Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Vesna Nikoli}-Ristanovi} UDK: :344(4) Viktimolo{ko dru{tvo Srbije Pregledni rad Beo

Транскрипт

1 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Vesna Nikoli}-Ristanovi} UDK: :344(4) Viktimolo{ko dru{tvo Srbije Pregledni rad Beograd Primqeno: EVROPSKA ZBIRKA PODATAKA O KRIMINALITETU I KRIVI^NOM PRAVOSU\U: KARAKTERISTIKE I ZNA^AJ ZA RAZVOJ EVIDENCIJA KRIMINALITETA U SRBIJI 1 Statistike kriminaliteta, uprkos brojnim kritikama i nedostacima, predstavqaju zna~ajan izvor podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. Pri tome, policijske statistike kao evidencije o prijavqenom kriminalitetu, u smislu vrste i karakteristika evidentiranog kriminalnog pona{awa i karakteristika izvr{ilaca, pru`aju mogu}nost uvida u najpribli`niju sliku stavrnog kriminaliteta, kako na nacionalnom, tako i na me unarodnom nivou. Rad ima za ciq predstavqawe Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u kao objediwenog prikupqawa podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u na evropskom nivou. Nakon prikaza istorijata i metodolo{kih karakteristika ovog na~ina prikupqawa i prikazivawa podataka, u radu }e biti predstavqeni podaci statistike Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije za period od do godine kao primer vrste podataka koji su prikupqani za potrebe petog izdawa Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u. U zakqu~ku je ukazano na zna~aj koji Evropska zbirka podataka ima za unapre ewe evidentirawa i predstavqawa javnosti podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u u na{oj zemqi, za pore ewe sa situacijom u drugim zemqama, kao i za planirawe strategije spre~avawa i suzbijawa kriminaliteta u Srbiji. Kqu~ne re~i: Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u, policijska statistika, evidentirawe kriminaliteta, Srbija 1 Tekst je nastao kao rezultat rada autorki na projektu br Razvoj metodologije evidentirawa kriminaliteta kao osnova kreirawa efikasnih mera za wegovo suzbijawe i prevenciju, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije, a implementira Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Rukovoditeqka projekta je prof. dr Vesna Nikoli}-Ristanovi}. 373

2 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... Uvod Statistike kriminaliteta, uprkos svojim ograni~ewima, predstavqaju zna~ajan izvor podataka o vrstama kriminalnih pona{awa koja evidentiraju relevatni dr`avni organi, kao i o obimu, strukturi i trendovima kriminaliteta, kao masovne dru{tvene pojave. Upravo saznawa o ovim statisti~kim pokazateqima stawa kriminaliteta u odre enom dru{tvu predstavqaju polaznu osnovu za planirawe efikasne politike spre~avawa i suzbijawa ove negativne dru{tvene pojave 2. Pored toga {to pru`aju podatke o stawu kriminaliteta na nacionalnom nivou, kriminalne statistike su zna~ajne i za utvr ivawe razlika na me unarodnom planu u pogledu karakteristika i kretawa registrovanog kriminaliteta, kao i efikasnosti primewene kriminalne politike. Pri tome, policijske statistike kao evidencije o prijavqenom kriminalitetu, u smislu vrste i karakteristika evidentiranog kriminalnog pona{awa i karakteristika izvr{ilaca, pru`aju mogu}nost uvida u najpribli`niju sliku stvarnog kriminaliteta, kako na nacionalnom, tako i na me unarodnom planu, kroz mogu}nost komparacije sa podacima policijskih statistika drugih zemaqa. Posmatrano sa aspekta me unarodne uporedivosti podataka o zvani~no registrovanom kriminalitetu, iskustva pokazuju da su razlike u obimu kriminaliteta koje se zapa`aju me u razli~itim zemqama vi{estruko uslovqene. Pored su{tinskih, objektivnih faktora poput stvarnih razlika u fenomenolo{kim karakteristikama registrovanog kriminaliteta i spremnosti qudi da prijave neko kriminalno pona{awe, na razlike u obimu registrovanog kriminaliteta izme u razli~ih dr`ava uti~u i statisti~ki i pravni faktori (Aebi, 2008: 204; Aebi, 2010 prema Harrendorf, 2012: 25; von Hofer, 2000: 81). Metodolo{ke karakteristike statisti~kog registrovawa i prikaza podataka o kriminalitetu, kao i specifi~nosti krivi~no-pravnih definicija pored uticaja na obim registrovanog kriminaliteta u smislu odre ivawa vrste pona{awa koja }e biti registrovana kao kriminalna, u mnogome uslovqaju i mogu}nost komparacije podataka o kriminalitetu na me unarodnom planu (Aebi, 2008: 204; von Hofer, 2000: 80; Lewis, 2012: 6). U ciqu prevazila`ewa ovih pote{ko}a i iznala`ewa najefikasnijeg na~ina prikupqawa uporedivih podataka o kriminalitetu na teritoriji Evrope, ustanovqena je Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u, kao na~in 2 Vi{e o tome pogledati u Nikoli} Ristanovi}, V. (2012). 374

3 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр prikupqawa podataka zasnovan na standardizovanim definicijama kriminalnih pona{awa. Rad ima za ciq predstavqawe Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u (European Sourcebook of Crime and Criminal Justice) kao objediwenog pristupa prikupqawu podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u na evropskom nivou. Pored toga, rad ima za ciq i da predstavi deo podataka za Srbiju koji su prikupqeni za peto izdawe Evropske zbirke u kojem je Republika Srbija po prvi put dobila priliku da u~estvuje godine 3. Ciq rada je i da uka`e na zna~aj koji Evropska zbirka ima za unapre ewe evidentirawa i predstavqawa javnosti podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u, za pore ewe situacije u Srbiji sa drugim zemqama, kao i za planirawe strategije spre~avawa i suzbijawa kriminaliteta u Srbiji. U prvom delu rada dat je prikaz istorijata i metodolo{kih karakteristika Evropske zbirke, uz pregled vrste kriminalnih pona{awa za koja se podaci prikupqaju i kompariraju, i na~ina na koji su ta pona{awa definisana. U drugom delu rada, na primeru statistike Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije za period od do godine, prikazano je koja vrsta podataka i za koja kriminalna pona{awa je prikupqana za potrebe petog izdawa Evropske zbirke podataka. U zakqu~ku rada, dat je kriti~ki osvrt kako na podatke MUP RS, tako i na podatke iz Evropske zbirke i dati su predlozi za wihovo unapre ewe. Istorijat i vrsta podataka koji se evidentiraju u Evropskoj zbirci podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u Ideja o kreirawu evropske statistike o kriminalitetu datira iz posledwe decenije 20. veka kada se sa pro{irivawem Saveta Evrope i Evropske unije nametnula potreba za periodi~nim procenama i pore ewima trendova kriminaliteta i krivi~nog pravosu a (Aebi i dr, 2010: 15). Suo~eni sa nacionalnim statistikama kriminaliteta zemaqa ~lanica Evropske unije koje nisu pru`ale mogu}nost pore ewa podataka, pa samim tim ni pra}ewe trendova kriminaliteta na evropskom nivou, Evropski komitet za probleme kriminaliteta pri Evropskoj komisiji godine oformio je ekspertsku grupu, odnosno Komitet eksperata 3 Nacionalna koordinatorka za Republiku Srbiju u okviru petog izdawa Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u je prof. dr Vesna Nikoli}- Ristanovi}. 375

