ци о нал не ефи ка сно сти. Ов де из два ја мо са мо не ко ли ко, као и од го во ре на та пи та ња не ко ли ци не иза бра них, што нај ви ше од го ва ра кон тек сту теме ко ја се об ра ђу је. Пи та ња на ко ја смо тра жи ли од го во ре ко ји се овом при ли ком ана ли зи ра ју су сле де ћа: Ко је устано ве кул ту ре, за ба ве, ре кре а ци је, спо р та би Бе о град тре бало да има, без об зи ра на кон цен тра ци ју мно гих уста но ва те вр сте у гра ду Ка кво је Ва ше ми шље ње о мо гућ но сти ма и 20 Исто, стр. 90. 21 Исто, стр. 99-100. 204
перспек ти ва ма лич не ини ци ја ти ве у кул ту ри, при ват ном раду и пред у зет ни штву? Да ли су у на шим усло ви ма мо гу ће и дру га чи је ве зе кул ту ре са при вре дом? Све вре ме, на рав но, тре ба има ти у ви ду го ди ну ка да је ово ис тра жи ва ње спро веде но, као и та да шњи ста тус свих иза бра них лич но сти. Не ки од њих, Све та Лу кић и Мо ма Ди мић, књи жев ни ци, Ра до мир Ста нић, исто ри чар умет но сти, Че до мир Мир ко вић, књижев ни кри ти чар, Ла зар Пе јић, еко но ми ста, ни су ви ше ме ђу на ма, а не ки су да нас у ду бо кој ста ро сти, али још ви тални и ак тив ни на ин те лек ту ал ном по љу, као што су Ми хај ло Ми тро вић, ар хи тект или Ми о драг Про тић, сли кар и ли ков ни кри ти чар, обо ји ца пре шли 90. Због то га њи хо ви од го во ри на по ста вље на пи та ња има ју, ако та ко мо же да се ка же, кул турно-исто риј ски зна чај, а вре ме ко је жи ви мо мно га је пи та ња оста ви ло не раз ре ше ним, а по ну ђе на ре ше ња не до вр ше ним. На пи та ње о то ме ко је уста но ве не до ста ју Бе о гра ду до би ли смо раз ли чи те од го во ре. На при мер, ар хи тект Ми хај ло Митро вић (1921), ко ме је 12. апри ла о. г. уру че на На гра да Вуко ве за ду жби не за де ло Ар хи тек ту ра Бе о гра да 1950-2012., од го во рио је да су уста но ве за за ба ву, ре кре а ци ју и спо рт не сра змер но раз ви је не у од но су на уста но ве кул ту ре, да Бе о град не ма књи жа ре и чи та о ни це, где би се у сло бод но вре ме мо гла пре вр та ти штам па, књи ге, не ма ка фа на са нови на ма, не ма ка фе-по сла сти чар ни ца, не ма та квих про сто ра са кла сич ном му зи ком. 22 Ми о драг Про тић ни је од го во рио на ово пи та ње, а Би ља на То мић, исто ри чар ка умет но сти и у то вре ме ку стос у Га ле ри ји Сту дент ског кул тур ног цен тра, одговорила је уз кри тич ку опа ску, да је ве ћи про блем у систе му ор га ни за ци је ко му ни ка ци је по сто је ћих уста но ва не го у њи хо вој не пот пу но сти. Ме ни се чи ни да ми де лу је мо доста упра зно и да оно што је еви дент но то је да на ша омла дина не на ла зи се би аде кват но ме сто у овом гра ду. 23 Слич ног је ми шље ња би ла и Ири на Су бо тић, та ко ђе исто ри чар ка уметно сти, ко ја на гла ша ва да се ра ди о не до стат ку јед ног ква литет ног од но са пре ма већ по сто је ћим уста но ва ма. 24 Љу бо мир Кља кић, у то вре ме уред ник у ИП РАД, по зна ти пу бли циста да нас, био је ми шље ња да Бе о гра ду не до ста ју ме ди ји, по себ но ра дио ста ни це, али оно у че му је био ори ги на лан је став да гра ду не до ста је ве о ма мно го раз ли чи тих об ли ка ин сти ту ци о нал них и ва нин сти ту ци о нал них об ли ка ин телек ту ал ног по ве зи ва ња љу ди по прин ци пу срод но сти, а за кул тур не уста но ве да су у овом тре нут ку (да кле, пре не што ви ше од 20 го ди на) ап со лут но за о ста ле и кон зер ва тив не или 22 Исто, стр. 171. 23 Исто, стр. 109. 24 Исто, стр. 129. 205
