Tržišne mogućnosti za upotrebu alternativnih goriva u fabrikama cementa u zemljama EU Procena pokretača i prepreka za povećanje zamene fosilnih goriva

Транскрипт

1 Tržišne mogućnosti za upotrebu alternativnih goriva u fabrikama cementa u zemljama EU Procena pokretača i prepreka za povećanje zamene fosilnih goriva u tri članice EU: Grčkoj, Poljskoj i Nemačkoj Maj godine 1

2 Sadržaj Rezime za rukovodstvo 3 Uvod 4 Studije slučaja 8 Grčka 9 Poljska 15 Nemačka 21 Zaključci 27 Aneksi 33 Aneks A: Reference 34 Aneks B: Lista skraćenica 36 Aneks C: Informacije 37 2

3 Kratak pregled Situacija: Evropska Komisija (EK) ima za cilj da istakne tehnički izvodljive opcije i poboljša potencijal rada na procesu od otpada do energije u EU. Jedna od opcija jeste koprocesuiranje otpada u industriji cementa. EK planira da izda Saopštenje o ovoj opciji u drugoj polovini godine. Zašto ova studija: CEMBUREAU uviđa da ne razumeju svi koristi od koprocesuiranja. Zato se koprocesuiranje ne uzima uvek kao održiva opcija u kreiranju politike i može se desiti da ne bude adekvatno obuhvaćena u Saopštenju EK o otpadu do energije. Ova studija je izvedena da bi se bolje razumelo koprocesuiranje otpada u fabrikama cementa kao opcija od otpada do energije. Namera nije bila da se daju preporuke vlastima i drugim interesnim grupama. Pristup: Da bi se uzele u obzir razlike između zemalja članica EU, sprovedene su tri studije slučaja kao pokazatelj različitih nivoa zrelosti kada se radi o upravljanju otpadom i obimom koprocesuiranja. Studije slučaja su urađene za Grčku, Poljsku i Nemačku. Fokus je na sledeća tri elementa: (a) ukupan potencijal, (b) koristi i (c) prepreke i pokretači koprocesuiranja otpada u fabrikama cementa. Ključni nalazi > Ova studija je pokazala da se koprocesuiranje u kružnim pećima za cement široko primenjuje u celoj EU ali i da je potencijal za dalji razvoj još uvek veliki. > Ima više nego dovoljno odgovarajućeg otpada za koprocesuiranje. Razvijena infrastruktura skupljanja, razdvajanja i obrade otpada obavezna je da poveća unos alternativnih goriva u industriju cementa. > Tri studije slučaja za Grčku, Poljsku i Nemačku pokazale su da postoje velike razlike između zemalja članica što se tiče statusa i perspektive koprocesuiranja. > Nacionalne vlasti imaju ključnu ulogu u stvaranju pravih uslova za koprocesuiranje. Iako postoje odgovarajuće regulative EK za upravljanje otpadom, nivo njihovog poštovanja značajno varira u raznim zemljama. U Nemačkoj i Poljskoj ispunjena je većina uslova a obim zamene se stalno povećava. U slučaju Grčke, obrada je ograničena zbog političkih pitanja o upravljanju otpadom kao i manjoj spremnosti da vlast i javnost plate napredniju obradu otpada. > Povećan obim koprocesuiranja u zemljama članicama može doprineti i prevazilaženju izazova kao što su klimatske promene, upravljanje otpadom i trošenje fosilnih goriva koristeći principe cirkularne ekonomije. > Nema tehničkih ograničenja u fabrikama cementa za povećanje udela alternativnih goriva sa 36% na 95% širom EU. Ako se ovo postigne, mogu se uštedeti troškovi za dodatna postrojenja za proces od otpada do energije i do 15,6 milijardi evra i izbeći emisije 41 miliona tona CO 2 godišnje. > Uz zamenu fosilnog goriva, i do 5% primarnih sirovina u klinkeru može biti zamenjeno mineralnim pepelom koji se nalazi u gorivu dobijenom od otpada što štedi sirovine i sprečava odlaganje 1,4 miliona tone mineralnog pepela na deponije. > Povećanje korišćenja alternativnog goriva zahteva investicije u industriju cementa. Ovi troškovi se mogu pokriti naknadom za odlaganje otpada. Međutim, spremnost i sposobnost da se plati napredna obrada otpada varira od zemlje do zemlje i većinom, zavisi od ekonomske situacije. > Distorzija tržišta otežava dalji unos alternativnih goriva u određene zemlje članice kao što su uključivanje/isključivanje cene ugljenika za različite opcije dobijanja energije i razmatranje subvencija za biomasu u proizvodnji energije. 3

4 Uvod Evropska Komisija ima za cilj isticanje tehnički izvodljivih opcija i poboljšanje potencijala obrade otpada za dobijanje energije u EU. > Paket energetske unije (1) 1, donet 2015, ovlašćuje Evropsku Komisiju da usvoji Saopštenje o od otpada do energije (ODE) 2 tokom godine sa ciljem da: Istraži sinergiju između politike energetske efikasnosti, politike efikasnosti izvora i cirkularne ekonomije. > Da bi podržala Saopštenje, EK je izvela studiju sa sledećim ciljevima: (a) da analizira sadašnju upotrebu toka otpada u EU-28; (b) da proceni dostupne ODE tehnologije i moguće inovacije za unapređenje ODE radnih operacija. Ova studija analizira mogućnosti koprocesuiranja otpada u pećima za spaljivanje u cementarama kao opciju za ODE. > Koprocesuiranje otpada u pećima za spaljivanje u cementarama doprinosi rešenju tri glavna problema sa kojima se EU trenutno suočava: Ublažiti klimatske promene Alternativna goriva su jedan od glavnih podsticaja za smanjenje CO 2 u industriji cementa. Prema IEA (2), upotreba alternativnih goriva smanjuje emisiju CO 2 za 0,75 gigatona u celom svetu što doprinosi redukciji emisije gasova staklene bašte do godine; Unapređeno upravljanje otpadom Koprocesuiranje otpada može smanjiti njegovu količinu na deponijama i efikasno iskoristiti energetski sadržaj otpada što se uklapa u hijerarhiju upravljanja otpadom u EU; Postići cirkularnu ekonomiju Minerali iz otpada se nalaze u proizvodu fabrika cementa i ne moraju se odlagati na deponije što je često slučaj kada se otpad spaljuje. Štaviše, zamena sirovih mineralnih materijala predstavlja efikasnu opciju. > CEMBUREAU uviđa da ne razumeju svi koristi od koprocesuiranja. Stoga, koprocesuiranje se ne uzima uvek kao održiva opcija u kreiranju politike i može se desiti da ne bude adekvatno obuhvaćena u Saopštenju EK o od otpada do energije. > Ova studija ima za cilj da poveća razumevanje dajući činjenice kao dokaze o preprekama i pokretačima koprocesuiranja otpada u fabrikama cementa. 1 Lista referenci se može naći u Aneksu A 2 Aneks B sadrži listu svih upotrebljenih skraćenica 4

5 Dobijanje energije i spaljivanje se koriste tek kada druge opcije obrade otpada, na višoj lestvici u hijerarhiji otpada, nisu moguće ili dostupne ali su, uvek, bolje rešenje od deponija. > Saopštenje o ODE se, pre svega, bavi iskorišćavanjem otpada čiji se nastanak ne može sprečiti, upotrebiti ili reciklirati (ili gde nema dovoljno kapaciteta) na najbolji način : Tri glavne ODE opcije u EU jesu koprocesuiranje otpada u rotacionim pećima u cementarama, spaljivanje sa proizvodnjom energije (R1) i spaljivanje bez proizvodnje energije (odlaganje; D10); Da bi se unapredilo dobijanje energije i materijala i u koprocesuiranju i u spaljivanju otpada, moraće se otkloniti prepreke kao što su društvene, ekonomske, tehničke, ekološke, infrastrukturne i političke. Najveći prioritet Najmanji prioritet Hijerarhija upravljanja otpadom u EU PREVENCIJA 1 Smanjiti na minimum količinu otpada PONOVNA UPOTREBA 2 Ponovo iskoristiti sav otpad u potpunosti RECIKLAŽA 3 Sačuvati sirovine i energiju kroz reciklažu DOBIJANJE 4 Energija se može dobiti iz sagorljivog otpada ODLAGANJE 5 Kada se iscrpe sva druga sredstva ili načini upotrebe, odložiti otpad na deponiju Koprocesuiranje otpada u rotacionim pećima za cement jeste jedna od opcija dobijanja energije. Pomaže industriji cementa da smanji potrošnju fosilnog goriva i smanji uticaj na okolinu. > Koprocesuiranje podrazumeva istovremeno dobijanje energije i reciklažu mineralnih izvora ukoliko se koriste alternativna goriva umesto primarnih fosilnih u rotacionim pećima za cement odnosno klinker: Tradicionalni izvori energije u pravljenju klinkera jesu fosilna goriva kao ugalj, lignit, naftni koks, nafta. U koprocesuiranju otpada, oni su zamenjeni fosilnim gorivima od otpada i biomasom otpada a zajedno se nazivaju alternativna goriva. > Zbog visokih temperatura i dugotrajnog procesa, uništavanje goriva od otpada veoma je efikasno i kompletno. > Razlika u odnosu na spaljivanje jeste u tome što minerali u gorivu od otpada postaju deo proizvoda (klinker): Neorganske komponente goriva od otpada ( pepeo ) raspadaju se i postaju sastavni deo klinkera kao minerali, menjajući primarne sirovine što je ujedno i reciklaža ovog dela otpada; Povrh svega, mnoga postrojenja koriste specifičan mineralni otpad kao zamenu za primarne sirovine; Oko 5% materijala koji se koriste za proizvodnju krajnjeg proizvoda (klinkera) može se zameniti na ovaj način (3). 5

