13. maj godine Januarski bonus oborio februarsku zaradu Drugi razlog je što je u drugom ovogodišnjem mesecu bilo i manje radnih sati.- U januaru

Транскрипт

1 13. maj godine Januarski bonus oborio februarsku zaradu Drugi razlog je što je u drugom ovogodišnjem mesecu bilo i manje radnih sati.- U januaru i februaru plate su porasle ukupno 9,3 odsto Prosečna februarska plata pala je u odnosu na januarsku, a razlozi za to su to što u drugom mesecu ove godine nije bilo bonusa koji su karakteristični za prvi mesec, kao i to što je u tom mesecu bilo manje radnih sati. Februarska zarada je iznosila dinara u odnosu na januarskih dinar. Zarade su u proseku nominalno bile manje 3,8 odsto, a realno 4,5 odsto. Inače, u januaru i februaru plate su porasle ukupno 9,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to zahvaljujući rastu zarada u javnom sektoru. U istom periodu zarade su realno porasle 6,9 odsto. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je pad zarada u februaru u odnosu na januar godine očekivan, a razlozi su sledeći:

2 U nekim delatnostima, zbog jednokratnih isplata bonusa, došlo je do većeg porasta zarada u januaru u odnosu na decembar godine, dok su u februaru te isplate izostale. Osim toga, broj časova rada u februara bio je 160 i značajno je manji, tačno 13 odsto u odnosu na broj plaćenih časova rada u januaru kojih je bilo 184 što je takođe uticalo na iznos isplaćenih zarada kažu u zvaničnoj statistici. Upitan šta je razlog pada februarskih zarada, prof. Milojko Arsić, s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da visok rast prosečnih zarada u Srbiji u januaru godine može da se objasni rastom prosečnih zarada u javnom sektoru devet odsto, dok bi pad u februaru mogao biti posledica toga što je ovaj mesec imao dva do tri radna dana manje nego januar. Kada je reč o tome od čega zavisi kretanje zarada u dužem periodu, objašnjava da na to utiče više faktora broj radnih sati, kretanje plata u državi kao najvećem poslodavcu, kretanje privredne aktivnosti i inflacija po mesecima, zaostale zarade i bonusi se uglavnom isplaćuju na kraju godine. Kako će zarade rasti ključno zavisi od kretanja produktivnosti, odnosno proizvodnje po zaposlenom radniku. U dužem vremenskom periodu realne zarade ne mogu da rastu brže od produktivnosti. Ukoliko vlada svojim merama utiče da zarade rastu brže od produktivnosti to ima za posledicu rast spoljnotrgovinskog deficita, inflacije i pad investicija. Sve ovo povratno potkopava rast privrede, a time i realnih zarada u budućnosti, što znači da takav rast zarada nije održiv. Umesto da vlada pokušava da rast zarada ostvari administrativnim merama, ona treba da se fokusira na stvaranje povoljnih uslova za rast produktivnosti, a to pre svega znači da treba da stvori dobre uslove za privatne investicije kao i da obezbedi dobar obrazovni sistem kaže on. Upoređujući zarade kod nas i u Evropi, Arsić ističe da je prosečna neto zarada u u Srbiji lane iznosila 420 evra i bila je među najnižim u Evropi, što je u skladu sa činjenicom da je produktivnost u Srbiji vrlo niska. U istoj godini proseče zarade u Bugarskoj bile su 457 evra, u Rumuniji 565, Mađarskoj 635 evra, Poljskoj 784 evra, Hrvatskoj 802 evra, Češkoj 878 evra. Zarade u Srbiji bile su slične kao u zemljama regiona u BiH su bile malo više, dok su u Makedoniji i Albaniji bile nešto niže nego u Srbiji ističe Arsić. Pri poređenju zarada u evrima treba imati u vidu da su cene u zemljama centralne Evrope odsto više nego u Srbiji i drugim zemljama Balkana. U narednim godinama održiv rast zarade biće približno jednak rastu produktivnosti, a to znači da uz rast BDP od primera radi pet odsto godišnje i rasta zaposlenosti od jedan odsto godišnje, realne zarade mogu da rastu četiri odsto. To može da izgleda na prvi pogled vrlo malo, ali da smo u prethodnih 10 godina imali rast zarada od četiri procenta godišnje, sada bi one bile više od 40 veće od aktuelnih zarada zaključuje naš sagovornik. Šta donosi dolazak nemačkog avio-giganta Broj studenata proizvodnog mašinstva nije sada dovoljan da podmiri potrebe velikih visokotehnoloških kompanija koje nameravaju da svoju proizvodnju počnu u Srbiju, smatra Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Ako nas bije glas da smo zemlja jeftine radne snage u koju dolaze proizvođači kablova, auto-delova, čarapa i guma, mahom koristeći tehnologiju druge industrijske revolucije, može li nas nemački proizvođač aviomotora i globalni svetski igrač u avio-industriji, MTU aero endžins, direktno uvesti u četvrtu industrijsku revoluciju? Martin Knap, direktor Nemačko-srpske privredne komore, ne poriče da ima investitora koji u Srbiju dolaze zbog jeftine radne snage i tu ostaju.