4 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... kojim je rukovodio prof. dr Martin Kilias (Killias, Rau, 2000: 4) 4. Osnovni zadatak ove ekspertske grupe bio je da prou~i mogu}nost implementirawa evropske evidencije podataka o kriminalitetu. Tokom rada na pilot studiji identifikovani su kqu~ni teorijski i tehni~ki problemi, poput (ne)uporedivosti podataka i postojawa razli~itih definicija kriminalnih pona{awa. To je nametnulo potrebu za utvr ivawem jedinstvenog formata tabelarnog prikaza podataka, jasno utvr enih pravila merewa kriminaliteta za razli~ite dr`ave i na~ina interpretirawa evidentiranih podataka, kao i izgradwe infrastrukture za implementaciju projekta Evropska zbirka podataka na teritoriji cele Evrope. Dve godine kasnije objavqeni su preliminarni rezultati pilot studije u kojoj je u~estvovalo 10 evropskih dr`ava 5. U pilot studiji koja je nosila naziv Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u: Nacrt prikazani su podaci o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u koji su u dr`avama u~esnicama evidentirani tokom godine (Killias, Rau, 2000: 4; Aebi i dr., 2010: 15). Kako je pilot studija pozitivno ocewena, odlu~eno je da se projekat pro{iri na sve dr`ave koje su ~lanice Saveta Evrope. Istovremeno je pro{iren i sastav Komiteta eksperata uz ukqu~ivawe novih stru~waka iz dr`ava u~esnica projekta. Prvo izdawe Evropske zbirke obuhvatilo je trideset {est dr`ava i podatke o kriminalitetu koji su evidentirani u periodu od godine (Killias idr., 2003: 9) 6. Podaci o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u tokom posledwih pet godina 20. veka obuhva}eni su drugim izdawem Evropske zbirke koje je objavqeno godine (Killias i dr., 2003: 13; Gruszczynska, Heiskanen, 2011: 84). Tre}im izdawem Evropske zbirke, koje je objavqeno godine, obuhva}en je period od do i prikazani podaci su se odnosili na 37 dr`ava ~lanica Saveta Evrope (Aebi i dr., 2006: 15). ^etvrto izdawe Evropske zbirke predstavqa pro{ireno tre}e izdawe sa podacima za 40 dr`ava i period od do godine (Aebi i dr., 2010: 5). U petom izdawu podaci su prikupqani za period od do godine, sa detaqnijim prikazom i analizom podataka za godinu. 4 Ekspertska grupa je prvobitno bila sastavqena od stru~waka iz Francuske, Nema~ke, Holandije, [vedske, [vajcarske i Velike Britanije (Aebi i dr., 2010: 15) 5 U pilot studiji u~estvovale su Francuska, Nema~ka, Ma arska, Irska, Italija, Holandija, [vedska, Norve{ka, [vajcarska i Velika Britanija. 6 Sve informacije o Evropskoj zbirci podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u i ~etiri do sada objavqena izdawa (publikovawe petog izdawa je u pripremi) dostupne su na: 376

5 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр U pogledu vrste podataka, odnosno evidencija iz kojih prikazani podaci poti~u, kako u prvom, tako i u svim kasnijim izdawima Evropske zbirke prikazani su podaci policijskih, statistika tu`ila{tva, sudskih i penitersijarnih statistika, kao i podaci dobijeni primenom Me unarodne ankete o viktimizaciji 7. Policijskim statistikama obuhva}eni su podaci o osumwi~enim licima koji su poznati policiji, broju i polu policijskih slu`benika, kao i tro{kovima policijskog posla. Statistike tu`ila{tva obuhvataju podatke o optu`enim licima i preduzetim postupcima tu`ila{tva, kao i broju i polu lica anga`ovanih u tu`ila{tvima. Podaci sudske statistike odnose se na osu ena lica, prikazano prema krivi~nom delu, polu, uzrastu i nacionalnosti osu enog lica, vrsti izre~ene krivi~ne sankcije i trajawu izre~enih institucionalnih krivi~nih sankcija (Killias i dr., 2003: 15, Aebi i dr., 2006: 17, 2010: 18). Podaci o zatvorskoj populaciji, broju kaznenih institucija i tro{kovima izvr{ewa kazne zatvora sadr`ani su u penitersijarnim statistikama (Aebi i dr., 2010: 18). Ankete o viktimizaciji sadr`e podatke o viktimizaciji ispitanika, reakciji ispitanika koji su bili `rtve kriminalnog pona{awa (ukqu~uju}i i wihovu spremnost da sopstvenu viktimizaciju prijave policiji), wihovo mi{qewe o postupawu policije i podatke o strahu od kriminaliteta (Aebi i dr., 2010: 329). U ~etvrtom izdawu Evropske zbirke podataka, pored uobi~ajenih podataka iz zvani~nih statistika, po prvi put su prikupqeni i prikazani podaci o merama koje se preduzimaju tokom krivi~nog postupka, poput policijskog zadr`avawa, pritvora, kaucije i elektronskog pra}ewa, kao i podaci o krivi~nim sankcijama izre~enim maloletnicima (Aebi i dr., 2010: 19). Ovo je ujedno i jedino izdawe u kojem su pored ve} uobi~ajenih podataka dobijenih u okviru Me unarodne ankete o viktimizaciji u periodu od do godine, prikazani i podaci dobijeni primenom Me unarodne ankete sa samoprijavqivawem maloletni~ke delinkvencije 8 (ISRD2) koji su tokom godine prikupqeni u 30 evropskih dr`ava na 7 Anketa o viktimizaciji predstavqa tehniku za saznavawe tamne brojke kriminaliteta koja se zasniva na ispitivawu uzorkom obuhva}enih ispitanika o tome da li su bili `rtve nekog kriminalnog pona{awa i ako jesu, o kojem pona{awu je re~ (Konstantinovi}- Vili} i dr., 2010: 72). 8 Anketa sa samoprijavqivawem je tehnika za saznavawe tamne brojke kriminaliteta koja se zasniva na ispitivawu uzorkom obuhva}enih ispitanika da li bili po~inioci nekog kriminalnog pona{awa, i ako jesu, kakve je posledice to pona{awe imalo (Konstantinovi}-Vili} i dr., 2010: 71). 377

