Ори ги нал ни на уч ни рад 366.5:336.77]:061.1 ЕU doi: /zrpfns Др Ати ла И. Ду даш, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул

Транскрипт

1 Ори ги нал ни на уч ни рад 366.5:336.77]:061.1 ЕU doi: /zrpfns Др Ати ла И. Ду даш, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду A.Du s.ac.rs РАЗ ВОЈ П РА В Н Е ЗА Ш Т И Т Е ПО Т РО Ш А Ч А У УГО ВО РИ МА О КРЕ ДИ ТУ У ПРА ВУ ЕВРОП СК Е У Н И Ј Е * Са ж е т а к: У ра д у је п р и ка з а н ра з в ој п ра в не ре г у л а т и в е п о т р о ш ач ког кре ди та у пра ву Европ ске уни је. Тај пут је за по чет го ди не усва ја њем Ди ре к т и в е б р. 87/102/ ЕЕC о уго в о р и м а о п о т р о ш ач к и м к ре д и т и м а. На кон ње је п о с т е п е н о ус в а ја н ч и т а в н и з д и ре к т и в а ко ји м а с у у ређен и п ојед ин и сег мен ти тзв. re tail бан кар ства, ко ји има ју зна чај са аспек та прав не з а ш т и т е п о т р о ш а ч а и л и п о т р е бе н е с м е т а н о г о д в и ја њ а п р е ко г р а н и ч н и х бан кар ских тран сак ци ја и кре ди та, као и пре ко гра нич них ин ве сти ци ја. Ди ре к т и в а б р. 87/102/ ЕЕC о уго в о р и м а о п о т р о ш ач к и м к ре д и т и м а је ук и ну т а ис то и ме ном Ди рект ивом бр /48/ЕU. Она је ос т ва ри ла зна чај не п р о м е не у п ра в н ом окв и р у з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у в е з и са уго в о р и м а о к ре - д и т у. Од н о в и н а ув е де н и х н а в е де н ом Ди ре к т и в ом с в а ка ко је н а ј з н а ч а ј н и ја о б ав ез а и с к аз ив ањ а с в и х т р ош ков а к р ед ит а п р еко е ф е кт и вн е к ам а тн е сто пе и пру жа ња пот пу них и ја сних ин фор ма ци ја по тро ша чу по мо ћу је динстве ног ESIS обра сца. По че т а к п о с л е д ње е т а п е у ра з в о ј у ре г у л а т и в е п о т р о ш ач ког к ре д и т а у пра ву Европ ске уни је обележава усвајање Ди рек ти ве бр. 2014/17/ЕU о уго - в ор и ма о п о т ро ш ач к и м к ре д и т и ма ко ји се од но се на с т а мбене нек ре т н ине, ко ја је у струч ној јав но сти по зна та са мо као Ди рек ти ва о хи по те кар ним кре ди ти ма. Ње но усва ја ње је било мотивисано иску ствима свет ске еко - н ом с ке к р и з е, и њ ом е п р оуз р оков ан е к р из е х и п о т е к а р н и х к р е д и т а, к а о и уо че не не п о ш т е не п ра к се ба н а ка у в е з и са и з м е н а м а в а р и ја б и л не ка м а т не сто пе, ко је су знат но сна жни је до шле до из ра жа ја у по тро шач ким хи по - т е ка р н и м к ре д и т и м а, п ре с в е га з бо г в е ћ и х и з н о с а к ред ит а, д уг и х р оков а о т п л а т е к ре д и т а и м о г у ћ и х негат и вн и х соц и ја л н и х и м п л и ка ц и ја. Ст о га с у Ч л а н а к је н а с т а о к а о р е з у л т а т р а д а н а н а у ч н о и с т р а ж и в ач ко м п р о је к т у П р а в н о г ф а - кул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду под на зи вом Прав на тра ди ција и нови правни изазови. 1173

2 Др Ати ла И. Ду даш, Ра з в о ј п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у у г о в о р и м а... (стр ) Ди рек ти вом о хи по те кар ним кредитима у односу на Директиву бр. 2008/48/ ЕU п оош т ре не п ред у го в ор не о ба ве зе о ба ве ш т а в а ња п о т ро ш а ч а од с т ра не кре ди то ра, еф ек тивнa каматнa сто па и оба ве шта ва ње пу тем ESIS обра - с ц а у ре ђе н и с у у с к л а д у са н а че л ом м а к с и м а л не х а р м о н и з а ц и је, и з р и ч и т о с у уре ђе на пи та ња индексирања кредита у стра ној ва лу ти и при ме не ва ри ја - бил не ка мат не сто пе и сл. У д ок т р и н и се м е ђ у т и м са ра з л о гом и з ра ж а в а с ум ња у п о т е н ц и ја л е Ди р е к т и в е д а о с т в а р и з а ц р т а н е ц и љ е в е с т в а р а њ а п р а в о г је д и н с т в е н о г е в ропс ког т р ж иш т а х ип от ека рн и х к ред ит а, с једне, и уједн ачења с т еп ен а п рав не за ш т и т е п о т ро ш а ч а у х и п о т е ка р н и м к ре д и т и м а у Ев ропс кој у н ији, с д р у ге с т ра не. Од ре д бе Ди ре к т и в е с у н а и м е, о с и м п ра в и л а о е фе к т и в н ој ка м а тн ој с т оп и и п ре дугов орн ом о бав еш т а в а њу п о т р о ш а ч а п у т е м ЕСИС о бра с ц а, за с нов ане н а м ин им а лној хармон и за ц и ји. Ст о га је за оче к и в а т и да ће д р ж а в е ч л а н и ц е п р и т ра н сп о н о в а њу Ди ре к т и в е п о с т у п и т и не је д н а ко и ти ме оне мо гу ћи ти оства ри ва ње је дин стве ног ре жи ма хи по те кар них по - тро шач ких кре ди та у Евр оп ској уни ји. К љу ч н е р е ч и: Ди р е к т и в а б р. 87/102/ ЕЕC, Ди р е к т и в а б р /48/ ЕU Ди рек ти ва бр. 2014/17/ЕU, Ди рек ти ва о хи по те кар ним кре ди ти ма, Ди ректи ва о по тро шач ком кре ди ту, уго вор о кре ди ту, по тро шач ки кре дит ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ПО ТРО ША ЧА У ФИ НАН СИЈ СКИМ УСЛУ ГА МА У ПРА ВУ ЕВР ОП СКЕ УНИ ЈЕ Прав на ре гу ла ти ва уго во ра ко ји ма кре ди то ри (фи нансијске организа - ц и ј е) 1 п о т р о ш ач им а п р уж ај у ф ин а нс и ј с к е у с л у г е р а з в и л а с е у п о с е б а н с е г м е н т у ок в иру пот р ош ачког у г ов о рног п р ав а у п р аву Е в ропс ке у н ије. За штит на функ ци ја по тро шач ког пра ва по себ но до ла зи до изражаја на пла - ну фи нан сиј ских услу га и то из ви ше раз ло га. 2 Пре све га, вред ност уго во ра 1 Као што ће то би ти из ло же но у на став ку ра да, за озна ча ва ње ли ца ко је се про фе сион а лно б ави д ав а њ е м к р ед ит а и л и п руж ањ е м фин а н си ј ск и х ус л у г а, у с е к у н д а р н и м и з в о ри м а ко м у н и т а р н о г п р а в а ко р и с т и с е т е р м и н c r e d i t o r, у р е д а к ц и ји т е к с т а и з в о р а н а е н г л е с ко м. До с л о в н и и п р а в н о - т е х н и ч к и и сп р ав а н п р ев од о в о г т е р м и н а б и о б и т е р м и н п о в е р и л а ц. Ме ђу т и м о н у с р п с кој п р а в н ој т е р м и н о л о г и ји п од р а з у м е в а с т р а н у у о б л и г а ц и о н о м од н о с у, док се у из во ри ма ко му ни тар ног пра ва ми сли на тзв. про фе си о нал не зај мо дав це. Сто га ра ди и з б е г а в а њ а т е р м и н о л о ш к и х п р о т и в у р е ч н о с т и, у ов о м р а д у ћ е с е з а о з н а ч а в а њ е п р о ф е с и о - н а л н и х з ај м о д а в а ц а и л и п р у ж ал ац а ф ин а нс и јс к и х ус л у г а ко р и с т и т и т е р м и н к р е д и т о р, пре све га због ње го ве кон ци зно сти и по тре бе да се раз ли ку је од тер ми на по ве ри лац, као јед н е од с т р а н а у о б л и г а ц и о н и м од н о с и м а. З а з н а ч е њ е т е р м и н а п р о ф е с и о н а л н и з ај м о д а в а ц вид. Дра гор Хи бер, Ми лош Жив ко вић, О б е зб еђ ењ е и у ч в рш ћ ењ е п от р аж ив ањ а, Б еог р а д 2015, Nor bert Re ich et al, E u r o p e a n C o n s u m e r L a w, Cam brid ge-ant werp-por tland 2014, 200.

