51.qxd

Транскрипт

1 UDK 331.5( ) Mirjana [uqmanac-[e}erov, Du{ica Durman, NSZ Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe Bulevar Mihajla Pupina br. 6/1, Novi Sad ZAPO[QAVAWE I ZAPOSLENOST U VOJVODINI I KRETAWE NA TR@I[TU RADA SA@ETAK: Nacionalna, Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe ima za ciq pru`awe pomo}i nezaposlenima kao i licima koja su u radnom odnosu a `ele da promene radno mesto. Svoje osnovne funkcije izvr{ava kroz sistem usluga koje pru`a nezaposlenima i poslodavcima. Te`i{te stavqa na aktivnu politiku zapo{qavawa koja omogu}ava unapre ewe zaposlenosti, odnosno produktivno i slobodno izabrano zaposlewe dono{ewem i sprovo ewem programa i mera aktivne politike zapo{qavawa. Tr`i{te rada odlikuje visoko u~e{}e nezaposlenih bez radnog iskustva, veliki procenat mladih i `ena, kao i lica koja tra`e prvo zaposlewe, nedovoqno zapo{qavani pripravnici, lica sa invaliditetom i lica starija od 50 god, izbegla i raseqena lica... Visoka stopa nezaposlenosti imperativno zahteva modele za smawewe nezaposlenosti i stimulisawe poslodavaca za zapo{qavawe, posebno lica sa faktorom ote`anog zapo{qavawa. Komplementarna sa Nacionalnom strategijom zapo{qavawa, Strategija promena NSZ opredequje reformu slu`be kao moderan javni servis u ciqu pru`awa kvalitetnih usluga nezaposlenim licima i poslodavcima, razvoja i unapre ewa tr`i{ta rada kao i saradwe svih institucija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, nevladinih i drugih organizacija. KQU^NE RE^I: zapo{qavawe, nezaposlenost, tr`i{te rada, reforme UVOD Nezaposlenost u raznim vidovima stara je gotovo koliko i qudska civilizacija. Za tu pojavu se znalo jo{ u starom Egiptu, Gr~koj i naro- ~ito Rimu. Postojala je u robovlasni{tvu, feudalizmu, kapitalizmu i u svakom periodu je imala svoje karakteristike i specifi~nosti. Na prelasku iz stare u novu eru, u doba vladavine Oktavijana Avgusta, institucija pomagawa prerasta u pravi sistem, tako da je preko gra ana dobijalo svakog meseca besplatno `ito, ponekad i druge prehrambene

2 504 proizvode, a povremeno je deqen i novac. Vizantija je nasledila tradiciju Rimske imperije a srpska sredwovekovna dr`ava je preuzela iskustva Vizantinaca, o ~emu postoji malo dokumenata. U Zakoniku cara Du{ana (koji je donet 1349 godine) ~l. 28 kojim se obavezno odre uje pru`awe pomo}i u hrani siroma{nima. Osnovna ideja pomagawa nezaposlenih je vremenom evoluirala, mewaju}i svoje institucionalne i zakonske oblike i egzistira i danas kao jedan od najrelevantnijih faktora svakog humanog dru{tva. JAVNA BERZA KAO ZA^ETAK MODERNOG JAVNOG SERVISA U POSREDOVAWU PRI ZAPO[QAVAWU Prve odredbe o berzama rada pojavquju se 1910 god. (Zakon o radwama ~l. 83 i 84 koji reguli{e pravnu materiju koja se odnosi na industrijske, zanatske i trgova~ke radwe). Dru{tvena i socijalna misao u Srbiji u tom momentu nije bila toliko razvijena da bi priznala potrebu zakonskog regulisawa te materije. Ipak u izvesnim slu~ajevima minimalna nov~ana pomo} je pru`ana od strane malobrojnih sindikalnih organizacija koje su pomagale svojim ~lanovima na dva na~ina, tra`e}i im posao vr{ili su ulogu berze rada i pru`awem neposredne nov~ane pomo}i. Pored sindikalnih berzi rada u Srbiji su do Prvog svetskog rata radile i privatne berze rada koje su za svoje usluge od poslodavaca i tra`ilaca zaposlewa napla}ivali izvesnu proviziju (taksu) god. za potrebe zapo{qavawe civilnog stanovni{tva, u Beogradu je osnovana okupatorska Slu`ba za posredovawe u zapo{qavawu ~iji je ciq bio da kontroli{e svaki segment `ivota doma}eg stanovni{tva. 1. avgusta god. po~ela je sa radom Sredi{na berza rada (SBR) u Beogradu. To je bila prva javna berza rada u Srbiji ~ijim Statutom su definisani weni zadaci od kojih su ve}ina i danas primarni: 1. da posreduje izme u radnika i poslodavaca, povezuje ih, prima prijave nezaposlenih radnika i slobodnih radnih mesta i nabavqa stru- ~ne radnike iz inostranstva; 2. da vodi statistiku o kretawu nezaposlenosti svih radnika, da skupqa podatke o wenim uzrocima i predla`e dr`avi i op{tini mere za weno suzbijawe; 3. da uspostavqa ravnote`u radne pijace i radnih centara u celoj zemqi; 4. da vr{i ulogu primiriteqa u slu~aju {trajka i iskqu~ewa radnika; 5. da osniva okru`ne berze rada i vr{i nadzor nad wihovim radom; 6. da deli pomo} nezaposlenim radnicima u ulozi pomo}nog organa Ministarstva socijalne politike (MSP), da osniva azile, kuhiwe i td; 7. da osniva ~itaonice i organizuje kurseve radi kulturnog i stru- ~nog uzdizawa radnika;