6 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... uzorku maloletnika uzrasta od 13 do 16 godina (Aebi i dr., 2010: 19, 329). Najnovije, peto izdawe Evropske zbirke, u kojem je Srbija po prvi put dobila priliku da u~estvuje, realizuje se u okviru DECODEUR projekta koji finansira Evropska unija. U vreme pisawa ovog rada bila je u toku validacija podataka, dok se objavqivawe rezultata o~ekuje u prvoj polovini godine. Metodolo{ke karakteristike Prikupqawe podataka Proces prikupqawa podataka za Evropsku zbirku odvija se po ta~no utvr enim metodolo{kim principima i sa jasno podeqenim nadle`nostima od lokalnog (na nivou pojedina~nih dr`ava u~esnica) do centralizovanog nivoa (ekspertska grupa). Komitet eksperata je nadle`an i za dizajnirawe upitnika i wegovu reviziju za svako izdawe Evropske zbirke. Pri tome, upitnikom se prikupqaju podaci o prijavqenom kriminalitetu, osumwi~enim licima, policijskim i slu`benicima tu`ila{tva, odlukama tu`ila{tva, presudama, krivi~nim sankcijama i drugim primewenim merama, kao i zatvoreni~koj populaciji (Harrendorf, 2012: 25). Pored numeri~kih pokazateqa kriminaliteta, prikupqaju se i podaci koji su neophodni za adekvatno tuma~ewe prikazanih tabela, i komparaciju podataka izme u dr`ava u~esnica, poput metapodataka o definicijama kriminalnih pona{awa i metodologiji evidentirawa podataka o kriminalitetu koju primewuju nadle`ne dr`avne institucije (Aebi i dr., 2010: 18; Harrendorf, 2012: 25-26). Primera radi, u okviru policijske statistike, upitnikom su pored numeri~kih pokazateqa trendova kriminaliteta tra`ena i dodatna obja{wewa o specifi~nostima procesa evidentirawa podataka o krivi~nim delima i izvr{iocima. Pri tome, prikupqaju se podaci o izvoru informacija sadr`anih u policijskoj statistici, postojawu pisanih pravila o na~inu evidentirawa podataka o kriminalitetu od strane policije, vremenskom periodu kada su podaci u policijskoj statistici evidentirani (u momentu kada je krivi~no delo prijavqeno policiji, ili nakon dono{ewa odluke o postojawu elemenata krivi~nog dela od strane policije), jedinici merewa (krivi~no delo, osumwi~eno lice). Pored toga, tra`ena su dodatna obja{wewa o tome da li se prilikom evidentirawa krivi~nog dela od strane policije primewuje princip te`eg krivi~nog dela i na koji na~in, kako se evidentiraju kontinuirana krivi~na dela (kao jedno, ili vi{e dela) i kako se evidentiraju krivi~na dela izvr{ena od strane vi{e lica 378

7 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр (kao jedno ili vi{e krivi~nih dela) 9. Primera radi, ukoliko jedno lice istovremeno izvr{i vi{e krivi~nih dela u sticaju (kao {to je silovawe koje rezultira smrtnim ishodom `rtve silovawa i ubistvom druge `rtve, uz ilegalno posedovawe oru`ja), od izuzetne je va`nosti da svaka zemqa precizira da li }e se u takvim situacijama evidentirati svako krivi~no delo posebno, ili }e se pak evidentirati samo najte`e delo. Tako e kod krivi~nih dela koje karakteri{e kontinuitet u izvr{ewu, poput nasiqa u porodici va`no je naglasiti da li se prilikom evidentirawa bele`i kao jedno ili vi{e krivi~nih dela. Isto pravilo u pogledu preciznijih razja{wewa odnosti i na situacije kada ima vi{e izvr{ilaca, poput grupnog silovawa (kada je jedinica mere krivi~no delo, da li se evidentira kao jedno ili vi{e dela silovawa) (Aebi i dr., 2010: 27). U skladu sa podelom nadle`nosti i radi lak{eg prikupqawa i kontrole prikupqenih podataka, Komitet eksperata u svakoj dr`avi u~esnici odre uje stru~waka iz oblasti kriminalne statistike koji je u ulozi nacionalnog referenta zadu`en za komunikaciju sa Komitetom i kontrolu procesa prikupqawa i validnosti podataka za dr`avu iz koje poti~e (Aebi, 2010: 16). Ve}ina ~lanova Komiteta eksperata su istovremeno i regionalni koordinatori za grupe dr`ava, zadu`eni za pomo} nacionalnim referentima u procesu prikupqawa podataka, kao i eliminisawe, ili pak svo ewe na minimum eventualnih gre{aka koje mogu da se pojave (Harrendorf, 2012: 25; Aebi, 2010: 20). Finalna verzija upitnika za svako konkretno izdawe {aqe se nacionalnim referentima koji su zadu`eni za popuwavawe upitnika i wegovo vra}awe regionalnom koordinatoru. Sam proces prikupqawa podataka ukazuje na velike razlike izme u dr`ava. Naime, pored znatnog broja dr`ava koje imaju dobro razvijen sistem evidentirawa i prikaza podatka o kriminalitetu, u odre enom broju dr`ava nacionalnim referentima je potrebna dodatna pomo} predstavnika relevatne nacionalne institutucije u pogledu podataka koji nisu javno dostupni (Harrendorf, 2012: 25). Validacija podataka Proces validacije prikupqenih podataka iz nacionalnih izvora predstavqa najva`niju fazu u izradi Evropske zbirke. Validacija prakti~no po~iwe ve} prilikom prikupqawa podataka koje kontroli{u 9 Vi{e o tome videti u upitniku za peto izdawe Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u. Dostupno na: 379

8 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... najpre nacionalni referenti, a potom i regionalni koordinatori. Dodatna validacija prikupqenih podataka se obavqa nakon wihovog unosa u centralnu bazu podataka. Tom prilikom se vr{i detaqna provera po svim segmentima upitnika, i prema svim izvorima podataka. Na ovaj na~in se podaci koji nedostaju unose, uz istovremeno detaqnije obja{wewe eventualnih neobi~nih podataka. Ovaj nivo validacije podataka je u nadle`nosti ~lanova Komiteta eksperata (Harrendorf, 2012: 26). Uprkos precizno razvijenom procesu kontrole podataka koji se odvija na vi{e nivoa, gre{ke su mogu}e i bile su minimalno prisutne kroz sva izdawa Evropske zbirke podataka. U situacijama kada su gre{ke o~igledne, poput nepodudarawa podataka o ukupnom kriminalitetu i odre enom tipu kriminaliteta, proces wihovog identifikovawa i eliminisawa je znatno olak{an. Me utim, pojedine gre{ke prolaze neopa`eno, i ~esto su rezultat nesporazuma na relaciji nacinalni referent-regionalni koordinator. Upitnik je sam po sebi tako dizajniran da se mogu}nost pogre{nog tuma~ewa svodi na minimum, pri ~emu se od svakog nacionalnog referenta o~ekuje i zahteva da prevedeni upitnik na sopstveni materwi jezik, ponovo prevede i popuni na engleskom jeziku (Harrendorf, 2012: 25). Posledwi, tre}i nivo validacije podataka, bi trebalo da otkloni mogu}e gre{ke. To bi podrazumevalo pore ewe prikupqenih podataka iz referentnih nacionalnih institucija sa drugim izvorima podataka. Na primer, u ~etvrtom izdawu Evropske zbirke, podaci o pojedinim krivi~nim delima, poput ubistva, kra e motornih vozila, krivi~nih dela u vezi sa drogom, i, posebno trgovine drogom, upore eni su sa podacima UN studije o trendovima kriminaliteta (Harrendorf, Smith, 2010: ). Tom prilikom su ustanovqena neslagawa u podacima dobijenim u Evropskoj zbirci podataka i UN studiji koja su prvenstveno rezultat razli~ite obuhvatnosti definicija pojedinih kriminalnih pona{awa. Primera radi, definicija kra e motornih vozila koja je kori{}ena u ~etvrtom izdawu Evropske zbirke je iskqu~ivala kra u motorcikla, mopeda ili traktora u opisu ovog kriminalnog pona{awa, za razliku od definicije UN studije. To je imalo za posledicu neslagawe u podacima s obzirom da su nacionalni referenti u upitniku za Evropsku zbirku evidentirali samo podatke u vezi sa kra om automobila, iako u zvani~nim statistikama imaju i podatke o kra i drugih vozila na motorni pogon (Harrendorf, 2012: 26) 380