6 Industrija cementa je koprocesuirala skoro 10 miliona tona otpada godine. Ipak, većina obnovljene energije u EU potiče iz peći za spaljivanje. > Po izveštaju Eurostata, od godine, 29% otpada napravljenog u EU odloženo je na deponije (osim otpada glavnih minerala) a od 13% je dobijena energija. (4) > Veliki deo dobijene energije potiče iz posebnih peći za spaljivanje dok je ostatak dobijen koprocesuiranjem u rotacionim pećima u cementarama. > Evropska industrija cementa je odgovorna za 9% celokupne dobijene (obnovljene) energije u EU godine. (3,4) > Industrija cementa EU ukupno je koprocesuirala više od 9,7 miliona tona otpada godine što je bilo dovoljno da se zameni 36% potrošnje fosilnih goriva. (3) > Primeri iz Nemačke, Poljske i drugih zemalja EU pokazuju da je dalje povećanje ovog tempa zamene, možda i do 95%, tehnološki i ekonomski izvodljivo. Ponovna upotreba i reciklaža (51%) Odlaganje na deponije (29%) Spaljivanje/obnova energije (R1) (13%) Spaljivanje/odlaganje (D10) (5%) Zasipanje (0%) Obrada otpada u EU-28, goldine (osim glavnog mineralnog otpada) Obnovljena energija u EU-28, godine Posebno spaljivanje Koprocesuiranje u rotacionim pećima za cement Cilj studije je da pruži činjenične dokaze za koprocesuiranje otpada u fabrikama cementa i protiv koprocesuiranja Izvedene su tri studije slučaja da bi se skupili dokazi za odgovor na sledeća tri suštinska pitanja: Koje su prepreke za veći nivo zamene fosilnih goriva i ko su zainteresovane strane koje utiču na to? Koji su to povoljni uslovi za povećanu upotrebu alternativnih goriva u sektoru? Zašto je koprocesuiranje dobra opcija za upravljanje otpadom i kako može da doprinese ambicijama politike klime i cirkularne ekonomije u EU? Nalazi ove studije namenjeni su, pre svega, da daju opcije za ODE studiji Evropske Komisije. Ovo bi trebalo da osigura pravo razumevanje koprocesuiranja otpada u rotacionim pećima za cement i biće dobro razmotreno u Saopštenju. 6

7 U ovoj studiji slučaja može se naći pet vrsta prepreka za povećanu upotrebu alternativnih goriva u proizvodnji cementa. Očekivane prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Na šta utiče? - Dostupnost odgovarajućeg otpada Infrastrukturna - Troškovi logistike - Upravljanje deponijom (implementacija zabrane deponija, troškovi održavanja deponija) - Postrojenja za predtretman otpada moraju da obezbede konsistenciju dobijenih goriva - Stav vlasti i javnosti prema koprocesuiranju - Peći (D10) i postrojenja ODE (R1) nisu regulisane u EU ETS Politička/društvena - Doprinos u Tarifama i druge privilegije za energiju dobijenu od biomase Ekonomska Tehnička Zaštita okoline - Globalne investicije: zamena fosilnih goriva zahteva velike investicije CAPEX-a u neophodna postrojenja; proračun dobijanja alternativnih goriva iz otpada mora dati dodatnu vrednost - Spremnost društva da plati: visoki troškovi održavanja deponija mogu stimulisati alternativne metode upravljanja otpadom; međutim, društvo mora biti ekonomski sposobno i voljno da plati - Industrija cementa mora biti tehnički spremna da poveća upotrebu goriva dobijenog iz otpada - Nivoi emisije N 2 O - Percepcija javnosti o nekontrolisanim emisijama iz upotrebe alternativnih goriva Podelili smo koristi od povećane upotrebe alternativnih goriva na četiri aspekta. Metodologija je objašnjena ispod. > Koristi u smislu gore pomenutih aspekata prikazane su u studiji slučaja na nivou EU za sadašnji, očekivani i najviši nivo zamene fosilnog goriva. Aspekt Očekivane koristi od korišćenja alternativnih goriva Metodologija koristi i proračuna 7

8 Ušteda fosilnih goriva Korist od upravljanja otpadom Smanjenje emisije CO 2 Izbegnuti kapaciteti za spaljivanje i investicije - Prikazano u tonama ušteđenog fosilnog goriva sa ugljem kao zamenom (niža grejna vrednost 26 GJ/t) - Prikazano u tonama prerađenog otpada - Prema Protokolu za CO 2 iz cementa (5), ušteda gasova staklene bašte Upotrebom alternativnih goriva i sirovina izračunata je kao razlika između bruto (uključujući AG) i neto (bez AG) upotrebu. Emisije biomase nisu formalno istražene i o njima se izveštava odvojeno. Prosečan intenzitet ugljenika u fosilnim gorivima, korišćen u ovoj studiji, izveden je iz gornjeg teksta i iznosi 93,5 kgco 2 /GJ - Ukupna ušteda CO 2 (u milionima tona) računa se koristeći intenzitet ugljenika u fosilnim gorivima i ukupnu dobit od goriva iz otpada (pretpostavljajući da nemaju ugljenik); nisu uračunate izbegnute emisije metana iz deponija - Prikazano u smislu broja izbegnutih ukupnih investicija i investicija u prosečna postrojenja za ODE - Pretpostavlja se da postrojenja za ODE sagore 150 kilotona otpada godišnje - Raspon investicija je procenjen između 0,55 i 1 milion EUR/kilotona godišnjeg kapaciteta, prosečni troškovi su procenjeni na 0,78 miliona EUR/kilotona godišnjeg kapaciteta 8

9 Studije slučaja Izabrane su tri studije slučaja na osnovu stepena kompletnosti u smislu upravljanja otpadom i upotrebe goriva od otpada. Grčka Poljska Nemačka Progresivno tržište upravljanja otpadom sa rastućim potencijalom za veću upotrebu alternativnih goriva Trižte upravljanja otpadom koje se brzo razvija, sa nivoom zamene goriva iznad prosečnog Veoma razvijeno tržište upravljanja otpadom sa veoma visokim prosekom zamene goriva Započinje Razvija se Sazreva Zrelost sistema upravljanja otpadom 9

10 Studija slučaja 1: Grčka 1. Industrija cementa Grčka industrija cementa ima veoma visok stepen proizvodnje po glavi stanovnika i veliki deo klinkera proizvedenog u Grčkoj izvozi se van EU. Nivo proizvodnje se opet povećava od godine uprkos stalnom padu BDP-a. > Grčka cementara Titan jeste najveći proizvođač u lokalnoj industriji cementa i sedište ove kompanije je u Grčkoj. Ima tri fabrike u Grčkoj i vodi fabrike u Egiptu, Severnoj Americi, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi. > LafargeHolcim (2 fabrike) i Italcementi (1 fabrika) jesu su ostali proizvođači cementa u Grčkoj. > Najveći deo grčkog cementa i klinkera se izvozi (68% godine). Šalje se većinom u Severnu Afriku. (1) Kao rezultat, Grčka ima veoma veliku proizvodnju po glavi stanovnika (504 kg/glava stanovnika godine) (2,3) Posle višegodišnjeg pada u proizvodnji, ova industrija se dobro oporavlja od godine uprkos stalnom smanjenju BDP-a Grčke. Proizvodnja klinkera godine Grčka proizvodnja cementa sa izvezenim klinkerom i BDP Miliona tona kg/glava stanovnika hiljade EUR Miliona tona Grčka Poljska Nemačka EU27 Ukupna proizvodnja klinkera * uključujući cement i izvezeni klinker Proizvodnja klinkera po glavi stanovnika BDP po glavi stanovnika (hiljade EUR) Proizvodnja cementa Izvoz klinkera i cementa 2. Upotreba goriva od otpada Sadašnji nivo zamene u Grčkoj veoma je nizak. Međutim, ako bude dostupan odgovarajući materijal i unapredi se proces dobijanja dozvole, ovaj sektor je spreman da približi nivo zamene proseku u EU. > Od godine, nivo upotrebe goriva od otpada u Grčkoj je bio veoma nizak, u proseku između 6 i 7% (u poređenju sa prosekom u EU od 36%) (4) zbog: ograničene dostupnosti odgovarajućeg materijala; nesigurnog i dugog procesa dobijanja dozvole za koprocesuiranje > Međutim, otklonjena je prepreka za investicije i povećanu upotrebu alternativnih goriva od otpada, bar za jedan deo grčke industrije cementa: Na osnovu razgovora sa ekspertom grčke industrije cementa, jedna fabrika već postiže preko 20% zamene ovaj sektor bi trebalo da bude spreman za povećanje nivoa zamene do 30% u kratkom vremenskom periodu, ako se ostale prepreke ublaže Nivo zamene alternativnog goriva godine Nivo zamene godine Nivo zamene u jednoj od grčkih fabrika Planirana moguća zamena u industriji 10 Grčka Prosek u EU Poljska Nemačka

