46.qxd

Транскрипт

1 UDK 323.1(= )(439 13) ORIGINALAN NAU^NI RAD Tibor Sarvak (Tibor Soboslai (Zsolt Szoboszlai) Grupa za dru{tvena istra`ivawa Nau~nog instituta Velika nizija Centar za regionalne studije Ma arske akademije nauka Ko{utova br. 12/4, 5000 Solnok, Ma arska E mail: tszarvak@rkk.hu E mail: szoboszl@rkk.hu IDENTITET; TRADICIJA, DRU[TVO ISKUSTVA IZ JU@NOMA\ARSKE REGIJE VELIKA NIZIJA 1 SA@ETAK: U periodu pre 90-ih nisu bili dozvoqeni modeli identiteta koji su se razlikovali od o~ekivawa politi~kih vlasti (nacionalnih, etni~kih, politi~kih, religioznih, dru{tveno-kulturnih itd.), tako da se problematika identiteta nije mogla pojaviti u javnom diskursu. Sa stanovi{ta tradicionalnih zajednica, postojali su odre eni elementi koji su rezultirali va`nim posledicama: dr`avni socijalizam i dru{tvena praksa nisu mogli da izle~e traume dva svetska rata, {to je bilo dodatno optere}eno dezintegracijom tradicionalnih zajednica koje su postojale pre perioda dr`avnog socijalizma, kao i nesigurnim ma arskim identitetom, posledicom deformisnog internacionalizma. Svi ovi faktori doveli su do toga da po~etkom 90-ih ve}ina Ma ara nije imala uspostavqene obrasce identiteta, {to je, me utim, bilo od vitalnog zna~aja za konstantno promewive zahteve dru{tvene sredine. Tokom 90-ih i ranije sprovodila su se uglavnom sociolo{ka i dru{tveno-psiholo{ka istra`ivawa da bi se uvela i ispitala glavna obele`ja nacionalnog identiteta. KQU^NE RE^I: identitet, tradicija, dru{tvo, modernost UVOD U Nau~nom institutu Velika nizija Centra za regionalne studije Ma arske akademije nauka sprovodimo istra`ivawe od po~etka 80-ih na poqu geografskog identiteta u kojima su obuhva}ena mawa podru~ja (sela, 1 Rad je zasnovan na studiji I{tavana Murawija Soboslaja

2 458 predgra a, mikroregije) (^atari, 1989, 1999; Murawi-Soboslai 1997, 1998, 1999). Ovim nau~nim istra`ivawima dokazano je da se identitet kao op{ta dru{tvena nauka i prostorni koncept ~esto koristi bez saznawa o wegovim lokalnim, teritorijalnim, regionalnim vezama kao ni wegovom stvarnom zna~ewu. Ovakav stepen stagnacije u proteklim decenijama prili~no je nepovoqan jer se studija o identitetu ve} dugo godina smatra jednim od najaktuelnijih interdisciplinarnih predmeta, tako da je krajwe vreme da se ma arski istra`iva~i tako e pozabave ovom problematikom. Ovo nau~no ispitivawe problematike identiteta sprovedeno je na geografskom podru~ju (Ju`ne Velike nizije) u periodu od oktobra do novembra godine i zasnovano je na sociolo{kim metodama, ukqu~uju- }i i socio-psiholo{ki pristupe. Bez ikakvih empirijskih iskustava o ovoj problematici, koristili smo ankete sprovedene u okviru tri `upanije oblasti Ju`ne Velike nizije (Ba~- -Ki{kun, Beke{ i ^ongrad), koje nam mogu poslu`iti u narednom ispitivawu lokalnog i regionalnog identiteta. Ciq ovih istra`ivawa bio je da prika`e lokalne i regionalne veze u pojedinim podru~jima (u okviru lokaliteta, mikro-regije, `upanije, regije). Naglasak smo stavili na samo tuma~ewe rezultata istra`ivawa, ali su se pojavili neki stvarni problemi kao {to je pitawe regionalnog razvoja i utvr ivawa skale vrednosti. ELEMENTI LOKALNIH I REGIONALNIH VEZA Ispitivali smo 15 mogu}ih objektivnih i subjektivnih vrsta odnosa u pogledu {irih i u`ih veza sa mestom stanovawa. Najzna~ajniji elementi vezanosti za odre eno podru~je (prose~an broj iznosio je preko 50) bili su, pored estetike `ivotne sredine i lokalnog patriotizma, prijateqi i ro aci, u najmawoj meri omiqene slobodne aktivnosti i na kraju nedostatak finansijskih uslova (finansijska sredstva koja su potrebna za preseqewe, cene placeva i nekretnina). Po pitawu vezanosti za pojedine `upanije i mikro-regije rezultati su isti, ali su ujedna~eniji. To zna~i da gra ani ne prave razlike izme u `upanija i mikro-regija. Me utim, odnos prema mestu stanovawa ima o~igledno razli~it zna~aj za qude, i ta razlika se pove}ala i prema{ila 50 u izjavama koje se odnose na svakodnevni `ivot (brak, radno mesto, transport i `ivotne tro{kove). Postoje zanimqiva kretawa koja se ogledaju u zna~ajnim razlikama me u `upanijama. Kada je re~ o tuma~ewu koncepta regije, `upanije i mikro-regije, najni`e rezultate smo dobili u `upaniji Ba~-Ki{kun dok su u ^ongradu bili najvi{i. Po pitawu vezanosti za odre eno naseqe, najni`e rezultate dobili smo u `upaniji Beke{, uglavnom vezane za `ivotne i infrastrukturne uslove (okolinu, intelektualne veze, razvoj naseqa, saobra}ajne kapacitete, mogu}nost zapo{qavawa, `ivotne tro{kove, budu}- nost dece, aktivnosti u slobodno vreme, cene nekretnina).