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 ко је по т р о ша ч и з а к љу ч у ју с а к р е д и т о ри ма по п р а ви л у је зна чај н и ја. З а т и м, по правилу подра зу ме ва ју за кљу че ње уго во ра са ва жењем то ком дужег вре - м е н с ког п е р и о д а, п о с е б н о к а д а с е р а д и о д у г о р оч н и м к р ед ит и м а. П р ем а т о ме, по т р о шач з а сн и в а о ба в е з е т р ај не п ри р о де, т е је в а ж но да з а к љу че њу у г о в о р а п р и с т у п и о б а з р ив о, а н е л аком ис л е н о и б р з о п л е т о. Н а п о с л е т к у, раз у ме ва ње са др жи не и по сле ди ца уго во ра о фи нан сиј ским услу га ма захте ва зна ње и ис ку ство ко ји ма про се чан по тро шач рет ко рас по ла же, док се к ре д и т ор за к љу че њем т а к ви х у г о во ра ба ви п ро фе си о на л но, због че г а г о т о во увек по сто ји аси ме три ја ин фор ма ци ја у ко рист кре ди то ра. О си м д и мен зи је п р а в не з а ш т и т е по т р о ша ча, к а о с л а би је с т р а не у у г о - в орима с а к р ед ит о р ом, фи на н си ј ске ус л у г е у п ра ву Ев р оп ске у н и је до би ја ју посе бан зна чај и у све тлу јачања унутрашњег тр жи шта и укла ња ња ба ри је - ра сло б од ном п ру жа њу усл уг а. Наиме, з а ра з л и к у од до ба ра, од но сно д ру г и х ус л у г а, ко ја н у ж но под ра з умев ају физи чк у по в е з а но с т с а т е ри т о ри јом јед не д рж ав е ч лан ице, фина нси јске ус л уг е су у п рав ом см ис л у р еч и б е ст е ле сне, те су у на че лу иде ал не за прекогранични про мет, јер не по вла че тран спо рт - не и слич не тро шко ве. 3 Из ових раз ло га се пр ва на сто ја ња да се на ко му ни тар ном ни воу уре ди п р а в на з а ш т и т а по т р о ша ча у в е зи с а фи на н си ј ск и м ус л у г а ма мо г у и ден т и- фи ко ва т и већ по усва ја њу п р вог п ро г ра ма за ш т и т е по т ро ша ча г о д и не. 4 С тим у скла ду, пр ва ди рек ти ва у овој обла сти усво је на је сре ди ном осам дес е т и х г о д и на, у период у к ада су донет е п рве зна чај н и је д и р ек т и ве у о бла с т и прав не за шти те по тро ша ча. То је би ла Ди рек ти ва бр. 87/102/EEC о ујед нач а в а њу з а кон а, у р е д а б а и а д м и н и с т р а т и в н и х п р о п и с а д рж ав а ч л а н и ц а у ве зи са пот рошачк и м к ред ит има ( у даљем т ек с т у: Д и рек т и ва о по т р о шач к и м к р е д и т и ма) 5. Њу су п рат иле бројне д руг е д ирект иве и у редбе у облас т и фина нси јск и х услу га. На и ме, ма те ри ја пре ко гра нич ног кре ди ти ра ња уре ђе на је Ди рек тив ом б р. 97/5/ E C о п р е ко г р а н и ч н и м к р е д и т н и м т р а н с ф ери м а 6, док ма те рија п р е ко г р а н и ч н и х п л а ћ а њ а Ур ед б ом б р /20 01 ( EC) о п р е ко г р а н и ч н и м пла ћа њи ма у еври ма. 7 О в а у р е дб а с е одн о с и л а с а м о н а п р е к о г р а н и ч н а пла ћа ња у еври ма и има ла је за циљ да сма њи нео сно ва но ви со ке про ви зи је 3 N. Re ich et al, N. Re ich et al, Co un cil Di rec ti ve 87/102/EEC of 22 De cem ber 1986 for the ap pro xi ma ti on of the laws, r e g u l a t io n s a n d a dm in is t r at iv e p r ov is io n s o f t h e M e mb e r S t a t e s c o n c e r n i n g c o n s u m e r c r e d i t, Слу жбе ни гла сник Еврoпских за јед ни ца, бр. L 42/48. 6 Di rec ti ve 97/5/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 27 Ja nu ary 1997 on cross-bor der cre dit tran sfers, Слу жбе ни гла сник Еврoпских за јед ни ца, бр. L Re gu la tion (EC) No 2560/2001 of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 19 De cem ber 2001 on cross-bor der payments in eu ro, С л у ж б е н и г л а с н и к Е в р oп с к и х з аједн иц а, бр. L

4 Др Ати ла И. Ду даш, Ра з в о ј п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у у г о в о р и м а... (стр ) ба на ка у тран сфе ри ма нов ца у еври ма из јед не др жа ве чла ни це у дру гу. 8 Она је уки ну та Уред бом бр. 924/2009 (EC) о пре ко гра нич ним пла ћа њи ма у За једни ци 9, ко ја је п ри ме н у п р а ви л а о п р е ко г р а н и ч н и м п л а ћ а њи ма п р о ш и ри л а на п р е ко г р а н и ч на не по с р ед на з а д у же њ а. 10 Зна чај ну но ви ну је уве ла Ди ректи ва бр. 2007/64/EC о плат ним услу га ма на уну тра шњем тр жи шту 11, ко ја је оси м т о г а ш т о је замен ила Д ирект иву бр. 97/8/ EC, ус т ројила целовит и сис т ем п р еког р ан и чн и х п л а ћ а њ а, к а о и с и с т е м од г о в о р но с т и п р уж ал ац а ус л уг а пла ћа ња плат ним кар ти ца ма у слу ча ју зло у по тре ба плат них кар ти ца. 12 У не по сред ној ко ре ла ци ји са при ро дом фи нан сиј ских услу га је и њихо ва по доб ност да бу ду пред мет уго во ра ко ји се за кљу чу је на да љи ну. Уочивши ову природу финансијских услуга, усво је на је Ди рек ти ва бр. 2002/65/ Е C о т р г о ви н и н а д а љи н у фи н а н си ј ск и м ус л у г а м а. 13 Усв а ја њ е Д и р е к т и в е би ло је по треб но због то га што су се на ци о нал на пра ва др жа ва чла ни ца о з а к љу че њу у г о во ра о фи на н си ј ск и м усл у г а ма на да љин у веома ра зл иков ала. Она се, осим на за кљу че ње уго во ра о по тро шач ком кре ди ту на да љи ну, одно си и на чи та ву област бан кар ских и ин ве сти ци о них услу га, као и на област о с иг у р а њ а. С т о г а с е по д о м е н у п р и м е н е ја с но од в а ја од д ом ен а п р им ен е Ди рек ти ве бр. 97/7/EC о про да ји на да љи ну, ко ја је у на че лу сле ди ла прин цип по т п у не х ар мо н и з а ц и је. 14 О в ај п р о це с ра з д в а ја њ а до ме на опш т ег по т р ошачког пра ва од до ме на фи нан сиј ских услу га на пла ну про да је на да љи ну окончан је усва ја њем Ди рек ти ве бр. 2011/83/EU о пра ви ма по тро ша ча, ко ја је за ме ни ла Ди рек ти ву бр. 85/557/EEC и Ди рек ти ву бр. 97/7/EC о про да ји на да љи ну. Ди рек ти ва бр. 2011/83/EU о пра ви ма по тро шача, наиме, у потпуно - сти ис кљу чу је из до ме на сво је при ме не фи нан сиј ске услу ге. 15 Kao ре зул тат на сто ја ња да се учи не тран спа рент ним и упо ре ди вим пон у де ба на к а у в е зи с а в о ђе њ ем ба н ков н и х р а ч у на и о ба в љ а њ а т р а н с а к ц и ја 8 N. Re ich et al, Re gu la tion (EC) No 924/2009 of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 16 Septem ber 2009 on cross-bor der payments in the Com mu nity and re pe a ling Re gu la tion (EC) No 2560/2001, Слу жбе ни гла сник Еврoпских за јед ни ца, бр. L N. Re ich et al, D i r e c t i v e /6 4/ E C o f t h e E u r o p e a n Pa r l i a m e n t a n d o f t h e C o u nc i l o f 13 N ov e mb e r 2007 on payment ser vi ces in the in ter nal mar ket amen ding Di rec ti ves 97/7/EC, 2002/65/EC, 2005/60/EC and 2006/48/EC and re pe a ling Di rec ti ve 97/5/EC, С л у ж б е н и г л а с н и к Е в р oпских за јед ни ца, бр. L N. Re ich et al, Di rec ti ve 2002/65/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 23 Sep tem ber c o n c e r n i n g t h e d i s t a n c e m a rk et i n g o f c o ns um e r f in a nc i a l s e rv ic e s a n d a m e nd i n g C ou nc il Di rec ti ve 90/619/EEC and Di rec ti ves 97/7/EC and 98/27/EC, Слу жбе ни гла сник Европ ских зајед ни ца, бр. L N. Re ich et al, Pe ter Rott, Re n a t i o n a l i s a t io n of d i r e c t s el l i n g t h e i m p a c t of t h e n e w C o n s u m e r R ig ht s D i r e c t i ve o n f i n a n c i a l s e r v i c e s, E r a - Fo r u m, 13/2012, 35-44,

