Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Ko va c e k S t a p f.u n s.a c.r s Др Сан дра О. Са мар џић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S a n d ra. S a m a rd z p f.u n s.a c.r s К РИ Т Е РИ Ј У М И ЗА ОД Л У Ч И ВА ЊЕ О ВР Ш Е ЊУ РО ДИ ТЕЉ СКОГ ПРА ВА ПО СЛЕ РАЗ ВО ДА БРА КА У ТЕ О РИ ЈИ И ПРАК СИ * Са ж е т а к: Рад се ба зи ра на ис тра жи ва њи ма суд ске прак се о кри тер и ј у м и м а з а п о ве ра в а ње де т е т а је д ном ро д и т е љу н а сам ос т а л но с т а рање ко ја с у сп р о в еден а п ре 30 год ин а, п ре 10 год и н а и у н о в и је в ре м е. Ис т ра ж и - ва ња су спр о ве де на у су до ви ма у Но вом Са ду и Су бо ти ци. Та ко ђе, у ра ду је п ро у чено релев а н т но за ко но дав с т в о, п о че в ш и од за кон а ко ји с у в а ж ил и п ре II Свет ског ра та до да нас. Основ ни за кључ ци ра да, ко ји су до би је ни упо ре - ђ е ње м р е з ул т а т а р а н и ји х и с т р а ж и в а њ а с а н о в и ји м, с у д а с е д ец а м н ог о че ш ће п о в е ра в а ј у м а ј ка м а н а са м о с т а л н о с т а ра ње, т е да с у к р и т е р и ј у м и з а п о в е р а в а њ е с л и ч н и. На ј у ч е с т а л и ји к р и т е р и ј ум је с п о р а з ум р о д и т е љ а, ко ји суд углав ном без ре зер вно при хва та, не утвр ђу ју ћи да ли је спо ра зум у н а ј б о љ е м и н т е р е с у д е т е т а. Ра з л и к а п о с т о ји у п о з и в а њу н а к р и т е р и ј ум н а ј бо љи и н т е ре с де т е т а, ко ји је д о б и о н а з н а ч а ј у д о н о ш е ње м По р о д ич н ог з ако н а го д и не, је р ов ај Закон п рв и п у т е ксп л иц и т но ре г у л и ше н ајбољи * Ра д је н а с т а о к а о р е з у л т а т р а д а н а н а у ч н о - и с т р а ж и в ач ко м п р о је к т у П р а в н а т р а д и - ци ја и но ви прав ни иза зо ви чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду. Ау т о ри се на подац има ист раж ивањ а судске п ра ксе з ах ваљују с т уден тк ињи докт орск и х с т у д и ја М и л и ц и Ко в а ч е в и ћ, ч и ји р е з у л т а т и ис т р а ж и в а њ а з а г о д и н у с у п р е з е н т о в а н и у се ми нар ском ра ду под на зи вом По је д и н е п о с л е д и ц е р а з в о д а б р а к а у о д н о с у н а д е ц у, г о д и н е и с т у д е н тк ињи м а с т е р с т у д и ја Љу б и н к и К р к љу ш ч и ји р е з у л т а т и и с т р а ж и в а њ а з а г о д и н у с у п р е з е н т о в а н и у м ас т е р р ад у С ам ос т а лн о в рш ењ е р од и т е љ с ко г п р ав а н а ко н раз во да бра ка у до ма ћем и упо ред ном пра ву, го ди не. 869

2 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) и н т е ре с де т ет а, ка о п ра вн и с т а ндар д. Када се п ос м ат ра ж еља дет ет а као критеријум, по да ци по ка зу ју ево лу ци ју суд ске прак се ко ја иде у по зи тив - ном прав цу, јер се све ви ше ува жа ва же ља де те та као кри те ри јум за пове ра ва ње. Ка да се ра ди о кри те ри ју ми ма за по ве ра ва ње де те та оцу, при - м е ће н о је да п о с т о ји ра з л и ка у с т а р и је м и н о в и је м и ст раж ив ању, која се огле да у то ме што је суд ра ни је при да вао ве ли ки зна чај по мо ћи ко ју је отац и м ао од с в оје м а јке, д ок је дан а с т а ч ињен иц а и зг уб ил а з н ач а ј. Ут в рђ ив ање и ув а ж а в а ње ж е ље де т е т а у м н о го в е ће м б р о ј у с л у ч а је в а, т е уо че н с т а в с у да о ра в н о п ра в н о с т и м а ј ке и о ц а као р о д и т е ља, у с м ис л у к р ит ер иј ум а з а п о в е ра в а ње де т е т а је д н ом р о д и т е љу н а са м о с т а л н о с т а ра ње, с м а т ра м о по зи тив ним по ма ком и на да мо се да су то трен до ви у ко ји ма ће суд ска прак са ићи и да ље у бу дућ но сти. К љу ч н е р е ч и: с п о р а з ум р о д и т е љ а, н а ј б о љи и н т е р е с д ет ет а, ж ељ а де те та, ми шље ње ор га на ста ра тељ ства, суд ска прак са, за ко но дав ство. 1. УВОД У до ма ћем п ра ву в р ше њ е р од ит е љ ског п ра в а по с ле ра з во да бра к а мо же би ти за јед нич ко и са мо стал но. Услов за за јед нич ко ста ра ње у овим си ту а - ц и ја ма је п и сме н и спо ра зу м р о д и т е љ а. 2 К а да се ра д и о са мо с т а л ном в р ше њу р о д и т е љ с ко г п р ав а од с т р ан е м ајке и л и о ц а, р о д и т е љ и и м а ј у м о г у ћ н о с т спор аз у ме в а њ а, а л и а ко с е не спор аз умеју, с уд доноси одл ук у п римењујућ и р а з л и ч и т е к ри т е ри ју ме. До ма ће з а ко но да в с т в о не п р е ц и зи р а к ри т е ри ју ме ко је би с уд т р е ба ло да при ме њу је приликом одлучивања о вршењу родитељског права. У савре - ме ним за ко ни ма, па та ко и по По ро дич ном за ко ну се, у скла ду са на че лом о рав но прав но сти по ло ва, ни на ко ји на чин не да је пред ност јед ном од ро дит е љ а. Тако је да на с п р е ма По р о д и ч ном з а ко н у 3, а исто је би ло и пре ма за кон и ма ко ји с у в а ж и л и п р е 30 г о д и на, од но сно у в р е ме р а н и јег ис т р а ж и в а њ а, ч ији с у р е з у л т а т и у по р е ђ е н и с а р е з у л т а т и м а и с т р а ж и в а њ а но в и је с уд с ке п р а к с е. 2 Го р д а н а Ков ач е к С т а н и ћ, С а нд р а С ам а рџ и ћ, М ил иц а Ков ач ев и ћ, Ра зв од б р ак а и з а јед н и ч ко р о д и т е љ с ко с т а р а њ е к а о п о с л е д и ц а р а з в о д а б р а к а у т е о р и ји и п р а к с и, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у 4/2017, По ро дич ни за кон ПЗС, Слу жбе ни гла сник 18/05, з акон и који с у в аж ил и р ан ије у С р би ји: З а кон о б р а к у и по р о д и ч н и м од но си м а, Слу жбе ни гла сник 22/80, 22/93, 35/94, 29/01., а у В ој в о д и н и: З а ко н о од н о с и м а р о д и т е љ а и д е ц е, С л у ж б е н и л и с т Во ј в о д и н е 2/75, За кон о б р а к у, Слу жбе ни лист 2/5. 870