11 3. Politika upravljanja otpadom Vlast planira da značajno poveća nivo recikliranja i smanji odlaganje na deponije. Opcije za dobijanje energije imaju sekundarnu ulogu u upravljanju otpadom u Grčkoj. > Godine 2015, Grčka je predstavila svoj novi Nacionalni plan za upravljanje otpadom čiji je cilj: Smanjenje otpada koji se napravi po glavi stanovnika, priprema više od 50% čvrstog komunalnog otpada (ČKO) za ponovnu upotrebu i ograničenje odlaganje na deponije na maksimalnih 30% ukupnog otpada. > Dobijanje energije smatralo se dopunskom opcijom pošto se iscrpe druge opcije: Proizvodnja goriva od otpada (GO) i goriva od čvrstog otpada (GČO) nije se smatrala pogodnom opcijom obrade otpada jer se taj materijal treba reciklirati po planu; Smatra se da upotreba goriva od otpada ima veliki uticaj na okolinu; Ne pravi se razlika između koprocesuiranja u rotacionim pećima za cement i drugih načina za dobijanje energije. (8) > Implementacija Nacionalnog plana suočava se sa brojnim preprekama: Ekonomske Grčka, trenutno u ekonomskoj krizi, imaće problema u primeni naprednijih metoda obrade otpada od odlaganja na deponije (kao dobijanje energije ili reciklaža) jer su takve primene skupe. Sa druge strane, koprocesuiranje bi moglo pomoći u olakšavanju ovog tereta; Administrativne odgovornost nacionalnog i regionalnog upravljanja otpadom deli se na razna ministarstva što stvara poteškoće za samu implementaciju ovog plana; Logističke i infrastrukturne Grčki geografski položaj sa mnogo ostrva otežava efikasno skupljanje i obradu otpada; Stav lokalnih zainteresovanih strana lokalno stanovništvo, često, ima stav nije u mom dvorištu što komplikuje pravljenje novih higijenskih deponija. U kombinaciji sa nedovoljnim kapacitetima deponija, rezultat je nelegalno odlaganje otpada. 11

12 4. Upravljanje otpadom Grčka je napredovala poslednjih 10 godina, promovišući više recikliranja i smanjujući broj nelegalnih deponija. Međutim, njeno upravljanje otpadom je još uvek nerazvijeno i većina otpada se, i dalje, odlaže na deponije ili se ne čuva ispravno. > Od godine, 86% ukupnog otpada* odloženo je na deponije (prosek u EU je 29%) a oko 13% je reciklirano (prosek u EU je 51%) (2) > Grčka pravi visoku količinu otpada po glavi stanovnika (6,5 tona godišnje) a deo sagorljivog otpada je ispod proseka Udeo sagorljivog otpada u ukupnom otpadu (2012) Ukupan otpad po glavi stanovnika Sagorljiv (veoma i slabo) otpad po glavi stanovnika > Trenutno nema postrojenja za ODE u Grčkoj > Kapaciteti higijenskih deponija u zemlji su nedovoljni > Porezi za deponije su niski u poređenju sa prosekom u EU (40 EUR/t; sa sadašnjom naknadom za doneseni otpad u rasponu od 10 do 48,5 EUR/t) ali su prilično visoki u odnosu na jugoistočnu Evropu (5 6 EUR/t) (5) > Većina nelegalnih deponija je zatvorena i očišćena; međutim, preostale deponije su i dalje opasnost za zdravlje i okolinu > Od decembra godine, 39 nelegalnih deponija je još uvek radilo a 206 dodatnih je čekalo čišćenje - (SE je kaznio Grčku sa 10 miliona EUR zbog povrede direktive EU o otpadu iste godine) * ukupan otpad bez velikih mineralnih otpada Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU ODE kapacitet kao deo sagorljivog otpada (2012)* Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU * bez fabrika za opasan otpad, kapacitet je baziran na količini obrađenog otpada Prosečan porez za deponije od februara 2015 (EUR/t) Maksimalna naknada za doneti otpad (uključujući porez za deponije) Prosečan porez za deponije Minimalna naknada za doneti otpad Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU 12

13 5. Upravljanje otpadom i potencijal smanjenja CO 2 Grčka industrija cementa mogla bi da izbegne emisiju 720 kilotona CO 2 godišnje pri nivou zamene od 30% što je ekvivalent oko 293 kilotone uglja. Koristi od obrade otpada Godine 2012, obrađeno je procenjenih 90 kilotona otpada u Grčkoj (nivo zamene od 7%). Kada bi industrija bila spremna da to podigne na 30% prosečnog nivoa zamene, ova cifra bi se popela na 389 kilotona godišnje što je 5,7% ukupnog sagorljivog otpada u Grčkoj. Smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva od otpada smanjila je emisiju procenjenih 168 kilotona CO godine. Na nivou zamene od 30%, ušteda se povećava za 236%, na 720 kilotone CO 2 godišnje. Proizvodnja energije i okvirna ušteda uglja Industrija cementa je proizvela 1,8 PJ (petadžula) energije godine, što je jednako 68 kilotona uglja. Ova cifra ide do 7,7 PJ energije i 293 kilotone uglja pri nivou zamene od 30%. Sadašnjom upotrebom alternativnog goriva izbegava se gradnja jednog prosečnog ODE postrojenja a sa zamenom od 30% izbeglo bi se investiranje u gradnju tri ODE postrojenja (ili >400 miliona EUR). Izbegnute emisije CO 2 Ugalj ušteđen u koprocesuiranju kilotone CO 2 kilotone Nivo zamene Nivo zamene Zamena 13

14 6. Identifikovane prepreke u Grčkoj Glavne prepreke povećanom nivou zamene u Grčkoj jesu infrastrukturne i političke. Uprkos ovoj činjenici, industrija cementa planira povećanje upotrebe goriva od otpada. Prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Uticaj - Slaba dostupnost odgovarajućeg otpada, nedovoljno postrojenja za predtretman - Proizvedeno gorivo od otpada nije dobrog kvaliteta Infrastrukturna i trenutno je na deponiji - Visoka cena odlaganja na deponije (86%), relativno nizak porez za deponije (49 EUR/t), bez zabrane za deponije Visoka Politička/društvena Ekonomska Tehnička Zaštita okoline (posledice) Visoka Srednj a Niska Srednj a - Loši rezultati EU ciljeva upravljanja otpadom (upravljanje deponijama) - Proizvodnja energije iz otpada nije podržana u nacionalnim planovima - Proces izdavanja dozvola je veoma dug - Loša ekonomska situacija ne dozvoljava skup proces obrade otpada - Odobrene su investicije u cilju povećanja dela alternativnih goriva - Industrija je tehnički spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva - Veći intenzitet fosilnih goriva u proizvodnji cementa 14

15 7. Identifikovane mogućnosti u Grčkoj Pouzdan sistem skupljanja i obrade otpada sa standardizovanim procesom izdavanja dozvola povećaće poštovanje politike EU i učiniti industriju cementa konkurentnijom. Pokretač Šta je potrebno? Koje su mogućnosti? > Većina grčkih fabrika cementa jeste tehnički spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva dobijenih od otpada > Pouzdan sistem skupljanja i obrade otpada u kom se većina otpada reciklira ili priprema za upotrebu u pećima u cementarama > Proces dobijanja dozvole za upotrebu goriva od otpada koji ne predstavlja neprikladan teret za industriju cementa > Informisanje javnosti o tehničkim pojedinostima obrade i razlika u odnosu na spaljivanje 1. Bolje poštovanje EU pravila o otpadu i klimi > Manje otpada na legalnim i nelegalnim deponijama > Manje kazne za povredu EU politike o otpadu > Smanjenje uticaja proizvodnje cementa na okolinu 2. Konkurentnija industrija cementa > Udeo alternativnih goriva se povećava > Grčke fabrike će imati manje neto troškove za ugljenik (bliže referentnoj vrednosti) u EU ETS > Troškovi proizvodnje će se smanjiti jer alternativna goriva smanjuju troškove u odnosu na fosilna goriva 15