3 Ali, radujemo se i visokotehnološkim kompanijama poput Kontinentala u Novom Sadu, CF-a u Pančevu i najavljenog MTU-a koji je apsolutni haj-tek. Srbija može da privuče i takve investitore. Oni su važni kako se buduće generacije ne bi iseljavale iz zemlje rekao je Knap na predstavljanju rezultata ankete o uslovima poslovanja među nemačkim privrednicima. obavezujući dokument. Memorandum o razumevanju, koji je ove sedmice u Beogradu potpisan sa nemačkim MTU-om, predviđa da u Srbiji u prvoj fazi bude izgrađena fabrika za remont motora u okolini Beograda, odnosno u Pazovi ili Pančevu, u kojoj će biti zaposleno tehničara i inženjera. Po tom planu do godine ovaj kapacitet biće odgovarajući za sati remonta godišnje. Ostali detalji nisu poznati. Memorandum je naravno polazna tačka u pregovorima i nije Razgovori o ovoj investiciji tek predstoje. Ali, ako zaista ovaj gigant avio-industrije dođe u Srbiju za sobom će dovesti i druge kompanije iz tog sektora. Mihael Šrajeg, član Upravnog odbora MTU, pri potpisivanju memoranduma, naveo je primer Poljske gde su pre deset godina otvorili fabriku za proizvodnju delova za motore u gradu Ržešov, a danas tamo radi 150 kompanija, sa preko zaposlenih i to u visokotehnološkom ogranku. Tako da je to prema njegovoj oceni moguće i za Srbiju. Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, ocenjuje da je najava dolaska MTU bez sumnje, odlična vest. Očigledno je, kaže, da Srbija postepeno izlazi iz faze oporavka svoje prerađivačke industrije i ulazi u fazu njenog tehnološkog reinženjeringa, odnosno u fazu promene tehnološkog profila. I to sistemskim pomakom sa niskotehnoloških i radno intenzivnih sektora ka sektorima proizvodnje sa većom dodatom vrednošću i kvalitetnijim radnim mestima. Taj transformacioni proces je, kako navodi, realno ostvariv jer Srbija ima kapacitet za pametnu reindustrijalizaciju. Međutim, za uspeh je potreban dobar plan i agilna realizacija. Posebno je bitan kvalitetan ljudski resurs, pre svega jako inženjerstvo. Srbija ima moćan obrazovni sistem za produkciju kvalitetnih inženjera kaže profesor Petrović. Prema njegovim rečima samo na Univerzitetu u Beogradu, na 11 inženjerskih fakulteta, tokom školovano je više od inženjera. Ono što u ovom trenutku nedostaje jeste fokus na određene oblasti inženjerstva, prevashodno na proizvodno inženjerstvo. Na Mašinskom fakultetu, gde postoji Katedra za proizvodno mašinstvo i Centar za nove tehnologije, na prvoj i drugoj godini master studija u ovom trenutku školuje se 154 inženjera proizvodnog mašinstva, od čega je 98 novoupisanih. Mada je u poslednje vreme rast broja studenata dvocifren (51 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je vrlo jak indikator da se u industriji Srbije stvari ubrzano kreću u dobrom smeru), to sigurno nije dovoljno da podmiri potrebe velikih visokotehnoloških kompanija, koje nameravaju da svoju proizvodnju presele u Srbiju upozorava profesor Mašinskog fakulteta. On naglašava da se strane investicije, posebno one kvalitetne, visokotehnološke i visokoakumulativne, najbolje privlače kvalitetnim inženjerskim resursom. Šta je MTU Kompanija je osnovana u Minhenu, ima oko zaposlenih i radi u 15 zemalja sveta. Prošle godine prihodovala je ukupno 4,6 milijardi evra, a za ovu godinu ugovorila je poslove vredne više od milijardu evra. Njenim akcijama trguje se na svetskim berzama, a akcionarima je ove godine (po osnovu dobiti za 2018) isplaćena dividenda od 2,85 evra po deonici. Zanimljivo je da je jedan od akcionara, sa 30

