UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU TIJANA ŢIVKOVIĆ Sastav i struktura asambleje Ephemeroptera, Plecop

Транскрипт

1 UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU TIJANA ŢIVKOVIĆ Sastav i struktura asambleje Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera u reci Jošanici MASTER RAD Niš, 2017

2 UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Sastav i struktura asambleje Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera u reci Jošanici MASTER RAD Kandidat: Tijana Ţivković 218 Mentor: Dr Ana Savić Niš, 2017.

3 UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS DEPARTMENT OF BIOLOGY WITH ECOLOGY Composition and structure of Ephemeroptera, Plecoptera and Trichoptera assemblage at Jošanica River MASTER PAPER Candidate: Tijana Ţivković 218 Mentor: Dr Ana Savić Niš, 2017.

4 BIOGRAFIJA KANDIDATA Tijana Ţivković roċena je 3. februara godine u Nišu. Osnovnu školu Sreten Mladenović Mika u Nišu završava godine sa odliĉnim uspehom. Medicinsku školu, smer kozmetiĉki tehniĉar, u Nišu završava godine. Nakon srednje škole, godine, upisuje osnovne akademske studije na Prirodnomatematiĉkom fakultetu, Univerziteta u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava godine. Iste godine upisuje master akademske studije na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematiĉkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, smer Ekologija i zaštita prirode, koje završava godine.

5 ZAHVALNICA Srdačno se zahvaljujem na ukazanoj pomoći, strpljenju prilikom istraživanja i pisanja ovog rada svojoj mentorki dr Ana Savić. Posebno sam zahvalna svojim roditeljima, svom suprugu Marku i ćerki Eleni na ukazanom poverenju, strpljenju i požrtvovanju radi mog daljeg školovanja.

6 SAŢETAK U toku istraţivanja koja su sprovedena u toku 2016 i 2017 godine analizirana je zajednica makroinvertebrata na reci Jošanici. Ukupno je uzorkovano 3974 jedinki koje su svrstane u 30 familija u okviru 13 redova. U okviru zajednice makroinvertebrata preovladavaju familije iz reda Diptera kojih ima 7, a zatim Trichoptera kojih ima 4. Najveća paţnja je posvećena EPT famijama. U okviru njih, familija sa najvećim brojem jedinki je Baetidae sa 585 jedinki. Samo u toku prolećnog perioda prisutan je veći broj familija Ephemeroptera, dok u ostalim sezonama najveći broj ima grupa Trichoptera. Vrednost FBI (Familijarnog Biotickog Indeksa) u Jošaniĉkoj reci je 3.93 što je svrstava u vodu sa vrlo dobrim kalitetom, tj. pripada II klasi kvaliteta na godišnjem nivou. Ključne reči: makrozoobentos, Trichoptera, Ephemeroptera, Plecoptera, Margalef-ov indeks, Simpsonov indeks, Šenon-Vinerov indeks, FBI index

7 ABSTRACT Macroinvertebrate assemblage at river Jošanica was analyzed on sample of field data collected in 2016 and The total number of sampled individuals was 3974, from 30 families in 13 genera. The macroinvertebrate assemblage was dominated by families of order Diptera (7), followed by Trichoptera (4). The most intensively studied group included EPT families. The family with the greatest number of individuals was Baetidae (585 sampled specimens). Number of families in the spring period was dominated by Ephemeroptera, while in all other seasons the greatest number of recorded families was that of Trichoptera. Value of FBI (Familiar Biotic Index) in Jošanica River was 3.93, representing very good quality of water and II quality class at the annual level. Key words: makrozoobenthos, Trichoptera, Ephemeroptera, Plecoptera, Margalef index, Simpson s index, Shannon-Weaver index, FBI index

8 SADRŢAJ 1. UVOD Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera Dosadašnja istraživanja Diverzitet istraživanih grupa CILJEVI ISTRAŽIVANJA MATERIJAL I METODE Istraživani lokaliteti Uzorkovanje materijala Metode za analizu zajednice makroinvertebrata Identifikacija makroinvertebrata REZULTATI DISKUSIJA ZAKLJUČCI LITERATURA... 36

9 1. UVOD Najrasprostanjenija ţivotna sredina na planeti Zemlji je voda. Zauzima 2/3 površine Zemlje, odnosno 71 %. Od te površine samo 0,8 % pripada kopnenim vodama. Kopnene vode se mogu podeliti na podzemne i površinske. Površinske vode se, prema kretanju, dele na tekuće i stajaće (Simić i Simić, 2009). Tekuće vode su vode gde se vodena masa kreće u jednom pravcu niz nagib usled gravitacije i u njih se ubrajaju izvori, potoci i reke. Stajaće vode su vode gde ne postoji konstantno kretanje vodene mase, već samo talasi i struje i tu se ubrajaju jezera, bare, ritovi i moĉvare (Simić i Simić, 2009). Medju najznaĉajnijim tekućim vodama su reke, koje predstavljaju prirodne vodene tokove koji se kreću reĉnim koritom sa manje ili više precizno odreċenim obalama. Reke su bitna karika u hidrološkom ciklusu i igraju znaĉajnu ulogu u oblikovanju površinskih odlika Zemlje. Ĉak i na oĉigledno suve pustinjske oblasti u velikoj meri utiĉu reĉna kretanja, kad povremene poplave podignu obiĉno presahle vodene tokove. Reĉni tok odrţava se razlikom izmeċu pritoka i otoka vode. Reke se napajaju kopnenim oticanjem, podvodnim curenjem i vodama koje nastaju otapanjem snega i gleĉera. Direktne padavine donose samo neznatne koliĉine vode. Gubici reĉne vode nastaju zbog ceċenja kroz porozne i propustljive stene, šljunak ili pesak, zbog isparavanja i oticanja u okean. Koliĉina vode koja teĉe rekom naziva se protok, a meri se jedinicama zapremine (m 3, L) u jedinici vremena (s, min). Sliv jedne reke je skup svih vodenih tokova koji završavaju u toj reci. Razliĉiti slivovi razdvojeni su velikim planinama ili pustinjama (Simić i Simić, 2009). Od izvora do ušća menjaju se brzina toka, temperatura, tip dna i hemijski sastav vode. Prema tome, tok reke se moţe podeliti na tri dela: - gornji tok odlikuje ga jaka vodena struja, niska temperatura tokom cele godine, uglavnom stenovito i kamenito dno, voda je veoma prozraĉna i sa dosta rastvorenog kiseonika; u ovom delu reke ţive stenotermni organizmi sa dorzoventralno spljoštenim oblikom tela, specifiĉnim organima za priĉvršćivanje i drugim morfo-anatomskim i fiziološkim adaptacijama, odnosno ribe i razliĉite vrste beskiĉmenjaka (Simić i Simić, 2009); 2

