Извјештај о ревизији

Транскрипт

1 ГЛAВНА СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ЈАВНОГ СЕКТОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Бања Лука, Вука Караџића 4 Република Српска, БиХ Тел: +387(0)51/ Факс:+387(0)51/ revizija@gsr-rs.org Извјештај о ревизији збирних финансијских извјештаја Министарства правде Републике Српске за период године Број: РВ Бања Лука,

2 САДРЖАЈ I ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ РЕВИЗОРА... 1 II РЕЗИМЕ ДАТИХ ПРЕПОРУКА... 4 III ИЗВЈЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ РЕВИЗИЈИ (НАЛАЗИ) Увод Спровођење препорука из претходног извјештаја Закључак о функционисању система интерних контрола Финансијски извјештаји Планирање, припрема и доношење буџета Приходи Расходи и издаци Набавке Имовина, обавезе и извори Образложења уз финансијске извјештаје Ванбилансна имовина... 23

3 I ИЗВЈЕШТАЈ ГЛАВНОГ РЕВИЗОРА Предмет Извршили смо ревизију збирних финансијских извјештаја (Преглед прихода, примитака, расхода и издатака; Преглед имовине, обавеза и извора) Министарства правде Републике Српске (у даљем тексту: Министарства) за годину са стањем на дан 31. децембар године, те ревизију усклађености пословања за исти период. Ревизијом смо обухватили преглед значајних трансакција, образложења уз финансијске извјештаје и примјену рачуноводствених политика у ревидираном периоду. Одговорност руководства за финансијске извјештаје Министар је одговоран за припрему и фер презентацију ових финансијских извјештаја у складу са прописаним оквиром финансијског извјештавања који подразумијева примјену Међународних рачуноводствених стандарда за јавни сектор и Правилника о финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета републике, општина, градова и фондова. Ова одговорност обухвата: осмишљавање, примјену и одржавање интерних контрола које су релевантне за припрему и фер презентацију финансијских извјештаја који не садрже материјално значајне погрешне исказе, настале усљед корупције и преваре; одабир и примјену одговарајућих рачуноводствених политика и рачуноводствене процјене које су разумне у датим околностима. Министар је такође одговоран за усклађеност пословања Министарства, са важећом законском и другом надлежном регулативом. Одговорност ревизора Наша је одговорност да изразимо мишљење о финансијским извјештајима на основу проведене ревизије. Ревизију смо извршили у складу са Законом о ревизији јавног сектора, ISSAI (INTOSAI и Међународним) стандардима ревизије. Ови стандарди налажу да радимо у складу са етичким захтјевима и да ревизију планирамо и извршимо на начин који омогућава да се, у разумној мјери, увјеримо да финансијски извјештаји не садрже материјално значајне погрешне исказе, те да је пословање усклађено са важећом законском и другом надлежном регулативом. Ревизија укључује спровођење поступака у циљу прибављања ревизорских доказа о усклађености пословања и о износима и објелодањивањима датим у финансијским извјештајима. Избор поступка је заснован на ревизорском просуђивању, укључујући процјену ризика материјално значајних погрешних исказа у финансијским извјештајима, насталим усљед корупције и преваре. Приликом процјене ризика, ревизор разматра интерне контроле које су релевантне за припрему и фер презентацију финансијских извјештаја, у циљу осмишљавања ревизорских поступака који су одговарајући у датим околностима, али не у циљу изражавања одвојеног мишљења о ефективности интерних контрола. Ревизија такође укључује оцјену примијењених рачуноводствених политика и значајних процјена извршених од стране руководства, као и оцјену опште презентације финансијских извјештаја. Сматрамо да су прибављени ревизорски докази, с обзиром на прописани оквир извјештавања довољни и одговарајући и да обезбјеђују основу за наше ревизорско мишљење о финансијском стању имовине, обавеза и извора, извршењу буџета и намјени трошења јавних средстава. Због чињенице да 1

4 предметни финансијски извјештаји не презентују финансијски резултат пословања, не изражавамо мишљење о истом за годину. Основа за изражавање мишљења са резервом Као што је наведено у дијелу 4.1. извјештаја: Укупни расходи за годину, у односу на ребалансом одобрена средства, већи су за КМ или за 5%. Одступање потрошње у односу на план и расположива средства није у складу са чланом 39. став 1. и 2. Закона о буџетском систему Републике Српске. Као што је наведено у дијелу 4.2. извјештаја: Више су исказани приходи по основу помоћи у натури за КМ, јер су три институције донирану опрему евидентирали као текући приход, а не на дугорочно разграничени приход. Као што је наведено у дијелу извјештаја: Обрачунски расходи су потцијењени по основу усклађивања вриједности најмање за КМ у корист више исказаних потраживања, што није у складу са чл. 64. Правилника о рачуноводству, рачуноводственим политикама и рачуноводственим процјенама за буџетске кориснике у Републици Српској. Као што је наведено у дијелу извјештаја: Прелијевање обавеза из једне године у наредну доводи до погрешног исказивања укупног извршења буџета, као и до погрешног исказивања извршења појединих буџетских позиција које су важне за функционисање правосудних институција. Као што је наведено у дијелу 4.4. извјештаја: - У Основном суду Бијељина, Одлука (бр Су од године) да се са депозитног рачуна суда исплати КМ на име исплате купопродајне цијене путничког аутомобила, коју је донио предсједник Суда је у супротности са намјеном трошења депозитних средстава (имовина странке у поступку). - Поменута набавка није у складу са Законом о буџетском систему (чл. 12 став 1; чл. 39 став 1 и 3), нити са Законом о извршењу буџета Републике Српске за (члан 3 став 3; члан 18; члан 19 и члан 22) и Одлуком о усвајању ребаланса буџета за 2011 годину. Евидентирање набављеног аутомобила није извршено према прописаној економској класификацији (Правилник о буџетским класификацијама садржини рачуна и примјени контног плана за кориснике прихода буџета члан 16, члан 98 и 99), а такође је у супротности са одредбама Правилника о рачуноводству, рачуноводственим политикама и рачуноводствним процјенама за буџетске кориснике (чл. 16; чл. 23 и чл. 86). - Књиговодствено евидентирање набавке сталних средстава У Основном суду Бијељина у значајној мјери није поуздано, не одражава хронологију пословних промјена и књиговодствених исправа, те утиче на истинито и фер исказивање сталних средстава у финансијским извјештајима. Као што је наведено у дијелу извјештаја: Препорука из претходне године дата уз Консолидовани извјештај Републике, није проведена на начин да се изврши евидентирање укупно уговорене 2