4 odsto udela, svojevremeno bio i američki investicioni KKR (kod nas poznat kao bivši vlasnik kablovskog operatera SBB), koji je godine prodao svoje deonice. Ova kompanija ima vodeću ulogu u pružanju usluga održavanja i servisa za motor, koji se nalazi u aktuelnom avionu erbus A 320. U vojnoj oblasti MTU je dominantna kompanija kada su u pitanju motori koje koristi nemačka vojna avijacija. B92, Prva TV Sastanak sa MMF-om savetodavan, nismo u obavezi da podižemo cenu struje Analiza Svetske banke pokazuje da je struja u Srbiji najjeftinija u regionu. Mediji već nekoliko dana najavljuju da je MMF dao preporuku da se cena struje "koriguje". Da li će cena struje biti povećana na leto ili na jesen, istražuje Prva TV, a sagovornici su novinarka "Politike" Jasna Petrović-Stojanović i direktor "Enerdži Sejving Grupe" Slobodan Ružić. "Verujem da su mediji počeli sa špekulacijama. Sastanak sa MMF je savetodavan, pa mi nismo obavezni da struju poskupimo", priča Petrović-Stojanović. Prema njenim rečima, povećanje 5 odsto nije veliko, odnsono to je oko 120 dinara više. Ona kaže da je besmisleno dizati famu zbog "tako malog povećanja". Novinarka Politike veruje da se povećanja krije mogućnost da na tržište Srbije doću neki druge kompanije koje bi prodavale struju. NA LICU MESTA: Za IMR traktore još ima nade

