GLASOVI Zoran Ćirić SVE O TVO JOJ MAJ CI Ediju Hintonu, sinu Alabame Dra go mo je de te. Tvo ja je ma ti ov de, ne baš u pot pu no sti, ali i po red s

Транскрипт

1 GLASOVI Zoran Ćirić SVE O TVO JOJ MAJ CI Ediju Hintonu, sinu Alabame Dra go mo je de te. Tvo ja je ma ti ov de, ne baš u pot pu no sti, ali i po red sve ga ov de. Za nju je ovo bi la teš ka go di na, ali, bez sum nje, još i te ža za te be. Uprav nik mi ka že da sa da imaš po ro di cu ko ja te je usvo ji la. Otvo ri im svo je sr ce. Oni su ta mo te be ra di. Oni će ti po mo ći da se pri be reš po sle pre ra ne smr ti tvo ga oca. Oni će ti takođe pomoći da razumeš razloge zbog kojih sam ja ovde. Za pam ti da te tvo ja ma ti vo li, upr kos svom iz mr cva re nom sta nju. Isto ta ko ne moj da za bo ra viš, lju bav ne obi ta va sa mo u sr cu i u sve sti. Ako je po treb no mo že da se uvre ži i u nožnom palcu. Onda veliki palac tebi, najmiliji i jedini sine moj. Uprav nik ko ji se do sta tru di da me oba veš ta va o tvo jim na po ri ma, re kao mi je da si očevu tra ge di ju pri mio do sta hlad no krv no. Tvo ja zre lost osta vlja na me ne ozbi ljan uti sak. Očigledno tvoja nova porodica misli da si ti bistar i veoma pametan. Zamisli samo! Tata bi od ponosa dobio plikove na dlanovima. Ti to li ko to ga no siš u se bi da ćeš to tek ima ti da ot kri ješ. Do kle god bu deš na sta vio da se boriš, ispituješ i istražuješ, to će te približiti neviđenoj slavi. Ja ti to obećavam. Ne brini, znam ka ko stva ri idu. Tvo ja lu da maj ka ne tre ba da te ome ta. Ti tre ba da iz gra diš se bi no vi život, solidni život. Kao što je pi sao dra gi Ge te: Že liš li da ži vot uči niš ple me ni tim? On da se ne osvr ći unazad ka proš lo sti, i prem da ćeš se ose ća ti po ma lo iz gu blje nim, ipak se po na šaj kao da si se iznova rodio. Slatka moja bebo, otvori svoje srce dobroti i sigurnosti koje ti tvoja nova porodica pruža. Sve će ti to bi ti od ve li ke ko ri sti, a što se me ne ti če, ja sa mo že lim da slu žim to me ci lju. Štogod radiš, nemoj očajavati. Ti si izuzetna osoba i zaslužuješ društvo isto tako ništa ma nje iz u zet nog sve ta. Ne moj se za do vo lja va ti ma njim od to ga. S vre me nom ćeš ti već na ći svo je me sto. Daj vre me nu vre me. Uzdaj se u me ne. Ču la sam za tvo je bek stvo, moj naj dra ži bor če. Na daj mo se da sve ovo zna či ka ko si us peo da se iz bo riš za ma lo lič ne sre će. (Ma lo? Da li ti je ova reč po zna ta? Ako ni je, do zvo li da te po u čim ba rem u jed noj obla sti: na ba vi se bi reč nik i što vi še se nji me slu ži.) Ni ka da ne na puš taj svoj duh. Ro dio si se sa ne ma lim da ro vi ma. Ti si od svog oca na sle dio sklo nost ka nastranom, kao i vetar pod krilima. Za jednog dečaka od jedanaest godina ti svakako imaš 9

2 i te ka ko du ha. Znaš li ti da ka da si se ro dio sve bol ni čar ke su bi le sa vr še no za pa nje ne tvojom ljup koš ću i sve su bez raz li ke re kle da si ti mu dra du ša? Sa nja la sam te proš le no ći. Imao si du ge ru ke ko je su bli sta le na sve tlo sti zve zda. Ni je bi lo me se ca, ali su tvo je ru ke i no ge bi le kao od vo de i me nja le su se ka ko su se sme nji va le pli ma i ose ka. Bio si ta ko di van i ot men, a oči su ti bi le pla ve i be le, kao oči ka kve je imao tvoj otac, i u nji ma se to pi la ne ka čud na čar. Ose ća la sam se