NULTI.vp

Транскрипт

1 UDK = ( Vaqevo)"1944/1975" Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala Vaqevo KULTURNA POLITIKA I MANIFESTACIJE GRADA VAQEVA Apstrakt: U tekstu se sveobuhvatno, kroz sprovo ewe kulturne politike i na~in finansirawa, razmatra uticaj ideologije na kulturu, kao i hronolo{ki razvoj kulture i kulturnih ustanova u Vaqevu, od kraja Drugog svetskog rata, do poznih 70-tih godina 20. veka. Dati su kratki istorijati za sve ustanove kulture i najzna~ajne manifestacije po kojima je grad prepoznatqiv, sa osvrtom na kulturne institucije i manifestacije posledwih 20 godina 20. veka. UVOD O kulturnoj politici i manifestacijama Politi~ka kontrola nad dru{tvenim ivotom, se vr{i jo{ od nastanka civilizovanog dru{tva i dr ave. Veliku ulogu u razvoju kulture i stvarala~kog duha naroda je pored dr ave imala crkva, kraqevski i kne evski dvorovi, kao i bogati gra ani. Tek razvojem gra anstva i liberalnih ideja po~iwu se javqati sve ve}i zahtevi za razvijawem javnih kulturnih slu bi i ustanova, a kulturne akcije se okre}u sve {irim slojevima publike. Danas svaka dr ava raspola e velikim brojem kulturnih slu bi kojima vr{i intervencije u kulturi i stvara sve brojniju publiku koja upra wava kulturne sadr aje. Kulturna politika predstavqa svesno regulisawe interesa u oblasti kulture, kao i odlu~ivawe o svim pitawima vezanim za kulturni razvitak jednog dru{tva. Na me unarodnoj konferenciji o kulturnoj politici u Monaku odr anoj, godine, usvojena je definicija kulturne politike: Podkultur- 86

2 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva nom politikom se podrazumeva suma svesnih i promi{qenih postupaka, akcija ili odsustva akcije u zajednici ~iji je ciq da se zadovoqe izvesne kulturne potrebe preko optimalnog kori{}ewa svih fizi~kih i qudskih potencijala kojima u odre enom trenutku raspola e data zajednica. 1 Uo~ava se bliska korelacija izme u ekonomije i fizi~kog blagostawa, sa jedne, i kulture i kulturnih aktivnosti, sa druge strane. Kulturnu politiku nije mogu}e realizovati bez odgovaraju}e demokratske strukture i izgra enog demokratskog dru{tva. Me utim, ono {to determini{e razvoj uop{te, a samim tim i kulturni razvoj, su nasle eni obrasci, tradicija, odnosno dru{tveno-politi~ke i ekonomske okolnosti koje karakteri{u dato dru{tvo. Manifestacije u savremenom kulturnom ivotu ozna~avaju velike i zna~ajne priredbe (kulturnog, sportskog ili drugog sadr aja), sve~ane do~eke i povorke i skupove. Kao osnovni ciq, kulturno-umetni~kih manifestacija je vrednovawe i prikazivawe umetni~kih ostvarewa nastalih u odre enoj sredini i odre enom prostoru. Kulturna politika od kraja rata, do Komunisti~ka partija Jugoslavije je, u svojim programskim dokumentima (rezolucijama partijskih kongresa), davala kulturno-prosvetnim pitawima izuzetan zna~aj, dok su u stvarnosti, promene u oblasti kulture i umetnosti bile mnogo mawe, ali nikako zanemarqive. 2 Osnovni zadaci partije u oblasti kulture bili su da se opismeni stanovni{tvo i osposobi za razumevawe jedne sasvim nove ideje i usvajawe novih vrednosti, izgra ivanih u ratu. U posleratnom periodu zadaci partije su bili, smawewe nepismenosti, obavezno {kolovawe, obnavqawe {kola, obrazovawe kadrova za ostvarivawe zadataka kulturne politike, obnavqawe kulturno-prosvetnih ustanova (pozori{ta, muzeja, biblioteka...), obnavqawe radio difuzne mre`e, osnivawe i razvijawe radni~kih univerziteta, likvidirawe vlasni~kih odnosa u kulturnoj delatnosti, suzbijawe rada svih centara koji bi mogli da slu`e okupqawu opozicije svake vrste, pa i na poqu kulture, organizovawe masovnog kulturnog rada, ja~awe rada aktiva agitatora po preduze}ima, izdavawe zidnih i usmenih novina, odr`avawe politi~kih predavawa, upoznavawe radni~ke klase sa onim {to se u zemqi izdaje, popularisawe dobre kwige, stru~nih i umetni~kih ~asopisa, aktivirawe rada folklornih i diletantskih grupa i sl., kulturno razvijawe sela, podizawe zadru`nih domova, domova kulutre, ~itaonica, biblioteka, bioskopa i drugih kul- 1 Branko Prwat, Politicka enciklopedija, Rad, Beograd 1988, str Vesna \uki} Doj~inovi}: Tranzicione kulturne politike-konfuzije i dileme, Zadu bina Andrejevi}, Beograd, 2003, str

3 turnih ustanova, pristupawe sa vi{e sistema ideolo{kom vaspitawu kadrova. 3 Zbog centralizovanog rukovo ewa, agitrop je predstavqao aparat koji je direktno podre en partiji dok su sve ostale kulturno-prosvetne ustanove i organizacije bile podre ene wemu. 4 Finansirawe kulture bilo je buxetsko. Naime, mesni narodni odbori ispostavqali su svoja potra ivawa sreskim narodnim odborima koji su na wih mogli da stave primedbe pre nego {to ih po{aqu vi{im republi~kim i saveznim organima, koji na kraju donose odluku o opravdanosti finansirawa podnetog zahteva. Ovaj izvor finasirawa kulturnih potreba bio jedini, tj. nisu postojali alternativni izvori finansirawa. Po~etak demokratizacije u kulturi Po~etkom pedesetih godina zapo~iwe trend demokratizacije kulture. 5 Demokratizacija se razvijala u dva peralelna pravca: jedan je jo{ uvek bio pod jakom dr avnom i ideolo{kom kontrolom, ali je drugi, kreativniji, polako osvajao umetni~ke slobode. Krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdestih, mnoge umetni~ke forme su dobile svoje institucije; osnovani su presti ni me unarodni festivali, kao i velika mre a op{tinskih kulturnih institucija (domovi kulture, biblioteke i bioskopi). Naravno, u isto vreme mnogi umetnici su ka wavani, a whov rad zabrawivan (filmovi, pozori{ne predstave i produkcije, kwge itd.), iako ne u formi zvani~no proklamovane politike, ve} kroz politi~ke i ideolo{ke pritiske. To je bilo vreme najve}ih migracija iz sela u grad, tako da je selo ostalo bez znatnog broja stanovnika koje se masovno selilo u prigradska naseqa i tamo stvaralo novi model kulture. Na kulturnu scenu je, dakle, stupila borba izme u narodne, niske, prizemne kulture u duhu konkretne male tradicije, ~iji je nosilac seqak i seqakovo empirijsko iskustvo, kome je stran svaki apstraktni sadr aj, i urbane, visoke kulture. 6 U ovom periodu, Partija po~iwe da izdvaja ogromna sredstva za izgradwu kulturne infrastrukture. Otvara se veliki broj kulturnih centara, domova kulture, radni~kih i narodnih univerziteta, domova omladine, preko kojih se kultura pribli avala ve}em broju zainteresovanih. Partija je nastojala da demokratizuje visoku, elitnu kulturu, i tako je u~ini dostupnom svim slojevima stanovni{tva. 3 Isto, n. d., str Qubodrag Dimi}: Agitprop Kultura, Rad, Beograd 1988, str Vesna \uki} Doj~inovi}, n. d., str Isto, n. d., str