5 вриједности новонабављеног објекта у износу КМ (набавна вриједност). Евидентирање је извршено у износу уплата, као авансно плаћање ( КМ), што није у складу са захтјевима МРС ЈС 17 - Некретнине, постројења и опрема (параграф 13 и параграф 14 Признавање пар. 26 Одмјеравање приликом стицања). С обзиром да је објекат у функцији и да се користи у административне сврхе, а да из примијењених политика не произилази обрачун амортизације, то није у складу са чланом 20. Правилника о буџетским класификацијама, садржини рачуна и примјени контног плана за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова. Као што је наведено у дијелу 4.6. извјештаја: Образложења уз појединачне и уз збирни финансијске извјештаје не пружају неопходне додатне информације које би помогле бољем разумијевању и прецизнијем сагледавању табеларних финансијских извјештаја. Министарство не објелодањује информације прописане параграфом 62, МРС ЈС 6 Консолидовани и засебни финансијски извјештаји. Мишљење са резервом По нашем мишљењу, збирни финансијски извјештаји Министарства правде Републике Српске, осим за ефекте питања описаних у пасусу основа за изражавање мишљења са резервом, истинито и објективно приказују, у свим материјално значајним аспектима, финансијско стање имовине и обавеза на дан године и извршење буџета за годину која се завршава на тај дан, у складу са прописаним оквиром финансијског извјештавања. Финансијско пословање Министарства правде Републике Српске, у току године, осим за, наведено у пасусу основа за изражавање мишљења са резервом, било је, усклађено са важећом законском и другом надлежном регулативом. Скретање пажње Не изражавајући даљу резерву на дато мишљење, скрећемо пажњу на сљедеће: На основу Наредбе Министарства финансија Републике Српске број: 06.15/ /12 од године, евидентиране су обавезе за које нису постојала расположива буџетска средства у години (што није у складу са чланом 39. став 1. и 2. Закона о буџетском систему Републике Српске). Трошкови по том основу су исказани на позицији Остали расходи обрачунског карактера, у износу од КМ. С обзиром да, према члану 13, став 5 Закона о извршењу буџета Републике Српске за годину, Влада има обавезу да у оквиру извјештаја о извршењу Буџета Републике Српске, Народну скупштину Републике Српске извјештава о извршеној прерасподјели средстава, скрећемо пажњу да (чл. 26 истог Закона) правилнике, упутства и инструкције о спровођењу Закона о извршењу буџета прописује министар финансија, те да је по том основу дужан омогућити правилно и тачно извјештавање Владе према Народној скупштини о свим насталим расходима, према досљедној организационој и економској класификацији. Бања Лука, Главни ревизор Мр Бошко Чеко 3

6 II РЕЗИМЕ ДАТИХ ПРЕПОРУКА Препоручујемо Министарству: 1. Да испита сврсисходност закупа Основног суда Бијељина, узимајући у обзир величину и цијену закупљеног простора, искориштеност, те рационалност трошења буџетских средстава будући да се фактурисање и плаћање углавном врши у оквиру институција у надлежности истог Министарства. 2. Да расходе за мобилне телефоне, настале изван оквира Закључка Владе РС број 04/ /11 од године и Наредбе министра бр / /11 од године, третира као лична примања запослених. 3. Да интерним актом утврди правила обрачуна амортизације сталних средстава имајући у виду рачуноводствене политике дате у Правилнику о рачуноводству, рачуноводственим политикама и рачуноводственим процјенама за кориснике буџета у Републици Српској (чл ), као и захтјеве МРС ЈС Да све институције изврше корекцију књижења у циљу исправне презентације финансијских извјештаја и поштовања одредби важећих правилника, а у вези исказивања потраживања старијих од годину дана. 5. Да у сарадњи са Министарством финансија дефинише приоритетне групе расхода, те да у складу с тим, кроз процес буџетског планирања у наредном буџетском циклусу, омогући правосудним институцијама реално планирање и исказивање расхода по свим основама. 6. Да се све набавке проводе у складу са Законом о јавним набавкама, а да се уз остварење транспарентности и недискриминације, уговор заснива на најнижој цијени. 7. Да у наредном периоду створи услове за састављање финансијског извјештаја Образложења према захтјевима примјенљивих МРС ЈС, а нарочито МРС ЈС 1, МРС ЈС 3, МРС ЈС 6, МРС ЈС 17 и МРС ЈС Да дефинише јединствену одлуку или приједлог уредбе (на усвајање Влади Републике Српске) о висини и начину обрачуна трошкова за коришћење службених возила за активности које плаћају странке у службеним поступцима, како би се избјегла неуједначена примјена по судовима, те елиминисала значајна разлика која настаје по основу прикупљених накнада из депозита и стварних расхода. 9. Да дио накнаде која је садржана у депозиту којег плаћају странке у судском поступку, а која се издваја по основу коришћења службених возила, дневница и паушала по коначном обрачуну третира као буџетски приход појединог суда, а намјенски за 4

7 потребе намирења повезаних буџетских расхода (гориво за возила, дневница и др); 10. Да код ВСТС БиХ, а у складу са чл Правилника о унутрашњем судском пословању, иницира активности које воде постизању и одржању униформности у свим судовима, а везано за организацију ИКТ подршке у праћењу депозитних средстава. 5