9 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Ipak, rezultati ove provere su tuma~eni sa rezervom s obzirom na ~iwenicu da podaci prikupqeni za potrebe studije Ujediwenih Nacija u momentu kada su u~iweni dostupnim Komitetu eksperata nisu pro{li proces interne i eksterne validacije (Harrendorf, Smith, 2010: 147; Harrendorf, 2012: 26) 10. Definicije kriminalnih pona{awa koja se evidentiraju U ciqu obezbe ivawa me unarodne uporedivosti podataka za potrebe Evropske zbirke koriste se standardne definicije kriminalnih pona{awa koje su znatno {ire i obuhvatnije od pravnih definicija i zakonskih inkriminacija. Pored standardnih definicija, u upitniku je predvi ena lista specifi~nih pona{awa za svako krivi~no delo koja bi trebala da budu ukqu~ena ili iskqu~ena iz podataka koji se evidentiraju. Na ovaj na~in se izbegava evidentirawe podataka o kriminalnim pona{awima koja nisu u skladu sa usvojenim standardnim definicijama. Primera radi, definicija krivi~nog dela ubistva podrazumeva namerno ubistvo druge osobe, pri ~emu lista pona{awa koja treba da budu evidentirana ukqu~uje fizi~ki napad koji rezultira smrtnim ishodom, eutanaziju, ~edomorstvo i poku{aje ovih dela. Pona{awe koja ne bi trebalo evidentirati u upitniku kada je re~ o ubistvu je pomo} pri samoubistvu, abortus i nehatno ubistvo. Pored toga, kroz listu pona{awa koja treba ukqu~iti ili iskqu~iti iz podataka koji se evidentiraju omogu}ava se uvid u razlike u policijskim i sudskim definicijama krivi~nih dela. ^lanovi Komiteta eksperata kao regionalni koordinatori prate i upoznati su sa promenama u inkriminacijama razli~itih dr`ava, u skladu sa ~im se pred svako izdawe Evropske zbirke upitnik revidira i ukoliko je potrebno unose se izmene u pogledu definicija i obuhvata pona{awa za koja }e se prikupqati podaci. Najvi{e izmena uneto je u upitnik za ~etvrto izdawe kada je od 27 definicija kriminalnih pona{awa ostalo nepromeweno samo {est. Pri tome, uvedeno je i 14 novih definicija, odnosno kriminalnih pona{awa od kojih je {est na nivou policijskih statistika (Harrendorf, 2012: 28). U okviru ovog izdawa po prvi put je napravqen iskorak iz tzv. uli~nog kriminaliteta i prikupqani su i podaci o prevarama, kompjuterskom kriminalitetu, prawu novca i korup- 10 O iskustvima Srbije sa ovom vrstom validacije podataka prikupqenih za peto izdawe Evropske zbirke videti kasnije u ovom radu, u odeqku pod nazivom Prikupqawe podataka u Srbiji za peto izdawe Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u. 381

10 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... ciji (Aebi i dr., 2010: 19). Za pojedina kriminalna pona{awa, poput fizi~kog napada, trgovine drogom i seksualnih krivi~nih dela prema deci prikupqeni su detaqniji podaci. Izmene su pratile i promene u sferi krivi~nih sankcija te su u ovom izdawu svoje mesto prona{li i podaci o tzv. alternativnim krivi~nim sankcijama. Na osnovu iskustva iz prethodnog izdawa, u najnovijem, petom izdawu Evropske zbirke unete su izmene u oblasti seksualnih krivi~nih dela. Definicije seksualnog zlostavqawa dece i silovawa su ostale nepromewene, do{lo je do promena definicije seksualnog napada u smislu da sada obuhvata svaki ne`eqeni fizi~ki kontakt sa seksualnom konotacijom, kao i svaki fizi~ki kontakt sa seksualnom konotacijom sa osobom koja nije u stawu da odlu~uje o pristanku, {to se pogotovo odnosi na decu. U okviru ove revidirane definicije silovawe i seksualno zlostavqawe deteta su izdvojene kao dve podkategorije za koje se, pored ukupnih seksualnih krivi~nih dela bele`e i prikazuju podaci u Evropskoj zbirci 11. Prikupqawe podataka u Srbiji za peto izdawe Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u iskustva i izazovi Srbija je ukqu~ena u prikupqawe podataka za peto izdawe Evropske zbirke krajem godine, nakon poziva koji je upu}en prof. dr Vesni Nikoli}-Ristanovi} od strane predsedavaju}eg Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u, prof. dr Jorg-Martin Jehle da se prihvati koordinacije ove aktivnosti. Prikupqawe, unos i provera podataka, kao i kontakti sa relevantnim institucijama, ostvareni su preko Viktimolo{kog dru{tva Srbije i uz podr{ku istra`iva~kog tima projekta Razvoj metodologije evidentirawa kriminaliteta kao osnova kreirawa efikasnih mera za wegovo suzbijawe i prevenciju, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije Vi{e o tome videti u upitniku za peto izdawe, dostupno na: 12 Osobe koje su bile anga`ovane ikojima se ovim putem koordinatorka prikupqawa podataka u Srbiji i jedna od autorki ovog teksta, V. Nikoli}-Ristanovi}, zahvaquje su: dr Sawa ]opi}, doc. dr Danica Vasiqevi}-Prodanovi}, kao i Milica Popovi} i Una Radovanovi}, volonterke Viktimolo{kog dru{tva Srbije i studentkiwe. 13 Informacije dobijene od predstavnika Ministarstva unutra{wih poslova, aza potrebe Evropske zbirke podataka o kriminalitetu i krivi~nom pravosu u. 382