4 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva KULTURNA POLITIKA GRADA VAQEVA Kulturna politika grada, od kraja rata 1944, do Za sveobuhvatno razumevawe kulturne politike, neophodno je i upoznavawe sa privrednim, obrazovnim i demografskim stawem u Vaqevu. Nakon zavr{etka rata op{ta situacija u gradu odslikavala je stawe u celoj zemqi. Velika nezaposlenost, dominacija poqoprivrednog stanovni{tva u odnosu na gradsko (3:1), op{ta nepismenost i siroma{tvo, osnovne su karakteristke, kako Vaqeva, tako i drugih gradova, u Srbiji. U to vreme, formira se odeqewe rada koje zapo{qava nekvalifikovanu radnu snagu sa sela u industriju i privredu grada. Po selima se otvaraju zadru ni domovi koje je finansiralo Ministarstvo gra evina i Zadru ni savez. U wima se odvijao celokupan kulturni ivot sela. Od 1949, po~iwe veliki privredni preporod grada. Osnivaju se velika preduze}a koja, u narednom periodu, postaju gradski giganti i nosioci, kako porivrednog, tako i kulturnog razvoja grada. Uo~ava se rast broja stanovnika sa ~im rastu potrebe i zahtevi, kako socijalne, tako i kulturne prirode. Kasnije, u preduze}ima se uvodi samoupravqawe, biraju se prvi upravni organi i radni~ki saveti. 7 U gradu je, 26. septembra godine, osnovan Kulturno-prosvetni odsek Okru nog narodnooslobodila~kog odbora Vaqevo 8, koji je svoju kulturno-prosvetnu delatnost obavqao preko sektora: Radio slu ba, koja je preko zvu~nika na pijaci, pazarnim danima, emitovala radio emisije odre enog politi~kog sadr aja; Tehni~ka slu ba za obave{tavawe i popularizovawe NOB-a, obavqala je svoju funkciju preko plakata i adekvatnih parola; Kulturna ekipa za organizovawe priredbi; Biblioteka, tada u pripremi; i Usmene novine sa ciqem da upoznaju gra ane sa aktuelnim zbivawima. Dom kulture je osposobqen za rad, o ivele su biblioteka sa ~itaonicom, {ah sekcija, hor, orkestar. Otvarani su domovi kulture i u ve}im mestima vaqevskog okruga. Po~eo je da radi i bioskop gde su prikazivani, pored doma- }ih,iengleskiiameri~kiratni urnalisavestimaizzemqeisveta. Kulturno-prosvetni odsek je bio podeqen na odseke za: narodno prosve}ivawe; {kole; kulturu i prosvetnu administraciju i personal, a u skoro svakom mestu Vaqevskog okruga, formirani su kulturno-prosvetni odbori sa ciqem {to celovitijeg sprovo ewa kulturno-prosvetnih zadataka. 9 7 Dragutin Baji}: Vremeplov Vaqeva , Vaqevo, str. 6 8 Sne ana Radi}: Kulturno-prosvetne prilike u vaqevskom okrugu , Glasnik MIAV br. 30, Istorijski Arhiv Vaqevo, Vaqevo1996, str Isto, str

5 Delatnost Odseka za narodno prosve}ivawe odvijala se kroz organizovawe: analfabetskih te~ajeva, narodne univerzitete, kwi nice i ~itaonice, priprema i davawe priredbi u izvo ewu kulturno-umetni~kih ekipa, prikazivawe bioskopskih predstava i fiskulturu. Najzna~ajniji i najsveobuhvatniji posao bilo je suzbijawe nepismenosti, jer je preko 70% seoskog stanovni{va bilo je nepismeno 10. Narodni univerziteti i domovi kulture bili su kulturno-obrazovna i politi~ka sedi{ta koji su se nalazila u svim ve}im sreskim mestima. Odsek za narodno prosve}ivawe radio je na osnivawu kwi nica, ~itaonica i nabavci kwiga, od Ministarstva prosvete, kupovinom i poklonima darodavaca. U nameri da popularizuje kwigu, Ministarstvo prosvete organizovalo je kulturni vagon koji je, krajem godine, krenuo prugom, sa pokretnom izlo bom kwiga i slika i bioskopskim predstavama. Vaqevo je dobilo i biblioteku sa ~itaonicom koju je izdr avao Gradski narodni odbor. Priredbe su imale za ciq kulturno-umetni~ko uzdizawe i razonodu naroda. Programi su bili raznovrsni i prigodni, a wih su izvodile kulturno-umetni~ke ekipe, kao i u~iteqi sa svojim u~enicima. U gradu je bilo 7 takvih kulturno-umetni~kih ekipa. Najja~e je bilo Kulturno-umetni~ko dru{tvo Abra{evi} (tada Radni~ko-name{teni~ko kulturno-umetni~ko dru{tvo Abra{evi} ). Pri Prosvetnom odeqewu ONO-a osnovan je odbor Dru{tva za kulturnu saradwu sa SSSR-om, koji je trebalo da doprinese u~vr{}ivawu odnosa Jugoslavije i SSSR-a. Odbor je odmah po~eo sa organizovawem po~etnih kurseva ruskog jezika. 11 Po~etkom 1946 godine, Prosvetno odeqewe je vr{ilo agitaciju za okupqawe gluma~kih talenata, jer je te ilo da, Vaqevsko okru no diletantsko pozori{te, koje je osnovano pri Prosvetnom odeqewu, preraste u profesionalno, tako da je, ONO Vaqeva doneo re{ewe da se osnuje Okru no narodno pozori{te u Vaqevu. Ministarstvo prosvete pratilo je i kontrolisalo rad bioskopa, i iznosilo primedbe na propagandu filmova i uslove u kojima su bioskopske predstave prikazivane. Najzastupqeniji su bili filmovi sovjetske, ameri~ke, engleske, francuske, ~e{ke, pa ~ak, i finske produkcije. Doma}ih filmova je bilo malo. Pose}enost projekcijama bila je prose~na, a Su ewe Dra i Mihailovi}u, vaqevski gimnazijalci su kolektivno odgledali, u jesen godine. 10 Isto, str Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj u XX veku, IP Kolubara, Vaqevo, 2002, str

6 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva Uredbom o vojnoj cenzuri 12 ograni~ena je sloboda u izboru filmova za prikazivawe, u vaqevskim bioskopima. Prema ovoj uredbi, cenzuri su, pored dnevne i povremene {tampe, kwiga, bro{ura i ostalih publikacija, podlegali i filmovi, odnosno sve ono {to je uvezeno ili izdato u vreme okupacije. Za nepo{tovawe ove uredbe sledile su kazne, koje su izricali vojni sudovi. Radio slu ba vr{ila je prenos vesti, po diktatu iz Beograda, i hvatala svakodnevno izve{taje iz Moskve i Londona. Gradski komitet Narodne omladine Jugoslavije osnovao je, januara godine, Omladinski univerzitet u Vaqevu. On je imao za zadatak da od omladine, mladog pokolewa, stvori prave i socijalizmu odane qude. 13 Kao prve teme predavawa bile su Razvitak omladinskog pokreta, Omladina i religija... U to vreme, odr avani su Sabori u~iteqa vaqevskog kraja, kao manifestacija prosvetnih radnika, gde su razmewivana iskustva iz rada u {koli i van we. Tu su prezentovani referati o uputstvima za vaspitavawe mladih generacija sa idejama novog jugoslovenskog patrotskog socijalizma. 14 Sve vreme su odr avani ideolo{ki kulturni programi sa motivima iz NOB-a, ulicama su mewani nazivi, a u gradu su otkrivani spomenici i biste narodnim herojima, kao simbolima borbe za oslobo ewe. Nakon zavr{etka rata, kulturni ivot grada bio je u usponu. Javno informisawe se unapre uje, a osetno se poboq{ava obrazovni, stru~ni i op{tekulturni nivo stanovni{tva. Ovo je bio period izgra ivawa novih vrednosti, na~ina ivota i verovawa na kojima je po~ivao kulturni razvoj i kulturna politika grada, nakon Drugog svetskog rata. Ono {to je ovakva dr avna politika uspela da ostvari jeste da je opismewen veliki deo stanovnika. Po~etak demokratizacije u kulturi grada Sredinom 1955.godine, formirani su Savet za {kolstvo i Savet za prosvetu i kulturu 15 Narodnog odbora sreza Vaqeva. Odre ene su funkcije oba saveta. Mnogi zadaci i kompetencije pre{le su sa republi~kih na sreske i op{tinske savete za prosvetu i kulturu. Sreski saveti trebalo je da imaju vi{e savetodavni karakter, da pru aju pomo} novim 12 Me uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo (u daqem tekstu: MIAV), fond: Okru`ni narodni odbor Vaqevo Prosvetno odeqewe ONO 1945, naredba komande mesta Vaqevo Odsek za vojnu cenzuru, od 1. I 1945, kut. inv. br List Napred, Vaqevo, 23. januar 1953, str Isto, 10. april 1953, str MIAV, fond: Skup{tina sreza Vaqevo - Vaqevo ( ), u daqem tekstu: NOS Vaqevo, Zapisnici sednica ve}a NOS Vaqevo , kw. inv. br