ja čom za to što te be vi dim ta ko snažnog. Bogovi su se okupljali oko tebe da ti iskažu poštovanje, uvažavali su te i obasipali po klo ni ma ko je tvo ja ma ti ni je mo gla ni da za mi sli, a ka mo li da se bi do pu sti. Bi lo je i ne kih bo go va ko ji su bi li lju bo mor ni na te be, ali sam ih ote ra la. Osta li su bi li uz te be i re kli kako te čeka velika budućnost. Nažalost, san mi nije dozvolio da čujem njihove tačne reči. Do me ne je do pi rao sa mo uti sak, ali ka kav uti sak! Na rav no, sno vi su var lji va stvar, ali s ob zi rom na to da je ovaj iz gle dao pun iz ri či tog zna me nja, od lu či la sam da ga sa to bom ov de po de lim. Mali moj borbeni vikinže, rešila sam da ne ispitujem tvoje ćutanje. Ti brzo prerastaš u čo ve ka i ja ni sam sle pa u od no su na či nje ni cu da mo ja ohra bre nja, lju bav i ve ra (da ne spominjemo moje glupave kletve) ne znače mnogo nasuprot nepravdama u svetu sa kojima se svakodnevno suočavaš. Meni ne polazi za rukom da shvatim tvoje neprekidno ćutanje po tom pi ta nju, ali mo ram da se po u zdam u tvo je na go ne. Ali uprkos tome, nemoj me vređati time što ćeš potcenjivati moju sposobnost da tumačim tvoju ličnost, razumem znakove koje šalješ, i rešavam tvoje šifrovane poruke. Ti si plot mo je plo ti. Tvo je su ko sti mo je ko sti. Ja te po zna jem su vi še do bro. Ja te sa vr še no či tam. Raz log zbog ko jeg si po be gao u po lja i ta mo se osam da na skri vao kao ne zna nac, ni ko, jedan preživeli za mene nisu nikakva tajna. Jasno, ti si izvanredno vešt da opstaneš pod takvim okolnostima, ali shvati nešto: sa tvojim sposobnostima može se dospeti i mnogo da lje. Tre ba sa mo da bu deš u to ube đen, a on da ćeš već na ći bo lji iz laz i re še nje. Ti si jed no ču de sno pri su stvo ko je će u go di na ma pred na ma na u či ti svet da ga vo li. Nemoj zaboraviti, ti božanstveno i meni predrago stvorenje, ako bilo ko pokuša da ti zarobi i sa hra ni du šu taj će se za ple sti u mo ju srdž bu i bes i ta ko pro pa sti. Sa mo oni ko ji će biti uz tebe biće toplo upamćeni i blaženi. Ja sam još uvek živa. Nažalost, zimsko mrtvilo nije bilo blagonaklono prema tvojoj majci jer se vra ti la onom sta nju ko je ju je pre sve ga ov de i do ve lo, isto ono sta nje pro tiv ko ga se tako plemenito borio tvoj blistavi otac. 10

3 Svi ovde, poglavito čestiti upravnik, bili su prema meni ljubazni i pažljivi, ali njihovi napo ri ipak ni su mo gli da me otrg nu iz ove mo je pu sto ši i če sto, bo jim se da to mo ram da priznam, moga halucinantnog stanja. Tužno, ali istinito, tvoja majka ponekad čuje stvari. Barem su mi pomisli na tebe donosile trenutni mir. Samo pominjanje tvoga imena bilo je do volj no da u me ni pro bu di mi la se ća nja na ki šom oro še ne li va de, iz dan ke me tvi ce u čaju i jedrilice koje u ponoćne sate ostavljaju za sobom svetlucave brazde na moru čitava istorija zvezda za tren uhvaćena u Moreuzu. Ti si se i te ka ko po tru dio i ho pa la! uspeh ni je iz o stao. A sa da be ži oda tle što je mogu će pre. Ti si slo bo dan. Sve od Tu ska lu se pa do Flo ren sa. Ne osvr ći se i ne bri ni. Ima ćeš ti uskoro vesti od mene. Vraćajući se lagano staroj ličnosti, vežbajući osmeh u ogledalu kao što sam to či ni la ka da sam bi la de te, osta jem s lju ba vlju tvo ja. Ta ko to ide i ne ko se mo ra po mi ri ti da će