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 у ве зи са њи ма, усво је на је Ди рек ти ва бр. 2014/92/EU о упо ре ди во сти на кнада пов е з а н и х с а п лат н и м р а ч у н и ма, п р е но с ом п лат н и х р а ч у на и п ри с т у пом п л ат н и м р а ч у н и ма с а о снов н и м ус л у г а ма. 16 Ра з ло зи з а усв а ја њ е ов е од р едбе би ли су мно го стру ки. Нај пре, пре ма по да ци ма ко ји ма је Комиси ја рас по - л а г а л а у в р ем е п р ип р ем ањ а н ац рт а д ир е к т и в е, о ко 58 м и л и о н а г р а ђ а н а Европ ске уни је ни је рас по ла га ло бан кар ским плат ним ра чу ном, ко ји је из - ме ђу оста лог нео п хо дан да би се у свој ству по тро ша ча мо гли по ја ви ти на у н у т р аш њ е м т рж иш т у. О т в ар ањ е п л а тн и х р а ч у н а од с т р а н е ш т о ш и р е г к руг а г р ађ ан а Ко м и си ја је н а с т о ја л а д а под с т а к не омо г у ћ а в а њ ем њи хо в ог отва ра ња и одр жа ва ња без или уз за не мар љи ве бан кар ске трошкове. С друг е с т р а не, Ко м и си ја је же ле л а да под с т а к не кон к у р ен ц и ју по в е ћ а њ ем т р а н- спа рент но сти бан кар ских трошкова у вези са плат ним ра чу ни ма и омо гућ а в а њ ем л а ког п р е но с а п л ат ног р а ч у на у д ру г у фи на н си ј ск у о р г а н и з а ц и ју. Н а по с ле т к у, усв а ја њ е Д и р ек т и в е је и ма ло з а ц и љ да по јед но с т а ви по с т у па к о т в а р а њ а и у к лон и б аријер е з а о т в ар ањ е п л а т н и х р а ч у н а у и но с т р а н с т ву, ко је нај ви ше по г а ђа ју л и ца ко ја р а де у не кој д ру г ој д р ж а ви ч л а н и ц и Ев р опске у н и је. 17 На пла ну ко ри шће ња плат них кар ти ца у дру гој др жа ви чла ниц и п ос т и гн у т је јо ш в иш и с т еп е н у једн ач е н о с т и п р а в а д р ж а в а ч л а н и ц а Европ ске уни је, бу ду ћи да је ова област уре ђе на Уред бом бр. (EU) 2015/751 о ме ђу бан кар ским на кна да ма за плат не тран сак ци је по осно ву кар ти ца. 18 Ра ди за шти те по тро ша ча у кон тек сту ин ве сти ци ја на тр жи шти ма ка - п и т а л а, на ко м у н и т а р ном н и в оу п р ву и н т е р в ен ц и ју п р ед с т а в љ а Д и р ек т и в а б р. 93/22/ EEC o и нв ес т иц ион и м ус л уг ама у о бл ас т и х а рт ија од в р ед нос т и. 19 Она је уки ну та Ди рек ти вом бр. 2004/39/EC o тр жи шти ма фи нан сиј ским и нс т румент има (т зв. M i Fi D Д и р ек т и в а). 20 M i f id Д и р ек т и в а је по с ле јед но - де це нијске приме не за ме ње на но вом исто и ме ном Ди рек ти вом бр. 2014/65/ E U (т з в. M i Fi D I I Д и р е к т и в а). 21 По је д и н а п и т а њ а у в е зи с а п рименом Д и- 16 Di rec ti ve 2014/92/EU of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 23 July 2014 on the com pa ra bi lity of fe es re la ted to payment ac co unts, payment ac co unt switching and ac cess to payment ac co unts with ba sic fe a tu res, Слу жбе ни гла сник Еврoпске уни је, бр. L N. Re ich et al, Re gu la tion (EU) 2015/751 of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 29 April o n i nt e rc h a ng e fe e s fo r c a r d - b a s e d p a y m e n t t r a n s a c t i o n s, С л у ж б е н и г л а с н и к Е в р o п с к е уни је, бр. L Co un cil Di rec ti ve 93/22/EEC of 10 May 1993 on in vest ment ser vi ces in the se cu ri ti es f i e l d, Слу жбе ни гла сник Европ ских за јед ни ца, бр. L 141/ Di rec ti ve 2004/39/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 21 April 2004 on mar kets in fi nan cial in stru ments amen ding Co un cil Di rec ti ves 85/611/EEC and 93/6/EEC and Di rec ti ve 2000/12/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil and re pe a ling Co un cil Dir e c t i v e 93/22/ E EC, Слу жбе ни гла сник Еврoпске уни је, бр. L 145/1. 21 Di rec ti ve 2014/65/EU of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 15 May 2014 on m a r k e t s i n f i n a n c i a l i n s t r u m e n t s a n d a m e n d i n g D i r e c t i v e 20 02/92/ EC a n d D i r e c t i v e 2011/61/ EU, Слу жбе ни гла сник Еврoпске уни је, бр. L