16 Studija slučaja 2: Poljska 1. Industrija cementa u Poljskoj Poljska industrija cementa ima nivo proizvodnje malo iznad proseka po glavi stanovnika. Cement se koristi uglavnom u zemlji. U prošloj dekadi se desio nagli razvoj građevine i infrastrukture. > Većina proizvođača u poljskoj industriji cementa jesu multinacionalni: HeidelbergCement, LafargeHolcim, CEMEX, CRH, Buzzi Unicem i Miebach Group. > Poljska ima 11 fabrika portland cementa: > 10 fabrika je kompletirano; > jedna je završni mlin. > Većina cementa se potroši u zemlji. > Proizvodnja klinkera je bila najveća godine sa preko 13,6 miliona tona (proizvodnja cementa je bila blizu 19 miliona tona). (1) Proizvodnja klinkera godine Proizvodnja cementa i BDP u Poljskoj milioni tona kg/glava stanovnika hiljade EUR milioni tona Grčka Poljska Nemačka EU27 Ukupna proizvodnja klinkera * uključujući cement i izvezeni klinker Proizvodnja klinkera po glavi stanovnika BDP po glavi stanovnika (hiljade EUR) Proizvodnja klinkera (milioni tona) 2. Industrija cementa u Poljskoj Nivo zamene goriva porastao je brzo. Pre 10 godina je bio oko 15%. Do godine, neka postrojenja očekuju da postignu nivo zamene od 80%. > Nivo zamene goriva u Poljskoj bio je iznad EU proseka godine: 45% (u poređenju sa EU prosekom od 36%). Grčka > Procenjuje se da će od godine nivo zamene porasti na 50 55%. (1,2) > Poljska vlast podstiče koprocesuiranje otpada a i društvo ga pozitivno ocenjuje Prosek u EU Industrija cementa je najveći potrošač obrađenog otpada kao goriva (1,2 miliona Poljska tona godišnje) Između 70% i 80% AG potiče od ČKO a Nemačka ostatak od iskorišćenih guma i taloga iz kanalizacije Potrošnja goriva od otpada može se povećati između 1,7 i 2 miliona tona godišnje u narednim godinama Dve fabrike cementa već imaju nivo zamene od preko 80% Nivo zamene alternativnog goriva godine Nivo zamene u godini Procenjeni nivo zamene (2015) 16

17 3. Politika upravljanja otpadom u Poljskoj Poljska planira da drastično poveća kapacitet obrade otpada i nivo recikliranja. Glavnu ulogu u planu ima dobijanje (obnavljanje) energije. > Poljska koristi Nacionalni plan upravljanja otpadom (KPGO 2014) u formulisanju politike čiji je cilj: > Povećanje broja postrojenja za MBO (Mehaničko-biološku obradu) kao pomoć recikliranju i obradi otpada; > Dostići termalnu konverziju od > 25% mešanog komunalnog otpada u postrojenjima za ODE do godine; > Smanjiti odlaganje na deponije ČKO na manje od 10% do godine; > Veliko investiranje u narednim godinama, uključujući izgradnju i modernizaciju blizu 100 postrojenja za pravljenje đubriva i fermentaciju, 28 novih postrojenja za MBO (sa kapacitetom od 1,2 miliona tona), 27 postrojenja za razvrstavanje (kapaciteta od 1,8 miliiona tona) i 6 postrojenja za ODE (4,5,6). > U Nacionalnom planu za upravljanje otpadom, gorivo od otpada i čvrstog otpada smatra se proizvodom reciklaže i MBO-a > Proizvodnja goriva od otpada i čvrstog otpada u postrojenjima MBO za posebnu upotrebu u industriji cementa, ODE ili toplanama smatra se ključnim proizvodom; > Kvalitet goriva od otpada mora da se poboljša za upotrebu u industriji cementa. Ovoj industriji treba gorivo visokog kvaliteta što je, za sada, ispunjeno samo delimično; > Danas je industrija cementa glavni potrošač goriva od otpada iako se uključuju i postrojenja za ODE, a u narednim godinama se očekuje da će potrošiti blizu 2 miliona tona ovog goriva; > Standardi skupljanja običnog otpada i razvrstavanje otpada, koje nadgledaju opštine, smatraju se glavnim izazovima za visok nivo reciklaže. (7) > Glavno pitanje je da li rast i investicije u proizvodnju goriva od otpada mogu zadovoljiti potražnju, posebno sa dodatnim kapacitetima ODE i toplanama koje koriste ovo gorivo, 17

18 4. Upravljanje otpadom EU kritički prati razvoj upravljanja otpadom u Poljskoj. Većina otpada se odlaže na deponije. Poljska pokušava da balansira troškove i ciljeve vezane za otpad. > Od godine, 30% ukupnog otpada* odloženo je na deponije (prosek u EU je 29%) a oko 54% je reciklirano (prosek u EU je 51%) > Poljska pravi jednu od najmanjih količina ČKO po glavi stanovnika (297 kg godišnje) a većinu goriva od otpada dobija reciklažom ČKO > Trenutno se 6 postrojenja za ODE priprema za rad; kapacitet postrojenja ODE bio je samo 40 kilotona/a > Ima dovoljno kapaciteta u higijenskim deponijama u zemlji > Od godine zabranjeno je odlaganje posebno skupljenog sagorljivog otpada na deponije > Porez na deponije je nizak i iznosi 26,6 EUR/t (slično proseku u EU); sadašnja naknada za doneseni otpad iznosi oko 50 EUR/t i ide najviše do 93 EUR/t (8) > godine, SE je tražio od Evropskog suda pravde da Poljskoj uvede kaznu od EUR/dan jer nije na vreme završila promenu Direktive o otpadu > Vlast pokušava da balansira troškove povećane reciklaže i unapređene obrade otpada. Planirano je da prosečan porez na otpad po glavi stanovnika ne bude veći od 18 PLN/mesec (oko 4 EUR/mesec) * ukupan otpad bez velikih mineralnih otpada Udeo sagorljivog otpada u ukupnom otpadu (2012) Ukupan otpad po glavi stanovnika Sagorljiv (veoma i slabo) otpad po glavi stanovnika Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU ODE kapacitet kao deo sagorljivog otpada (2012)* Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU * bez fabrika za opasan otpad, kapacitet je baziran na količini obrađenog otpada Prosečan porez za deponije od februara 2015 (EUR/t) Maksimalna naknada za doneti otpad (uključujući porez za deponije) Prosečan porez za deponije Minimalna naknada za doneti otpad Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU 18

19 5. Upravljanje otpadom i potencijal za smanjenje CO 2 Poljska industrija cementa izbeći će emisiju 1,8 miliona tona CO 2 godišnje sa nivoom zamene od 60% i uštedeti 0,7 miliona tona uglja. Koristi od prerade otpada Godine ,1 milion tona otpada obrađeno je u Poljskoj (nivo zamene od 46%). Najveći deo je bilo gorivo od otpada. Industrija cementa će postići nivo zamene od > 60% do godine sa očekivanim povećanjem od 1,6 miliona tona godišnje. Na ovom nivou, industrija će apsorbovati oko 1/3 ukupnog očekivanog kapaciteta obrade goriva od otpada u Poljskoj. Smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva od otpada smanjila je emisiju 1,8 miliona tona CO godine. Sa nivoom zamene od 60% ušteda se povećava za 35%, na 2,5 miliona tona CO 2 godišnje. Proizvodnja energije i okvirna ušteda uglja Poljska industrija cementa zamenila je preko 700 kilotona uglja godine. Ova cifra će se povećati na 999 kilotona do godine kada nivo zamene bude preko 60%. Industrija cementa je proizvela 1,2 miliona tona goriva od otpada godine što je ekvivalent 600 miliona EUR i 1,2 milijarde EUR troška u postrojenjima za ODE. Do godine, dodatnih 500 kilotona goriva od otpada štedi dodatni trošak od 275 miliona EUR i 500 miliona EUR u postrojenjima za ODE. Izbegnute emisije CO 2 Ušteđen ugalj u koprocesuiranju otpada milioni tona kilotone Nivo zamene Nivo zamene 19

20 6. Identifikovane prepreke u Poljskoj Ograničeno razdvajanje, praznine u infrastrukturi predtretmanu i velike investicije jesu neke od glavnih prepreka za obimnije koprocesuiranje otpada pri proizvodnji cementa u Poljskoj. Prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Uticaj - Proizvedeno GO nije uvek odgovarajućeg kvaliteta zbog ograničenog razdvajanja i nedostatka postrojenja za obradu Infrastrukturna - Samo delimična zabrana deponija, niski troškovi održavanja deponija (50 EUR/t) - Potreban je visok nivo kapitalnih investicija da bi se ispunili ciljevi EU - Opšta volja da se ispune ciljevi EU u upravljanju otpadom Politička/društvena - Spora implementacija kao rezultat potrebnih velikih investicija - Obrada u proizvodnji klinkera smatra se delom prakse upravljanja otpadom - Nizak BDP po glavi stanovnika ograničava razvoj upravljanja otpadom Ekonomska - Eksplicitna odluka vlasti o trošku za otpad po glavi stanovnika Tehnička Srednja Niska Srednja Niska - Industrija je spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva i treba joj alternativno gorivo velikog volumena i dobrog kvaliteta da bi povratila investicije Zaštita okoline (posledice) Niska - Visok udeo deponija sa tendencijom ka smanjivanju - Preduzeti potrebni koraci ka približavanju klimatskim i kao i ostalim ciljevima EU vezanim za otpad i emisiju 20

21 7. Identifikovane mogućnosti u Poljskoj Unapređenja sistema razdvajanja i obrade otpada pomoći će da se postigne poštovanje politike EU i poveća upotreba AG u industriji cementa. Pokretač Šta je potrebno? Koje su mogućnosti? > Kapaciteti obrade otpada rastu i u mehaničkom/mehaničkobiološkom i u ODE smislu > Većina poljskih fabrika cementa jeste tehnički spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva od otpada > Industrija cementa nudi spremnu i jeftinu alternativu u obradi otpada u postrojenjima za ODE > Poboljšano skupljanje (razdvajanje) i obrada otpada > Investiranje u skupljanje i kapaciteti za dodatnu mehaničku i mehaničko-biološku obradu otpada > Odgovarajuće izjednačavanje kapaciteta ODE i AG u fabrikama cementa da bi se smanjio rizik od nepotrebnih investicija 1. Veće poštovanje EU pravila o otpadu i klimi > Manje odlaganja otpada na deponije kako je predviđeno u Politici Poljske o otpadu > Manje kazne za prekoračenje politike EU o otpadu > Smanjenje uticaja proizvodnje cementa na okolinu 2. Održivija industrija cementa > Povećanom upotrebom alternativnih goriva u cementu smanjuje se količina pepela koji se odlaže na deponije > Poljske fabrike će smanjiti troškove obrade i ugljenika 3. Manji teret za društvo > Upotreba više alternativnih goriva u proizvodnji cementa smanjuje potrebu za investicijama u postrojenja za ODE 21