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ОД ЛУ ЧИ ВА ЊЕ О ВР ШЕ ЊУ РО ДИ ТЕЉ СКОГ ПРА ВА ПО СЛЕ РАЗ ВО ДА БРА КА У ПО ЗИ Т И В НОМ ЗА КО НО Д А В СТ ВУ При ли ком до но ше ња од лу ке о са мо стал ном вр ше њу родитељског пра - ва, тач ни је од лу ке ко јом се де те по ве ра ва на ста ра ње мај ци или оцу, По род и ч н и з а кон не на во д и п р е ц и зне к ри т е ри ју ме ко ји ма би с е су д и ја ру ко во д ио п рил иком одл уч и в а њ а о н а в е де ном п и т а њу. Бу д у ћ и д а р о д и т е љ ско п р а в о при па да и мај ци и оцу за јед но, од но сно да су они рав но прав ни у вр ше њу р о д и т е љ ског п р а в а, н и је до зв о љ е но a pri o ri да ти пред ност јед ном од ро дит ељ а. Са д руг е с т ра не, п ре ма П ЗС, нај б о љи и н т е ре с де т е т а п ред с т а в љ а је да н од основ н и х к ри т е ри ју ма ко ји м су сви д у ж н и да се ру ко во де у а к т и в но с т и ма ко је с е т и ч у де т е т а. Д ру г и м р е ч и ма, п ри л и ком до но ше њ а од л у ке о в р ше њу ро ди тељ ског пра ва, суд мо ра утвр ди ти шта је у нај бо љем ин те ре су де те та. Но ви на ко ја је уве де на у ПЗС је пра во де те та да од лу чи са ко јим ро дит е љем ће ж и ве т и. Ра д и се о сл у ча ју к а да р о д и т е љи не во де з а јед н и ч к и ж и во т (к а д а с у р а з в е д е н и и л и с у с а м о ф а к т и ч к и п р е к и н у л и з а јед н и ч к и ж и в о т, би ло да се ра ди о брач ним или ван брач ним ро ди те љи ма). Ово пра во има де т е ко је је на в р ш и ло 15. г о д и н у ж и в о т а и ко је је спо с о б но з а р а с у ђи в а њ е (чл. 60/4 ПЗС). На тај на чин је же ља де те та, у ства ри, је дан од за кон ских кри те ри ју ма за од лу чи ва ње о поверавању де те та јед ном од ро ди те ља на са - мо с т а л но с т а р а њ е. Осим овог пра ва де те та, ПЗС пред ви ђа да се ми шље њу де те та мо ра по све ти ти ду жна па жња у свим пи та њи ма ко ја га се ти чу и у свим по ступци ма у ко ји ма се од лу чу је о ње го вим пра ви ма, а у скла ду са ње го вим го дина ма и зре ло шћу (чл. 65, ст. 3). Та ко ђе, де те има пра во да сло бод но из ра зи сво је ми шље ње, ако се ра ди о де те ту ко је је спо соб но да фор ми ра сво је м и ш љ е њ е. Пр ед у с лов з а ф ор м и ра њ е м и ш љ е њ а је и н ф ор м и с а но с т, з а т о П ЗС пред ви ђа да де те има пра во да бла го вре ме но до би је сва оба ве ште ња. У узра сту од 10 го ди на де те мо же сло бод но и не по сред но да из ра зи сво је мишље ње у сва ком суд ском и управ ном по ступ ку у ко ме се од лу чу је о ње го вим пра ви ма. На кра ју, де те се мо же са мо, или пре ко не ког дру гог ли ца или уста но ве, обра ти ти су ду или ор га ну упра ве и за тра жи ти по моћ у оства рива њу свог пра ва на сло бод но из ра жа ва ње ми шље ња. ПЗС оба ве зу је др жав не ор га не, суд и ор ган упра ве, да утвр де ми шље ње дет е т а. М иш љ е њ е де т е т а с е у т в р ђу је н а по с е б а н н ач и н који је п р имер е н дете ту и то у са рад њи са школ ским пси хо ло гом, од но сно органом старатељс т ва, по ро д и ч н и м са ве т о ва л и ш т ем и л и д ру г ом ус т а но вом спе ц и ја л и зо ва ном з а по с р е до в а њ е у по р о д и ч н и м од но си ма, а у п ри с у с т ву л и ца ко је де т е с а мо иза бе ре (чл. 65, ст. 6). 871

4 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) Још је д а н к ри т е ри ју м з а одл уч ив а њ е о в ршењу р од ит е љског п р ав а је спо р а з у м р о д и т е љ а. К а да с е р а д и о з а јед н и ч ком с т а р а њу спо р а з у м р о д и т е - ља је услов si ne qua non. Ро д и т е љи мо г у з а к љу ч и т и спораз у м и к ада с е рад и с а м о с т а л н о м в р ш е њу р о д ит е љс ко г п р ав а једн о г р од ит ељ а. Тај с п ор аз у м об у хва та спо ра зум ро ди те ља о по ве ра ва њу за јед нич ког де те та јед ном ро дите љу, спо ра зум о ви си ни до при но са за из др жа ва ње де те та од дру гог ро дите ља и спо ра зум о на чи ну одр жа ва ња лич них од но са де те та са дру гим ро - д и т е љ ем. С по р а з у мом о с а мо с т а л ном в р ше њу р о д и т е љ ског п р а в а п р е но си се вр ше ње ро ди тељ ског пра ва на оног ро ди те ља ко ме је де те по ве ре но (чл. 78, ст. 1, 2 ПЗС). Спо ра зум ро ди те ља о са мо стал ном вр ше њу ро ди тељ ског п р а в а у но си с е у и з р е к у п р е с у де о в р ше њу р о д и т е љ ског п р а в а у ко л и ко с уд про це ни да је тај спо ра зум у нај бо љем ин те ре су де те та. Ако суд про це ни да њи хов спо р а з у м н и је у нај б о љ ем и н т е р е с у де т е т а, од л у к у о по в е р а в а њу з а - јед н и ч ког де т е т а јед ном р од ит ељу, о ви син и доп ринос а з а и зд рж ав ањ е од с т р а не д ру г ог р о д и т е љ а и о н ач ин у од р ж а в а њ а л и ч н и х од но с а де т е т а с а дру гим ро ди те љем до но си суд (чл. 272, ст. 2 ПЗС). Вр ло значаја н к ри т е ри ју м з а одл уч и в а њ е о в р ше њу р о д и т е љ ског п ра в а чи ни ми шље ње ор га на ста ра тељ ства. У ПЗС је пред ви ђе но да је суд ду жан да за тра жи на лаз и струч но ми шље ње од ор га на ста ра тељ ства, по ро дич ног са ве то ва ли шта или друге установе специјализоване за посредовање у поро - д и чн и м од носима, п р е нег о ш т о донес е одл ук у о з аш т ит и п р ав а дет ет а и л и о вр ше њу од но сно ли ше њу ро ди тељ ског пра ва (чл. 270) Кри те ри ју ми за од лу чи ва ње о вр ше њу ро ди тељ ског пра ва по сле раз во да бра ка у исто риј ском кон тек сту У пе ри о ду пре II свет ског ра та на те ри то ри ји да на шње Ср би је, пре ма Срп ском г р а ђ а н ском з а ко н и к у 4 о снов н и к ри т е ри ју м з а по в е р а в а њ е де т е т а су би ли пол и уз раст де те та, па су му шка де ца до 4. го ди не и жен ска до 7. г о д ине пов ер ав ан а м ајц и, с е м а ко р а злози дечје с р еће н ис у у п ућ ив ал и н а дру го ре ше ње (пар. 118). Ка да се ра ди ло о ли ци ма пра во слав не ве ре, над лежност за од лучи ва ње о по ве ра ва њу де це по сле раз во да брака имали су цркве - ни ор га ни и то Епар хиј ски цр кве ни суд. 5 Пре ма у г ар ском за ко но да в с т ву ко је с е п ри ме њи в а ло у Вој в о д и н и, о снов н и к ри т е ри ју м и з а пов ер ав ањ е дет ет а у суд ском по ступ ку су би ли уз раст и пол де те та, те кри ви ца за раз вод бра ка. У том сми слу, сва де ца до уз ра ста 7 го ди на, оста ја ла су са мај ком, а у слу ча ју 4 Гр а ђ а н с к и з а ко н и к з а К р а љ е в и н у С р б и ј у СГЗ, Бе о град, Епар хиј ски суд је био над ле жан за брач не пар ни це уоп ште, па и за раз вод бра ка. Над леж ност цр кве ног су да про пи са на је пар. 99 СГЗ, а по себ но Епар хиј ског су да у овим одно си ма За ко ном о цр кве ним вла сти ма из го ди не (чл. 96). О то ме ви ше у: Р. Ђ. Ђор ђе вић, Цр кве но пра во, 1939.

