22.qxd

Транскрипт

1 UDK (497.) ORIGINALAN NAU^NI RAD Miodrag Todorovi}, Olica Radovanovi} Zavod za za{titu zdravqa Timok Sremska br. 3, 9 Zaje~ar ABORTUS ZNA^AJAN PROBLEM JAVNOG ZDRAVQA I DETERMINANTA BIOLO[KE REPRODUKCIJE SA@ETAK: Namerni abortus predstavqa zna~ajan socijalno-medicinski, ekonomski i demografski problem. Nije to samo problem javnog zdravqa (poboqevawe, invalidnost, sterilitet) i dru{tvene ekonomije (gubitak dohotka i naknada umesto plata usled apsentizma, pove}ani tro{kovi u sektoru zdravstvene delatnosti usled le~ewa neposrednih, ranih i kasnih komplikacija i steriliteta), ve} predstavqa zna~ajan demografski problem, jer vi{e nego prepolovquje nerealizovanu plodnost i dovodi do gubitka sada{weg i potencijalnog potomstva. Prema prijavama prekida trudno}e za 4. godinu, u zdravstvenim ustanovama Timo~ke Krajine obavqen je zabriwavaju}e veliki broj abortusa u odnosu na broj `ivoro ene dece (4:93) odnosno na 5 `ivoro ewa bilo je h abortusa. Najve}i broj abortusa obavqen je kod `ena iz dobne grupe 3 34 godine a od op{tina se osetno isti~e Zaje~ar sa vi{e od /3 od ukupnog broja obavqenih abortusa. Sve `ene koje su abortirale u 4. godini imale su za sobom, u proseku,,55 abortusa i,6 `ivoro- ewa. To nam ukazuje na zakonitost, koja ve} dugo vlada, da je broj abortusa bar,5 puta ve}i od broja `ivoro ene dece. Kako se ti~e zdravqa i reproduktivne sposobnosti `ena, centralni problem je prevencija odnosno za{tita od ne`eqene trudno}e. Veliki broj obavqenih abortusa, nizak postotak u~e{}a pregleda za izbor kontracepcije u ukupnim ginekolo{kim pregledima od 5,3% i slaba pose}enost savetovali{ta za kontracepciju od samo 6,6% `ena generativnog perioda, ukazuje na nedovoqne aktivnosti u oblasti za{tite zdravqa `ena u delu koji se odnosi na reproduktivno zdravqe i planirawe porodice. KQU^NE RE^I: abortus, reproduktivno zdravqe, prevencija. UVOD Abortus dolazi od latinske re~i aboriri koja izvorno zna~i propasti, nestati. Mo`e biti (iz medicinskih razloga) i (artificialni, nasilni, ve{ta~ki, kriminalni). Ovaj potowi predstavqa

2 grubi vid ~ovekove intervencije na poqu regulisawa plodnosti, civilizacijski i moralno najmawe prihvatqiv (R a { e v i }, 993). Namerni abortus (abortus artificialis) je dominantni metod kontrole ra awa, odavno poznat i prihva}en kod stanovni{tva Timo~ke Krajine. Usled prijavqivawa maweg broja od stvarnog, podvo ewa pod drugom dijagnozom (naro~ito kod mladih devojaka) prave razmere nasilnog prekida trudno}e je vrlo te- {ko utvrditi a prikazane brojke mogu biti samo ve}e. Kod ove, odavno odoma}ene pojave kontrole ra awa koja se javqa u epidemi~noj formi, centralni problem je prevencija, odnosno za{tita od ne`eqene, neplanirane trudno}e. Danas abortus, zbog kompleksnosti, masovnosti i multikauzalnosti, nije samo problem jedinki ili para ve} ~itave dru- {tvene zajednice. Prave uzroke ove epidemije je te{ko utvrditi ali se oni mogu povezati sa: te{kim materijalnim polo`ajem velikog broja stanovnika, nemogu}no{}u zapo{qavawa, nere{enim stambenim pitawem, rastavom braka, razdvojeno{}u partnera na jednoj i niskim nivoom op{te i zdravstvene kulture (iz oblasti reproduktivnog zdravqa i planirawa porodice) i nedovoqne aktivnosti zdravstvenih, prosvetnih i dr. institucija na promociji zdravqa (op{teg i reproduktivnog), humanijih odnosa me u polovima i vo ewa zdravog na~ina `ivota. MATERIJAL U radu je kori{}ena slede}a statisti~ka gra a Zavoda za za{titu zdravqa iz Zaje~ara: Prijave prekida trudno}e (obr. br. 3 64), Prijave poro aja (obr. br. 3 63), Izve{taj slu`be za zdravstvenu za{titu `ena (obr. br. 3 63). REZULTATI U zdravstvenim centrima Timo~ke Krajine (Bor, Zaje~ar, Kladovo, Kwa`evac, Majdanpek i Negotin) tokom 4. godine obavqen je zabriwavaju}e veliki broj abortusa u odnosu na broj `ivoro ene dece (Tabela 4). Distribucija broja abortusa prema mestu nastanka (zdravstveni centri) i dobnim grupama `ena (Tabela ) ukazuje na razli~itost visine broja abortusa po kome se, kao i ranijih perioda, eksponira Zdravstveni centar Zaje~ar (76 poba~aja, najvi{e iz dobne grupe `ena od 3 34 godine 63) u odnosu na druge zdravstvene centre podru~ja. U strukturi ukupnih poba~aja, prevladava broj h poba~aja,% (Tabela ). Veliki broj h poba~aja (43) registrovan je u Zdravstvenom centru u Zaje~aru koji iznosi 4,4% ukupnih h poba~aja registrovanih u svim zdravstvenim centrima podru~ja. Zdravstveni centri u Majdanpeku i Negotinu nisu prikazali broj h poba~aja. Svi prezentirani (Tabela ) dolaze od udatih `ena osim u op-