10 - srednji tok karakterišu ga umerena vodena struja, umerena temperatura sa izraţenijim godišnjim varijacijama, šljunkovito i peskovito dno, voda je manje prozraĉna i sa manje kiseonika, a više ugljen-dioksida nego u gornjem toku; u ovom delu reke ţive euritermni organizmi koji mogu da se zarivaju u muljevitu podlogu i rasporeċuju se po dnu prema prirodi podloge, odnosno rakovi, mrene, vidre, ţabe, kornjaĉe (Simić i Simić, 2009); - donji tok odlikuju ga spora vodena struja, visoka temperatura koja se zimi spušta, peskovito i muljevito dno koga ĉini puno detritusa, mala prozraĉnost i, naroĉito leti, veoma malo kiseonika; zbog male brzine vode u ovom delu reke ţive jegulje i somovi, organizmi karakteristiĉni za stajaće vode (Simić i Simić, 2009). Biljne i ţivotinjske vrste koje se mogu naći u vodenim ekosistemima grupisane su u populacije i biocenoze, odnosno hidrobiocenoze. Svaka hidrobiocenoza ima karakteristiĉnu strukturu, koju odlikuje kvalitativni i kvantitativni sastav, vremenski i prostorni raspored vrsta koje ulaze u njen sastav kao i dinamiku svih ovih osobina. Svaka biocenoza takoċe poseduje i kompletnu trofiĉku strukturu. Nju ĉine: producenti, konzumenti i reducenti (Simić i Simić, 2009). U hidrobiocenoze spadaju: neuston (plutajući organizmi), plankton (lebdeći organizmi), nekton (plivajući organizmi) i bentos (organizmi koji naseljavaju dno). Ţivotinjski organizmi koji su veći od 0,5 mm ĉine zajednicu makrozoobentosa, koji deo ili ceo svoj ţivotni ciklus provedu vezani za dno (Simić i Simić, 2009). U vodenim ekosistemima javlja se sezonska dinamika u kvalitativnom i kvantitativnom sastavu vrsta u toku godine, koja je uslovljena ţivotnim ciklusima razliĉitih vrsta i promenljivim ekološkim uslovima (Grginĉević et al., 1998). Trend na kome instistiraju mnoge zemlje predstavlja analiza sastava zajednica makroinvertebrata zbog biološke procene. Kao najpouzdaniji od svih slatkovodnih organizama koji mogu da se koriste u biomonitoringu pokazao se makrozoobentos (Hellawell 1986, Bonada et al. 2006, Carter et al. 2006). OdreĊivanje kvaliteta vode moţe se vršiti na razliĉite naĉine. Kao jedan od najstarijih naĉina i veoma pouzdan pokazatelj ekološkog stanja i dinamike ekoloških uslova koristi se zajednica akvatiĉnih makroinvertebrata, koja datira još od poĉetka prošlog veka (Kolkwitz i 3

11 Marson), ali je njihova primena ostala nezapaţena sve do sedamdesetih godina jer su se dotadašnji monitoring programi oslanjali iskljuĉivo na hemijski i fiziĉki monitoring. Makroinvertebrate se koriste za procenu efekta antropogenog stresa vodenih ekosistema na svim nivoima biološke organizacije (Rosenberg i Resh, 1993). Na nivou organizma, promene u rastu i reprodukciji i stopi morfoloskih deformiteta su ocenjeni kao odgovor na povećano zagadjenje (Martinez et al., 2002). Akvatiĉni makroinvertebrati se sukcesivno menjaju u slatkovodnim ekosistemima i u razliĉitim metodama procene kvaliteta vode. Neke od njihovih osobina koje im to omogućavaju i praktiĉni razlozi za to su sledeći (Simić i Simić, 2009): o Predstavljaju ekološki diverzitetnu grupu organizama koja je široko rasprostranjena; o Poseduju mnogo sedentarnih formi; o Slabo su pokretni, što je veoma znaĉajno za prikaz uslova sredine na odreċenom delu reke; o Veći broj vrsta ima relativno dug ţivotni ciklus, ĉak 1-5 godina na nivou larve; o Taksonomija je dobro razvijena; o Uzorkovanje i posmatranje je jednostavno u odnosu na neke druge grupe ţivotinja; o Većina grupa je dobro prouĉena sa dostupnim kljuĉevima za identifikaciju i velikim brojem razvijenih metoda za analizu dobijenih podataka. Sve ubrzanijim industrijskim razvojem i urbanizacijom, u zajednicama makrozoobentosa, javljaju se i promene koje su uslovljene antropogenim faktorom, gde dolazi do smanjivanja prirodnih ekosistema i zagaċivanja istih. Na taj naĉin se u prirodne vodotokove ispušta velika koliĉina otpadnih voda prispelih iz raznih industrijskih postrojenja, kanalizacija, poljoprivrednih površina i sliĉno. Gornji tokovi u brdsko-planinskim podruĉjima su većim delom pošteċeni, a srednji i donji tokovi su vrlo ĉesto teško pogoċeni razliĉitim oblicima organskog i neorganskog zagaċenja (Simić i Simić, 2009). U zavisnosti od cilja istraţivanja, korišćenjem makroinvertebrata moţe se doći do raznih zakljuĉaka. Zajednice makroinvertebrata mogu da se koriste u odreċivanju kvaliteta vode, zatim utvrċivanju tipa zagaċenja, a isto tako i u merenju sekundarne produkcije. Insekatski redovi Trichoptera, Ephemeroptera i Plecoptera (Slika 1) predstavljaju grupe makroinvertebrata koje se najviše koriste u proceni kvaliteta vode (Wright et al., 2000). Trajanje larvenog stadijuma uglavnom je višestruko duţe od odraslog oblika koji ţivi od nekoliko dana do nekoliko meseci. Insekatske grupe su dominantne ili imaju znaĉajan udeo u kvantitativnoj kompoziciji makrozoobentosa (Ţivić, Marković i Brajković, 2002). 4

12 Slika 1a. Ephemeroptera Slika 1b. Plecoptera Slika 1c. Trichoptera (slike preuzete sa: Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera Iz grupe makroinvertebrata se izdvajaju tri reda insekata (Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera) koji se koriste u metodama biološke procene kvaliteta vode kao metriĉka osobina - EPT indeks, koja na pouzdan naĉin razdvaja zagaċene od ĉistih lokaliteta (Wallace, Grubaugh i Whiles 1996). Većina vrsta iz ove tri grupe je osetljiva na organsko zagaċenje što ih ĉini dobrim i pouzdanim indikatorima kvaliteta vode. Vaţna karakteristika Ephemeroptera su što ţive vrlo kratko a razlog je zakrţljali usni organ i zadrţavaju se uz vodu. Vrlo dobro su prilagoċene staništu, imaju spljošteno telo i nastavke na mestima gde postoji jaka struja vode. Postoji više od 300 razliĉitih vrsta u Evropi 5