соц ре а ли стич ке, би ро кра ти зо ва не, у сва ком слу ча ју не флекси бил не до те ме ре да јед ну од глав них од го вор но сти што је ова зе мља уто та ље на ле жи у чи ње ни ци да је ње на кул ту ра, тај гло бал ни кул тур ни сек тор је дан од нај кон зер ва тив ни јих ко ји се са да у са вре ме ној Евро пи мо же за ми сли ти. 25 Од у стају ћи од ко мен та ра сва ког од на ве де них од го во ра, напо ми њем са мо да ће се из за вр шног по гла вља овог ра да ви де ти шта се про ме ни ло за по след њу де це ни ју и не ку го ди ну ви ше, а ов де на во ди мо још и ми шље ње Јер ка Де не гри ја, ли ков ног кри ти ча ра и про фе со ра ФЛУ, ко ји на пр вом ме сту ис ти че да Бе о град нај хит ни је мо ра да има јед ну ве ли ку умет нич ку ха лу, али да мо ра раз ви ти што ши ру мре жу при ват них га лери ја. Као и Би ља на То мић, и он за о штра ва пи та ње усло ва за под сти ца ње и за до во ља ва ње кул тур них по тре ба омла ди не. Пре ма уста но ва ма мла дих тре ба има ти што бла го на кло ни ји став и ако је мо гу ће што бо љи фи нан сиј ски од нос. По себ но ис ти че у том по гле ду уло гу СКЦ-а, ко ји му је омо гу ћа вао да се осе ћа као да је у Евро пи, мно го ви ше не го што је то био слу чај са не ким тра ди ци о нал ним уста но ва ма кул ту ре. 26 Нај зад, Сре тен Ву јо вић, со ци о лог и про фе сор на пред ме ту Ур ба на со ци о ло ги ја на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, на во ди да се већ ду го го во ри о не до стат ку Исто риј ског музе ја, Му зе ја ар хи тек ту ре и ур ба ни зма, али да је ве ћи проблем по мањ ка ње ква ли те та у ра ду по сто је ћих ин сти ту ци ја не го у то ме што не ке не до ста ју. 27 Сма трам да су два сле де ћа пи та ња, на не ки на чин и по ве зана, пи та ње о лич ној ини ци ја ти ви у кул ту ри и пи та ње о могу ћем дру га чи јем од но су кул ту ре и при вре де, вр ло зна чај на упра во за са гле да ва ње кул ту ре у тран зи ци ји. Сре тен Ву јовић, да поч нем са њим, у од го во ру на пр во пи та ње из ри чи то ка же сле де ће: С об зи ром на на шу еко ном ску и по ли тич ку си ту а ци ју, чи ни ми се да ће се све ви ше ићи у овом прав цу. Лич на ини ци ја ти ва и при ват ни рад мо ра ће да пре у зму много што шта у бу дућ но сти на пла ну кул ту ре. 28 Ме ђу тим, он је и вр ло кри ти чан због мо гућ но сти ма ни пу ла ци је, ко ја сво је из во ри ште има у не по сто ја њу ко му ни ка ци је и не раз ви је ном тр жи шту. О дру га чи јим ве за ма кул ту ре и при вре де, овај соци о лог на по ми ње да пре све га тре ба ре гу ли са ти за кон ко ји би при вре ди тре ба ло да омо гу ћи сма ње ње по ре за за њи хово ба вље ње спон зо р ством кул тур них ма ни фе ста ци ја. 29 Мио драг Про тић, ко ји је, по ред све га на ве де ног уз ње го во име, 25 Исто, стр. 161. 26 Исто, стр. 173. 27 Исто, стр. 101. 28 Исто, стр. 108. 29 Исто, стр. 109. 206