11 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Tokom novembra godine upu}eni su dopisi i odgovaraju}i upitnici Ministarstvu unutra{wih poslova RS (za policijsku statistiku), Republi~kom javnom tu`ila{tvu (za tu`ila~ku statistiku), Republi~kom zavodu za statistiku (za sudsku statistiku) i Ministarstvu pravde RS - Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija (za penitersijarnu statistiku i alternativne sankcije). Sve ustanove, osim Republi~kog javnog tu`ila{tva, su se odazvale i poslale tra`ene podatke. Na `alost, i pored vi{e podse}awa i datih obe}awa, Republi~ko javno tu`ila{tvo nije dostavilo tra`ene podatke, tako da je upitnik namewen ovim podacima ostao prazan. Tako e, s obzirom da se u Srbiji ne sprovode nacionalne ankete o viktimizaciji kriminalitetom (victimization surveys), i taj deo podataka je ostao prazan za na{u zemqu. Nakon {to su od nadle`nih institucija dobijeni podaci, oni su uneti u odgovaraju}e upitnike preko interneta, a zatim i provereni. Posle toga, od 13. do 16. februara godine, na sastanku nacionalnih i regionalnih koordinatora koji je odr`an u Hagu, Evropska zbirka je razmatrana u istorijskom i {irem kontekstu evidentirawa podataka o kriminalitetu, a zatim je ukazano na nejasno}e i gre{ke u popuwenim upitnicima. Regionalni koordinator zadu`en za Srbiju je Pol Smit (Paul Smith) iz Istra`iva~ko-dokumentacionog centra u Ministarstvu bezbednosti i pravde Holandije. Izmene, u skladu sa dobijenim instrukcijama na sastanku, su izvr{ene do marta godine, nakon ~ega je, od strane ekspertskog tima Evropske zbirke, pristupqeno validaciji podataka. U okviru validacije, podaci prikupqeni za Evropsku zbirku pore eni su sa podacima UNODC i EUROSTAT-a. Pri tome su prime}ene dosta velike razlike vezano za policijsku statistiku. Nakon tra`ewa dodatnih poja{wewa od MUP RS, ove razlike su obja{wene razli~itim vrstama podataka koji su kori{}eni (podaci vezani za trenutak izvr{ewa dela i podaci vezani za trenutak unosa podataka u bazu). Pri tome, podaci koji su u{li u Evropsku zbirku vezuju se za datum-godinu kada su uneti u sistem, za razliku od podataka koji su u{li i bazu EUROSTAT-a i UNODC, koji se vezuju za godinu kada je delo izvr{eno. Tako e su uo~ene i velike razlike u podacima o kra i motornog vozila, koje, pored gore navedenog razli~itog trenutka unosa, proisti~u i iz kori{}ewa razli~itih definicija (na primer, EUROSTAT i UNODC podaci ukqu~uju i nestala vozila, dok Evropska zbirka koristi samo podatke o krivi~nom delu kra e ~iji objekat je motorno vozilo). Ovom prilikom otklowene su jo{ neke gre{ke i data dodatna poja{wewa vezana za definicije odre enih kriminalnih pona{awa u skladu sa na{im krivi~nim zakonodavstvom. 383

12 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... S obzirom da je ovo bio prvi put da se u Srbiji prikupqaju podaci za Evropsku zbirku, pa je samim tim trebalo vremena da se svi u~esnici upoznaju sa vrstom podataka i na~inom wihovog definisawa i prikupqawa, saradwa relevantnih institucija je zaista bila na visokom nivou. Uz to, treba naglasiti da su svi u~esnici u ovom poduhvatu radili potpuno volonterski, {to je iziskivalo dodatni napor bavqewa ovim ozbiqnim zadatkom uz druge svakodnevne obaveze. To svakako govori o tome da su institucije koje vode odgovaraju}e statistike zainteresovane da se wihovi podaci na u u Evropskoj zbirci, a pretpostavqamo, i da daqe rade na razvoju svojih evidencija. Odsustvo tu`ila~ke statistike, me utim, ostavqa veliku prazninu, ali nije neo~ekivano. Tu`ila~ke statistike i u drugim evropskim zemqama spadaju u najmawe razvijene, a iskustvo sa saradwom sa tu`ila{tvom je najlo{ije. Ipak, retke su zemqe koje, poput Srbije, nisu dobile nikakve podatke od tu`ila{tva. Podaci MUP Republike Srbije primer podataka koji su prikupqani za peto izdawe Evropske zbirke Na~in evidentirawa podataka od strane policije i zahtevi iz Evropske zbirke Podaci sadr`ani u policijskoj statistici koju vodi nadle`na slu`ba Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije odnose se na prijavqena krivi~na dela i (osumwi~ene) izvr{ioce. Pri tome, podaci o osumwi~enim licima i krivi~nim delima se evidentiraju na osnovu dva kriterijuma: - datuma kada je krivi~no delo izvr{eno - datuma kada je krivi~no delo i/ili osumwi~eno lice evidentirano (datum unosa podataka o odre enom predmetu u bazu podataka). Konkretnije, to podrazumeva da }e se podaci za krivi~no delo izvr{eno tokom godine i otkriveno tokom godine nalaziti u dve baze: u onoj koja se odnosi na godinu izvr{ewa i u onoj koja se odnosi na godinu kada je krivi~no delo otkriveno i u vezi sa tim prijavqeno u okviru Jedinstvenog informacionog sistema (JIS). Za potrebe Evropske zbirke prikupqeni su i prikazani podaci za izabrana kriminalna pona{awa koja su u posmatranom vremenskom periodu ( ) otkrivena, bez obzira na godinu izvr{ewa krivi~nog dela 13. Konkretnije, prikazani su podaci za saobra}ajna krivi~na dela, ubistva, telesne povrede, seksualna krivi~na dela (sa posebnim akcentom na silovawu i seksualnom nasiqu nad decom), te{ka i nasilna imovinska krivi~na dela 384