3 9 {tini Zaje~ar (tri neudate `ene iz dobne grupe 5 9 godina, prvi put su abortirale), a to je i razlog {to se `ene, po obele`ju (udate neudate), ne razvrstavaju. Prethodne abortuse nije imalo 497 `ena tj. 3,5% od ukupnog broja `ena koje su abortirale u zdravstvenim centrima podru~ja. Jedan prethodni abortus imalo je 4 `ena odnosno 6,%. Dva prethodna abortusa imalo je 35 `ena, odnosno,3%. Tri prethodna abortusa imalo je 49 `ena, odnosno 9,7%. ^etiri prethodna abortusa imalo je 59 `ena, odnosno 3,9%. Pet i vi{e prethodnih abortusa imalo je 9 `ena (5,%). U zdravstvenim centrima Majdanpek, Zaje~ar i Kladovo bilo je `ena i sa prethodnih abortusa. Od.59 `ena, koje su u 4. godini abortirale u zdravstvenim centrima Timo~ke krajine, 93 odnosno,6% nisu nikad ra ale. Sa jednim `ivoro enim detetom bilo je 455 `ena (9,%), sa dva, 7 `ena (47,%), sa tri `ivoro ena deteta bilo je 7 (,3%), sa ~etiri `ena (,%) a sa pet i vi{e dece bilo je pet `ena (,3%). Ako uporedimo prose~an broj abortusa (prethodnih i sada{weg) po `eni sa brojem `ivoro ene dece istih (Tabela 3), uo~ava se velika disproporcija. Naime, sve tretirane `ene imale su, u proseku,,55 poba~aja i,6 `ivoro ewa. To nam ukazuje na pojavu, koja je ve} dugo prisutna, da je broj poba~aja najmawe jedan i po puta ve}i od broja `ivoro ene dece. U op{tini Majdanpek broj poba~aja je dva puta ve}i od broja `ivoro ene dece po `eni. Mlade `ene (5 9 godina) i starije `ene (4 45 i godina) u odnosu na `ene iz ostalih dobnih grupa imaju, u proseku, ve}i broj poba~aja od broja `ivoro enih. Kompariraju}i broj poba~aja sa brojem poro aja u 4. godini (Tabela 4) uo~eno je da je broj poro aja ve}i od broja poba~aja (,5:) {to je obrnuta situacija od one u kojoj se sagledava dosada{we stawe broja poba~aja i broja `ivoro enih. Te razlike proizlaze iz ve}eg broja abortusa od broja `ivoro enih u ranijim godinama decenijama, pove}awa broja privatnih ginekolo{kih i drugih ordinacija u kojima se vr{e a ne prijavquju se zdravstvenoj statistici, usled zloupotreba, odnosno propusta u evidentirawu i prijavqivawu poba~aja u dr`avnim zdravstvenim ustanovama (naro~ito kod mladih devojaka kod kojih se, neretko, uvode pod nekom drugom hirur{kom intervencijom ili se uop{te ne evidentiraju), usled velikog broja mladih `ena na radu i boravku u inostranstvu i nemogu}nosti uvida u broj i vrstu abortusa (naro- ~ito je to karakteristi~no za op{tinu Kladovo i Negotin). Centralni problem kod h abortusa je za{tita od ne`eqene trudno}e. Od ukupnog broja `ena generativnog perioda (54.6) u op{tinama sedi{tima tretiranih zdravstvenih centara, wih tj. (6,6%) posetilo je savetovali{te radi izbora kontraceptivnog sredstva. Od ukupno propisanih kontraceptivnih sredstava.664 (73%) se odnosi na oralna, (4,%) na intrauterina i (,%) na druga lokalna kontraceptivna sredstva (Tabela 5).