13 i priliĉno teško se odreċuju. U toku ţivota se više puta presvlaĉe, a nakon poslednjeg presvlaĉenja je krilati oblik - subimago, koji se jos jednom presvlaĉi (Kerovec, 1986). Plecoptere se vrlo lako mogu prepoznati i razlikovati od drugih sliĉnih jedinki. Razlikuju se po nastavcima na kraju tela kojih ima dva, kandţama na nogama, stopalu izgraċenom od tri ĉlanaka. Najĉešće ţive ispod kamenja na dnu brzih tekućih, ĉistih voda. Mlade jedinke nemaju krila, dok odrasle jedinke imaju opnasta krila. Nakon poslednjeg presvaĉenja koje se dešava na kamenju ili bilju van vode je odrasla jedinka (Kerovec, 1986). Insekatski red Trichoptera spada u najviše korišćene grupe makroinvertebrata koje se koriste u proceni kvaliteta reĉne vode, zajedno sa redovima Ephemeroptera i Plecoptera (Wright et al., 2000). Zahvaljujući brojnim istraţivanjima, do sada je zabeleţeno vrsta u ovom redu. Najznaĉajnija karakteristika larvi Trichoptera je da grade 4 tipa kućica od dostupnog materijala radi povećanja teţine tela da bi se oduprle vodenoj struji (od šljunka, peska, biljnog materijala i materijala ţivotinjskog porekla ljušture mekušaca), zavisno od brzine strujanja vode (Dohet, 2002). TakoĊe, postoje i slobodnoţiveće vrste. Osteljive su na razliĉite tipove zagaċenja zbog slabe mobilnosti ali i zbog dugog ţivotnog ciklusa (Dohet, 2002). Stadijumi larve i lutke vezani su u potpunosti za vodenu sredinu. Prisutne su u svim slatkovodnim ekosistemima, dok neke naseljavaju i vode sa manjim ili većim salinitetom (de Moor i Ivanov, 2008). Trichoptere su najuĉestalije meċu slatkovodnim insektima (Mackay, 1984) i veoma su pogodne za monitoring, jer brzo reaguju na promene, dugo se razvijaju, ţive u vodama odreċenih kvaliteta i ekoloških odlika, a imaju i dobro poznat taksonomski status, rasprostranjenost i ekološke uslove staništa na kojima ţive (Uherkovich et al., 2007). Na dalje, jednostavna identifikacija ovih grupa olakšava primenu EPT indeksa. EPT indeks (Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera kao bioindikatori (EPT)), koji se koristi za odreċivanje kvaliteta vode na osnovu prisutnosti i brojnosti Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera kao bioindikatora u uzorku bentosne jedinice, na pouzdan naĉin razdvaja zagaċene od ĉistih lokaliteta (Wallace, Grubaugh i Whiles 1996). Većina vrsta iz ove tri grupe osetljiva je na organsko zagaċenje pa ih samim tim ĉini pouzdanim i korisnim indikatorima kvaliteta vode. Zato se pogoršanjem kvaliteta ţivotne sredine ukupan broj vrsta zabeleţenih u uzorku smanjuje. EPT indeksi prikazuju bogatstvo unutar insekatskih grupa, odnosno njihova brojnost raste sa rastom kvaliteta vode. TakoĊe, ovaj indeks vaţi za upotrebu na nivou familije (Plafkin et al., 1989) i jednak je ukupnom broju familija prisutnom unutar ova tri reda u uzorku. 6

14 Medju svim analiziranim indeksima, utvrdjeno je da je EPT visoko korelisan sa nekoliko ostalih indeksa, ukljuĉujući ETO (Ephemeroptera, Trichoptera, Odonata). ETO indeks nema referencu i jedino se upotrebljava za uporeċivanje tokom vremena za studiju istog lokaliteta. Ĉak štaviše, i ETO i EPT ukljuĉuju taksonomsko bogatstvo Ephemeroptera i Trichoptera i razlikuju se samo u jednoj grupi (Teodosijević, 2013) Dosadašnja istraživanja Na teritoriji Srbije istraţivanjem grupa Trichoptera, Ephemeroptera i Plecoptera bavili su se mnogi nauĉnici. Insekatski red Trichoptera prouĉavali su Strahinić et al. (1999a), Ţivić et al. (2000a, 2002a, 2002b, 2003, 2005a, 2005b, 2006a, 2006b, 2009a). Insekatski red Ephemeroptera prouĉavali su Filipović (1975, 1976), Marković i Mitrović-Tutundţić (1997) i Marković i Ţivić (2002). Insekatski red Plecoptera najviše je istraţivao Marković (1998a). Znaĉajan doprinos poznavanju ekologije, na podruĉju jugoistoĉne Srbije dali su Savić i saradnici (2013), gde je jednogodišnje istraţivanje uticaja sredinskih faktora na zajednice Trichoptera u reci Nišavi opravdalo korišćenje ovih insekata u bioindikatorske svrhe. Njihov diverzitet u basenu Juţne Morave prouĉavali su Ţivić, Marković & Brajković (2003) kada je otkriveno 12 novih vrsta, a njihovi podaci objavljeni 2006.godine ukazuju na to da na teritoriji Srbije postoji ukupno 186 vrsta Trichoptera. Na reci Nišavi su izvedena najobimnija istraţivanja zajednice makrozoobentosa. Savić (2012) je sprovela sistematiĉno istraţivanje makrozoobentosa reke Nišave na meseĉnom nivou. TakoĊe, detaljno je istraţivana struktura zajednice Ephemeroptera (Savić et al., 2011 i 2014), kao i mogućnost njihove primene kao bioindikatora ekološkog stanje reke Nišave (Savić et al., 2011). Dalje, prouĉavan je i sastav zajednice Trichoptera u odnosu na ekološke uslove u reci Nišavi (Savić et al., 2013). U slivu reke Nišave, na teritoriji grada Niša, istraţivana je dinamika zajednice makrozoobentosa (Aleksić, 2014), kao i taksonomska struktura (Vulić, 2014) i ekološke karakteristike (Vasov, 2014) zajednice Trichoptera. Istraţivanja makrozoobentosa u okviru brojnih hidrobioloških radova koji obuhvataju sliv Juţne Morave sprovedena su na reci Nišavi (Novaković, 2012; Ţivić et al., 2006; Marković et al., 2014; Protić et al., 2007). U manjem obimu istraţivane su pritoke reke Nišave. Todosijević (2013) je istraţivao sposobnost grupe EPT i familije Chironomidae u razdvajanju lokaliteta razliĉitog kvaliteta 7

15 vode na reci Nišavi i njenim pritokama Jermi, Temskoj i Visoĉici. Ţivić et al. (2005) su uradili detaljniju analizu strukture i dinamike zajednice makrozoobentosa na rekama Temskoj, Visoĉici i Dojkinaĉkoj reci, što predstavlja znaĉajan doprinos poznavanju biodiverziteta makroinvertebrata planinskih potoka i reka. Prouĉavan je makrozoobentos reke Visoĉice i Temske (Ţivić et al., 2005), a takoċe i reke Toplice (Ţivić et al., 2001). U toku i godine, prouĉavan je kvalitativni sastav zajednica akvatiĉnih makroinvertebrata desne pritoke Zapadne Morave, Golijske Moravice (Đikanović et al., 2008) Diverzitet istraživanih grupa Jedna od najreprezentativnijih insekatskih grupa u bentosnim zajednicama predstavlja grupa Trichoptera. Ova grupa naseljava razliĉite tipove staništa i obuhvata više trofiĉkih nivoa. Insekatski red Trichoptera u Srbiji broji 208 vrsta, ali su istraţivanja ovog reda do sada sprovedena na malom podruĉju naše zemlje, pa se zato moţe pretpostaviti da je diverzitet u Srbiji mnogo veći od registrovanih 208 vrsta (Petrović, 2014). Grupa Plecoptera broji 91 vrstu, dok grupa Ephemeroptera broji 85 vrsta (Petrović, 2014). Juţna Morava je, prema dosadašnjim istraţivanjima, centar diverziteta vrsta iz grupa Plecoptera i Ephemeroptera, dok je Zapadna Morava centar diverziteta vrsta iz grupe Trichoptera (Petrović, 2014). 8

16 2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA Jedan od ciljeva ovog istraţivanja je bio da se odredi sastav i struktura zajednice makroinvertebrata na istraţivanim lokalitetima. Posebno paţnja je poklonjena grupama Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera. TakoĊe je fokus rada bio u odreċivanju dela ukupne makroinvertebratske zajednice koji ĉine ove tri grupe. Jedan od ciljeva je bio da odredimo kvalitet vode koristeći FBI i diverzitet zajednice makroinvertebrata. 9

17 3. MATERIJAL I METODE 3.1. Istraživani lokaliteti Reka Jošanica - Jošanička banja Banja Jošanica nalazi se u istoimenom selu u severozapadnom delu sokobanjske kotline, na padinama planine Bukovik. Udaljena je od Soko Banje 16 km (Slika 3). Jošaniĉka banja i njena okolina bogate su šumama i zelenilom, mnogobrojnim vodotokovima i izvorima termalne vode. U ovom mestu nalazi se Jošaniĉka reka, na kojoj se nalaze istraţivani lokaliteti (Slika 4). Sama voda ove reke nije termalna (Slika 2). Termomineralni izvori su preteţno locirani na oko 50 m od leve obale Jošaniĉke reke. Slika 2. Reka Jošanica (Foto: Ana Marković) 10

