Copyright EDUKA

Транскрипт

1

2 Mowa Jovi} Ivan Jovi} ^ITANKA ^ITANKA ZA PRVI RAZRED OSNOVNE [KOLE

3 Mowa Jovi} Ivan Jovi} ^ITANKA za prvi razred osnovne {kole GLAVNI UREDNIK Prof. dr Bo{ko Vlahovi} ODGOVORNA UREDNICA Doc. dr Nata{a Filipovi} RECENZENTI Prof. dr Tihomir Petrovi} Prof. dr Nada Todorov Ivana Juhas, prof. razredne nastave ILUSTRACIJE I DIZAJN Qubomir Babi} Mladen An elkovi} LEKTURA I KOREKTURA Spomenka Tripkovi} IZDAVA^ Eduka d.o.o. Beograd Ul. Zmaja od No}aja br. 10/1 Tel./faks: , , Sajt: imejl: eduka@eduka.rs ZA IZDAVA^A Prof. dr Bo{ko Vlahovi}, direktor [tampa: Izdawe br.: Tira`:

4 MALI VODI^ RE^NIK RAZGOVARAMO O A [TA TI KA@E[ O... MALA [KOLA PISAWA U^IMO I PODSE]AMO SE ODIGRAJ IGRU! SMEJEMO SE...

5 DeTe Qubivoje R{umovi}, Dete Dragomir \or evi}, Nije lako biti dete Dragan Luki}, Joca vozi trolejbus Re~, slovo, glas Jovan Jovanovi} Zmaj, Zimska pesma Stevan Rai~kovi}, Crtanka Dragan Dragojlovi}, Buba Marina udaja Aleksandar Popovi}, Ne}e uvek da bude prvi Nau~ili smo u prethodnom poglavqu U [KOLSKOJ KLUpI Qubivoje R{umovi}, Au {to je {kola zgodna Desanka Maksimovi}, Prvak Bora Oqa~i}, Prvi dan u {koli Re~enica, re~: Vesna Vidojevi} Gajovi}, Ki{na pri~a Du{an Radovi}, Tu`ibaba Pisawe velikog slova: Dragan Luki}, Doma}i zadatak

6 Milan [ipka: Bukvar Gvido Tartaqa, Zna on unapred Mirjana Ogwanovi}, Legenda o Svetom Savi (iz Politikinog zabavnika) Miodrag Popovi}, Vuk Karaxi} u Tr{i}u (prema kwizi Vuk Stefanovi} Karaxi}) Nau~ili smo u prethodnom poglavqu DRUgARSTVO Pero Zubac, Dobar drug ti vredi vi{e Lav Nikolajevi~ Tolstoj, Dva druga Narodna pri~a Golub i p~ela Re~enice kao obave{tewe, pitawe i zapovest Ezop, Lav i mi{ Dositej Obradovi}, Dva jarca; Dve koze Narodna basna Lisica i gavran Jovan Jovanovi} Zmaj, Pesma o Kinezima Branko ]opi}, Je`eva ku}ica Nau~ili smo u prethodnom poglavqu

7 SVeT OKO NAS Mira Ale~kovi}, Vetar seja~ Du{an Radovi}, Jesewa pesma Desanka Maksimovi}, Hvalisavi ze~evi Narodna pesma Ja sam ~udo video Zagonetke narodne i zagonetke Grigora Viteza, Brane Cvetkovi}a i Desanke Maksimovi} Gvido Tartaqa, Kitova beba Vesna ]orovi} Butri}, No}ni }o{ak Jovan Jovanovi} Zmaj, Nevidqivi oxa~ar Poka`i {ta zna{ Ko sve `ivi u {kolskoj biblioteci Igraonica

8 DeTe U prvom poglavqu svoje ^itanke l ~ita}e{: N o detiwstvu, igri i ma{ti, N o na{im odnosima sa drugim qudima; t nau~i}e{: N da razlikuje{ pesmu od pri~e i drame, N da zapa`a{ osobine likova i redosled doga aja u pri~i, N da razlikuje{ re~, slovo i glas. U`ivaj u ~itawu!

9 DETE Dete nije dete Igra~ka za strine i tete Dete je dete Da ga volite i razumete. Ne}ete mi verovati I veliki pesnik Gete Nekada je bio beba I veoma nemirno dete. Brkati Hajduk Veqko [to je zlotvoru pra{io pete U po~etku je sisao palac I bio nemogu}e dete. Junaci kosmosa [to lete na druge planete Prvo su sedeli na no{ama A posle su seli u rakete. Dete nije dete Igra~ka za strine i tete Dete je dete Da ga volite i razumete. RE^NIK Qubivoje R{umovi} Kqu~ne re~i: detiwstvo, odnosi u porodici, pesma veliki pesnik Gete misli se na jednog od najpoznatijih nema~kih pesnika Johana Volfganga Getea Hajduk Veqko misli se na Veqka Petrovi}a, koji je bio poznat po svojoj hrabrosti; hajduci su se borili za oslobo ewe Srbije od Turaka zlotvor onaj koji ~ini zlo drugima pra{iti pete naterati nekoga u bekstvo kosmos svemir, vasiona 8

10 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Pro~itaj prva dva reda u pesmi. [ta dete nije? 2. Pro~itaj ~etvrti red u pesmi. Objasni kako se treba odnositi prema detetu. 3. [ta su nekada bili pesnik Gete, Hajduk Veqko i junaci kosmosa? 4. Podvuci red u pesmi u kome se govori {ta je Hajduk Veqko radio kao dete. Objasni na {ta se po tvom mi{qewu misli kad se ka`e nemogu}e dete. 5. [ta rade junaci kosmosa kao odrasli qudi? [ta su radili kad su bili deca? 6. Zaokru`i u pesmi delove koji se ponavqaju. Razmisli o tome za{to je pesnik odlu~io da istu stvar ka`e dva puta.... A [TA TI KA@E[ O Ko sa~iwava tvoju porodicu? Kako ~lanovi porodice treba da se pona{aju jedni prema drugima? Razgovarajte o tome u odeqewu. 2. Neka svako od vas donese po jednu fotografiju iz vremena kad je bio beba. Fotografije zaka~ite na pano i onda poku{ajte da pogodite koja je ~ija. Razgovarajte posle o tome kako rastemo i mewamo se. 3. Qubivoje R{umovi}, pesnik koji je napisao pesmu Dete, napisao je i zbirku pesama Bukvar de~jih prava. Prona i u biblioteci tu kwigu. Sa u~iteqicom ili u~iteqem razgovarajte o de~jim pravima. Iznesi {ta ti misli{ o tome. Objasni kako ti razume{ svoja prava. 9

11 ODIGRAJ IGRU! Na kraju tvoje ^itanke nalazi se Igraonica. Odigraj igru pod brojem 1. Prona}i }e{ je na strani 104. MALA [KOLA PISAWA Odaberi nekog ~lana svoje porodice mamu, tatu, baku, deku, brata, sestru ili nekog drugog ko ti je blizak i drag. Ukratko napi{i slede}e: kako se zove, ~ime se bavi, {ta naj~e{}e radite zajedno. Nacrtaj tog ~lana svoje porodice. U^IMO I PODSE]AMO SE SMEJEMO SE... Mo`da ti je ve} poznato da je ovo pesma. Ona se razlikuje od pri~e. Da li ti se vi{e dopadaju pesme ili pri~e? Objasni za{to. Jovica: ^ujem da si dobio sestricu. Kako se zove? Perica: Jo{ se ne zna. Govori veoma nerazgovetno. 10

12 NIJE LAKO BITI DETE ^esto jede{, tvrdo spava{, mnogo jurca{, pravi{ {tete... kad te grde, odobrava{ Nije lako biti dete. Lepo `va}i! Peri ruke! be`i daqe od tog Srete! s tobom stalno neke muke! Nije lako biti dete. Batinama kad se nada{, u odbranu zove{ tete, pred prutom se isprepada{ Nije lako biti dete! Pa ricinus, pa vakcine... Zabrawene cigarete... Jo{ si mali za to, sine! Nije lako biti dete. Na drve}e sve se pewe{. Tajno voli{ Oqe, Cvete... Pod teretom torbe stewe{ Nije lako biti dete. ^im spaze da nisi mali, zrelo{}u ti nekom prete, `ivot jeste zgodan, ali... Nije lako biti dete. Dragomir \or evi} Kqu~ne re~i: detiwstvo, prava deteta, pesma, stih RE^NIK tvrdo spavati misli se na ~vrst, dubok san iz kog se te{ko budimo prut tanki {tap, deo grane o~i{}en od li{}a koji je u pro{losti slu`io za ka`wavawe dece ricinus lekovito uqe neprijatnog ukusa 11