bi ti šta će bi ti. Tvo ja maj ka je želj na tvo jih ve sti. Ona je bez sa ve zni ka. No vi uprav nik da, i on se po ja vio! i ne osvr će se na nje ne mol be. Po moć no oso blje se ce re ka iza nje nih le đa. I sa da, što je od sve ga naj go re, nje na je di na svetiljka vodilja je nestala. Nijedne reči, nijednog znaka, ništa. Svakog budnog trenutka, ja doživljavam tvoju posetu. Da li sam ja sve pogrešno videla? Da li te je poseta odbila, dovela u neprijatan položaj, razočarala, bila odlučujuća u tome da odeš za u vek, da sa mo steg neš zu be dok ti pro pi sa no vre me ni je omo gu ći lo da odeš bez teš ko ća? A ja, da li sam ja sve to vi de la i lo še pro tu ma či la tvo je osme he i ki kot kao zna ke ljubavi, nežnosti i odanosti? Ništa nisam shvatila. Sve propustila. U svakom slučaju, nemoj dozvoliti da mi barem u grobu ne stignu vesti koje toliko želim da ču jem. Ako gra diš pla no ve da me na pu stiš, bar mi uka ži ovo po sled nje poš to va nje. Či nim sve što je u mo joj mo ći da pri hva tim tvo je re še nje da me pre pu stiš sa vr še nom ću ta nju. Vo le la bih da sam sa da mir na kao što je tvoj otac bio ta mo go re dok je le teo. Žele la bih da ne mo ram da ču jem čan gr ta nje i hu ku mo to ra kao i kri ke tvo ga ću ta nja. Žao mi je što si vi deo ono što si vi deo u me ni. Žao mi je što sam te na te ra la da po beg neš. Mo ram da shva tim. Mo ram da pri hva tim. Mo ram te pu sti ti da odeš. Ali to je teš ko. Ti si sve što imam. Svoje dane provodim onako kako sam ih stalno provodila, samo što sam sada shvatila raz lo ge zbog ko jih sam utam ni če na, a i mno go vi še od to ga. Da sam sa mo sve ovo zna la on da ka da je tvoj otac još bio živ, mo žda sam mo gla da priš te dim nje go vom sr cu sve one napore i terete. Vreme se tako čudno stara o svemu tome. 11

4 Me ni sa da vi še ne ma iz la za. Znam da no vi uprav nik zna da ja to znam. Za uz vrat on zna da ja znam da on zna. Ove stra ni ce su mo je je di no bek stvo. Ba rem one be že. Mo je go di ne su se ustre mi le, mo je taj ne se ru še i dro be. Čak ni je di ni član mo je po rodi ce, moj sin je di nac, ne do la zi da me vi di. Kad me bu du umo ri li ka ko ćeš se ti ose ća ti? Najdraži moj čoveče-dete! Nikakvog znaka od tebe. Samo dani koji se beskrajno utapaju u dru ge da ne. Rak vre me na. Čvo ro vi od ki še, ne od ra zu ma. I ne, aspi rin ne će po mo ći. Ne će pomoći. Neće. Ja živim na kraju nekog beskrajnog hodnika, kog srećni prokletnik može da zove paklom, ali mnogo manje srećni ateisti a tvoja je mati njihov predvodnik moraju jednostavno da se na vik nu i zo vu svo jim do mom. Mo ja dra ga i je di na is kro na de! Iz ga raj pla me nom. Mir no. Zaš to se ose ćam kao da te nikada više neću videti? Ovo ti pi šem u naj ve ćoj mo gu ćoj žur bi. Tvoj pro pust da od go vo riš ili se čak po ja viš u pot pu no sti opraš tam. Sve što sam do sad pre ži ve la ble di pred ovim po sled njim obr tom do ga đa ja. Bi ću sreć na ako pre ži vim ovaj čas. Ne mo gu čak ni kre vet da na pu stim. No vi uprav nik. Ve zu je me cr nim tra ka ma kao da sam po klon. Ima li jad ni jeg po ra za od to ga da se osećaš kao božićni poklon koji nikada nije nađen, nikada otvoren. Prem da ti to ni ka da ne pi taš, ko li ko pu ta mo ram da ti od go vo rim? Bio je to ne sreć ni slu čaj. Nisam nikada želela da te