EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR GORANA KRSTIĆ 1 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U C

Транскрипт

1 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR GORANA KRSTIĆ 1 gkrstic@ekof.bg.ac.rs SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI SHADOW ECONOMY AMONG ENTREPRISES AND ENTREPRENEURS IN MONTENEGRO JEL KLASIFIKACIJA: E26; L32; E01; P2 APSTRAKT: U ovom radu analizira se siva ekonomija u sektoru preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori na osnovu podataka Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika. Pored procene osnovnih oblika sive ekonomije, identifikuju se kategorije privrednih subjekata su najviše uključene u aktivnosti sive ekonomije, kao i specifični faktori koji su statistički značajni za odluku preduzeća da učestvuje u sivoj ekonomiji, a takođe i njihov neto uticaj. Rezultati ukazuju da se 38,4% privrednih subjekata (preduzeća i preduzetnika) u Crnoj Gori bavilo aktivnostima sive ekonomije godine. Nešto više od jedne trećine privrednih subjekata imalo je neformalno zaposlene, a 17,4% PDV obveznika više od 10% plaćanja obavljalo je gotovinski. Privredni subjekti sa domaćim kapitalom, sa manjim brojem zaposlenih i oni koji se nisu registrovali kada su počeli sa radom imaju veću verovatnoću da obavljaju aktivnosti sive ekonomije, pod pretpostavkom ostalih istih karakteristika. Rezultati takođe ukazuju da stav o opravdanosti sive ekonomije značajno utiče na odluku pojedinca da učestvuje u sivoj ekonomiji. 1 Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

2 8 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI KLJUČNE REČI: SIVA EKONOMIJA, PREDUZEĆA I PREDUZETNICI, CRNA GORA, NEFORMALNA ZAPOSLENOST ABSTRACT: This paper analyses shadow economy among Montenegrin enterprises and entrepreneurs using data from the Survey of informal activities of enterprises and entrepreneurs. In addition to estimates of basic forms of shadow economy, we identify categories of business entities most involved in shadow economy, key factors that influence their involvement in the shadow economy and the net effect of these factors. Results indicate that 38.4% of Montenegrin business entities (enterprises and entrepreneurs) were engaged in shadow economy. Over a third of them had informal workers, while 17.4% VAT payers over 10% of their payments made in cash. Business entities with domestic capital, with smaller number of employees and those that were not registered when they started to work were more likely to be involved in shadow economy, controlling for a range of other characteristics. Results also suggest that attitude toward the shadow economy as being justified, plays an important role in explaining the decision of an individual to be involved in the shadow economy. KEY WORDS: SHADOW ECONOMY, ENTERPRISES AND ENTREPRENEURS, INFORMAL EMPLOYMENT, MONTENEGRO

3 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR UVOD U ovom radu prikazuje se procena različitih oblika sive ekonomije u sektoru preduzeća i preduzetnika, kao i analiza oblika sive ekonomije prema relevantnim karakteristikama privrednih subjekata na osnovu podataka Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori. Ova Anketa omogućila je da se siva ekonomija u Crnoj Gori drugi put po redu sagleda iz ugla preduzeća, budući da su se dosadašnja istraživanja ovog fenomena, kako u Crnoj Gori (izuzev ankete o preduzećima sprovedene 2013), tako i u drugim zemljama jugoistočne Evrope, uglavnom odnosila na makro procene ovog fenomena ili na socio-ekonomske karakteristike lica koja su uključena u ove aktivnosti. Znatno manje je bilo istraživanja koja su analizirala karakteristike preduzeća koja se bave sivom ekonomijom i uzrocima koji ih podstiču da posluju neformalno. Takva istraživanja bazirana na podacima ankete o neformalnom poslovanju preduzeća su sprovedena, na primer, u Bugarskoj i baltičkim zemljama, Srbiji, Crnoj Gori, kao i regionalno istraživanje o uticaju sive ekonomije na poslovanje preduzeća u Jugoistočnoj Evropi i njihovu konkurentnost, bazirano na podacima Ankete o poslovnom okruženju i učinku preduzeća BEEPS (Williams, 2006; Tedds, 2010; Putninš and Sauka, 2011; Hudson et al., 2012, Krstić and Schneider (eds.) 2015, Ekonomski fakultet i UNDP, 2013; Putninš and Sauka, 2015). Struktura rada je sledeća: posle uvodnog dela, u drugom delu ukratko se daje pregled makroekonomskih kretanja i poslovnog ambijenta u Crnoj Gori, u trećem delu definisana je siva ekonomija u sektoru preduzeća i preduzetnika na osnovu anketnih podataka, u četvrtom delu prikazani su najvažniji oblici sive ekonomije i njihove karakteristike, u petom delu analizirani su faktori koji utiču na odluku pojedinca da učestvuje u sivoj ekonomiji, dok su u poslednjem delu dati zaključci. 2. MAKROEKONOMSKA KRETANJA I POSLOVNI AMBIJENT Pre globalne ekonomske krize, Crna Gora je ostvarila značajan ekonomski rast sa prosečnim godišnjim stopama BDP od skoro 9% u periodu godine. Kao mala otvorena ekonomija, bila je oštro pogođena krizom i nestabilnošću u Evrozoni. Posle recesije s dvostrukim dnom i godine, Crna Gora je ostvarila snažan rast u godini (EC, 2015), da bi potom usledilo blago usporavanje rasta u (3,3% i 1,8%, respektivno). Deficit tekućeg bilansa, iako se smanjuje zbog rasta prihoda od turizma i doznaka iz inostranstva, je među najvećima u regionu i iznosio je u godini blizu 15% u odnosu na BDP (EBRD, 2013). Poslednjih godina, značajan napredak je ostvaren u konsolidovanju javnih finansija kombinacijom fiskalnih mera (EBRD, 2016). Porez na dodatu vrednost i porez na dohodak za iznad prosečne zarade je povećan, plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije su zamrznute, a naplata javnih prihod poboljšana. Uprkos pozitivnim signalima, situacija na tržištu rada je i dalje nepovoljna sa visokom stopom nezaposlenosti od 18%, niskom stopom zaposlenosti od 50%, i značajnim učešćem neformalne zaposlenosti. Prema Anketi stanovništva o uslovima rada u Crnoj Gori, koja je