5 U nekadašnjem industrijskom gigantu u beogradskoj Rakovici uoči najavljene prodaje. Pogone obilaze Turci, Slovenci, Sudanci, ali i naši ŠIROKIM lučnim stepenicama retko odzvanja korak. U upravnu zgradu poslednjih meseci ulazi tek nekoliko osoba - stečajni upravnik i njegovi saradnici. U zakatančene proizvodne hale tek nema ko da zađe, a hoće li radnici, posle godina pauze, ponovo preći prag Industrije motora Rakovica, znaće se poslednjeg dana maja. Do tada će se čekati pisane ponude eventualno zainteresovanih kupaca. Stečaj je pre dve godine zaustavio mašine, koje se sada, uz objekte na 20 hektara zemlje, nude ne bi li se namirili poverioci. "Novosti" su, uoči zakazane prodaje, prošle napuštenim halama. Pre nas, čujemo od našeg vodiča Branislava Jovaševića, obilazili su ih potencijalni kupci - Turci, Sudanci, Slovenci, pa i domaći. Pogone povezuje gotovo 400 metara dug hodnik. Na početku je alatnica, u koju se sad može i bez ključa. - U fabrici sam počeo da radim godine - priseća se Branislav. - Bio sam planer na montažnoj liniji, pa prodavac u maloprodaji, pa, veleprodaji i opet su me vratili na planiranje. Kada sam ja počinjao, ovde je radilo ljudi. Najveću proizvodnju smo imali naredne godine. Tada je proizvedeno motora i traktora. Izvozili smo najviše u Egipat. Pad je, međutim počeo devedesetih godina. Došle su sankcije, nije bilo izvoza. Pao je standard, pa i tražnja na domaćem tržištu. Godina bombardovanja, donela im je stečaj. Posle pet godina, uz prinudno poravnanje, počeli su iz početka. - Tada nam je glavni partner i kupac bio IMT - priča Branislav. - U inostranstvu smo dotad izgubili tržište. Nada se javila kada smo godine potpisali ugovor sa Etiopijom. Tražili su traktora. U Egipat smo izvezli oko traktora. Naredne, godine, uspeli smo da proizvedemo traktora. U Etiopiju smo poslali 750 traktora. Tokom godine uspeli smo da proizvedemo 53 traktora i 45 smo izvezli u Egipat. Poslednje što se ovde proizvelo bilo je pet motora za "Auto-poljostroj" Zagreb godine. I broj radnika se smanjivao. Pre oko pet godina spali su na zaposlenih. Socijalni program je završen godine. Pred stečaj, na posao je ovde dolazilo između 400 i 500 radnika. - Mi smo verovali da ne treba da idemo u stečaj. Imali smo ugovor sa Etiopijom i Poljskom - kaže Branislav. - Tokom godine radili smo na osnivanju novog preduzeća koje bi iznajmljivalo hale IMR. Poput onog što su uradili u "Prvoj petoletki". Nismo uspeli. Valjda nije bilo podrške. Iz upravne zgrade puca pogled na krovove proizvodnih hala. Teško ih je prebrojati. Na mapi je popisano 27 objekata. Čekaju kupca. Poverenik stečajnog upravnika Budimir Mrdović uverava nas da zainteresovanih ima.

6 - Pre raspisivanja javnog poziva poslali smo pisma na 30 adresa obaveštavajući ih da će biti organizovana prodaja - objašnjava Mrdović. - Bilo je zainteresovanih u Južnoafričkoj Republici, Alžiru, Egiptu, Hrvatskoj, Turskoj... Većina je voljna da nastavi proizvodnju. Optimista sam. Očekujem da će se IMR prodati i da će raditi. Doduše, na mestu nekadašnjeg "Rekorda" danas je tržni centar. CENA SE NEĆE MENjATI PROCENjENA vrednost IMR je 2,9 milijardi dinara. Ona nije obavezujuća, niti početna. Stečajni upravnik je dužan da prihvati ponudu ukoliko je ona veća od 50 odsto tog iznosa. Ukoliko je manja, odluka je na Odboru poverilaca. Ukupna priznata potraživanja poverilaca, međutim, prevazilaze prodajnu cenu fabrike - reč je o nepunih 13 milijardi dinara. Najveće obaveze su prema bivšim radnicima. EGIPAT TRAKTORI sa znakom IMR najpopularniji su u Egiptu. Kažu da su i danas traženi, pa i polovni lako nalaze kupca. Tokom godina stečaja, interesovanje su pokazala dva eventualna kupca iz ove zemlje. "Budimka" čeka preporod Velika očekivanja od prodaje nekadašnjeg prehrambenog giganta iz Požege zakazane za 11. jun. Već se javili potencijalni kupci iz Evropske unije, Azije, ali i Srbije ODGOVARAJUĆI na sve aktuelnije pitanje hoće li požeška "Budimka" ponovo "hraniti pola Srbije", poverenik stečajnog upravnika Đorđe Zečević odgovara potvrdno - ako se 11. juna, za kada je zakazana prodaja nekadašnjeg prehrambenog giganta, imovina nekad čuvene kompanije nađe u rukama odgovornog domaćina. Početna cena iznosi oko četiri i po miliona evra, ali se očekuje da će biti značajno premašena jer potencijalni kupci dolaze ne samo iz Srbije, već i EU, pa i šire...