7 prosvetnim organima pri op{tinama i da prate rad op{tinskih saveta za prosvetu i kulturu, da koordiniraju wihov rad sa prosvetnim ustanovama. Prosvetni organi pri op{tinama su imali za du nost da vode brigu o celokupnom radu {kola i drugih prosvetnih ustanova na svom terenu. Novina u zadacima op{tinskih saveta za prosvetu i kulturu bila je postavqawe, unapre ewe i pravilna raspodela kadra na svom terenu. Pri svim kulturno-prosvetnim ustanovama trebalo je da se obavezno formiraju odbori kao garancija za wihov uspe{an rad. Ovim organizacionim procesom, po~ela je faza prelaska sa administrativnog, na dru{tveno upravqawe. U centar pa we stavqano je pitawe rada mehanizama dru{tvenog samoupravqawa mehanizma neposredne demokratije u kome gra ani odlu~uju o bitnim pitawima socijalisti~ke izgradwe. 16 Novim komunalnim sistemom (formirane su op{tine kao osnovne }elije politi~kog i ekonomskog ivota) u op{tinama su formirani razni organi, organizacije i udru ewa koja su uz ve}u odgovornost, samostalnost i inicijativu re{avali brojna pitawa, izme u ostalog, i kulturno-prosvetnog rada. Socijaliti~ki savez je pratio rad drugih organizacija i organa dru{tvenog samoupravqawa, pru ao im pomo} i obezbe ivao kontrolu wihovog rada. Desetogodi{wim izve{tajem prosvete i kulture u Vaqevu, godine, dat je presek stawa u ovom periodu. Buxeti {kola su, svake godine, teretili buxet Sreza sa preko 40% celokupnog iznosa (u godini, ~ak blizu 50%). 17 Uporedo sa razvojem {kolstva izrastale su i kulturno-prosvetne ustanove, kako u gradu, tako i na selu, osnivani su kursevi za opismiwavawe nepismenih, kursevi za zdravstveno prosve}ivawe i drugi oblici vaspitno-kulturne delatnosti. U Vaqevu je, krajem iste godine, prvi put, od strane Op{tinskog odbora Socijalisti~kog saveza, formirana Komisija za analizu kulturno-umetni~kog i prosvetnog rada ugradu. 18 Komisija je uzimale odre ena pitawa za analizu iz kojih se vidi da je kulturno-umetni~ki i prosvetni ivot u Vaqevu veoma razvijen. Postoji niz ustanova, organizacija, dru- {tava i institucija koje razijaju aktivnosti u tom pravcu. To su: Narodno pozori{te, kulturno-umetni~ka dru{tva Abra{evi} (384 aktivna ~lana, horska, dramska, folklorna i muzi~ka sekcija) i Kru{ik (182 aktivna ~lana i 480 poma u}a, zatim horska, muzi~ka, literarna, kao i dramska 16 List Napred, 19. avgust 1955, str MIAV, NOS Vaqevo, Zapisnici sednica ve}a NOS Vaqevo , kw. inv. br. 19; videti list Napred, 23. septembar 1955, str List Napred, 3. oktobar 1955, str. 5 92

8 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva i folklorna sekcija koje su spadale me u najboqe u Srbiji), kulturno-umetni~ke dru ine po {kolama, Gradska biblioteka, Narodni univerzitet, Gradski muzej, sredwe, stru~ne i osmogodi{we {kole itd. Data je i analiza kulturnog ivota: zakqu~eno je da se dosta napredovalo kvanitativno ali ostaje re{avawe pitawa podizawa kvaliteta svih oblika kulturnog ivota ukqu~uju}i tu i borbu za kulturniji izgled grada. U prvom redu istaknuta je borba protiv folklorizma i primitivizma, podizawe umetni~kog nivoa rada dru{tava i dru ina, razmatrawe repertoarske politike bioskopa, rad kwi nica i narodnog univerziteta i dr. Tako e je istaknut poblem popuwavawa praznine u kulturnom ivotu grada nastale ukidawem pozori{ta. U sali Narodnog odbora sreza u Vaqevu je, godine, odr ana osniva~ka skup{tina Sreskog saveza kulturno-prosvetnih dru{tava. 19 Re{eno je pitawe, kona~nog formirawa, Poslovnice, kao dr avnog organa Saveta za prosvetu i kulturu grada koja je imala zadatak da sprovodi deo zadataka iz ove oblasti: organizovawe gostovawa kvalitetnih pozori{ta i drugih ansambala, pru awe pomo}i kulturno-prosvetnim dru{tvima i dru inama u odabirawu repertoara, postavqawu programa, koordinirawu u radu i sl. Tako e, izvr{ena je reorganizacija kulturno-prosvetnih dru{tava u sadr ajno {iru Kulturno-prosvetnu zajednicu (KPZ), koja je trebalo da da novi polet amaterskom radu i anga ovawu ve}eg broja dru{venih radnika i poznavalaca kulture. Ukidane su neke kulturno-prosvetne organizcije jer su bile prevazi ene kao forme aktivnosti. 20 KPZ je usmeravala, objediwavala i potpomagala kulturno-prosvetnu delatnost. Poslovnica i KPZ su, uz Socijalisti~ki savez, bile najva nije na tom poqu. Tih godina, osnivan je kulturni centar Sreza, 21 kao organa kulturno-prosvetne zajednice Sreza. Za wegov rad materijalna sredstva obezbe ivali su delom narodni odbori i razne druge organizacije i institucije. Centar je predstavqao odre eni servis koji je raspolagao tehni~kim sredstvima i opslu ivao razne organizacije i dru{tva, po pristupa~nim cenama. U procesu demokratizacije u kulturi, me u politi~kim krugovima su se ~esto ~ule kritike da radnik, kao neposredni proizvo a~ materijalnih dobara, nije {ire ukqu~en u raspravqawe i odlu~ivawe o svim dugoro~nim i teku}im pitawima kulturne politike i wene realizacije. Zameralo se tome {to ne postoje javne tribine za kulturna pitawa na Radni~kom univerzitetu, 19 MIAV, NOS Vaqevo, Spisi 1956, kut. inv. br MIAV, NOS Vaqevo, Spisi 1957, kut. inv. br. 193; videti: list Napred, 15. februar 1957, str Isto, isto, Sekretarijat za finansije NOS Vaqevo za , kut. inv. br