6 Др Ати ла И. Ду даш, Ра з в о ј п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у у г о в о р и м а... (стр ) р ек т и в е у р е ђе на с у Ур ед б ом Ко м и си је б р. ( EU ) 2016/824 о и м п ле мен т а ц и ји M i f id I I Д и р ек т и в е ДИ РЕК ТИ ВА БР. 87/102/ЕЕC О УГО ВО РИ МА О ПО Т Р О Ш АЧ К И М К РЕ Д И Т И М А Дирек ти ва бр. 87/102/ЕЕC о уговорима о потрошачким кредитима спада у ред пр вих нај зна чај ни јих ди рек ти ва усво је них у обла сти прав не за штите по тр о ша ча то ком осам де се тих го ди на. Има ју ћи, ме ђу тим, у ви ду да је она усво је на пре сту па ња на сна гу Је дин стве ног европ ског ак та од го ди не, д р ж а в е ч л а н и це с у мо р а ле пос т ић и једногл асно с т, ш т о подр аз умев а д а је њ е н с а д р ж ај б и о р ез у лт а т д уг и х и т еш к и х п р е г о в о р а. 23 Из овог раз ло га Д ир е кт ив ом је по с т и г н у т с а мо м и н и м а л н и н и в о х а р мо н и з а ц и је п р а в и л а п о т р о ш ач ко г к р е д и т а у д рж ав ам а ч л ан и ц а м а. 24 О в а к а в с т а в п о т в р ђу је и од ред ба ко ја из ри чи то овла шћу је др жа ве чла ни це да ус тр о је ви ши ни во за - шти те по тро ша ча од ни воа за шти те пре ма Ди рек ти ви. 25 Као и оста ле ди рек ти ве у области правне заштите потрошача и Директи ва бр. 87/102/ЕЕC би ла је усме ре на ка оства ре њу два ци ља: укла ња њу раз ли ке у пра ви ма др жа ва чла ни ца ко је мо гу да има ју за по сле ди цу сма њењ е ко н к у р е нц ије н а у н ут р аш њ е м т рж и ш т у, с јед н е, и п о д и з а њу с т е п е н а п рав не за ш т и те по т ро ша ча, с д ру ге ст ра не. 26 Од ред бе Д и рек т и ве у п ре те ж ном де л у п р а т е т зв. и н ф о р ма ц и о н у па р а д и г м у 27, јер има ју за циљ да по тро ша ча до ве д у у поло жај у којем ће донет и разу мн у одл ук у заснован у на а дек ватн и м и н ф о р ма ц и ја ма. 28 Упр кос то ме што је Ди рек ти ва има ла за циљ да за шти ти по т ро ша че од ш т е т н и х од ре да ба у у г о во ри ма о к ре д и т у и да оба ве же д р жа ве 22 Com mis sion im ple men ting re gu la tion (eu) 2016/824 of 25 May 2016 laying down im plemen ting tec hni cal stan dards with re gard to the con tent and for mat of the de scrip tion of the func t i o n i n g o f m u l t i l a t e r a l t r a d i n g fa c i li t i e s a n d o r g a n i s e d t r a d i n g fa c i li t i e s a n d t h e n o t i f i c a t i o n t o th e E u ro p e a n S e c u r i t i e s a n d Ma r k e t s Au th or it y a cc o r d i ng t o D i re c t i ve 2014/65/ EU of th e E u ro p e a n Pa r li a m e n t a n d o f t h e C o u n c il o n m a r k e t s i n f i n a n c i a l i n s t r u m e n t s, Слу жбе ни гла сник Еврoпске уни је, бр. L P. L ath a m, D is p o si t i on s com mu n a u t a i re s re la t i ve au c ré d it a la con somm at ion: la d ire ct i ve 87/102/CEE du 22 décémbre 1986, Re vue du Marché Com mun, No. 316/1988, , N. Re ich et al, Ди рек ти ва бр. 87/102/ЕЕC, чл Ово по твр ђу ју ста во ви (1) до (4), од но сно (9) и (10) Пре ам бу ле Ди рек ти ве бр. 87/102/ЕЕC. 27 И н ф о р м а ц и о н а п а р а д и г м а је јед н о од о с н ов н и х н а ч е л а п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а ко је се засни ва на прет по став ци да по ве ћа њем кван ти те та и ква ли те та ин фор ма ци ја сраз ме р но с е по в е ћ а в а в е р о в а т но ћ а д а ће пот р ош ач донет и р аз у мн у коме рц ија лн у одл ук у. Ви д. д е т а љ н и је A n d r e a s O e h le r, St e f a n We n d t, G o o d C o n s u m e r I n fo r m a t io n : t h e I n fo r m a t io n Pa r a - digm at its (Dead) End?, Jo ur nal of Con su mer Po licy, 2/2017, ; 28 N. Re ich et al,

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 чла ни це да ус тр о је од го ва ра ју ће ме ха ни зме за над зор по сло ва ња про фе си о - на л н и х к ред итора и фина нсијск и х пос редн ика 29, због не по с то ја ња по л и т и ч ке во ље Ди рек ти вом ни су уре ђе на пи та ња ко ја би мо гла има ти со ци јал не имп ликације, као ш то су зе ле на ше ње и ли за ш т и та д у ж ни ка од п ре за д у же но ст и. 30 Најзначајн и ја но ви на, ко ју је Д и р ек т и в а у не ла у ма т е ри ју по т р о шач ког кре ди та, је ре гу ла ти ва огла ша ва ња кре ди та и да ва ња ин фор ма ци ја по тро - ша ч у о усло ви ма к ре д и та. У оба погледа неза о би ла за н је и н с т и т у т ефек т и в не к а мат не с т о пе (a n n u al p e r c e n t a ge ra te of c h a r ge APR). Ефек тив на ка мат на сто па је утвр ђе на као уку пан тро шак по тро ша ча у ве зи са кре ди том, у сразме ри п р ема в р еднос т и к р ед ит а. Међут и м, у т в р ђи в а њ е ме т о да по ко ји ма с е од р е ђу ју у к у п н и т р о ш ко ви к р е д и т а п р е п у ш т е но је д р ж а в а ма ч л а н и ца ма 31, ш т о је к а сн и је сма т р а но јед н и м од нај в е ћ и х не до с т а т а к а Д и р ек т и в е, је р с у р а з л и ч и т и ме т о д и у т в р ђи в а њ а е ф ек т и в не к а мат не с т о пе до в е л и до т о г а да по т р о ш а ч и н ис у мо гл и д а у по р е де ус ло в е к р е д и т а и з р а зл ич и т и х д рж ав а ч ла н и ца. 32 Из ме на ма Ди рек ти ве од 1990 и го ди не 33 уса гла шен је и ме тод кал ку ла ци је ефек тив не ка мат не сто пе, чи ме су об ра чун и при ме на ефек тив - не к а мат не с т о пе по с т а л и п ри л и ч но у јед на че н и у сви м д р ж а в а ма ч л а н и ца. И н с т ит у т је, ме ђу т и м, и д а љ е био п р ед ме т к ри т и ке је р п р оп ис ан и мет од к а л к у л а ц и је е ф ек т и в не к а мат не с т о пе н и је о б у х в а т а о св е мо г у ће т р о ш ко в е кре ди та, пре све га тро шак оси гу ра ња кре ди та. 34 Д и р ек т и в а б р. 87/102/ ЕЕC је ус т р о ји л а не ко л и ко и н с т и т у т а ко ји и ма ју за циљ да прав но за шти те имо вин ске ин те ре се по тро ша ча. Јед ним од нај важни јих та квих ме ха ни за ма прав не за шти те по тро ша ча сма тра но је про писив ањ е о бав езне п и с а не ф о р ме у г о в о р а. 35 И мо ви н ске и нт ер е с е по т р ош ач а ш т и т и и п ра ви ло о п ра ву на п ре вре ме н у о т п ла т у к ре д и т а 36, ко је до та да ни је пос т о ја ло у п ра ву по је д и н и х д р ж а в а ч ла н и ца 37. Та ко ђе, и нт ер ес е по т р ошача шти ти и пра ви ло о пра ву при го во ра по тро ша ча пре ма тре ћем ли цу на ко га је бан ка п ренела сво је по т ра ж и ва ње 38, као и по себ на пра ви ла о за шти ти по тро- 29 Nor bert Re ich, Hans W. Mic klitz, Europäisches Ver bra uc her recht, Ba den-ba den, 2003, N. Re ich et al, Ди рек ти ва бр. 87/102/ЕЕC, чл. 1, ст. 1, т. (d) и (e). 32 N. Re ich et al, Co un cil Di rec ti ve 90/88/EEC of 22 Fe bru ary 1990 amen ding Di rec ti ve 87/102/EEC for the ap pro xi ma ti on of the laws, re gu la ti ons and ad mi ni stra ti ve pro vi si ons of the Mem ber Sta tes con cer - ning c on s u me r c re dit, Слу жбе ни гла сник Еврoпских за јед ни ца, бр. L 61/14 и D i re c t i ve 98/7/ EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 16 Fe bru ary 1998 amen ding Di rec ti ve 87/102/EEC for th e a p pro x i m a t i on of th e la ws, re g u la t i on s a n d a d mi ni st ra t i ve pro v i si on s of th e Me m b e r S ta te s c o n c e r n i n g c o n s u m e r c r e d i t, Слу жбе ни гла сник Еврoпских за јед ни ца, бр. L 101/ N. Re ich et al, Ди рек ти ва 87/102/ЕЕC, чл. 4 т Ди рек ти ва 87/102/ЕЕC, чл N. Re ich et al, Ди рек ти ва 87/102/ЕЕC, чл

