PowerPoint Presentation

Транскрипт

1 Ljubo Maćić EKONOMSKI ASPEKTI ENERGETSKE TRANZICIJE 1

2 S A D R Ž A J Niskougljenična tranzicija, EU energetski i klimatski ciljevi i scenariji za JIE, EnZ i Srbiju EU praksa; primer: Poljska Da li se trgovina emisijama primenjuje samo u EU? Kuda idu globalni investicioni trendovi u energetici? Kojim putevima može srpska energetika? 2

3 NISKOUGLJENIČNA TRANZICIJA, EU ENERGETSKI I KLIMATSKI CILJEVI I SCENARIJI ZA JIE, ENZ I SRBIJU 3

4 GLOBALNO Pariski sporazum o klimatskim promenama (Srbija ga ratifikovala 2017); dostavljeni nameravani nacionalni doprinos (INDC) Srbije smanjenju emisije do je 9,8% u odnosu na 1990; EVROPSKA UNIJA Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (EnZ) primenjuje se od godine; novi reformski paket Čista energija za sve Evropljane - operacionalizuje nove politike u okviru formiranja Energetske unije, uključujući energetske i klimatske ciljeve za godinu; BILATERALNO Opšti medjunarodni okvir za niskougljeničnu tranziciju i integraciju energetskog sektora Sporazum sa Ruskom federacijom u naftnom i gasnom sektoru; razvoj novih gasnih interkonekcija; podrska Kine razvoju termoenergetskog sektora; SRBIJA primenjuje medjunarodne propise i aranžmane kroz: Zakon o energetici; Strategiju razvoja energetike Republike Srbije; izvršavanje obaveza u okviru pristupanja Evropskoj uniji i dr. 4

5 EU energetski i klimatski ciljevi za

6 Sadašnje aktivnosti koje mogu bitno uticati na razvoj energetike Srbije Tri strateške aktivnosti koje mogu temeljno menjati strukturu i uslove razvoja energetiku Srbije su u toku ili u najavi: 1. usvajanje Zakona o klimatskim promenama (u toku) i donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja (u pripremi; pokriva period do 2050.); 2. utvrđivanje energetskih i klimatskih ciljeva u EnZ za (inicijativa Evropske komisije i Sekretarijata EnZ) u okviru prihvatanja dela novog EU energetskog paketa - predloženi rok: 2019; 3. razvoj novih gasnih interkonekcija sa Bugarskom i Madjarskom od Paralelno: Preporuka Ministarskog saveta EnZ iz januara za onošenje integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova u EnZ za period 2021 do 2030; Podrška Ministarskog saveta EnZ iz dec deklaraciji Evropske komisije o uključenju klimatskih propisa u EnZ; 6

7 Scenariji niskougljeničnog razvoja za jugoistočnu Evropu i Srbiju (1) U okviru navedenih aktivnosti različite institucije razrađuju za period do scenarije razvoja energetike u jugoistočnoj Evropi, za potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici i za Srbiju. Bitni elementi su: analogna primena energetskih i klimatskih EU ciljeva; primena sistema trgovine karbon emisijama ETS od 2025 ili rapidno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja, pa npr. praktično i gašenje u jednoj opciji i od godine; zamena uglja prirodnim gasom u manjoj ili većoj meri u prelaznom periodu do 2050, do kada bi i gas uglavnom bio supstituisan neugljeničnim tehnologijama (eventualno delom i nuklearnim elektranama u Rumuniji i Bugarskoj). Veoma je veliki uticaj razmatranih promena na privredni rast, zaposlenost, socijalna pitanja i cene energije za krajnje kupce, potrebne investicije 7