4 10 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI posebno koncipirana da otkrije informacije o neformalnoj aktivnosti radno-sposobnih lica, stopa neformalne zaposlenosti 2 je procenjena na 32,7% u godini (Ipsos, 2014). Pored toga, obim sive ekonomije procenjen je na 24,5% registrovanog BDP u godini na osnovu podataka o ne registrovanim zaradama i neprijavljenom profitu preduzeća iz Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori. Poslednjih nekoliko godina, Grna Gora je ostvarila značajan napredak u poboljšanju poslovne klime, pre svega pojednostavljenjem procedure registracije preduzeća i plaćanja poreza, usvajanjem novog zakona o stečaju i likvidaciji, reformi ostvarenoj u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, kao i reformi ostvarenoj u oblasti tržišta rada u cilju smanjenja troškova otpuštanja i pojednostavljenja zapošljavanja. Crna Gora je veoma dobro rangirana prema istraživanju Svetske banke Doing Business 2015 (World Bank, 2014); nalazi se na 36. mestu na listi od 189 zemalja i tako je, u poređenju sa prošlogodišnjim Izvještajem, ostvarila napredak za 6 mesta, pre svega zbog reformi u oblasti izdavanja građevinskih dozvola. Iako je od sticanja nezavisnosti godine Crna Gora ostvarila značajne reforme u različitim oblastima, jedna od najvećih prepreka u poslovanju je i dalje konkurencija neformalnog sektora prema rezultatima poslednje Ankete o poslovnom okruženju i učinku preduzeća (BEEPS V), koju sprovode EBRD i Svetska banka. Udeo preduzeća koja su izložena konkurenciji preduzeća u neformalnom sektoru je porastao sa 27,3% u periodu od godine na 52,4% u periodu od (EBRD, 2016). U isto vreme, prema anketi investitora neophodne su dalje dalje reforme u oblasti vladavine prava i stabilnosti poreske politike (EBRD, 2015). 3. KORIŠĆENI PODACI I DEFINISANJE SIVE EKONOMIJE U radu su korišćeni podaci Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku od 409 privrednih subjekata (preduzeća i preduzetnika) u periodu novembar-decembar godine. Anketa je reprezentativna na nacionalnom nivou i na nivou regiona (3 regiona), delatnosti (6 delatnosti) i veličini privrednog subjekta prema broju zaposlenih (mikro, mala, srednja i velika kao jedna grupa). Anketa je sprovedena putem intervjua licem u lice. Većina ispitanika su vlasnici ili menadžeri preduzeća ili preduzetnici. Na osnovu podataka ove Ankete, privredni subjekti koji se bave sivom ekonomijom, definisani su tako da obuhvate registrovana preduzeća i preduzetnike koji imaju neformalno zaposlene i/ili koji više od 10% plaćanja obavljaju gotovinski, a obveznici su PDV-a. Pod pojmom neformalno zaposleni obuhvaćeni su zaposleni koji rade u registrovanoj firmi (tj. preduzeću ili kod preduzetnika) bez ugovora i zaposleni koji imaju ugovor, ali nisu prijavljeni na celokupnu zaradu, pa jedan deo zarade primaju u gotovini 3. To znači da su obuhvaćeni samo neformalno zaposleni u formalnom sektoru, dok neformalno zaposleni 2 Stopa neformalne zaposlenosti je definisana kao procenat neformalno zaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. 3 Ova definicija neformalno zaposlenih se razlikuje od definicije Međunarodne organizacije rada (ILO, 2013), jer obuhvata zaposlene koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu, već jedan deo zarade primaju u gotovini.