3 8. da izdaje svoje biltene i u wima tretira stru~na i organizaciona pitawa i o svemu obave{tava i upu}uje radnike; 9. da uspostavqa stalnu vezu sa svim berzama rada u zemqi i sli~nim ustanovama u svetu. Do Prvog svetskog rata se malo zna o posredovawu i pomagawu nezaposlenih radnika u Ugarskoj (tj. u okviru we u Banatu, Ba~koj i donekle Sremu). Postojale su privatne berze rada dok dr`avnih nije bilo god. u ovom delu Ugarske postojala je razgranata mre`a sindikalnih organizacija i sindikalnih berzi rada. Nije ta~no poznato kada je Dr`avna berza rada (DBR) po~ela sa radom u Novom Sadu (verovatno posle sredine 1925 god.) god. osnovana je Javna berza rada (JBR) u Novom Sadu 1, koja je god. imala tri ekspoziture: u Subotici, Velikom Be~kereku i Somboru. JBR je bila na raznim adresama u Novom Sadu, da bi god. kona~no dobila svoj objekat u kome se nalazi i danas. Sem posredovawa rada, Berza je nezaposlenim radnicima pru`ala pomo} u naturi i novcu. Preko sindikalnih berzi rada posao je tra`ilo i dobijalo oko 80% sindikalno organizovanih radnika, dok se Sredi{woj berzi rada za posao obra}alo 20%. Slu`ba je u periodu od god. do dans pretrpela znatne promene, od JBR od god, preko Zavoda za zapo{qavawe NR Srbije, Republi~ke samoupravne interesne zajednice zapo{qavawa, Republi~kog fonda za zapo{qavawe, Republi~kog zavoda za tr`i{te rada i sada Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Slu`ba ima status Ustanove za socijalno osigurawe nezaposlenih. Zakonom o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti (Sl. glasnik RS br. 71/2003) povereno joj je obavqawe poslova kojima se obezbe- uje ostvarivawe prava gra ana na zaposlewe i osigurawe za slu~aj nezaposlenosti i drugih prava od zna~aja za tr`i{te rada. 505 DELOKRUG RADA POKRAJINSKE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe sa svojih sedam filijala je organizacioni i funkcionalni deo Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (osnovana Zakonom o utvr ivawu odre enih nadle`nosti autonomne pokrajine, Sl. glasnik RS broj 6/2002 u daqem tekstu Zakon). Zakonom, Statutom i Pravilnikom o organizaciji rada Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, poslovi zapo{qavawa na teritoriji AP Vojvodine, povereni su Pokrajinskoj slu`bi za zapo{qavawe, te ona: 1 Milenkovi} M. i Milenkovi} T., (2002): Zapo{qavawe u Srbiji od za- ~etka do oslobo ewa zemqe kwiga I, Republi~ki zavod za tr`i{te rada, Beograd