ispečem. Nisam mislila da ti ostavim beleg. Imao si samo četiri godine i ja sam se ose ća la uža sno u kuj ni. Žao mi je, mno go mi je žao, mno go mno go mno go. Molim te, opro sti mi. Mo lim te. Opro sti mi. Opro sti. Zre la ze mlja sva ko dnev no zja pi da me pro gu ta. Najdraži, premili sine! Nemoj zaboraviti da me je tvoj otac zaustavio i doveo u Vernon. Mo žeš da se se tiš. Mo žda ne. Imao si osam go di na. Bio je to po sled nji put da sam te vi de la pre ne go što sam te mno go go di na doc ni je vi de la, da bi opet ne stao iz mog vi da. Od la zio si kao što sam ja od la zi la i ta ko sam po ku ša la pre tog ve li kog od la ska da ti do delim najveći od svih poklona. Najčistiji od svih poklona. Poklon koji će okončati sve poklone. Po lju bi la sam te u obra ze i gla vu i ma lo po sle sta vi la svo je ru ke oko tvog vra ta. Ka ko ti je po cr ve ne lo ta da li ce prem da su tvo je ta na ne ru ke osta le steg nu te oko mo jih ruč nih 12

5 zglo bo va. Ali ti se ni si opi rao kao što sam ja oče ki va la. Ti si ve ro vat no shva tio šta sam ti ja to ra di la. Bio si mo žda i za hva lan. Da, bio si za hva lan. Na kra ju, me đu tim, oči su ti se za ca kli le i od lu ta le na dru gu stra nu. Ru ke su ti se opu sti le i ti si se umo krio. Ni si se sa mo umo krio. Ni ka da ne ću zna ti ko li ko si bio bli zu te le gen dar ne ivi ce jer je tvoj otac na jed nom do šao i ume šav ši se rik nuo, na pra viv ši pra vu sa vr še no be smi sle nu eks plo zi ju, ali isto ta ko i uz reč-dve pune ljubavi, dovoljno snažne da zaustave delovanje jedne druge ljubavi, spreče njen za hvat, čak me i od ba ce una zad i ta ko te oslo bo de od me ne, od sa me me ne i mo je beskrajne želje. Bio si u dosta gadnom stanju, ali osim neprijatnog kašlja i prljavih pantalonica i nekih po lu me se ča stih za se ko ti na na zad njem de lu vra ta, do sta br zo si se opo ra vio. Ja ni sam. Tada sam imala duge, smešne ljubičaste nokte. Prvo što su uradili kada sam dospela ovamo bi lo je da me ve žu i da mi ih od se ku. Ali, i po red sve ga, bi la je to lju bav. Uvek zbog lju ba vi. Uvek. Mo žda je, u stva ri, tre ba lo da se sra mim. Sa mo što mi to ni je po la zi lo za ru kom. Bilo kako bilo, suze ipak nisu izostale. Upravnik mi je strpljivo objasnio, valjda po hiljaditi put, da su moja razna raspoloženja rezultat lošeg spoja. Ja sam prihvatila najveći deo njegovih procena. Ponekad, međutim, pitam se da li su koreni mojih problema negde drugde. U mome džeksonvilskom detinjstvu, na pri mer. Vo lim da ve ru jem ka ko je tih da na što ni je baš ista stvar kao za i sta ve ro va ti je di no što mi je bi lo po treb no da pre ži vim bio glas ko ji mi mo ja sop stve na maj ka ni je ni ka da da la. Glas ko ji nam je svi ma to li ko po tre ban, a ko ji ja ni sam ni ka da ču la. Jednom, pre mnogo godina, posmatrala sam malu crnkinju kako se okliznula na uličnom ivičnjaku odravši oba kolena. Kada se digla, cvileći kao sirena, videla sam da su joj cevanice i dlanovi na šakama uprljani od povreda. Nje na maj ka ni je pri ru ci ima la ni ga ze ni ne ki an ti sep tik ni ti vo de, ali je i po red to ga us pe la da se po sta ra oko kćer ke. Uze la ju je u na ruč je i po če la da joj, ne pre sta ju ći, ša pu će savršeno utešne reči, dovoljno snažne da u potpunosti obgrle njeno dete i da ga primire, i to sa ne ko