22 Studija slučaja 3: Nemačka 1. Industrija cementa u Nemačkoj Industrija cementa u Nemačkoj proizvodi za domaće tržište, energetski je veoma efikasna i automatizovana i ima visok nivo upotrebe alternativnih goriva i alternativnih sirovina. > Nemačka je godine imala 22 firme koje su proizvodile cement. Tržište se sastoji od mešavine globalnih proizvođača (HeidelbergCement, LafargeHolcim, Buzzi Unicem, CRH, CEMEX) i većeg broja malih i srednjih proizvođača (kao Seibel und Söhne, Miebach, Märker, Spenner, Rohrdorfer itd.). > Godine 2014, proizvedeno je 32,1 milion tona cementa i 23,9 miliona tona klinkera a 20% je izvezeno. > Godine radilo je 55 postrojenja: Proizvodnja klinkera godine Proizvodnja cementa u Nemačkoj i BDP milioni tona kg/glava stanovnika hiljade EUR milioni tona Grčka Poljska Nemačka EU27 Ukupna proizvodnja klinkera * uključujući cement i izvezeni klinker Proizvodnja klinkera po glavi stanovnika BDP po glavi stanovnika (hiljade EUR) Proizvodnja klinkera (milioni tona) Izvoz klinkera 2. Industrija cementa u Nemačkoj Od godine, industrija cementa u Nemačkoj povećala je upotrebu alternativnih goriva do nivoa koji prelazi upotrebu konvencionalnih goriva a povećana je i zaštita životne sredine. > Sadašnji nivo zamene alternativnim gorivima od otpada u Nemačkoj veoma je visok i dostiže 62% godine s potencijalom da dostigne 80% do godine: Tokom godina, bilo je mnogo investicija u dozvole, instalacije i tehnologiju (smanjenje emisije i monitoring). > I vlast i javnost vide koprocesuiranje otpada na neutralan i ponekad, kritički način Federalna vlast je zahvalna za smanjenje emisije gasova staklene bašte kao rezultat svega urađenog; Društvo je voljno da plati obradu otpada i održiva rešenja. > Industrija otpada sa unapređenim postrojenjima za obradu, može snabdevati alternativna goriva visokog standarda. > Većina AG potiče od obrade komercijalnog, industrijskog ili razvrstanog otpada (ambalaža itd.). Grčka Prosek u EU Poljska Nemačka Nivo zamene alternativnim gorivom godine Nivo zamene u godini Procenjeni nivo zamene do godine 22

23 3. Politika upravljanja otpadom u Nemačkoj Nemačka je bila jedna od prvih zemalja EU koja je primenila direktivu o odlaganju na deponije, ima zakone o otpadu koji dobro funkcionišu i pridržava se većine direktiva EU o otpadu. > Godine 2005, Nemačka je ukinula odlaganje ČKO na deponije. > Odlaganje neobrađenog biorazgradivog materijala komunalnog čvrstog otpada koji sadrži organske materije na deponije prestalo je 1. juna godine. > Danas se ČKO uglavnom obrađuje u postrojenjima za MBO i razvrstavanje dajući sirovinu postrojenjima za ODE za dobijanje energije ili drugim postrojenjima u kojima se dobija energija (industrija cementa) ili su proizvedeni materijali reciklirani. > U suprotnom, ČKO se ubacuje u peći za spaljivanje da bi se uništio. > Primenjivanje politike u Nemačkoj dovelo je sektor otpada do visokog nivoa reciklaže, prestanka odlaganja ČKO na deponije i mnogo opcija za dobijanje (obnavljanje) energije ili spaljivanje. Ali > Skoro 57% komunalnog otpada i 58% otpada iz proizvodnje se reciklira. > Ostatak se spaljuje ili koristi za dobijanje energije (kao prilikom koprocesuiranja). > Već postoji višak kapaciteta za ODE i spaljivanje što je dovelo do uvoza otpada za oba procesa. > Peći za spaljivanje i postrojenja za ODE isključeni su iz EU-ETS-a za razliku od fabrika cementa što se posmatra kao budući nedostatak za industriju cementa zbog očekivane nestašice prava na emisiju. > Biomasom do energije i biomasom do grejanja jeste ono što je privilegovano u Zakonu o obnavljanju energije (EEG) i Zakonu o grejanju (EEWärmeG) što će doneti štetu industriji cementa zbog korišćenja alternativnih goriva od biomase otpada (talog iz kanalizacije, drvni otpad itd.). 23

24 4. Upravljanje otpadom u Nemačkoj Nivo recikliranja u Nemačkoj je među najvišim u Evropi. Spaljivanje i kapaciteti ODE pokrivaju domaće potrebe. > Od godine zabranjeno je odlaganje komunalnog čvrstog otpada na deponije; razdvajanje (reciklaža ambalaže) je uspešno > Nemačka pravi umerenu do veliku količinu ČKO po glavi stanovnika (454 kg godišnje, godine) i većinu nerazvrstanog ČKO šalje u jednu od 60 peći za spaljivanje > Od godine, 10% ukupnog otpada* odloženo je na deponije (EU prosek je 29%) i oko 51% je reciklirano > godine, 36 postrojenja za ODE bilo je operativno i radilo je na obrađeno gorivo od otpada sa kapacitetom od 6,3 miliona tona/a > Nemačka ima dovoljno kapaciteta u postrojenjima za ODE za mehaničku obradu otpada što je dovelo do velikog uvoza otpada za reciklažu ili dobijanje energije tokom ekonomskog pada posle godine > Industrija cementa dobija alternativna goriva direktno iz proizvodnje (obrada otpada) ili obrade otpada iz posebnih tokova > Nemačka je jedna od zemalja koje najviše recikliraju u EU > Na deponije se odlaže samo obrađen (termički ili biološki) otpad koji se ne može iskoristiti Udeo sagorljivog otpada u ukupnom otpadu (2012) Ukupan otpad po glavi stanovnika Sagorljiv (veoma i slabo) otpad po glavi stanovnika Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU ODE kapacitet kao deo sagorljivog otpada (2012)* Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU * bez fabrika za opasan otpad, kapacitet je baziran na količini obrađenog otpada Prosečan porez za deponije od februara 2015 (EUR/t) Maksimalna naknada za doneti otpad (uključujući porez za deponije) Prosečan porez za deponije Minimalna naknada za doneti otpad * ukupan otpad bez velikih mineralnih otpada Grčka Poljska Nemačka Prosek u EU 24

25 5. Upravljanje otpadom i potencijal za smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva u industriji cementa dovela je do značajnih smanjenja emisije CO 2 a još veća upotreba može doneti i veće smanjenje i veliku uštedu u investicijama u ODE. Koristi od obrade otpada Godine 2012, u Nemačkoj je obrađeno 3,2 miliona tona AG (nivo zamene je bio 61%). Ako se nivo zamene u industriji cementa poveća na 80%, obim godišnjeg koprocesuiranja otpada za AG može porasti do oko 4 miliona tona što je jednako oko 60% sadašnjeg ODE kapaciteta Nemačke. Smanjenje CO 2 Upotreba alternativnih goriva od otpada odvela je do smanjenja emisije CO 2 za 5,4 miliona tona godine. Sa nivoom zamene od 80%, može se postići ušteda još 1,6 miliona tona emisije CO 2 godišnje (pretpostavljajući da je mešavina ista). Proizvodnja energije i okvirne uštede uglja Godine 2012, nemačka industrija je zamenila 57,7 PJ gorivima od otpada što je ekvivalent 2,2 miliona tona uglja. Industrija cementa je obradila 3,2 miliona tona AG godine što je jednako 1,7 3 milijarde EUR troška postrojenja za ODE. Ako se upotreba AG poveća na 80%, ova cifra se povećava na 2,2 i 4 milijarde EUR. Izbegnute emisije CO 2 Ušteđeni ugalj u koprocesuiranju milioni tona milioni tona Nivo zamene zamena zamena zamena 25

26 6. Identifikovane prepreke u Nemačkoj Oskudno zakonodavstvo van EU BAT, konkurencija postrojenja za ODE i konkurencija biomase otpada Prepreke za smanjenje korišćenja fosilnih goriva Vrsta prepreke Uticaj Infrastrukturna - Visoko razvijeno tržište otpada sa regionalnim hiper kapacitetom - Konkurencija sa postrojenjima za ODE - Troškovi logistike upravljanja otpadom Politička/društvena Niska Srednja - Federalna vlast razmišlja pozitivno o zajedničkoj obradi - Regionalne vlasti i javnost su neutralni ili čak, kritički gledaju na obradu Ekonomska Tehnička Zaštita okoline (posledice) Niska Niska Srednja - Visok BDP po glavi stanovnika - Opšta volja da se snose troškovi unapređenog upravljanja otpadom - Očekivani nedostatak ETS sertifikata od EU u industriji cementa od godine - Većina fabrika je spremna da postigne visoke nivoe zamene a potrebne su i dodatne investicije u dobijanje goriva i smanjenje emisije - Konkurencija u gorivima dobijenim od otpada baziranog na biomasi može voditi ka sporijem smanjenju emisije gasova staklene bašte - Dodatne mere smanjenja, pored zakonskih u EU, uvedene (N 2 O) od strane lokalnih vlasti 26