био и осни вач Му зе ја са вре ме не умет но сти, при да је нај ве ћи зна чај лич ној кул тур ној ини ци ја ти ви, при ват ном ра ду, преду зет ни штву, из јед но став ног раз ло га што без лич не ини ција ти ве ства ра ла штва и не ма. 30 Он се по зи ва на европ ску тради ци ју, на је згро на ше и европ ске мо дер не. Ис ти че, та ко ђе, да је сва ка ко у на шим усло ви ма мо гу ћа бо ља, друк чи ја ве за кул ту ре и при вре де. 31 И у овом слу ча ју упу ћу је на при ме ре у Евро пи, где мно ге из ло жбе и зна чај не кул тур не ма ни фе стаци је не би би ле одр жа не без та кве са рад ње и по др шке. Ставо ви о лич ној ини ци ја ти ви у кул ту ри се углав ном по ду да рају, па та ко и Ири на Су бо тић од го ва ра да кул ту ра без лич не ини ци ја ти ве не би мо гла ни да по сто ји. 32 Она се освр ну ла и на све по губ не по сле ди це ди ри го ва не кул ту ре у по сле ратном пе ри о ду, при че му тре ба има ти у ви ду да пи та ње лич не ини ци ја ти ве у кул ту ри има и зна че ње ве за но за ин сти ту цио нал ни си стем тзв. јав ног сек то ра, а не са мо при ват ног и у то ме и је сте про блем. У свом вр ло обра зло же ном од го во ру, ова по зна та исто ри чар ка умет но сти по кре ће, у ства ри, пи тање кул тур ног ле ги ти ми те та, од лу чи ва ња и оце њи ва ња. Ка да је реч о дру га чи јим ве за ма кул ту ре и при вре де, она ка же да је ве за кул ту ре и при вре де ве за кул тур не при вре де, јер ако се при вре да ве зу је са мо за не што по што је ни ска кул ту ра, он да је то по но во де бакл кул ту ре и њи хо ве по ве за но сти. 33 Она до да је да ини ци ја ти ва тре ба да по ђе из кул ту ре и сма тра да су по тен ци ја ли ве ли ки у овој са рад њи. Љу бо мир Кља кић, ко ји је у то вре ме био је дан од вр ло кри тич ки на стро је них ин те лек ту а ла ца, вр ло крат ко је од го во рио на пи та ње о личној ини ци ја ти ви. Та мо гућ ност у овом тре нут ку не по сто ји, ма кар не ин сти ту ци о нал но и на оном ни воу на ко ме би то би ло нор мал но ста ње ства ри. 34 У сва ком слу ча ју, ми сли да ће, без отва ра ња те пер спек ти ве, по сто је ћа ин сти ту ци о нална кул ту ра атро фи ра ти. Ка да је реч о дру га чи јим ве за ма култу ре и при вре де, ту је та ко ђе скеп ти чан. У на шим усло ви ма ни при вре да са ма са со бом не мо же. 35 Он ве ру је да би се у усло ви ма ге не рал не про ме не дру штве ног кон тек ста, ова могућ ност по ја ви ла, ко ја је ина че нор мал на у дру гим зе мља ма. Јер ко Де не гри је из ра зи то на кло њен при ват ној ини ци ја тиви, јер су ове ини ци ја ти ве из у зет но ва жне. 36 Као исто ри чар умет но сти, он има у ви ду европ ска ис ку ства са га ле ри ја ма. 30 Исто, стр. 117. 31 Исто, стр. 118. 32 Исто, стр. 133. 33 Исто, стр. 135. 34 Исто, стр. 166. 35 Исто, стр. 167. 36 Исто, стр. 171-175. 207
Оне (га ле ри је) мо ра ју тра жи ти рав но те жу из ме ђу ква ли те та и про ла зно сти код пу бли ке и ку па ца.... Сва ка ко да мо ра ју по сто ја ти и др жав не кул тур не уста но ве и при ват не га ле рије ко је се уба цу ју у ме ђу про стор. 37 Ка да је реч о дру га чијем од но су кул ту ре и при вре де, овај ис пи та ник сма тра да је спон зор ство не по у здан вид тог од но са. 38 Уста но ве кул ту ре, по ње му, не сме ју да бу ду до ве де не у по зи ци ју стал не тр ке за нов цем у не до стат ку ста бил ног фи нан си ра ња. Зна чај ни науч ни и кул тур ни про јек ти, сма тра, мо ра ју се стал но фи нанси ра ти, али и са ме уста но ве кул ту ре мо ра ју би ти ди на мични је (и ово је вид тран зи ци је М. Н.). Ми хај ло Ми тро вић ни је био по себ но ин спи ри сан да од го ва ра на оба ова пи тања. Крат ко од го ва ра: Нео п ход но је ма лу при вре ду спо ји ти и по ве за ти са кул тур