18 Slika 3. Geografski poloţaj reke Jošanice (Izvor: Slika 4. Karta istraţivanog podruĉja (Izvor: 11

19 3.2. Uzorkovanje materijala Istraţivanja su obavljena na tri lokaliteta duţ reke Jošanice u Jošaniĉkoj banji. Uzorkovanje je vršeno sezonski u toku i godine. Makrozoobentos je uzorkovan korišćenjem kick net mreţe sa kvadratnim okvirom 35x35cm (Slika 5.). Na svakom lokalitetu mreţa je bacana tri puta pa je materijal objedinjen u jedan uzorak. Odmah nakon uzorkovanja, u svaku kesu ja stavljana etiketa sa nazivom lokaliteta, podruĉjem i datumom, ispisanim grafitnom olovkom. Organizmi su konzervirani u 75% alkoholu zatim uzorci odneti u laboratoriju i ĉuvani par dana do ispiranja, trebljenja, sortiranja i identifikacije. Slika 5. Uzorkovanje makroinvertebrata Ispiranje se vrši tako što ceo uzorak iz kese prabacimo u sito sa većim okcima dijametra 2,25mm, ispod kojeg stavljamo sito sa sitnijim okcima, dijametra 0,5mm. Zatim se uzorak ispira vodom, pri ĉemu se vodi raĉuna da se ispere zasebno i prisutan kamen, hidrofite ili ostaci kopnene vegetacije kao i sama kesa gde je ĉuvan uzorak odreċenog lokaliteta. Trebljenje materijala (Slika 6.) se vrši tako što isprane uzorke prebacujemo u plitke posude i pristupamo trebljenju, tako što se pincetama odvaja ţivi od neţivog materijala. Izdvojeni organizmi se stavljaju u staklene boce (Slika 7.), gde su konzervirani alkoholom gde se ĉuvaju do trenutka determinacije. Pri tom svaku boĉicu je potrebno etiketirati uz pomoć papirića na kome je grafitnom olovkom ispisan naziv lokaliteta i datum uzorkovanja. 12

20 Slika 6. Trebljenje makroinverterbrata Slika 7. Uzorak makroinvertebrata 3.3. Metode za analizu zajednice makroinvertebrata Za odreċivanje kvaliteta vode korišćeni su razliĉiti biotiĉki indeksi: 1. Familijarni biotički indeks, FBI (Family Biotic Index), koji na osnovu prisutnih familija akvatiĉnih organizama moţe da proceni kvalitet površinskih voda. gde χ i predstavlja broj jedinki unutar taksona, t i toleranciju taksona na zagaċenje, n ukupan broj organizama u uzorku. Vrednosti indeksa se kreću od 0 do 10 (Tabela 1.), pri ĉemu veće vrednosti ukazuju na veći stepen organskog zagaċenja (Hauer et al., 2007). 13

21 Tabela 1. Vrednosti familijarnog biotiĉkog indeksa za odreċene klase kvaliteta vode po Hilsenhoff-u (1988) FBI Kvalitet vode 0,00-3,75 Odliĉna 3,76-4,25 Vrlo dobra 4,26-5,00 Dobra 5,01-5,75 Proseĉna 5,76-6,50 Proseĉno loša 6,51-7,25 Loša 7,26-10,00 Veoma loša 2. Margalef-ov indeks (Margalefs index (d)), koji se koristi za odreċivanje bogatstva vrsta; gde je S broj vrsta na uzorkovanom podruĉju, a N broj jedinki na uzorkovanom podruĉju 3. Simpson-ov indeks raznolikosti (Simpsons dominance index (D)), koji se koristi za odreċivanje raznolikosti organizama u dva i više akvatiĉnih ekosistema. gde n predstavlja broj jedinki datog taksona, dok N predstavlja ukupan broj jedinki svih prisutnih taksona na datom lokalitetu. Vrednost Simpson-ovog indeksa ukazuje na verovatnoću da dve nasumiĉno uzorkovane individue pripadaju istoj vrsti (Karadţić et al.,2009). Što je veći indeks raznolikosti (D) nekog biotopa, to su povoljniji uslovi u tom biotopu. 14

22 4. Šenon-Vinerov indeks (H), koji odreċuje raznovrsnost u zajednici. Najbolji je za poreċenje jer je relativno nezavistan od veliĉine uzorka. gde ρ i predstavlja odnos broja jedinki taksona i, i ukupnog broja svih vrsta (R). Veće vrednosti Shannon-ovog indeksa ukazuju na veći broj vrsta u odnosu na broj jedinki u posmatranoj zajednici (Karadţić et al., 2009) Identifikacija makroinvertebrata Identifikacija makroinvertebrata (Slika 8.) se vrši tako što se svaka jedinka pojedinaĉno prebaci iz boĉice u petrijevu šolju, gde smo prethodno sipali nekoliko kapi alkohola, da ne bi došlo do sušenja jedinke. Zatim petrijevu šolju postavimo pod lupu. Pomoću kljuĉa za determinaciju odredimo taksonomsku pripadnost. Determinacija je vršena do nivoa familije. Slika 8. Determinacija makroinvertebrata 15

23 Makroinvertebrate su identifikovane upotrebom kljuĉeva za identifikaciju za svaku grupu posebno. Prikupljeni materijal je posmatran pomoću binokularne lupe Leica MZ 16A Stereomicroscope sa kamerom Leica DFC320 Digital Camera i mikroskopa Leica System Microscope DM2500 sa digitalnom kamerom Leica DFC490 Digital Camera. Za identifikaciju Trichoptera korišćeni su kljuĉevi prema Wallace et al. (1990) i Edington i Hildrew (1995). Uzorkovan materijal Ephemeroptera identifikovan je pomoću kljuĉeva ĉiji su autori Belfiore (1983) i Elliott et al. (1988), dok su za identifikaciju Plecoptera upotrebljeni kljuĉevi prema Hynes - u (1967) i Zwick - u (2004). 16

24 4. REZULTATI Sezonskim istraţivanjem zajednice makroinvertebrata Jošaniĉke reke u periodu od novembra godine do maja godine, utvrċeno je prisustvo 30 familija i 3974 jedinki u okviru sledećih redova: Basommatophora, Architaenioglossa, Neotaenioglossa, Trichoptera, Ephemeroptera, Veneroida, Diptera, Coleoptera, Odonata, Amphipoda, Isopoda, Heteroptera i Arhynchobdellidae (Tabela 2., 3., 4.). Familije sa najvećom abudancom su Gammaridae sa 2797 jedinki a zatim i Baetidae sa 585 jedinki. Grupe sa najvećim diverzitetom su Diptera i Trichoptera. 17