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 де це ко ја су би ла ста ри ја она су би ла по ве ра ва на ро ди те љу ко ји ни је био прогла шен кри вим. У слу ча ју да су оба ро ди те ља би ла про гла ше на кри вим, он да је кри те ри јум био пол де те та, те су та ко жен ска де ца би ла по ве ре на мај ка ма, а м у ш к а оче ви ма. Св а к а ко, од с т у па њ е од на ве де н и х п ра ви ла је би ло мо г у ће. Би ло је мо гу ће по ве ри ти де те и тре ћем ли цу, има ју ћи у ви ду кри ви цу, личне окол но с т и р о д и т е љ а и и н т е р е с е де це. 6 К а да је о по в е р а в а њу од л у ч и в а л а ту тор ска власт, уз раст и пол де те та су би ли од кључ ног зна ча ја. На и ме, уколи ко се ра ди ло о де ци до 7. го ди не, она су би ла по ве ра ва на мај ка ма, а на кон н а в е де ног у з р а с т а, де в ој ч и це с у с е по в е р а в а ле м ај к а м а, у ко л и ко т у т о р ск а власт не би сма тра ла да је нео п ход но од лу чи ти на дру ги на чин. 7 Ка ко се ви д и, по с то јала је извесна ра зл ика у к рит ери ју м и ма у за ви сно с т и од то га који ор ган од лу чу је, суд или ту тор ска власт, кри ви ца као кри те ри јум је из о став љ е на у с л у ча ју к а да од л у ч у је т у т ор ск а в ла с т. 8 По Ау с т ри ј ском г р ађа нском за ко ни ку кри те ри ју ми за поверавање детета од лу ком су да су би ли: на ро чит е окол но с т и с л учаја, и нт ер еси деце, пози в, л и ч но с т и св ој с т в а с у п ру ж н и к а и узрок одва ја ња или раз во да (пар. 142). 9 Упо р е ђу ју ћ и на в е де на р е ше њ а, на п у ш т а њ е к ри ви це з а р а з в од, т е по л а и у з ра с т а де т ет а к а о по с е б н и х к ри т е ри ју ма, к а ко је би ло п р ема Ау с т ри јском г р а ђ а н ском з а ко н и к у, п р ед с т а в љ а ко р а к н а п р ед у р е г у л и с а њу по в е р а в а њ а дете та по сле раз во да бра ка. Сва три законодав ства, срп ско, уга р ско и ау стријско по зна в а л а с у мо г ућ но с т спо р а з у ма р о д и т е љ а о по в е р а в а њу де це. Пр е ма у г а р ском з а ко но да в с т ву, спо р а з у м п р ед с т а в љ а о је о снов з а с уд ск у од л у к у, пред ви ђе но је би ло да су ди ја од лу чу је о сме шта њу ма ло лет не де це, а ка да пос т о ји спо ра зу м р о д и т е љ а, мог а о је одл уч ит и ра зл ич ит о од споразу ма, а ко је то у оче вид ном ин те ре су де це, с об зи ром на кри ви цу и дру ге лич не околно сти ро ди те ља (пар. 95 Зак. чл. XXXI:1894). Пре ма АГЗ ро ди те љи су се мо гли спо ра зу ме ти о не зи и вас пи та њу де це, али је за њи хов спо ра зум био по тре бан при ста нак су да, док је СГЗ пред ви ђао да за кон уре ђу је ове од но се ако се ро ди те љи по рав на ли и сло жи ли не би (пар. 142 АГЗ, пар. 118 СГЗ). 6 Вид. пар. 95 За ко на о бра ку (За кон ски чла нак XXXI) из го ди не. 7 За кон ски чла нак XX:1877 од но сно LIV:1912 пар. 21 ко ји је за ме нио тач. 3, 4 пар. 13 За кон о ту тор ству и ста ра тељ ству. 8 С у д ј е одл уч и в а о о п о в е р а в а њу д е ц е п о с л у ж б е н о ј д у ж н о с т и у б р а чн о ј п а рн иц и, а л и је м ог а о п р еп ус т и т и од л у к у т у т о р с кој в л а с т и, а ко је с м а т р а о д а и зл ож е н е ч ињ ен и ц е н и с у д о в о љ н е з а од л у ч и в а њ е. О с и м т о г а, т у т о р с к а в л а с т ј е од л у ч и в а л а о и з м е н и с у д с к е од лу ке због про ме ње них при ли ка. Вид. пар. 96, 97 За ко на о бра ку (За кон ски чла нак XXXI) из го ди не. 9 Ау с т р и ј с к и г р а ђ а н с к и з а ко н и к и з г од ин е с а и з м е н а м а ( у д а љ е м т е к с т у А Г З), п р е в од Г. Н икет ић а, Б еог р а д, Вид ет и и: Го рд ан а Ков ач е к С т ан и ћ, По р од и чн оп р а вн и од но си ро ди те ља и деце у Србији (Војводини) кроз историју и данас, Збо рник радова Прав - ног фа кул те та у Но в о м С а д у 2/2013,

6 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) 3. КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ОД ЛУ ЧИ ВА ЊЕ О ВР ШЕ ЊУ РО ДИ ТЕЉ СКОГ ПРА ВА ПО СЛЕ РАЗ ВО ДА БРА КА У СУД СКОЈ ПРАК СИ Ис т р а ж и в а њ е с уд ске п р а к с е о по в е р а в а њу де це сп р ов едено је п р е 30 го ди на и то за го ди ну, го ди ну и го ди ну у Но вом Са ду и Суб о т и ц и. 10 Јед но г о д и ш њ е ис т р а ж и в а њ е у Но в ом С а д у је сп р о в е де но по с ле 20 го ди на, за го ди ну и, по сле не пу них 30 го ди на, за го ди ну. Ис тра жи ва ње суд ске прак се по ка за ло је да су од нај ве ћег зна ча ја следе ћ и к ри т е ри ју м и: спо р а з у м р о д и т е љ а, м и ш љ е њ е о рг ан а с т ар ат е љс т в а и же љ а де т е т а. Ме ђу т и м, о с и м н а в е де н и х и н е к и д ру г и к р и т е р и ју м и с у с е из дво ји ли као зна чај ни. Та ко је у ис тра жи ва њу суд ске прак се од до го ди не уо че но да се суд по зи вао на од ре ђе не кри те ри ју ме на осно ву ко јих је пред ност да ва на мај ка ма, као што је нпр. осе тљив уз раст де те та. Овај кри те ри јум ни је био пре ци зан, јер се као осе тљив уз раст схва тао уз раст од нај мла ђег, па све до уз ра ста од 10 го ди на. Овај по да так ука зу је на им пли ци тан став су да да је мај ка ро ди тељ ко ме је по пра ви лу би ло по требно по в е ри т и де т е н и жег у з р а с т а, па к ри т е ри ју м о с е тљи в у з р а с т ви ше л и- чи на кри те ри јум м а ј ка је бо ља. На ова кав став су да ве ро ват но је ути ца ла кон сте ла ци ја од но са у по ро ди ци пре раз во да, од но сно зна чај ни ја уло га мајке као ро ди те ља, па би би ло бо ље да су су до ви ову чи ње ни цу на во ди ли као кри те ри јум за сво ју од лу ку. У та бе ли бр. 1 при ка за ни су кри те ри ју ми за по ве ра ва ње у пракси Врховног су да Вој во ди не као дру го сте пе ног, у пе ри о ду од три го ди не ( г о д и не): Ре з у л т а т и ис т р а ж и в а њ а ко је је сп р о в е де но г о т о в о 30 г о д и н а к а сн и је, тач ни је за пе ри од го ди не, ука зу ју да се мај ке и да ље сма тра ју при марним и до ми нант ним ро ди те љем, те се де ца ма хом њи ма по ве ра ва ју. При каз а но с т а њ е мо же би т и и пос лед ица однос а и р а с по де ле од г о в ор но с т и о де ц и то ком тра ја ња са мог бра ка, ка да су мај ке упу ће ни је на де цу. По ред то га, зна чај на мо же би ти и чи ње ни ца да у од ре ђе ном бро ју слу ча је ва ро ди те љи ду жи вре мен ски пе ри од не жи ве за јед но и да де ца од мо мен та пре стан ка брач не за јед ни це жи ве са мај ком (sta tus quo к ри т е ри ју м). Н а т о у к а з у ју и о б р аз ложењ а која с е д ају у с л уч ајевим а по в е р а в а њ а де це м ај ц и. Н а и ме, у свим оним слу ча је ви ма у ко ји ма је фак тич ки пре ста нак брач не за јед ни це прет хо дио раз во ду бра ка и то у једном ду жем вре мен ском пе ри о ду, ро дит е љ ско п р а в о н у ж но в р ш и је да н р о д и т е љ, нај че ш ће р о д и т е љ с а ко ји м де т е ж и ви. У сви м т и м си т у а ц и ја м а, с уд по л а з и од п р е т по с т а в ке д а по с т о је ћ е 10 О то ме ви ше у: Гор да на Ко ва чек Ста нић, Пр а в н и и з р а з р о д ит е љ с т в а, Но ви Сад 1994, стр Сви да љи по д а ц и ц и т и р а н и у ов о м р а д у с у п р е у з е т и и з н а в е д е н е м о н о г р а - ф и је. 874

