24-28.qxd

Транскрипт

1 RIZIK PREVENCIJA HIV/AIDS-A U VOJSCI SRBIJE BEZ IZUZETKA Tokom godine Program prevencije HIV/AIDS-a u Vojsci Srbije pomogle su SAD sa donacijom od dolara. Na osnovu planova stru~nog tima VMA za za{titu od te bolesti u vojnoj sredini, inostrani partner je u godini odobrio i izdvojio jo{ dolara za kupovinu neophodne laboratorijske opreme i dijagnosti~ke testove, te programe edukativnih treninga i materijala za kampawe. Projektom su definisani prioriteti prevencije i primena razli~itih modela kontrole HIV/AIDS-a u srpskoj vojsci. Poput razvijenih armija sveta, Vojska }e u budu}nosti izraditi i strate{ki plan za{tite pripadnika na{eg sistema odbrane. Bolest koja je osamdesetih godina pro{log veka zahvatila planetu, pretvorena u epidemiju nesagledivih razmera, sa tragi~nim posledicama i zavr{etkom sida, ne jewava. Uprkos mogu}nostima i dostignu}ima savremene nauke i medicine, odnosno daleko jasnijem sagledavawu aspekata i uzro~nika bolesti, ona se i daqe {iri. Blagovremena dijagnostika i kvalitetna terapija jo{ ne daju o~ekivane rezultate. Jedina mogu}a i prava za{tita od side jeste prevencija, mada i ona ~esto ostaje nemo}na pred kugom moderne civilizacije. Smawiti rizik za {irewe HIV-a ili druga~ije re~eno izbe}i rizi~no pona- {awe, nesigurne seksualne odnose i intravensko kori{}ewe droga, model je po kome u budu}nosti moraju ìveti stanovnici globalnog sela. GLOBALNA STRATEGIJA Vojni kontingent u svetu danas broji oko 25 miliona èna i mu{karaca u aktivnoj slu`bi, {to je posledica razvoja savremenog dru{tva i brojnih bezbednosnih izazova sa kojima se suo~avaju sve zemqe planete. U tu cifru se ne ubrajaju pripadnici rezervnog sastava, paravojne grupe i militantna gerila. Bilo koje zarazne bolesti, posebno one koje se prenose seksualnim putem poput side, nepovoqno deluju na vojnu populaciju. Epidemija HIV-a znatno smawuje sposobnost odbrambenog sistema neke dr- àve i vodi globalnoj nesigurnosti. Prema re~ima doc. dr Vesne [uqagi}, na~elnika Odeqewa za prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija VMA, smatra se da je u periodu mira dva do pet puta vi{a stopa infekcija koje se prenose seksualnim kontaktom u vojnoj nego u civilnoj sredini. Ona je 50 puta izraènija u vreme ratnih doga aja, {to se moè tuma~iti kao posledica stresa. Razli~ite studije i istraìvawa o seksualnim navikama stru~waka iz Velike Britanije, Francuske i SAD pokazale su da u odnosu na civile pripadnici vojske imaju znatno ve}i rizik za infekciju HIV-om. Sli~ni su rezultati dobijeni i u ostalim delovima sveta gde su stope infekcije u vojnoj sredini izraènije u odnosu na civilnu tri do ~etiri puta. Takav trend je o~ito posledica vojni~kog na~ina ìvota, koji sa sobom nosi neizvesnost, usamqenost, visoki rizik, ali i ve}i broj seksualnih partnera. Rizik od dobijawa HIV/AIDS-a se pove}ava i zbog ~estih promena seksualnih partnera, veza za jednu no}, nekori{}ewa kondoma tokom seksualnog ~ina, te upra`wavawa komercijalnog seksa. Takvo pona{awe je karakteristi~no za pripadnike vojne populacije koji su raspore eni na razli~ite borbene du`nosti, posebno u toku mirovnih misija u kojima se angaùju. Ilustrativan primer je istraìvawe koje je sprovedeno me u pripadnicima mirovnih snaga iz Holandije tokom boravka u Kamboxi. Seksualne odnose sa lokalnim stanovni{tvom imalo je 45 odsto wihovih vojnika. Da se zaista radi o globalnom problemu inficira- 24