7 Za "Budimku" su, kako se nezvanično saznaje, zainteresovane dve kompanije iz Kine koje tržište za plasman svog kapitala nalaze u jakim međudržavnim odnosima sa Srbijom, a spominjane su i prilikom posete kineskog predsednika Si Đingpinga našoj zemlji. Tu je i ranije već pominjana "Al Dahra" iz UAE, te konzorcijum sa mešovitim kapitalom iz nekoliko država EU. Stranim kompanijama, međutim, račune mogu da pomrse i srpski domaćini, a među najzainteresovanijima za oživljavanje "Budimke" je vlasnik kompanije "Matijević". Petar Matijević, naime, planira da zadrži asortiman koji je Požežane proslavio širom sveta, te ga obogati preradom povrća i mesa, za šta požeški brend ima velike kapacitete... Podsetimo, pretprošle godine je "Budimka" bankrotirala, a usledio je i otpis dugova. Prethodno je tranzicija "pojela" moćnu kompaniju, jedna neuspešna privatizacija je poništena, a radnici su uspeli da sopstvenim snagama delimično obnove proizvodnju i vrate kooperante. Tada se pokazao ogroman potencijal kompanije koja je svojevremeno bila kadra da proizvodi hranu vrhunskog kvaliteta ne samo za domaće, već i evropsko i američko tržište. NAMENSKI PRODAJA "Budimke" javnim nadmetanjem je zakazana za 11. jun u 11 sati, u prostorijama Agencije za licenciranje stečajnih upravnika na beogradskim Terazijama. S obzirom na to da su objekti i oprema u Požegi namenski, budući kupac će moći da koristi i beneficije koje proizilaze iz registrovane delatnosti kompanije. Svaka druga firma propadne posle 5 godina: Kako motivisati preduzetnike da pokušaju opet U zemljama Dunavskog regiona oko polovina preduzeća ne preživi pet godina poslovanja, a u stečaju bude oko 15 odsto firmi, pa je Privredna komora Srbije (PKS) s partnerima iz regiona pokrenula projekat čiji je cilj da ohrabri privrednike koji nisu imali sreće u prvom pokušaju da počnu novo poslovanje. Ulazak i izlazak iz poslovnog sveta je neminovan proces, a kroz projekat Danube Chance 2.0 koji je finansiran iz Danube region programa, PKS ohrabruje privrednike na novi biznis početak i pomaže

8 kompanijama koje se suočavaju s problemima u poslovanju. U Srbiji je prošle godine prema zvaničnim podacima osnovano privrednih društava i preduzetnika, a istovremeno ugašeno privrednih društava i preduzetnika prestalo s radom. "Cilj je da se kompanijama u Srbiji i regionu omogući ponovno pokretanje poslovanja, ali i da se smanji procenat neuspešnih biznisa. U planu je da se tokom realizacije projekta predlože mere za poboljšanje poslovnog okruženja, jer koliko je važno osnivanje novih preduzeća, prioritet treba da bude stvaranje uslova za očuvanje postojećih biznisa", objasnila je Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi i MMSP PKS i menadžer projekta. U zemljama Dunavskog regiona "druga šansa" i poslovni neuspeh predstavljaju kulturnu barijeru, posebno za početnike u poslovanju, a strah da se ponovo upuste u biznis posle neuspeha je teško, navodi se u saopštenju PKS-a i dodaje da projekat može značajno da doprinese ekonomskom razvoju zemlje jer prema podacima Evropske komisije, biznisi koji su ponovo pokrenuti rastu brže od onih koji posluju prvi put. Kroz Danube ćance 2.0 PKS je organizovala sastanke s predstavnicima relevantnih institucija i organizacija, predstavnicima uspešnih kompanija, onih u problemu, kao i s početnicima u poslovanju, na kojima je predstavljen koncept projekta "Druga šansa". "Na sastancima su biznisi u problemu imali priliku da predstave problem s kojim su se suočili, saznaju više o programima podrške koji su im dostupni, kao i o uslugama PKS-a i pomoći na koju mogu da računaju u postupku medijacije i finansijskog restrukturiranja", rekla je Dunđerović. Projekat je počeo u julu godine a traje do godine, biće organizovani seminari i edukacije, izrađena Strategija "Druge šanse", a predviđa se i organizovanje Akademije za drugu šansu preko koje će se sprovoditi obuke. nedeljnik.rs/blic Dva miliona Srba u dijaspori: Prosečna starost osoba koje odlaze je 34,7 godina, a najveći broj živi u Americi Prema poslednjim podacima, na celom svetu živi oko 11 miliona Srba, a posle Balkana najviše ih je u SAD, čak U Srbiji stanuje skoro šest miliona Srba, a u državama bivše Jugoslavije gotovo 1,6 miliona. Ostali su, po svemu sudeći, trbuhom za kruhom krenuli širom dijaspore, mahom preko Atlantskog okeana, ka Severnoj Americi pošto pored SAD-a i Kanada broji mnogo Srba , piše Blic. Kada je reč o Evropi najviše Srba ima u Nemačkoj pa u Austriji ( ) i Švajcarskoj (skoro ). Zanimljivo da u Velikoj Britaniji koja je