13 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр (te{ka kra a, razbojni{tvo, razbojni~ka kra a), nenasilna imovinska krivi~na dela (kra a, kra a motornog vozila, provalna kra a, prevara), prawe novca, korupciju i krivi~na dela u vezi sa drogom. Podaci za osumwi~ena lica su razvrstani prema polu, uzrastu i poreklu. Pri tome, svi podaci koji su dobijeni od predstavnika Ministarstva unutra{wih poslova odnose se na ona kriminalna pona{awa, odnosno izvr{ioce istih protiv kojih je u posmatranom periodu podneta krivi~na prijava od strane predstavnika policije. Prema unapred utvr enim pravilima, za potrebe petog izdawa Evropske zbirke osobe koje su osumwi~ene za vi{e od jednog krivi~nog dela u toku jedne godine evidentiraju se vi{e puta. Na osnovu podataka prikupqenih u skladu sa zahtevima upitnika, policijska statistika za Srbiju u okviru petog izdawa Evropske zbirke omogu}ava dola`ewe do saznawa o trendovima kriminaliteta u periodu , kao i o wegovoj strukturi prema polu, uzrastu i poreklu osumwi~enih lica u godini. U daqem tekstu }emo predstaviti i analizirati te podatke. Kriminalna pona{awa za koja je policija podnela krivi~ne prijave u periodu Na osnovu podataka o ukupnom broju prijavqenih krivi~nih dela, kao i podataka o izabranim krivi~nim delima za koje su pripadnici policije podneli krivi~ne prijave, mo`emo analizirati trendove kretawa ukupnog kriminaliteta i izabranih vrsta kriminaliteta, odnosno pojedina~nih kriminalnih pona{awa, u periodu , kao i udeo izabranih kriminalna pona{awa u ukupnom kriminalitetu. Kada je u pitawu trend kretawa prijavqenog kriminaliteta za period od do godine zapa`a se blagi porast ukupno prijavqenih krivi~nih dela u godini, nakon ~ega je prisutna tendencija opadawa. U pogledu strukture prijavqenog kriminaliteta prema izabranim krivi~nim delima, u posmatranom periodu najvi{e su zastupqena imovinska krivi~na dela, potom krivi~na dela u vezi sa drogom, telesne povrede i te`a krivi~na dela protiv bezbednosti saobra}aja. Na petom mestu po broju krivi~nih prijava su dela seksualnog nasiqa, potom korupcija i krivi~na dela namernog ubistva (kako dovr{eno tako i u poku{aju). Trendovi kretawa izabranih oblika kriminaliteta, odnosno konkretnih kriminalnih pona{awa, pokazuje izvesne razlike i blaga odstupawa od trenda koji se zapa`a kod ukupno prijavqenih krivi~nih dela. 385

14 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... Tabela 1: Krivi~na dela prijavqena od strane policije u periodu K a o Te a a a a o 14 - o o o a o - o o o T Te e o e a Te, a a o o o Te, a a o o K a o K a a o o a a K a K o T Ukqu~uje podatke za krivi~no delo ubistvo u poku{aju i dovr{eno ubistvo Obuhva}ena krivi~na delo protiv polne slobode Obuhva}ena krivi~na dela davawa i primawa mita Kod seksualnih krivi~nih dela zapa`a se tendencija rasta ukupnog broja prijavqenih krivi~nih dela iz ove grupe do kraja posmatranog perioda. Ovakav trend u oblasti seksualne delinkvencije ne mora nu`no da upu}uje na zakqu~ak da je do{lo do porasta seksualnog nasiqa u na{em dru{tvu. Pre bi se moglo pretpostaviti da je u pitawu trend rasta broja krivi~nih prijava koje policija podnosi za ova kriminalna pona{awa. 14 Podaci za namerna ubistva u okviru policijske statistike Evropske zbirke odnose se na krivi~no delo ubistva i te{kog ubistva. 15 Podaci za seksualno zlostavqawe deteta u okviru policijske statistike Evropske zbirke ukqu~uju i krivi~no delo obqube sa detetom. 16 Stavqawe u promet opojnih droga. 386

15 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Sa druge strane, kod silovawa i seksualnog zlostavqawa dece prisutne su oscilacije u trendu, u smislu smewivawa porasta i pada broja prijavqenih krivi~nih dela, {to mo`e biti pokazateq neujedna~enosti politike otkrivawa i rasvetqavawa tih krivi~nih dela. U posmatranom periodu izabrana dela imovinskog kriminaliteta pokazuju promenqiv trend u pogledu broja prijavqenih krivi~nih dela. Kod te`ih dela imovinskog kriminaliteta (te{ka kra a, razbojni{tvo i razbojni{ka kra a) dominira trend rasta dok se pad ukupnog broja prijavqenih krivi~nih dela zapa`a samo tokom godine. Kod krivi~nih dela kra e zapa`a se pad u i godini nakon ~ega ukupan broj prijavqenih dela ima trend rasta. Za ve}inu izabranih dela imovinskog kriminaliteta (ukupne kra e, ukupne provalne kra e, provalna kra a u doma}instvo, te{ka kra a, razbojni~ka kra a i razbojni{tvo) policija je najvi{e krivi~nih prijava podnela upravo u godini. Izuzetak je jedino prevara za koju je u toj godini podneto najmawe krivi~nih prijava. Kada su u pitawu podaci o izabranim krivi~nim delima protiv `ivota i tela, prisutna je tendencija pada ukupno prijavqenih namernih ubistava sa izuzetkom godini kada taj broj raste. Pri tome, ubistva upotrebom vatrenog oru`ja (ukqu~uje i poku{aje i dovr{eno krivi~no delo) i dovr{ena ubistva upotrebom vatrenog oru`ja, posmatrana pojedina~no, bele`e konstantan pad koji je posebno izra`en tokom i godine. Isti trend je zastupqen i kod telesnih povreda (ukupno) i te{kih telesnih povreda. Pad broja prijavqenih krivi~nih dela u posmatranom periodu zapa`a se i kod te`ih krivi~na dela protiv bezbednosti saobra}aja. Pri tome, taj pad je posebno izra`en po~ev od godine, kada je donet Zakon o bezbednosti saobra}aja na putevima, pa bi se moglo pretpostaviti da je opadawe broja prijavqenih dela u vezi sa ve}im anga`ovawem pripadnika policije u kontroli saobra}aja, i u vezi sa tim ve}im oprezom i po{tovawem saobra}ajnih propisa od strane u~esnika u saobra}aju. Krivi~no delo prawe novca u posmatranom periodu ima trend porasta broja prijavqenih dela, od kojeg se odstupa godine kada se bele`i blagi pad. Pri tome, najve}i porast se registruje tokom godine kada je u odnosu na po~etnu godinu podneto gotovo {est puta vi{e krivi~nih prijava za krivi~no delo prawe novca. Za razliku od prawa novca, kod korupcije se u posmatranom periodu zapa`a tendencija pada broja prijavqenih dela, sa blagim skokom tokom godine. Ukupan broj prijavqenih dela u vezi sa drogom i krivi~nih dela trgovine drogom u posmatranom periodu bele`e promenqiv trend, sa 387