5 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR u neformalnom sektoru (tj. u neregistrovanim preduzećima) nisu, budući da je Anketa o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika obuhvatala samo registrovane privredne subjekte. Drugim rečima, Anketom o preduzećima obuhvaćen je samo jedan deo neformalno zaposlenih OSNOVNI OBLICI SIVE EKONOMIJE I NJIHOVE KARAKTERISTIKE U godini, 38,4% privrednih subjekata u Crnoj Gori se bavilo aktivnostima sive ekonomije prema rezultatima Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori. Posmatrano prema oblicima sive ekonomije, nešto više od jedne trećine privrednih subjekata imalo je neformalno zaposlene (34,2%), a 17,4% PDV obveznika više od 10% plaćanja obavljalo gotovinski. Tabela 1 prikazuje učešće privrednih subjekata koja se bave sivom ekonomijom u ukupnom broju privrednih subjekata prema njihovim osnovnim karakteristikama. Posmatrano prema tipu privrednog subjekta, privredna društva su više uključena u aktivnosti sive ekonomije nego preduzetnici (38,7% prema 36,8% respektivno), pre svega jer je znatno veći procenat PDV obveznika obavljao promet na crno u odnosu na procenat preduzetnika (19,3% prema 7% respektivno), dok značajna razlika između njih ne postoji kada su u pitanju neformalno zaposleni. Takođe se uočava da su novija preduzeća i preduzetnici, osnovani godine i kasnije, više sklona aktivnostima sive ekonomije nego starija (42,4% prema 34,7% respektivno). To je prevashodno rezultat njihove sklonosti da radnike zapošljavaju neformalno, dok se značajna razlika između njih ne uočava kada je u pitanju obavljanje prometa na crno. Ovakav način radnog angažovanja se može objasniti činjenicom da su mlade firme koje su se pojavile na tržištu u periodu ekonomske krize u znatno težem položaju u odnosu na ostale, te pokušavaju da putem neformalnog zapošljavanja i/ili prometa na crno smanje svoje troškove i povećaju konkurentnost. 4 Prema definiciji Međunarodne organizacije rada (ILO, 2011), neformalna zaposlenost može postojati u formalnom sektoru, neformalnom sektoru i sektoru domaćinstva.

6 12 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI TABELA 1. PROCENAT PRIVREDNIH SUBJEKATA (PS) KOJI SE BAVE SIVOM EKONOMIJOM PREMA NJIHOVIM KARAKTERISTIKAMA % PS KOJI SE BAVE SIVOM EKONOMIJOM % PS KOJI IMAJU NEFORMALNO ZAPOSLENE % PDV OBVEZNIKA SA VIŠE OD 10% GOTOVINSKOG PLAĆANJA % PS KOJI IMAJU OBA OBLIKA SIVE EKONOMIJE Ukupno 38,4 34,2 17,4 13,3 TIP PRIVREDNOG SUBJEKTA Privredno društvo 38,7 34,1 19,3 14,7 Preduzetnik 36,8 35,0 7,0 5,2 Starost preduzeća Osnovana pre ,7 29,9 18,2 13,4 Osnovana i kasnije 42,4 39,0 17,6 14,2 VELIČINA PREMA BROJU ZAPOSLENIH Mikro (0-9) 38,5 33,8 14,9 10,2 Mala (10-49) 42,1 39,8 27,5 25,3 Srednja i velika (50+) 11,1 6,3 7,9 3,2 DELATNOST Ostale usluge 45,8 43,4 19,0 16,7 Turizam 31,4 31,4 13,3 13,3 Poljoprivreda 51,1 44,7 17,0 10,6 Građevinarstvo 38,5 35,9 27,8 25,1 Trgovina 36,8 31,4 14,9 9,4 Industrija 26,9 16,5 17,4 7,0 REGION Sever 26,6 26,6 8,1 8,1 Centar 42,5 36,2 19,0 12,7 Jug 38,5 35,1 19,3 15,8 Izvor: Izračunato na osnovu podataka Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori (Ipsos, 2014). Sivom ekonomijom su se najviše bavila mala preduzeća sa zaposlenih (42,1%) i ona su dominantna kada je u pitanju i neformalno radno angažovanje (39,8%), i promet na crno (27,5%). Nešto je manje učešće mikro preduzeća sa 0-9 zaposlenih (38,5%), a najmanje učešće srednjih i velikih preduzeća sa 50 i više zaposlenih (11,1%). Da li će ovakva veza između sive ekonomije i veličine preduzeća biti očuvana kada se isključi uticaj drugih karakteristika preduzeća, kao što je delatnost, region i sl. videćemo u narednom delu gde se analiziraju determinante uključenosti preduzeća u sivu ekonomiju. Posmatrano prema delatnosti, najveći procenat privrednih subjekata koji se bavi sivom ekonomijom je u poljoprivredi (51,1%), sektoru ostalih usluga (45,8%) i građevinarstvu (38,5%).