8 III ИЗВЈЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ РЕВИЗИЈИ (НАЛАЗИ) 1. Увод Министарство правде Републике Српске (у даљем тексту: Министарство) је републички орган управе основано у складу са Законом o републичкој управи (Сл.гл. РС 118/08; 11/09; 74/10). Са становишта буџетске потрошње, Министарство представља сложену економску цјелину коју, поред самог Министарства, чине и ентитети - институције: судови (Врховни суд Републике Српске, 5 окружних судова, 19 основних судова, 1 виши привредни суд и 5 окружних привредних судова), тужилаштва (републичко тужилаштво, 5 окружних тужилаштава и једно специјално тужилаштво), Правобранилаштво Републике Српске, Судска полиција, 6 казнено-поправних установа, Центар за едукацију судија и јавних тужилаца у РС. У саставу Министарства су и републичке управне организације: Републички центар за истраживање ратних злочина, Центар за пружање бесплатне правне помоћи и Агенција за управљање одузетом имовином. Оснивање, организацију и дјелокруг рада поједине институције ближе регулишу закони из конкретне области, а финансирање углавном опредјељују законски и подзаконски акти који дефинишу права и обавезе буџетских корисника. Ради приказивања финансијског и имовинског положаја буџетских корисника и Министарства правде као цјелине, врши се рачуноводствено евидентирање трансакција и израда појединачних финансијских извјештаја, а након тога и консолидација. Министарство врши консолидацију која обухвата појединачне финансијске извјештаје: Министарства, правосудних институција, тужилаштава, Републичког правобранилаштва, казнено-поправних установа и њихових привредних јединица, Центра за едукацију судија и тужилаца, Агенције за управљање одузетом имовином, Републичког центра за истраживање ратних злочина и Центра за пружање бесплатне правне помоћи, као и финансијског извјештаја Пројекта регистрације земљишта (који се углавном финансира из кредитиних средстава Свјетске банке). Пословање Министарства и ентитета-институција се одвија преко Јединственог рачуна трезора, изузев пословања привредних јединица при казненопоправним установама, чије пословање се обавља преко посебних рачуна и Пројекта регистрације земљишта који такође има властити намјенски рачун. Своје финансијске трансакције Министарство и појединачне институције, путем директне конекције уносе у Главну књигу Трезора (ГКТ). Успостављено је вођење прописаних књиговодствених евиденција. Ревизијом консолидованих финансијских извјештаја за годину, осим самог министарства, обухваћени су и узорком одабрани појединачни финансијски извјештаји за: Врховни суд Републике Српске, Окружна тужилаштва Бањалука, Бијељина, Добој и Источно Сарајево, те основне судове у Бањалуци, Бијељини, Добоју, Прњавору, Градишци, Приједору, Котор Вароши и Теслићу. Ревизија Правобранилаштва Републике Српске обављена је посебно и о томе је сачињен извјештај РВ од године. На достављени нацрт ревизорског извјештаја, од стране Министарства правде нису уложене примједбе, изузев образложења поводом књижење трансакција везаних за куповину зграде за потребе Вишег привредног и Окружног 6

9 привредног суда у Бањалуци. Наиме, књижења је извршило Министарство финансија, а по истом је министар правде уложио писмени приговор. Наведена примједба нема утицај на презентоване ревизорске налазе и дато мишљење. Препоруке дате у овом извјештају, у циљу њиховог наглашавања, болдоване су и писане италик словима. 2. Спровођење препорука из претходног извјештаја У извјештају о ревизији финансијских извјештаја за годину дато је пет препорука, које су дјелимично проведене током године. За препоруке које, према оцјени одговорних лица или због промјене начина финансијског извјештавања на нивоу Републике, нису могле бити проведене дата су одговарајућа образложења. 3. Закључак о функционисању система интерних контрола Министарство представља министар, који је одговоран за рад и материјалнофинансијско пословање Министарства. За рад и функционисање појединих институција-ентитета одговорни су руководиоци који се налазе на челу тих институција. Све институције су самосталне и независне у свом раду и своју организацију и рад уређују на основу нормативних аката која се заснивају на законској регулативи специфичној за поједине области. Високо судско и тужилачко вијеће БиХ (у даљем тексту ВСТВ БиХ) поред осталих надлежности, по Закону о високом судском и тужилачком вијећу (Сл.гл. БиХ бр. 25/04; 93/05; 48/07 и 15/08), има надлежност (чл. 17) и да, према властитој оцјени: учествује у процесу израде годишњих буџета за судове и тужилаштва, да даје приједлоге у вези са годишњим буџетом предложеним од стране владе за судове и тужилаштва, затим да даје приједлоге за измјену буџета, залаже се за адекватно и континуирано финансирање судова и тужилаштава у Босни и Херцеговини; утврђује број судија, тужилаца и замјеникâ главног тужиоца за судове и тужилаштва из његове надлежности, након консултација са предсједником суда или главним тужиоцем, тијелом надлежним за буџет, и надлежним Mинистарством правде. Према томе, ВСТВ БиХ може директно да утиче на процес израде буџета и висину средстава у буџетском захтјеву појединог суда и тужилаштва у Републици Српској. У години ВСТВ БиХ није, у значајној мјери, утицало на буџет ентитетаинституција (а тиме на консолидовани буџет Министарства правде), али својим одлукама утиче на остваривање одређених појединачних права (регрес, друге накнаде) за које нема средстава у пуном износу за све институције. ВСТВ БиХ је, у принципу, давало сагласност институцијама за већи буџетски захтјев за 2011, него што су била утврђена ограничења. Међутим, институцијама су се одобравали буџети са ограничењима, а ВСТВ БиХ није имало даљих активности по том питању. Министарство врши надзор и прати примјену закона и других прописа који се односе на организацију и пословање правосудних институција. Оваква регулатива не омогућава праћење и надзор на нивоу Министарства (када је у питању извршење буџета), већ се то врши по институцијама појединачно. Министарство нема капацитет да провoди надзор над интерним контролама свих институција. У Министарству ради један интерни ревизор, а радно мјесто је позиционирано у оквиру секретаријата, те је интерни ревизор одговоран министру и секретару. Према дефинисаном плану активности и проведеним 7