9 kao i inicijative sindikata i drugih zainteresovanih faktora u op{tini, kojima nisu ni poveravane nikakve odgovornosti niti prakti~ni zadaci. U godini, izvr{ena je nova reorganizacija, i raniji, Savez kulturno-prosvetnih dru{tava pripojen je Kulturno-prosvetnoj zajednici, tako da su weni zadaci pro{ireni, a sve u ciqu podizawa kvaliteta svih oblika kulture. Savez je imao prete no direktivnu ulogu. Organ dru{tvenog upravqawa, kao {to je Op{tinsko ve}e zajednice (u koji su bili ukqu~eni, pored kulturno-prosvetnih radnika i najugledniji politi~ki i drugi radnici komune, tehni~ka inteligencija, lekari...), ve} po svom sastavu je predstavqalo najlegitimnijeg predstavnika dru{tva, tog vremena, za upravqawe u oblasti masovnog kulturnog rada. Zadaci ve}a bili su da postavqa i re{ava sva krupna pitawa masovne kulture koja zadiru u kulturnu politiku komune. Na sednici Narodnog odbora op{tine Vaqevo, godine, doneta je odluka o osnivawu dru{tvenog Fondazakulturu. 22 Fond se starao o obezbe ivawu, prikupqawu i raspodeli sredstava za finansirawe ustanova kulture, kao i o tome da pru a pomo}, daje pozajmice ili finansira izgradwu objekata i rekonstrukciju dotrajalih kulturnih ustanova. Sredstva fonda koristila su se i za organizovawe i odr avawe javnih nastupa umetnika i drugih kulturnih radnika; popuplarisawe dostignu}a u oblasti kulture; dodeqivawe nov~anih nagrada za ostvarewa u kulturi; vr{ewe restauratorskih i konzervatorskih radova na spomenicima; pru awe pomo}i kulturno-umetni~kim dru{tvima i drugim sli~nim organizacijama. Prihodi fonda su se formirali od op{tinskih dotacija, delom od doprinosa buxetima iz li~nog dohotka, zatim, od poreza na autorske honorare, od op{tinskog poreza na promet u trgovini i ugostiteqstvu, prihoda od bioskopskih ulaznica i drugih kulturnih priredbi (u visini koju odredi NOO Vaqevo)... Smisao je bio da se sredstva centralizuju i da se izbegne praksa obra}awa pojedinih organizacija privrednim preduze}ima za pomo}. Od privrednih organizacija koje su punile fond isti~u se Kru{ik, koji jeupla}ivao 4/5 sredstava fonda, Stevan Filipovi} i Pivara Jedinstvo, kao i op{tinski odbor Socijalisti~kog saveza u Vaqevu. Zbog male sume sredstava koje su upla}ivane, pri raspodeli fonda, mnoge kulturne organizacije nisu dobijale ni{ta. 23 Septembarska nagrada grada Vaqeva, ustanovqena 27. novembra godine, dodeqivana je gra anima i radnim organizacijama za isticawe u raznim oblastima dru{tvenog ivota. Imala je visok politi~ki i kulturni nivo priznawa 22 Isto, fond: Skup{tina op{tine Vaqevo (1944-), u daqem tekstu: SO Vaqevo, Zapisnici sednica Op{tinskog ve}a i ve}a proizvo a~a , kut. inv. br List Napred, 6. april 1962, str. 4 94

10 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva koje nosi obele je dana oslobo ewa i koje spontano asocira na svu veli~inu i lepotu borbe i rtvovawa za ~ovekovu slobodu i qudski dostojan ivot. 24 U godini, ukinuta je Muzi~ka {kola zbog izuzetno lo{ih odnosa me u zaposlenima u kolektivu. Vaqevo je bilo jedan od retkih gradova koji je ukidao Muzi~ku {kolu jer nije bilo snage da se izbori sa birokratijom i me uqudskim odnosima. Obe}ano je da }e se ista suma novca ( tada{wih dinara) 25 koja se izdvajala za Muzi~ku {kolu, u budu}e iz Fonda za obrazovawe, usmeravati za muzi~ke te~ajeve koje je organizvao Dom kulture. Me utim, Zajednica obrazovawa je upla}ivala Domu daleko mawe sredstava uz ~esto izno{ewe stava da muzi~ko obrazovawe i nije neophodno pri tada{wem stawu u {kolstvu uop{te. Rad Muzi~ke {kole je obnovqen narednih godina. Anga ovawem grupe kulturnih entuzijasta, javila se ideja i doneta je odluka o otvarawu nove kulturne institucije Likovne galerije u Vaqevu. Svi slikari, ro ewem Vaqevci, poklonili su po jednu sliku galeriji. Odluka o osnivawu Kluba mladih istra iva~a, prvog kluba takve vrste, u zemqi doneta je godine. 26 Rad u Klubu je organizovan kroz oblasti u okviru kojih su delovale nau~no-istra iva~ke grupe kao: geolo{ku i tipografsku, za floru, za faunu, za paleontologiju, za folklor i dru{venu kulturu, za entografiju i materijalne kulture, za istoriju i socijologiju, za izu~avawe jezika i grupu za planinarsko-speleolo{ka istra ivawa. Osnovni ciq ~lanova Kluba je, da na temeqima nauke, stvarala~kim radom pro{iruju svoje znawe, zadovoqavaju hobije i korisno provode vreme, da rade na za{titi prirodnih i kulturnih vrednosti, da u zajedni~kom radu sa mladima {ire bratstvo i jedinsvo. 27 Kasnije Klub, kada je prevazi{ao lokalne okvire, prerastao u Dru{tvo istra`iva~a Vladimir Mandi} - Manda. Vredno je pomenuti da je Dru{tvo inicijator i osniva~ Istra`iva~ke stanice u Petnici koja je po~ela da radi godine. *** [ezdesetih godina integracija u kulturi vr{ila se u vi{e etapa: 1. Kao poku{aj objediwavawa raznih pograma kulturno-dru{venih institucija; 2. Povezivawe kulture i obrazovawa sa {iroko shva}enim interesima dru{veno-politi~kih faktora; 3.Tre}a faza je faza pune zrelosti integracionih procesa. Kultura se integri{e u dru{tvo, podvodi pod op{teva e}a merila dru{tvenog rukovo ewa. 24 Isto, 27. septembar 1968, str Isto 26 MIAV, fond: Dru{tvo istra`iva~a Vladimir Mandi} - Manda - Vaqevo (1969- ), Statut Kluba mladih istra`iva~a u Vaqevu, od 16. februara 1969, kut. inv. br List Napred, 21. februar 1969, str. 5 95

11 Analizom sastava u~esnika u kulturnom ivotu, do tada, i korisnika kulturnih dobara, do{lo se do podatka da, od zaposlenih, jedva 1/10 ima potrebe i mogu}nosti da koristi kulturne sadr aje. Vaqevska kultura bila je najsiroma{iniji domen dru{tvenog ivota grada. Ako nije dostupna naj{irim slojevima stanovni{va, onda se kultura zatvara i postaje privilegija, odri~e se svoje dru{tvene uloge i gubi svrhu. 28 Od strane predstavnika Kru{ika, najjve}eg preduze}a u Vaqevu, krenula je inicijativa prema KPZ i vaqevskim kulturnim ustanovama da se kulturni programi pribli e radnicima, pre svega kroz ve}e izdvajawe sredstava za finansirawe kulture. Zakon o finansirawu kulture je upravo podrazumevao ovakve akcije. Sredstva za kulturu su, u godini, bila 6,9% buxeta, {to je pove}awe za 30%, u odnosu na prethodnu godinu. Pokrenuta je inicijativa i kulturnih organizacija za prodor kulture u privredu. Stvorena su industrijska upori{ta koja su bila nosioci ubrzanog prirednog i kulturnog razvoja: Kru{ik, Srbijanka, Gradac, Elind, Pivara itd. Od godine, finansirawe u kulturi orijentisalo se i na druge izvore, osim buxeta Op{tine. Prelazak buxetskog finansirawa na raspodelu sredstava, na osnovu samoupravnog dogovora (finansirawe programa, a ne institucija), prouzrokovalo je da npr. Abra{evi}, kao ustanova sa bogatim programskim sadr ajem dobije, u toku godine, dinara, {to je predstavqalo uve}awe preko 4 puta u odnosu na raniji sistem finansirawa. Prema popisu stanovni{tva, godine, mo e se uvideti da je, za nepunih 30 godina, potpuno izmewena obrazovna struktura stanovni- {tva. Opismeweno je 4/5 stanovni{tva, a u gradu Vaqevu, zabele eno je nepismenih ena i 166 nepismenih mu{karca. 29 Imaju}i u vidu sistem planirawa i karakter planova u samoupravno organizovanom dru{tvu, planove je trebalo da donose: 1. radne organizacije i wihove asocijacije u oblasti kulture, 2. zajednice kulture i 3. dru- {tveno-politi~ke zajednice u delu koji se odnosi na kulturu. 30 Preko zajednica kulture je trebalo obezbediti uskla ivawe i me usobnu korekciju koncepata ovih planova. Naime, radne organizacije i dru{tveno-politi~ke zajednice, trebalo da uskla uju i zasnivaju na planovima zajednice kulture. Na taj na~in, utvr ivala se jedinstvena kulturna politika na 28 Isto, 7. mart 1969, str Isto, 13. jul 1973, str MIAV, fond: Me uop{tinska zajednica kulture - Vaqevo ( ), u daqem tekstu: MZK, Sedmogodi{wi plan razvoja u oblasti kulture na podru~ju sreza Vaqevo, Osnove za pripremu programa razvoja kulture u SR Srbiji u razdobqu , kut. inv. br. 7 96