ним ин сти ту ци ја ма. Лич на ини ци ја ти ва је нај ја чи спи ри тус мовенс за по кре та ње ак тив но сти. Приват не под у зет ни ке тре ба при хва ти ти и по хва ли ти. 39 Овим се за о кру жу је и ис цр пљу је са мо је дан круг те ма и лично сти ко је су обра зло же но од го ва ра ле на по ста вље на пи тања, ко ји, као што се мо гло ви де ти, ни су ко мен та ри са ни. Овде тре ба са мо на по ме ну ти да је већ у то вре ме, кра јем 80-тих го ди на 20. ве ка, ка да је овај про је кат ре а ли зо ван по сто ја ло ви ше при ват них из да ва ча и га ле ри ја, а и не ки ви до ви по вези ва ња кул ту ре и при вре де. Ме ђу тим, то не ума њу је зна чај свих кри тич ки из ре че них су до ва о по ста вље ним пи та њи ма. Европ ски кон текст пакт за бу дућ ност Осим по ду дар но сти у вре ме ну у оба слу ча ја ра ди се о самом кра ју осам де се тих го ди на 20. ве ка ис тра жи ва ње о кул тур ним по тре ба ма у бу дућ но сти и но ви мо де ли ор га низо ва но сти кул ту ре и је дан скуп у Же не ви, не пре тен ци о зно на зван се ми на ром, у ор га ни за ци ји Дру гог про гра ма Радија ро ман ске Швај цар ске, а под на зи вом Фак то ри син те зе еконо ми је, кул ту ре и ко му ни ка ци је и ме та фо рич ним сло га ном Пакт за будућност, по кла па ју се и у сво јој ин тен ци о нално сти (ау тор овог ра да је био на том се ми на ру као на уч ни са рад ник За во да за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, с ре фера том Зна чај кул тур ног ко ра ка у Ср би ји ). Пе чат же нев ском се ми на ру дао је је дан млад чо век, док тор пси хо ло ги је и аси стент по зна тог Жа на Пи ја жеа у Ме ђу народ ном цен тру за ге не тич ку епи сте мо ло ги ју, Жан-Фред Буркин, ко ји је као уред ник у по ме ну том ме ди ју по ну дио програм ски текст као под сти цај за раз ми шља ње, а озбиљ ност 37 Исто, стр. 171-176. 38 Исто, стр. 171-177. 39 Исто, стр. 171. 208
и те жи ну у про спек тив ном сми слу ве ли ки број уче сни ка из не ко ли ко европ ских зе ма ља Ита ли је, Фран цу ске, Шпа није, Не мач ке итд. и из раз ли чи тих дру штве них по ља, ме ђу ко ји ма је био и Ед гар Мо рен. Као што је ис тра жи ва ње Заво да тра га ло за кул тур ним по тре ба ма у бу дућ но сти, та ко је овај се ми нар тра си рао нов пут у тра га њу за об је ди ња ва њем зна чај них под руч ја дру штве ног жи во та или, бур ди је ов ски ре че но, дру штве них по ља. Ис по ста вља се да је дру штве на по за ди на би ла слич на. Евро па је двадесет го ди на ра ни је била у при вред ној ре це си ји, с про ме на ма у дру штве ној по де ли ра да, с изо ло ва но шћу ма лих и сред њих гра до ва, с гу бље њем пер спек ти ве, а Ср би ја је би ла на пра гу сво је ве ли ке кри зе по ли тич ке, еко ном ске, кул тур не, дру штве не у це ли ни. 40 Евро па се тих по зних 80-тих го ди на отре зни ла и ску пи ла сна гу за на пре дак, а Ср би ји је пред сто ја ло да про ђе кроз једну од нај ве ћих кри за у сво јој но ви јој исто ри ји. Ко је су иде је до ми ни ра ле на овом се ми на ру и ка кве по ру ке до пи ру из тог вре ме на на ма да нас? У сво јој за вр шној ре чи, је дан од уче сни ка, Жан Фреј мен, ис та као је да је се ми нар био успе шна ком би на ци ја кла сич ног пре да ва ња и отво ре ног ди ја ло га, а по са др жи ни на овом се ми на ру су се ма ни фесто ва ли про бле ми ин ду стри ја ли за ци је, ко мер ци ја ли за ци је