2 [TA SU HIV I AIDS? HIV je skra}enica za virus humane imunodeficijencije. On izaziva bolest sidu AIDS. Kada se osoba zarazi virusom, on dospeva u weno telo, gde ostaje u mirnom stawu. Posle duè godina virus se razmnoàva u odbrambenim }elijama organizma, uni{tava ih i ~ini organizam nesposobnim da se sam bori protiv ostalih infekcija. Sida je sindrom ste~enog gubitka imuniteta, posledwi, najteì i smrtonosni stadijum infekcije HIV-om. Kod ve}ine zaraènih osoba simptomi bolesti javqaju se 10 do 12 godina posle infekcije. One su potencijalni izvor zaraze, iako se zdravstveno dobro ose}aju. Najve}i broj HIV infekcija nastaje tokom seksualnog odnosa bez za{tite kondoma. Alkohol i brojne psihoaktivne supstance doprinose rizi~nom pona{awu. Intravenski korisnici droge su, tako e, potencijalno vrlo rizi~na grupa za {irewe side. Sperma, vaginalna te~nost, krv i maj~ino mleko zaraènih osoba osnovni su izvori zaraze. Doc. dr Vesna [uqagi}, na~elnik Odeqewa za prevenciju i kontrolu bolni~kih infekcija VMA wa HIV-om ili {irewu epidemije usled rizi~nog pona{awa govori i podatak da je do kraja maja godine u 18 mirovnih ili humanitarnih operacija u svetu u~estvovalo oko profesionalnih vojnika iz 105 oruànih snaga sveta. êsto su zemqe u kojima su organizovane misije siroma{ne, a mirovwaci imaju znatna nov~ana primawa, pa su ~ak i deca sklona da im samo za dolar ponude seksualne usluge isti~e dr [uqagi}. Zbog pomenutih problema, brzine kojom se bolest {iri i broja inficiranih osoba u svetu, Savet bezbednosti Ujediwenih nacija usvojio je, pre nekoliko godina, posle debate o uticaju epidemije na internacionalnu bezbednost, posebno u regionima ratnih sukoba, Rezoluciju 1308, u kojoj se nagla{ava da ne postavqawem prepreka pandemijsko {irewe HIV/AIDS-a predstavqa rizik za stabilnost i sigurnost. Osnovana je Kancelariju za AIDS, sigurnost i humanitarni odgovor. Ta organizacija je imala zadatak da razvije globalnu strategiju borbe protiv side u vojnoj populaciji. Usledile su potom aktivnosti i na internacionalnom i na nacionalnom nivou. INOSTRANA ISKUSTVA Odeqewe za mirovne operacije UN i UNAIDS u proteklih pet godina organizovali su obuku za u~esnike mirovnih misija o zna~aju i prevenciji side, o za{titi od bolesti i pravilnom pona{awu na terenu. Za vojnike su {tampane bro{ure sa informacijama o HIV/AIDS-u, uz koje su se delili kondomi. U toku je PUKOVNIK RON HIL, [EF KANCELARIJE ZA BILATERALNE ODNOSE AMBASADE SAD U BEOGRADU POGLED SA AMERI^KE STRANE Ideja o prevenciji HIV/AIDS-a u vojni~koj sredini u SAD nastala je s eksplozivnim razvojem te bolesti u Africi, devedesetih godina pro{log veka. Danas taj program obuhvata mnoge zemqe u svetu, kako bi se pomoglo oruànim snagama da se spremnije suo~e sa tim problemom. O detaqima tog programa razgovarali smo sa pukovnikom Ronom Hilom, {efom Kancelarije za bilateralne odnose ambasade SAD u Beogradu. Koji je smisao programa prevencije HIV/AIDS-a u vojsci, u odnosu na bezbednosne izazove na globalnom i nacionalnom planu?