8 Др Ати ла И. Ду даш, Ра з в о ј п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у у г о в о р и м а... (стр ) ша ча ко ји се оба ве зао да пла ћа ња пре ма бан ци вр ши тра си ра ном или лич ном ме н и цом ПО ТРЕ БА ЗА РЕ ФОР МОМ ДИ РЕК ТИ ВЕ БР. 87/102/ЕЕC Успех Ди рек ти ве бр. 87/102/ЕЕC пр ви пут је од стра не Ко ми си је званич но оце њен го ди не. 40 Оп шти за кљу чак ко ји се мо же из ву ћи из оцене Ко ми си је је да упр кос то ме што су др жа ве чла ни це ис ко ри сти ле ову п ри л и к у да по д и г н у н и в о з а ш т и т е по т р о ша ча у у г о в о ри ма о к р е д и т у, п рима р н и ц и љ да с е по с т и г не х а р мо н и з а ц и ја п р а в а о по т р о шач к и м к р е д и т и ма с а мо је де л и м и ч но о с т в а р ен. 41 Ко м исија је у т в р д и л а да с т е пен и м п ле мен т а - ци је Ди рек ти ве у уну тра шње пра во др жа ва чла ни ца по ка зу је зна чај ну хе - т е р о г е но с т: док с у не ке д рж ав е и мп лемент ир але одр едб е Д ир ект ив е с амо у м и н и ма л ној ме ри, д ру г е су усв о ји ле но в е з а ко не ко ји су зна чај но од с т у п и л и од са др жа ја ди рек ти ве. Сто га, осим то га што је од са мог по чет ка би ло евиде н т но д а је н и в о з а ш т и т е пот р ош ач а п р е м а Д и р е к т и в и п р и л и ч но н и ско по с т а в љ ен, усв ајањ ем Д ир ект ив е н ије с е о с т в арио н и ц и љ х а рмон из ац ије пра ви ла о по тро шач ком кре ди ту у Уни ји. 42 Из ови х ра з ло г а су у п р ви м г о д и на ма п ро ш ле де це н и је за по че т и ра до ви на при пре ми но ве ди рек ти ве о по тро шач ком кре ди ту. Први предлог Комисије об ја вљен је го ди не 43 у којем је у к аз ано на разнол ико с т нац иона лн и х пра ви ла о по тро шач ком кредиту, насталу као по сле ди ца ди вер гент не импле мен та ци је Ди рек ти ве бр. 87/102/ЕЕC. Она је у тој ме ри би ла из ра же на да је сп у т а ва ла ра з вој п ре ко г ра н и ч н и х к ре д и т н и х т ра н са кц ија, ш т о је био једа н од о снов н и х ц и љ е в а њ е ног усв аја њ а. 44 Пред лог је из овог раз ло га био за снов а н н а кон це пт у по тп уне х а рмон из ац ии је п р а ви л а по т р о ш ач ког к р е д и т а, ко ји је на и ша о на же с т ок о тпор како ба нкар ске сфе ре, т а ко и на у ч не ја в но с т и, јер су ње го ва ре ше ња сма тра на пре те ра ним ме ра ма за шти те пра ва по тро - ша ча и ства ра ју не при хва тљи ве до дат не те ре те за бан кар ску ин ду стри ју Ди рек ти ва 87/102/ЕЕC, чл Eu r o p e a n C o m m i s sio n, Re p o r t o n t h e o p e r a t io n of t h e C o n s u m e r C r e d it D i r e c t i ve, C OM (1995) 117 fi nal, 11 May 1995 (Re port CCD). 41 Wal ter Van Ger ven, Har mo ni za tion of Pri va te Law: do we Need it?, C o m m o n Ma r k e t L a w Re v i e w, 2/2004, , 510.; De spi na Ma vro ma ti, The Law of Payment Ser vi ces in the EU: The EC Di rec ti ve on Payment Ser vi ces in the In ter nal Mar ket, Vo lu me 2188, Klu wer Law In terna ti o nal, the Ha gue 2008, N. Re ich et al, P r o p o s a l fo r a d i r e c t i ve of t h e Eu r o p e a n Pa r l i a m e nt a n d of t h e C o u n c i l on the har mo nis a t io n of t h e l aw s, r e g u l a t i o n s a n d a d m i n i s t r a t i ve p r o v i s i o n s of t h e Me mb e r St at e s c o nc e rn i n g cre dit for con su mers, COM(2002) 443 fi nal (у да љем тек сту: Пред лог из го ди не). 44 Пред лог из го ди не, т An ne Dan co, Die No vel li e rung der Ver bra uc her kre di tric htli nie, We r t p a p i e r Mi t t e i l u n - gen, 18/20 03, ; M att h ia s Rohe, P r ivat aut onom ie i m Ve rb r au che rk r ed it r e cht woh i n? Zu m

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/ ДИ РЕК ТИ ВА БР. 2008/48/ЕU О УГО ВО РИ МА О ПО Т РО Ш АЧ К И М К РЕ Д И Т И М А Ис т о и ме ном Д и рек т и вом бр /48/ ЕU 46 ста вље на је ван сна ге Ди ректи ва бр. 87/102/ЕЕC о уго во ри ма о по тро шач ким кре ди ти ма. С у бјек т и в н и до мен п ри ме не Д и р ек т и в е н и је п р о ме њ ен. О на с е, к а о и п ре т ход на д и рек т и ва, п ри ме њу је са мо на к ре д и т не од но се из ме ђу к ре д и т о ра са јед не, и по тро ша ча, с дру ге стра не, при че му се по јам по тро ша ча од ре ђу је у ск ла д у с а њ е г о ви м у ж и м т у ма че њ ем, оп ш т е п ри х в а ће н и м у по т р о шач ком п р а ву Е в р опске у н ије. Тако, Д ир е кт ив а по т р ош ач а одр е ђује к а о физ и чко л и це ко је п ра вне по с ло ве ко је па да ју под до мен њ е не п римене з а к ључ ује в а н св о је по с лов не, п ри в р ед не и л и п р о ф е си о на л не де л ат но с т и, док је к р е д и т о р фи зич ко или прав но ли це ко је да је или се оба ве зу је да ће да ти кре дит у ок ви ру св о је по с лов не, п ри в р ед не и л и п р о ф е си о на л не де л ат но с т и. 47 Објек т и в н и до мен п ри ме не Д ирект иве п ред ста вља ју све вр сте к ре д и т н и х споразу ма. 48 Под њи ма се у скла ду са Ди рек ти вом под ра зу ме ва сва ки уго вор у ко јем кре ди тор одо бра ва или обе ћа ва да ће одо бри ти по тро ша чу кре дит у об ли ку одложеног плаћања, зајма или сличног споразума финансијске прир о де, о си м у г ов о р а о т р ај ном п ру ж а њу ус л у г е и л и ис по ру ке п р о и з в о да ис т е в р с т е к а да по т р о шач п ла ћ а з а т а к в е ус л у г е и л и п р о и з в о де т о ком це ло к у п не њи хо ве ис по ру ке у об л и к у ме с еч н и х обр о к а. 49 Ме ђу тим, за раз ли ку од претход не, но ва Ди рек ти ва пред ви ђа знат но ви ше из у зе та ка на ко је се ње не од редб е не однос е. 50 Та ко, она се не при ме њу је, са мо да се на ве ду нај зна чај ни ји и з у зе ц и, на у г ово ре о к ре д и т у обе з бе ђе не х и по т е ком, на у г ово ре ч и ји је ц и љ с т и ца њ е и л и з а д р ж а в а њ е п ра в а св о ји не на з е м љи ш т у и л и на по с т о је ћој и л и п ро јек то ва ној г ра ђе ви н и, на у го во ре о к ре д и т у ч и ји је у к упан из нос к ред ита 51 ма њи од 200 евра или ве ћи од евра 52, на уго во ре о пре ко ра че њу по R ic ht l i n i e n vo r s ch l a g z u r H a r m o n i si r u n g d e r Re cht s - u n d Ve r w a l t u n g s vo r s ch r i f t e n d e r M it g l i e d - s t a a t e n ü b e r d e n Ve rb r a u c he r k r e d it, Ze itschrift für B a n k- u n d K a p i t al m a r k t re c h t, 7/2003, , 267; K a rl R i e se n hub e r, I n for m a t ion Be r a t u ng Fü r so r ge, K r i t ische Beme r k u nge n z u m Vor sch lag e i n e r n e u e n Ve r b r a u c h e r k r e d i t r ic ht l i n ie, Ze itschrift für Ban krecht und Bank wirtschaft, 5/2003, , Di rec ti ve 2008/48/EC of the Eu ro pean Par li a ment and of the Co un cil of 23 April 2008 o n c r e d i t a g r e em e n t s f o r c o n s u m e r s a n d r e p e a l i n g C o u n c i l D i r e c t iv e 87/102/ E E C, С л уж б ен и гла сник Еврoпске уни је, бр. L Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 3 ст. 1 т. (а) и (b). 48 Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 2 ст Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 3 ст. 1. т. (c). 50 Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 2 ст Ук у па н и з но с к р е д и т а је г ор њ а г ра н и ца и л и у к у па н и з но с ко ји с е с т а в љ а по т р о ша ч у на рас по ла га ње пре ма уго во ру о кре ди ту. Ди рек ти ва 2008/48/EC, чл. 3 ст. 1. т. (c). 52 П рв об и тн о је к а о г о р њ а в р ед н о с н а г р а н и ц а п о т р о ш ач ко г к р е д и т а б и о п р ед л о ж е н из нос од евра, ко ји је оце њен пре ни ским. Са вет је пред ло жио из нос од евра. 1181