13 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Podvuci u pesmi redove koji se ponavqaju. 2. Za{to nije lako biti dete? Pro~itaj i nabroj zbog ~ega odrasli u pesmi grde decu. 3. Objasni kako razume{ zna~ewe re~enice S tobom stalno neke muke! 4. Objasni za{to se dete iz pesme pla{i batina i pruta.... A [TA TI KA@E[ O Kakav je odnos odraslih i dece opisan u ovoj pesmi? Opi{i kakav treba da bude odnos odraslih prema deci. 2. Sa ~asova Sveta oko nas podseti se onoga {to zna{ o svojim pravima i obavezama. Objasni kako po tvom mi{qewu dete treba da se pona{a. Koja su tvoja prava? Koje su tvoje obaveze? 3. U pesmi se pomiwe ka`wavawe dece batinama. Objasni kakvo je tvoje mi{qewe o tome. Da li je nasiqe prema drugoj osobi pogre{no? Objasni za{to. 4. Predlo`i kako treba da se re{avaju sukobi i me usobna neslagawa. 5. Sva deca na svetu imaju ista prava. Ona su zapisana u jednom dokumentu koji se zove Konvencija Ujediwenih nacija o pravima deteta. Taj dokument je potpisala ve}ina dr`ava na svetu. Raspitaj se kod odraslih {ta u tom dokumentu pi{e. Mo`ete to zajedno potra`iti i na internetu. 12

14 MALA [KOLA PISAWA Napi{i kratku poruku odraslim qudima opisanim u ovoj pesmi. U poruci ih posavetuj kako treba da se pona{aju prema deci. Pro~itajte svoje poruke u odeqewu. Sa drugovima i drugaricama razgovaraj o tome {ta ste napisali. U^IMO I PODSE]AMO SE Pesma se sastoji od stihova. Stih je jedan red u pesmi. Dete je dete Da ga volite i razumete. SMEJEMO SE... STIH STIH Perica: Ja sam bio mnogo pametno dete. Prohodao sam sa samo deset meseci. Jovica: Ja sam, bogami, bio mnogo pametniji. Mene su nosili do ~etvrte godine! ODIGRAJ IGRU! Odigrajte igru pod brojem 2. Potra`ite je u Igraonici, na strani

15 JOCA VOZI TROLEJBUS Kod ku}e Joca ~esto vozi trolejbus. On prvo javi mami: Mama, ja }u sada da vozim trolejbus i da zna{ da vi{e nisam kod ku}e. Onda Joca po e ukrug oko stola. Mama zaboravi da Joca nije kod ku}e, pa vikne: Joco, donesi mami malo drva! Joca, naravno, ne mo`e da poslu{a mamu jer nije kod ku}e. Onda se mama opet zaboravi pa vikne: Joco, gotove su pala~inke! A Joca, ba{ nekako u to vreme, prolazi trolejbusom pored svoje ku}e i ~uje mamu, pa saop{ti putnicima: Kola su u kvaru. Pravac gara`a. Onda dotr~i do mame i ka`e: Za opravku trolejbusa tri pala~inke. RE^NIK Kqu~ne re~i: de~ja igra, ma{ta, likovi u pri~i trolejbus vozilo sli~no autobusu, koje se kre}e pomo}u struje koja do wega dolazi posebnim kablovima Dragan Luki} 14

16 RAZGOVARAMO O... PRI^I 1. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora: De~ak Joca: a) vozi pravi trolejbus po svojoj ku}i; b) igra se tako {to zami{qa da vozi trolejbus; v) vozi se pravim trolejbusom po gradu. Mami su drva potrebna: a) da ih slo`i za ukras pored pe}i; b) da ne~im zaposli Jocu; v) da zalo`i vatru. 2. Objasni za{to se Joca pretvara da mamu ne ~uje kad ga zamoli da donese drva. Za{to je ~uje kad ga pozove na pala~inke? Objasni {ta to govori o Joci. 3. Podvuci re~i koje ozna~avaju Jocine osobine. ma{tovit vredan dosadan poslu{an miran nesta{an 4. Brojevima od 1 do 4 obele`i redosled doga aja u pri~i. Joca tra`i tri pala~inke. Mama zove Jocu da joj donese drva. Joca se pravi da je ne ~uje. Joca po~iwe da se igra trolejbusa i javqa to mami. Mama zove Jocu na pala~inke. 5. Pogledaj sliku de~aka ispod teksta. Zapazi de~akovu senku. [ta je u woj neobi~no? Objasni {ta de~ak sa slike zami{qa. Opi{i wegovu igru. 15

17 ... A [TA TI KA@E[ O Opi{i svoju omiqenu igru. 2. O ~emu najvi{e voli{ da ma{ta{? 3. Da mo`e{ biti neko drugi, ko bi bio/bila? 4. Objasni za{to je ma{tawe va`no. U^IMO I PODSE]AMO SE U ovoj pri~i govori se o mami i Joci. Mama i Joca su likovi u ovoj pri~i. Mo`da odranije zna{ da se slike u kwigama nazivaju ilustracije. One slu`e da bi nam bli`e do~arale pri~u ili pesmu uz koju stoje. Umetnici koji slikaju ili crtaju ilustracije nazivaju se ilustratori. SMEJEMO SE... Perica: Mama, mi{ je usko~io u kantu sa mlekom. Mama: Jesi li ga izvadio? Perica: Nisam, ali sam u kantu ubacio ma~ku. 16

18 U^IMO... RE^, SLOVO, GLAS Re~enice se sastoje iz re~i. A iz ~ega se sastoje re~i? Re~i se sastoje iz glasova ili iz slova. Slova su zapisani glasovi. Kada izgovorimo A, izgovorili smo glas. Kada ga napi{emo, glas postaje slovo. Nije te{ko! Evo, ovako: ki{a re~ k i { a slova Kada u nekoj re~i promenimo glas ili slovo, ona mewa svoje zna~ewe. Ponekad ne zna~i vi{e ni{ta: red rid. Ponekad dobije novo zna~ewe: red rad. ODIGRAJ IGRU! meda krema car pesma deda kreda dar ~esma U Igraonici se pod brojem 3 krije zanimqiva igra u kojoj }ete se igrati re~ima. Potra`ite je na strani

19 ZIMSKA PESMA Zima, zima e, pa {ta je? Ako j, zima, nije lav! Zima, zima pa neka je, ne boji se ko je zdrav! Hajd napoqe momak ko je, tamo veje krupan sneg, vidi{ onde navejô je ~itav bedem, ~itav breg. A {ta mo`e zima meni, {ta mi mo`e, {ta mi sme?! Nek mi nosi} pocrveni, eto to je, to je sve. Seka Zorka, nemoj stati, tvoj nek bude prvi red; sad }emo se zagrejati ~u~ni samo na taj led! Gle sad `ive `eleznice to je trka, to je let. Zbogom, ptice krilatice, na{ je sada ceo svet! Jovan Jovanovi} Zmaj Kqu~ne re~i: zima, de~ja igra, opis omiqenog godi{weg doba RE^NIK Hajd napoqe momak ko je zna~i: neka iza e napoqe ko je hrabar bedem visoki zid kojim je ne{to ogra eno `iva `eleznica misli se na decu koja se voze jedna iza drugih na sankama, pa to izgleda kao voz na `elezni~koj pruzi 18