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Та бе ла 1 с т ањ е не т р еба ме њ а т и. С уд нај че ш ће на в о д и к ри т е ри ју м до м и на н т не уло г е мај ке у раз во ју де те та, за тим да је де те усме ре но на мај ку и да са њом прово ди нај ви ше вре ме на, по што са њом жи ви, да не ма про бле ма у функ ци о- ни са њу, као и да мај ка на аде ква тан на чин за до во ља ва деч је по тре бе. Гра фи кон 1 Кри те ри ју ми ко ји ма се во де суд и ЦСР при ли ком од л у ч и в а њ а о в р ше њу р о д и т е љ ског п р а в а (2016. г о д и н а) 875

8 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) Као је дан од при ме ра где се су ди ја по зи ва на ви ше кри те ри ју ма, на води мо... те суд да је пред ност мај ци због уз ра сно-раз вој ног пе ри о да, по ла (де в ој ч и ца), до м и на н т не фи г у р е и до с а да ш њ ег мо де л а фу н к ц и о н и с а њ а, не у ма њу ју ћ и т и ме уло г у и мо т и ви с а но с т оца. 11 Са дру ге стра не при сут ни су п ри ме ри где суд не обра з ла же сво ју од л у к у кон к ре т н и м к ри т е ри ју м и ма, већ д а је неко уоп ш т е но о б ја ш њ е њ е, к а о н а п ри ме р.. о б а р о д и т е љ а по с е д у ју р о д и т е љ ске к апац ит ет е, са т и м ш т о мајк а по с е д у је к а па ц и т е т з а са мо с т а л но в р ше њ е р о д и т е љ ског п р а в а. 12 У с т раној т еорији и п ра кси и зд ва јају се ка о важ н и следећ и к рит еријум и: п р ед но с т мај ке, о с о ба ко ја од г а ја де т е к а о п ри ма р на, р а с по ло ж и в о в р е ме з а п р о в о ђе њ е с а де т е т ом, в р е ме п р о в е де но с а р о д и т е љ ем док т р а је по с т у па к, ин те гри са ност у по ро ди цу, стабилност сре ди не, ре ли гиј ско обра зо ва ње одно сно ре ли гиј ска при падност (нарочито сектама које се противе трансфузи ји кр ви и про па ги ра ју социјално изоло ван жи вот), зло ста вља ње и за не мари в а ње, а лко хол из а м и наркоман ија, мент а л на не с т а би л но с т, к ри во к ле т с т во и д ру г е л а ж не и з ја в е, ме ша њ е у по с е т е, че с т а п р о ме н а б о р а ви ш т а, од л а сц и из зе мље, сек су ал не ве зе ван бра ка, хо мо сек су ал ност, од нос са очу хом или ма ће хом и њи хо вом де цом, по моћ ба ба и де да и дру гих ро ђа ка, же ља де те та Нај бо љи ин те рес де те та Н ај б о љи и н т е р е с де т е т а к а о к ри т е ри ју м з а од л у ч и в а њ е, екс п л и ц и т но по с т а је р е ле в а н т а н до но ше њ ем По р о д и ч ног з а ко на. З а кон не с а д р ж и де фин и ц и ју ов ог пој ма, т а ко да њ е г о в а с а д р ж и на з а ви си од т у ма че њ а ко је до бија у суд ској прак си. У ис тра жи ва њу из го ди не до шло се до по да тка да је у око 14% пре су да обра зло жен кри те ри јум нај бо љи ин те рес де те та. Ме - ђу тим, ово обра зло же ње се углав ном сво ди на на бра ја ње раз ло га због ко јих суд сма тра да је од лу ка ко ју до но си у нај бо љем ин те ре су де те та, на во де ћи као раз лог да се ро ди тељ већ аде кват но бри не о де те ту, спо ра зум ро ди те ља, жељу д ет ет а, м и ш љ е њ е ц е н т р а з а с о ц и ја л н и р а д. У око 37% од л у к а ов ај кри те ри јум је са мо на ве ден као ре ле ван тан, али ни је обра зло жен, а у око 38% се суд уоп ште ни не по зи ва на ње га. Ис тра жи ва ње из го дине пока зу је да се као кри те ри јум за од лу чив а њ е нај че ш ће ја в љ а нај б о љи и н т е р е с де т е т а. С у д и је у в ек у о б зи р у зи ма ју нај бо љи ин те рес де те та, са мо то не где по себ но на гла ша ва ју, а не где га ко - ри сте са мо као фра зу. У ре зул та ти ма (гра фи кон 1) су при ка за ни са мо случа је ви где с е с у д и је екс п л и ц и т но на њ е г а по зи в а ју п ри л и ком од л у ч и в а њ а о 11 Посл. бр. П2 221/ Посл. бр. П2 2042/ J. A t k i n s o n, C r i t e r i a fo r D e c i d i n g C h i l d C u s t o d y i n t h e Tr i a l a n d A pp el at e C our t s, Fa mily Law Qu a terly, Vol. XVI II, 1/1984, 8-36 и дру го, Г. Ко ва чек Ста нић, 1994.