16 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... smewivawem porasta i opadawa. Pri tome, najve}i pad bele`i se u posledwoj godini posmatranog perioda (2011), kada je podnet najmawi broj krivi~nih prijava od strane policije za ova dela. Lica protiv kojih su podnete krivi~ne prijave od strane policije u periodu Kao {to je ve} pomenuto, podaci policijske statistike koji su prikupqani za potrebe Evropske zbirke, omogu}avaju i analizu podataka o licima protiv kojih su pripadnici policije u posmatranom vremenskom periodu podneli krivi~ne prijave zbog izvr{enog krivi~nog dela. Ovi podaci nam pru`aju mogu}nost pra}ewa trendova kretawa kako ukupnog broja prijavqenih lica, tako i trendova kretawa broja lica prijavqenih za izabrana krivi~na dela, kao i uvid u udeo izabranih kriminalnih pona{awa u ukupnom kriminalitetu u posmatranom periodu. U tabeli 2 je prikazan ukupan broj lica protiv kojih su, u periodu od do godine zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo, pripadnici policije podneli krivi~ne prijave. Za razliku od tabele 1, gde je jedinica mere bilo otkriveno i prijavqeno krivi~no delo, u tabeli 2 jedinica mere je osoba protiv koje je podneta krivi~na prijava i po tom osnovu je evidentirana u okviru Jedinstvenog informacionog sistema. Podaci prezentirani u tabeli 2 ukazuju na tendenciju pada ukupnog broja prijavqenih lica u Srbiji u posmatranom petogodi{wem periodu, sa izuzetkom godine, kada je zabele`en porast. Posmatrano prema izabranim krivi~nim delima, u periodu od do godine uo~ava se trend konstantnog opadawa broja lica protiv kojih je podneta krivi~na prijava zbog izvr{enog te`eg krivi~nog dela protiv bezbednosti javnog saobra}aja, kao i zbog krivi~nog dela nano{ewa telesnih povreda. Ne{to druga~ija dinamika je prisutna kod krivi~nog dela prawa novca, kod kojeg je nakon blagih oscilacija, prisutan znatni porast u godini kada je za ovo krivi~no delo prijavqeno gotovo {est puta vi{e lica nego u godini. Ovakav trend, kao i napred pomenuti trend u vezi prijavqenih krivi~nih dela, bi se mogao dovesti u vezu sa promenom u politici otkrivawa ovog kriminalnog pona{awa. Kod ostalih krivi~nih dela prisutan je promenqivi trend sa smewivawem porasta i smawivawa broja prijavqenih lica. Kada je u pitawu struktura prijavqenih lica prema izabranim krivi~nim delima, podaci policijske statistike pokazuju da je u posmatranom vremenskom periodu najvi{e krivi~nih prijava protiv osumwi~enih lica podneto zbog imovinskog kriminaliteta i to, pre svega 388

17 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Tabela 2: Lica prijavqena od strane policije za izabrana krivi~na dela u periodu K o a o Te a a a a o o o a o - o o o T - o Te e e a Te, a a o o - o Te, a a o o K a o K a a o o a a K a K o Ukqu~uje podatke za krivi~no delo ubistvo u poku{aju i dovr{eno ubistvo Obuhva}ena krivi~na delo protiv polne slobode Obuhva}ena krivi~na dela davawa i primawa mita za te{ku i razbojni~ku kra u, razbojni{tvo, obi~ne kra e i prevare. Za razliku od drugih izabranih dela imovinskog kriminaliteta, zapa`a se prili~no nizak broj prijavqenih lica za provale u doma}instvu, {to vi{e govori o niskom nivou prijavqivawa od strane gra ana i rasvetaqavawa od strane policije nego o stvarnom obimu ovog oblika imovin- 17 Podaci za namerna ubistva u okviru policijske statistike Evropske zbirke odnose se na krivi~no delo ubistva i te{kog ubistva. 18 Podaci za seksualno zlostavqawe deteta u okviru policijske statistike Evropske zbirke ukqu~uju i krivi~no delo obqube sa detetom. 19 Stavqawe u promet opojnih droga. 389

18 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... skog kriminaliteta. Naime, razlozi zbog kojih `rtve mawe prijavquju provalne kra e mogu se dovesti u vezu sa verovawem da krivi~no delo nije dovoqno ozbiqno ili da policija ne mo`e ni{ta da uradi, {to pokazuju i rezultati Me unarodne ankete o viktimizaciji primewewe u Beogradu godine (Zveki}, 2001: 70-71). Posle krivi~nih dela imovinskog kriminaliteta u periodu od do godine policija je podnela najvi{e krivi~nih prijava protiv lica osumwi~enih za izvr{ewe krivi~nih dela u vezi sa drogom (ukqu~uju}i i trgovinu drogom), potom krivi~nog dela nano{ewa telesnih povreda i te`ih dela protiv bezbednosti saobra}aja. Distribucija prijavqenih lica prema ostalim izabranim krivi~nim delima pokazuje znatno mawi broj lica prijavqenih zbog seksualnog nasiqa, namernih ubistava (delo u poku{aju i dovr{eno delo), korupcije i prawa novca. Imaju}i u vidu podatke prikazane u tabeli 1 i podatke prikazane u tabeli 2 mo`emo pretpostaviti da je u oblasti imovinskog kriminaliteta prisutna velika stopa recidivizma ili da se krivi~na dela vr{e u sticaju sa drugim delima budu}i da su na svakog osumwi~enog za krivi~no delo te{ke kra e, razbojni{tva, razbojni{ke kra e i prevare podnete krivi~ne prijave zbog sumwe u izvr{ewe u proseku oko 3 krivi~na dela, a za krivi~no delo kra e (ukqu~uju}i i provalne kra e) oko 2 krivi~na dela. Sa druge strane, kod krivi~nih dela u vezi sa drogom uo~ava se da su u periodu godine podnete krivi~ne prijave protiv ve}eg broja lica za ne{to mawi broj krivi~nih dela. Ovakav odnos prijavqenih krivi~nih dela i prijavqenih lica za dela u vezi sa drogom mo`e ukazivati na ~e{}e grupno izvr{ewe, odnosno izvr{ewe ovih krivi~nih dela u sau~esni{tvu ili saizvr{ila{tvu. Struktura prema polu lica za koja je policija podnela krivi~ne prijave u godini Podaci o polnoj strukturi lica prijavqenih za izabrana krivi~na dela u odre enoj godini pru`aju mogu}nost uvida u udeo `ena u ukupnom broju prijavqenih lica, kao i razlike u strukturi prijavqenog kriminaliteta `ena i mu{karaca. Podaci prikazani u tabeli 3 pokazuju da je tokom godine, kao {to se moglo i o~ekivati, ukupno prijavqeni kriminalitet dominatno kriminalitet punoletnih mu{karaca, sa dosta mawim u~e{}em `ena. Naime, u strukturi ukupno prijavqenih lica u toku godine `ene su 390

19 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Tabela 3: Struktura prijavqenih lica prema polu godina o a % j j % j % M K a - o Te a a a a o 20 - o o o a o - o o o T Te e o e a Te, a a o o o Te, a a o o K a o K a a o o a a K a K Ukqu~uje podatke za krivi~no delo ubistvo u poku{aju i dovr{eno ubistvo Obuhva}ena krivi~na delo protiv polne slobode Obuhva}ena krivi~na dela davawa i primawa mita 20 Podaci za namerna ubistva u okviru policijske statistike Evropske zbirke odnose se na krivi~no delo ubistva i te{kog ubistva. 21 Podaci za seksualno zlostavqawe deteta u okviru policijske statistike Evropske zbirke ukqu~uju i krivi~no delo obqube sa detetom. 22 Stavqawe u promet opojnih droga. 391