25 Tabela 2. Zajednica makroinvertebrata Jošaniĉke reke u jesenjem periodu. Lokalitet Banja Jošanica Datum Godina Red Familija Broj jedinki uzorak Basommatophora Lymnaeidae 13 uzorak Basommatophora Planorbidae 3 uzorak Veneroida Sphaeriidae 18 uzorak Arhynchobdellidae Hirudidae 2 uzorak Arhynchobdellidae Erpobdellidae 2 uzorak Amphipoda Gammaridae 484 uzorak Trichoptera Hydropsychiidae 5 uzorak Trichoptera Hydroptilidae 2 uzorak Odonata Coenagrionidae 3 uzorak Coleoptera Dytiscidae 5 uzorak Diptera Anthomyidae 1 uzorak Isopoda Asellidae 1 uzorak Amphipoda Gammaridae 192 uzorak Arhynchobdellidae Hirudidae 6 uzorak Arhynchobdellidae Erpobdellidae 2 uzorak Basommatophora Planorbidae 11 uzorak Basommatophora Lymnaeidae 2 uzorak Veneroida Sphaeriidae 10 uzorak Ephemeroptera Ephemeridae 1 uzorak Trichoptera Leptoceridae 2 uzorak Coleoptera Dytiscidae 7 18

26 uzorak Diptera Tabanidae 1 uzorak Diptera Anthomyidae 1 uzorak Diptera Stratiomydae 1 uzorak Amphipoda Gammaridae 347 uzorak Arhynchobdellidae Hirudidae 18 uzorak Veneroida Sphaeriidae 18 uzorak Basommatophora Planorbidae 49 uzorak Basommatophora Lymnaeidae 2 uzorak Trichoptera Leptoceridae 2 uzorak Trichoptera kućica 8 uzorak Coleoptera Dytiscidae 18 uzorak Odonata Cordulegasteridae 1 uzorak Ephemeroptera Baetidae 8 Tabela 3. Zajednica makroinvertebrata Jošaniĉke reke u zimskom periodu. Lokalitet Banja Jošanica Datum Godina Red Familija Broj jedinki uzorak Amphipoda Gammaridae 520 uzorak Arhynchobdellidae Hirudidae 20 uzorak Veneroida Sphaeriidae 5 uzorak Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 uzorak Basommatophora Planorbidae 3 uzorak Trichoptera Leptoceridae 1 19

27 uzorak Trichoptera Hydropsychiidae 9 uzorak Trichoptera kućica 5 uzorak Trichoptera Rhyacophilidae 1 uzorak Ephemeroptera Baetidae 24 uzorak Odonata Cordulegasteridae 1 uzorak Diptera Tabanidae 3 uzorak Diptera Simuliidae 5 uzorak Diptera Chironomidae 1 uzorak Heteroptera Nepidae 1 Uzorak Amphipoda Gammaridae 168 Uzorak Ephemeroptera Baetidae 145 Uzorak Basommatophora Planorbidae 19 Uzorak Basommatophora Lymaeidae 1 Uzorak Architaenioglossa Valvatidae 1 Uzorak Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 Uzorak Veneroida Sphaeriidae 6 Uzorak Diptera Tipulidae 1 Uzorak Arhynchobdellidae Hirudidae 6 Uzorak Trichoptera Hydropsychiidae 10 Uzorak Trichoptera Leptoceridae 2 Uzorak Trichoptera kućica 5 Uzorak Diptera Chironomidae 6 Uzorak Odonata Coenagrionidae 1 Uzorak Coleoptera Elmidae 1 20

28 Uzorak Amphipoda Gammaridae 113 Uzorak Ephemeroptera Baetidae 154 Uzorak Basommatophora Planorbidae 4 Uzorak Basommatophora Lymaeidae 2 Uzorak Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 Uzorak Architaenioglossa Valvatidae 1 Uzorak Diptera Tabanidae 2 Uzorak Diptera Simuliidae 16 Uzorak Trichoptera kućica 4 Uzorak Trichoptera Leptoceridae 2 Uzorak Trichoptera Hydropsychiidae 6 Uzorak Arhynchobdellidae Hirudidae 9 Uzorak Veneroida Sphaeriidae 3 Uzorak Diptera Chironomidae 8 Uzorak Coleoptera Psephenidae 2 Tabela 4. Zajednica makroinvertebrata Jošaniĉke reke u prolećnom periodu Lokalitet Banja Jošanica Datum Godina Red Familija Broj jedinki uzorak Arhynchobdellidae Erpobdellidae 8 uzorak Amphipoda Gammaridae 213 uzorak Ephemeroptera Baetidae 110 uzorak Ephemeroptera Ephemeridae 1 21

29 uzorak Ephemeroptera Heptageniidae 2 uzorak Diptera Tabanidae 2 uzorak Diptera Tipulidae 1 uzorak Trichoptera Hydroptillidae 1 uzorak Basommatophora Planorbidae 2 uzorak Veneroida Sphaeriidae 4 uzorak Diptera Psychodidae 1 uzorak Coleoptera 1 uzorak Oligochaeta 10 uzorak Amphipoda Gammaridae 361 uzorak Arhynchobdellidae Erpobdellidae 23 uzorak Odonata Libellulidae 2 uzorak Ephemeroptera Baetidae 73 uzorak Diptera Simuliidae 21 uzorak Diptera Tabanidae 5 uzorak Basommatophora Planorbidae 5 uzorak Basommatophora Lymaeidae 4 uzorak Veneroida Sphaeriidae 33 uzorak Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 uzorak Trichoptera kućice 4 uzorak Trichoptera Hydropsychiidae 5 uzorak Trichoptera Hydroptilidae 1 uzorak Amphipoda Gammaridae

30 uzorak Ephemeroptera Baetidae 71 uzorak Arhynchobdellidae Erpobdellidae 12 uzorak Trichoptera kućice 5 uzorak Trichoptera Hydropsychiidae 5 uzorak Trichoptera Hydroptilidae 1 uzorak Diptera Tabanidae 1 uzorak Diptera Simuliidae 38 uzorak Coleoptera 2 uzorak Basommatophora Planorbidae 7 uzorak Veneroida Sphaeriidae 21 uzorak Neotaenioglossa Hydrobiidae 2 uzorak Heteroptera Nepidae 1 Gammaridae Planorbidae Sphaeridae Dytiscidae Hirudidae Lymneidae Baetidae Hydropsychidae Leptoceridae Erpobdellidae Coenagrionidae Hydroptilidae Slika 9. Zastupljenost jedinki u okviru familija zajednice makroinvertebrata na lokalitetu Jošaniĉka reka za period jesen 23

31 Gammaridae Baetidae Hirudidae Planorbidae Hydropsychidae Simuliidae Chironomidae Sphaeridae Leptoceridae Tabanidae Lymneidae Slika 10. Zastupljenost jedinki u okviru familija zajednice makroinvertebrata na lokalitetu Jošaniĉka reka za period zima Gammaridae Baetidae Simuliidae Sphaeridae Erpobdelidae Planorbidae Hydropsychidae Tabanidae Lymneidae Hydrobiidae Hydroptilidae Slika 11. Zastupljenost jedinki u okviru familija zajednice makroinvertebrata na lokalitetu Jošaniĉka reka za period proleće Sprovedeno istraţivanje reke Jošanice je obuhvatilo period od novembra 2016.godine do maja godine. Na godišnjem nivou, najzastupljeniji red je Aphipoda, familija Gammaridae (Tabela 5.), sa ukupno pronaċenih 2797 jedinki. 24

32 Tabela 5. Zajednica makroinvertebrata Jošaniĉke reke na godišnjem nivou. Red Familija Broj jedinki Basommatophora Lymnaeidae 24 Planorbidae 103 Architaenioglossa Valvatidae 2 Neotaenioglossa Hydrobiidae 6 Trichoptera Hydropsychidae 40 Leptoceridae 9 Rhyacophillidae 1 Hydroptillidae 5 kućice 31 Ephemeroptera Ephemeridae 2 Baetidae 585 Heptageniidae 2 Veneroida Sphaeridae 118 Diptera Tabanidae 14 Anthomyidae 2 Statiomyidae 1 Simuliidae 80 Tipulidae 2 Chironomidae 15 Psychodidae 1 Coleoptera Dytiscidae 30 Elmidae 1 Psephenidae 1 Odonata Libellulidae 2 Coenagrionidae 4 Cordulegasteridae 2 Amphipoda Gammaridae 2797 Isopoda Asellidae 1 Heteroptera Nepidae 1 Arhynchobdellidae Erpobdellidae 47 Hirudidae 61 Oligocheta 10 25