7 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR Poljoprivreda ima najveći procenat privrednih subjekata sa neformalno zaposlenima (44,7%), dok je procenat PDV obveznika koji više od 10% plaćanja obavljaju gotovinski približno na nivou proseka (17,0%). Veliko učešće privrednih subjekata u poljoprivredi koji se bave sivom ekonomijom, uglavnom preduzeća sa malim brojem zaposlenih, onemogućava dobijanje finansijske podrške od države ili podizanje kredita za tekuće poslovanje ili unapređenje proizvodnje. Posledica toga je gubitak mogućnosti za dalji razvoj i podizanje životnog standarda, budući da ih takvo poslovanje vezuje za sitne posede i mali obim proizvodnje. Pored poljoprivrede gde je veliki obim sive ekonomije očekivan, sektor ostalih usluga ima takođe visoko učešće privrednih subjekata koji se bave sivom ekonomijom. Približno 43% privrednih subjekata iz sektora ostalih usluga ima neformalno zaposlene, a 19% PDV obveznika obavlja promet na crno. Nadprosečna zastupljenost oba oblika sive ekonomije u ovom sektoru prevashodno se odnosi na moderne usluge kao što je finansijsko posredovanje, nekretnine, izdavanje i poslovne aktivnosti, zatim sledi saobraćaj, dok su usluge javnog sektora najmanje pogodne za ove aktivnosti. Takođe, prema rezultatima ankete, privredni subjekti u oblasti poljoprivrede i ostalih usluga mnogo su ređe predmet inspekcija u odnosu na privredne subjekte iz ostalih delatnosti, što je pretpostavljamo imalo uticaja na smanjenje neformalnog poslovanja u tim drugim delatnostima (Ipsos, 2014). Najveći procenat privrednih subjekata, PDV obveznika koji obavljaju promet na crno je u građevinarstvu (27,8%), dok nešto više od trećine privrednih subjekata u građevinarstvu (35,9%) ima neformalno zaposlene. Ako posmatramo oblike neformalne zaposlenosti pojedinačno, najveći procenat privrednih subjekata koji angažuje radnike bez ugovora, ili sa ugovorom ali bez prijavljivanja na celokupnu zaradu je u građevinarstvu (34,3% i 21,8% respektivno). Građevinarstvo takođe ima najveći procenat privrednih subjekata koji istovremeno ima oba oblika neformalno zaposlenih (20,2%). Znatan broj građevinskih firmi rade u proseku veoma kratko (2-3 godine), dobiju nekoliko poslova u procesima javnih nabavki i zatim iščeznu sa tržišta. Znatan broj ovih firmi predstavlja posrednike između naručioca posla i podizvođača, i pri tome ostvaruju veliku dobit. Ovakve pojave bi se mogle izbeći ako bi se u procesu javnih nabavki omogućilo učešće samo preduzećima sa značajnim referencama, određenim brojem stalno zaposlenih i godišnjim obrtom ne manjim od visine vrednosti javne nabavke. Posmatrano prema regionima, preduzeća i preduzetnici sa sedištem u Podgorici su najviše skloni aktivnostima sive ekonomije, a oni u severnom regionu najmanje (42,5% naspram 26,6%). Slični raspored se uočava kod pojedinačnih oblika sive ekonomije. Privredni subjekti u Podgorici takođe dominiraju kada je u pitanju neformalno zapošljavanje, a zajedno sa privrednim subjektima iz južnog regiona kada je u pitanju promet na crno. Regionalne razlike u sklonosti bavljenja sivom ekonomijom kada se isključi uticaj nekih karakteristika preduzeća, kao što je veličina preduzeća, delatnost i slično, biće analizirane u narednom delu. Poslednja kolona u tabeli 1 prikazuje da od ukupno 38,4% privrednih subjekata koji imaju ili neformalno zaposlene ili obavljaju promet na crno, 13,3% je uključeno u obe akti-

8 14 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI vnosti sive ekonomije. Ovaj podskup privrednih subjekata koji se bave sivom ekonomijom nema iste karakteristike kao osnovni skup. Za razliku od osnovnog skupa, preduzeća i preduzetnici sa osnovnom delatnosti u građevinarstvu i oni sa sedištem u južnom regionu Crne Gore više su skloni da se bave sivom ekonomijom u odnosu na druge privredne subjekte, dok su, isto kao i kod osnovnog skupa, tim aktivnostima više sklona privredna društva, zatim privredni subjekti sa zaposlenih i novija preduzeća. Ako posmatramo neformalnu zaposlenost prema dva osnovna oblika, možemo zaključiti da privredni subjekti najčešće angažuju radnike kojima deo zarade isplaćuje u gotovini (20,5%), a najređe radnike bez ugovora (4,6%), dok je procenat privrednih subjekata koji imaju oba oblika neformalne zaposlenosti između ove dve ekstremne vrednosti (9,1%) (Ipsos, 2014). U nastavku analiziraćemo još dva pokazatelja sive ekonomije. To je udeo gotovinskog u ukupnim plaćanjima i udeo neformalno zaposlenih u ukupno zaposlenima (ukupno i po oblicima). Iako samo 17,4% PDV obveznika više od 10% plaćanja obavlja u gotovini, udeo takvih gotovinskih u ukupnim plaćanjima je blizu jedne trećine (32,2%). Učešće neformalno zaposlenih u ukupno zaposlenima iznosi 15,4%, iako čak jedna trećina privrednih subjekata ima neformalno zaposlene. To je zbog toga što u Crnoj Gori dominiraju mikro preduzeća, a učešće neformalno zaposlenih se smanjuje rastom veličine preduzeća prema broju zaposlenih (Ipsos, 2014). TABELA 2. POREÐENJE UKLJUČENOSTI ISPITIVANOG PREDUZEĆA U AKTIVNOSTI SIVE EKONOMIJE I PREDUZEĆA U ISTOJ DELATNOSTI PREMA SUBJEKTIVNOJ OCENI ISPITANIKA UKLJUČENOST ISPITIVANOG PREDUZEĆA U AKTIVNOSTI SIVE EKONOMIJE SUBJEKTIVAN STAV ISPITANIKA O UKLJUČENOSTI PREDUZEĆA U ISTOJ DELATNOSTI U NAVEDENE AKTIVNOSTI % zaposlenih bez ugovora 4,7 16,4 % zaposlenih koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu 10,7 22,8 % zarade na koju se ne uplaćuju pripadajući porezi i doprinosi 34,1 42,7 Izvor: Izračunato na osnovu podataka Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori (Ipsos, 2014). Od ukupnog broja zaposlenih, 4,7% je bez ugovora, a 10,7% ima ugovor ali se deo zarade isplaćuje u gotovini. Međutim, slika postaje znatno drugačija kada se oblici sive ekonomije prema mišljenju ispitanika o uključenosti sopstvenog preduzeća uporede sa njihovom ocenom o uključenosti drugih preduzeća iz iste delatnosti. Svi oblici sive ekonomije znatno su više zastupljeni kada su u pitanju druga preduzeća u istoj delatnosti nego kada je u pitanju sopstveno preduzeće (Tabela 2). Stoga, podatke dobijene na osnovu pristrasnih odgovora vlasnika/direktora o uključenosti sopstvenog preduzeća u neformalno poslovanje smatramo donjom granicom nivoa sive ekonomije, a podatke dobijene