27 7. Identifikovane mogućnosti u Nemačkoj Politički fokus na otpad, velike investicije i pouzdano sakupljanje kao i na sisteme obrade, doveo je Nemačku na sadašnju poziciju lidera u upravljanju otpadom. Pokretač Šta je potrebno? Koje su mogućnosti? > Dobro razvijena i pouzdana industrija obrade otpada > Dugoročno iskustvo upotrebe AG > Ekonomski podsticaji da se koristi AG > Potreba da se smanji emisija gasova staklene bašte u okviru EU ETS > Poboljšanje tehnologije obrade otpada u cilju proizvodnje boljeg goriva od otpada lošijeg kvaliteta > Izjednačavanje kapaciteta ODE i industrije cementa da bi se izbegao hiper kapacitet > Postizanje konkurencije na istom nivou između industrije cementa i ODE i peći za spaljivanje kada se radi o emisiji gasova staklene bašte iz goriva od otpada > Postizanje konkurencije na istom nivou između industrije cementa i privilegovanih projekata kada je reč o biomasi otpada 1. Poboljšanje predtretmana otpada i povećanje kapaciteta donosi više radnih mesta u industriji otpada 2. Izjednačavanje obrade i ODE kapaciteta smanjuje ukupne troškove i teret investicija u društvu 3. Povećana upotreba biomase otpada u zajedničkoj obradi > Dalje smanjenje emisije gasova staklene bašte na industrijskom nivou > Smanjenje ukupnih troškova u cilju postizanja redukcije gasova staklene bašte na nacionalnom nivou 27

28 Zaključci Ova studija istražuje kako i zašto bi koprocesuiranje otpada bilo podržano u Saopštenju o ODE. Izvedene su tri studije slučaja da bi se prikupili dokazi za odgovor na sledeća tri suštinska pitanja: Koje su prepreke za veći nivo zamene fosilnih goriva i ko su zainteresovane strane koje utiču na to? Koji su to povoljni uslovi za povećanu upotrebu alternativnih goriva u sektoru? Zašto je koprocesuiranje dobra opcija za upravljanje otpadom i kako može da doprinese ambicijama politike klime i cirkularne ekonomije u EU? 27 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

29 EK definiše sveobuhvatne principe upravljanja otpadom i različite opcije dobijanja energije. Nivo implementacije zavisi od nacionalnih i lokalnih vlasti i razlikuje se po zemljama. Uticaj na upotrebu alternativnih goriva Interesne grupe Evropska Komisija Nacionalna vlast Uticaj - Daje direktive EU o upravljanju otpadom i trgovini emisijama - Podržava nacionalne vlasti obezbeđujući razne instrumente kao BAT/BREF - Implementira nacionalne direktive o upravljanju otpadom i njegovoj obradi, kontroli zagađenosti, obezbeđuje poštovanje EU direktiva, obezbeđuje tarife za zelenu energiju baziranu na biomasi - Zajedno sa opštinama, određuje cenu otpada (zabrane za deponije, poreze ili naknade za donošenje otpada) Lokalna vlast - Daje dozvole za upotrebu alternativnih goriva - Često je direktno odgovorna za implementaciju nacionalnih direktiva Industrija cementa - Mora biti tehnološki spremna a zamena fosilnih goriva mora doneti ekonomsku korist Industrija - Obezbeđuje dostupnost i trajnost odgovarajućeg otpada koji upravljanja je prošao predtretman što je suštinski važno za obradu otpadom Spaljivanje otpada i energetske firme Javnost - Konkurentni su za dostupne protoke otpada sa obradom - Javnost se može suprotstaviti ili podržati ove opcije dobijanja energije - Često se spaljivanje i obrada mešaju što vodi do zaključaka na osnovu pogrešnih informacija 28 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

30 U sve tri studije slučaja otklonjene su tehničke prepreke za upotrebu otpada u fabrikama cementa. Sa druge strane, usporena je povećana upotreba alternativnih goriva najviše zbog infrastrukturnih i političkih prepreka. Uočene prepreke u studijama slučaja Vrsta prepreke Grčka Poljska Nemačka Infrastrukturna - Loša dostupnost odgovarajućeg otpada - Visok procenat odlaganja na deponije (86%), relativno nizak porez na deponije (49 EUR/t), nema zabrane za deponije - Ograničeno razvrstavanje i nedostatak kapaciteta za obradu - Samo delimična zabrana za deponije, niski troškovi deponija - Potreban visok nivo investicija - Visoko razvijeno tržište otpada sa regionalnim hiper kapacitetom - Konkurencija postrojenjima za ODE - Troškovi logistike upravljanja otpadom Politička/društvena - Dug proces dobijanja dozvole - Dobijanje energije na ovaj način nema podršku u nacionalnim planovima - Stav lokalnih vlasti je nije u mom dvorištu - Opšta volja da se ispune ciljevi EU u upravljanju otpadom - Spora implementacija kao rezultat potrebnih velikih investicija - Federalna vlast je podržala obradu - Lokalna vlast i javnost imaju neutralan ili kritički stav Ekonomska Tehnička Zaštita okoline - Loša ekonomska situacija ne dozvoljava ekspanzivne načine obrade otpada - Preko 20% zamene goriva u jednoj fabrici cementa - Investirano je u povećanje udela alternativnih goriva - Loš rad na ciljevima EU u upravljanju otpadom (upravljanje deponijama) - Veći intenzitet ugljenika u proizvodnji cementa - Nizak BDP po glavi stanovnika - Obrada otpada je maksimalna (4 EUR/glavi stanovnika/mesečno) - Industrija je spremna da poveća upotrebu alternativnih goriva i treba joj alternativno gorivo velikog volumena i dobrog kvaliteta da bi povratila investicije - Odlaganje na deponije veliko ali se smanjuje - Preduzeti potrebni koraci da se približe klimatskim ciljevima EU - Viši BDP po glavi stanovnika - Volja da se snose troškovi naprednog upravljanja otpadom - Očekivani nedostatak sertifikata EU ETS od godine - Potrebne su investicije u tehnički ostvarivu obradu goriva i smanjenje emisije - Konkurencija u biomasi otpada, smanjen potencijal redukcije gasova staklene bašte - Poštovanje regulativa EU (na pr. niža ograničenja N 2O) Početak Razvoj Sazrevanje Zrelost sistema za upravljanje otpadom ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

31 Ispunjavanje sledećih uslova omogućilo bi veći unos goriva od otpada u industriju cementa i povećanu zamenu fosilnih goriva: > Infrastrukturni Razvijena industrija predtretmana otpada koja može obezbediti pouzdan i dosledan dotok otpada industriji cementa. Ključna je bliska saradnja industrije cementa i predtretmana da bi se obezbedila doslednost isporučenog otpada; > Ekonomski Celovita realizacija EU hijerarhije otpada koja destimuliše odlaganje otpada na deponije i favorizuje naprednije metode obrade otpada. Što se tiče društva, mora postojati volja da se plati odgovarajuća upotreba otpada. Uz to, treba svima dati istu šansu baveći se distorzijama tržišta kao što su uključenje/isključenje cene ugljenika za različite opcije dobijanja energije i razmatranje ponovnih subvencija za biomasu u dobijanju energije; > Tehnički Dugoročno posvećivanje industrije cementa koprocesuiranju otpada; > Politički/društveni Dobro razumevanje tehničkih detalja koprocesuiranja otpada među zakonodavcima sa dugoročnom vizijom upravljanja otpadom u zemlji. Javnost treba pravilno informisati o razlikama između dobijanja enerije u pećima za spaljivanje i fabrikama cementa. 29 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