3 i izrada normativne regulative o na~inu testirawa na HIV pripadnika misija. Amerikanci su na nacionalnom nivou razvili specifi- ~an model prevencije HIV/AIDS-a, pomo}u koga postiù znatno niù stopu inficiranosti pripadnika oruànih snaga u odnosu na civilnu populaciju. Wihov program za{tite jedan je od najefikasnijih u svetu. Jo{ od pojave bolesti, kada su godine registrovani prvi slu~ajevi oboqewa, Amerika je ve} godine uvela obavezno testirawe na HIV svih zaposlenih u vojsci. Svako ko èli da u e u wihov sastav mora najpre obaviti dva testa na virus. Profesionalni pripadnici mogu postati samo oni koji su HIV negativni. Nadaqe su du`ni da se svake dve godine ponovo testiraju dok su u vojnoj slu`bi. Takav model, me utim, ne govori o diskriminaciji prema onima koji su HIV pozitivni, ve} o za{titi interesa wihovog sistema odbrane od mogu}ih ekonomskih gubitaka, jer se infekcija usled rizi~nog pona{awa moè preneti na bra~nog druga, decu ili uù zajed- VOJNA POPULACIJA Svako moè da se inficira HIV-om bez obzira na pol, uzrast ili rasu. Za nastanak infekcije presudno je pona- {awe. Za{to su vojnici u pove}anom riziku? Vojna profesija i zadaci ~esto podrazumevaju odsustvovawe iz porodice, pa samim tim i izraèniju potrebu da se savlada stres, usamqenost ili dosada. Profesionalni pripadnici vojske i vojnici su uglavnom mla e osobe, u dobi najve}e seksualne aktivnosti. Oni su izuzetno privla~ni za komercijalne prodava~e seksualnih usluga, posebno tokom u~e{}a u razli~itim mirovnim ili humanitarnim misijama. Rat ili izbegli{tvo, tako e, doprinose porastu broja osoba koje seks koriste kao na~in preìvqavawa. Na osnovu izgleda neke osobe nemogu}e je zakqu~iti da li ona boluje od side. Ne postoji lek za izle~ewe od te bolesti, niti vakcina koja {titi od we. Na globalnom bezbednosnom planu to zna~i da nastojimo da ne dozvolimo da HIV/AIDS uti~e na strategijsku upotrebu oru- ànih snaga. Na primer, ako èlite da se ukqu~ite u neku mirovnu operaciju, tada je to problem, jer moè ugroziti misiju. Oru- àne snage se kre}u {irom sveta, pokretqivije su od ostalog dela stanovni{tva, pa ukoliko se vojnik zarazi virusom, zbog te mobilnosti moè da ga pro{iri na brojne qude i na razli~ita podru~ja. Zato svi pripadnici vojske treba da se upoznaju sa na- ~inima kako da se za{tite od te bolesti. Da li ste primetili strah od zaraze kod pripadnika vojske? Nisam. Mislim da se ne boje. Uprkos tome, potrebno je da {to vi{e saznaju o tome. Postoje brojni programi posve}eni prevenciji, koji govore {ta je taj virus, kako moè da se dobije, kako da se ~ovek od wega za{titi. [to vi{e znate o tom problemu, to boqe. [ta vas je motivisalo da ovaj program podrìte u Srbiji? Ovo je jedna od onih stvari koje bi mogle da ugroze u~e{}e u mirovnim operacijama srpske vojske. Stoga èlimo da upotrebimo sva sredstva kako se to ne bi dogodilo. Smatrao sam da je prevencija najboqa za{tita. Da li je Ministarstvo odbrane SAD doniralo projekte prevencije HIV/AIDS-a i u drugim armijama? Ti programi se sprovode u brojnim zemqama, a obuhva}eno je vi{e miliona vojnika. Vi{e od 22 zemqe ukqu~ene su u pru- nicu. U program za- {tite ukqu~uju se i oni pripadnici koji su tokom vojne karijere oboleli. Profesionalne du`nosti mogu obavqati samo dok im to dozvoqava zdravstveno stawe nagla{ava dr Vesna [uqagi}. Sida se odavno ne vezuje za odre ene rizi~ne kategorije ili grupe, ve} prvenstveno za rizi~no pona{awe. Danas je seksualni put infekcije najdominantniji. Vi{e od 90 odsto inficiranih osoba u svetu obolelo je upravo na takav na~in. Znatno je smawen broj inficiranih intravenskih narkomana, {to je bilo karakteristi~no za isto~noevropske