12 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva svim nivoima. Tako su zajednice kulture postale vrlo va an ~inilac sistemaplanirawaukulturi. Za op{tine Vaqevo, Ose~ina, Lajkovac, Ub i Mionica, formirana je, godine, Me uop{tinska zajednica kulture sa sedi{tem u Vaqevu. 31 Imala je svoju skup{tinu, izvr{ni odbor i stru~nu slu bu. Sredstva zajednice su gotovo iskqu~ivo poticala iz buxeta dru{tveno-politi~kih zajednica (op{tina osniva~a). Stupawem na snagu ovog zakona, sredstva za kulturu uve}ana su, za oko 20%, u prvoj godini svog delovawa. 32 Prema napomenama Me uop{tinske zajednice kulture Vaqevo, stawe u raznim oblastima kulture na podru~ju sreza Vaqevo, je u prili~noj meri zaostajalo u odnosu na republi~ki prosek. Ilustracije radi, u bibliotekama na podru~ju sreza, na jednog stanovnika je dolazilo 0,5 kwiga, dok je, po planu republi~kih organa, po ovom pitawu, na jednog stanovnika trebalo da do u 2 kwige. Zbog skromnih investicionih ulagawa i u kinofikaciji, vaqevski srez, bio je me u posledwima, sa do stanovnika na jedan bioskop. Republi~ki prosek bio je oko stanovnika na jedan bioskop. 33 Narodni i radni~ki univerziteti Wihov sadr aj rada odvijao se planski, preko odre enih centara kao organizacionih jedinca datog univerziteta. Oni su morali ostvarivati kontakt sa specijalizovanim univerezitetima u Beogradu. Programi su se, uglavnom, realizovali putem seminara, kurseva i raznih predavawa za stru~no i op{te obrazovawe odraslih. Teme predavawa su bile op{te, dru{tveno-ekonomske i ideolo{ko-politi~ke. Bilo je dosta prigovora na na~in rada za sticawe kvalifikacija, jer se do wih dolazilo na relativno lak na~in. Zbog nepovoqne obrazovne strukture zaposlenih (37,5% visokokvalifikovanih i kvalifikovanih, a 65,5% polukvalifikovanih i nekvalifikovanih) u Vaqevu je, godine, osnovan Radni~ki univerzitet Vaqevo i stalno, sa mawim dopunama programa, imao Centar za stru~no i op{te obrazovawe sa {kolom za osnovno obrazovawe odraslih i Centar za dru{tveno-ekonomsko i politi~ko obrazovawe. 34 I pored svega, wihov rad se pokazao veoma korisnim, jer su ove ustanove doprinele kako poboq{awu obrazovnog nivoa velikog broja gra a- 31 Isto, MZK, Osniva~ka skup{tina MZK, od 25. aprila 1969, kut. inv. br Isto, isto, Program razvoja kulture u Srbiji , str. 24, kut. inv. br.7 33 Isto, isto, Sedmogodi{wi plan razvoja u oblasti kulture na podru~ju sreza Vaqevo, kut. inv. br Isto, fond: Radni~ki univerzitet Vaqevo - Vaqevo, Zapisnik sa osniva~ke skup{tine, decembar 1958, kut. inv. br

13 na, tako i razvoju i sadr ajnom unapre ewu raznovrsnog kulturnog ivota uop{te. Kulturno-umetni~ki amaterizam Amaterizam se odvijao preko kulturno-umetni~kih dru{tava, kroz dramske, folklorne, horske, literarne i recitatorske sekcije. Problemi sa kojima su se suo~avali u radu bili su ne samo materijalne i kadrovske prirode, ve} i u organizacionoj strani ove delatnosti. Nakon ukidawa profesionalnog pozori{ta, dobijaju}i novo zdawe Doma kulture, sa velikom pozori{nom scenom, kakvu su do tada imali samo veliki pozori{ni centri (Beograd, Zagreb, Novi Sad...), Vaqevo je postalo centar razvoja pozori{nog amaterizama, mobili{u}i veliki broj gra ana raznih doba i zanimawa, kao aktivnih u~esnika u predstavama. Amateri su se izborili za mesto na pozornicama Beograda, Zagreba, Novog Sada, Rijeke i drugih gradova, kako u zemqi tako i u inostranstvu, osvojiv{i na festivalima sva prva mesta, postav{i najboqi amateri Jugoslavije, da bi, na kraju godine, dobili Vukovu nagradu. Radio i televizija Za ove medije interesovawe je, iz godine u godinu, bivalo sve ve}e. Time je ovaj vid kulture dobijao sve ve}i zna~aj i zauzimao vrlo va no mesto u kulturnom ivotu gra ana. Osnovni problemi su bili finansijske prirode, jer su se stvarale sve ve}e potrebe za podizawem i pu{tawem u rad televizijskih relejnih predajnika. *** Sedmogodi{wim planom investicionih ulagawa u kulturu , uo~ava se velika nejednakost planiranih sredstava raspodeqenih po op- {tinama sreza. Neke od op{tina tim sredstvima nisu mogle zadovoqiti ni osnovne potrebe razvoja u oblasti kulture (npr. Vaqevo, Ub, [abac...), dok su, na drugoj strani, neke (npr. Loznica) predvi enim sredstvima prema{ivale plan razvoja u sreskim prosecima. Rezultati, koje je Me uop{tinska zajednica kulture postigla bio je presudan za stvarawe dru{tvenog povrewa i osetan rast sredstava izdvojenih za redovne programe. Op{ti prosek rasta sredstava, u godni, je na nivou Me uop{tinke zajednice kulture bio 29,95%. 35 Programska orijentacija u okviru zajednice je bila uskla ivana sa politi~kom atmosferom i porebama samoupravnog dru{tva. 35 Isto, MZK, Orjentacioni program MZK Vaqevo, kut. inv. br. 2 98