20 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Pro~itaj prva ~etiri reda u pesmi. Prebroj koliko se puta u wima pomiwe re~ zima. Razmisli za{to pesnik ponavqa i isti~e tu re~ na po~etku. 2. Zamisli za{to bi se neko mogao pla{iti zime. Navedi nekoliko razloga za strah od zime. Objasni za{to se deca iz pesme ne pla{e zime. 3. Ispri~aj za{to deca iz pesme u`ivaju u zimi. 4. Opi{i kako zami{qa{ igru dece iz pesme. Za{to su deca `iva `eleznica?... A [TA TI KA@E[ O Koje je tvoje omiqeno godi{we doba? Objasni za{to. 2. U ~emu najvi{e u`iva{ zimi? Kako voli{ da provodi{ vreme? Koje su tvoje omiqene zimske igre? 3. Postoje krajevi sveta u kojima nema smene godi{wih doba kao kod nas. U nekim krajevima sneg se nikada ne topi, dok u nekima vlada ve~no leto. Da li se tebi dopada smena godi{wih doba ili bi ti bilo dra`e da uvek vlada tvoje omiqeno godi{we doba? Objasni za{to. 19

21 MALA [KOLA PISAWA Napi{i ~etiri re~enice o svom omiqenom godi{wem dobu. Neka svaka re~enica bude odgovor na slede}a pitawa. 1. Koje je tvoje omiqeno godi{we doba? 2. Kakvo je vreme tokom tog godi{weg doba? 3. Kako izgleda drve}e? 4. [ta najvi{e voli{ da radi{ tokom tog godi{weg doba? SMEJEMO SE... Sretnu se beli i mrki medved. Mrki medved upita belog medveda: Izvini, koji sapun koristi{? ODIGRAJ IGRU! Odigrajte igru broj 4. Potra`ite je u Igraonici, na strani

22 CRTANKA Daj mi dve-tri ~iste hartije al' iste i jednu olovku da nacrtam plovku. Daj mi boju belu zbog cveta za p~elu a i posle wega zbog dve grudve snega. Daj mi `utu boju da obojim proju pa }u wome zatim sunce da pozlatim. I plava mi treba za komadi} neba ona }e da doda vodu radi broda. Daj mi posle plave zelenu zbog trave i zbog skoro trista na drvetu lista. Sad crvenu novu zbog crepa na krovu i zbog jednog lica i zbog lubenica. Daj mi boju crnu da nacrtam srnu da obojim ma~ku da udarim ta~ku. Stevan Rai~kovi} Kqu~ne re~i: crtawe, ma{ta, opis umetni~ke slike RE^NIK hartija papir plovka patka 21

23 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Podvuci u pesmi re~i koje nam govore {ta je sve dete iz pesme nacrtalo. 2. ^ime je nacrtana plovka? Pro~itaj u RE^NIKU {ta ta re~ zna~i. 3. Pro~itaj posledwa dva stiha u pesmi. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Udariti ta~ku na ne{to zna~i: a) zapo~eti ne{to; b) zavr{iti ne{to; v) nacrtati ta~ku na ne~emu. 4. Zapazi koje boje dete u pesmi koristi za predmete, bi}a i pojave. Pravilno linijama pove`i. proja nebo ma~ka trava crep sneg lubenica lice brod cvet srna sunce li{}e 5. U pesmi dete za ne~ije lice koristi crvenu boju. Objasni za{to. Kad smo crveni u licu?... A [TA TI KA@E[ O [ta ti najvi{e voli{ da crta{? 1. Navedi svoju omiqenu boju. 3. Objasni za{to je ma{ta va`na za slikawe. MALA [KOLA PISAWA Ovo je slika na{eg poznatog slikara Save [umanovi}a Tri devoj~ice u igri. Napi{i nekoliko re~enica o ovoj slici. 22

24 Pro~itaj pa`qivo pri~u. Zapazi kojim redom se u woj odvijaju doga aji. BUBA MARINA UDAJA Bio je petak kada je Buba Mara po{la na pijacu. Ponela je veliku crveno-crnu torbu preko ruke. Odelo joj je bilo ~isto i ispeglano. Buba Mara je bila jedna od najlep{ih putnica koje su tog jutra pro{le pored mravqe ku}e. Ba{ kad je Buba Mara prolazila pored kapije, pozove je mali mrav da svrati. Buba Mara mu se mnogo zahvalila, jer nije mogla svratiti iako joj je mrav obe}avao med i u{tipke. Jurila je na pijacu da svojoj maloj sestri kupi sve`ih jagoda. Kada je prolazila pored ku}e Male Ose, i ona je zvala Buba Maru da svrati jer je imala spremqene pala~inke. Buba Mara se srda~no zahvalila i produ`ila daqe. Blizu mesta gde je bila pijaca sretne svog druga sa kojim je u~ila osnovnu {kolu. Nisu se dugo videli i on joj je predlo`io da se osve`e u poslasti~arnici. Dugo su Kqu~ne re~i: redosled doga aja u pri~i, pri~awe prema slikama, prepri~avawe pri~e prema planu pri~ali jedno drugom o doga ajima koji su se desili od kada se nisu videli. Tada je wen drug iz detiwstva zaprosio wenu ruku. Buba Mara se stidqivo osmehivala kriju}i crveno lice. Zajedno su odabrali najboqe jagode i ona je po`urila da ih odnese sestri i da se sa wom pozdravi. Zatim je sa svojim drugom odletela u topli junski dan. Dragan Dragojlovi} 23

25 Na ovim slikama predstavqena je pri~a Buba Marina udaja. Radosled slika je izme{an. Kojim redom slike treba da budu pore ane? Obele`i ih brojevima od 1 do 4. U svesci prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik: 1. Buba Mara je po{la u {etwu. 2. Susret sa Malim Mravom. 3. Susret sa Malom Osom. 4. Susret sa drugom iz osnovne {kole. 5. Buba Marin odlazak sa mu`em. 24

26 NE]E UVEK DA BUDE PRVI MAMA: Decoooo! Do ite! SIN: Molim, mama? K]I: Evo me, mama! MAMA: Ko }e od vas dvoje da poli`e iz ~inije fil za tortu {to sam pravila? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Uvek si ti prvi! SIN: U! Pa vikni ti prva. Ko je prvi, taj je pobednik!! MAMA: Dobro, dobro! Ne sva ajte se! Ko }e da pojede ovu polovinu pomoranxe {to mi je ostala od torte? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! Kqu~ne re~i: drama, dramski pisac 25

27 K]I: Opet on! Ne}u! Za{to uvek on? SIN: Odmah kuka{, kao da sam ti ja kriv {to sporo vi~e{! MAMA: Dobro, a ko }e da ide u podrum za drva? (ti{ina) [ta je sad? (ti{ina) [ta je, Milice? (ti{ina) [ta je, Vlado? SIN: Ne}u da Milica ka`e da uvek ja prvi vi~em... Eto, pu{tam joj, neka i ona jednom bude prva, nisam ja toliko grabqiv. U^IMO I PODSE]AMO SE Aleksandar Popovi} Pro~itali smo dramu. Drama je napisana po ulogama da bi je mogli izvoditi glumci. Re~i u zagradi govore glumcima kako da se pona{aju na pozornici. Za pisca koji pi{e drame ka`emo da je dramski pisac. RAZGOVARAMO O... DRAMI 1. Ko razgovara u ovoj drami? 2. Prona i u drami kako se de~ak i devoj~ica zovu. De~ak se zove, devoj~ica se zove. 3. [ta mama pita decu prva dva puta? [ta ih pita tre}i put? 4. Objasni za{to se deca prva dva puta sva aju ko }e prvi, a posledwi put }ute. 5. Pro~itaj jo{ jednom posledwu de~akovu re~enicu u drami. Navedi de~akove osobine. 26

28 ... A [TA TI KA@E[ O Navedi svoje mi{qewe o pona{awu dece u ovoj drami. 2. Predlo`i kako bi brat i sestra trebalo da se pona{aju. 3. Objasni za{to je va`no da ~lanovi porodice dele obaveze i poma`u jedni drugima. 4. Iznesi neki primer kako ti poma`e{ roditeqima. MALA [KOLA PISAWA Napi{i ovu dramu na druga~iji na~in. Zamisli da se deca pona{aju potpuno druga~ije. U tvojoj drami brat i sestra su spremni da podele fil od torte i pomoranxu, i `ele zajedni~ki da pomognu mami. SMEJEMO SE... Perica stoji pred ogledalom zatvorenih o~iju. Sestra ga upita {ta to radi. Ni{ta, samo gledam kako izgledam dok spavam. ODIGRAJ IGRU! Potra`i u Igraonici igru broj 5, na strani