10 Др Ати ла И. Ду даш, Ра з в о ј п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у у г о в о р и м а... (стр ) р а ч у н у 53 ка да се кре дит от пла ћу је у ро ку од ме сец да на, уго во ре о кре ди ту без ка ма те или дру гих на кна да, од но сно на уго во ре о кре ди ту ко ји се от плаћу ју у ро ку до три ме се ца, а по тро шач пла ћа са мо не знат ну на кна ду итд. Д ир ект и в ом је ус т анов љ ен н и з ме х ан из ам а који и м ају з а ц и љ јач ањ е за шти те сла би је стра не, тј. потрошача ко ји закључује уговор о кредиту. До - брим де лом то су ин сти ту ти ко ји су по сто ја ли и у ста рој ди рек ти ви, али су у но вој дру га чи је уре ђе ни, али има и но вих. И н с т ру мен т з а ш т и т е по т р о ша ча ко ји је п р е у з е т и з с т а р е д и р ек т и в е је по се бан ре жим оглашавања кредитног производа. И нова Директива раз - ликује огла ша ва ње кре дит ног про из во да са или без кон крет них, кван ти фико в а н и х ус ло в а по н у де. Уко л и ко огла с не с а д р ж и кон к р е тне ус лов е к р ед ит а (не с а д р ж и по н у д у и з р а же н у у б р ој к а ма), од г о в о р но с т огл а ш и в а ча мо же да по сто ји са мо п рема Директиви бр. 2005/29/ EC о не по ште ној по слов ној п рак си. 54 Уко л и ко, ме ђу т и м, огла с са д р ж и ка мат н у с т о п у и л и не к и д ру г и по да т а к ко ји се од но си на тро шко ве ко је по тро шач има у ве зи са кре ди том, из ра жен број кама, оглас тре ба да са др жи од ре ђе не ин фор ма ци је ко је су про пи са не Ди рект и в ом. За њи х с е у Д и р ек т и ви ко ри с т и т е р м и н с т а н дард не и н ф ор ма ц и је. 55 Стан дард не ин фор ма ци је тре ба на ве сти у огла су на ја сан, са жет и уоч љив на ч и н, по мо ћу р е п р е з ен т а т и в ног п ри ме р а. 56 Дирек ти ва про пи су је не ко ли ко ва жних ин стру ме на та за шти те по тро шача ко ји се од но се на оба ве зе кре ди то ра пре за кљу че ња уго во ра. То су оба вешта ва ње по тро ша ча, ње го во са ве то ва ње и ду жност од го вор ног кре ди ти ра ња. У ск л а д у с а с а в р е ме н и м т е н де н ц и ја м а оп ш т е г по т р ош ачког п р а в а, у ко ји ма ра сте зна чај пот пу ног оба ве шта ва ња по тро ша ча пре не го што зак љу ч и уго в ор с а т р г ов цем, односно к р ед и т о р ом, Д и р ек т и в а у зна чај ној ме ри је по о ш т ри л а д у ж но с т к р е д и т о р а да по т р о ша ча о ба в е с т и о по је д и но с т и ма На кон пре го во ра из ме ђу Ко ми си је, Са ве та и Европ ског пар ла мен та ком про ми сно је при хва - ћен из нос од евра. N. Re ich et al, Уго вор о пре ко ра че њу по ра чу ну је из ри чит уго вор о кре ди ту ко јим кре ди тор по - т р о ш а ч у с т а в љ а н а р а с п о л а г а њ е с р ед с т в а ко ја н а д м а ш у ј у т р е н у т н о с т а њ е т е к у ћ е г р а ч у н а по тро ша ча. Ди рек ти ва бр. 2008/48/EC, чл. 3 ст. 1. т. (d). 54 N. Re ich et al, С т а н д а рд н е и н ф о р м а ц и је о б у х в а т а ј у н а р о ч и т о а) к а м а т н у с т о п у, ф и к с н у и л и в а р и - ја би л н у и л и о б е, з а јед но с по је д инос т им а о с в и м н ак н ад ам а у к ључ ен и м у у к у пн е т р ош ков е к р е д и т а з а п о т р о ш а ч а ; ( b) у к у п а н и з н о с к р е д и т а ; (c) е ф е к т и в н у к а м а т н у с т о п у ( у с л уч а ј у уго во ра о пре ко ра че њу по ра чу ну, односно у случају када се кредит мора отплатити на захтев или у ро ку од три ме се ца, др жа ве чла ни це мо гу од лу чи ти да не зах те ва ју да у огла су м о р а б ит и н ав е д е н а и е ф е к т и в н а к а м а т н а с т о п а ; (d ) т р а ја њ е у г ов ор а о к р ед ит у, к ад а је т о п ри ме н љи в о; (е) у с л у ч а ју к р е д ит а у вид у одложеног п л а ћ а њ а з а спе ц и фи ч не п р о и з в о де и л и ус л у г е, ц е н у з а г о т о в и н у и и з н о с е в е н т у а л н о г п р ед у ј м а ; (f ) т е у к у п а н и з н о с ко ји п о т р о ш ач т р е б а д а п л а т и и и з н о с м е с е ч н и х о б р о к а, к а д а је т о п р и м е њи в о. Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 4 ст Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 4 ст