14 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva U oblasti u e namenske i investicione potro{we Zajednica je raspolagala sredstvima iz doprinosa od prometa filma i sredstvima doprinosa od poreza na promet roba na malo i usluga u prometu. 36 Jo{ jednu potencijalnu kategoriju, u e namenskih sredstava, predstavqali su prihodi po osnovu Zakona o oporezivawu grafi~kih usluga koje nemaju poseban dru- {tveni interes ({und). 37 U Nacrtu plana sredworo~nog razvoja ( ) u oblasti kulture na podru~ju MZK Vaqevo konstatuje se da neke kulturne organizcije iz grada imaju delimi~an ali ne i potreban programski kontakt sa selom, dok druge ili zbog prirode programa ili zbog nedovoqnog poslovnog inteziteta nemaju nikakvog uticaja u seoskom podru~ju. Tako je plan prioritetno isticao potrebu obezbe ivawa uslova za nesmetan stalni rad domova na selu na planu kulturnih potreba. U Izve{taju o radu MZK za godinu, isti~e se racionalisti~ki pristup u kulturnoj politici. Iako je kultura jedinstvena i nedeqiva, ipak ni jedno dru{tvo nema ni puno interesa, a ni mogu}nosti, da takore}i iz dana u dan otvara nove institucije i prihvati obaveze da ih finansira. Razgranatost i neracionalnost mre e kulturinih ustanova i neuskla enost wihovih programa poskupquju kulturu i dinar u kulturi ~ine jo{ mawe probojnim i efikasnim. 38 Me uop{tinska zajednica kulture je finansirala pograme u slede- }im organizacijama: Me uop{tinski istorijski arhiv; Gradsku narodnu biblioteku Qubomir Nenadovi} ; Narodni muzej; Dom kulture; Novinsku i radio ustanovu Napred; Dom omladine; Kulturno-prosvetnu zajednicu, kao i manifestaciju Vaqevski susreti amatera Abra{evi}, narodne univerzitete u drugim op{tinama vaqevskog sreza, Gimnaziju. Program finansirawa je, iz godine u godinu, imao mawe izmene. U godini, Dom kulture je organizovao programe u vidu pozori- {nih predstava (15), koncerte ozbiqne muzike (7), festivale i priredbe. Tako e, organizovao je i prikazivawe filmova na seoskom podru~ju. Prikazivani su iskqu~ivo doma}i filmovi. KUD Abra{evi} je, preko svojih sekcija, izveo 6 predstava u Vaqevu i 9 van grada. Dom omladine je, pored programa obrazovno-informativne sadr ine, vr{io i vrlo zna~ajnu ulogu na poqu masovnog amaterizma i programskog uticaja kulture na podru~ju sela i u radu muzi~ke omladine. 36 Isto, MZK, isto, str Isto, MZK, isto, str Isto, isto, Izve{taj o radu za god, str. 2, kut. inv. br. 2 99

15 Zna~ajni su bili programi za selo u kojima je uzelo u~e{}e preko 40 sela. 39 Ipak, oni su i daqe bili nedovoqno razvijeni. Osnovni problemi sa kojima su se suo~avali su nedovoqna sredstva za opstajawe programske strukture; neobezbe enost investicionih sredstava za opremu, odr avawe i izgradwu objekata kulture; kao i to da svi pogrami razvoja kulture nisu imali definisane izvore sredstava za planirane potrebe. U toku godine, izvedeno je 47 pozori{nih i umetni~ko scenskih programa. Predstave, koje su gostovale iz Beorada, nalazile su se u vrhu ostvarewa pozori{nih ku}a u Beogradu. Prikazane predstave gledalo je oko gra ana. Finansirano je i 14 programa ozbiqne muzike. Podsticawem pograma i razvoja amaterizma, finansirane su predstave KUD Abra{evi} koji je izveo 17 predstava, a videlo ih je gledalaca. Me u zna~ajnijim doga ajima, toga vremena, bio je i Internacionalni filmski festival Sedam umetnosti koji je po svojoj orijentaciji bio...neposredna kulturna akcija usmerena prema naj{iroj demokratizaciji umetnosti kao osnovnom pravu svakog ~oveka. 40 Festival se ocewivao kao nekomercijalna kulturna scena, otvorena svim zainteresovanim gledaocima, prvenstveno sredwo{kolskoj omladini. Prikazano je 13 filmova, vrhunskih vrednosti u svetskoj kinematorafiji, ~ije projekcije je videlo gledalaca. Prisustvo korisnika kulturnih programa, odnosno naj{irih slojeva dru{tva, tih godina, predstavqali su odre en vid proklamovane demokratizacije kulture i stvarawe uslova za daqu humanizaciju dru{tva. Ideolo{ka osporavawa kwi`evnih dela U jednopartijskoj dr avi, kakva je bila tada{wa Jugoslavija, ideolo{ki rad nije odvajan od kulturno-prosvetnog rada, jer su kreatori dr avne politike smatrali da su to delovi jednog istog procesa. Tako je dolazilo do osporavawa odre enih kulturnih sadr aja, koji su iskakali iz postoje}ih ideolo{kih okvira. Novouspostavqena kwi evna nagrada Milovan Gli{i} dodeqena je, 20. januara godine u Vaqevu, Mirku Kova~u za zbirku pripovedaka Rane Luke Me{trevi}a. Ubrzo su se javila politi~ka osporavawa nagrade. Sve je okon~ano op{tinskim re{ewem o poni{tewu odluke da Mirku Kova~u pripadne nagrada, koja vi{e nije ni dodeqivana. Dve godine kasnije, Skup{tina op{ine Vaqevo odlu~ila je da poni{ti odluku kwi evnog irija. Dono{ewe takve odluke iznudio je tzv. Aktiv odbornika komunista. Skup{tina op{tine Vaqevo, tek je 39 Isto, isto, Izve{taj o radu za god., kut. inv. br Isto, isto, Izve{taj o radu za god., kut. inv. br

16 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva godine, jednoglasno je odlu~ila da poni{ti svoju odluku, od 20. februara godine, kojom je bila opozovana dodela kwi evne narade Milovan Gli{i}. Sudskim re{ewem, od 6. decembra 1972, zabrawena je kwiga Srbija u ratovima sa osvrtom na vaqevski kraj koju je izdala podru nica Udru ewa nosilaca Albanske spomenice u Vaqevu, jer se u nekim biografijama iznose la i i takve tvrdwe kojima se izaziva uznemirewe gra ana. Nare eno je uni{tewe svih primeraka kwige. Naredne godine, 1973, rukovodstvo omladinske organizacije Vaqeva (~iji je predsednik bio Milomir Mini}, kasnije visoki funkcioner SPS-a) je ocenilo da antologijom Qubi{e Jeremi}a Nova srpska pripovetka ne mogu biti darivani - nagra ivani najboqi vaqevski radnici zato {to je u toj kwizi i jedna pri~a Mirka Kova~a iz zbirke Rane Luke Me{trevi}a, tada estoko osporavane me u nekim Vaqevcima. Na osnovu te ocene, kwiga je oduzimana od nagra enih radnika i vra}ana darodavcima, republi~koj omladinskoj organizaciji i Kwi evnoj omladini Srbije. Omladinska politi~ka osuda Jeremi}eve antologije imala je nepovoqan odjek u javnosti. Po~etkom godine, na Div~ibarama je odr an simpozijum Kultura i revolucija koji je organizovalo Filozofsko dru{tvo Srbije. Me u u~esnicima su bili Dobrica ]osi}, Taras Kermauner, Mihailo \uri} i Mihailo Markovi}. Policija je zaplenila magnetofonske trake sa izlagawima u~esnika i uhapsila, jednog od referenata, Dragoquba Igwatovi}a. Wega je, kasnije, Okru ni sud u Vaqevu osudio zbog navodne neprijateqske propagande i veleizdaje na tri godine strogog zatvora. Saop{tewa sa tog skupa, sem Igwatovi}evog, {tampana su u ~asopisu Filozofija, ali je ~itav wegov tira zaplewen i uni{ten. Dve godine kasnije, Op{inski sud u Vaqevu je osudio beogradskog advokata, Sr u Popovi}a, na godinu dana zatvora zbog {irewa la nih vesti. Popovi} je to delo u~inio brane}i pred vaqevskim Okru nim sudom, kwi evnika Dragoquba Igwatovi}a. Pod pritiskom javnosti kazna je preina~ena u uslovnu. 41 USTANOVE KULTURE U VAQEVU Gradsko narodno pozori{te Gradsko narodno pozori{te, 42 osnovano 1950, ima korene u Okru nom narodnom pozori{tu obrazovanom, po~etkom 1947, koje je nastalo kao produkt te we vlasti da promovi{u nove ideje i ciqeve KPJ. Osnovna svrha je bila kulturno-prosvetni rad sa masama. Nakon promene odnosa sa Inform- 41 Zdravko Rankovi}, Vaqevski kraj u XX veku, IP Kolubara,Vaqevo, MIAV, fond: Gradsko narodno pozori{te - Vaqevo, Letopis Narodnog pozori{ta u Vaqevu , kw. inv. br