9 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR na osnovu njihovog subjektivnog stava o uključenosti drugih preduzeća u istoj delatnosti smatramo gornjom granicom. Tako možemo reći da se učešće zaposlenih koji rade bez ugovora kreće od 4,7% (donja granica) do 16,4% (gornja granica), učešće zaposlenih koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu od 10,7% do 22,8%. Najmanja razlika između ove dve ocene je kod procenta zarade na koju se ne uplaćuju pripadajući porezi i doprinosi, koja se kreće od 34,1% do 42,7%. TABELA 3. KORELACIJA OBLIKA NEFORMALNOG POSLOVANJA % RADNIKA BEZ UGOVORA % RADNIKA KOJI NISU PRIJAVLJENI NA CELOKUPNU ZARADU % ZARADE KOJI SE ISPLAĆUJE U GOTOVINI % radnika koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu % zarade na koju se ne uplaćuju porezi i doprinosi % prometa koji se obavlja neformalno -0,3 Nije značajno Nije značajno Nije značajno 0,465** Nije značajno Izvor: Izračunato na osnovu podataka Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori (Ipsos, 2014). Tabela 3 takođe pokazuje da ne postoji značajna korelacija između većine oblika neformalnog poslovanja na osnovu odgovora anketiranih privrednih subjekata. Negativna korelacija postoji između dva oblika neformalno zaposlenih, što je očekivano, jer će visoko učešće radnika sa ugovorom koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu značiti nisko učešće radnika bez ugovora. Pored toga, kada privredni subjekti obavljaju promet neformalno, postoji i značajan procenat radnika sa ugovorom koji nisu prijavljeni na celokupnu zaradu. 5. DETERMINANTE UKLJUČIVANJA U SIVU EKONOMIJU Odluka o participaciji u sivoj ekonomiji zavisi od ekonomskih faktora koji počivaju na modelu racionalnog izbora poreske evazije (Allingham and Sandmo (1972), Yitzhak (1974)). Preduzetnici stavljaju u odnos očekivane koristi i troškove od poreske evazije i učešća u sivoj ekonomiji, odnosno porede ostvarene uštede od poreske evazije i troškove u slučaju da budu uhvaćeni. Očekivani troškovi zavise od verovatnoće detekcije, veličine i tipa kazne, verovatnoće da će im kazna biti i izrečena, i njihove sklonosti ka riziku. Međutim, empirijske studije ukazuju da je stvarni nivo poreske evazije znatno niži u odnosu na predviđanja modela racionalnog izbora. To je zbog postojanja druge grupe ne-ekonomskih faktora koji se odnose na stavove (o poreskoj evaziji i sivoj ekonomiji) i socijalne norme. Oni obuhvataju percepciju pravednosti poreskog sistema, tj. stavove o tome da li je poresko opterećenje i postupak pravičan. Zbog toga ćemo razmatrati u kojoj meri učešće u sivoj ekonomiji zavisi i od društvenih normi, odnosno moralnih vrednosti.