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 по вера ва њу. Приликом образлагања најбољег ин те ре са де те та, су ди је углав - ном са мо кон ста ту ју да је он оства рен, док рет ко на во де раз ло ге због ко јих сма тра ју да је оства рен. Уко ли ко и на во де не ке раз ло ге, то је нај че шће спора зум ро ди те ља, та ко да се мо же ре ћи да ако су ро ди те љи по сти гли спо ра зум, то ау то мат ски зна чи да је нај бо љи ин те рес де те та оства рен. У ве зи са тим, ва жно је спо ме ну ти да у окви ру да тог ис тра жи ва ња ни је про на ђен ни је дан спо ра зум ро ди те ља ко ји ни је био у нај бо љем ин те ре су де те та. По себ но је зна чај но на гла си ти да се су ди је у по је ди ним од лу ка ма пози ва ју на Кон вен ци ју о пра ви ма де те та, што је, сма тра мо, од раз спе ци ја ли зац и је су д и ја и св а к а ко не ш т о ш т о т р еба позд равит и к а о значаја н и пози т ив а н по мак Спо ра з у м р о д и т е љ а Ка ко је ре че но, до ма ће за ко но дав ство пред ви ђа мо гућ ност спо ра зу мевања родитеља о вршењу родитељског права. Та ко је би ло у вре ме ис тра жива ња пре 30 го ди на 15, а та ко је и пре ма ПЗС. По ста вља се пи та ње ка ква је прав на сна га спо ра зу ма, да ли је он са мо је дан од осно ва за до но ше ње од луке с у да и л и спо р а з у м з а ме њу је од л у к у с у да. С уд ск а п р а к с а Вој в о д и не п р е 30 го ди на, по ко јој су су до ви увек у дис по зи тив пре су де о раз во ду бра ка у но си л и и од л у к у о по в е р а в а њу де т е т а, а т ек с е у о бр а з ло же њу по зи в а л и на е в ент у а л н и спор аз у м р од ит ељ а, г ов ори у п ри лог с х в а т а њу спо р а з у м а к а о јед ног од осно ва за до но ше ње суд ске од лу ке. Ка ко је ре че но, за ко ном је пред ви ђе на мо гућ ност су да да од лу чи прот и в но спо р а з у м у, а ко он не од г о в а р а нај б о љ ем и н т е р е с у де т е т а. Не ја сно је да ли суд има оба ве зу да у сва ком слу ча ју ис пи та да ли спо ра зум од го ва ра најбо љем ин те ресу детета, а што претпоставља спровођење одређеног истражива ња, нај ма ње консултацију са центром за со ци јал ни рад, или по сто ји прет - по став ка у ко рист спо ра зу ма, а ко ја се оба ра са мо ако по себ не окол но сти у к а з у ју да спо р а з у м н и је у нај б о љ ем и н т е р е с у де т е т а. Ра з ло зи не з а д и р а њ а у и н т и мне, пор о д и чне однос е а ко т о н ије не опходно, р а злози п р а кт и чнос т и и нео ду го вла че ња по ступ ка, говоре у прилог претпоставке о то ме да је спо - р а з у м р о д и т е љ а, п о п р а в ил у, у н ајб ољ е м и н т е р е с у д е т е т а. А н а л и з и р а н а 14 Уо че но у 20 пред ме та у ко ји ма се ци ти ра ју чл. 3 и чл. 9 Кон вен ци је о пра ви ма де те та. (Con ven tion on the Rights of the Child (CRC), ус в о је н а и о т в о р е н а з а п о т п и с, р а т и ф и к а ц и ј у и п ри с т у п а њ е од с т р а не Ге не р а л не ск у п ш т и не Ује д и њ е н и х Н а ц и ја Ре з о л у ц и јом 44/25 од го ди не, а у ме ђу на род ном сми слу сту пи ла на сна гу већ го ди не; пре ма: t r e a t i e s.u n. / p a ge s / Vi e w. a s px?s r c =I N D& mt d sg _ n o =I V-11& ch a p t e r = 4 & cl a n g = _ e n ; ; Рат и фи ко вана Законом о рат ификац ији Конвенц ије Ујед иње н и х на ц и ја о п ра ви ма де те та, Сл. лист СФРЈ Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 15/90 и Сл. лист СРЈ Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 4/96 и 2/97) 15 Ви д е т и ч л. 10 З а ко н а о од н о с и м а р о д и т е љ а и д е ц е В ој в о д и н е, Слу жбе ни лист Соц и ја л и с т и ч ке Ау т о н о м н е По к р а ји н е Во ј в о д и н е, бр. 2/

10 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) суд ска прак са и ра ни је и да нас, го во ре у при лог овом схва та њу. На и ме, ни је про на ђен ни је дан слу чај у ко ме суд кон ста ту је да спо ра зум ро ди те ља ни је у нај б о љ ем и н т е р е с у де т е т а, с уд не ис п и т у је окол но с т и с л у ча ја, не кон с улт у је с е с а о р г а ном с т а р а т е љ с т в а, ш т о св е г о в о ри о и з у з е т ном по в е р е њу ко је с уд у к а з у је спо р а з у м у р о д и т е љ а. С по р а з у м р о д и т е љ а у јед но је био нај у че с т а л и ји к ри т е ри ју м п ри до но - ше њу од л у ке п р ед п р в о с т е пе н и м с у до ви ма у Но в ом С а д у и С у б о т и ц и п р е 30 г о д и н а. Од л у к а по спо р а з у м у р о д и т е љ а у п р а к си с уд а у Нов ом С ад у и Су бо ти ци је би ло од 69%-89%. Спор ро ди те ља је по сто јао у са мо око 6%-7%. Та ко ђе, спо р а з у м је нај у че с т а л и ји к ри т е ри ју м и к а да је де т е по в е р е но оц у (65%-90% слу ча је ва ви де ти у та бе ли 5). Спо ра зум ро ди те ља је био основ од лу ке у 70% па све до 90% укуп но ис пи та них слу ча је ва. Ка да се из у зму слу ча је ви раз во да по спо ра зу му, ка да је спо ра зум о де те ту услов si ne qua non до ла зи се до не што ни жег бро ја (најма њи 67%, а нај ви ши 85%). Осим то га, не по сто ја ње спо ра зу ма не зна чи ау то мат ски да су ро ди те љи у су ко бу, у јед ном бро ју слу ча је ва је дан од роди те ља се уоп ште не из ја шња ва, јер се ни не укљу чу је у по сту пак (нпр. у су ду у Но вом Са ду би ло је та квих 15 од 159 у 1987., а 11 од 121 у1988., а у су ду у Су бо ти ци би ло је 8 од 48 у 1987., 6 од 121 у 1988., а 7 од 55 у 1989.). Број слу ча је ва у ко ји ма је по сто јао су коб ро ди те ља та ко се сво ди на 9 од 159 (5,7%), у 1987., 8 од 121 (6,6%) у у су ду у Но вом Са ду, а у Су бо ти ци спор је по сто јао у 2 слу ча ја у 1987., у 1 у 1988., а у 4 у Та бе ла 2 Број спо ра зу ма ро ди те ља као осно ва за суд ску од лу ку К ад а по с т о ји спо р а з у м р о д и т е љ а с уд с е р е т ко кон с у л т у је с а о р г а ном ста ра тељ ства и то са мо у око 4% 9% слу ча је ва раз во да по спо ра зу му, а к а да с е р а д и о р а з в о д у з б ог не под но ш љи в ог з а јед н и ч ког ж и в о т а, а по с т о ји споразум, ор ган старатељства је консулто ван у 7% -25% слу ча је ва. У слу ча-

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 је ви ма у ко ји ма ни је би ло спо ра зу ма (би ло да по сто ји су коб или је дан од ро д и т е ља н и је у че с т во ва о у пос т у пк у) суд је кон сул т о ва о ор г а н с т а ра т ељ с т ва и до 80%, што опет по твр ђу је те зу да су до ви a pr i o r i п ри х в ат ају ћ и спо разу м р о д и т е љ а, и з р а ж а в а ју с т а в да је спо р а з у м у и н т е р е с у де т е т а, па, у с т в а ри, п р е п у ш т а ју р о д и т е љи ма од л у к у о по в е р а в а њу де т е т а. Осим им пли цит ног ста ва да је по пра ви лу за де те нај бо ље оно ре ше ње ко је пред ла жу ро ди те љи, мо же се прет по ста ви ти да и разло зи процесно -правне при ро де, од но сно, чи ње ни ца да се ро ди те љи од ри чу пра ва на жал бу или не ма ју раз ло га да уло же жал бу ка да из ме ђу њих по сто ји спо ра зум, ути чу на суд да ми мо и ђе ор ган ста ра тељ ства ка да по сто ји спо ра зум ро ди те ља. Ка да се упо ре де по да ци из го ди не и го ди не ви ди се да је спо ра зум ро ди те ља као основ за од лу ку о об ли ку ста ра ња о де те ту, у го ди ни био око 84%, а у го ди ни око 93%. У го ди ни би ло је око 16% р а з в о д а по спо р а з у м у (где је спо р а з у м о по в е р а в а њу де це не о п хо д а н ус лов з а ра з в од), а ра зв ода на о снову неподнош љив ог з ајед н и чког ж ив о т а је би ло око 84%. Спо ра зум о де ци по сто јао је у око 35% раз во да због не под нош љи в ог з а јед н и ч ког ж и в о т а. У г о д и н и би ло је м но г о ви ше р а з в о да по спо ра зу му у од но су на пе ри од од пре 20 го ди на (око 46% пред ме та са ма лолет ном де цом), а што ути че на про це нат по сто ја ња спо ра зу ма о де ци, због то га што је он нео п хо дан услов за раз вод по спо ра зу му. И п ре ма ис т ра ж и в а њу ко је се од но си на г о д и н у, једа н од в аж н ији х к р и т е р и ју м а ко ји м а с уд пок л ањ а д уж н у п а ж њу п р и л и ком од л у ч и в а њ а о по ве ра ва њу де це на кон раз во да бра ка је сте спо ра зум ро ди те ља. Та бе ла 3 на чин по сту па ња су да (по да ци за го ди ну) Ка да се брак раз во ди на осно ву спо ра зу ма, у суд ској прак си се сма тра д а је спо р а з у м о в р ше њу р о д и т е љ ског п р а в а до в о љ а н з а одл у к у о н ач ин у 879