10 контролама и прегледима (административне контроле, описи), може се закључити да функција интерне ревизије није успостављена на адекватан начин. Интерног ревизора ангажује министар за потребе које су изван дефинисаних активности (нпр. контрола рада нотарских канцеларија). У интерни ревизор није сачинио ниједан извјештај о проведеној интерној ревизији. Појединачне институције немају успостављену функцију интерне ревизије, мада неке испуњавају критријуме за то (поједини КПЗ-ови и већи судови). Као једна од слабости система интерних контрола може са сматрати непостојање аналитичке евиденције основних средстава која је развијена на јединствен начин у складу са потребама институција, него свака поједина институција набавља и користи властити (углавном нетестиран) компјутерски програм за вођење аналитике основних средстава. С тим у вези, није могуће од стране ревизора постићи потпуну поузданост у презентоване податке и евиденције. У појединим институцијама вршене су процјена вриједности опреме чија је вриједност у потпуности амортизована, а која је још увијек у употреби. Процјена само дијела средстава, без процјењивања свих средстава у оквиру једне класе није у потпуности у складу са МРС ЈС 17, и то првенствено са пар. 51, 52 и 53. Све узорком обухваћене институције су провеле пописне активности у складу са Правилником о начину и роковима вршења пописа и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем ( Сл. гласник РС, број: 71/10). Уочена одступања се односе на непотписивање пописних листа основних средстава од стране овлаштеног лица, а што није у складу са ставом 8. члана 17. Правилника, те непостојању плана рада пописне комисије или кашњење у достављању извјештаја о попису. У мањем броју институција извршен је попис само основних средстава, док обавезе и потраживања нису обухваћене пописом. Приликом ревизије у Основном суду Добој констатовали смо да је рачуновођа/ шеф рачуноводства отпочела с радом од априла године и да истовремено води књиговодство за три суда: основни, окружни и привредни суд, а да је запослена у окружном суду. Посебно рјешење за основни суд нема. Управо тим поводом (вођење књига за три суда и нерегулисано питање накнаде за рад за судове у којима није запослен) претходни шеф рачуноводства са послодавцем води радни спор. Контролно окружење (персонални проблеми) у години указују на повећани ризик од нефункционисања успостављеног система интерних контрола, а самим тим и од погрешног исказивања у финансијским извјештајима три суда. Јубиларне награде, предвиђене у чл. 28 Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске, обрачунавају се и исплаћују на основу укупног радног стажа, а не стажа проведеног код послодавца. Ово је став/мишљење Комисије за тумачење и праћење примјене Посебног колективног уговора која је формирана од стране потписника Посебног колективног уговора из области правосуђа. С обзиром да се јубиларна награда исплаћује као просјек плате код послодавца, те да у својој суштини представља награду за лојалност послодавцу, мишљења смо да би се став Комисије за тумачење и праћење примјене Посебног колективног уговора, требао преиспитати, као и, по том основу, измијењени члан Посебног колективног уговора. 8

11 Ревизијом је констатовано да је руководство Основног суда у Бијељини одобравало исплату дневница судијама за службено путовање у земљи у висини од 30 КМ. Такође, уколико је на службеном путовању била обезбјеђена исхрана, дневнице су умањиване за 30%, што у оба случаја није у складу са Уредбом о издацима за службена путовања у земљи и иностранству ( Сл. гл. РС, број: 73/10). У Врховном суду Републике Српске, Основном суду Бањалука и Министарству трошкови превоза нису регулисани интерним актом у складу са Закључком Владе РС бр. 04/ /09 од године о ограничавању права на накнаду у складу са Информацијом о начину рјешавања и утврђивања критеријума и услова за остваривање права на накнаду трошкова превоза запослених у органима управе РС, нити су у складу са чланом 43. тачка б) посебног колективног уговора из области правосуђа. У Врховном суду Републике Српске, платне листе по запосленом се, у случају измјене података, промијене, односно не сачувају се претходне платне листе по периодима, у погледу коефицијената. С тим у вези, потребно је обезбиједити континуирану аутентичност извјештаја. Секретару Oкружног тужилаштва Добој и Окружног тужилаштва Бијељина плата је увећана за 15% на основу Одлука главних окружних тужилаца на основу посебних резултата рада. Одлуке о повећању се позивају на чланове Закона о платама запослених у органима управе РС, као и чланове 37. и 32. Међутим, члан 32. Посебног колективног уговора за област правосуђа прописује повећање коефицијента до 20% за раднике који су распоређени на радно мјесто у складу са одредбама Закона о земљишним књигама, а члан 37. се односи искључиво на једнократну накнаду. Континуирано повећање плате секретару тужилаштва се не може третирати као једнократна новчана награда за посебне резултате у раду, и има карактер увећања плате на основу Одлуке главног окружног тужиоца. 4. Финансијски извјештаји Према Правилнику о финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета Републике, општина, градова и фондова, појединачни буџетски корисници на крају извјештајног периода састављају финансијске извјештаје у виду табеларних прегледа који обухватају сљедеће информације: Преглед прихода, примитака, расхода и издатака; Преглед имовине, обавеза и извора; Преглед новчаних токова; Извјештај о броју и структури запослених. Иако овакви извјештаји нису у складу са захтјевима МРС ЈС 1- Презентација финансијских извјештаја (чл. 62. став 2 Правилника о финансијском извјештавању), мишљења смо да усвојени рачуноводствени оквир у Републици Српској подразумијева да се све трансакције, процјене и политике требају одмјеравати у односу на усаглашеност са МРС ЈС. У складу са чл. 58. Тачка 4. Правилника, Министарства врше обједињавање појединачних финансијских извјештаја буџетских корисника у свом саставу и подносе Министарству финасија до 10. марта збирне годишње обрасце, односно финансијске извјештаје. Ревизорски налази и закључци о фер и истинитој презентацији збирних финансијских извјештаја Министарства се ослањају на прописани оквир финансијског извјештавања. 9