9 poznati po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza živi Srba. Konačno i Azija i Okeanija beleže nemali broj Srba od kojih je ubedljiva većina u Australiji. Najviše nade za poslom van Srbije polažu medicinari, medicinske sestre i tehničari, vozači, kuvari i gerontodomaćice, ali i oni sa višom i visokom školom, opet medicinari, odnosno doktori medicine, stomatolozi, a slede ekonomisti, arhitekte i fizioterapeuti. Ipak, špdaci govore da SRbi u dijaspori najčešće rade takozvane teške poslove muškarci su obično zaposleni na građevini, a žene na poslovima održavanja. Mnogi su svoje utičište našli i u proizvodnim firmama gde su uključeni direktno u proizvodnju. Zaposlenje van Srbije traže i električari, konobari, prodavci, dizajneri, veterinarski tehničari, automehaničari ali ipak u znatno manjem broju, pokazuju podaci. Inače, prema poslednjem zvaničnom popisu, građana Srbije nalazi se na radu ili boravku u inostranstvu što je 4,20 odsto od ukupnog broja stanovnika. Brojke potvrđuju i da iz Srbije uglavnom odlaze mladi. Prosečna starost spoljnih migranata je 34,7 godina, što ih čini znatno mlađima u odnosu na ukupno stanovništvo Srbije, koje je u proseku staro 42,2 godine. Posmatrano po polu, za razliku od ukupnog stanovništva, gde su žene zastupljenije (51,3 odsto), među spoljnim migrantima veći je udeo muškaraca (53,4 procenata), dok je udeo žena 46,6 odsto naglašavaju u Republičkom zavodu za statistiku (RZS). SEEbiz/Kamatica/Momentum Goša Montaža isplaćuje rekordnu dividendu Nadzorni odbor montažnog preduzeća Goša Montaža sazvao je redovnu skupštinu akcionara za 8. jun na kojoj će biti usvojeni finansijski izveštaji i doneta odluka o raspodeli dobiti. Uprava je predložila skupštini da se akcionarima odobri dividenda od 500 dinara po akciji (ukupno 110,6 miliona dinara), što je rekordni iznos u istoriji kompanije i znatno preko prošlogodišnjih 126 dinara po akciji. Kao dan dividende je utvrđen 29. maj, a trenutni dividendni prinos akcije iznosi čak 25,1 odsto.

10 Kao i proteklih nekoliko godina, uprava je predložila da se dividenda isplati iz neraspoređene dobiti koja je na kraju prošle godine iznosila 614,6 miliona dinara Više od polovina mladih voljno za učešće u radnim akcijama Više od 50 odsto mladih je zainteresovano za radne akcije i voljno je da u njima učestvuje, pokazali su rezultati istraživanja koje je osmislio profesor Dobrivoje Radovanović Više od 50 odsto mladih je zainteresovano za radne akcije i voljno je da u njima učestvuje, pokazali su rezultati istraživanja koje je osmislio profesor Dobrivoje Radovanović, a u kojoj je učestvovalo oko 730 srednjoškolaca i studenata u Srbiji.