li ko re či: Sve će bi ti u re du. Sve će bi ti u re du. Me ni je ma ti re kla sa mo: To ta ko ne mo že. Bi la je u pra vu. Ni je uopšte mo glo ta ko. Ukoliko te moje suze unesrećuju, shvatićeš da nisu bile prolivene od bola ili gorčine, već iz či ste bla že no sti što si tu sa mnom, u sta nju da bez trun ke na po ra po dig neš duh, po ne seš tu hrpu oveštalih kostiju, mene celu, čitavu i sa toplinom u mili zagrljaj moga deteta. Po nekoliko sati, svaka minula godina popuštala bi svoj zahvat. Osećala sam se slobodnom i pro sto duš nom. Iz no va de voj ču rak ko ji ide u ško lu, po no vo se ki ko će po ceo dan i to u prisustvu jednog tako finog mladića. 13

6 Tvoje pustolovine po Džordžiji držale su me između srčanog udara i smeha. Ti pričaš, tako lepo, te svoje priče, o svim tim tvojim skitanjima po južnjačkim palatama i budžacima. Ra du jem se što vi dim da si po vra tio do bar deo ki lo gra ma ko je si bio iz gu bio. Na rav no, sa da dok ti pi šem po či njem da shva tam u ko joj me ri si bio oba zriv da me sačuvaš od saznanja o tvojim krupnijim nedaćama i oštećenjima. Kako bih mogla da ne cenim tvo je in stink te da me poš te diš? Bi lo ka ko bi lo, bu di ube đen da je me ni do bro i da mi niš ta ne bi bi lo dra že ne go da bu dem uz te be, da ti bu dem od po mo ći u teš kim ča so vi ma, i ta mo gde pre pre ke iz gle da ju ne pre bro di ve, a pro tiv ni ci ne po vre di vi, da iz no va pre u zmem na sebe ulogu veštice i bacam jezive čini naokolo. Otvori se prema meni. Neću povređivati tvoje tajne. Nemoj misliti da tvoja mati ne može da pro či ta u svom sop stve nom de te tu tra u mu ko ju još uvek i uju tru i uve če pod no si. Nadareno moje detence. Tvoja pisma nisu hartija i olovka. Ona su staklo, mutno staklo u ko jem mo gu bes kraj no da zu rim u svo ga mla đa nog i le pog si na ko ji oda pi nje stre le kao ne ka kav Čar li Pa ton. I kao kru na sve ga, zmaj na pra vljen tvo jim ru ka ma još uvek leb di me đu hramovima Alabame. Prosto je neverovatno kako neprestano osećam poboljšanje. Prvi put upravnik je izrazio mišljenje kako bih mogla i da napustim ustanovu. Svakoga dana čitam, pišem, vežbam, dobro jedem i uživam povremeno gledajući filmove i televiziju. I tvoj otac je imao takve trenutke. Kada bi govorio o letenju njegovoj jedinoj pravoj ljubavi i njemu je polazilo za rukom da zaustavi svet. Pr vi put, ose ćam se nor mal no. Znam da si po ne sen pli mom svo jih zbi va nja, ali da li bi ipak mo gao da mi ku piš je dan ku fer? Bi će mi po tre ban je dan po ve ći, a po red to ga i jed na torba. Mogu da budu bilo koje boje, mada bih najviše volela boju sličnu ametistu, heliotropu ili bledoljubičastu. Toliko je vremena prošlo otkako sam putovala da sam i zaboravila da li se prtljag predaje pre ula ska, na sta ni ci, ili se sve uno si u ku pe? Da li po sto ji za to pro stor is pod le žiš ta ili sam zaboravila da postoji i neki drugi prostor? To su ti sada moja razmišljanja, najdraže stvorenje. Dra gi Edi, po no sni iz dan ku lo ze Hin to no vih! Zaš to si mi pi sao ta ko div na pi sma a da mi pri tom ne po me neš moj pr tljag? Ako moj zah tev pred sta vlja za te be te ret, vo le la bih da mi to ka žeš. Tvo ja ma ti je jed na spo sob na že na. Na ći će ona i dru gi iz laz. Ka ko stva ri sto je, ja sam do sta uz ne mi re na. Uprav nik je da nas oti šao, a me ni su re kli da sam sa mo ima la pri pra van pr tljag mo gla sam po ći sa njim. Na ža lost, i po red to ga što sam sa svim u sta nju da skla pam i sre đu jem svo je stva ri, mo ja nesposobnost da ih stavim bilo gde na pogodno mesto sprečavaju moje stupanje u novi ži vot dre mlji va, is pe če na sun cem, sa to bom. O, vo lje na mo ja lju ba vi, da li ćeš ika da mo ći da 14