12 4.1. Планирање, припрема и доношење буџета Појединачне институције у роковима и на начин предвиђеним у Закону о буџетском систему достављају своје буџетске захтјеве Министарству, а Министарство их збраја (консолидује) и сачињава коначан буџетски захтјев који доставља Министарству финансија. Основа за буџет појединачних институција је Документ оквирног буџета, те буџет претходне године. Плате се планирају на основу Одлуке Високог судског и тужилачког вијећа БиХ, а Високо судско и тужилачко вијеће, генерално, даје потврду/сагласност за буџет институције који је изнад оквирно одобреног буџета. Привредне јединице при казнено-поправним и окружним затворима, обављањем производне дјелатности, остварују приходе и расходе који се евидентирају у ГКТ, али изван буџета. Најзначајнији дио Буџета консолидованог Министарства правде се односи на расходе за лична примања (по Ребалансу КМ) која чине 77% укупног Буџета. Код институција обухваћених ревизорским узорком, након ребаланса буџета спроведено је укупно 102 реалокације средстава, од чега су 54 интерне (у оквиру поједине институције), 17 са институције на друге буџетске кориснике и 31 са других буџетских корисника на ревидовану институцију. По том основу већи дио институција имао је повећање извршења буџета у односу на план, на појединачним позицијама буџетске потрошње: - на расходима за бруто накнаде (Министарство правде (25%), Врховни суд Републике Српске (55%), Окружно тужилаштво Бањалука (186%), окружно тужилаштво Бијељина (87%), Окружно тужилаштво Добој (60%), Окружно тужилаштво Источно Сарајево (57%), Основни суд Бањалука (15%), Основни суд Прњавор (42%), Основни суд Котор Варош (35%), Основни суд Бијељина (10%), Основни суд Теслић (20%)); - на расходима за закуп (Основни суд Бијељина (311%)); - на расходима за комуналне и комуникационе услуге (Окружно тужилаштво Бањалука (18%), Окружно тужилаштво Бијељина (25%), Oкружно тужилаштво Добој (7%), Окружно тужилаштво Источно Сарајево (57%), Основни суд Бањалука (44%), Основни суд Прњавор (45%), Основни суд Градишка (74%), Основни суд Приједор (50%), Основни суд Котор Варош (13%), Основни суд Бијељина (87%), Основни суд Добој (11%), Основни суд Теслић (26%)); - на расходима за режијски материјал (Врховни суд Републике Српске (30%), Окружно тужилаштво Бањалука (61%), Окружно тужилаштво Бијељина (20%), Окружно тужилаштво Добој (13%), Окружно тужилаштво Источно Сарајево (17%), Основни суд Бањалука (23%), Основни суд Прњавор (14%), Основни суд Градишка (94%), Основни суд Приједор (81%), Основни суд Котор Варош (15%), Основни суд Бијељина (97%), Основни суд Теслић (80%)); - на расходима за текуће одржавање (Окружно тужилаштво Бијељина (67%), Основни суд Градишка (149%), Основни суд Приједор (6%)); - на расходима по основу службеног путовања (Окружно тужилаштво Бијељина (56%), Окружно тужилаштво Источно Сарајево (35%), 10

13 Основни суд Градишка (7%), Основни суд Приједор (67%), Основни суд Котор Варош (13%)); - за стручне ислуге (Окружно тужилаштво Добој (6%), Основни суд Бањалука (117%), Основни суд Градишка (19%), Основни суд Теслић (46%)); - за отплату пренесених обавеза из претходне године (Основни суд Бијељина (21%), Основни суд Добој (27%)). Дио ревидованих институција по основу укупних буџетских расхода је такође имао прекорачење извршења у односу на ребалансом одобрена средства (Врховни суд Републике Српске (1%), Окружно тужилаштво Бањалука (3%), Окружно тужилаштво Бијељина (3%), Окружно тужилаштво Добој (2%), Окружно тужилаштво Источно Сарајево (4%), Основни суд Прњавор (3%), Основни суд Градишка (10%), Основни суд Приједор (1%), Основни суд Котор Варош (3%), Основни суд Бијељина (10%) и Основни суд Добој (1%). На нивоу Збирног извјештаја буџетских корисника о извршењу буџета (без привредних јединица и Пројекта за регистрацију земљишта), расходи по економским категоријама исказани су у износу од КМ и већи су у односу на ребалансом одобрена средства за КМ или за 1%. На основу Наредбе Министарства финансија о обавезном уносу свих обавеза буџетских корисника у главну књигу трезора Републике, институције које су створиле веће обавезе од ребалансом одобрених, евидентирале су КМ као обрачунке расходе периода (детаљније у дијелу под Остали расходи обрачунског карактера). Према томе, стварно створени укупни расходи за годину, у односу на ребалансом одобрена средства, већи су за КМ или за 5%. Одступања потрошње у односу на план и расположива средства није у складу са чланом 39. став 1. и 2. Закона о буџетском систему Републике Српске Приходи Министарство је у консолидованим извјештајима за годину исказало КМ прихода. Од тога су: КМ приходи привредних јединица при казнено-поправним установама, које располажу властитим рачунима (Фонд 02) и КМ приходи исказани кроз буџет, од чега се КМ односи на грантове. Буџетски приходи од судских накнада и такси, новчаних казни и друге накнаде од пружања јавних услуга не приказују свеобухватно ове приходе, с обзиром да је приликом уплате могуће да се не упише шифра организационог дијела Министарства него општи код буџета Републике. Такође, наплата буџетских прихода се остварује преко јединствених рачуна трезора којима Министарство не располаже, те тако нема утицаја на њих. Министарство фактурише Влади Брчко Дистрикта трошкове који настају по основу извршења казне затвора, мјере притвора, и упућивања у васпитнопоправну установу по цијени 40 КМ (за затвор и притвор) и 58,50 КМ (за 11