кул ту ре и ну жног по сре до ва ња у от кла ња њу про тив реч ности ко је на ста ју. 41 Кључ не ре чи из са мог на зи ва се ми на ра ука зу ју на на ме ру да се на нов на чин са гле да шта на ве де на дру штве на по ља, на из глед уда ље на, при бли жа ва јед не други ма, као што је слу чај у тра ди ци о нал ној ве ли кој дру штвеној по де ли основ них дру штве них де лат но сти То се исто тако мо же ви де ти и по те мат ским пот це ли на ма. Та ко је јед на од под те ма би ла Ме це нат ство при вре де: уло га ко лек тив не од го вор но сти. Већ са ма фор му ла ци ја ове под те ме ука зу је на до бро про ми шљен при ступ од но су кул ту ре и при вре де, што смо и ми у ана ли зи ра ном ис тра жи ва њу За во да те сти рали. Ов де је реч о ме це нат ству, ко је има ду бо ку тра ди ци ју у европ ској кул ту ри, а из раз ко лек тив на од го вор ност ука зу је на то да се не ра ди о по је ди нач ној до бр ој во љи, већ о не че му што је та ко ре ћи дру штве на оба ве за. Под те ма Еко но ми ја и кул ту ра: но ва под руч ја ис тра жи ва ња, та ко ђе ко ре спон ди ра са те мом из на шег до ма ћег ис тра жи ва ња Умет ни ци у са дашњем европ ском тре нут ку, што је као рас пра ва, отво ри ла јед но круп но пи та ње ко је је и у Ср би ји има ло сво ју ге не зу. Пи та ње тзв. сло бод них или са мо стал них умет ни ка би ла је те ма За во да још сре ди ном 70-тих го ди на 20. ве ка. Сам Жан 40 Не ма њић, М. (1989) Пакт за бу дућ ност: Еко но ми ја, кул ту ра и ко му ника ци је у син те зи, Но ви Сад: РТВ, те о ри ја и прак са, стр. 183. 41 Исто, стр. 184. 209
Фред Бур кин је кроз јед ну пре зен та ци ју дао ски цу за јед ну но ву со ли дар ност у од но су еко но ми је, кул ту ре и ко му ни каци је. Већ кључ на реч по ве зу је ова три по ља на је дан нов, со ци јал но мно го при хва тљи ви ји на чин од њи хо вог функ цио ни са ња као по себ них и са мо до вољ них. И оста ле под те ме би ле су не са мо ак ту ел не већ и ори ги налне у при сту пу про бле ми ма ко је је на зна чи ла ге не рал на те ма. Иза бра ни сло ган Пакт за будућност ја сно све до чи о но вој стра те ги ји, но вој фи ло зо фи ји и но вом мо де лу од но са из међу та ко зна чај них дру штве них по ља, као што су еко но ми ја, кул ту ра и ко му ни ка ци ја. Све ви ше уче сни ци по ста ју све сни сво је ме ђу за ви сно сти и но вих од го вор но сти ко је мо ра ју да пре у зму пре ма ко лек ти ви те ту. 42 Из та квог по и ма ња ро ди ле су се мно ге ини ци ја ти ве со ци јал не, еко ном ске, кул тур не у окви ру гра до ва и ре ги о на Евро пе. Ка да је реч о ме це натству, на при мер, ис так ну то је да тре ба има ти у ви ду естетску, етич ку и по кре тач ку стра ну по др шке кул ту ри од стра не ве ли ких при вред них пред у зе ћа, као и то да ме це нат ство не пред ста вља су прот ност ре дов ном фи нан си ра њу. На ве де на је уло га ве ли ке фир ме Филип Морис у по др шци про гра му ба лет ског ан сам бла из Ло за не. Све ово до во ди до про ме на ком пе тен ци ја у но вој кул тур ној по ли ти ци. Рас пра ва на тему по ло жа ја умет ни ка у та да шњем европ ском тре нут ку окупи ла је та ква име на, као што си Ми шел Би тор, књи жев ник и Ралф Ли бер ман, му зи чар. У овој рас пра ви до ми ни ра ла је иде ја о лич ном сти лу, има ги на ци ји и људ ским по тре ба ма у пи та њи ма ква ли те та жи во та. Ис так ну то је да су