12 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) вр ше ња ро ди тељ ског пра ва. Ни је од зна ча ја да ли је спо ра зум по стиг нут пре, па су стран ке под не ле пред лог за спо ра зум ни раз вод бра ка или у то ку са мог по с т у п к а, к а да с у с т р а н ке од у с т а ле од т у ж б е и ис т у з а ме н и ле спо р а з у мом или су се про сто са гла си ле око свих ва жних пи та ња, па је суд ту жбу сма трао спо ра зу мом. У свим тим слу ча је ви ма, суд по ла зи од прет по став ке да су се ро ди те љи до го во ри ли око свих пи та ња, да ме ђу њи ма не ма ни шта спо р но, те да је њи хов до го вор у нај бо љем ин те ре су де це. Због то га су ди је из у зет но рет ко при бе га ва ју и са слу ша њу стра на ка и из во ђе њу би ло ко јих дру гих до - ка за. Ка да се брак раз во ди због по ре ме ћа ја брач них од но са, иа ко спо ра зум формално није предуслов за доношење од лу ке, ре зул та ти ис тра жи ва ња по казу ју да је спо ра зум је дан од нај ва жни јих кри те ри ју ма за по ве ра ва ње де те та. Ка да се по сма тра уку пан број слу ча је ва, су ди је у обра зло же њу на во де спо ра зум (до го вор) ро ди те ља у чак 73% слу ча је ва док је, ка да се из у зму разво ди по спо ра зу му, до го вор основ у 62% слу ча је ва (ви де ти гра фи ко не 2 и 3). Гра фи кон 2 Спо ра зум ро ди те ља као кри те ри јум за до но ше ње од лу ке о по ве ра ва њу де це (2016. го ди на) 880 Гра фи кон 3 Спо ра зум ро ди те ља као кри те ри јум за до но ше ње од лу ке о по в е р а в а њу де це по см а т р а ју ћ и с а мо с л у ч а је в е р а з в о д а б р а к а на осно ву по ре ме ћа ја брач них од но са (2016. го ди на)

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 У не ким слу ча је ви ма је зна чај спо ра зу ма ро ди те ља ве ћи, не где ма њи, али у сва ком слу ча ју ути цај на од лу ку је ви дан. У по је ди ним слу ча је ви ма су д и је св о је од л у ке о бра з ла ж у у п ра в о и с а мо ч и њ е н и цом да су с е р о д и т ељи до го во ри ли око на чи на вр ше ња ро ди тељ ског пра ва, док у дру гим слу чаје ви ма је он до дат н и, п р о п р ат н и к ри т е ри ју м ко ји с а мо по т в р ђу је и до дат но у т е м е љу је од л у к у с у д а. Н ај ч е ш ћ е с е у т а к в и м с и т у а ц и ја м а с м а т р а д а с п о - ра зум по сто ји на осно ву чи ње ни це да се ту же на стра на ни је про ти ви ла захте ву или да се са њи ме у пот пу но сти или у де лу по све ће ним вр ше њу род и т е љског п р ав а с агл асил а. Мог уће с у н ар а вно и сит уац ије к ад а је дог ов о р по стиг нут пред цен тром за со ци јал ни рад, па је као та кав у обра зло же њу п р е с уде н ав еде н и п рих в аће н (т ак ви х је у г од и н и било14 с л у ч аје в а, од но сно око 15%). Ре зул т а т и ис т ра ж и в а њ а су по к а з а л и да з а ко ном п р ед виђена мог ућно с т с у да да од л у ч и п р о т и в но спо р а з у м у, у ко л и ко он н и је у нај б о љ ем и н т е р е с у де т е т а, н и је ко ри ш ће на. Шт а ви ше, с а мо у ма њ ем б р о ју с л у ча је в а с уд и з рич и т о кон с т а т ује да је спо ра з у м у нај б о љ ем и н т е р е с у де т е т а, док с е у в е ћ и н и дру гих слу ча је ва то не на во ди. Спо ра зу мом ро ди те ља се деца углавном поверавају мајкама на само - с т а л но в р ше њ е р о д и т е љ ског п р а в а. Ме ђу т и м, спо р а з у м р о д и т е љ а је о снов у в е л и ко м б р о ј у с л у ч а је в а к ад а с у д ец а п ов ер ен а н а с ам ос т а лн о в рш ењ е р од и т е љ ског п ра в а и оче вима (ча к 85% с л уча је в а у г о д и н и по ве ра в а њ а де це оче ви ма т емељи с е на неком вид у спор а з у ма, по с т и г н у т ом п р ед с у дом или пред цен тром за со ци јал ни рад) М и ш љ е њ е ор г а на с т а ра т е љ с т в а М и ш љ ењ е и п р ед лог о р г а н а с т а р а т е љ с т в а је д а н је од к ри т е ри ју м а з а до но ше ње одл уке о поверав ању дет ет а у з аконода вс т ву и судској п ра кси п р е 30 г о д и на. 16 М и ш љ е њ е и п р ед лог о р г а на с т а р а т е љ с т в а је да н је од к ри т е рију ма за до но ше ње од лу ке о по ве ра ва њу де те та, али као и оста ли кри те ри јум и, не м а о б ав ез у ју ћу сн а г у, ш т о п р о ис т и че и з оп ш т ег п р а ви л а п р о це сног пра ва о сло бод ној оце ни до ка за. На тај на чин се из ја шња ва и суд ска прак са: Пр ед лог о рг а н а с т а р а т е љс т в а д а с е де ц а по в е р е јед ном од р о д и т е љ а не оба ве зу је суд да та ко по сту пи. Суд је овла шћен и ду жан да пред лог орг а на с т а р а т е љ с т в а це н и у ск ло п у сви х д ру г и х ч и њ е н и ца ко је с у р е ле в а н т не за ре ша ва ње овог спо ра Ibid. чл. 10(2). 17 Из од лу ке Вр хов ног су да Вој во ди не Гж. 390/82, Пр а в н и ж и в о т 1/83, стр

14 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) Та бе ла 4 кон сул та ци ја са ор га ном ста ра тељ ства 882 Та бе ла 4а кон сул та ци ја са ор га ном ста ра тељ ства Сво је овла шће ње да не при хва ти ми шље ње ор га на ста ра тељ ства, суд у п ра кси ко ри с т и и з у з е т но, т е св о је од л у ке у гла в ном з а сн и в а на и з ра же ном ми шље њу, што је ло гич но јер је ор ган ста ра тељ ства институција оспособље - на да п ро це н и од но се у по ро д и ц и, к роз т и м ск и, и н т е р д и сц и п л и нар н и ра д, т е мо гућ но шћу не по сред ног уви да у сре ди ну у ко јој де те жи ви. У прак си, ме ђут и м, по с т о је сит уац ије у којима помоћ орг а на с т а ра т ељ с т ва н и је до вољ на, је р а ко ро д и т е љи ж и ве у ра з л и ч и т и м ме с т и ма, суд до би ја м и ш ље ње д ва цен т ра, а сва ки да је по је ди нач но ми шље ње, о по ве ра ва њу јед ном ро ди те љу, што оне - мо гу ћа ва суд да до би је ком плет ну сли ку о ре ле вант ним чи ње ни ца ма Нпр. П.537/88 (цен три у Ср бо бра ну и Т. Вр ба су), П. 476/88 (цен три у Сом бо ру и Бач кој Па лан ци), П. 266/89 (цен три у Н. Са ду и Те ме ри ну) пре су де Ви шег су да у Н. Са ду.