14 упућивање у ВПД) за један дан. Приходи настали по овом основу, евидентирају се као разграничени приходи, који тек када буду наплаћени (прилив) утичу на финансијски резултат. Министарство је испоставило ових рачуна у укупној вриједности КМ, док је ненаплаћени салдо на године износио КМ. Министарство потражује од Владе дистрикта Брчко по основу неплаћених рачуна из 2001, 2002 и године и обрачунатих камата за кашњења у плаћању, укупан износ КМ. Остали непорески приходи ( КМ) су приходи углавном по основу рефундација за боловања (признавање прихода у тренутку стицања права на рефундацију). Више су исказани приходи по основу помоћи у натури за КМ, јер су три институције (наведено у дијелу Нефинансијска имовина) донирану опрему евидентирали као текући приход, а не на дугорочно разграничени приход. Министарство у својим извјештајима не исказује приходе из буџета Расходи и издаци Расходи за лична примања Расходи за бруто плате и бруто накнаде за институције Министарства правде ребалансом су одобрене у износу КМ. Њихово остварење је у збирном износу КМ или 99%. У односу на годину расходи за бруто плате и накнаде већи су за КМ или за 14%. Преласком земљишних књига из надлежности судова у надлежност Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУзГИП), запосленим у земљишнокњижној канцеларији већине основних судова прелазак је верификован у години, те су по том основу вршене реалокације средстава са појединог основног суда на РУзГИП. Бруто плате, у износу КМ, остварене су 98% у односу на ребалансом буџета одобрена средства. У узорком обухваћеним институцијама, обрачун плата се врши према одредбама Закона о судовима или Закона о тужилаштвима Републике Српске, Закона о платама и другим накнадама судија и тужилаца у Републици Српској, Закона о платама запослених у органима управе, Посебним колективним уговором за област правосуђа, те појединачним правилницима о организацији и систематизацији, рјешењима и одлукама. Тужиоци, судије и стручни сарадници обављају послове на основу одлуке о именовању тужилаца или одлуке о именовању судија које доноси ВСТВ БиХ. У години плате запослених су биле умањене у складу са Законом о измјенама Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске. Плате именованих лица (судије, тужиоци и стручни сарадници) се не умањују. Због уоченог већег броја грешака у класификацији (плате приправника, порези, доприноси, накнаде) које нису утицале на укупно извршење, али могу утицати на исправно разумијевање финансијских извјештаја, потребно је обезбиједити примјену Правилника о буџетским класификацијама, садржини рачуна и примјени контног плана за кориснике прихода буџета Републике, за прописане врсте расхода. 12

15 У окружним тужилаштвима, плате стручним сарадницима се обрачунавају у складу са чланом 25. Закона о сузбијању организованог и најтежих облика привредног криминала, с обзиром да Закон о платама и другим накнадама судија и тужилаца у РС не дефинише плате стручних сарадника у окружним тужилаштвима. Потребно је, у сарадњи са Министарством, прецизно дефинисати плате стручних сарадника у окружним тужилаштвима. Расходи за бруто накнаде трошкова ребалансом буџета су одобрени у укупном износу КМ. Извршење износи КМ или за 26% више од ребалансом предвиђених средстава. У 12 од 13 узорком обухваћених институција, тужиоцима, судијама и стручним сарадницима обрачунат је регрес (укупно КМ). Од тога је у Основном суду Бањалука, Основном суду Прњавор (за дио), Основном суду Градишка и Основном суду Бијељина припадајући износ регреса евидентиран као расходи обрачунског карактера (детаљније наведено у дијелу под Остали расходи обрачунског карактера). У Основном суду Приједор није као буџетски расход уопште евидентиран износ регреса за судије и сараднике Расходи по основу коришћења роба и услуга Укупни расходи за робе и услуге за министарство и 50 институција су ребалансом буџета одобрени у износу КМ, њихово извршење је КМ или за 7% (или КМ) више. У оквиру тога су: Расходи за закуп складишног простора код основног суда Бијељина износе КМ или 10% свих расхода за закуп свих институција у оквиру збирног извјештаја Министарства правде. Позиција је прекорачена у односу на одобрени буџет за 311%. Остали основни судови немају исказан овакав расход, те препоручујемо Министарству да испита сврсисходност закупа Основног суда Бијељина, узимајући у обзир величину и цијену закупљеног простора, искориштеност, те рационалност трошења буџетских средстава будући да се фактурисање и плаћање углавном врши у оквиру институција у надлежности истог Министарства. Расходи по основу утрошка енергије и по основу комуналних и комуникационих услуга обухватају расходе за електричну енергију и за гријање, све врсте комуналних услуга, те услуге телефоније, интернета и поштанске услуге. Ови расходи планирају се кумулативно на једној позицији и за министарство и 50 институција - збирно, су ребалансом одобрени у износу КМ. Извршење ових расхода је КМ или за 28% више. Расходи за поштанске услуге вриједносно су најзначајнији у оквиру ове групе расхода (58%) и износе збирно КМ. Остварени расходи за поштанске услуге у појединим институцијама већи су од укупно планираних расхода енергије, комуналних и комуникационих услуга, што доводи у питање реалност цјелокупног процеса планирања. На примјер, расходи доставе писмоносних пошиљки су већи од укупно планираних расхода енергије, комуналних и комуникационих услуга у: Основном суду Прњавор (за 13%), у Основном суду Градишка (за 42%), Основном суду Приједор (за 13%), Основном суду Нови Град (за 12%), Основном суду Бијељина (за 46%), у Основном суду Требиње (за 25%), Основним суду Теслић (за 4%), Основном суду Модрича (за 7%), Основном суду Соколац (за 2%), Основном суду Вишеград (за 13%). Судови и тужилаштва у којима је вршена ревизија, 13

16 углавном немају уговоре са Поштама Српске, или је уговор стар 8, 10 и више година. Плаћање поштанских услуга се врши на основу мјесечних фактура за писмоносне отпреме. Значајно кашњење у дозначавању буџетских средстава, одражава се и на кашњење у плаћањима, те се обавезе измирују са кашњењем 6 мјесеци и више. Расходи за фиксне телефоне на терет буџетских средстава износе КМ. Ревизијом у узорком одабраним институцијама је утврђено да су руководиоци појединих институција (судови, тужилаштва) успоставили механизме праћења и контроле ових трошкова. Расходи за мобилне телефоне износе КМ, од чега се на само министарство односи КМ. У Министарству је након Закључка Владе РС број 04/ /11 од године, укинуто право накнаде за трошкове мобилних телефона за све запослене, али је настављено са плаћањем претплате за VPN-сервис, због уговором преузетих обавеза до истека уговора. На расходе мобилног телефона евидентиране су и куповине мобилних телефонсих апарата, у вриједности најмање КМ, што није у складу са Наредбом министра бр / /11 од год. Препоручујемо Министарству да расходе за мобилне телефоне, настале изван оквира Закључка Владе РС број 04/ /11 од године и Наредбе министра бр / /11 од године, третира као лична примања запослених. Расходи за режијски материјал обухватају набавке канцеларијског и компјутерског материјала, материјала за одржавање чистоће, те расходе за дневну штампу, службена гласила, часописе, књиге и остало. Расходи режијског материјала (буџетски дио збирно) остварени су у укупном износу од КМ, што је за КМ или 23% више у односу на ребалансом планирани износ. Расходи за стручне услуге у години су KM, односно 96% од буџетом планираних. Најзначајније стручне услуге су расходи за адвокате по службеној дужности, у износу КМ и расходи за вјештачења, у износу КМ. У овој групи су и расходи за осигурање (возила, имовине и запослених), у износу КМ, услуге информисања и медија ( КМ), услуге одржавања рачунарских програм ( КМ), трошкови лиценци ( КМ), образовне, едукативне и разне друге стручне ислуге. Расходи за адвокатске услуге - Ревизијом је утврђено да се расходи за адвокатске услуге исказане у износу КМ односи на дио ових услуга евидентирано код 12 основних судова, два окружна суда, код Врховног суда и код два окружна тужилаштва; док је износ од КМ на име адвокатских услуга евидентиран на осталим непоменутим расходима код 7 основних судова, 3 окружна суда и једног тужилаштва. Према томе, расходи адвоката по службеној дужности на терет буџетских средстава за годину износе КМ. Осим тога, најмање КМ (односи се на узорковане институције) насталих обавеза по основу адвокатских услуга биће измирено из буџета наредних година (остали обрачунски расходи под ) јер у није било довољно средстава. Тако расходи за адвокатске услуге настали у години износе најмање КМ. 14