33 Amphipoda Ephemeroptera Basommatophora Veneroida Diptera Arhynchobdellidae Trichoptera Coleoptera Odonata Neotaenioglossa Heteroptera Slika 12. Zastupljenost jedinki u okviru reda zajednice makroinvertebrata na lokalitetu Jošaniĉka banja na godišnjem nivou Red Trichoptera Ostali redovi iz uzoraka Jošaničke reke Slika 13. Zastupljenost individua reda Trichoptera kojih ima 55 u odnosu na individue ostalih redova iz uzoraka Jošaniĉke reke 26

34 Red Ephemeroptera Ostali redovi iz uzoraka Jošaničke reke Slika 14. Zastupljenost individua reda Ephemeroptera kojih ima 589 u odnosu na individue ostalih redova iz uzoraka Jošaniĉke reke Red Pleoptera Ostali redovi iz uzoraka Jošaničke reke Slika 15. Zastupljenost individuaa reda Plecoptera kojih ima 0 u odnosu na individue ostalih redova iz uzoraka Jošaniĉke reke 27

35 Tabela 6. Indeksi diverziteta u zajednici makroinvertebrata Jošaniĉke reke za period jeseni. Familija Broj pi pi 2 ln pi Pi ln pi individua Lymnaeidae 17 0,014 0, ,27-0,06 Planorbidae 63 0,051 0, ,98-0,15 Hydropsychidae 5 0,004 0, ,52-0,02 Hydroptilidae 2 0,002 0, ,21-0,01 Leptoceridae 4 0,003 0, ,81-0,02 Ephemeridae 1 0,0008 0, ,13-0,01 Baetidae 8 0,006 0, ,12-0,03 Sphaeriidae 46 0,037 0, ,3-0,12 Tabanidae 1 0,0008 0, ,13-0,01 Anthomyidae 2 0,002 0, ,21-0,01 Statiomydae 1 0,0008 0, ,13-0,01 Dytiscidae 30 0,024 0, ,73-0,09 Asellidae 1 0,0008 0, ,13-0,01 Gammaridae ,826 0, ,19-0,16 Coenagrionidae 3 0,002 0, ,21-0,01 Cordulegasteridae 1 0,0008 0, ,13-0,01 Hirudidae 26 0,021 0, ,86-0,08 Erpobdellidae 4 0,003 0, ,81-0,02 SUMA ,999 0, ,87-0,83 Margalef-ov indeks=2,39 Simpson-ov indeks=1,45 H=0,83 Ukupan broj jedinki pronaċen na svim lokalitetima u jesenjem aspektu je Obuhvataju 18 familija. Najzastupljenija meċu njima je familija Gammaridae sa 1023 jedinki. 28

36 Tabela 7. Indeksi diverziteta u zajednici makroinvertebrata Jošaniĉke reke za period zime. Familija Broj pi pi 2 ln pi Pi ln pi individua Lymnaeidae 3 0,0023 0, ,07-0,01 Planorbidae 26 0,0202 0, ,90-0,08 Valvatidae 2 0,0015 0, ,50-0,01 Hydrobiidae 3 0,0023 0, ,07-0,01 Hydropsychidae 25 0,0194 0, ,94-0,08 Leptoceridae 5 0,0039 0, ,55-0,02 Rhyacophilidae 1 0,0008 0, ,13-0,006 Baetidae 323 0,2512 0, ,38-0,35 Sphaeriidae 14 0,0109 0, ,52-0,05 Tabanidae 5 0,0039 0, ,55-0,02 Simuliidae 21 0,0163 0, ,12-0,07 Tipulidae 1 0,0008 0, ,13-0,006 Chironomidae 15 0,0117 0, ,45-0,05 Elmidae 1 0,0008 0, ,13-0,006 Psephenidae 2 0,0015 0, ,50-0,01 Coenagrionidae 1 0,0008 0, ,13-0,006 Cordulegasteridae 1 0,0008 0, ,13-0,006 Gammaridae 801 0,6229 0, ,47-0,3 Nepidae 1 0,0008 0, ,13-0,006 Hirudidae 35 0,0272 0, ,60-0,1 SUMA , ,4-1,196 Margalefov index=2,65 Simpsonov index=2,21 H=1,196 Ukupan broj jedinki pronaċen na svim lokalitetima u zimskom aspektu je 1286 i obuhvataju 20 familija. 29

37 Tabela 8. Indeksi diverziteta u zajednici makroinvertebrata Jošaniĉke reke za period proleća. Familija Broj pi pi 2 ln pi Pi ln pi individua Lymnaeidae 4 0,0028 0, ,88-0,016 Planorbidae 14 0,0097 0, ,64-0,045 Hydrobiidae 3 0,0021 0, ,17-0,013 Hydropsychidae 10 0,007 0, ,96-0,035 Hydroptilidae 3 0,0021 0, ,17-0,013 Ephemeridae 1 0,0007 0, ,26-0,005 Baetidae 254 0,1768 0, ,73-0,306 Heptageniidae 2 0,0014 0, ,57-0,009 Sphaeriidae 58 0,0404 0, ,21-0,13 Tabanidae 8 0,0056 0, ,18-0,029 Simuliidae 59 0,0411 0, ,19-0,131 Tipulidae 1 0,0007 0, ,26-0,005 Psychodidae 1 0,0007 0, ,26-0,005 Libellulidae 2 0,0014 0, ,57-0,009 Gammaridae 973 0,6771 0, ,39-0,264 Nepidae 1 0,0007 0, ,26-0,005 Erpobdellidae 43 0,0299 0, ,51-0,105 SUMA ,0002 0, ,21-1,125 Margalef-ov index=2,2 Simpson-ov index=2,02 H=1,125 Ukupan broj jedinki pronaċen na svim lokalitetima u prolećnom aspektu je 1437 u okviru 17 familija. 30

38 Tabela 9. Indeksi diverziteta u zajednici makroinvertebrata Jošaniĉke reke za celu godinu. Familija Broj pi pi 2 ln pi Pi ln pi individua Lymnaeidae 24 0,006 0, ,12-0,031 Planorbidae 103 0,026 0, ,65-0,095 Valvatidae 2 0,0005 0, ,60-0,004 Hydrobiidae 6 0,001 0, ,91-0,007 Hydropsychidae 40 0,010 0,0001-4,60-0,046 Leptoceridae 9 0,002 0, ,21-0,012 Rhyacophilidae 1 0,0002 0, ,52-0,002 Hydroptilidae 5 0,001 0, ,90-0,007 Ephereridae 2 0,0005 0, ,60-0,004 Baetidae 585 0,148 0, ,91-0,283 Heptageniidae 2 0,0005 0, ,60-0,004 Sphaeriidae 118 0,0298 0, ,51-0,105 Tabanidae 14 0,003 0, ,81-0,017 Anthomyidae 2 0,0005 0, ,60-0,004 Statiomydae 1 0,0002 0, ,52-0,002 Simuliidae 80 0,020 0,0004-3,91-0,078 Tipulidae 2 0,0005 0, ,60-0,004 Chironomidae 15 0,004 0, ,52-0,022 Psychodidae 1 0,0002 0, ,52-0,002 Dytiscidae 30 0,008 0, ,83-0,039 Elimidae 1 0,0002 0, ,52-0,002 Psephenidae 1 0,0002 0, ,52-0,002 Libellulidae 2 0,0005 0, ,60-0,004 Coenagrionidae 4 0,001 0, ,91-0,007 Cordulegateridae 2 0,0005 0, ,60-0,004 Gammaridae ,706 0, ,35-0,247 Asellidae 1 0,0002 0, ,52 0,002 Nepidae 2 0,0005 0, ,60 0,004 31