17 biroom, mewa se i partijski odnos prema kulturi. Raskidaju se okovi administrativnih stega i birokratizma u prosveti i kulturnoj politici, i {iri se uloga i inicijativa narodnih masa. Nova pozori{na publika bila je sastavqena od ni ih i sredwih dru{tvenih slojeva, a kulturni sadr aji su bili usmeravani na zadovoqavawe kulturnih potreba nove publike. Inicijativom Gradskog komiteta partije odlu~eno je da se osnuje Centralna dramska grupa, u ~iji sastav su u{li dotada{wih ~lanovi kulturno-umetni~kih dru{tava Abra{evi} i Polet. Osnovni ciq i uloga pozori{ta bio je vaspitavawe narodnih masa. Gluma, kao i umetnost, pristupa~na je svakom po{tenom radnom ~oveku, svim qudima koji uprkos svim preprekama idu u susret lep{em i sre}nijem ivotu, idu u socijalizam. Ovaj citat, iz referata, prof. Katarine Hrawec, odra ava dominantno usmerewe u kulturnoj politici toga perioda. Do kraja prvog kvartala pozori{ne sezone, 1950/51, publiku je ~inio prete no obrazovaniji sloj gra ana, da bi prodajom karata, od strane frontofskih organizacija, sastav publike po~eo da se mewa. Wu su tada prete no ~inili {iroki radni slojevi omladina i ~lanovi Jugoslovenske armije koji su pozori{te pose}ivali kolektivno. Za seqa{tvo i seoske u~enike su davane posebne predstave koje su organizovane i van grada. Pozori{te je poslovalo kao samostalna ustanova pod nadzorom Saveta za prosvetu i kulturu, Narodnog odbora grada Vaqeva... u ciqu vaspitavawa naj{irih narodnih slojeva u duhu pozitivnih tekovina nauke, demokratskih prava ste~enih u NOB-u i narodnoj revoluciji na{ih naroda, uz posebno negovawe nacionalnih i patriotskih ose}awa. Osnovna sredstva za rad su ostvarivana od prihoda od predstava i dotacija Narodnog odbora grada, kao i dotacije od privrednih preduze}a. Vremenom, pozori{te je po~elo da zavisi, iskqu~ivo, od dotacija (oko 75%). Ve}ina glumaca bila je bez stru~nih kvalifikacija za svoj posao, a tro{ewe sredstava na plate i dohotke (oko 60%) bilo je iznad proseka u industrijskim preduze}ima. Ocenu finansijskog stawa pozori{ta dala je i anketa o gradskom pozori{tu: Nije sve u novcu, ve} u pitawu kako tro{ewem tog novca ostvariti umetni~ki ekvivalent. Sam repertoar je bio odraz ideolo{kih orijentacija tog vremena. Istican je pozitivan odnos prema nacionalnoj kulturi i negovawu tradicije. Sve duhovne tvorevine koje su stvarane u Kraqevini Jugoslaviji smatrane su gra anskim, a dodavani su im atributi bulevarski i bur oaski. Bili su prihva}eni svetski klasici, gde su selekcije bile dogmatske i krajwe polarizovane. Me u wima su favorizovani ruski klasici i wihova dela, sa prete no socijalisti~kom tematikom. U nedostatku po eqnih dramskih dela u praksi su se po~ela prevoditi nova dela bez ikakve kriti~nosti. 102

18 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva Raskidom odnosa sa IB-om povu~ena je glavnina dela savremenih sovjetskih pisaca. Umesto wih se probijaju dela klasika i savremenih svetskih pisaca (Amerike, Francuske, Engleske). Izboreno je pravo da svako pozori{te projektuje za sebe programsku orijentaciju na osnovu mogu}nosti i htewa. Tako je po~ela da se razvija kriti~nost, kako prema tradiciji, tako i prema stvarnosti. Statisti~ki podatak o pose}enosti pozori{ta iz god. daje slede}i prikaz o sastavu publike: radnici i slu benici 70%, omladina, pripadnici JNA i vi{i intelektualci po 10%. 43 Na osnovu sugestija foruma iz Beogada, kojima se zahtevalo da se zbog nedostatka kadrovskih i materijalnih mogu}nosti (~ija su posledica neuspeli programi) zatvore mnoga pozori{ta u NR Srbiji, ukinuto je i vaqevsko pozori{te godine. Za uzvrat Vaqevo je trebalo da dobije ~e{}a gostovawa beogradskih pozori{ta sa predstavama visokog umetni~kog kvaliteta i zna~ajno potpomagawe amateriskih dramskih sekcija. Ipak su mnoge provincije, 60-tih godina 20. veka tonule, u senku Beograda i dugo godina trpele posledice zbog ~ekawa kulturnih podsticaja iz prestonice. U svojih {est sezona, pozori{te je postavilo 70 pozori{nih komada koji su izvedeni 842 puta, pred gledalaca. Rad Arhiva i Muzeja Predsedni{tvo Okru nog narodnog odbora u izve{taju, od 15. maja godine, konstatuje da u da na teritoriji Okruga ne postoji nijedna kulturno-umetni~ka ustanova niti udru ewe, osim Dru{tva za kulturnu saradwu sa SSSR. 44 Odlukom Ministarstva prosvete i kulture NR Srbije, godine, osnovano Arhivsko sedi{te, kao jedno od 16 sredi{ta u Srbiji, sa zadatkom da se stara o evidentirawu, prikupqawu i za{titi arhivske gra e 45,sa teritorijalnom nadle`no{}u za grad Vaqevo i pet srezova. U po~etku, objediwava muzejsku i delatnost nau~ne biblioteke. O Muzeju tada se nije moglo govoriti, kao o posebnoj ustanovi, ve} o izvesnom broju prikupqenih muzejskih predmeta. Kontakti sa Dr avnim arhivom NR Srbije su bili konsultativnog tipa i sve u~estaliji, a posle pokretawa stru~nog ~asopisa Arhivist, svojim prilozima kvalitetu lista, doprineli su i arhivisti Vaqeva. Prerastawem Arhivskog centra u Gradsku dr avnu arhivu, januara 43 List Napred, od 19. avgusta 1955, str MIAV, fond: MIAV, Gra a za istorijsku bele{ku arhiva , Dokument br. 869, od 15. maja 1946, kut. inv. br Isto, isto, Odluka Ministarstva prosvete i kulture NR Srbije br /48 103