zemqe. Ipak je u mnogim dràvama sveta broj obolelih od side procentualno ve}i u vojnoj nego u civilnoj populaciji. Pojedine zemqe, iz politi~kih, ekonomskih ili bezbednosnih razloga, ne èle da objave podatke o rasprostrawenosti side u svojim oruànim snagama. Kako kaè dr [uqagi}, na osnovu podataka sa Interneta, u Rusiji je, na primer, tokom mobilizacije u protekle dve godine zbog HIV infekcije odbijeno oko regruta. Stopa infekcije je sa 0,1 na vojnika godine u godini pove}ana skoro na 40. Na- àlost, javnosti jo{ nisu poznati podaci o broju obolelih u armijama Kine i àwe pomo}i, daju}i sredstva, vozila, medicinsku i drugu opremu koja moè biti upotrebqena u programu prevencije. Imate li podatak koliko to ko{ta SAD? Svake godine Kongres SAD odobri odre enu sumu novca za taj program. Suma je zasnovana na potraìvawima zemaqa u kojima se program sprovodi. Srbija je pro{le godine, na primer, traìla dolara za program koji je èlela da sprovede ovde. Kongres naravno, prou~i sve te programe i poku{ava da obezbedi sredstva. A za uloèni novac dobijate? Na taj na~in doprinosimo globalnoj borbi protiv terorizma. Ukoliko nemate vojsku koja je u stawu da funkcioni{e, ona ne moè da podrì tu globalnu borbu. Pored toga, ako u woj postoje qudi koji su zaraèni, vojska moè biti oslabqena. Qudstvo ne moè da se angaùje u mirovnim operacijama. NOVAC Pro{le godine uloèno je dolara za program prevencije AIDS-a u Vojsci Srbije, dok je za traèno dolara. Novac }e se potro{iti na kombinaciju obuke i nabavku potrebnog materijala. 26

4 SLIKA BOLESTI U SRBIJI Prema zvani~nim podacima Instituta za za{titu zdravqa Srbije, u periodu od do kraja godine registrovano je osoba sa HIV infekcijom. Broj evidentiranih je, me utim, nekoliko puta mawi od stvarno inficiranih. Tokom godine zaraèno je jo{ 102 osobe. Najve}i broj obolelih je uzrasta od 20 do 29 godina. Podaci iz novembra pro{le godine pokazuju da je u Srbiji zvani~no obolelo osoba. Oko 80 odsto ih je iz Beograda. Seksualni put prenosa infekcije je i daqe najizraèniji 63 odsto, od ~ega je 24 odsto hetero, a 39 odsto bi i homoseksualaca. Oko 11 odsto zaraènih su intravenski korisnici droge. Trenutno ne postoje zvani~ni podaci o broju pripadnika Vojske Srbije inficiranih HIV-om ili obolelih od side. Indije, iako se radi o velikim vojnim silama. Svesno problema sa kojim se suo~ava, rusko ministarstvo odbrane zapo~elo je saradwu sa Ministarstvom odbrane SAD u borbi protiv bolesti u vojnoj sredini. U Moskvi su do sada organizovali i dva treninga za spre~avawe {irewa HIV/AIDS- a u vojnoj populaciji PROGRAM PREVENCIJE Na predlog ameri~kog ministarstva odbrane, u septembru godine, na jednom od pomenutih skupova u Moskvi, u~estvovali su i lekari iz VMA epidemiolog i infektolog. Tamo su napravqeni prvi koraci u saradwa sa SAD, ali i ostalim u~esnicima treninga, u oblasti za{tite od side u vojnoj sredini, jer do tada nismo imali organizovane modele prevencije. Materijalnu i stru~nu pomo} Vojsci Srbije, u kojoj je problem side bio godinama zanemarivan i tabuiziran, ponudili su lideri u za{titi od te bolesti Sektor za prevenciju HIV/AIDS-a Ministarstva odbrane SAD. Srbija je, na taj na~in, kao jedna od zemaqa iz regiona, uz Rusiju, Estoniju, Gruziju, Ukrajinu i Albaniju, pristupila Me unarodnom programu prevencije HIV-a u vojnoj sredini. Finansijska sredstva iz Programa SAD trenut- U PRAVI ÂS Ovaj program se odvija u pravo vreme, kaè pukovnik Ron Hil, {ef Kancelarije za bilateralne odnose Ambasade SAD u Beogradu. Sida jo{ uvek nije aktuelni problem u Vojsci Srbiji. Program treba da pomogne da tako i ostane. Stoga je, po wegovim re~ima, ovaj program prava