39 Erpobdellidae 47 0,012 0, ,42 0,053 Hirudidae 61 0,015 0, ,20-0,063 SUMA ,998 0, ,68-1,156 Margalef-ov index= 3,50 Simpson-ov index=1,91 H=1,156 Najveću vrednost Šenonov indeks diverziteta ima u zimskom periodu (Tabela 7), u odnosu na prolećni (Tabela 8) i jesenji period (Tabela 6). Šenonov indeks diverziteta za celu godinu iznosi 1,156 (Tabela 9). Vrednost Family Biotic Index-a u Jošaniĉkoj reci na godisnjem nivou je 3,94. Kvalitet vode prema tabeli ( Tabela 1), vrlo dobar, odnosno pripada II klasi. Rezultati indeksa ne variraju znatno po sezonama, takoċe pripadaju II klasi vode sa razliĉitim vrednostima. Za period jesen iznosi 3,78. Smenom godišnjih doba vrednost indeksa raste, gde za zimski period iznosi 3,92 a za prolećni 4,10. 32

40 5. DISKUSIJA Kao što se vidi sa slike 9, u jesenjem periodu najzastupljenija je familija Gammaridae. Medju EPT familijama istice se familija Baetidae a za njom i Hydropsychidae. Ukupan broj EPT familija je 5. Tri pripadaju Trichopterama, dve Ephemeropterama. U jesenjem periodu nije konstatovana nijedna jedinka Plecoptera. Ako uporedimo sa vodotokovima sliĉne veliĉine kao sto su termalni izvori Niške banje i termalni izvori Soko Banje, gde iz master rada Jovanović (2017.) vidimo da je na godišnjem nivou prisutno 9 familija sa 799 jedinki. Najveću abudancu ima familija Lymnaeidae. Termalni izvor Soko Banje na kome je radila Milica Aleksić (2016.), broji 12 familija sa 219 jedinke. U proleće, jesen, zimu preovladavaju familije Physidae i Lymnaeidae dok u letnjem asprektu Physidae i Succineidae. Termalni izvori imaju mnogo manji broj familija sto nije slucaj u Jošaniĉkoj reci, prisutno je 30 familija sa 3974 jedinki. U zimskom period (Slika 10), isto kao u jesenjem dominiraju brojnišću predstavnici familije Gammaridae. Medju EPT familijama po zastupljenosti se izdvaja familija Baetidae. U zimskom periodu je konstatovana u okviru Trichoptera kao i u jesenjem periodu - 3 familije. Od Ephemeroptera konstatovana je samo jedna familija. Ukupan broj EPT familija je manji nego u jesenjem periodu. Medjutim, situacija je drugaĉija ako se uporede Šenonov indeks diverziteta. On je veći u toku zime nego u jesen. To mozemo tumaĉiti ĉinjenicom da je ovaj deo reke pod uticajem termalne vode, a u izvesnom pogledu to se moţe tumaĉiti kao zagadjenje. Ili, drugaĉije reĉeno, zajednica makroinvertebrata postaje uniformnija kada je temperatura veća. To je stoga što veći deo EPT vrsta preferira vodu sa niţim temperaturama. To moţemo potvrditi ako uporedimo sa rezultatima istraţivanja termalnih izvora Niške banje i Soko Banje. Moţemo uoĉiti da sa porastom temperature dolazi do smanjenja diverziteta, javlja se mali broj familija, kao i broj vrsta se znatno smanjuje. Brojnost jedinki, kao diverzitet su najviši u jesenjem i letnjem periodu, dok se on znatno smanjuje u zimskom i prolećnom periodu. U prolećnom periodu (Slika 11) što se tiĉe zastupljenosti ona ide više u korist grupi Ephemeroptera kao i u predhodne dve sezone. Ostaje dominantna grupa Gammaridae, ali znaĉajan udeo imaju i grupe Baetidae. Ukupan broj EPT vrsta je ponovo pet, i isti je kao u jesenjem i zimskom periodu. Jedino u prolećnom periodu prisutan je veći broj familija Ephemeroptera nego Trichoptera, dok se u termalnim izvorima ne javljaju jedinke ovih redova. Gledano na godišnjem nivou, sa slike 12,13 i 14 se vidi da veći procenat u ukupnom uzorku, po broju jedinki ima grupa Ephemeroptera u odnosu na grupu Trichoptera. U toku celog perioda istraţivanja nije ulovljena nijedna jedinka Plecoptera (Slika 15). To nam potvrċuje da je ova grupa najosetljivija na zagadjenje, u ovom sliĉaju termalno zagadjenje. Kvalitet vode se menja po sezonama tako da su vrednosti indeksa najniţe za jesenji period, a nešto više za zimski i polećni period. To ne utiĉe na promenu klase vode, u svim 33

41 periodima kao i na godišnjem nivou, je vrlo dobrog kvaliteta. Za razliku od pomenutih termalnih izvora gde su vrednosti ovog indeksa znatno veće i pripadaju kalasi vode sa proseĉno losim i lošim kvalitetom, a pomenuti izvori su gotovo bez antropogenog uticaja, moţemo zakljuĉiti da FBI indeks nije pogodno primenjivati u termalnim vodama. 34

42 6. ZAKLJUČCI Analizom strukture makrozoobentosne zajednice Jošaniĉke reke tokom i godine utvrċeno je sledeće: U okviru zajednice makroinvertebrata utvrċeno je prisustvo 3974 jedinki. UtvrĊeno je prisustvo 30 familija u okviru sledećih redova: Basommatophora, Architaenioglossa, Neotaenioglossa, Trichoptera, Ephemeroptera, Veneroida, Diptera, Coleoptera, Odonata, Amphipoda, Isopoda, Heteroptera i Arhynchobdellidae. U okviru zajednice makroinvertebrata preovladavaju familije iz reda Diptera kojih ima 7, a zatim Trichoptera kojih ima 4. Familija sa najvećom abudancom je Gammaridae sa 2797 jedinki, a zatim Baetidae sa 585 jedinki, dok su ostale familije su zastupljene u znatno manjem broju. U jesenjem, zimskom i prolećnom periodu medju EPT familijama znaĉajno se po brojnosti istiĉe familija Baetidae. Samo u toku prolećnog perioda prisutan je veći broj familija Ephemeroptera, dok u ostalim sezonama najveći broj ima grupa Trichoptera. Vrednost FBI u Jošaniĉkoj reci je 3.93 što je svrstava u vodu sa vrlo dobrim kalitetom, tj. pripada II klasi kvaliteta na godišnjem nivou. U jesenjem periodu vrednost indeksa je 3,78, dok u zimskom periodu iznosi 3,92. Sa dolaskom proleća dolazi do neznatnog uvećanja indeksa koji iznosi 4,10, sto ne utiĉe na promenu klase vode, takoċe pripada II klasi. 35