19 1952. godine, otpo~eo je period vi{eg nivoa rada, koji se odnosio na obradu arhiske gra e. 46 Za vaqevski Arhiv je vladalo veliko interesovawe i on je smatran jednim od najbogatijih u Srbiji. Uo~ava se i porast izdvajawa sredstava iz buxeta op{tine za rad Arhiva. Tako je, za godinu, buxet Arhiva uve}anprekodvaputa,uodnosunaprethodnugodinu. Iako nisu sa~uvani podaci o bibliote~kom fondu, postojawe pravnog akta koji je regulisao rad Biblioteke, navodi na zakqu~ak da je bila snabdevena starim i retkim kwigama i stru~nom literaturom. Nadle nost nad Gradskim dr avnim arhivom u Vaqevu, godine pripala je Narodnom odboru Vaqevskog sreza. Iste godine je, u Arhivu uvedeno dru{tveno upravqawe na osnovu Zakona o dru{tvenom upravqawu u kulturnim, prosvetnim i nau~nim ustanovama i formiran Savet Arhiva. Saveti ustanova kulture, prema na~inu na koji su formirani, svojoj aktivnosti, tj. pitawima koja su re{avali (sme{tajni prostor, kadrovi, programska delatnost), u mnogome, podse}aju na Upravne odbore, danas. U okviru manifestacije Nedeqa Arhiva prire eno je sedam izlo bi, kao {to su izlo be Vaqevska {tampa kroz istoriju, koja je odr ana povodom izlaska iz {tampe 500-og broja lista Napred, pedago{ka izlo ba Trg Vaqevo u sredwem veku i Arhivska dokumenta o ivotu i radu Milovana Gli{i}a. Neke od ovih izlo bi su organizovane samostalno, a neke u saradwi sa Muzejom. Izlo be je posetilo lica, podeqeno je plakata, a izlazio je i list Izlo be. Slede}e godine je, u saradwi sa Muzejom, prire ena izlo ba ^etrdeset godina KPJ i radni~kog pokreta u vaqevskom kraju. 47 Narednih godina poboq{ano je finansirawe Arhiva. U dugoro~nom planu rada ove ustanove, za period , pored delova koji se odnose na osnovnu delatnost i kulturno-prosvetni rad, po prvi put se pokre}e pitawe izdava~ke delatnosti i u tom smislu pomiwe ideja o ~asopisu Glasnik. Ovaj nau~ni ~asopis prvi put je publikovan, godine i jedan je od najstarijih, te vrste, u Vaqevu i {ire. Uslovi za razvoj kulturnih delatnosti su se u narednom periodu poboq{avali {to je omogu}ilo Arhivu, koji, od godine, obavqa svoju delatnost kao me uop{tinska ustanova, da izraste u jednu od najzna~ajnijih institucija kulture vaqevskog kraja. Muzej, kao ustanova sa sopstvenim izlo benim prostorom, osnovan je na inicijativu Gradskog odbora Narodnog fronta i po~eo sa radom, sep- 46 Isto, isto, Osniva~ki akt Gradskog dr avnog arhiva u Vaqevu br , od 3. januara god. 47 MIAV, Gra a za istorijsku bele{ku arhiva , Izve{taj J. Vuji}a o radu Arhiva u i godinu, kut. inv. br

20 Kulturna politika i manifestacije grada Vaqeva tembra godine. Me utim, ne postoji nikakav dokument o osnivawu ove ustanove sa tim datumom, osim re{ewa o primopredaji Muzeja, od 17. decembra iste godine, izme u Gradskog narodnog odbora za Vaqevo i wegovog Saveta za prosvetu i kulturu koji je preuzeo starawe i rukovo- ewe ovom ustanovom. 48 Zakonom o muzejima, iz definisana je delatnost. 49 Prvu stalnu postvku ~inilo je, pored uvodnog dela, Odeqewe starina sa 70 eksponata, Odeqewe NOB-e sa 150 i Odeqewe narodne izgradwe sa 30 eksponata, {to ukazuje na neravnoporavnu prezentaciju pojedinih istorijskih perioda. Bio je to manir svih muzeja koji su tada otvarani sa ciqem da se glorifikuje period Afinitet gra ana prema ovoj delatnosti potsticali su Savet Muzeja i Dru{tvo prijateqa Muzeja. Da delatnost Muzeja nije samo stru~na, ve} i vaspitno-prosvetna tj. pedago{ka, potvrdilo se osnivawem Dru{tva prijateqa Muzeja, {to je bilo neobi~no va no jer na po~etku rada, nakon samog osnivawa, nije bilo dovoqno profesionalnog kadra. ^lanovi su bili obavezni da se brinu i poma u u nabavci i otkupu predmeta, kao i da se staraju o popularizovawu muzejskog i nau~nog rada, uop{te. Materijalna sredstva su se ostvarivala od upisnine, ~lanarine, prihoda od priredbi, predavawa i publikacija, subvencija i dotacija narodnih vlasti i preduze}a, zadu bina i legata. 50 Dru{tvo je prestalo da postoji, godine, zbog slabog odziva ~lanova kada je re~ o pla}awu ~lanarine. Aktivnosti vaqevskog Muzeja bile su mnogobrojne, a jedna od wih i me unarodnog karaktera. Re~ je o akciji Nedeqa Muzeja koju je pokrenuo UNESKO. Radi se o pokretnim tematskim izlo bama sa autenti~nim materijalom kojim je Muzej raspolagao. Ra ene su mnoge izlo be u saradwi sa Etnografskim muzejom iz Beograda, kao i mnogi drugim organizacijama iz grada. Poslovawe Muzeja mo emo pratiti i na osnovu finansijskih pokazateqa koji nam govore kolika su sredstva izdvajana za muzeolo- {ku delatnost. S obzirom da su se sredstva, iz godine u godinu postepeno uve}avala, animirawe gra ana koji su pose}ivali muzejske manifestacije i izlo be, bilo je daleko ve}e, nego {to su to finansijska sredstva omogu}avala. Prema odredbama Statuta Narodnog muzeja grada Vaqeva, Muzej je ozna~en kao ustanova kompleksnog tipa, gradski, zavi- ~ajni i reprezentativni, sa podru~jem delatnosi na teritoriji grada 48 B. Jeremi}: Vaqevski muzej , Vaqevo 1982, str Zakon o muzejima, Slu beni glasnik br. 4 NR Srbije, od 25. januara Stru~ni Arhiv - registratura Narodnog muzeja u Vaqevu, Dru{tvo prijateqa Muzeja 105

21 Vaqeva i okoline. Osniva~ Muzeja je, SO Vaqevo, a ustanova samostalno upravqa, na osnovu svojih zakonskih propisa, i samostalno finansijski posluje na osnovu Pravilnika o raspodeli ukupnog prihoda. 51 Kad je re~ o na~inu finansirawa prime}ujemo da su u ovo vreme ustanove imale veliku autonomiju, jer su mogle samostalno da raspola u sredstvima s obzirom da je dotacija koju su dobijale bila ukupna za materijalne, li~ne i programske aktivnosti. Nesumwiv je uspon vaqevskog Arhiva i Muzeja koji su uspeli da zaokru e svoju fizionomiju, i pored svih te{ko}a na koje su nailazile, i na koje nailaze ustanove koje se bave za{titom kulturnih dobara, kao posledice op{teg marginalizovawa ove delatnosti. Dom kulture Osnovan je kao ustanova sa samostalnim finansirawem, 29. septembra godine, koja je trebalo da popuni prazninu u kulturnom ivotu grada nastalu ukidawem profesionalnog pozori{ta, ~iju je ulogu donekle trebalo da preuzme. U opisu rada se navode slede}e delatnosti: organizovawe kulturni-prosvetnog ivota na podru~ju op{tine Vaqevo; pru awe stru~ne pomo}i klturno-umetni~kim dru{tvima, sportskim dru inama i kulturno-umetni~kim grupama na podru~ju op{tine Vaqevo; organizovawe izlo bi, priredbi, predavawa, sa asamblima, pozori{tima, udru ewima slikara i drugim kulturno-umetni~kim ustanovama i dru{tvima iz drugih mesta. 52 Od marta godine, Dom je preseqen u novu zgradu. Zahvaquju}i uslovima, Dom je tada razvio punu aktivnost na organizovawu kulturno-umetni~kog ivota. U narednom periodu, uo~avala se tendencija zanemarivawa pozori{nih na ra~un bioskopskih predstava, {to je izazivalo brojne kritike koje su se odnosile na rad ove ustanove. Aprila godine, SO Vaqevo je donela re{ewe da se Dom kulture, kao samostalna ustanova, finansira po principu dohodaka. Sredstva za kulturu se nisu pove}avala onom dinamikom kojom su rasli tro{kovi. Npr. za tri posledwe godine, sedme decenije, sredstva su pove}ana za oko 25%, a materijalni tro{kovi su porasli za oko 30%, li~ni dohoci za 40%, tako su ukupni tro{kovi svih vrsta programa bili ~ak 70%. 53 Namenska sredstva nisu pokrivala ~ak ni polovinu nu nih tro{kova. Dom je bio prinu en da tra`i nove izvore finansirawa i prerasta u jedan kultur- 51 Isto, Statut Narodnog muzeja grada Vaqeva iz MIAV, SO Vaqevo, Re{ewe NO op{tine br. 5788/56 53 Isto, MZK, Izve{taj o radu Doma kulture Vaqevo za