17 Расходи за услуге вјештачења - Ревизијом је утврђено да се расходи за услуге вјештачења исказани у износу КМ односи на дио ових расхода евидентираних код већине институција, док је код осталих институција овај трошак евидентиран у оквиру осталих непоменутих расхода, у износу најмање КМ. Према томе, расходи вјештачења из буџетских средстава за годину износе КМ. Осим тога, најмање КМ (односи се на узорковане институције) насталих обавеза по основу услуга вјештачења биће измирено из буџета наредних година (остали обрачунски расходи под ) јер у није било довољно средстава. Тако расходи за услуге вјештачења настали у години износе најмање КМ. За услуге адвоката, као и за услуге вјештака основ за књижење је рјешење судије да се одређује бранилац (односно вјештак) и налог рачуноводству да по правоснажности рјешења изврши исплату из средстава Буџета. Недосљедно исказивање расхода за адвокатске и услуге вјештачења не утиче само на исправно закључивање корисника финансијских извјештаја о висини ових расхода, него и на планирање буџета у свим наредним годинама. Значајан износ расхода за услуге вјештачења (најмање КМ) и адвокатске услуге (најмање КМ) исказан је на позицији Остали расходи обрачунског карактера, гдје се књиже расходи за које није било довољно средстава у буџету, а обавезе су ипак створене, те ће се измиривати из буџета наредне године. О томе је детаљније наведено у дијелу Услуге одржавања рачунарских програма Министарство плаћа редовне мјесечне износе од КМ ( КМ за годину) на име одржавања софтвера Главна књига регистра у електронском формату у регистарским (привредним) судовима, а према закљученом уговору од године са приватном информатичком кућом. Остали непоменути расходи исказани у главној књизи трезора (збирно) износе КМ, што је 76% у односу на ребалансом одобрени износ. Као што је претходно наведено, дио од КМ се односи на адвокатске услуге, а КМ на услуге вјештачења које треба исказивати расходима за стручне услуге. Осим тога, на ову групу расхода су евидентирани: - бруто накнаде ван радног односа, КМ; - расходи за стручно усавршавање запослених, КМ; - расходи по основу репрезентације, КМ; - накнаде запосленим у натури, КМ; - расходи по судским рјешењима, КМ; - расходи за регистрацију возила, КМ; - допринос за професионалну рехабилитацију инвалида, КМ; - остали доприноси на терет послодавца, КМ; - остало, КМ (највећим дијелом трошкови за ексхумације). Бруто накнаде ван радног односа обухватају: бруто накнаде волонтерима ( КМ), бруто накнаде члановима комисија и радних група ( КМ), бруто накнаде по уговорима о дјелу ( КМ), бруто накнаде за привремена 15

18 и повремене послове ( КМ), бруто накнаде за рад лица лишена слободе ( КМ) и остале бруто накнаде ( КМ). Накнаде за комисије и радне групе исказане су код Републичког центра за истраживање ратних злочина ( КМ) и код самог Министарства ( КМ). Министарство исплаћује накнаде члановима који нису запослени у Министарству за рад у сталним (комисија за полагање правосудног испита, за условни отпуст и за помиловања) и повременим комисијама (комисија за утврђивање приједлога листе вјештака, за утврђивање приједлога листе судских тумача, за полагање стручног испита за стечајног управника, за рјешавање предмета штете причињене од стране СФОР-а и друге комисије које се формирају по потреби). Бруто накнаде по уговорима о дјелу највећим дијелом су исказане код Републичког центра за истраживање ратних злочина ( КМ) и код Специјалног тужилаштава ( КМ). Од узорком обухваћених институција накнаде по уговору о дјелу имају: Министарство, у укупном износу КМ, за савјетника министра и за послове информатичке дораде софтвера за обрачун зарада, пореза и доприноса; Основни суд Бањалука, у укупном износу КМ, за пресвлачење старих списа предмета у нове омоте и улагање у писарницу суда; Основни суд Градишка, у укупном износу КМ за привремене ангажмане на пословима oтпреме поште, дактилографским, рачуноводственим пословима, пословима вођења записника, извршења прекршајних санкција, овјера, те Основни суд Прњавор (2.278 КМ) и Окружно тужлаштво Бијељина (889 КМ) Расходи обрачунског карактера Расходи обрачунског карактера су расходи који се, према усвојеним рачуноводственим класификацијама и политикама, не планирају у буџету, они не захтијевају одлив готовине у посматраном обрачунском периоду, а евидентирају се искључиво у циљу израде финансијских извјештаја и исказивања исправног финансијског резултата на нивоу Републике. У Министарству правде збирно са 50 институција кроз Главну књигу трезора, ови расходи укупно износе КМ и односе се на: - набавну вриједност реализованих залиха, КМ, - расходе по основу амортизације, у износу КМ, - расходе од усклађивања вриједности, у износу КМ, од чега су најзначајнији расходи од усклађивања вриједности краткорочних потраживања ( КМ), - губитке по основу расходовања, у износу КМ и - остале расходе обрачунског карактера, КМ. Поред тога, изван ГКТ, је евидентирано додатних КМ расхода по основу набавне вриједности залиха, КМ по основу амортизације сталних средстава, КМ по основу усклађивања вриједности, КМ помоћи у натури и КМ осталих обрачунских расхода, а што се углавном односи на привредне јединице у оквиру казнено-поправних завода. Ревизијом је утврђено да се у Основном суду у Бијељини при обрачуну амортизације основних средстава примјењују амортизационе стопе (односно 16