32 Na EU nivou, upotreba alternativnih goriva je značajno doprinela klimatskim ciljevima EU i smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. > Glavna fosilna goriva koje koristi industrija cementa jesu ugalj i naftni koks sa prosečnim intenzitetom ugljenika od 93,5 kgco 2 /GJ. > Smanjenje CO 2 se može postići korišćenjem fosilnih goriva od otpada ili njegove biomase što je definisano kao neutralno kada je u pitanju ugljenik. > Sa nivoom zamene od 36% godine, kombinovana upotreba biomase i fosilnih goriva otpada pomogla je da se izbegne emisija oko 16,5 miliona tona CO 2, uštedela 177 PJ primarne energije što je jednako 607 miliona tona uglja. > Pri nivou od 95% zamene, ako se održi ista proporcija biomase i fosilnih goriva otpada, može se izbeći emisija 41 miliona tona CO 2 godišnje. Alternativna goriva isporučuju 439 PJ energije što štedi 16,7 miliona tona uglja. > Dalje smanjenje se diskutabilno postiže izbegavanjem odlaganja na deponije (emisije metana). Ovaj otpad bi bio spaljen sa dobijanjem manje energije u poređenju sa proizvodnjom klinkera. Izbegnute emisije CO 2 Ugalj ušteđen u koprocesuiranju milioni tona milioni tona Nivo zamene Nivo zamene U smislu izbegnutih investicija, potrebno je 65 postrojenja za ODE prosečne veličine za obradu sadašnje količine otpada koji se obrađuje u postrojenjima za ODE za šta su potrebne investicije od 5,4 do 9,8 milijardi EUR. > Cifre sa desne strane pokazuju da je godine, oko 20% otpada (530 miliona tona) u EU bilo potencijalno spaljivo. Sa tim obimom, industrija cementa je koprocesuirala 9,8 miliona tona (1,8%). > Procenjeno je da: Oko 90 miliona tona otpada ima, potencijalno, visoku kalorijsku (toplotnu) vrednost, 9 puta veći zapremina od korišćenja alternativnih goriva u koprocesuiranju u industriji cementa godine; Za drugu, potencijalno, zapaljivu zapreminu otpada od 440 miliona tona će trebati unapređena obrada (razvrstavanje, sušenje) da bi se napravilo alternativno gorivo za koprocesuiranje; > Koprocesuiranje u industriji cementa godine je značila: obezbeđivanje kapaciteta obrade od 65 postrojenja za ODE sa prosečnim kapacitetom od 150 kilotona godišnje; u sagrađenim postrojenjima za ODE, kapacitet koprocesuiranja je bio 5,4 i 9,8 milijardi EUR; > Dostizanje EU nivoa zamene od 95% bi značilo: Ušteda za gradnju 105 dodatnih postrojenja za ODE; Izbegnuti dodatni troškovi u nova postrojenja za ODE koja bi iznosila 8,6 15,6 milijardi EUR. Potencijal za koprocesuiranje EU 28 otpad u godini Ukupno miliona tona spaljivi otpad: 530 miliona tona mineralni otpad: miliona tona ostali otpad: 730 miliona tona koprocesuiranje u cementu: 9,8 miliona tona nespaljivi otpad: 190 miliona tona 30 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

33 Savremena proizvodnja cementa u skladu je sa principima cirkularne ekonomije. Ovaj sektor koristi otpad iz ostalih industrija da bi zamenio sirovine koje upotrebljava za proizvodnju klinkera. > Krečnjak je glavni materijal za pravljenje klinkera. Međutim, proces kalcinacije, neophodan u industriji cementa, ima dosta CO 2 i energije. kgco 2/kg klinker > Simultana zamena prirodnih sirovina i smanjenje emisije CO 2 jesu mogući u zamenama za klinker. > Otpad i nusproizvodi iz drugih industrija (na pr. šljaka iz topioničkih peći, pepeo) mogu se koristiti da se poveća proizvodni odnos cementa i klinkera (odnos 1:1 znači da nema zamene). > Običan portland cement (nemešan) imaće oko 5% gipsa a odnos cementa i klinkera 1,05:1 dok će portland cement sa dodatkom pucolana (do 30% pepela) imati oko 1,54:1 a cement sa dodatkom zgure čiji je procenat 60% ima odnos cementa i klinkera od 2,86:1. Ove vrte cementa ne mogu se koristiti naizmenično jer je njihova upotreba ograničena namenom. (6,7) Običan portland cement Cement sa dodatkom pucolana Cement sa dodatkom zgure Intenzitet ugljenika klinkera Odnos cementa i klinkera > U mnogim evropskim zemljama, povećana upotreba cementa sa nižim sadržajem klinkera ograničena je dostupnošću hidrauličnih materijala i pucolana. (8) Cilj evropske industrije cementa jeste da dostigne najveći mogući nivo zamene. Pojedinačna postrojenja pokazuju da bi se 60% zamene moglo srednjoročno postići širom Evrope. > Godine 2012, u EU 28, industrija cementa je potrošila 9,8 miliona tona alternativnih goriva što je ekvivalent prosečnom nivou zamene od 36%. > Tehnički, prosečna fabrika cementa u Evropi bi mogla da dostigne 60% zamene sa investicijama i adaptacijama. > Mnoge pojedinačne fabrike su već dostigle nivo zamene od više od 60%. > Koristeći godinu kao osnovu, industrija cementa bi upotrebila 18 miliona tona AG ako bi prosek bio 60% zamene. > Ovaj kapacitet koprocesuiranja otpada rezultira izbegnutim investicijama od 8,6 do 15,6 milijardi EUR ako bi se koristila postrojenja za ODE da se pokrije praznina između 36% i 60% nivoa zamene u proizvodnji cementa. > Koristeći godinu kao osnovu, kada se postigne 60% zamene može se izbeći 10,2 miliona tona CO 2 godišnje. Srednjoročni cilj Nivoi zamene AG u većim zemljama EU godine ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

34 Rezime glavnih nalaza studije > Ova studija je izvedena da bi se bolje razumelo koprocesuiranje u fabrikama cementa kao opcija pretvaranja otpada u energiju. Namera nije bila da se daju preporuke vlastima i drugim interesnim grupama. > Tri studije za Grčku, Poljsku i Nemačku pokazale su da postoje velike razlike između zemalja članica kada su u pitanju status i perspektiva koprocesuiranja. Ovo navodi na zaključak da je potreban fokusiran pristup zemalja članica u cilju ubrzanja obrade otpada. Pored toga, potrebno je više studija slučaja da bi se podrobno ispitao najbolji način za napredovanje. > Ova studija je pokazala da se koprocesuiranje u rotacionim pećima za cement široko primenjuje u celoj EU ali i da je potencijal za dalji razvoj još uvek veliki. > Nema tehničkih ograničenja u fabrikama cementa za povećanje udela alternativnih goriva sa 36% na 95% širom EU. Ako se ovo postigne, može uštedeti troškove za dodatna postrojenja od otpada do energije i do 15,6 milijardi eura i izbeći emisije 41 miliona tona CO 2 godišnje. > Ima više nego dovoljno odgovarajućeg otpada za obradu. Razvijena infrastruktura skupljanja, razdvajanja i obrade otpada obavezna je kako bi se povećao unos alternativnih goriva u industriju cementa. > Iako postoje odgovarajuće regulative EK za upravljanje otpadom, nivo njihovog poštovanja značajno varira u raznim zemljama. Nacionalne vlasti imaju ključnu ulogu u stvaranju pravih uslova za obradu. > Povećanje korišćenja alternativnog goriva zahteva investicije u industriju cementa. Ovi troškovi se mogu pokriti naknadom za odlaganje otpada. Međutim, spremnost da se plati napredna obrada otpada varira od zemlje do zemlje i većinom, zavisi od ekonomske situacije. > Distorzija tržišta otežava dalji unos alternativnih goriva u određene zemlje članice kao što su uključivanje/isključivanje cene ugljenika za različite opcije dobijanja energije i razmatranje subvencija za biomasu u proizvodnji energije. Obrada otpada može doprineti rešavanju tri velika problema sa kojima se EU suočava Klimatske promene Izbegnute emisije CO 2 u EU na godišnjem nivou 41 milion tona CO 2 Upravljanje otpadom Maksimalna količina sagorljivog otpada koja se može obraditi Broj postrojenja za spaljivanje potrebnih za obradu ove količine otpada 25,8 miliona tona godišnje Oko 100 Cirkularna ekonomija Skupljanje mineralnog otpada koji bi inače bio odložen na deponiju Udeo netaknutog materijala za proizvodnju klinkera 1,4 miliona tona Do 5% 32 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

35 Saradnici Autori: Jeroen de Beer (Ecofys), Jan Cihlar (Ecofys), Igor Hensing (Innova Benelux) Recenzenti: Frans Erens (Innova Benelux), Vagner Maringolo (Cembureau), Claude Lorea (Cembureau) Posebna zahvalnost saradnicima: Alexandros Katsiamboulas (Titan Cement), Dr. Martin Oerter (Verein Deutscher Zementwerke e.v.), Božena šroda (Polish Cement Association), Grégoire Thonier (Deloitte France). O Ecofys: Ecofys je vodeći konsultant u obnavljanju energije, efikasnosti energije i ugljenika, sistema i tržišta energije i politike energije i klime. Za nas, znanje i inovacije su ključni faktori u pretvaranju današnjih ideja u održivu stvarnost sutrašnjice. Podržavamo javne i korporativne organizacije koje žele da se prilagode promenama i brzo prepoznaju nove mogućnosti. Zajedno sa našim klijentima, proveravamo da li su preduzeti relevantni koraci a poslovni projekti realizovani na praktičan i održiv način. Ako delujemo sada, globalni energetski sistem godine može biti održiv, siguran, može se priuštiti i biti baziran na izvorima obnovljive energije. Za više informacija, posetite nas na 33 ECOFYS May 2016 Sustainable energy for everyone