4 506 daje saglasnost na op{ta akta preduze}a za radno osposobqavawe i zapo{qavawe invalida i obezbe uje sredstva za wihovo funkcionisawe, u skladu sa Zakonom; samostalno programira zapo{qavawe i vr{ewe priprema za zapo- {qavawe i profesionalnu orijentaciju; obrazuje informacioni podsistem, kao deo jedinstvenog informacionog sistema Republike u oblasti zapo{qavawa, tako e obavqa i druge poslove kao {to su: razvoj i unapre ewe posredovawa u zapo{qavawu, profesionalnoj orijentaciji i savetovawu, organizovawe dodatnog obrazovawa i obuka, re{avawe problema vi{kova zaposlenih, sprovo ewe programa i mera aktivne politike zapo{qavawa, statistike i analize u oblasti zapo{qavawa i osigurawa za slu~aj nezaposlenosti kao i uvo ewu i unapre ewu sistema upravqawa kvalitetom u Nacionalnoj slu`bi. Akcenat se stavqa na aktivne mere zapo{qavawa, koje predstavqaju osnovni instrument za sprovo ewe strategije zapo{qavawa i osnovnu komponentu podr{ke procesima restruktuirawa sa privatizacijom, naro- ~ito kod onih programa uz pomo} kojih se stvaraju i pove}avaju mogu}nosti za ponovno i novo zapo{qavawe. Jedno od osnovnih obele`ja aktivnih mera predstavqa uskla ivawe ponude i tra`we, ubla`avawe i uklawawe strukturalnih uzroka nezaposlenosti i dr. Mere aktivne politike zapo{qavawa se odvijaju kroz slede}e programe i aktivnosti: Programi aktivnog tra`ewa posla u okviru kojih se izdvajaju klubovi za aktivno tra`ewe posla JOB CLUB-ovi obuke za aktivno tra`ewe posla ATP 1 Programi susretawa ponude i potra`we Sajmovi zapo{qavawa Poslovni centri Programi dodatnog obrazovawa i obuke koji se sastoje iz vi{e segmenata: stru~no osposobqavawe (pripravnici, pripravnici-volonteri) obuka za poslove radnog mesta dodatna znawa i ve{tine (informati~ke obuke po~ev{i od po~etnih do specijalisti~kih obuka, strani jezici kao i ostale obuke) prekvalifikacija i dokvalifikacija osnovno obrazovawe odraslih talenti Razvoj, programi zapo{qavawa i preduzetni{tvo metodolo{ke postavke novih programa postavqawe i definisawe novih programa postavqawe metodolo{kih osnova za nove programe

5 507 Podr{ka programima zapo{qavawa podsticawe novog zapo{qavawa zapo{qavawe invalida Podsticawe preduzetni{tva i poslovno savetovawe Odr`ana je III Me unarodna konferencija o malim i sredwim preduze}ima pod nazivom MSP Snaga evropske integracije, gde je istaknut regionalni aspekt konferencije i wegov zna~aj za MSP i preduzetnike; program samozapo{qavawa samozapo{qavawe putem jednokratne isplate nov~ane naknade promovisawe i podsticawe razvoja preduzetni{tva poslovni centri edukativni programi Regionalni programi Sprovo ewe socijalnog programa i zbriwavawa vi{ka zaposlenih Pasivne mere se sprovode u ciqu ostvarivawa prava nezaposlenih i vi{kova radnika po osnovu osigurawa od nezaposlenosti (pravo na nov~anu naknadu, zdravstveno osigurawe, nov~ana pomo} za vreme stru~nog osposobqavawa, prekvalifikacije, dokvalifikacije i sl.). Ravnote`a izme u aktivne i pasivne politike tr`i{ta rada je od bitnog zna~aja za efikasno funkcionisawe tr`i{ta rada, naro~ito u zemqama tranzicije koje se suo~avaju sa ozbiqnim strukturnim promenama i prestruktuirawem radne snage. SARADWA Pokrajinska slu`ba za zapo{qavawe sara uje sa: Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Privrednim komorama, Lokalnom samoupravom, Unijom poslodavaca, Nevladinim organizacijama, Socijalnim partnerima kao i zemqama u okru`ewu. OSNOVNA MAKROEKONOMSKA KRETAWA Suo~ene sa ozbiqnim ekonomskim te{ko}ama i nedostatkom raspolo- `ivih sredstava, zemqe u tranziciji u makroekonomskim uslovima za razvoj tr`i{ta rada zahtevaju: 1. prilago avawe privrednog sistema tr`i{nom na~inu privre ivawa u pravcu stvarawa ekonomskih politika koje imaju najve}i uticaj na nesmetan razvoj tr`i{ta rada monetarne, fiskalne, politike zarada i zapo{qavawa, s jedne strane i na sprovo ewe mikroekonomskih reformi privatizacije i prestruktuirawe preduze}a i banaka sa druge 2. izgradwu tr`i{nih institucija vezanih za funkcionisawe tr`i{ta rada i kapitala