11 Profesor Radovanović kaže za Tanjug, povodom današnje, prve naučno-stručne, konferencije "Stanje i perspektive omladinskih radnih akcija", da su u anketi ispitani stavovi mladih prema budućim radnim akcijama, šta znaju do sada o radnim akcijama, da li imaju neki emotivni odnos prema tome i da li bi učestvovali u radnim akcijama. "Pokazalo se, između ostalog, da su znanja o prošlim radnim akcijama vrlo niska. To je razumljivo, to je bilo u neko davno vreme, ne bave se sredstva informisanja time, ali pokazalo se da je emotivni odnos prema radnim akcijama raspodeljen na dva pola, jedni su protiv toga, drugi su za", rekao je Radovanović. On je zadovoljan onim što je istraživanje pokazalo: "Ako imate 20 ili 30 odsto za učešće među mladima od 15 do 25 godina, to je ogromna masa ljudi. Ako imate podatak da nešto više od 60 odsto ima neutralan odnos, koji bi se lako mogao prevesti u akcijaše, onda je to fantastičan rezulatat", naveo je Radovanović. Na prvoj naučno-stručnoj konferenciji "Stanje i perspektive omladinskih radnih akcija", koju je organizovao Savez udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije - SORAS u partnerstvu sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Institutom za strateške studije Fakulteta za diplomatiju i bezbednost u Beogradu raspravljalo se o perspektivama omladinskih radnih akcija i o tome kako ih "oživeti". Predsednik SORAS-a Momčilo Talijan ističe da su rezultati ankete iznedajujuće dobri, te da je cilj konferencije stvaranje naučne potpore za oživljavanje omladinskih radnih akcija u Srbiji. "U pitanju je jedan veliki društveni poduhvat, užasno težak i on sigurno ne može da se sprovede nasumice i po ''o-ruk sistemu'', nego su potrebne naučno-stručne, strateške i pravne osnove", kaže Talijan. Pored ankete, SORAS je pokrenuo devet potprojekata, čija je poenta, kako kaže Talijan, da prepoznamo koji su to načini da dođemo do radnih akcija u Srbiji. "Nesporne su te male radne akcije u lokalnoj zajednici, tu prednjače Kragujevac Požarevac, uključuje se Novi Sad. Prošle godine više od 900 mladih je učestvovalo u tim akcijama. To nas je podstaklo da osmislimo sad jednu akciju na području cele Srbije", rekao je Talijan. Akcija se, dodaje, zove "Ulepšajmo okolinu i uživajmo u njoj", i u njoj svoje mesto imaju i mladi i stari, od čišćenja smeća do sadnje drveća i obnove kampova i naselja. "Osmislili smo i jednu republičku brigadu, koja će imati 210 pripadnika, akcijaša, brigadira sa svojim celinama za Vojvodinu, za Beograd, za zapadnu, odnosno istočnu Srbiju, za KiM. Ona će biti namenjena za prevenciju katastrofa i vanrednih situacija", kaže Talijan. Studentkinja i zamenica predsednika Udruženja akcijaša Vojvodine Nikolina Cvijanović kaže da je cilj radnih akcija da se unapredi zajednica i životna sredina, kao i život mladih u budućnosti. "Organizacija u Vojvodini tek počinje da se razvija. Do sada nismo imali nijednu radnu akciju, ali planiramo ubrzo. Najvažnije je da prikupimo mlade koji bi učestvovali.