19 метода линеарног отписа) на основу процијењеног вијека трајања и процијењене вриједности појединачних средстава који су дати уз Одлуку о прихватању процјене основних средстава бр Су од године. Том приликом, вијек трајања за сва основна средства одређен је у распону од минимално 1 године, до максимално 7 година, те су на тај начин примјењују стопе амортизације од 15% до 100%. Стопа амортизације нпр. за објекте (канцеларијски простор зграде Суда) је 20% (отпис на 5 година). Имајући у виду нови приступ финансијском извјештавању код буџетских корисника, тј. нове рачуноводствене политике које су у примјени за годину, када обрачуната амортизација улази у укупне расходе периода, мишљења смо да је неопходно преиспитати примјереност примјене оваквих амортизационих стопа на постојећа основна средства. Само расход по основу амортизације објекта Суда у Бијељини за годину износи КМ, што је 46% укупно обрачунатих расхода амортизације објеката за све правосудне институције кроз ГКТ. Препоручујемо Министарству да интерним актом утврди правила обрачуна амортизације сталних средстава имајући у виду рачуноводствене политике дате у Правилнику о рачуноводству, рачуноводственим политикама и рачуноводственим процјенама за кориснике буџета у Републици Српској (чл ), као и захтјеве МРС ЈС 17. Ревизијом је утврђено да све институције обухваћене консолидованим финансијским извјештајем Министарства правде нису, у складу са чл. 64. Правилника о рачуноводству, рачуноводственим политикама и рачуноводственим процјенама за буџетске кориснике у Републици Српској, извршили корекцију краткорочних потраживања старијих од 12 мјесеци. На тај начин, обрачунски расходи су потцијењени по основу усклађивања вриједности за најмање за КМ, у корист више исказаних потраживања, што није у складу са чл. 64. Правилника о рачуноводству, рачуноводственим политикама и рачуноводственим процјенама за буџетске кориснике у Републици Српској. Препоручујемо Министарству да све институције изврше корекцију књижења у циљу исправне презентације финансијских извјештаја и поштовања одредби важећих правилника, а у вези исказивања потраживања старијих од годину дана. Остали расходи обрачунског карактера, у износу КМ, представљају неизмирене обавезе буџетских корисника у оквиру Министарства правде, са године, за које нису постојала расположива буџетска средства, и које су на основу Наредбе Министарства финансија, број: 06.15/ /12 од године, унесене у трезорски систем, односно Систем управљања финансијским информацијама (СУФИ систем). Плаћање ових обавеза ће се извршити на терет буџета године, а планирање ових издатака је могуће тек кроз ребаланс буџета за годину. С обзиром на чл. 95. став 1. Правилника о буџетским класификацијама, садржини рачуна и примјени контног плана за кориснике прихода буџета, на обрачунске расходе се евидентирају расходи који не захтјевају одлив новчаних средстава. За износ КМ створених обавеза, плаћање ће се извршити у години, а по правилима садашњег извјештавања, ови расходи неће бити приказани као извршење буџета године по 17

20 позицијама намјене и неће утицати на утврђивање суфицита/дефицита на нивоу консолидованог извјештаја Републике (члан 85. тачка 6. Правилника). Ревизијом је утврђено да се у окружним тужилаштвима од КМ овако створених, а неизмирених обавеза (за које нису обезбјеђена средства у буџету), најмање КМ односи на обавезе за вјештачења и КМ на обавезе према адвокатима, док се само мањи дио (до 5%) односи на обавезе према добављачима роба и услуга (гориво, одржавање, материјал и сл.) Ревизијом је утврђено да се у основним судовима од КМ овако створених, а неизмирених обавеза (за које нису обезбјеђена средства у буџету), најмање КМ односи на обавезе према адвокатима по службеној дужности, најмање КМ су обрачунате обавезе за регрес судија, а тек КМ су текуће обавезе према добављачима и остало. Препорука да се стварају обавезе у складу са расположивим средствима до износа који су планирани, како је то прописано чланом 39. став 1. и 2. Закона о буџетском систему Републике Српске, дата у извјештајима о ревизији за и за годину није проведена. Препоручујемо Министарству да у сарадњи са Министарством финансија дефинише приоритетне групе расхода, те да у складу с тим, кроз процес буџетског планирања у наредном буџетском циклусу, омогући правосудним институцијама реално планирање и исказивање расхода по свим основама. Напомињемо и да је Законом о судовима (Службени гласник Републике Српсе бр. 111/04 и 109/05) у чл. 67. ст. 2. прописано да се средства из буџета обезбјеђују тако да обимом и временом дозначавања омогућавају сваком суду да у свом раду поступа независно, непристрасно и ефикасно, те да сваки суд испуњава све своје финансијске обавезе по њиховом доспјећу Издаци за отплату дугова У консолидованом финансијском извјештају Министарства правде исказани су издаци за отплату осталих дугова из буџетских средстава, у укупном износу КМ, и из осталих небуџетских средстава КМ. Износ од КМ се у потпуности односи на обавезе створене у претходној години, а за које није било расположивих буџетских средстава, те су пренесене у годину. Прелијевање обавеза из једне године у наредну доводи до погрешног исказивања укупног извршења буџета, као и до погрешног исказивања извршења појединих буџетских позиција које су важне за функционисање правосудних институција Набавке Ревизијом је утврђено да је у години у Основном суду Бијељина извршена набавка аутомобила у износу КМ (по вриједности значајнија од свих осталих набавки суда) и то из средстава депозита странака. Одлуку (бр Су од године) да се са депозитног рачуна суда исплати КМ на име исплате купопродајне цијене путничког аутомобила донио је предсједник Суда. Одлука је у супротности са намјеном трошења депозитних средстава (имовина странке у поступку). 18