6 koncipirawe adekvatne razvojne politike za naredni period uz jasno definisawe uloge pojedinih sektorskih politika u budu}em razvoju. Osnovni makroekonomski agregat kojim se meri ekonomska aktivnost neke zemqe bruto doma}i proizvod (GSP) koji obuhvata koncept dru{tvenog proizvoda i nematerijalne usluge (u finansijskom sektoru, zdravstva, obrazovawa, dr`avnih organa i institucija i dr.). Bruto doma}i proizvod 2 u drugom kvartalu 2005 god. u odnosu na isti period 2004 god. bele`i porast od 6,8%. Industrijska proizvodwa 3 u septembru mesecu 2005 god. bele`i rast od 2,7% u odnosu na isti mesec 2004 god. Prose~na ispla}ena neto zarada po zaposlenom u AP Vojvodini 4 je din. a bruto din. Pored navedenih pozitivnih kretawa, ostali su problemi privrede kao: apsolutno nezadovoqavaju}i nivo iskori{}enosti kapaciteta, nelikvidnost zbog nedostatka sredstava, naro~ito obrtnih, i doma}e akumulacije koja je potrebna za intezivirawe ekonomskog razvoja, velika fiskalna optere}ewa, nedovoqni i izuzetno skupi krediti, inflatorni pritisci i sve ve}i porast spoqnotrgovinskog deficita i dr. RADNA SNAGA Broj stanovnika u AP Vojvodini 5 iznosi stanovnika i predstavqa aktivno stanovni{tvo od ~ega je u radnom odnosu 6 ( privatni preduzetnici a zaposlenih u preduze- }ima). Za devet meseci, na dan god. kod Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe u Novom Sadu je bilo registrovano nezaposlenih lica. Stopa registrovane nezaposlenosti u AP Vojvodini prema podacima sa tr`i{ta rada je oko 30% a prema evropskim pokazateqima oko 18%. Pored negativnog trenda, da je u ovoj godini za devet meseci u odnosu na isti period 2004 god. porastao broj nezaposlenih (za 1,63%), bele- `e se i pozitivni trendovi u pove}awu broja slobodnih radnih mesta za 23,93% i zapo{qavawu ~ak za 35,72%. Osnovni pokazateqi zapo{qavawa u AP Vojvodini su da se: vi{e zapo{qavaju stru~na lica (III VIII stepen stru~ne spreme) 60,66% od onih bez spreme. (39,34%), od toga najvi{e sa sredwom stru~nom spremom (III i IV stepen) 55,56% od ukupno svih zaposlenih za devet meseci ove godine na teritoriji AP Vojvodine. radni odnos se zasnivao vi{e na odre eno vreme (69,56%) nego na neodre eno vreme (30,44%) 2 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 3 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 4 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd 5 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, popis stanovni{tva god. 6 Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, oktobar god.