43 7. LITERATURA Aleksić, B. 2014: Prostorna i sezonska dinamika zajednice makrozoobentosa na teritoriji grada Niša. Master thesis. Prirodno-matematiĉki fakultet, Univerzitet u Nišu. Niš. Belfiore, C. 1983: Efemerotteri (Ephemeroptera), 113 pp. In: Ruffo S. (Ed.) Guide per il riconoscimento delle specie animali delle acque interne Italiane, 24. Consiglio nazionale delle richerche, Roma. Bonada, N.; Rieradevall, M. Prat, N. & Resh, V. H Benthic macroinvertebrate assemblages and macrohabitat connectivity in mediterranean-climate streams of northern California. Journal of the North American Benthological Society 25: Carter, J. L.; Resh, V. H.; Rosenberg, D. M. & Reynolds, T. B Biomonitoring in North American rivers: a comparison of methods used for benthic macroinvertebrates in Canada and the United States. Pages in G. Ziglio, M. Siligardi, and G. Flaim (editors). Biological monitoring of rivers. John Wiley and Sons, West Sussex, UK Đikanović, V., Jakovĉev-Todorović, D., Nikolić, V., Paunović, M. & Cakić, P Qualitative composition of communities of aquatic macroinvertebrates along the course of the Golijska Moravica River (West-Central Serbia). Archives of Biological Sciences, 60 (1): De Moor, F.C. & Ivanov, V.D., 2008: Global diversity of caddisflies (Trichoptera: Insecta) in freshwater. Hydrobiologia, 595: Dohet, A., 2002: Are caddisflies an ideal group for the biological assessment of water quality in streams? Nova Supplementa Entomologica, 15: Edington, J. M., Hildrew, A. G. 1995: A revised key to the caseless caddis larvae of the British isles (with notes on their ecology). Freshwater Biological Association, Scientific publication, 53, Ambleside. Elliot, J. M., Humpesch, U. H., Macan, T. T. 1988: Larvae of the British Ephemeroptera: A Key with Ecological Notes. Freshwater Biological Association, Scientific Publication, 49, Ambleside. Filipović, D Fauna ephemeroptera SR Srbije. Zbornik radova o entomofauni SR Srbije 1, SANU, Beograd, Filipović, D Istorijat prouĉavanja Ephemeroptera (Insecta) u našoj zemlji i rezultati dosadašnjih ispitivanja u Srbiji. Arhiv bioloških nauka, 28 (1-2): Hauer, F. R., Hill, W. R. 2007: Methods in stream ecology, 2nd ed., Academic Press Elsevier, Amsterdam. 36

44 Grginĉević, M.& Pujin, V. 1998: Grginĉević, M., Pujin, V., 1998: Hidrobiologija: Priruĉnik za studente i poslediplomce - 3. dopunjeno i preraċeno izdanje. Ekološki pokret grada Novog Sada. Novi Sad. Hauer, F. R., Hill, W. R. 2007: Methods in stream ecology, 2nd ed., Academic Press Elsevier, Amsterdam. Hellawell, J. M Biological indicators of freshwater pollution and enviromental management. Elsevier Applied Science Publishers, New Yoek, 546 pp. Hynes, H. B. 1967: A key to the adults and nymphs of the British Stoneflies (Plecoptera). Freshwater Biological Association, Scientific Publication, 17, Ambleside. Karadţić, B., Marinković, S., 2009: Kvantitativna ekologija. Institut za biološka istraţivanja Siniša Stanković,Beograd. Kerovec M., 1986: Priruĉnik za upoznavanje beskralješnjaka naših potoka i rijeka. SNL, Zagreb. Mackay, R.J., 1984: Life history patterns of Hydropsyche bronata and Hydropsyche morosa (Trichoptera: Hydropsychidae) in Summer-Warm Rivers of Southern Ontario. Can. J. Zool., 62: Marković, V., Tomović, J., Ilić, M., Kraĉun-Kolarević, M., Novaković, B., Paunović, M., Nikolić, V. 2014: Distribution of the species of Theodoxus Montfort, 1810 (Gastropoda: Neritidae) in Serbia: an Overview. Acta zoologica bulgarica, 66(4): Marković Z. 1998a. Fauna Plecoptera izvora i izvorišta borskog podruĉja. VI nauĉnostruĉni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti ţivotne sredine, Zbornik radova " Naša ekološka istina", Marković, Z. & Mitrović-Tutundţić, V Fauna Ehemeroptera izvorišta Dubašnice. V nauĉno-struĉni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti ţivotne sredine, Zbornik radova "Naša ekološka istina", Marković, Z. & Ţivić, I Fauna of Ephemeroptera in running waters of West Serbia. Archives of Biological Sciences. 54 (3-4): Novaković, B. 2012: Indicative Ecological Status Assessment of Juţna Morava River based on Aquatic Macroinvertebrates. Water Research and Management, 2(4): Plafkin, J. L.; Barbour, M. T.; Porter, K. D.; Gross, S. K. & Hughes, R. M Rapid bioassessment protocols for use in streams and rivers. EPA/444/ Environmental Protection Agency, Washington, D.C.,USA. 37

45 Protić, Lj., Ţivić, I. 2007: New data on water bugs (Heteroptera) in Serbia. Acta entomologica serbica, 12(2): Resh, V. H. & Jackson J. K Rapid assessment approaches to biomonitorg using benthic macroinvertebrates. Freshwater Biomonitoring and Benthic Macroinvertebrates (Eds D.M. Rosenberg and V.H. Resh), pp Chapman & Hall, New York. Rosenberg, D. M Freshwater biomonitoring and Chironomidae. Aquatic Ecology 26: doi: /BF Savić, A. 2012: Ekološka analiza zajednice makrozoobentosa reke Nišave. PhD thesis. Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu. Beograd. Savić, A., RanĊelović, V., Branković, S., Krpo-Ćetković, J. 2011: Mayfly (Insecta: Ephemeroptera) community structure as an indicator of the ecological status of the Nišava river (Central Balkan Peninsula). Aquatic Ecosystem Health & Management, 14:3, Savić, A., RanĊelović, V., ĐorĊević, M., Karadţić, B., Đokić, M., Krpo-Ćetković, J. 2013: The influence of environmental factors on the structure of caddisfly (Trichoptera) assemblage in the Nišava River (Central Balkan Peninsula). Knowledge and Management of Aquatic Ecosystems, 409, 03. Savić, A., Randjelović, V., Kro-Ćetković, J. 2014: Seasonal variability in community structure and habitat selection of mayflies (Ephmeroptera) in the Nišava river (Serbia). Biology & Biological Equipment, 24(2): Simić, V., Simić, S. 2009: Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). Prirodnomatematiĉki fakultet, Univerzitet u Kragujevcu; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kragujevac; Beograd. Strahinjić, I., Marković, Z. & Brajković, M. 1999a. Prilog poznavanju faune Trichoptera (Insecta) Puste reke. VII nauĉno-struĉni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti ţivotne sredine, Zbornik radova " Ekološka istina", Todosijević, I. 2013: Indikatorska sposobnost dve grupe makrozoobentosa za procenu kvaliteta vode sliva reke Nišave. Master thesis. Prirodno-matematiĉki fakultet, Univerzitet u Nišu. Niš. Uherkovich, A., Kuĉinić, M. & Previšić, A., 2007: Protokol za praćenje vrsta i populacija tulara (Trichoptera) rijeke Drave i pritoka. U: Purger, J.J., ed.: Priruĉnik za istraţivanje bioraznolikosti duţ rijeke Drave. Sveuĉilište u Peĉuhu, Pecs Vasov, I. 2014: Ekološke karakteristike zajednice Trichoptera na teritoriji grada Niša. Master thesis. Prirodno-matematiĉki fakultet, Univerzitet u Nišu. Niš. 38