36 Reference Uvod (1) Evropska Komisija, Invitation to tender JRC/SVQ/2015/: Towards a better exploitation of the technical potential of Waste-to-Energy under the Energy Union, jul (2) International Energy Agency, Energy Technology Perspectives 2015: Mobilising Innovation to Accelerate Climate Action godine, dostupno na: (3) Cement Sustainability Initiative, Getting the numbers right database, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: database. (4) Baza podataka EUROSTAT-a, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: (5) Cement Sustainability Initiative, CO2 Accounting and Reporting Standard for the Cement Industry:Cement CO 2 Protocol, 2005, dostupno na: Studija slučaja Grčka (1) Hellenic Cement Industry Association, Statistics, pristupljeno u maju godine, dostupno na: (2) Cement Sustainability Initiative, Getting the numbers right database, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: database. (3) Baza podataka EUROSTAT-a, pristupljeno u maju 2015, dostupno na: (4) Intervju sa Alexandrosom Katsiampoulasom, Titan Cement, mart (5) CEWEP, Landfill taxes and bans, februar 2015, dostupno na: _landfill_inctaxesbans.pdf. Studija slučaja Poljska (1) SPC, podaci o proizvodnji, (2) (2) SPC, Intervju sa Boženom Šrodom, mart (3) (3) SPC, 20 lat co-processingu paliw alternatywnych w cementowniach w Polsce, Tadeusz Radzięciak, Krakow, oktobar (4) (4) Switzerland Global Enterprise, Market Report Waste Management in Poland, Swiss Business Hub, APAX Consulting Group, (5) (5) Polish Government, Aktualizacja Krajowego planu gospodarki odpadami 2014, (6) (6) Clifford Chance Poland, Briefing: Municipal waste incineration plants, (7) (7) Arcadis, The functioning of waste markets in the EU, second workshop, case 6: Comingled waste collection in Poland, Mike van Acoleyen, 16. novembra (8) (8) CEWEP, Landfill taxes and bans, februar dostupno na: _landfill_inctaxesbans.pdf. 34

37 Studija slučaja Nemačka (1) VDZ, Zementindustrie im Überblick, 2015, dostupno na: (2) (2) Intervju sa Dr. Martin Oerter, VDZ, mart (3) (3) VDZ, Umweltdaten der deutschen Zementindustrie 2014, septembar 2015, dostupno na: (4) (4) Strategie Planung Umweltrecht. S Perspektiven der Verwertung von Ersatzbrennstoffen in Zementwerken, Renato Sarc, Roland Pomberger and Karl E. Lorber, (5) (5) Energie aus Abfall, Band 10, S Ersatzbrennstoff-Kraftwerke in Deutschland und Österreich, Stephanie Thiel, Zaključci (1) Technische Büro Hauer Umweltwirtschaft GmbH, Grundlagen zur Phase 3 Thermische Abfallbehandlungsanlage in Tirol, Studie im Auftrag Amt der Tiroler Landesregierung, (2) European Investment Bank, Cardiff WtE Plant, (3) Landesregierung Mecklenburg Vorpommern, EBS Werk Stavenhagen (4) COWI, New CHP Waste to Energy line in Stavanger, Norveška, energy/documents/forus%20ii%202015%20uk_maj% pdf, 2015 (5) U. S. Energy Information Administration, Updated Capital Cost Estimates for Electricity Generation Plants, novembar (6) Javier Merle, CEMEX and EU ETS, n.d., dostupno na: Merle_CEMEX.pdf. (7) S.P. Deolalkar, Designing green cement plants, 1 st edition, Butterworth Heinemann, (8) CEMBUREAU, Cements for a low-carbon Europe, godina, dostupno na: 35

38 Lista skraćenica AG Alternativna goriva GHG Gasovi staklene bašte BAT Najbolja dostupna tehnika MBO BREF Referentni dokument o najboljoj dostupnoj tehnici ČKO BDP Bruto domaći proizvod MWe CAPEX Kapitalni troškovi Mehaničko-biološka obrada Čvrsti komunalni otpad Električni megavat CO 2 Ugljen-dioksid MWth Termo megavat EK ETS Evropska Komisija Sistem trgovine emisijama NO x Azotsuboksid EU Evropska Unija PPC Portland cement sa dodatkom pucolana FIT Doprinos u tarifama ODE Od otpada do energije GO GČO Goriva od otpada Goriva od čvrstog otpada 36

39 Informacije Emisije CO 2 iz proizvodnje klinkera i spaljivanja otpada potpadaju pod različite propise. Emisije CO 2 iz proizvodnje klinkera, uključujući i one iz koprocesuiranja alternativnih goriva potpadaju pod EU ETS. Emisije CO 2 iz spaljivanja otpada su izuzete iz EU ETS i potpadaju pod Effort Sharing Decision and other directives. Proizvodnja cementa Kao glavni emiter CO 2, industrija cementa potpada pod EU ETS koji želi da napravi tržište za trgovinu dozvolama za emisiju CO 2 jer one imaju cenu. Postoje dva glavna izvora CO 2 u proizvodnji cementa neizbežne emisije (60% ukupne emisije) iz hemijskih reakcija (uglavnom kalcinacija) i emisije iz sagorevanja otpada (40%) (6; Zaključci). Trenutno, ovaj sektor je na listi propuštanja ugljenika i dobija dozvole za emisiju od besplatnih do presedana. Propuštanje ugljenika služi da zaštiti industriju od strane konkurencije koja nema regulativu o emisiji ugljenika. Spaljivanje otpada Što se tiče emisije CO 2, spaljivanje otpada ne potpada pod EU ETS. Zato, suprotno od sektora cementa, peći za spaljivanje ne moraju da predaju dozvole za emisiju CO 2 iz otpada. 37

40 Troškovi od otpada do energije Skorašnji podaci iz različitih zemalja pokazuju troškove obrade za srednje postrojenje za ODE ( kilotona godišnje) u opsegu od 1 miliona EUR i 0,55 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade. > Poljska (Izvor: Clifford Chance (ref. Poland (6)) Bazirano na investicijama u 5 postrojenja Između 94 i 220 kilotona godišnje Prosečan bruto trošak je između 354 i 797 miliona PLN: 3,57 miliona PLN po kilotoni kapaciteta obrade 0,85 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade > Nemačka (Izvor: Landesreg. Mecklenb. Vorpom. (3)) EBS Werk Stavenhagen 95 kilotona kapaciteta obrade godišnje 4,25 MWe 52 miliona EUR investicija 0,55 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade > Norveška (Izvor: COWI (4)) Stavanger 4,3 MWe/16 MWth ODE postrojenje (2012) 65 kilotona godišnje kapaciteta obrade ČKO 60 miliona EUR kapitalnih troškova 0,92 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade Ujedinjeno Kraljevstvo (Izvor: Evropska Investiciona Banka (2)) Postrojenje za ODE u Kardifu 350 kilotona godišnje kapaciteta obrade 30 MWe proizvodnje Investicija: 270 miliona EUR 0,77 miliona EUR po kilotoni kapaciteta obrade > Austria (Izvor: Technische Büro Hauer (1)) > USA (Izvor: U.S. EIA (5)) Procenjeni troškovi za veliko postrojenje za spaljivanje od 720 kilotona godišnje sa 50 megavati dobijene energije su USD/kilovati Ovo stavlja procene SAD u propusni opseg troškova za postrojenja za ODE u EU (oko 0,57 miliona dolara po kilotoni) 38

41 Tokovi spaljivog otpada u EU Analiza spaljivog otpada u EU-28 pokazuje da je 11,1% lako spaljivog otpada u EU-28 obrađeno u godini. Da bi se procenio potencijal dostupnih količina alternativnih goriva od otpada, koristila se statistika Eurostata. Podaci Eurostata podeljeni su na različite kategorije zasnovane na vrsti, poreklu i masi. Nisu skupljani podaci vezani za kvalitet otpada u smislu vrednosti neto sadržaja, vlažnosti ili sadržaju pepela. Za korišćenje podataka Eurostaa u svetlu potencijala alternativnih goriva za industriju cementa, utvrđena su dve grupe agregatnih količina, lako i slabo spaljiv otpad. Sve je bazirano na podacima iz Izračunati brojevi pokazuju potencijal u kilotonama. Većina ovoga zahteva obradu i unapređenje pre nego što se upotrebe u pećima za spaljivanje. Stvarne količine koje bi mogle završiti u industriji cementa na ovaj način biće manje zbog gubitaka u obradi (otklanjanje vlage, hlora, metala itd.). Naša procena potencijala jeste veoma generalizovana. Nisu uračunati gubici u obradi otpada kao ni nepogodan otpad koji je isto tako deo indeksa Evropskog kataloga za otpad. > Lako spaljiv (88,6 miliona tona godine): Iskorišćeni rastvori, upotrebljena ulja, gumeni otpad, plastični otpad, tekstilni otpad i drvni otpad. > Slabo spaljiv (530 miliona tona godine) Lako spaljiv + sledeće: Hemijski otpad, mulj otpadnih voda, mulj i tečni otpad od obrade otpada, medicinski i biološki otpad, životinjski i otpad mešane hrane, biljni otpad, otpad iz domaćinstava i sličan otpad, mešani i nediferencirani materijali i običan mulj. Fosilna i goriva od biomase otpada korišćena godine Obrada u cementu kilotona Relativni % zajedničke obrade Ukupan otpad (EU kilotona 0,4% 28) Otpad koji nije kilotona 1,3% mineralnog porekla Lako sagorljiv kilotona 11,1% Slabo sagorljiv kilotona 1,8% Podaci GNR iz godine Podaci Eurostata iz godine 39

42 Kanaalweg 15-G 3526 KL Utrecht The Netherlands Rue d Arlon Brussels Belgium 40