7 509 Kada se posmatra realizacija radnih mesta (79,79%) uo~ava se da 20,21% ili radno mesto je ostalo nepopuweno {to ukazuje: da se poslovi biraju i izbegavaju slabije pla}eni, da je veliki problem nepokretqivost radne snage (geografska i profesionalna). Susre}emo se sa migracijom radne snage iz sela i mawih mesta u gradove koji dovode do neravnomernog rasporeda radne snage. S druge strane imamo sivu ekonomiju u kojoj je oko 30% aktivnog stanovni{tva po proceni na{lo neki na~in za zaradu (bilo osnovnu ili dopunsku). Tako e je veliki problem i prikrivena nezaposlenost, tj. neadekvatna iskori{}enost postoje}ih zaposlenih (oko 20%) i odnosi se uglavnom na dr`avne institucije. Oko 30% zaposlenih ne prima zaradu ili je prima neredovno ili je ona ne dovoqna za `ivotnu egzistenciju. Imaju}i u vidu makroekonomsku situaciju zemqe, a u ciqu ubla`avawa negativnih efekata tranzicije, restruktuirawe tr`i{ta rada je normalna pojava. Vlada Srbije je donela u aprilu god. prvu Nacionalnu strategiju zapo{qavawa koja se oslawa na principima evropske strategije zapo{qavawa. Jedinice posmatrawa u woj su tri regije: Beograd, Vojvodina i Centralna Srbija. Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe je donela Strategiju promena NSZ ( god.). Uloga i ciq Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u sprovo ewu strategije i aktivne politike zapo{qavawa je da postane fleksibilan javni servis sa ciqem uskla ivawa ponude i tra`we, orijentisanog na potrebe klijenata (i tra`ioca poslova i poslodavaca), kao i aktivne politike tr`i{ta rada (samoinicijativnost, odgovornost za nala`ewe posla, u~ewe za ceo `ivot i dr.) gde je krajwi ciq pove}awe zapo{qivosti i adaptibilnosti tra`ioca zaposlewa i zaposlenih u skladu sa potrebama tr`i{ta rada i poslodavaca i kompetentnost radne snage. Zna~ajni su i drugi ciqevi: pove}awe konkurentnosti i zaposlenosti radne snage, prevencija dugoro~ne nezaposlenosti i socijalne iskqu~enosti i specifi~ni ciqevi od kojih su najzna~ajniji proaktivna uloga u razvoju lokalnih strategija i programa zapo{qavawa, razvoj novog modela usluga i organizacije rada u kojima se tra`ioci zaposlewa i poslodavci tretiraju kao aktivni i dinami~ni korisnici usluga. Ono {to u ovom momentu karakteri{e na{e tr`i{te rada je da po- {to poslodavci nisu u obavezi da javno ogla{avaju slobodna radna mesta, popuwavawe istih se uglavnom vr{i na neformalne na~ine i pra}eno je ~esto zloupotrebom od strane poslodavaca. Naro~ito se uo~ava diskriminacija prema `enama, kod kojih je zabele`eno opadawe zapo{qavawa, i ove godine posmatrano za devet meseci `ene su u ukupnom zapo{qavawu bile zastupqene sa 46% a u pojedinim okruzima u AP Vojvodini i mawe (Zapadno-ba~ki okrug 43% i Severnoba~ki 44%). Veliki procenat je i mladih nezaposlenih (od god.) 27% a u okviru ove kategorije, najvi{e je u starosnom dobu od god. 46%, sa sredwom stru~nom spremom 64%. Odliv mladih je i daqe u toku. Procewuje se da }emo se za god. suo~iti sa problemom nedostatka radne snage.