10 16 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI Verovatnoća detekcije ima veoma značajnu ulogu u objašnjenju uzroka poreske evazije (sive ekonomije). Prema rezultatima Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori, procenjena verovatnoća otkrivanja preduzeća koje posluje neformalno nije velika. Približno polovina predstavnika privrednih subjekata ocenjuje da će najviše 50% preduzeća biti otkriveno u slučaju da posluje neformalno. Ovakva očekivanja, svakako idu u prilog odluci da se privredni subjekt uključi u sivu ekonomiju, jer značajno smanjuju očekivane troškove. Tim pre što se očekivanje da će onaj ko bude uhvaćen, biti i kažnjen i da će tu kaznu i platiti svodi na mali procenat verovatnoće. Više od polovine vlasnika/menadžera (58%) smatra da preduzeća (sva ili većina) ipak nastavljaju da neformalno zapošljavaju radnike, iako im je za to izrečena kazna. U tom kontekstu najveći broj vlasnika/menadžera izneo je mišljenje da bi kazne za različite vidove neformalnog poslovanja trebalo smanjiti (38%) ili ih ostaviti na istom nivou (36%). Stav prema težini sankcija je veoma važan za podsticaje, jer ako je percepcija težine sankcija niska, privredni subjekti imaju veći podsticaj da se uključe u sivu ekonomiju, odnosno da vrše poresku evaziju. Stav prema samoj sivoj ekonomiji, odnosno, da li je takvo poslovanje opravdano ili ne prema mišljenju samih vlasnika/direktora, iako može biti u korelaciji sa neiskrenim odgovorima, smatramo da je ipak dovoljno dobar indikator spremnosti da se u okruženju malo verovatnih sankcija privredni subjekti opredele za učešće (neučešće) u sivoj ekonomiji. Prema rezultatima Ankete, 81% privrednih subjekata smatra da je takvo poslovanje neopravdano, a 16% da je opravdano. To ukazuje da jedan broj privrednih subjekata koji su u sivoj ekonomiji, a izričito tvrde da je takvo poslovanje neopravdano, nije u potpunosti iskreno odgovarao. Kao razlozi opravdanosti neformalnog zapošljavanja najčešće se navode slabi rezultati poslovanja preduzeća (28%), nezaposlenost i preživljavanje (26%), visoki porezi i doprinosi (21%), dok ostali razlozi imaju manji značaj. Na osnovu deskriptivne analize iz prethodnog dela videli smo koje kategorije privrednih subjekata su najviše uključene u aktivnosti sive ekonomije. U ovom delu ćemo koristiti ekonometrijsku analizu da identifikujemo specifične faktore koji su statistički značajni za odluku preduzeća da učestvuje u sivoj ekonomiji, a takođe i da identifikujemo njihov neto uticaj. U tabeli 4 prikazani su rezultati ekonometrijske analize determinanti uključivanja u sivu ekonomiju. Oni pokazuju faktore koji utiču na odluku privrednog subjekta da vrši aktivnosti neprijavljenog radnog angažovanja, odnosno ne prijavljivanja ili delimičnog prijavljivanja radnika kako bi izbegla ili smanjila poreska opterećenja (neformalna zaposlenost), kao i obavljanje plaćanja u gotovini iako su u pitanju PDV obveznici. Tabela 4 prikazuje dva probit modela u kojima je zavisna promenljiva učešće u sivoj ekonomiji: privredni subjekt aktivnost obavlja u sivoj ekonomiji (=1) ili aktivnost obavlja u regularnoj ekonomiji (=0). U prvom modelu privredni subjekti koji aktivnost obavljaju u sivoj ekonomiji definisani su isto kao u prethodnom deskriptivnom delu, pa obuhvataju preduzeća i preduzetnike koji imaju neformalno zaposlene i/ili koji više od 10% plaćanja obavljaju gotovinski, a obveznici su PDV-a. U drugom modelu, pored neformalno zaposlenih, obuhvaćeni su PDV obveznici koji sva plaćanja obavljaju gotovinski.

11 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR Faktori koji se ispituju su delimično obuhvaćeni u delu deskriptivne analize, ali biće uključeni i neki dodatni faktori. Nezavisne promenljive smo svrstali u pet grupa. Prvu grupu čine karakteristike privrednih subjekata da li je reč o privrednom društvu ili preduzetniku, PDV obvezniku, privrednom subjektu sa domaćim kapitalom, registrovanom kada je osnovano, kao i promenljiva koja se odnosi na veličinu preduzeća prema broju zaposlenih (promenljive izražene kao veštačke) i starost preduzeća (promenljiva izražena kao prirodni logaritam). 5 Drugu grupu čine veštačke promenljive delatnosti. Treću grupu čini samo jedna promenljiva kretanje ukupnog prihoda od prodaje u odnosu na godinu, kako bi smo utvrdili da li pogoršanje ekonomske pozicije privrednog subjekta utiče na odluku u vezi učešća u sivoj ekonomiji. Četvrtu grupu čine očekivanja i stavovi anketiranih privrednih subjekata koji su opisani, kao što su očekivanja u pogledu verovatnoće detekcije, stavovi o veličini kazni i stavovi u vezi opravdanosti sive ekonomije. Poslednju, petu grupu čine regionalne veštačke promenljive. U oba modela su uključene iste nezavisne promenljive. Oba modela su značajna, a pažnju prilikom interpretacije rezultata usmerićemo na prvi model koji koristi definiciju sive ekonomije koju smo usvojili u delu 3. U prvoj grupi nezavisnih promenljivih statistički značajne su promenljive privredni subjekat sa domaćim kapitalom, veličina preduzeća, kao i to da li je privredni subjekat bio registrovan kada je počeo sa radom. Ostale promenljive, preduzetnik, PDV obveznik i logaritam (ln) godina starosti privrednog subjekta nisu statistički značajne i nećemo ih dalje komentarisati. TABELA 4. DETERMINANTE UKLJUČIVANJA PRIVREDNIH SUBJEKATA U SIVU EKONOMIJU MODEL (1) (2) KARAKTERISTIKE PRIVREDNIH SUBJEKATA Preduzetnik (0.105) (0.108) Nije PDV obveznik (0.180) (0.186) Domaći kapital (0.065)*** (0.204) Mikro (0-9) (0.101)** (0.099)*** Mala (10-49) (0.124)** (0.121)** ln(starost) (0.043) (0.044) Registracija pri osnivanju (0.098)*** (0.091)*** 5 Promenljivu koja se odnosi na sektor svojine privrednog subjekta nismo uključili budući da je 99% anketiranih privrednih subjekata u privatnoj svojini.