мо гућ но сти са рад ње и ком пле мен тар но сти из ме ђу јав ног и при ват ног сек то ра вр ло раз ли чи те. М. Би тор је за сту пао иде ју да ме ценат ство на књи жев ном по љу не мо же да бу де кван ти та тивне при ро де. Иде о ло ги ја ра ста, та ко ка рак те ри стич на за инду стри ју, не при ме ре на је за књи жев ну про дук ци ју. Ми шел Ба сан, је дан од ко ор ди на то ра у ве ли ком про јек ту Евр оп ског са ве та Кул ту ра и ре ги о ни Евро пе, ина че про фе сор со цио ло ги је у Ин сти ту ту за со ци о ло ги ју у Ло за ни, дао је пе чат рас пра ви на те му о од но су еко но ми је, кул ту ре и ко му ни каци је. Ис та као је да се у по сле ин ду стриј ском дру штву кул тура ис по ља ва у етич кој, естет ској и со ци јал ној сфе ри. У том кон тек сту чо век вр ши се лек ци ју. У сва че ти ри ви да ис по љава ња кре а ци ји, ди фу зи ји, еду ка ци ји и по тро шњи кул ту ра да нас зах те ва но ве при сту пе. 43 На за вр шној сед ни ци до ми ни ра ла је лич ност Ед га ра Мо рена, ко ји је био спе ци јал ни гост овог се ми на ра. Сва ка епо ха, 42 Исто, стр. 185. 43 Исто, стр. 189. 210
на гла сио је он, до сти же је дан ни во ино ва ци је у про из вод њи ве штач ког све та и зах те ва про ме ну, од но сно но ве ино ва ци је. Обич но се ме ња сце на рио за укуп ну дру штве ну ак ци ју, та ко се да нас по ста вља пи та ње сти ца ња све сти о ула ску у епо ху јед ног дру га чи јег све та. Ком плек сни си стем ко ји се из гра ђује, пре све га, под ра зу ме ва ве ли ку сло бо ду уче сни ка. У том кон тек сту, ис ти чу се два зна чај на при сту па: со ли дар ност и брат ство. С тач ке гле ди шта кул ту ре, на де лу је ме та мор фоза ко ја на но во ме сто по ста вља кул тур ну про из вод њу, да јући јој мно го уни вер зал ни је зна че ње. 44 Да нас ове ре чи зву че про роч ки и од је ку ју и у ери ин фор ма тич ке ре во лу ци је и ради кал но из ме ње них дру штве них од но са. По ру ка из тог време на кра јем 80-тих 20. ве ка на ма ко ји у пр вој де це ни ји 21. ве ка жи ви мо у зе мљи у ко јој је тран зи ци ја схва ће на у нај мању ру ку јед но стра но, гла си да се мо же и мо ра на ћи рав ноте жа јав ног и при ват ног сек то ра, из ме ђу прин ци па про фи та и со ли дар но сти, из ме ђу ло кал ног, ре ги о нал ног и гло бал ног. Ви де ће мо из крат ког освр та ко ји сле ди да су оче ки ва ња од ве ли ке дру штве не про ме не на ста ле на са мом кра ју 20. ве ка са мо де ли мич но оства ре на. Два де сет го ди на по сле од је ци у јав но сти За вр шни део овог са оп ште ња, ко је има за ци љ да се бар дели мич но оства ри увид у ак ту ел но ста ње на ин те лек ту ал ном по љу Ср би је, не мо же да има ка рак тер си сте ма тич не критич ке ана ли зе, али је ну жан упра во због ана ли тич ких, критич ких и про јек тив них оп сер ва ци ја и ре флек си ја из спрове де не ан ке те кра јем 80-тих, а по себ но због су че ља ва ња са мо де лом Пакта за будућност. Је дан ди ја лог из ме ђу Го ри це Мо јо вић, осо бе од го вор не за пи та ња кул ту ре у Скуп штини гра да Бе о гра да у по сток то бар ском пе ри о ду (прет ход но ви со ко по зи ци о ни ра ног чла на СК, ди рек тор ке Кул тур ног цен тра Бе о гра да итд.) и Жи во ра да Ај да чи ћа, пред сед ни ка Удру же ња драм ских умет ни ка, ге не рал ног се кре та ра Култур но-про свет не за јед ни це Ср би је и чла на Ко ми си је за одре