8 Scenariji niskougljeničnog razvoja za jugoistočnu Evropu i Srbiju (2) PRIMER: moguće promene veleprodajnih cena u Jugoistočnoj Evropi U svakom od ova 3 scenarija EU ETS se primenjuje na sadašnje EU nečlanice od Cene: od 33,5 /tco 2 u 2030 do 88 /tco 2 u Izvor: South East Europe Electricity Roadmap Reginal report, REKK and 2017 Koliko su ovakvi scenariji u skladu sa EU praksom i globalnim trendovima i da li bi to moglo biti održivo u našim uslovima? 8

9 EU PRAKSA PRIMER: POLJSKA 9

10 Nacionalni rokovi za zatvaranje elektrana na ugalj Izvor: AGORA 10

11 Projekcija proizvodnje el.energije u Poljskoj (Energy policy of Poland) Ugalj i posle

12 Poljska, proizvodnja el.energije: projekcija smanjenja specifičnih emisija GHG gasova 12

13 Finansijska podrška restrukturiranju i zatvaranju rudnika uglja Zaposleni u rudnicima uglja i povezanim poslovima Zaposleni u termoelektranama Zaposleni u rudnicima uglja Indirektni poslovi UKUPNO Poljska EU JRC, EU coal regions: opportunities and challenges ahead Povlačenje iz pogona TE i gašenje rudnika je praćeno obimnim programima postepenog restrukturiranja, razvoja novih delatnosti, otvaranja alternativnih radnih mesta, pomoći zaposlenima, zatim saradnjom lokalnih i centralnih vlasti i, što je veoma važno, EU i nacionalnom finansijskom podrškom. 13

14 DA LI SE TRGOVINA EMISIJAMA PRIMENJUJE SAMO U EU? 14

15 Primena sistema trgovine emisijama CO 2 ne samo u EU! 15

16 KUDA IDU GLOBALNI INVESTICIONI TRENDOVI U ENERGETICI? 16

17 Globalne investicije u energetiku u 2018 i promene u odnosu na Izvor: IEA 17

18 Globalne investicije u elektroenergetiku po tehnologijama Izvor: IEA 18

19 Promene investicija u elektroenergetiku po zemljama i regionima, Izvor: IEA 19

20 Investicije u elektroenergetiku po zemljama i regionima, Izvor: IEA 20

21 Investicije u stacionarne baterije Izvor: IEA 21

22 Investicije u elektromreže po vrsti opreme Izvor: IEA 22

23 Globalne promene kapitalnih troškova za nove kapacitete Izvor: IEA 23

24 Razlika u troškovima kapitala po zemljama (primer: elektrane na vetar) Najvažnije obnovljive tehnologije imaju dominantne fiksne troškove i na njih bitno utiču troškovi kapitala. Izvor: AGORA 24

25 Global OIE broj zaposlenih po tehnologijama 25

26 Državni izdaci za istraživanja i razvoj u energetici i njihov udeo u GDP-u Izvor: IEA 26

27 KOJIM PUTEVIMA MOŽE SRPSKA ENERGETIKA? 27

28 Makroekonomske dimenzije uvozne energetske zavisnosti: saldo uvoza i izvoza Srbije i energija u odnosu na ukupnu spoljnu trgovinu i u odnosu na BDP Udeo vrednosti uvoza energije u BDP-u u EU je ispod 3% Podaci: RZS 28

29 Zašto su za Srbiju bitni dobro postavljeni klimatski i energetski ciljevi? SMANJENJE EMISIJE GHG Iz uglja se proizvodi dve trećine električne energije i to je najbitniji činilac relativno visoke emisije CO 2 u Srbiji: TPES/GDP(PPP) CO 2 /GDP(PPP) toe/000 (2010)USD tco 2 /stan kgco 2 /(2010)USD Svet 0,31 4,40 0,13 Nemačka 0,21 8,93 0,09 USA 0,30 15,53 0,13 Kina 0,50 6,59 0,16 Poljska 0,30 7,34 0,10 Češka 0,32 9,44 0,13 Srbija 0,51 6,27 0,17 Podaci: IEA Emisija CO 2 od sagorevanja goriva u