20 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... zastupqene sa 5.4%, {to zna~i da je broj prijavqenih mu{karaca oko 20 puta ve}i. Polna struktura prijavqenog kriminaliteta tokom godine pokazuju da je najve}i broj i mu{karaca i `ena prijavqeno zbog imovinskog kriminaliteta. Pri tome, mu{karci su najvi{e prijavqeni zbog te`ih imovinskih krivi~nih dela (te{ka kra a, razbojni~ka kra a, razbojni{tvo), potom kra e (ukqu~uju}i i kra u motornog vozila i provalnu kra u). Za razliku od mu{karaca, `ene su u toku godine najvi{e prijavqene zbog lak{ih imovinskih krivi~nih dela, bez elemenata nasiqa (kra e, ukqu~uju}i i provalnu kra u), potom te`ih imovinskih krivi~nih dela. Od imovinskih krivi~nih dela i mu{karci i `ene su najmawe prijavqeni zbog prevare. U strukturi prijavqenog kriminaliteta i mu{karaca i `ena za godinu posle dela imovinskog kriminaliteta zastupqena su krivi~na dela u vezi sa drogom, potom telesne povrede i te`a dela protiv bezbednosti saobra}aja. Ostala krivi~na dela su znatno mawe zastupqena u strukturi prijavqenog kriminaliteta i mu{karaca i `ena, pri ~emu u posmatranom periodu ni jedna `ena nije prijavqena zbog krivi~nog dela silovawa i kra e motornog vozila. Podaci o udelu `ena i mu{karaca u strukturi prijavqenih lica za izabrana kriminalna pona{awa pokazuju da je godine udeo `ena bio je najvi{i u ukupnom broju lica prijavqenih zbog korupcije (16.7%), prawa novca (oko 13.5%), dovr{enog ubistva (14.4%) i provale u doma}instvu (10.4%). U pitawu su kriminalna pona{awa sa malim brojem ukupno prijavqenih lica, i vrlo malim apsolutnim brojevima prijavqenih `ena. Kod kriminalnih pona{awa sa ve}im brojem prijavqenih lica, udeo `ena je ispod 10%, pri ~emu je najvi{i kod te`ih krivi~nih dela protiv bezbednosti saobra}aja (9.7%). Udeo mu{karaca, koji je kod ve}ine kriminalnih pona{awa preko 90%, bio je najvi{i u ukupnom broju lica prijavqenih zbog kra e motornog vozila (100%), silovawa (100%), ubistva upotrebom vatrenog oru`ja (97.7%) i kra e (95.8%). Struktura prema uzrastu lica za koja je policija podnela krivi~ne prijave u godini Podaci o strukturi prema uzrastu lica prijavqenih od strane policije pru`aju mogu}nost sagledavawa razlika u strukturi prijavqenog kriminaliteta maloletnih i punoletnih lica, kao i udela prijavqenih punoletnih i maloletnih lica u ukupnom broju prijavqenih lica za izabrana kriminalna pona{awa. Pri tome je va`no napomenuti da, iako 392

21 Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 3, стр Tabela 4: Struktura prijavqenih lica prema uzrastu godina Ukqu~uje podatke za krivi~no delo ubistvo u poku{aju i dovr{eno ubistvo Obuhva}ena krivi~na delo protiv polne slobode Obuhva}ena krivi~na dela davawa i primawa mita a % K o o % % M - o Te a a a a o o o a o - o o o T Te e o e a Te, a a o o o Te, a a o o K a o K a a o o a a K a K o T Podaci za namerna ubistva u okviru policijske statistike Evropske zbirke odnose se na krivi~no delo ubistva i te{kog ubistva. 24 Podaci za seksualno zlostavqawe deteta u okviru policijske statistike Evropske zbirke ukqu~uju i krivi~no delo obqube sa detetom. 25 Stavqawe u promet opojnih droga. 393

22 Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Evropska zbirka podataka o kriminalitetu i krivi~nom... prema va`e}em krivi~nom zakonodavstvu Republike Srbije maloletna lica kao izvr{ioci krivi~nih dela postaju krivi~no odgovorni sa 14 godina, u evidencijama Ministarstva unutra{wih poslova prikazani su samo podaci koji se odnose na kategoriju starijih maloletnika. Prema obrazlo`ewu predstavnika MUP-a policija podnosi i evidentira krivi~ne prijave samo za maloletnike uzrasta od 16 do 18 godina, dok su mla i maloletni izvr{ioci krivi~nih dela pod ingerencijom nadle`nog tu`ila{tva. Podaci prikazani u tabeli 4 pokazuju da su, u ukupnom broju prijavqenih lica u godini, stariji maloletni izvr{ioci krivi~nih dela 26 znatno mawe zastupqeni od punoletnih osoba, sa udelom od 4.6%. Podaci pokazuju da u prijavqenom kriminalitetu kako starijih maloletnika tako i punoletnih lica tokom godine preovla uje imovinski kriminalitet. Pomatrano prema pojedina~nim krivi~nim delima, i jedni i drugi su u najve}om meri vr{ili te`a imovinska krivi~na dela. Naime, u strukturi prijavqenog kriminaliteta punoletnih lica te`a imovinska krivi~na dela (te{ka kra a, razbojni{tvo i razbojni~ka kra a) zastupqena su sa 27%, dok su ista krivi~na dela u strukturi prijavqenog kriminaliteta maloletnika zastupqena sa 42.6%. Kada su u pitawu ostala krivi~na dela prime}uju se razlike kod maloletnih i punoletnih prijavqenih lica. Nakon te`ih imovinskih krivi~nih dela kod punoletnih lica najvi{e su zastupqena krivi~na dela kra e (15.8%), dela u vezi sa drogom (5.6%), prevare (3.6%) i telesne povrede (3.1%). Kod maloletnih lica su na drugom mestu kra e (21.1%), a zatim telesne povrede (9.7%), dok su ne{to mawe u strukturi prijavqenog maloletni~kog kriminaliteta zastupqena krivi~na dela u vezi sa drogom (7.0%). Na ~etvrtom mestu kod starijih maloletnika u godini prisutno je seksualno nasiqe (1.4%). S obzirom na uzrast i polo`aj u dru{tvu, maloletnici su u strukturi prijavqenih lica najmawe zastupqeni kod prawa novca i prevare, dok ni jedan maloletnik tokom godine nije prijavqen kao izvr{ilac korupcije. Ako analiziramo udeo maloletnika u izabranim kriminalnim pona{awima, zapa`amo da je u strukturi lica prijavqenih za ve}inu izabranih krivi~nih dela udeo prijavqenih maloletnika ispod 10%. Najve}i udeo maloletnika prisutan je me u prijavqenim licima za seksualno zlostavqawe deteta, silovawe, za namerno ubistvo, i te{ke telesne 26 U nastavku }e u upotrebi biti termini maloletnik, maloletno lice, pri ~emu se misli na lica starija od 16 i mla a od 18 godina. 394