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 По да ци о по ве ра ва њу де це у го ди ни го во ре да се суд у не што више од по ло ви не сво јих од лу ка (55%) обра тио цен тру за со ци јал ни рад тра - же ћ и с т ру ч н и н ал а з и м иш љ ењ е. Н ајчеш ћ а с ар а дњ а о с т в ар ен а је и змеђу су да и цен тра за со ци јал ни рад Гра да Но вог Са да. Оста ли цен три кон сул тов а н и с у п р е ма по т р е би, нај че ш ће к а да с е п р е би в а л и ш т е не ког од у че сн и к а по с т у п к а на лази на т ерит орији з а коју је конк р е тн и цент ар з а с оц и ја лн и ра д над ле жан (ви де ти гра фи кон 4 и 4а). Гра фи кон 4 Ми шље ње и на лаз ор га на ста ра тељ ства (Цен тра за со ци јал ни рад ЦСР) Гра фи кон 4а Ми шље ње и на лаз ор га на ста ра тељ ства (Цен тра за со ци јал ни рад ЦСР) При мет но је да ка да се ра ди о спо ра зум ном раз во ду, суд по пра ви лу не кон сул ту је цен тар за со ци јал ни рад. Ни је про на ђен ни је дан пред мет у ком се суд по зи ва на из ве штај цен тра за со ци јал ни рад, а да је брак раз ве ден при меном чла на 40 ПЗС. Мо гло би се ре ћи да, ка да по сто ји спо ра зум ро ди те ља, суд сма тра да је он до во љан до каз, јер по ла зи од прет по став ке да су се ро ди те љи до го во ри ли око свих пи та ња, да ме ђу њи ма не ма ни шта спо р но, те да је њи хов 883

16 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) до г о вор у нај бо љем и н т е ре су де т е т а. Због т о г а и з у зе т но ре т ко п ри бе г а ва и са слушању стра на ка. На ве де ну кон ста та ци ју по твр ђу је и податак да у 20 предме т а где је по с т у па к по к ре н у т т у жбом, а за вр шен спо ра зу мом, суд у п ре су д и не спо м и њ е м и ш љ е њ е цент ра з а с оц ија л н и ра д, иа ко је њ е г о в о м и ш љ е њ е тра же но то ком по ступ ка док ту жба ни је сма тра на спо ра зу мом. Иа ко из ве ш т ај цен т ра за со ц и ја л н и ра д не оба ве зу је суд, суд ре т ко ка да не п ри х в а т а до с т а в љ е но м и ш љ е њ е. До т о г а у п р а к си дол ази к ад а пос т оје по је ди нач ни и јед но стра ни из ве шта ји, ко ји мо гу би ти ме ђу соб но не у са гла - ше ни. Нај че шће у си ту а ци ја ма ка да ро ди те љи жи ве на раз ли чи тим те ри то - ри ја ма, те је за сва ког од њих над ле жан дру ги ор ган ста ра тељ ства. Та ква од лу ка су да је и ло гич на, с об зи ром да у тим слу ча је ви ма из ве штај цен тра з а с о ц и ја л н и р а д н и је до в о љ а н. С уд о би ч но т а да з а х т е в а до дат н у п р о в е ру, уко ли ко сма тра да је по треб на. Јед на од мо гућ но сти ко ја сто ји на рас по лаг а њу с у д и ји је с т е и до дат но в е ш т а че њ е, ко је с е п р а в да у п р а в о ч и њ е н и цом д а пос т оје д в а, ме ђу с о б но не у с а гл а ше н а м и ш љ е њ а. Д ру г а си т у а ц и ја к а д а суд не при хва та из ве штај ор га на ста ра тељ ства мо гу ћа је ка да ор ган ста ра - тељ ства пред ло жи не што што ни је у скла ду са из ра же ном же љом де те та Же ља де те та У суд ској пракси у истраживању спро ве де ном осам де се тих го ди на про - шлог ве ка же ља де те та са на вр ше них 10 го ди на утвр ђи ва на је рет ко. У прак си суда у Но вом Сад у жеља детета је најчеш ће у т вр ђи ва на у цен т ру за со ц и ја л н и рад, а по не кад и пред са мим су дом (на зва се ин фор ма тив ни раз го вор ), док у јед ном бро ју слу ча је ва са зна ња о же љи де те та по ти ца ла су од ро ди те ља. Број кон сул то ва не де це је ве ро ват но ве ћи од при ка за ног, јер се мо же прет - по ста ви ти да су де ца кон сул то ва на у цен тру за со ци јал ни рад, иа ко се то не ви ди из из ве шта ја. У вре ме ис т ра ж и ва ња у Вој во д и н и је ва ж и ло по к ра ји н ско за ко но да в с т во п р е ма ко јем је би ло п р о п и с а но да о р г а н с т а р а т е љ с т в а, од л у ч у ју ћ и о ч и њ е - ни ци са ким ће де те жи ве ти, ако ро ди те љи не мо гу да се спо раз у ме ју, узи ма у о б зи р же љу де т е т а од де с е т г од ина и с т а ри јег. 20 Ово пра ви ло је би ло ре лев а н т но и з а с уд с к и по с т у п а к. Ме ђу т и м, к а о ш т о је и с т а к н у т о, р е з у л т а т и ис т р а ж ив а њ а с у по к а з а л и д а је же љ а де т е т а р е т ко у т в рђив ан а, односно у 19 Суд је у кон крет ном пред ме ту од лу чио да ста ра ње над де цом по де ли из ме ђу ро дите ља, те је ма ло лет но де те по ве рио оцу на са мо стал но ста ра ње, што је би ло у скла ду са ње го вом же љом, док је цен тар за со ци јал ни рад пред ло жио да сва де ца бу ду по ве ре на мај ци и с в о је м и ш љ е њ е о б р аз лож ио д а и ако т о у по тп уно с т и н и је у с к л а д у з а же љ ом де т е т а, је с т е у њ е г о в о м н а јб ољ е м и нт ер ес у ј е р м а јк а п ос ед уј е а д е к в а т н и ј е р о д и т е љ с к е ко м п е т е н ц и ј е, п о ја ч а н у од г о в о р н о с т и д о м и н а нт у у л ог у у з ад ов о љ а в а њу о с н о в н и х и р а з в ој н и х п о т р е б а де те та. Посл. бр. П2 1122/ Чл. 9 За ко на о од но си ма ро ди те ља и де це Вој во ди не, вид. s u p r a фн.15.

17 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 све га 12-25% слу ча је ва где су по сто ја ла де ца од де сет го ди на и ста ри ја. У слу ча је ви ма у ко ји ма је по сто јао спо ра зум ро ди те ља суд ско ро ни кад ни је утвр ђи вао же љу де те та. Мо гло би се прет по ста ви ти да је у овим слу ча је вима же љ а де т е т а у т в р ђи в а на п р ед о р г а ном с т а р а т е љ с т в а, з а в р е ме по с т у п к а м и ре њ а, а л и о ово ме н и је било подат ак а у и з ве ш т а ји ма ор г а на с т а ра т е љ с т ва. У суд ској прак си, у јед ној од об јав ље них од лу ка, из ра жен је став о по себ ном зна ча ју же љ е с т а ри јег ма ло ле т н и к а. 21 У пред ме ти ма у ко ји ма суд до но си од лу ку на осно ву спо ра зу ма ро дите ља углав ном се не утвр ђу је же ља де те та. Пи та ње је да ли би би ло бо ље утвр ди ти же љу де те та увек ка да је то у скла ду са ње го вим уз ра стом и зрело шћу, или при хва ти ти спо ра зум без по себ ног ис пи ти ва ња, па и без кон султа ц и је о же љи де те та. Ка ракте р односа род ите ља и де те та у т и че на ч и ње н и ц у да л и ће де т е би т и у к љу че но п ри л и ком с а ч и њ а в а њ а спо р а з у ма р о д и т е љ а у прак си, зна чи пре фор мал ног во ђе ња по ступ ка, а ње го во уче шће у раз го вори ма у окви ру по ро ди це мо гло би да бу де до вољ но. Ипак, ако суд о то ме не ма са зна ња би ло би по жељ но да утвр ди же љу де те та. По се бан зна чај суд у прак си при да је же љи ста ри јег ма ло лет ни ка: При одлучивању о смештају детета када се ради о старијем малолетнику, при мар но тре ба по ћи од ње го ве же ље код ког ро ди те ља же ли да жи ви. 22 У п рак си Вр хов ног су да Вој во ди не као д ру го сте пе ног, изражен је био став да је по треб но ис пи та ти же љу де те та и суд је че сто у од лу ци ко јом је уки дао п р во степен у п ресу д у на ла гао п р во сте пе ном су д у да то и у ч ин и. Већ изра жена же ља де те та це ње на је у скла ду са ин те ре си ма де те та, та ко да је не кад сма трана пре суд ном, на ро чи то ка да се ра ди ло о ста ри јој де ци, док је по не кад пре вага да та дру гим чи ње ни ца ма, те је до но ше на од лу ка су прот на же љи де те та. 23 У ис т р а ж и в а њу и з г о д и не м и ш љ е њ е де т е т а ко је је на в р ш и ло 10. го ди ну жи во та утвр ђе но је у око 50% пред ме та. Нај че шће је ми шље ње утврђи ва но у цен тру за со ци јал ни рад, а са мо у три слу ча ја не по сред но пред су дом. У оста лих 50% слу ча је ва од лу ка је до не та, а да ни је утвр ђе на же ља де те та ни пред су дом, ни ти пред цен тром за со ци јал ни рад, та ко да се мо же р е ћ и д а је п р а в о де т е т а н а не по с р ед но и з р а ж а в а њ е м иш љ ењ а недов о љно оства ре но. Ипак, ста ње је мно го бо ље не го пре 20 го ди на, ка да је у го ди не у Ви шем су ду у Но вом Са ду, же ља де те та утвр ђе на у са мо око 13% слу ча је ва пред ме та са де цом пре ко 10 го ди на. У го ди ни тај про це нат је био 25, а го ди ни око 15%. 21 П р и од л у ч и в а њу о с м е ш т а ј у д е т е т а к а д а с е р а д и о с т а р и је м м а л о л е т н и к у п р и м а р - но тре ба по ћи од ње го ве же ље код ког ро ди те ља же ли да жи ви. Вр хов ни суд Вој во ди не, Рев. 514/81, С у д с к а п р а к с а 1/ Вр хов ни суд Вој во ди не Рев. 514/81, С у д с к а п р а к с а 1/ У скла ду са же љом де те та, на пр: Гж. 215/87 (уз раст од 12,15, 18 год.), Гж. 475/87 87 (уз раст од 14 год.), су прот но же љи, на пр: Гж. 37/88, Гж. 347/