12 Imali smo tribine u planinarskom domu na Fruškoj gori, odziv je bio dobar i spremni su da učestvuju", kaže Cvijanović. Poljoprivredne penzije i dalje bez rešenja za dug prema PIO fondu Ovih dana poljoprivrednicima stižu rešenja za uplatu dorinosa, obračunata po starom. Srbija ima 180 hiljada poljoprivrednih penzionera, a penzijsku kasu trenutno puni tek 145 hiljada poljoprivrednika. Dug poljoprivrednika za penzijsko osiguranje odavno premašuje milijardu evra. Iako se očekivalo, zakonske izmene krajem prošle godine nisu rešile problem. Milan iz Srednje Dobrinje dvadeset jednu godinu uplaćivao je za poljoprivrednu penziju. Od 2008, kaže, nije se više imalo od čega. Kada je predao zahtev za penzionisanje, saznao je da on duguje Fondu. "Kamata je bila 400 hiljada za tih osam godina, a glavni dug da bi ga izmirio 370 hiljada dinara. Znači, to je bilo sedam hiljada i 700 evra, ja to nisam imao ni u ludilu, da prodam i ovo malo imovine što imam", kaže Milan Kovačević, poljoprivredni penzioner. Zbog toga je primao penziju umanjenu za trećinu. Od oktobra prima celu, jer je propis promenjen, pa dug više ne obustavlja Fond. Ostatak duga naplatiće Poreska uprava. Kada je sredinom osamdesetih godina usvojen Zakon o penzijskom osiguranju poljoprivrednika, da bi ubrzala njihovo pezionisanje, država je poklonila 10 godina takozvanog solidarnog staža. Tako smo već devedesetih dobili prve poljoprivredne penzionere, a u isto vreme počinje i problem sa tekućim uplatama staža. Dugovi su rasli jer do godine istupanje iz osiguranja nije bilo moguće, od tada je obaveza da jedan član domaćinstva bude osiguran. Međutim, propis se menja 2010, pa do istupanja ponovo nije bilo. Izuzetno, uvek je moguće jednogodišnje mirovanje staža. "Potrebno je da je postojala elementarna nepogoda koja je uticala na obavljanje poljoprivredne delatnosti ili da je bio neko bolestan bar mesec dana", kaže Željko Simić iz PIO fonda. Povoljnost je da, ako nije jedini osigurani u domaćinstvu, poljoprivrednik i u trenutku penzionisanja može tražiti otpis duga za periode kada je mogućnost izuzeća postojala. "Mi radimo trenutno projekat sa Svetskom bankom, ministarstvo poljoprivrede. Da utvrdimo, da u isto vreme donesemo novi propis i u istom danu rešimo sve prethodne dugove koji su postojali, što kroz otpis,

13 što kroz relaksaciju, a jednim delom da nagradimo one koji su sve vreme plaćali", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Poreznici beleže čak i rast naplate tih doprinosa. "Najveći stepen naplate i rasta naplate je kod poljoprivrednika koji su u sistemu PDV-a. To je osam posto u odnosu na prošlu godinu", kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave. I to otvara pitanje da li je pravedno da svi isto plaćaju, oko šest hiljada dinara mesečno, bez obzira na to koliko privređuju i da im je penzija oko 11 i po hiljada dinara, bez obzira na to da li su staž uplaćivali 15 ili 40 godina. Istraživanje Eurostata o zastupljenosti žena u IT sektoru U Srbiji svaki peti IT stručnjak je žena Među devet miliona ljudi koji su bili deo IT sektora u godini, manje od 20 odsto zaposlenih su činile žene, pokazuju rezultati istraživanja koje je danas objavila Evropska komisija.

14 Najveći broj IT stručnjaka žena, kojih je ukupno 1,5 milion, nalazi se u Bugarskoj, gde je svaki treći stručnjak za tehnologije ženskog pola, kao i u Litvaniji, gde je to svaka četvrta žena. Na trećem mestu se nalazi Rumunija sa udelom od 24 odsto žena u IT sektoru. Među zemljama sa visokim udelom IT stručnjaka ženskog pola, nalazi se i Srbija, gde je svaki peti IT stručnjak žena, dok je od zemalja u regionu, sem Bugarske, udeo ženskog pola bolji nego u Srbiji jedino u Severnoj Makedoniji, gde one čine 21 odsto ukupnog broja iz ovog sektora. Najmanji procenti stručnjaka za informacione i komunikacione tehnologije ženskog pola, među članicama Evropske unije, javljaju se u Mađarskoj, Češkoj i Grčkoj, gde je svaki deseti IT stručnjak žena.