29 Nau~ili smo u prethodnom poglavqu pesma pri~a drama Daj mi dve-tri ~iste hartije al, iste i jednu olovku da nacrtam plovku. Pesma se sastoji od stihova. Stih je jedan red u pesmi. Kod ku}e Joca ~esto vozi trolejbus. On prvo javi mami: Mama, ja }u sada da vozim trolejbus i da zna{ da vi{e nisam kod ku}e. U ovoj pri~i se govori o mami i Joci. Mama i Joca su likovi u ovoj pri~i. RE^ se sastoji od glasova/slova. Mama: Decoooo! Do ite! Sin: Molim, mama? K}i: Evo me, mama! Drama je napisana po ulogama da bi je mogli izvoditi glumci na pozornici. Izgovaramo GLAS. Zapisujemo SLOVO. Kada u nekoj re~i promenimo glas ili slovo, ona mewa svoje ZNA^EWE. RED RAD ROD 28

30 U [KOLSKOJ KLUpI U drugom poglavqu svoje ^itanke l ~ita}e{: N o {kolskim danima, igri i u~ewu, N o na{im odnosima sa prijateqima; t nau~i}e{: N da zapa`a{ mesto i vreme radwe u pri~i, N da razlikuje{ re~ i re~enicu, N da pravilno pi{e{ veliko slovo. U`ivaj u ~itawu!

31 AU [TO JE [KOLA ZGODNA Au {to je {kola zgodna, Le~i lewost i samo}u, Kô da mi je ku}a rodna, [teta {to ne radi no}u! Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli, Nema one dru`ine Da delimo u`ine. Au {to je {kola sjajna, U klupama par do para, Svaki {apat, svaka tajna Jednu novu qubav stvara. Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli, Nema one s kikom Koju ne dam nikom! Kqu~ne re~i: drugarstvo, {kola Qubivoje R{umovi} RE^NIK dru`ina dru{tvo vi{e drugova i drugarica; re~ se ~esto koristi za veselo dru{tvo koje se okupqa radi dru`ewa i zabave ku}a rodna dom u kom smo se rodili i odrasli 30

32 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Poku{aj da objasni{ kako {kola u pesmi le~i lewost i samo}u. Pogledaj u RE^NIKU {ta zna~i re~ dru`ina. Da li ti koristi{ ponekad tu re~? Koju re~ koristi{ umesto te re~i? 2. Kako se de~ak iz pesme ose}a kad nije u {koli? 3. Izraz mene moja du{a boli zna~i: a) da je de~ak tu`an; b) da ose}a bol u stomaku jer je gladan; v) da je zaqubqen. 4. Pro~itaj posledwa dva stiha. Objasni ko je ona s kikom. [ta de~ak ose}a prema woj? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?... A [TA TI KA@E[ O Ko sve pripada tvojoj dru`ini u {koli? S kim najvi{e voli{ da se dru`i{? 2. Razmisli {ta ti se u tvojoj {koli ne dopada. [ta u woj treba promeniti? MALA [KOLA PISAWA Napi{i {ta u tvojoj {koli treba promeniti, a {ta ti se u woj svi a. 1. Na jednoj strani {kolske sveske napi{i naslov U {koli mi se svi a, a na drugoj strani U {koli bih promenio ili U {koli bih promenila. 2. Ispod tih naslova nabroj stvari koje ti se svi aju, odnosno one koje misli{ da treba promeniti. 3. Uporedi svoj rad sa radovima drugova i drugarica iz odeqewa. 31

33 U^IMO I PODSE]AMO SE Mo`da ve} zna{. Pesme i pri~e pi{u pisci. Kada pisac pi{e pesme, za wega ka`emo da je pesnik. Kada pi{e pri~e, zovemo ga pripoveda~. 1. Pro~itaj kako se zove pisac koji je napisao ovu pesmu. 2. Pogledaj SADR@AJ na po~etku svoje ^itanke. U SADR@AJU podvuci gde se pojavquje ime ovog pisca. 3. Prona i stranice sa pesmama ovog pisca. 4. Na stranici 105 pro~itaj o `ivotu tog pisca. Veoma je va`no da nau~i{ da koristi{ ovu kwigu i druge kwige. U tome }e ti pomo}i SADR@AJ na po~etku kwige, brojevi stranica, naslovi poglavqa i drugo. SMEJEMO SE... Perica: Mama, danas sam samo ja u celom odeqewu znao da odgovorim na jedno pitawe. Mama: Bravo, sine, a koje je to pitawe bilo? Perica: Ko je razbio prozor? ODIGRAJ IGRU! U Igraonici na strani 104 potra`i igru pod brojem 6. U woj se krije divno drvo prijateqstva. 32

34 PRVAK Petli}u peva~u, sutra me probudi pre nego {to ptice iz gnezda poska~u, pre dece i qudi vikni glasom jasnim, prvi dan u {kolu da ti ne zakasnim. I ti, sunce jarko, {to ranije mo`e{, u prozor mi grani da pre mene Ivan i Petar i Marko sutra ne porani. I ti, mama, rano, kako zora svane, u sobu utr~i i sa mene svuci brzo pokriva~e ho}u da u {koli, s tablicom u ruci, budem prvo a~e. Desanka Maksimovi} Kqu~ne re~i: drugarstvo, {kola RE^NIK tablica mala tabla na kojoj su aci u pro{lim vremenima kredom pisali zadatke i ve`be 33

35 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Pro~itaj naslov pesme. Ko se u pesmi obra}a petli}u? 2. Kako petao budi qude? Kako se ti budi{ na vreme? 3. Dete se na po~etku obra}a petlu. Kome se jo{ obra}a u pesmi? 4. Za{to dete iz pesme `eli da ustane pre svih? 5. Zakqu~i kako se dete ose}a pre prvog dana u {koli.... A [TA TI KA@E[ O... Seti se svog raspolo`ewa pre prvog dana u {koli. Ispri~aj drugovima i drugaricama kako si se tada ose}ao ili ose}ala. MALA [KOLA PISAWA Opi{i svoj prvi dan u {koli. Odgovori na neka od ovih pitawa: Ko te je odveo u {kolu? Da li si sreo ili srela nekog poznatog? Kako vam se predstavila u~iteqica ili u~iteq? [ta ste radili na ~asovima? Kako si se ose}ao ili ose}ala? SMEJEMO SE... Mama: Hajde, budi se, mora{ u {kolu. Perica: Pa, mama, ju~e sam bio, {ta }u opet? 34

36 PRVI DAN U [KOLI LICA: sin, otac SIN: Dobar dan, tata. OTAC: O, zdravo, juna~e! Kako si proveo prvi dan u {koli? SIN: Pa, onako... OTAC: [ta ste radili? Jeste li ne{to u~ili? SIN: Jesmo, tata. Nau~ili smo da lepo aplaudiramo. OTAC: A kome ste aplaudirali? SIN: Na{oj u~iteqici. Dr`ala nam je govor. OTAC: A o ~emu je govorila? SIN: O svemu pomalo. Prvo nam je govorila kako treba da se pona{amo u ku}i, na ulici i u {koli. OTAC: I {ta jo{? SIN: Zatim nam je rekla da ne dolazimo u {kolu prqavih ruku, da ne psujemo, da ne razbijamo prozore i sijalice, da ne igramo fudbal na ulici, da po{tujemo starije, da ne jedemo zeleno vo}e, da ne pri~amo na ~asovima, da ne prepisujemo doma}e zadatke, da ne prelazimo ulicu na zabrawenom mestu, da ne vu~emo devoj~ice za kosu, da ne lutamo kasno no}u ulicama, da nam roditeqi ne pi{u doma}e zadatke, da ne... OTAC: ^ekaj, sine, {ta si se zahuktao? Vama je, izgleda, sve zabraweno. A {ta vam je dozvoqeno? SIN: Dozvoqeno nam je... dozv... (kroz pla~)... dozvoqeno nam je da u~imo i dawu i no}u! RE^NIK zahuktati se ovde u zna~ewu: govoriti ne{to brzo i uzbu eno Kqu~ne re~i: {kolske obaveze, pona{awe u {koli, drama Bora Oqa~i} 35