4 Nizak postotak u~e{}a pregleda za izbor kontracepcije u ukupnim ginekolo{kim pregledima (kurativnim i preventivnim), (Tabela 6) od 5,3% (Bor,3%, Kladovo samo,%), tako e ukazuje na izostanak programske aktivnosti i sistematskog delovawa u oblasti za{tite zdravqa `ena u delu koji se odnosi na rad savetovali{ta za planirawe porodice. DISKUSIJA Abortus predstavqa jedinstveni socijalni i medicinski fenomen. Jedina je hirur{ka intervencija koja razara i odbacuje zdravo tkivo. Usled velikih razmera ginekolo{kih pobola (i pored velike operativne rutine, stru~nog nivoa i tehni~ke mogu}nosti) ti~e se zdravstvenog stawa `ena (telesnog i psihi~kog) koje abortus traumom mo`e naru{iti u ve}oj ili mawoj meri. Krvarewa, upale (akutne i hroni~ne) koje dovode do poreme}aja menstrualnog ciklusa, bolova, izazivawa komplikacija u trudno}i, izazivawa prevremenog poroda, spontanog poba~aja, dovo ewa do neplodnosti steriliteta, naj~e{}e su posledice (neposrednih, ranih i kasnih komplikacija) koje abortus ostavqa za sobom. Psihi~ki efekti su tako e zna~ajni jer se reakcije posle abortusa mogu ispoqiti u obliku razo~arewa u partnera, mogu dovesti do rastave, nesigurnosti na poqu polnog `ivota, seksualnih neuroza (frigidnost, strah od trudno}e ili neplodnosti). Zakonski propisi kod nas dozvoqavaju abortus jer je to osnovno pravo `ene da samostalno odlu~uje o ra awu, odnosno pravo `ene da upravqa svojim telom (Zakonom iz 995. godine limitirane su mogu}nosti za obavqawe abortusa potpuno su eliminisani socijalni razlozi). Upravo to pravo dovelo je do toga da se godi{we u Srbiji obavi oko. abortusa i prouzrokuju mnoge negativne posledice po zdravqe, reproduktivnu sposobnost, razvitak stanovni{tva, porodi~nu i nacionalnu ekonomiju. Namerni prekid trudno}e, kao najstariji metod planirawa porodice, odavno je prihva}en i duboko ukorewen kod stanovni{tva Timo~ke Krajine. ^itave generacije dece su uni{tavane ovim bolnim, po zdravqe i `ivot `ene, opasnim aktom. Iako je Zakonom bio zabrawen (Zakon iz 99) kriminalni, ilegalni abortus se masovno vr{io. Lekari, a mnogo vi{e starije `ene po selima, uni{tavali su hiqade nerazvijenih, tek za~etih qudskih bi}a, vi{e nego {to ih je izginulo u svim ratovima. Mnoge `ene su gubile i svoje `ivote. Jedne u poku{aju da nekim sredstvima same izazovu poba~aj (vretenom, gwe~ewem, otrovnim travama), a druge rukama ne- ~istih i neve{tih baba. Ali taj obi~aj ni{ta nije moglo zaustaviti fabrika smrti radila je bez zastoja. (Prvanovi}, 96.). Mnoga, ako abortus ne uspe, ra aju se sa raznim telesnim povredama. Mnoge `ene umiru u najte`im mukama usled sepse, a mnoge ostaju sterilne. (Ravani}, 963). U srezu Zaje~ar, aproksimativno cene}i, godi{we se