12 18 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI MODEL (1) (2) DELATNOST Poljoprivreda (0.167) (0.165) Građevinarstvo (0.137) (0.133) Trgovina (0.133) (0.131) Turizam (0.133) (0.124) Usluge (0.143) (0.140) KRETANJE UKUPNOG PRIHODA OD PRODAJE OD Prodaja stagnirala od god (0.085) (0.089) Prodaja porasla od god (0.097) (0.102) OČEKIVANJA I STAVOVI Verovatnoća detekcije (0.155) (0.161) Stav o opravdanosti sive ekonomije (0.049)*** (0.051)*** Stav o kaznama - blage kazne (0.092) (0.095) REGION Centar (0.121) (0.125) Jug (0.115) (0.120) WALD CHI2 (19) PSEUDO R BROJ OPSERVACIJA Napomene: Zavisna varijabla je 1 ako privredni subjekt aktivnost obavlja u sivoj ekonomiji, a 0 ako aktivnost obavlja u regularnoj ekonomiji. Koeficijenti se odnose na marginalne efekte u procentima, izračunate za prosečne vrednosti kontinuelnih varijabli i za diskretne promene od 0 do 1 veštačkih varijabli. Robusne standardne greške date su u zagradama. * značajno na 10%; ** značajno na 5%; *** značajno na 1%. Referentne kategorije: privredno društvo, PDV obveznik, strani kapital ili mešoviti, srednja ili velika preduzeća (50+ zaposlenih), privredni subjekat nije bio registrovan kada je počeo sa radom, industrija, prihodi od prodaje opali od godine, kazne nisu blage ili neutralan stav, severni region. Privredni subjekti sa domaćim kapitalom imaju veću verovatnoću da budu uključeni u sivu ekonomiju i to za 35,4%, dok su ostale nezavisne promenljive nepromenjene. Ova promenljiva je visoko signifikantna u prvom, ali ne i u drugom modelu. Posmatrano

13 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR prema veličini preduzeća, mala preduzeća su najviše sklona aktivnostima sive ekonomije, što je u skladu sa rezultatima deskriptivne analize. Naime, mala preduzeća (10-49 zaposlenih) imaju veću verovatnoću da budu u sivoj ekonomiji za 26,6% u odnosu na srednja ili velika (50+ zaposlenih), a mikro preduzeća (0-9 zaposlenih) imaju veću verovatnoću za 24,2%, pod pretpostavkom ostalih istih karakteristika. Interesantno je primetiti da u drugom modelu, najveću sklonost ka sivoj ekonomiji imaju mikro preduzeća, dok je ona nešto manja kod malih preduzeća. Privredni subjekti koji su se registrovali kada su počeli sa radom imaju manju verovatnoću da se bave sivom ekonomijom za čak 48,3% u odnosu na one koji se nisu registrovali, što ukazuje da ova promenljiva može poslužiti kao dobar indikator formalnog poslovanja. Veštačke promenljive koje se odnose na delatnost preduzeća nisu statistički značajne. Drugim rečima, značajne sektorske razlike u obavljaju aktivnosti sive ekonomije koje smo opisali u deskriptivnom delu se neutrališu, kada se u model uključi uticaj drugih karakteristika privrednih subjekata, kao što je veličina, starost, tip privrednog subjekta itd. Ovaj nalaz je u skladu sa nalazom determinanti neformalne zaposlenosti prikazanom u Izveštaju Ipsos-a (Uljarević i dr., 2014), koji ukazuje na potrebu formulisanja specifičnih mera za formalizaciju sive ekonomije koje su uglavnom sektorski neutralne. Veštačke promenljive koje se odnose na kretanje ukupnog prihoda od prodaje, kao ni regionalne karakteristike nisu statistički značajne. Stav u pogledu opravdanosti obavljanja aktivnosti u sivoj ekonomiji je statistički značajan. Kako ocena o opravdanosti poslovanja u sivoj ekonomiji raste (s obzirom da je reč o oceni koja se kreće od 1 do 4), povećava se i verovatnoća uključivanja privrednog subjekta u aktivnosti sive ekonomije. Sličan rezultat dobijen je u regresiji determinanti uključivanja privrednih subjekata u sivu ekonomiju u Srbiji (Krstić and Schneider (eds.), 2015). Za razliku od opravdanosti bavljenja sivom ekonomijom, verovatnoća detekcije nije statistički značajna, kao ni preostala promenljiva u ovoj grupi, veštačka promenljiva koja opisuje stav ispitanika u vezi težine kazne. Rezultati ekonometrijske analize pokazuju da determinantne uključivanja preduzeća i preduzetnika u sivu ekonomiju ne zavise od korišćene definicije sive ekonomije, budući da su iste promenljive značajne u oba modela, kao i smer i veličina uticaja kod većine signifikantnih promenljivih. 6. ZAKLJUČAK U ovom radu ispituje se značaj i karakteristike osnovnih oblika sive ekonomije u sektoru preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori, kao i ključni faktori koji su značajni za odluku vlasnika/menadžera da učestvuju u aktivnostima sive ekonomije. Podaci reprezentativne Ankete o uslovima poslovanja preduzeća i preduzetnika u Crnoj Gori koja je sprovedena godine omogućili su da se siva ekonomija sagleda iz ugla preduzeća, analiziraju njihove karakteristike i uzroci koji ih podstiču da posluju neformalno. Dosadašnja istraživanja ovog fenomena, kako u Crnoj Gori tako i u ostalim zemljama jugoistočne Evrope,