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 у ве зи са уго во ром о кре ди ту, пре не го што га по тро шач за кљу чи. Сто га п р о п и с у је д у ж но с т к р е д и т о р а да по т р о ша ча бл а г о в р е ме но, п р е не г о ш т о с е о ба в е же у г о в о р ом о к р е д и т у и л и по н у дом к р е д и т а, и ма ју ћ и у ви д у же љ е и и нф ор ма ц и је ко је је до био од по т р о ша ча, п ру ж и м у све и нф ормац ије које су м у не о п ход не да у по р е д и р а з л и ч и т е по н у де с а ц и љ ем да до не с е од л у к у з а - сно ва ну на пра вим ин фор ма ци ја ма о то ме да ли ће за кљу чи ти уго вор о кред и т у. 57 Д и р е кт ив а т а к с а т и в но н а в о д и 19 в р с т а и н ф о р м а ц ија у в ез и с а ко - ји ма кре ди тор мо ра по тро ша чу да дâ бла го вре ме но оба ве ште ње. Joш је пре усва ја ња но ве Ди рек ти ве ис ти ца но у док три ни да је спо р но да ли би ра зу ман и па жљив по тро шач уоп ште био у мо гућ но сти да у пу ној ме ри раз у ме све ин фор ма ци је о ко ји ма га оба ве шта ва кре ди тор, има ју ћи у ви ду њи хо ву ко - л и ч и н у и с ло же но с т. 58 И н ф о р ма ц и је фи на н си ј ске п ри р о де с у р е дов но т а ко сло же не и обим не да иза зи ва ју тзв. ин фор ма ци о ну пре оп те ре ће ност (in forma tion ove r load ) код по тро ша ча. 59 Из овог раз ло га, да би се све те ин фор ма ци је по јед но с т а ви ле з а по т р о ш а ч а, Д и р ек т и в а је п р о п и с а л а о б р а з а ц Ев р оп ског оба ве ш т а в а њ а пот р ошача о с т а ндардн и м и нфор ма ц и ја ма к ре д и т а (Eu ro pe a n Stan dar di sed In forma tion Sheet ESIS ), ко ји је са став ни део Анек са II Ди рект и в е. О б р а з а ц Ев р оп ског о ба в е ш т а в а њ а т р е ба да бу де п р е дат по т р о ша ч у у п и са ном об л и к у и л и на д ру г ом т рај ном ме д и ју. 60 См и са о п р оп исив ањ а обрасца на ко јем по тро шач тре ба да бу де оба ве штен ни је са мо у по тре би ње го ве за шти те, већ и за шти те кре ди то ра: сма тра се да је кре ди тор ис пу нио сво ју д у ж но с т у р ед ног п р ед у г о в о р ног о ба в е ш т а в а њ а по т р о ша ча, а ко м у је сви х 19 в р с т а и нф о рм ац ија п р оп ис ан и х Д ир е к т и в о м с а о п ш т и о н а н а в е д е н о м обра сцу 61, од ко јих сва ка ко нај ве ћи зна чај има обавешт авањe по тро ша ча о е ф е кт и вној к ам а тној с т оп и. И нф о рм ац ији о е ф е к т и в ној к а м а т ној с т о п и у кон т ек с т у п реду г оворног обавеш тавања пот ро ша ча нај ве ћ и зна чај п ри да ва ла је и ста ра Ди рек ти ва бр. 87/102/EEC. Ефек тив на ка мат на сто па je де таљ но уре ђе на у но вој Ди рек ти ви. Про пи су је да је ефек тив на ка мат на сто па уку пан тро шак кре ди та ис ка зан на го ди шњем ни воу, ко ја се из ра чу на ва у скла ду са м ат ем ат и чко м ф о р м у л о м у т в р ђ е н о м у П р и л о г у I Д и р е к т и в е. 62 Но в и н у у у т врђи ва њу ефек т и в не ка мат не с то пе п ред с та в ља п ра ви ло ко је и ма за ц и љ да сп р е ч и да с е т р о ш ко ви к р е д и т а п р ед с т а в е к а о т р о ш ко ви од р ж а в а њ а ра ч у на, чи ме би се ство рио при вид да је кре дит по вољ ни ји. Сто га про пи су је Ди ректи ва да се у уку пан тро шак кре ди та ура чу на ва ју, те мо ра ју би ти узе ти у 57 Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 5 ст Вид. на при мер K. Ri e sen hu ber, Emi lia Miš će nić, No vo eu rop sko ure đe nje hi po te kar nih kre di ta, Ana li Prav nog fa kul - t e t a Un i v e r z i t e t a u Z e n i c i, 2015, , Д и р е к т и в а 2008/48/EC, чл. 5 ст N. Re ich et al, Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 19 ст

12 Др Ати ла И. Ду даш, Ра з в о ј п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у у г о в о р и м а... (стр ) обзир и при ли ком од ре ђи ва ња ефек тив не ка мат не сто пе, и трошкови управљања ра чу ном на ко јем су ви дљи ве и тран сак ци је упла та и по вла че ња тран ше к р е д и т а, т р о ш ко ви у по т р е б е с р ед с т а в а п л а ћ а њ а з а т р а н с а к ц и ју у п л а т а и з а по в ла че ње т ра н ше, ка о и сви д ру г и т ро ш ко ви ко ји се од но се на т ра н са к ц и је, осим ако отва ра ње ра чу на ни је оба ве зно и ако су тро шко ви ра чу на ја сно и за себ но ис ка за ни у уго во ру о кредиту, или у било ком другом уговору закључе ним са по тро ша чем. 63 Новину у Ди рек ти ви пред ста вља и ду жност пред у го вор ног са ве то ва - ња по т р о ша ча од с т р ане к р ед ит ор а, је р она н и је по с т о ја ла у сви м д р ж а в а ма ч л а н и ц а м а у в р ем е ус в ајањ а Д ир е кт ив е. 64 Д и р е к т и в а п р о п и с у је о б а в е з у др жа ва ма чла ни ца ма да обез бе де да кре ди то ри по тро ша чи ма пру же од го - в а р а ју ћ а о б ја ш њ е њ а с ц и љ ем да и х до в е д у у по ло ж ај ко ји и м омо г у ћу је да про цене да ли је пред ло же ни уго вор о кре ди ту при ла гођен њиховим потре - ба ма и фи на н си ј ској си т у а ц и ји. 65 Пр е ма т о ме, н и је до в ољ но с а мо о ба в е с т и- т и по т р о ша ча о и н ф о р ма ц ијама не опходн и м да донес е р аз у мн у одл ук у, в ећ је не о п ход но и с а в е т о в а т и г а. 66 У по гле д у до ме т а д у ж но с т и с а в е т о в а њ а по - тро ша ча, у док три ни је за у зет став да она об у хва та ду жност да се по тро ша чу об ја сни зна че ње ин фор ма ци ја у ве зи са ко ји ма по сто ји ду жност оба ве шта - ва ња пре ма чл. 5. ст. 1. Ди рек ти ве, бит на свој ства пред ло же ног кре дит ног про из во да и деј ства ко ја он мо же да има на имо ви ну по тро ша ча, укљу чу ју ћи по сле д и це ње г о ве доц ње у о т п ла т и к ре д и т а. 67 Д у ж нос т са ве т о ва ња об у х ва т а и обавезу кредитора да потрошачу дâ савет и у погледу других алтернатив - них кре дит них про из во да из своје понуде, који такође одговарају финансијским ци ље ви ма по тро ша ча и си ту а ци ји у ко јој се на ла зи, али не и оба ве зу да му ука же на кре дит не про из во де кон ку ре на та. 68 Нај о спо ра ва нију новину у Дирек ти ви у ве зи са пред у го вор ним ду жно - с т и м а к р е д и т о р а п р ед с т а в љ а у в о ђ е њ е н а че л а о д го в ор н ог к ре д и т и ра ња. У ко нач ној р е да к ц и ји т ек с т а Д и р ек т и в е, ч и ји је на ц р т у ов ом кон т ек с т у ви ше п у т а био ме њ а н 69, про пи са на је да ду жност др жа ва чла ни ца да обез бе де да к р е д и т о ри п р е з а к љу че њ а у г ов ор а о к р ед и т у п р о це не к р е д и т н у спо с о б но с т по тро ша ча на осно ву ин фор ма ци ја до би је них од по тро ша ча и, ка да је то по треб но, на осно ву ин фор ма ци ја до би је них уви дом у ре ле вант не ба зе по - да т а к а Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 19 ст N. Re ich et al, Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 5 ст Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, т. 27 Пре ам бу ле. 67 N. Re ich et al, N. Re ich et al, Вид. N. Re ich et al, Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 8 ст. 1.