ђи ва ње ста ту са уста но ва кул ту ре, све до чи о мно го че му на ин те лек ту ал ном по љу Ср би је у ду гом пе ри о ду, по нај ви ше о јед ном кон фу зном ста њу (Ср би ја раз го ва ра: Да ли је и за што кул ту ра у ко лап су?, Политика, 22. април 2013). Су прот ставља ју ћи се јед но дру гом из раз ли чи тих иде о ло шких оп ци ја фа ле нам још са мо цен зо ри (Г. Мо јо вић) од но сно пар ти је су уни шти ле кул ту ру (Ж. Ај да чић) ово дво је ак те ра, свака ко не нај зна чај ни јих на ин те лек ту ал ном по љу Ср би је, откри ва ју ипак мно ге ка рак те ри сти ке ин те лек ту ал ног по ља у 44 Исто, стр. 190. 211
ево лу ци ји од јед но пар тиј ског дру штве ног кон тек ста до њего ве плу ра ли стич ке фа зе и мно гих лу та ња ко ја су усле ди ла. Из ме ђу ре до ва, ко је чи та мо у по ме ну том раз го во ру, сто ји мно го то га што ука зу је, ако не на ко лапс у кул ту ри ово је ина че пре ја ка реч ко ју је ме диј иза брао да би озна чио ка рактер по ме ну тог раз го во ра а оно на, као што је већ ре че но, по при лич ну кон фу зи ју. Као нај зна чај ни је упо зо ре ње, тре ба на ве сти из ја ву ве ли ког глум ца, Пре дра га Ми ки ја Ма ној лови ћа: Кул ту ра пред у слов иден ти те та на ро да. 45 То ме тре ба до да ти већ у уво ду на ве де не ре чи Ду ша на Па ун ко ви ћа о не до пу сти вих 0.62 од сто за кул ту ру. Ако ствар по сма тра мо из угла умет ни ка, ства ра ла ца, на и ћи ће мо на ве ли ко не задо вољ ство, по себ но ме ђу глум ци ма: Ов де ти мо ви ви ше не по сто је. По сто ји чист ин те рес и ин те ре сне сфе ре ко је окупља ју љу де, а то ни ка да ни су до бри те ме љи на ко ји ма до бра ствар оп ста је. 46 Огла си ла се у јед ном тре нут ку и Ду брав ка Сто ја но вић-глид, глу ми ца, ука зу ју ћи на мо но пол ски по ложај по је ди них ак те ра на ин те лек ту ал ном по љу, али ни је наи шла на раз у ме ва ње у овој сре ди ни. Су прот ста ви ли су јој се упра во они ко ји има ју до не кле мо но пол ски по ло жај. Све ука зу је на то као да је кри за по себ но и вр ло ја ко на че ла позо ри шну ин сти ту ци ју као та кву, не са мо по је ди нач на по зори шта као ор га ни за ци о не фор ме те ин сти ту ци је. Сви ма је у се ћа њу ду га и муч на бор ба умет нич ког де ла ко лек ти ва Атељеа 212 да се сме ни управ ник Ко кан Мла де но вић. Иза глума ца ове по зна те по зо ри шне ку ће ста ло је сто ти нак чла но ва Удру же ња драм ских умет ни ка, али је на та су још не ко вре ме би ла те жа по др шка осни ва ча, гра да Бе о гра да од но сно са мог гра до на чел ни ка. Ка да се, нај зад, по ву као, од стра не пр вог чо ве ка гра да био је ис пра ћен као вр ло успе шан управ ник, јер се, на вод но, су прот ста вио са мо у пра вљач кој ло ги ци из ра ни јег пе ри о да (ова те ма је за је дан по се бан окру гли сто, а ов де је узе та са мо као илу стра ци ја кон фу зног ста ња). Слу чај Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта има дру гу ко но та ци ју. Пред ло жи ла сам за тва ра ње по зо ри шта, на слов је, та ко ђе, ин тер вјуа Б. С. Тре бје ша нин са Та ма ром Вуч ко вић, в. д. дирек тор ке овог по зо ри шта. Ова мла да же на на че лу јед ног од нај ста ри јих по зо ри шта у гра ду на во ди да се ре пер то арска по ли ти ка сво ди на им про ви за ци ју због не из ве сно сти у ве зи са бу џе том. Про блем са овом ку ћом је био и у ве зи са оце ном ко ми си је за сти ца ње ста ту са уста но ве од на ци о налног зна ча ја или ин те ре са, већ ка ко је то фор му лиса но. Опет 45 Тре бје ша нин, Б. (23. де цем бар 2012) Кул ту ра је пред у слов иден ти те та на ро да раз го вор не де ље: Пре драг Ми ки Ма ној ло вић, По ли ти ка 46 Тре бје ша нин, Б. (13. ок то бар 2012) Ов де ти мо ви ви ше не по сто је разго вор са Го ра ном Јев ти ћем, По ли ти ка 212