37 RAZGOVARAMO O Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Prvi dan u {koli je: a) pesma, b) pri~a, v) drama. 2. [ta su deca nau~ila prvog dana u {koli? 3. [ta je, prema de~akovom mi{qewu, deci u {koli dozvoqeno? 4. Objasni kako se de~ak zbog toga ose}a. 5. Za{to je, prema tvom mi{qewu, u~iteqica deci na po~etku rekla sve {to je de~ak nabrojao?... A [TA TI KA@E[ O Pro~itaj jo{ jednom {ta je u~iteqica rekla acima. Iznesi svoje mi{qewe o tome. Da li se sla`e{ sa svim {to je rekla ili se sa ne~im ne sla`e{? Objasni za{to. 2. Nabroj {ta je sve deci dozvoqeno u {koli. Opi{i kako se ti ose}a{ u {koli. 3. Sa drugom iz klupe izvedi ovu dramu. Podelite uloge. Razmislite o tome kako govori tata, a kako de~ak. Odglumite dramu pred odeqewem. SMEJEMO SE... Jovica: Jesam li ja tebe video sino} kako tr~i{ niz ulicu? Perica: Ma da. Spre~avao sam neku tu~u. Jovica: A ko se tukao? Perica: Milan i ja. 36

38 U^IMO... RE^ENICA, RE^I Pa`qivo pro~itaj narednu pri~u. KI[NA PRI^A Ki{na glista voli kada pada ki{a. Kada pada ki{a, ki{na glista iza e iz zemqe i po e u {etwu. U {etwu ki{na glista po e bez ki{obrana. Ki{obran slu`i da se sakrijemo od ki{e. Od ki{e se kriju samo oni koji ne vole da pokisnu. Ko ne voli da pokisne, ne voli ki{no vreme. Ki{no vreme prija samo ki{noj glisti. Kad pada ki{a, moja mama stavi bure ispod oluka i sakupqa ki{u. Kad ne pada ki{a, ja uzmem kanticu i napunim je ki{nicom iz bureta. Onda zalivam rupu u kojoj `ivi moja prijateqica ki{na glista. Ona misli da pada ki{a i iza e u {etwu. Takve {etwe su najlep{e: sunce sija, a ki{a pada. Kqu~ne re~i: re~enica, re~ RE^NIK ki{nica voda dobijena skupqawem ki{e, naj~e{}e u buretu Vesna Vidojevi} Gajovi} 37

39 Nadamo se da ti se dopala pri~a o ki{noj glisti. Ova pri~a je sastavqena od re~enica. Kada govorimo, slu`imo se re~enicama. Kada se zapi{u zanimqive i lepe re~enice, nastaju zanimqive i lepe pri~e ili pesme. Re~enica je sastavqena od re~i: ki{na glista voli kada pada ki{a Ki{na glista voli kada pada ki{a. Re~enica je neka misao izra`ena re~ima. Na primer, mo`e{ pomisliti da je ki{a lepa. Tu svoju misao mo`e{ onda re}i naglas ili je zapisati: Ki{a je lepa. Re~enica uvek po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa. Evo ovako: Ki{na glista voli kada pada ki{a. Mene ki{a stra{no nervira! Za{to onda ta ki{na glista voli kada pada ki{a? 1. Prebroj re~enice u ovoj pri~i. 2. Podvuci re~enicu u kojoj se ka`e ~emu slu`i ki{obran. 3. Navedi o ~emu govori tre}a re~enica. RE^I RE^ENICA 38

40 MALA [KOLA PISAWA 1. Sastavi tri re~enice u kojima }e{ postaviti neko pitawe o ki{noj glisti iz ove pri~e. 2. Sastavi tri re~enice u kojima }e{ odgovoriti na postavqena pitawa. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici pod brojem 7 nalazi se zanimqiva igra u kojoj }e{ smi{qati re~enice. Potra`i je na strani 105. SMEJEMO SE... Pitaju Pericu za{to dr`i zatvoren ki{obran po pqusku. Ju~e sam ga kupio, pa mi je `ao da ga odmah pokvasim. Perica: Pocepao ti se ki{obran. Jovica: Nije, isekao sam rupu da vidim kad prestane ki{a. 39

41 Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!... U^ITEQICA: Dobro, vrati}e ti je... Sedi. DE^AK (ismeva tu`ibabu {apatom): Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice... Molim, u~iteqice, on me ismeva... U^ITEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{! (kezi se): Eeee! DE^AK: Tu`ibabo! Kqu~ne re~i: pona{awe prema drugima, drama, {aqivo Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ibaba! U^ITEQICA: Nisi ti tu`ibaba, sedi samo... (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam! DE^AK: Nisi ti tu`ibaba, ti si t u ` i d e d a! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi ka`e da sam ja tu`ideda! 40

42 U^ITEQICA: Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran! Eee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran! DE^AK: Nisi ti tu`ibaba, ni tu`ideda ti si n i { t a! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on ka`e da sam ja ni{ta! U^ITEQICA: A {ta ti wemu ka`e{? TU@IBABA: I on je ni{ta!... U^ITEQICA: E pa u redu... Sedite sada i budite mirni! TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tu`ibabu nervira. Odjednom sko~i.) Molim, u~iteqice, on me gleda! U^ITEQICA: [ta ka`e{? TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se.) Beee! RE^NIK guma misli se na gumicu za brisawe RAZGOVARAMO O... DRAMI Du{an Radovi} 1. Tu`ibabu tako nazivamo zato {to neprekidno tu`aka druge. Na {ta se tu`ibaba u drami najpre po`alio u~iteqici? 2. Kako je, po tvom mi{qewu, tu`ibaba trebalo da postupi kad mu je bez pitawa de~ak uzeo gumicu za brisawe? Kako bi ti postupio/postupila? 3. [ta na kraju drame tu`ibaba zamera de~aku? Kako se, po tvom mi{qewu, de~ak ose}ao? 41

43 ... A [TA TI KA@E[ O Da li ti se nekada dogodilo ne{to sli~no doga aju opisanom u ovoj drami? 2. U kojim prilikama je zaista potrebno da se dete po`ali odrasloj osobi? 3. Navedi kako treba da se pona{amo jedni prema drugima. Ispri~aj kako se ti pona{a{ prema svojim prijateqima. U^IMO I PODSE]AMO SE Kada su nam neka pesma, pri~a ili drama sme{ne, ka`emo da su {aqive. MALA [KOLA PISAWA Razgovor dva de~aka iz drame Tu`ibaba napi{i na drugi na~in. Neka se razgovor odvije tako da se de~aci na kraju slo`e. U ovom razgovoru ne u~estvuje u~iteqica. De~aci sami uspevaju da do u do re{ewa svojih nesuglasica. Sa drugom ili drugaricom iz klupe uporedi kako ste re{ili zadatak. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici se, pod brojem 8, krije igra u kojoj u~imo da se boqe sporazumevamo. Potra`i je na strani

44 U^IMO... PISAWE VELIKOG SLOVA Pro~itaj narednu pri~u. Obrati pa`wu na to gde je u pri~i napisano veliko slovo. DOMA]I ZADATAK Vratila se Jasna iz {kole, a mama je upitala: Kako je bilo u {koli, Jasna? Lepo re~e Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvi~ i po e da se igra. A {ta ima{ za doma}i zadatak? Ni{ta. Ni sutradan Jasna nije imala ni{ta za zadatak, ni prekosutra, i jednoga dana mama je po{la u {kolu. Pozdravila se sa u~iteqicom i upitala je: Da li je ta~no da vi svojim acima ni{ta ne zadajete za doma}i zadatak? Svaki dan zadajem doma}i zadatak rekla je u~iteqica. Onda su pozvali Jasnu. Mama je upitala: Jasna, kako si mogla da mi ka`e{ da ti u~iteqica nije zadavala doma}e zadatke? Pa... nije re~e Jasna. U~iteqica je uvek govorila: Deco, napi{ite celu stranu slovo a. Ali meni nije ni{ta rekla. Od tada Jasnina u~iteqica ovako zadaje doma}i zadatak: Deco, kod ku}e napi{ite celu stranicu slovo e. I ti, Jasna, napi{i to isto. Deco, kod ku}e ispi{ite celu stranicu slovo o. I ti, Jasna, ispi{i... Dragan Luki} Kqu~ne re~i: pisawe velikog slova na po~etku re~enice, pisawe velikog slova u imenima 43