8 510 Koncept do`ivotnog u~ewa, za`iveo u svetu, pokazuje da se u qudski kapital mora ulagati u smislu stalnog u~ewa i usavr{avawa jer dinami~an tehnolo{ki razvoj na tome insistira. To zahteva i promene zanimawa, nestajawe zastarelih i nastanak novih koji prate taj razvoj. Promene mora da prati i obrazovni sistem sa novom nomenklaturom zanimawa. Ako se zna, da znawe jednog stru~waka ako se ne usavr{ava zastareva za 5 10 god. uo~ava se zna~aj do`ivotnog u~ewa kao i ~iwenica da je qudski kapital u koji se ne ula`e mrtav kapital. Dugoro~na nezaposlenost je tako e veliki problem i kod nas je zastupqena sa 48%. Visoko u~e{}e je i lica koja prvi put tra`e zaposlewe (51%). Maksimalni napori Slu`be se ula`u za re{avawe problema vezanih za te`e zapo{qavana lica u koja spadaju: starija lica (preko 50 god,) lica sa invaliditetom, Romi, izbegla i raseqena lica. [anse za pove}awe zaposlenosti treba tra`iti u promeni tr`i{nog ekonomskog sistema i izvozno orijentisane strategije, {to name}e nu`nost prestruktuirawa preduze}a u smislu vlasni~ke organizacione i proizvodne strukture, prestruktuirawe velikih dru{tvenih preduze}a i ukupne privredne infrastrukture, pra}eno velikim brojem vi{kova zaposlenih {to zahteva adekvatne socijalne programe. UMESTO ZAKQU^KA Imaju}i u vidu preporuke Saveta Evrope i MOR-a o politici zapo- {qavawa i ulozi Nacionalne slu`be za zapo{qavawe kao modernog javnog servisa, da bi se efikasnije obavqale funkcije u domenu Slu`be, treba: posvetiti pa`wu licima koja aktivno tra`e posao, nastaviti sa decentralizacijom, nastaviti sa razvojem pra}ewa rezultata i pokazateqa uspe{nosti rada Slu`be, naglasiti potrebu za ja~awem qudskih resursa u Slu`bi, unapre ivati sektor rodne ravnopravnosti, etni~ke mawine, izbeglice i raseqena lica i prati zastupqenost istih pri zapo{qavawu, unapre ivati odnose izme u Slu`be, nezaposlenih lica i poslodavaca, sa lokalnim organima vlasti, socijalnim partnerima, NVO i dr. Akcenat treba staviti na mere aktivne politike zapo{qavawa i preventivno delovawe kod vi{kova zaposlenih. Puna zaposlenost najneposrednije doprinosi pozitivnim demografskim kretawima u Srbiji i Vojvodini, {to se posti`e aktivnom politikom zapo{qavawa i institucionalnim podsticajima gde je uloga porodice, a podr{ka dr`ave dominantna.

9 511 LITERATURA Akcioni plan zapo{qavawa (2005): Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, Beograd Mese~ni statisti~ki bilten za AP Vojvodinu (2005): NSZ-Pokrajinska slu- `ba za zapo{qavawe, Novi Sad Milenkovi}, M. i Milenkovi}, T. (2002): Zapo{qavawe u Srbiji od za~etka do oslobo ewa zemqe 1944 kwiga I, Republi~ki zavod za tr`i{te rada, Beograd Nacionalna strategija zapo{qavawa (2005): Vlada Republike Srbije, Beograd Pavlovi}, M. (2002): Zapo{qavawe u Srbiji od javne berze do tr`i{ta rada kwiga II, Republi~ki zavod za tr`i{te rada, Beograd Strategija promena NSZ (2005): Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, Beograd

10 512 OKRUG AP Vojvodina Novi Sad Ju`no-ba~ki okrug Zrewanin Sredwe-banatski okrug Kikinda Severno-banatski okrug Pan~evo Ju`no-banatski okrug Sombor Zapadno-ba~ki okrug Sr. Mitrovica Sremski okrug Subotica Severno-ba~ki okrug Tabela 1. Nezaposlenost, slobodna radna mesta i zapo{qavawe R A Z D O B Q E stawe na kraju septembra kumulativ januar-septembar INDEKS nezaposlena lica na kraju meseca Udeo op{tina (%) u nezaposl. u okviru okruga Slobodna radna mesta Zapo{qavawe 101,63 106,27 Slobodna radna mesta 123,93 133,60 Nezaposlenost Zapo- {qavawe Ukupno Neodre. Odre en. Ukupno Ukup. `. Neodre. Odre en. IX05/IX04 IX05/IX04 IX05/IX ,71 191, ,21 119,78 120, ,83 130,08 145, ,46 103,34 100, ,78 124,81 123, ,39 113,61 113, ,57 138,19 144,56