једно круп но пи та ње ниг де у све ту сва по зо ри шта ни су од на ци о нал ног ин те ре са, али и то је за озбиљ ну рас пра ву. Али, да се не ба ви мо са мо по зо ри штем, иа ко је ова ко лектив на умет нич ка де лат ност нај по дло жни ја ути ца ји ма ко ји до ла зе из сфе ре кул тур не по ли ти ке, јер, ако је реч о фи нанси ра њу из бу џе та, по зо ри шта по вла че нај ве ћи део сред ста ва из тог из во ра. Свој при лог те ми филм ске и по зо ри шне публи ке дао је и ау тор овог са оп ште ња. Ако, пак, ствар на ин те лек ту ал ном по љу по сма тра мо од стра не оних ко јих се кул ту ра у би ло ком ви ду нај ви ше и тиче, да кле, пу бли ке, за до вољ ства је, та ко ђе, вр ло ма ло. Истражи ва ња За во да за проучавање културног развитка из послед њих не ко ли ко го ди на по ка зу ју ма лу за ин те ре со ва ност свих дру штве них сло је ва, по себ но мла дих, и за тзв. сцен ску умет ност, и за му зич ке ма ни фе ста ци је, и за књи жев ност. Резул та ти ових ис тра жи ва ња су до ступ ни, па их ов де не треба по себ но на во ди ти, али за то не ке ка рак те ри стич не оце не ове си ту а ци је тре ба има ти у ви ду. Та ко, на при мер, Стан ко Цр но бр ња, пи шу ћи о ге не ра ци ји 1994. године, да кле онима ко ји ове го ди не пу не или су на пу ни ли 19 го ди на, ка же сле де ће: То ком це лог њи хо вог жи во та (бар за ових не пу них 20 го ди на М. Н.), на јав ној сце ни Ср би је, при сут на је Јеле на Кар ле у ша. Од ра сли у ру жи ча стом кљу чу, знат но теже пра ве раз ли ку из ме ђу кул ту ре и не кул ту ре. 47 Он за ову ге не ра ци ју до да је да је нај пле мен ски ја од свих са вре ме них ге не ра ци ја, по зи ва ју ћи се на Ма клу а на, а има ју ћи у ви ду да она сво је ве сти тра жи на Ју тју бу. По зна ти књи жев ник и прево ди лац, Зо ран Жив ко вић, уз то и про фе сор кре а тив ног писа ња на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду, из ја вио је да је про цес де би ли за ци је ко ме смо из ло же ни мно го ефи ка сни ји од би ло ка квих санк ци ја или рат них деј ста ва. На би ло ком еле мен ту ин те лек ту ал ног по ља да се за др жимо, на и ћи ће мо на не ку вр сту кул тур не еро зи је. На гра де у кул ту ри, ко јих је вр ло мно го, мо жда су чак нај и лу стра тивни ји при мер ка ко је прин цип кул тур не ле ги тим но сти нару шен у при лич но ве ли ком бро ју слу ча је ва. Не ки умет ници, сли ка ри, књи жев ни ци и дру ги, по че ли су и да вра ћа ју на гра де. Не дав но, то је учи нио пе сник Ми лош Јан ко вић, а не што ра ни је по зна ти књи жев ник Ми ли сав Са вић. На гра ду је вра тио и ли ков ни умет ник Дра го љуб Ра ша Те о до си је вић. Па ипак, нај ви ше је од јек ну ло вра ћа ње НИН-ове на гра де за ро ман, ка да је то још 1972. го ди не учи нио Да ни ло Киш. Он је та да из ра зио бо ја зан да књи жев не на гра де не ће спре чи ти 47 Цр но бр ња, С. (6. ок то бар 2012) Ге не ра ци ја 1994 кул ту ра, умет ност, на у ка, По ли ти ка. 213