45 U~ili smo o re~enicama. U re~enici velikim po~etnim slovom pi{emo re~ na po~etku re~enice: Kako je bilo u {koli? U~iteqica je strpqiva. Kada jo{ re~ po~iwemo velikim slovom? Velikim po~etnim slovom pi{emo razna imena. Imena nemaju samo na primer, qudi ponekad daju imena. Gradovi, sela, dr`ave, planine i reke tako e imaju svoja imena. Sva ta imena uvek se pi{u po~etnim velikim slovom. Velikim po~etnim slovom pi{emo: imena i prezimena qudi: Ju~e sam srela Jasnu Jovanovi}. 44

46 imena `ivotiwa: Moj pas se imena gradova, sela i naseqa: Selo Slanci je blizu Beograda. Moja baka `ivi u Batajnici. nazivi ulica i {kola: Ana `ivi u Ulici Desanke Maksimovi}. Ana ide u Osnovnu {kolu Jovan Jovanovi} Zmaj. Napi{i: a) svoje ime i prezime: ; b) ime mesta (grada ili sela) u kome `ivi{: ; v) naziv svoje ulice: ; g) naziv svoje {kole:. MALA [KOLA PISAWA Napi{i svoju pri~u o Jasni. U pri~i navedi: kako se zovu Jasnini mama i tata, u kom mestu Jasna `ivi, kako se zove wen ku}ni qubimac, kako se zovu weni prijateqi, u koje mesto Jasna `eli da otputuje za raspust. 45

47 BUKVAR Bukvar je prva kwiga, iz bukvara aci prvaci u~e slova, kako da ~itaju i pi{u. Re~ bukvar nastala je veoma davno, pre petsto, mo`da i vi{e godina. Tada, u jeziku na{ih predaka, re~ bukva nije zna~ila samo vrstu drveta nego i ono {to mi danas podrazumevamo kad ka`emo slovo pisani znak za glas. Po tome je i kwiga iz koje se u~e slova, ili bukve, dobila naziv bukvar. Pored re~i bukvar, u na{em jeziku postoji i novija re~ slovarica, ali obi~no se ne misli na kwigu, ve} na kutiju s ise~enim slovima, predvi enim za slagawe. U doslovnom prevodu na dana{wi jezik, bukvar bi bio slovar, ali ga niko tako ne naziva jer je ve} ranije slovar zna~io re~nik (prema staroj slovenskoj re~i slovo = re~). Kod nas se, umesto bukvar, govori jo{ i po~etnica, zato {to je to prva, po~etna kwiga u osnovnoj {koli. Nekada se bukvar nazivao azbukvar i bekavica jer se iz wega u~ila azbuka i sricala se, bekala, slova. Ina~e, osim bukvara, od stare re~i bukva nastale su i na{e re~i bukvalan (doslovan), zatim bukvalno i jo{ neke re~i, toliko zastarele da ih ne vredi ni pomiwati. Milan [ipka Kqu~ne re~i: bukvar, u~ewe ~itawa i pisawa Stari srpski bukvar 46

48 RAZGOVARAMO O Objasni svojim re~ima {ta je bukvar. 2. Podvuci re~enicu u kojoj se govori kada je nastala re~ bukvar. 3. U jeziku na{ih predaka re~ bukva ozna~avala je: a) vrstu drveta; b) slovo; v) i vrstu drveta i slovo. 4. Prona i re~enicu u kojoj se ka`e kako bi glasio doslovan prevod re~i bukvar na dana{wi jezik. Za{to danas niko tako ne naziva bukvar? 5. Za{to bukvar zovemo jo{ i po~etnica?... A [TA TI KA@E[ O Koja je tvoja omiqena kwiga? Ispri~aj za{to najvi{e voli{ tu kwigu. 2. Priseti se ilustracija koje voli{. Opi{i kako one izgledaju. MALA [KOLA PISAWA Preporu~i drugima svoju omiqenu kwigu ili slikovnicu. Ukratko napi{i: o ~emu kwiga govori; {ta ti se u woj najvi{e dopada; za{to misli{ da i drugi treba da je pro~itaju; odaberi omiqeni deo iz te kwige i ilustruj ga; sa drugovima i drugaricama iz odeqewa napravi pano na kome }ete predstaviti svoje omiqene kwige. 47

49 ZNA ON UNAPRED (Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Mo`e se ~uti `amor, ka{qawe i smeh drugih aka koji se ne vide.) U^ITEQ: Dakle, Mi{o, ka`i lepo za{to si opet zakasnio. Ka`i glasno da te ceo razred ~uje... MI[A: Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam tra`io drugu i nisam je na{ao... pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor... Evo, vidite. (Zakora~i levom nogom da poka`e.) U^ITEQ: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio. MI[A: Jesam. Oprostite... to je bilo zato {to sam se zadr`ao kod pekara. Sve nas je zadr`ao neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na e novac... a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas. E, to su bili pekari! Tako je pri~ao. Kqu~ne re~i: obaveze i prava deteta 48

50 U^ITEQ: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se? MI[A: Se}am se vrlo dobro. Kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao. Doneli su mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu... i sve tako... U^ITEQ: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u sredu, ali ti si zakasnio i u utorak. Se}a{ li se? MI[A: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio da mi{ ne bi pobegao... U^ITEQ: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus... A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio. MI[A: Da, da! U ponedeqak mi je bio ro endan, pa dok su se svi izre ali da mi ~estitaju... U^ITEQ: Znam, znam i mi smo ti ovde ~estitali. MI[A: Jeste. U^ITEQ: Pa lepo, sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali bismo ispuwenu celu nedequ, i ti bi zaslu`io peticu iz zaka{wavawa. MI[A: Peticu? U^ITEQ: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti... Ne mo`e{ znati danas za sutra. MI[A: Znam, znam i za sutra! U^ITEQ: Kako to? Otkud mo`e{ znati unapred!? MI[A: Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole, treba da nam stigne tetka iz Ni{a... U^ITEQ: Tetka? Pa {ta onda? MI[A: Pa onda... znate... nisam se video s wom tri godine... Uvredi}e se ako odem od ku}e ~im do e... Treba da posedim s wom bar pet minuta... (Zavesa.) Gvido TARTAQA RE^NIK vezica pertla vazdan stalno xumbus nered 49

51 RAZGOVARAMO O... DRAMI... A [TA TI KA@E[ O Pro~itaj na po~etku kako je ure ena pozornica u ovoj drami. Navedi {ta se sve na pozornici vidi. 2. Ko se na pozornici ne vidi, ali se ~uje? 3. Ko u ovoj drami razgovara? 4. Navedi zbog ~ega je sve Mi{a kasnio u {kolu. 5. U~iteq Mi{i ka`e da }e dobiti peticu iz zaka{wavawa. Objasni za{to je u~iteq to rekao. Da li je mislio ozbiqno? 6. Mi{a unapred zna da }e zakasniti i sutra. Objasni {ta to govori o Mi{i. Navedi Mi{ine osobine zbog kojih stalno kasni. U^IMO I PODSE]AMO SE Doga aj u ovoj pri~i zbio se u {koli. Mesto na kome se zbiva neka pri~a nazivamo mesto radwe, a vreme u kom se zbiva nazivamo vreme radwe. Zakqu~i kog dana u nedeqi se vodi ovaj razgovor. Na osnovu ~ega to zakqu~uje{? [ta misli{, u koje doba dana razgovaraju u~iteq i Mi{a? Objasni za{to tako misli{. 1. Da li ti ponekad zakasni{? [ta tada obi~no radi{? 2. Kako se ose}a{ kada ~eka{ nekoga ko kasni? 3. Objasni za{to je va`no da sti`emo na vreme. 4. Posavetuj Mi{u povodom wegovog stalnog zaka{wavawa. Zamisli da mu se obra}a{ i ispri~aj mu {ta ti misli{ o ka{wewu. 5. Dete ima svoja prava, ali i obaveze. [ta ti misli{ o tome? Navedi {ta misli{ da su tvoja prava, a {ta obaveze. MALA [KOLA PISAWA Odaberi jedan od slede}ih zadataka. 1. Napi{i ovu dramu na druga~iji na~in. Zamisli da u~iteq stalno kasni i da acima svakog dana smi{qa drugo opravdawe za svoje ka{wewe. Napi{i razgovor izme u takvog u~iteqa i aka. 2. Napi{i dramu tako da u woj bude vi{e razli~itih likova dece. Svi kasne na ~as. Svako ima svoje obja{wewe za{to kasni. Odglumite svoje drame na ~asu. 50