30 Intenzitet emisije CO 2 EPS-a u odnosu na EU elektroprivrede EPS VISO SREDNJ NIZA K E K Svakih 10 /t cene emisije CO 2, uvećava trošak TE na lignit za oko 1 c/kwh (sadasnja cena emisije je oko 25, a očekivana >30 /t). 30 /t uvećalo bi godišnje troškove EPS-a za oko 700 mil. ; Ulazak u EU, a time u EU sistem trgovine emisijama CO 2 (ETS), pogoršava tržišnu poziciju EPS-a, zbog visokog udela lignita; Pri sadašnjoj ceni gasa (oko 300$/hilj.m 3 i pri ceni emitovanog CO 2 od oko 40 /t, gas postaje konkurentan lignitu; Prihodi iz ETS mogu se koristiti za pokrivanje podsticaja za OIE. Mere za smanjenje emisije prašine, desox, denox uvećavaju troškove proizvodnje za >10%. 30

31 Koliko, koje i kada mogu biti realne opcije zamene lignita? Pretežna zamena lignita prirodnim gasom bi značila: dodatni uvoz od cca 4 mlrd. m3 gasa (dvostruko više od sadašnje ukupne potrošnje); proizvodnu cena takve električne energije od oko/preko 6 EUR centi (na to se dodaju mrezarine, porez, akciza ); povećanje troška uvoza gasa od preko 1 mlrd.usd, po sadasnjim cenama gasa; povećanje ukupne energetske zavisnosti Srbije sa oko 30% na preko 50%; nove rizike vezane za sigurnost snabdevanja; Korišćenje OIE ima svoje razlicite limite, do sistemskih; Moguće povećanje korišćenja hidropotencijala je veoma ograničeno, Nuklearne elektrane mogu biti tek daleka i neizvesna opcija; Povećan uvoz električne energije nije poželjna opcija; Treba pokriti i povećanje potrošnje električne energije Nacionalni ili regionalni pristup. 31

32 Na kraju Srbija ne može izbeći globalnu tranziciju ka niskougljeničnoj energetici, ali je može dimenzionisati, strukturno i vremenski, na način koji je za nju dugoročno najpovoljniji; Makroekonomski i socijani aspekti su ključni elementi svake opcije; Stav prema uglju se sve intenzivnije menja u nepovoljnom smeru u sve više zemalja i institucija. Potreban nam je plan za što efikasnije iskorišćenje rezervi uglja, uklopljen u razumno postavljene energetske i klimatske ciljeve i strategiju niskougljeničnog razvoja. Međutim, Srbiji nisu dostupna sredstva EU fondova za podršku energetskoj tranziciji (npr. smanjivanju korišćenja uglja). Ta se činjenica mora uvažavati u pripremi ciljeva, politika i strategija. 32

33 Na kraju ništa nama bez nas Nema dobrih odluka za srpsku energetiku bez kontinualnog oslanjanja na sopstvene istraživačke i stručne kapacitete. I u najboljim vremenima mi smo krupnu opremu kupovali dobrim delom iz inostranstva. Medjutim, strateška, sistemska i najvaznija pitanja vezana za razvoj i funkcionisanje energetike, bila su rezultat našeg, domaćeg znanja. Protagora, grčki filozof, sofist, peti vek pre nove ere, svojim učenicima: Ako dakle imaš znanje o onome što je dobro ili loše, možeš sa sigurnošću kupovati nauk od Protagore ili bilo koga drugog, ali ako nemaš, tada moj prijatelju zastani i ne prepuštaj svoje najdublje interese igri slučaja, jer je mnogo veće opasnost u kupovanju znanja nego u kupovanju mesa i pića 33

34 Hvala na pažnji! Ljubo Maćić ПРУЖАМО ДРАГОЦЕНА РЕШЕЊА PROVIDING INVALUABLE SOLUTIONS Kralja Milana 16 Beograd Srbija T: E: W: 34