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2018 У погле ду са др жи не уго во ра о кре ди ту, од ред бе но ве Директиве немају тај зна чај ко ји су има ле исто вет не од ред бе ста ре Ди рек ти ве, бу ду ћи да је те жи ште у новој Ди рек ти ви пре у сме ре но на пред у говор не дужно сти кре - д и т о р а. 71 И па к, од р ед б е Д и р ек т и в е о с а д р ж и н и у г о в о р а о к р е д и т у св а к а ко п р ед с т а в љ а ју њ ен нај в а ж н ији де о. К р ед ит ор је д у ж а н да у у г о в о ру де т а љ но уре ди сва пи та ња о ко ји ма по сто ји ње го ва ду жност пред у го вор ног оба ве - шта ва ња, а не ке и по себ но да кон кре ти зу је, као што је пра во по тро ша ча на од у ста нак од уго во ра, пра во на пре вре ме ну от пла ту кре ди та и пра во на рас кид уго во ра о кре ди ту. 72 Тр а д и ц и о н а л н о с е м е р ом з а ш т и т е п о т р о ш а ч а с м а т р а п и с а н а ф о р м а по тро шач ког уговора. Из овог разлога је претходна Директива бр. 87/102 / EEC п р о п и си в а л а п и с а н у ф о р м у у г о в о р а о по т р о ш ач ком к р ед и т у. 73 Ме ђут и м, в р е ме ном с е по к а з а ло д а о б а в е з н а п и с а н а ф о р м а у г о в о р а о к р е д и т у п р ед с т а в љ а ба ри је ру у п р е ко г р а н и ч ном к р е д и т ном по с ло в а њу, а по с е б но у з а к љу ч и в а њу у г о в о р а п р е ко и н т е р не т а. 74 Сто га је но вом Ди рек ти вом предви ђе но да се уго вор о кре ди ту мо же за кљу чи ти не са мо у пи са ном об ли ку већ и на сва ком дру гом трај ном ме ди ју. 75 Под т р ај н и м ме д и јем с е у Д и р ек т и ви под ра зу ме ва сва ко сред ство ко је омо гу ћа ва по тро ша чу да са чу ва ин фор ма - ци је ко је су му лич но на ме ње не та ко да му бу ду до ступ не за ка сни ју упо требу то ли ко д у го ко ли ко је по т реб но за свр ху ти х ин фор ма ци ја и ко је омо г у ћа ва не п ро ме њен п рик а з сач уван и х и нформац ија. 76 Према с т аву докт рине, овак во од ређење т рајног ме д и ја је до вољ но ш и р о ко, т а ко да об у х в а т а и е лек т р он ск у по шту, те би се мо гао за у зе ти став да се у скла ду са Ди рек ти вом уго вор о по тро шач ком кре ди ту мо же за кљу чи ти и пу тем е-меј ла. 77 По с е б на п ра ви ла су п р ед ви ђе на Д и р ек т и в ом и з а од у с т ана к од у г о в ора о кре ди ту. Пра ви ла се раз ли ку ју за ви сно од то га да ли је уго во ром о кре ди ту пред ви ђен рок за ис пу ње ње оба ве зе кре ди то ра или ни је. Од уго во ра о креди ту, у ко јем н и је од ре ђе н р ок з а и с п у ње ње о ба в е з е к р е д и т о р а, по т р о шач у сва ком тре нут ку мо же да од у ста не без оба ве зе пла ћа ња на кна де, осим ако је уго во ром утвр ђен от ка зни рок. Уко ли ко је пред ви ђен от ка зни рок, он не сме би ти ду жи од ме сец да на. 78 Од та квог уго во ра кре ди тор мо же да од у ста не са мо ако то пред ви ђа уго вор, при че му от ка зни рок не мо же би ти кра ћи од два ме с е ца. 79 Уко л и ко је у г о в о р ом т а ко п р ед ви ђе но, к р е д и т о р мо же да ус к р а т и 71 N. Re ich et al, Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 10 ст Д и р е к т и в а бр, 87/102/EEC, чл N. Re ich et al, Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 10 ст Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 3 ст. 1. т. (m). 77 N. Re ich et al, Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 13 ст Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 13 ст

14 Др Ати ла И. Ду даш, Ра з в о ј п р а в н е з а ш т и т е п о т р о ш а ч а у у г о в о р и м а... (стр ) по тро ша чу право на повлачење транше кредита, уколико за то постоје објект и в н и р а з ло зи. 80 У оста лим слу ча је ви ма, по тро шач мо же да од у ста не од уго во ра у ро ку од 14 ка лен дар ских да на без на во ђе ња раз ло га за од у ста нак. 81 У вре ме ка да је Д и р ект ив а б р. 87/102/ EEC усв о је н а, д ру г е д и р ек т ив е и з о бл ас т и п р а вне за шти те по тро ша ча су већ уре ди ле пра во по тро ша ча на од у ста нак од угово ра, упр кос то ме што су мно га на ци о нал на пра ва пред ви ђа ла та кво пра во по тро ша ча и у ве зи са уго во ром о кре ди ту. Сто га је би ло са свим ја сно да ће п р а в о по т р о ша ча на од у с т а на к од у г о в о р а би т и у р е ђе но но в ом Д и р ек т и в ом бр. 2008/48/EC. 82 По т р о шач одус т ана к од у г ов ора о с т в арује о бав еш т ав ањ ем кре ди то ра на на чин и у скла ду са ин фор ма ци ја ма ко је му је пру жио кре дит ор у ск ла д у с а св о јом д у ж но ш ћу п р ед у г о в ор ног о ба в еш т ав ањ а пот р ошача, пре ма чл. 10 ст. 2. Оба ве шта ва ње мо ра би ти да то у пи са ном об ли ку или на д ру г ом т р ај ном ме д и ју. 83 Је д и на о ба в е з а по т р о ша ча п ри о с т в а ри в а њу п р а в а на од у ста нак од уго во ра је да кре ди то ру вра ти глав ни цу кре ди та и ка ма ту на ту глав ни цу, од да на ис пла те кре ди та до да на вра ћа ња глав ни це. Ову оба ве зу по тро шач тре ба да из вр ши без од ла га ња, а нај ка сни је у ро ку од 30 да на ра чу на ју ћи од да на ка да је кре ди то ру по слао оба ве ште ње о од у стан ку од уго во ра. Ка ма та ко ју пла ћа по тро шач у слу ча ју од у станка одговара угово - ре ној ка ма ти. Осим пра ва на вра ћа ње глав ни це и ис пла те ка ма те за на ве де ни пе ри од, кре ди тор не ма пра во ни на ка кву дру гу на кна ду, осим на ис пла ће не а д м и н и с т р а т и в не н а к н а де и л и т а к с е ја в но п р а в не п рир оде које с е не мог у р е фу н д и р а т и. 84 По св ом деј с т ву, од у с т а н к у од у г ов о ра је в рло с л и чно п рав о пот р ошача на пре в ре м е н у о т п л а т у к ре д и т а. За јед нич ка цр та оба ин сти ту та је у то ме да по тро шач јед но стра ном во љом рас ки да уго вор о кре ди ту, у пр вом случа ју пре не го што му је кре дит ис пла ћен, или у вр ло крат ком ро ку на кон то га, док је пре вре ме на от пла та кре ди та за пра во рас кид уго во ра ка да је по тро шач већ су штин ски по чео да от пла ћу је кре дит. Ди рек тива омо гу ћа ва по трошачу да кре дит у пот пу но сти, или де лим и чн о, о тп л ат и п р е р ок а д ос п ећ а п ојед ин и х о б р ок а о тп л ат е, у б ил о ко м тре нут ку то ком тра ја ња кре дит ног од но са, при че му има пра во на сра змер - но сни же ње на кна да и тро шко ва ко је тре ба да пла ти кре ди то ру на осно ву уго во ра. Сни же ње об у хва та ка ма те и тро шко ве ко је би тре ба ло да пла ти за п р е о с т а л и период п р ем а у г ов ору о к р ед ит у. 85 У т ак в ом с л уч ају к р ед ит о р Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 13 ст Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 14 ст N. Re ich et al, Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 14 ст. 3. т. (а). 84 Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 14 ст. 3. т. (b). 85 Д и р е к т и в а бр. 2008/48/EC, чл. 16 ст. 1.