5 obavi oko. poba~aja {to iznosi tri poba~aja na jedan poro aj (Pavlovi}, 965.). Anketnim istra`ivawima je u sedmoj deceniji pro{log veka (V e - s i }, 967) do{lo se do saznawa da oko 6% fertilnih ispitanica u Timo~koj Krajini je imalo kriminalne abortuse a kod 9% ispitanica obavqao se kod nestru~nih baba. Veliki broj ispitanica (5%) same su obavqale abortus. U isto vreme u zaje~arskoj bolnici je konstatovano da je pove}an broj vanmateri~nih trudno}a usled pove}anog broja abortusa. Od ukupnog broja abortusa izvr{enih u zaje~arskoj bolnici u periodu godine, najve}i postotak (69%) se odnosi na `ene u dobi od 5 35 godina a kod tih `ena je izazvao 76% od ukupnog broja vanmateri~ne trudno}e (P a u novi}, 969). Nekoliko godina kasnije broj abortusa u zaje~arskoj bolnici, u odnosu na broj poro aja koje do tada nisu abortirale ~inile su 7,9%, sa ve} jednim abortusom je bilo 5,%, sa predhodna dva abortusa 4,9%, sa tri abortusa % `ena, sa ~etiri 6,9%, sa pet do deset abortusa 3,6% `ena (Milavec, i sar. 9). Neposredne komplikacije nakon abortusa, prema istom autoru, javile su se kod,3% `ena (najvi{e krvarewa kod,7% `ena), rane komplikacije imalo je 3,6% `ena, kasne komplikacije,5% `ena, a sterilitet bio je zastupqen kod,5% `ena. Broj poba~aja na. `ena fertilnog perioda u Timo~koj Krajini 93. godine bio je, a tri godine kasnije (`ene u dobi od 9 godina imale su najve}u stopu poba~aja od 7 u 93. odnosno 64 u 96. godini). Broj poba~aja na broj `ivoro ene dece kretao se od,: u 93. do,5: u 96. godini. Izra~unati ekonomski efekti abortusa: ambulantne i bolni~ke intervencije, lekovi, naknade bolovawa, gubitak dohotka usled izostanaka sa posla, optere}ewe porodi~nog buxeta usled pla}awa same intervencije), vi{estruko prema{uju vrednost kori{}ewa kontracepcije, npr. spirale kao dugotrajnog i najefikasnijeg sredstva za- {tite (T o d orovi}, i sar. 97). Veliki broj abortusa na ovom podru~ju mo`e se povezati sa nedovoqnim kori{}ewem savremenih metoda kontracepcije. Na uzorku od 5 `ena starosne dobi od 39 godina, sredinom posledwe decenije. veka (T odorovi}, ) konstatovano je,6 poba~aja po `eni. Na. zavr{nih trudno}a bilo je 4 h abortusa. Utvr eno je da kontracepciju koristi 69,9% `ena:,6% `ena koristi moderne metode (pilule, intrauterina sredstva, dijafragmu, kondom, hemijska sredstva) i 49,3% `ena koristi tradicionalne metode (coitus interruptus i periodi~no uzdr`avawe). Mo`e li se kod nas ovako nepovoqan odnos izme u savremenih i tradicionalnih metoda kontracepcije povezati sa dubokom ekonomskom i socijalnom krizom gde nisu re{ena mnoga vitalna pitawa opstanka stanovni{tva (dugotrajno {kolovawe, veliki broj neo`ewenih i neudatih lica, stupawe u brak u poznim godinama `ivota, veliki broj rastavqenih, a sve mawi broj zakqu~enih brakova, kriza zaposlenosti, stanovawa, braka, uloge i statusa `ene u porodici i dru{tvu, rad institucija od pomo}i `eni, porodici i deci i sl.),