stvar ne samo za srpsku vojsku, ve} i za celu zemqu. Pro{le godine donirano je dolara, dok je za ovu traèno za program prevencije HIV/AIDS u Vojsci Srbije. Koji put treba da se pro e da bi se do{lo do donacije? Osoba za kontakt daje predlog koji odlazi u ameri~ko ministarstvo odbrane. Moja je uloga da pomognem da se predlozi uobli~e i po{aqu, a kada se odobre, odobravaju se i odre ena sredstva za datu godinu. U toj fazi, pomaèmo osobi za kontakt u Srbiji u implemenatciji programa, u nabavqawu opreme, organizovawu obuke van zemqe ili u samoj Srbiji ako je potrebno. Uz to, ja sam u vezi sa kancelarijom za ugovore u Napuqu. Kada se naprave ugovori, {aqu se finansijska sredstva neophodna za nabavqawe opreme. Novac }e se potro{iti na kombinaciju obuke i nabavku potrebnog materijala, kako bi se program prevencije ostvario. Da li u regionu postoje sli~ni programi? Postoje u Gruziji, Albaniji, Rusiji, Ukrajini, Estoniji. Oni se ostvaruju na sli~an na~in kao i program u Srbiji. Koliko je pripadnika oruànih snaga SAD obolelih od side? Nemam ta~ne podatke o broju obolelih vojnika SAD, ali istina je da postoji osobqe koje je zaraèno. Zaraènima poku{avamo da obezbedimo medicinski tretman i pomo}, koja ukqu~uje i savetovawe kako da se s time nose. Oboleti od side zna~i ne samo biti telesno bolestan, ve} i imati veliki mentalni problem, imaju}u u vidu teìnu bolesti i wene posledice na li~nom i socijalnom planu. Vojska ulaè velike napore da te qude odrì u funkciji u nekoj vrsti posla u vojsci, ako je to mogu}e. Uz to, svake dve godine testiramo svoje qude kako bi znali ta~no stawe. Kako se ova bolest odraàva na vojnu populaciju i uop- {te sistem bezbednosti? Postoje ~etiri glavna na~ina na koji HIV/AIDS-a poga a vojnu populaciju. Kao prvo, smawuje vojnu spremnost za misiju. Drugo, organi~ava mogu}nost upotrebe: ako je vojnik zaraèn virusom side, ne moè se upotrebiti van granica zemqe. Tre}e, bolest uti~e i na porodicu zaraène osobe. Vojnik ima ènu, decu, roditeqe. Oni ne mogu ostati nedodirnuti problemom. êtvrto, vaàn je i uticaj na zajednicu u kojoj ìvi vojnik. Sneàna \OKI] Snimio D. BANDA 27

5 SUROVA STATISTIKA U decembru godine Ujediwene nacije objavile su da u svetu od side boluje 40,3 miliona osoba. Od tog broja je 2,3 miliona dece mla e od 15 godina. Tokom godine HIV-om je zaraèno oko pet miliona qudi. Uprkos napretku koji je postignut u le~ewu obolelih, umro je 3,1 milion inficiranih. Posledwih nekoliko godina beleì se porast broja zaraènih osoba u svim regionima sveta. Protekle godine dnevno se inficiralo vi{e od qudi, od ~ega je oko 40 odsto starosti od 15 do 24 godine. Svakih 15 sekundi od side umre jedna osoba u svetu, dok se svakih pet sekundi HIV-om zarazi jedna osoba. Od pojave bolesti, osamdesetih godina pro{log veka, do danas umrlo je oko 25 miliona qudi {irom planete. Vi{e od 95 odsto infekcija nastaje u nerazvijenim zemqama sveta ili zemqama u razvoju. Podsaharska Afrika se i daqe smatra naugroènijim regionom, u kome je dve tre}ine osoba od ukupnog broja zaraènih HIV-om. Porast broja inficirani virusom je posebno izraèn u zemqama isto~ne Evrope, Centralne i Isto~ne Azije. U tom delu sveta broj inficiranih porastao je skoro za petinu. U Rusiji su godine homoseksualci bili dominantna grupa zaraènih. Prema procenama Ujediwenih nacija, godine u toj zemqi bilo je obolelih od side, dok direktor ruskog Anti AIDS centra Vadim Prokrovski tvrdi da je broj inficiranih oko 1,5 miliona. O~ekuje se da u Rusiji tokom godine bude pet miliona zaraènih osoba, a da od side godine umre od pet do deset miliona inficiranih. no angaùje u vojskama 71 dràve. U projekat je ukqu~eno