14 20 SIVA EKONOMIJA U SEKTORU PREDUZEĆA I PREDUZETNIKA U CRNOJ GORI uglavnom su se odnosila na makro-procene sive ekonomije ili na socio-ekonomske karakteristike lica koja su uključena u ove aktivnosti. Prema rezultatima Ankete, više od trećine (38,4%) crnogorskih preduzeća i preduzetnika se bavilo sivom ekonomijom godine. Nešto više od trećine privrednih subjekata imalo je neformalno zaposlene (34,2%), a 17,4% PDV obveznika više od 10% plaćanja obavljalo je gotovinski. Iako procenat preduzeća koja vrše takva gotovinska plaćanja nije previše visok, udeo gotovinskih u ukupnim plaćanjima je blizu jedne trećine (32,2%). Učešće neformalno zaposlenih u ukupno zaposlenima iznosi 15,4%, iako čak jedna trećina privrednih subjekata ima neformalno zaposlene. To je zbog toga što u Crnoj Gori dominiraju mikro preduzeća, gde dominiraju neformalno zaposleni. Rezultati determinanti uključivanja privrednih subjekata u sivu ekonomiju ukazuju na nekoliko važnih zaključaka. Privredni subjekti sa domaćim kapitalom imaju veću verovatnoću da se bave sivom ekonomijom i to za 35,4%, pod pretpostavkom ostalih istih karakteristika. Posmatrano prema veličini preduzeća, mala preduzeća su najviše sklona aktivnostima sive ekonomije. Takođe, privredni subjekti koji se nisu registrovali kada su počeli sa radom imaju veću verovatnoću da se bave sivom ekonomijom za čak 48,3% u odnosu na one koji su se odmah registrovali, pod pretpostavkom ostalih istih karakteristika. To ukazuje na potrebu daljih reformi u cilju smanjenja barijera ulaska na tržište. Značajne sektorske razlike u obavljaju aktivnosti sive ekonomije koje smo opisali u deskriptivnom delu se neutrališu, kada se u model uključi uticaj drugih karakteristika privrednih subjekata, kao što je veličina, starost, tip privrednog subjekta itd. Ovaj nalaz ukazuje na potrebu formulisanja specifičnih mera za formalizaciju sive ekonomije koje su uglavnom sektorski neutralne. Rezultati takođe ukazuju da stav o opravdanosti sive ekonomije značajno utiče na odluku pojedinca da učestvuje u sivoj ekonomiji. Što je ocena o opravdanosti poslovanja u sivoj ekonomiji veća, to je veća verovatnoća uključivanja privrednog subjekta u sivu ekonomiju. To ukazuje da jedan od prioriteta politike smanjenja sive ekonomije treba da bude usmeren na povećanje poreskog morala. REFERENCE Allingham, G. M. and Sandmo, A. (1972), Income tax evasion: A theoretical analysis, Journal of Public Economics 1, Ekonomski fakultet Podgorica i UNDP (2013), Neformalna zaposlenost u Crnoj Gori: Procjena obima i efekata. European Commission (2015), Montenegro 2015 Report, Commission Working Staff Document. European Bank for Reconstruction and Development (2013), Strategy for Montenegro.

15 EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA BROJ 22 SEPTEMBAR European Bank for Reconstruction and Development (2015), Transition Report : Rebalancing Finance. European Bank for Reconstruction and Development (2016), BEEPS V report. Hudson, J. at al. (2012), Evaluating the impact of the informal economy on businesses in South East Europe: Some lessons from the 2009 World Bank Enterprise Survey, South East European Journal of Economics and Business, 7 (1), pp Ipsos Strategic Marketing (2014), Uljarević, Lazić i Krstić Neformalno zapošljavanje i siva ekonomija u Crnoj Gori, Izveštaj pripremljen za Nacionalni izveštaj o razvoju po mjeri čoveka: Neformalni rad od izazova do rješenja, UNDP. International Labour Office (2011), Statistical Update on Employment in the Informal Economy, ILO Department of Statistics. International Labour Office (2013) Measuring informality: a statistical manual on the informal sector and informal employment. Krstić, G. and Schneider, F. (eds.) (2015). Formalizing the Shadow Economy in Serbia, Policy Measures and Growth Effects, Springer International Publishing. Putninš, T. J. and Sauka, A. (2011). The size and determinants of shadow economies in the Baltic States, Baltic Journal of Economics 11(2). Putninš, T.J. and Sauka, A. (2015), Measuring the shadow economy using company managers, Journal of Comparative Studies, Volume 43, Issue 2, pp Tedds, L. M. (2010), Keeping it off the books: an empirical investigation of firms that engage in tax evasion, Applied Economics 42(19): Williams, C. C. (2006), The Hidden Enterprise Culture: entrepreneurship in the underground economy, Cheltenham: Edward Elgar. World Bank (2014), Doing Business 2015: Going Beyond Efficiency. Washington, DC: World Bank. Yitzhaki, S. (1974), A note on income tax evasion: A theoretical analysis, Journal of Public Economics 3(2),

16