7 shvatiš užasnu težinu življenja, tako smešno zapetljanog tolikim lažima o spokoju i blaženstvu, koje u najboljem slučaju donekle može poboljšati, ali nikada zapravo dozvoliti da rušilački teret uopšte malo popusti, obezbeđujući samo da se iz godine u godinu preživljava uvek na isti na čin, iz go di ne u go di nu iz go di ne u go di nu iz go di ne u go di nu, i sve to zaš to? Najmiliji mili moj usamljeni dečače. Bez odgovarajućeg prtljaga bledoljubičastog ili boje ametista ja nisam imala gde da sta vim svo je stva ri i ta ko sam sve iz gu bi la. Iskre no da ka žem, ne mam poj ma gde se sve izgubilo. Jasno je da su pčele radilice pokrale stvari. Us put re če no, ja sam po gre ši la. Uprav nik ni je oti šao. On je još uvek ov de. Na kra ju kraje va, ovaj no vi je isti onaj od ra ni je. Dru gim re či ma, sve je u naj bo ljem re du, prem da je ras po lo že nje sta rog uprav ni ka u po sled nje vre me po sta lo neš to čud ni je. Mislim da sam ga nekako snuždila. Sada ima nečeg zloćudnog u njegovom ponašanju, što nije naglašeno, ali je uvek primetno, izvesna uvijena žica upletena u plot jednog inače sa vr še no pri stoj nog čo ve ka. Ni je va žno. Vi še ne mo ram da se be za ma ram ose ća nji ma sve ta. Naj zad, ja od la zim, prem da to ni je baš lak za da tak, na ro či to ka da je u pi ta nju ova sta ra Big Ma ma iz Masl Šu za. Sva podneblja su zamorna. Iskreno rečeno, ja sam iscrpljena svim ovim planiranjem i papirologijom. I ne hajem više za čuvanje važnih i velikih tajni. Da li one uopšte postoje? Sve jed no mi je jer ni jed nu ni sam sa kri la od te be, pa ne ću ni ovu ko ja je ko nač no doš la na red da se ot kri je. Ona io na ko ni je ni ka kva mi ste ri ja ni ti se ti če svih onih dru gih lju di od kojih smo ono li ko be ža li i ti i ja za jed no, ali i sva ko za se be. Za jed nog je din ca to je je di na pri li ka da okon ča ovo pro klet stvo. Ako si je ukrao jed nom, ukra di je i dru gi put. Draga ploti moje ploti, duhu moj. Možda ćemo morati da pronađemo nove načine da bu de mo u ve zi. Ne tre ba zbog to ga da su diš stro go o svo joj maj ci. Ona ni je ve se la kao neka da i mo žda je čak i ner vo zna kao ba če na špan ska lut ka. Uprav nik mi je već skre nuo pa žnju da mo ja lu cid nost ne mo ra nu žno da bu de du gog ve ka. U stva ri ni je ni mno go verovatno. Ali tvoja mati tome neće povlađivati. Ona sasvim izvesno to neće učiniti. Ono što ja znam oslo bo di će ceo svet. Ni sam ni ka da po miš lja la da će je dan obi čan znak bi ti u sta nju da do te me re us hi ti tvo ju maj ku kao da sam go spo da ri ca ne znam ka kvog do bra. Put je pro na đen! I ovo ni je sve: tvo ja ma ti sa da zna ka ko da do đe do to ga da se bo lje ose ća, ta ko da mo že za stal no da na pu sti ovo me sto. Ljubav ljubavi u najcrnjem od svih godišnjih doba. Tvoj otac će usko ro do ći po me ne, vr lo sko ro, ali ti, moj je di ni vo lje ni si ne, tre ba ma lo da pričekaš. Učini to, mene radi. 15