18 Др Гор да на Б. Ко ва чек Ста нић, Др Сан дра О. Са мар џић, К р и т е р и ј у м и... (стр ) Ис т р а ж и в а њ е и з г о д и не по к а з у је да је же љ а де т е т а зна ча ја н к рит е ри ју м п ри л и ком до но ше њ а од л у ке. Мо г у ћ а с у д в а на ч и на на ко ја с уд до - л а зи до и н ф о р ма ц и ја о же љ а ма де т е т а. Пр ви и нај че ш ћ и је с т е и н д и р ек т н и на чин, пре ко ор га на ста ра тељ ства. Ор ган ста ра тељ ства увек ка да је то могу ће оба вља раз го вор са де те том. Ка да то ни је мо гу ће, ин фор ма ци је о то ме до би ја од ро ди те ља, што уно си у свој из ве штај. Дру ги на чин је ди рект ни, ка да суд утвр ђу је же љу де те та у са мом по ступ ку. До то га у прак си до ла зи рет ко. Што се ста ро сне гра ни це ти че, пре ма до ступ ним по да ци ма нај мла ђа ли ца са ко ји ма је ор ган ста ра тељ ства оба вљао раз го вор су 6-го ди шња де ца Не ке спе ци фич но сти ве за не за кри те ри ју ме п ри л и к ом по в е ра в а њ е де т е т а оц у У ис тра жи ва њу спро ве де ном осам де се тих го ди на про шлог ве ка, приме ће но је да је у с л у ча је ви ма по в е р а в а њ а де т е т а оц у, п р е о в л а ђу ју ћ и к ри т е - р и ју м с по р а з у м р од ит ељ а. Међут и м, з а р а зл ик у од одл ук а о пов ер ав ању дет ет а мајц и, којима се, у гла вном, п рих ва т а спо ра зу м ро д и т е љ а бе з по се б ног обра зло же ња, ов де се уз спо ра зум обич но на во де и дру ге окол но сти ко је суд у зима у о бзи р до но с е ћ и од л у к у. Пр е ма бр ој но с т и, спо ра з у м к а о к ри т е ри ју м п р а т и sta tus quo, од но сно чи ње ни цу да де те већ жи ви са оцем. У не што мање од по ло ви не слу ча је ва суд је узео у об зир чи ње ни цу да је мај ка на пу стила де те и по ро ди цу, а ва жну уло гу има и бри га оче вих ро ди те ља, по го то ву ба бе. Ка да се де те по ве ра ва мај ци, ме ђу тим, мно го ре ђе се узи ма у об зир по моћ мај чи них ро ди те ља, што ука зу је на став су да о зна чај ни јој уло зи жене (мај ке, од но сно ба бе) у сва ко днев ној бри зи о де те ту. Кри т е ри ју м sta tus quo је при ме њен у 69%-75% слу ча је ва, чи ње ни цом да је мај ка на пу сти ла де те и то у 40%-45% слу ча је ва, ми шље њем цен та ра за соци јал ни рад од 10%-35% слу ча је ва, чи ње ни ци да се о де те ту бри не ба ба од 12%-40% слу ча је ва, те на осно ву же ље де те та од 7%-40% слу ча је ва (та бе ла 5). 886 Та бе ла 5 кри те ри ју ми за до но ше ње од лу ке о по ве ра ва њу де те та

19 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 Ка да се ра ди о уз ра сту и по лу де те та, му шка де ца су се по ве ра ва ла оцу, као из раз по тре бе за иден ти фи ка ци јом са му шком осо бом. Ипак, и жен ска де ца су се по ве ра ва ла оче ви ма, иа ко у ма њем бро ју (76 де це му шког по ла, а 55 жен ског по ла). Та ко ђе, оче ви ма су че шће по ве ра ва на ста ри ја де ца, у прилог че му го во ри и по да так да су де ца уз ра ста до 5 го ди на у ма лом бро ју по ве ра ва на оцу (све га 22 де те та), док је нај ве ћи број де це ко ји по ве ра ван оцу био уз ра ста пре ко 10 го ди на (57 де це) (та бе ла 6). Та бе ла 6 По да ци о по ве ра ва њу де те та оцу у го ди ни го во ре да се де те по вер а в а оц у чеш ће к а д а је по с т у п а к по к р е н у т н а о сно ву пор е мећ аја б р ачн и х од но са, не го што је то слу чај ка да се ра ди о спо ра зум ном раз во ду бра ка. Као под но си лац ту жбе под јед на ко се ја вља ју и отац и мај ка (у све га два слу ча ја ви ше је отац под нео ту жбу за раз вод бра ка). Од укуп но 16 слу ча је ва по ве рава ња де це оцу на са мо стал но вр ше ње ро ди тељ ског пра ва, 4 су се за вр ши ла спо ра зу мом. У т и м п ред мет има суд се н ије обрат ио цент ру за соц ија лн и ра д, већ је од лу ку до нео у скла ду са спо ра зу мом ро ди те ља, ко ји је це нио у складу са нај бо љим ин те ре сом детета. У преосталим пред ме тима суд је консулт о в а о цен т а р з а с о ц и ја л н и р а д и у по т п у но с т и п ри х в ат а о њ ег о в о м и ш љ ењ е и на лаз. Цен тар за со ци јал ни рад је углав ном свој из ве штај те ме љио на чи ње ни ци да је отац до ми нант ни ро ди тељ, да де те на кон пре стан ка брач не за јед ни це са оцем жи ви, као и на из ра же ној же љи де те та, па је и суд од лу ку до но сио у гл а в ном на о сно ву же љ е де т е т а, иа ко је н и је по с е б но ис п и т и в а о. У кон к р е т н и м п р едмет има п рису тн ија је не г о д ругде љу т њ а и ра зоча ра но с т де це по ступ ци ма мај ке, ко ја на тим осе ћа њи ма те ме ље сво ју од лу ку да остану са оцем. Та ко ђе, у по ме ну тим слу ча је ви ма се при ме ћу је се да су обра зложе ња пре су да спе ци фич на по то ме што се суд по зи ва на не ке до дат не крите ри ју ме. На и ме, кад год је мај ка на пу сти ла за јед ни цу и/или де цу, суд је то 887