6 ili sa nedostatkom op{te, zdravstvene i seksolo{ke kulture i stepenom informisanosti o kontracepciji i abortusu odnosno o mogu}nostima i prednostima kontraceptivne za{tite? Skoro dvostruki broj abortusa od broja `ivoro enih ukazuje na ozbiqnost ovog dru{tvenog problema i na sporost promena tranzicije abortusa. Godine 99. broj abortusa na. `ivoro ene dece u Timo~koj Krajini bio je.47. Gotovo u isto vreme (99) u zemqama u okru`ewu i nama bli`im taj broj je bio: u Bugarskoj.3, Ma arskoj 79, Rumuniji 3.53, Rusiji.76, Nema~koj 373, ^e{koj 75, Poqskoj, Albaniji 3. Sredinom posledwe decenije. veka u Timo~koj Krajini na. `ena starosti od 39 godina bilo je 94 abortusa. Prose~an broj abortusa po `eni koje su abortirale iznosio je,6. (T odorovi}, ). U isto vreme, na. `ena u dobi od 5 44 godine u zemqama sa pribli- `no istom ekonomijom bio je: Moldavija 43 (,3 po `eni), Rumunija 74 (, po `eni), Rusija (,3 po `eni), Ukrajina 55 (,6 po `eni), Jermenija (,6 po `eni), Azerbejxan 6 (3, po `eni), Gruzija 5, odnosno 3,7 po `eni (Reproduktive, Maternal nd child Health in Eastern Europe and Eurasia, 3). ZAKQU^CI. Vrlo visok broj abortusa ukazuje na visok stepen nerealizovane plodnosti, odnosno na mawi broj `ivoro ene dece u odnosu na biolo{ke mogu}nosti `ena i na demografske potrebe podru~ja.. Broj prijavqenih abortusa obavqenih u zdravstvenim centrima Timo~ke Krajine je u stalnom opadawu. Iako se, gotovo u potpunosti, abortusi obavqaju u zdravstvenim ustanovama, uz stru~nu pomo} medicinskog osobqa, oni jo{ uvek nose sa sobom potencijalni rizik neposrednih, ranih i kasnih komplikacija i steriliteta. 3. Zbog razli~itih, a zna~ajnih negativnih posledica: zdravstvenih, ekonomskih, demografskih, abortus prestaje da bude problem jedinki ili para i predstavqa problem od {ireg dru{tvenog interesa. 4. Prodor i primena savremenih metoda kontracepcije i danas nailazi na niz prepreka: nedovoqna obave{tenost jedinki ili para o mogu}- nostima moderne za{tite od neplanirane, ne`eqene trudno}e, odbojnost i nepoverewe prema ne~emu novom neprirodnom, nedovoqni kulturni nivo (op{ti, zdravstveni, seksualni), nedostatak institucionalnog okvira za tretirawe ove problematike (savetovali{ta za mlade, savetovali- {ta za kontracepciju, savetovali{ta za neo~ekivanu trudno}u). 5. Sveukupna dru{tvena i ekonomska situacija (siroma{tvo i beda ve}ine stanovni{tva, visoka cena savremenih kontraceptivnih sredstava i dr.) u velikoj meri uti~e na stvarawe uslova za abortus, umesto za primenu savremene kontracepcije.

7 6. Mawkavost programske aktivnosti u {kolama za rad sa decom i omladinom na za{titi i unapre ewu reproduktivnog zdravqa, iz oblasti humanih odnosa me u polovima, planirawa porodice i nedovoqna zastupqenost programskih sadr`aja iz oblasti reporoduktivnog zdravqa, rizi~nog seksualnog pona{awa, biolo{ke reprodukcije i demografije u medijima za masovno informisawe gra ana, tako e doprinose da se ova pojava {iri. 7. Prikazani broj abortusa treba uzeti sa rezervom (jer on mo`e biti samo ve}i) usled mnogih nedostataka, propusta i zloupotreba u sistemu zdravstvene statistike (evidentirawe, prijavwivawe i izve{tavawe). 3 Zdravstveni centar Bor Zaje~ar Kladovo Kwa`evac Majdanpek Negotin UKUPNO Tabela. Broj poba~aja prema dobnim grupama `ena ostvaren u zdravstvenim centrima Timo~ke Krajine u 4. godini DOBNE GRUPE Ukupno Zdravstveni centar Bor Zaje~ar Kladovo Kwa`evac Majdanpek Negotin UKUPNO Tabela. Broj h i h poba~aja ostvaren u zdravstvenim centrima Timo~ke Krajine u 4.godini Vrsta poba~aja Dobne grupe Ukupno

8 4 Tabela 3. Komparativni prikaz prose~nog broja abortusa (prethodnih i sada{wih) i prose~nog broja `ivoro ene dece po `eni prema dobnim grupama Zdravstveni centar Bor Zaje~ar Kladovo Kwa`evac Majdanpek Negotin UKUPNO Obele`je 5 9,9,4,7,5,5,5,,6,,4 4,37,4,54,96,5,4,5,44,73,9,73,,59, Dobne 5 9,,53,9,39,7,59 3,44,96,53,73,,5,,43 grupe 3 34,67,67,45,5,7,95 3,,97 3,,33,7,7,6, ,94,95,79,9 3,7,7 3,6,3 5,3,5 3,,5 3,3, ,5,4 3,3,9 4,64,4 3,3, 5,67,3 3,,7 3,6, ,5,67 6,5,5 5,5 3,33,67 3,67, Tabela 4. Komparativni prikaz broja poro aja i broja poba~aja ostvarenih u zdravstvenim centrima Timo~ke Krajine u 4. godini Zdravstveni centar Bor Zaje~ar Kladovo Kwa`evac Majdanpek Negotin UKUPNO Broj poro aja Broj h poba~aja Ukupno,33,4,3,5 3,,5,95,9 3,9,7,35,55,55,6 odnos broja poro aja i poba~aja : 4: : 4: : : 5:

9 Tabela 5. Broj `ena generativnog perioda, posete savetovali{tima za planirawe porodice, broj i vrsta kontraceptivnih sredstava u 4. godini ge- Posete sav. za plan. poro. Vrsta kontraceptivnih sredstava Od toga intrau- druga centar perioda* Ukupno prvi put oralna terina lokalna Bor Zaje~ar Kladovo Kwa`evac Majdanpek Negotin UKUPNO *Broj `ena generativnog perioda je dat na osnovu popisa iz.godine Zdravstveni centar Bor Zaje~ar Kladovo Kwa`evac Majdanpek Negotin UKUPNO Tabela 6. Pregledi u ginekolo{koj slu`bi zdravstvenih centara Timo~ke Krajine u 4. godini Pregledi u ginekolo{koj slu`bi Kurativni Za izbor Sistema. i Ukupno % kontracep. % kontrolni , 3, , ,5, , , , , ,3 73 %,9 9, 35,6,3,5 7, 7, 5 LITERATURA Milavec, V. i sar.(9): Ve{ta~ki prekid trudno}e u regulisawu fertilnosti za posledwih godina na ginekolo{ko-aku{erskom odeqewu u Zaje~aru, Timo~ki medicinski glasnik br. 4, Zaje~ar. Pavlovi}, S. (965): Problem prirodnog prira{taja stanovni{tva u srezu Zaje~ar, Razvitak br., Zaje~ar. Paunovi}, R. (969): Poba~aj kao uzro~ni faktor u postanku vanmateri~ne trudno}e, Razvitak br., Zaje~ar. Prvanovi}, S. (96): Bela kuga u timo~kim selima, Razvitak br. 3, Zaje~ar. Ra{evi}, M. (993): Ka razumevawu abortusa u Srbiji, Institut dru{tvenih nauka, Beograd. Ravani}, D. (963): Rani brakovi u Negotinskoj krajini, Razvitak br., Zaje~ar

10 6 Reproduktive, Maternal and child Health in Eastern Europe and Eurasia: A Comparative Report, Deportment of Health and Human Services, Atlanta, 3. Spasi}, B. (3): Za{to Srbi nestaju?, Kragujevac. Todorovi}, M. i sar. (97): Ekonomski aspekti poba~aja na teritoriji regiona Zaje~ar, Timo~ki medicinski glasnik br. 3 4, Sokobawa. Todorovi}, M. (): Determinante fertiliteta stanovni{tva Timo~ke krajine, Zavod za za{titu zdravqa Timok, Zaje~ar. Vesi}, M. (967): Kontrola ra awa i pojava depopulacije u isto~noj Srbiji, Razvitak br., Zaje~ar. ABORTION A SIGNIFICANT PROBLEM OF PUBLIC HEALTH AND A DETERMINANT OF BIOLOGICAL REPRODUCTION by Miodrag Todorovi}, Olica Radovanovi} Summary Artificial abortion is a very important social-medical, economic and demographic problem. It is not only a problem of public health (disease, disability, sterility) and social economy (to lose income and compensation because of absenteeism, increase of expense in health care sector for the treatment of direct, early and late consequences and sterility). It is a very important demographic problem because of the increase in unrealized fertilities and lost of descendents. According to the registered abortions in 4, an enormous number of abortions was done in Timo~ka Krajina in relation to the number of live-births (4:93); more precisely, for 5 live-births, there were arteficial abortion. The greatest number of abortions was done in 3 34 year old women, most in Zaje~ar municipality, with /3 of the total number of artificial abortions. All the women who aborted in 4 had already had on the average,55 abortions and,6 live-births before. In the conclusion, the central problem is the prevention and protection of unwanted pregnancy, and unsatisfactory activities in in the field of women health protection, reproductive health and family planning.