52 LEGENDA O SVETOM SAVI Prva povest govori o tome kako je majka sa tek ro enim sinom u naru~ju do{la Svetom Savi jer je ~ula da on deci daruje jo{ jedan par je da i wen sin posmatra `ivot sa ~etvoro o~iju. Svetac je predlo`io da po u na obli`we brdo i da ona dobro pogleda unaokolo. Pitao je {ta vidi. Ni{ta, odgovorila je mlada majka, opisuju}i da su joj pred o~ima samo brda i doline. Ne obja{wavaju}i posebno razlog, Sveti Sava joj je predlo`io da, ipak, ponovo do e slede}e godine. Istog dana, narednog leta, pojavila se majka sa sinom kod Svetog Save. Zajedno su oti{li na drugo, jo{ ve}e je postavio isto pitawe, ali ona opet nije videla ni{ta naro~ito. Samo brda, doline i {umu. Ponovo je svetac predlo`io da se na u slede}e godine. Tre}e godine dogodilo se mawe-vi{e sli~no. Popeli su se na jo{ ve}e brdo. I jo{ jednom isto... [ta vidi{? Brda i doline i drve}e... I tako sedam godina, zajedno su se Sveti Sava, majka i de~ak peli na sve ve}a i ve}a brda. A onda je te, sedme godine, de~ak, kada su zavr{ili uspiwawe, sa vrha brda ne{to ugledao... Povikao je da u daqini vidi ne{to {to sija. I majka je uo~ila isto svetlucawe. Sveti Sava im je objasnio da u daqini sijaju {kola i pored we crkva. Rekao je majci da {to pre odvede 51

53 dete u {kolu i da }e tamo, pored ona dva oka koja mu je Bog ina~e podario, dobiti jo{ dva. Majka je najzad bila sre}na. Pri~a o kojoj je slu{ala jo{ kao dete ispostavila se kao ta~na. Wen sin }e dakle dobiti ~etiri oka. De~ak je u {koli ostao ~etiri godine. Kada se vratio ku}i, majka je s `aqewem zakqu~ila da i daqe ima samo dva oka. Uzela je de~aka za ruku i odvela ga ponovo Svetom Savi. Po`alila mu se, podse}aju}i na wegovo obe}awe da }e u sjajnoj ku}i dobiti jo{ dva oka. Sveti Sava je uzeo jednu kwigu i pitao `enu {ta u woj vidi. Ovde nema ni~ega. Samo sitne {are crne boje, odgovorila je. Tu istu kwigu Sveti Sava je dao de~aku, upitav{i ga {ta sve tu ima. Dete je uzelo kwigu u ruke i po~elo da ~ita. Eto vidi{, ti si kod o~iju slepa jer o~i ima{, a ne vidi{ ono {to ovo tvoje dete vidi. A ovo tvoje dete ima jo{ jedne o~i u glavi, u pameti. Zato vi{e vidi i vi{e zna no ti. To mu je {kola dala. Zato wojzi hvala. Od toga dana ponosna majka svuda je pri~ala o tome kako je weno dete od Svetog Save i {kole dobilo jo{ jedan par o~iju. Dodu{e, te se o~i ne vide odmah jer su skrivene u pameti! RE^NIK Kqu~ne re~i: Sveti Sava kao u~iteq Prema: Mirjana Ogwanovi}, O skrivenim o~ima i zlatnim rukama (iz Politikinog zabavnika) legenda izmi{qena pri~a o nekoj li~nosti ili doga aju povest pri~a wojzi woj 52

54 RAZGOVARAMO O [ta je majka `elela za svoje dete? 2. Za{to je tek kad je dete imalo sedam godina ugledala {kolu? Sa koliko godina deca obi~no kre}u u {kolu? 3. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Kad je zavr{io {kolu, de~ak je: a) dobio jo{ dva oka; b) znao da ~ita; v) postao lep{i. 4. Objasni za{to je {kolovawe va`no.... A [TA TI KA@E[ O Objasni {ta se u tvom `ivotu promenilo otkad zna{ da ~ita{. 2. Za{to je va`no da qudi znaju da ~itaju? 3. Nabroj jo{ neka znawa koja su va`na. 4. [ta sve u~i{ u {koli? [ta ti se od toga najvi{e dopada i za{to? MALA [KOLA PISAWA Na internetu, u enciklopediji ili ~asopisu saznaj vi{e o stvarnom `ivotu Svetog Save. Sa drugovima i drugaricama iz odeqewa napravi pano posve}en Svetom Savi. Pano treba da sadr`i: kako su mu se zvali roditeqi; kako su mu se zvala bra}a; kako se on zvao pre odlaska u manastir; za{to {kolska slava nosi wegovo ime. 53

55 VUK KARAXI] U TR[I]U Vuk Karaxi} ro en je i odrastao u selu Tr{i}u. Prema pri~i, Vuka su kao veoma mladog ve} po{tovali stariji qudi. Bilo je to zato {to je, uz svog ro aka, Jefta Savi}a, on jedini u celom selu znao da ~ita i su dolazile da im iz crkvenog kalendara pro~ita kad je koji praznik. Trgovci su mu tra`ili da im vodi bele`nice sa ra~unima. Kako je on jedini u Tr{i}u znao sve molitve napamet, postavqali su ga na slavama uvek uvrh stola, na po~asno mesto. Nije mu bilo ni {esnaest godina, a ve} su ga starije `ene iz po{tovawa qubile u ruku. On sam je dr`ao do sebe i tra`io je od drugih da ga po{tuju. U starim danima, se}aju}i se mladosti, pri~ao je kako ga je na putu iz Loznice u Tr{i} jednom dozivao nepoznati seqak. ^ovek je vikao: Ej, majstore, ej, trgov~e! Vuk je }utao i hodao daqe. Zastao je tek kad mu je nepoznati doviknuo: Ej, gospodine! Prema kwizi Miodraga Popovi}a Vuk Stefanovi} Karaxi} 54

56 RAZGOVARAMO O Gde je Vuk Karaxi} ro en i odrastao? 2. Za{to su ga po{tovali stariji qudi? Iz pri~e zakqu~ujemo: a) da su stariji qudi u Vukovo vreme posebno po{tovali mlade qude; b) da je bilo malo pismenih qudi i da su Vuka po{tovali jer je pismen; v) da su Vuka po{tovali zato {to je on zahtevao da ga po{tuju. 3. Ispri~aj {ta sve zna{ o Vuku Karaxi}u.... A [TA TI KA@E[ O Zamisli kako bi izgledalo kada bi samo retki qudi znali da ~itaju i pi{u. Objasni {ta sve mo`emo kad znamo da ~itamo i pi{emo. 2. Kad si ti nau~io ili nau~ila da ~ita{? 3. U ^itanci odaberi pesmu, pri~u ili dramu koja ti se najvi{e dopada i objasni za{to ti se dopada. MALA [KOLA PISAWA 1. Neka svako iz razreda odabere jedno slovo na{e azbuke. 2. Napi{ite po tri re~i koje po~iwu tim slovom. 3. Nacrtajte i obojte ono {to te re~i predstavqaju. 4. Svoje radove stavite na pano. Slike sla`ite onim redom kojim navodimo slova u azbuci. 55

57 Nau~ili smo u prethodnom poglavqu RE^ENICA je neka misao izra`ena re~ima. Re~enica je sastavqena od RE^I. ki{na glista voli ki{u Ki{na glista voli ki{u. Re~enica uvek po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa. Ki{na glista voli kada pada ki{a. Mene ki{a stra{no nervira! Za{to onda ta ki{na glista voli kada pada ki{a? U re~enici VELIKIM PO^ETNIM SLOVOM pi{emo re~ na po~etku re~enice: Kako je bilo u {koli? U~iteqica je strpqiva. RE^I Velikim po~etnim slovom pi{emo razna imena. RE^ENICA Imena i prezimena qudi: Imena `ivotiwa: Imena gradova, sela i naseqa: Ju~e sam srela Anu Mili}. Moja ma~ka se zove Sivka. Selo Slanci je blizu Beograda. Moja baka `ivi u Batajnici. 56

58 DRUgARSTVO U tre}em poglavqu svoje ^itanke l ~ita}e{: t nau~i}e{: N o drugarstvu i o pravim prijateqima, N o `ivotiwama sa osobinama qudi; N da prepozna{ basnu, N da razlikuje{ re~ i re~enicu, N da re~enicama obave{tavamo, pitamo, zapovedamo... U`ivaj u ~itawu!