vojnika {irom sveta. Vojsci Srbije dodeqen je i nacionalni koordinator, koji prati sve aktivnosti doma}eg stru~nog tima za prevenciju HIV-a. Najpre smo u januaru godine u Ministarstvu odbrane SAD konkurisali sa projektom Prevencija i kontrola HIV/AIDS-a u Vojsci SCG za fiskalnu godinu. Tek kada je projekat prihva}en i odobren, SAD su nam dodelile sredstva za realizaciju planiranih sadràja iz programa za{tite, u visini od dolara. Sve aktivnosti i finansijske transakcije nadaqe su se odvijale u saradwi sa ameri~kom ambasadom u Beogradu, odnosno wenom kancelarijom za bilateralne odnose i vojnom bazom Natoa u Napuqu, gde je novac deponovan obja{wava dr Vesna [uqagi}, koordinator Projekta prevencije. Zatim su stru~no usavr{avawe iz oblasti prevencije Military International HIV Training Program zavr{ila tri lekara VMA u San Dijegu. Trening je trajao mesec dana. Deo novca utro- {en je i za kupovinu ra~unarske i laboratorijske opreme, te testova za dijagnostiku HIV-a. U Vojsci smo potom organizovali edukaciju trupnih lekara i psihologa, jer se ~itav program zasniva na edukaciji edukatora. Krajem septembra godine u jedinicama srpske vojske sproveli smo kampawu Smawi rizik, prevencija je primarna. Tom prilikom vojnici su informisani o modelima za{tite od bolesti i na~inu wenog preno{ewa. Tako e su dobili i propagandni materijal flajere o HIV-u i kondome sa uputstvima za upotrebu. Lekari sa VMA napisali su i priru~nik o prevenciji HIV/AIDS-a, koji stare{ine koriste tokom nastave sa vojnicima, ali i za daqe obrazovawe edukatora. Profesionalnom sastavu Vojske Srbije o bolesti su govorili trupni lekari i psiholozi navodi dr [uqagi}. Vojnici i stare{ine Vojske Srbije, koji posumwaju da su u proteklom periodu imali bilo kakve rizi~ne seksualne kontakte, mogu se na virus HIV-a dobrovoqno testirati na VMA. U saradwi sa mikrobiolozima i transfuziolozima obavqaju se i sva stru~na savetovawa o bolesti. Za pripadnike na{e vojske koji odlaze u mirovne misije organizuju se predavawa o sidi. Stru~ne lekarske ekipe VMA testirawa izvode i na terenima prilikom dobrovoqnog davawa krvi. U Srbiji je broj inficiranih HIV-om pribli`no jednak u vojnoj i civilnoj populaciji. Ideja da se na slu- ~ajnom uzorku testiraju stare{ine i vojnici na sluèwu vojnog roka obezbedi}e nam po~etne podatke o broju obolelih u sistemu odbrane. Ulazak na{e zemqe u Partnerstvo za mir podrazumeva da usvojimo, ali i sa ostalim ~lanicama te bezbednosne integracije uskladimo zakonsku regulativu o prevenciji HIV-a. Ona trenutno u Vojsci ne postoji. Jo{ se suo~avamo i sa problemom neradog testirawa na{ih pripadnika. Tome doprinose brojne administrativne te{ko}e i nedovoqna za{tita wihove privatnosti. Program za{tite od HIV/AIDS-a ne obuhvata le~ewe obolelih, ve} samo prevenciju i dijagnostiku. On je u svakom slu~aju zna~ajan za na{e porodi~no okru- èwe, nacionalnu bezbednost, ali i obimnije u~e{}e Vojske u mirovnim misijama UN u budu}nosti. Ipak, edukacija svakog pojedinca i razvijawe svesti o bolesti koja se doga a nama, a ne nekome drugom, usmerena je najpre na pri~u o prepoznavawu rizika i za{titi od rizi~nog pona{awa. [irewe bolesti se ne spre~ava izolacijom inficiranih, ve} pravilnim suìvotom sa wima napomiwe doc. dr Vesna [uqagi}. Stru~ni tim za za{titu od HIV/AIDS-a u srpskoj vojsci namerava da od finansijskih sredstava, koja su prema Programu prevencije odobrena u visini od dolara za fiskalnu godinu, uz neophodne testove na HIV i laboratorijski materijal, tro{kove koje izdvoji za kampawe i edukaciju personala, kupi i dodatnu opremu za rad u oblasti eksperimentalne medicine. Vladimir POÛ^ Snimio Darimir BANDA 28