59 DOBAR DRUG TI VREDI VI[E Dobar drug ti vredi vi{e i od sunca i od ki{e, i od {ume i od hleba dobar drug ti uvek treba. Kqu~ne re~i: drugarstvo, pisawe pozivnice Kad nai u brige mnoge, nema leka osim sloge, i u dobru i u bedi drugarstvo ti zlata vredi. Ako ima{ dobrog druga, nevoqe }e brzo pro}i. Kad nai e bolest, tuga, bez poziva drug }e do}i. Drug }e uvek na}i re~i tvoje tuge da zale~i. RE^NIK Pero Zubac beda nevoqa sloga kada se qudi me usobno sla`u i po{tuju 58

60 RAZGOVARAMO O... PESMI... A [TA TI KA@E[ O Podvuci stih u kome se pojavquje re~ drugarstvo. 2. Za{to je drugarstvo va`no kad nai u brige? 3. Objasni {ta zna~i nema leka osim sloge. 4. Pro~itaj posledwa dva stiha u pesmi. Kako drugovi le~e tugu? Objasni. MALA [KOLA PISAWA 1. Nabroj svoje najbli`e drugove i drugarice. Ispri~aj za{to sa wima voli{ da se dru`i{. 2. Da li se nekad posva a{ sa svojim drugovima i drugaricama? Objasni {ta tada radi{. Isri~aj kako se pomirite posle sva e. 3. Da li ti je drug nekada pomogao u nevoqi? Ispri~aj. 4. Kako ti poma`e{ svojim drugovima i drugaricama? Napi{i pozivnicu za svoj ro endan i ukrasi je crte`om. Na pozivnici navedi: ime slavqenika, dakle svoje ime; ime druga ili drugarice koju poziva{; ta~no vreme i mesto proslave. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici se pod brojem 9 krije igra u kojoj }ete u~iti da budete pa`qivi jedni prema drugima. Prona i je na strani

61 DVA DRUGA I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade ve} se baci na zemqu i pretvara{e se da je mrtav. Medved pri e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si e s drveta i stade se smejati: Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho? Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove. Kqu~ne re~i: drugarstvo, mesto radwe u pri~i, ~itawe i popuwavawe tabele RE^NIK deder hajde Lav Tolstoj 60

62 RAZGOVARAMO O... PRI^I 1. Gde su dva druga {etala? 2. [ta je u~inio prvi drug kada se pojavio medved? Kako se pona{ao drugi? 3. Za{to je medved oti{ao? 4. Kako se pona{ao drug koji je si{ao s drveta? Objasni {ta takvo pona{awe govori o wemu. 5. Podvuci posledwu re~enicu u pri~i. Da li se sla`e{ sa tim? Objasni za{to. 6. Kakav odgovor je dobio drug koji je mislio samo na sebe? Da li se wegov prijateq s pravom naqutio? 7. Koje je mesto radwe ovog doga aja? U^IMO... DA ^ITAMO TABELU 1. Seti se pri~a koje su ti odranije poznate. Koje je mesto radwe pri~e o Ivici i Marici? Koje je mesto radwe ve}eg dela pri~e o Crvenkapi? 2. Pogledaj slede}u tabelu i objasni {ta u woj pi{e. Joca vozi trolejbus Tu`ibaba Dva druga Likovi de~ak Joca, mama tu`ibaba, de~ak, u~iteqica dva druga, medved Mesto radwe Jocina ku}a {kola {uma 61

63 3. Popuni tabelu: Pepequga Crvenkapa Likovi Sne`ana, zla kraqica, patuqci Mesto radwe ODIGRAJ IGRU! {uma, bakina ku}a Pod brojem 10 u Igraonici nalazi se igra sa likovima iz bajki. Prona ite je na strani 105. SMEJEMO SE... Perica: Jovice, kako bi se ti pona{ao da u moru ugleda{ ajkulu? Jovica: Ne bih imao vremena za pona{awe. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici se, pod brojem 11, krije igra veoma sli~na pri~i Dva druga. Prona ite je na strani

64 GOLUB I P^ELA Do e p~ela na potok da se napije vode. Stane na jedan kamen i po~ne da pije. Omakne se s kamena, padne u vodu i po~ne se daviti. To opazi golub sa grane. Otkine kqunom jedan list s drveta i baci ga p~eli u vodu. P~ela se popne na list. I kad joj se krila osu{i{e, ona odlete. Drugog dana do e lovac u {umu. Opazi goluba na grani pa nani{ani pu{kom na wega. Spazi to p~ela pa sleti lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac mahne rukom i golub odleti. RAZGOVARAMO O... PRI^I Narodna pri~a Kqu~ne re~i: drugarstvo, mesto i vreme radwe u pri~i, strip 1. Kako je golub pomogao p~eli? 2. Kako se p~ela odu`ila golubu? 3. Za{to je, po tvom mi{qewu, golub pomogao p~eli? Objasni {ta to govori o wemu. 4. Zapazi koje je mesto radwe na po~etku pri~e. Koje je mesto radwe drugog dana u pri~i? 63

65 ... A [TA TI KA@E[ O... Da li ti je neko nekada pomogao da re{i{ neki problem? Da li si ti pomogao ili pomogla nekome? Ispri~aj. MALA [KOLA PISAWA 1. Pogledaj kako je ova pri~a predstavqena u stripu. Zamisli {ta govore likovi u ovoj pri~i i upi{i to u balon~i}e. 64

66 2. Osmisli pri~u u kojoj su ve} odre eni vreme i mesto radwe, kao i likovi i wihove osobine. Tvoje je samo da smisli{ {ta se u pri~i doga alo! Mesto radwe: bara u {umi. Vreme radwe: letwa no}. Likovi: svitac, roda, `aba. Roda pati od nesanice i zato voli svica jer on dolazi da joj svetli svake no}i. Svitac je veseo, dawu spava, a no}u svetli. Jedne letwe no}i pojavi se `aba, koja mnogo voli da jede svice. 3. Svoju pri~u o `abi, svicu i rodi predstavi u stripu. 65

67 U^IMO... RE^ENICE KAO OBAVE[TEWE, PITAWE I ZAPOVEST Pro~itaj naredni vic: Sedi zec na pawu u {umi i o{tri {tap. Nai e medved i pita ga: [ta to radi{, zeko? Evo, o{trim {tap da ubijem vuka. U, ala si ti hrabar, zeko! Posle pola sata nai e lisica i pita zeku: [ta to radi{, zeko? Evo, o{trim {tap da ubijem vuka. U, ala si ti hrabar, zeko! Naposletku nai e vuk i upita zeca {ta radi. Ma evo, o{trim {tap i pri~am gluposti. Ve} zna{ da je re~enica niz re~i koji po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa. Re~enice se razlikuju u zavisnosti od toga {ta se wima saop{tava. Ponekad re~enicom jednostavno obave{tavamo o ne~emu: Sedi zec na pawu u {umi i o{tri {tap. Ponekad re~enicom pitamo: [ta to radi{, zeko? Ponekad re~enicom iskazujemo neka ose}awa povi{enim tonom, kao, na primer, divqewe: U, ala si ti hrabar, zeko! Ponekad re~enicom ne{to zapovedamo, zahtevamo ili u~tivo molimo. Molim te, vu~e, nemoj da se quti{ na zeku! 66