3 459 Odgovor na pitawe Koliko je u va{em `ivotu va`no slede}e? pokazao je (naravno, nakon obrade dobijenih rezultata) da je va`an svaki element postepenog pro{irivawa okru`ewa. (74 85 bodova). Ono {to rezultira lokalnim patriotizmom i uro enim nacionalizmom je da samo mesto stanovawa i va`nost zemqe proizilazi iz odnosa prema drugom okru`ewu, o ~emu svedo~e gotovo identi~ni rezultati za dva prethodno pomenuta elementa. To mo`emo ilustrovati i primerom: za stanovnike Ba~-Ki{kuna, mikro regija i Evropa su od najmawe va`nosti, a u ^ongradu ulica (odre ena ulica u kojoj `ive) ima ve}i zna~aj nego u druge dve regije. Me u odgovorima na subjektivna pitawa o budu}nosti `ivotnog okru`ewa, podela je bila sli~na kao u prethodno pomenutim slu~ajevima. Stanovnici regije Ju`ne Velike nizije su zaista zainteresovani za budu}- nost svoje mikro regije, `upanije, i regije (76 78 bodova), ali pridaju ve}i zna~aj budu}nosti svog prebivali{ta i `upanije (81 86 bodova). Uprkos ovoj ~iwenici, bez davawa konkretnih razloga, mo`emo hipoteti~ki navesti da po pitawu drugih nezavisnih varijabli religiozni qudi u Ba~-Ki{kunu i Beke{u (posebno oni koji pripadaju reformistima) ne smatraju da je vezanost za {ire okru`ewe od vitalnog zna~aja. OBELE@JA LOKALNOG PATRIOTIZMA Ve} smo se dotakli koncepta vezanosti za mesto stanovawa ili da budemo precizniji: lokalni patriotizam. Standardni i nau~ni pristup ovom terminu sadr`i jedan emotivan stav (qubav) tako da smo u upitniku naveli dobro poznata obele`ja ovog termina i dodali jo{ ~etiri druga obja{wewa. Tri prihva}ena elementa lokalnog patriotizma (kulturni, ekonomski, dru{tveni) znatnije su se razlikovali u tuma~ewima ovog termina, dok je odgovaraju}e politi~ko delovawe iskqu~eno iz specifi~nih obele`ja. Za ve}inu qudi, politi~ki neutralni lokalni patriotizam tuma~i se sa kulturnog, privrednog i dru{tvenog stanovi{ta; me utim, potvrdni odgovori se kre}u izme u 53 i 59% i ne pokazuju apsolutnu saglasnost. Uglavnom u ^ongradu, a najmawe u Ba~-Ki{kunu qudi smatraju da u okviru ova prethodno pomenuta ~etiri dru{tvena podsistema lokalni patritoizam ima zna~ajan uticaj. VREDNOSTI SREDINE MESTA STANOVAWA Skala vrednosti lokalnog dru{tva predstavqa slo`en i zaista komplikovan problem, {to zna~i da ne mo`emo da damo sveobuhvatno mi{qewe o ovoj temi, ve} se neki drugi, budu}i istra`iva~i na ovom poqu mogu osloniti na na{a iskustva i rezultate. Smatramo da prihvatawe odre e-

4 460 nih qudi od strane zajednice, kao i wena subjektivna mi{qewa opisuju neke aspekte skale vrednosti u okviru regije i `upanije. Prilikom ispitivawa koja su sprovedena u dve vrste stambenih naseqa, naveli smo kriterijume koji se delimi~no primewuju na vezanost za boravi{te (poreklo, useqewe) i adekvatnu brigu ([ta ~inite za va{e naseqe?), a delimi~no na obele`ja vezana za status (kvalifikacije, rukovodstvo, politi~ku mo}, dru{tveni status, religiju). Da bismo dobili jasniju sliku istakli smo kriterijume regionalne pripadnosti. Prema dobijenim rezultatima ve}ina qudi u okviru regije (prose~an broj bodova je bio iznad 59) je izjavila da po{tuje: vezanost za mesto stanovawa, lokalno rukovodstvo, kvalifikacije i optimalni `ivotni standard. Suprotno ovome, useqavawe, naseqavawe, religioznost, lojalnost odre enoj stranci predstavqaju mawe zna~ajne elemente (31 49%). Temeqnija istra`ivawa pokazala su da u `upaniji Beke{ `upanijsko i strana~ko rukovodstvo ima najva`niju ulogu (u vrednovawu po{tovawa ), dok u ^ongradu qudi ne pridaju zna~aj ovom elementu. Tabela 1. Kada je re~ o po{tovawu, da li je va`no kako se osoba u va{em stambenom okru`ewu pona{a ili postupa?, Prema slede}em obrascu (skala od 100 bodova, 0: ne uop{te, 100: veoma) Neko ~ini mnogo toga za selo/grad Imu}an je Pripada vode}im qudima u selu / gradu Obrazovan Ne~ija porodica `ivi ve} dugo na tom podru~ju Ima funkciju u strana~kom rukovodstvu Religioznost Odseqavawe / ponovno doseqavawe u grad ili doseqavawe iz sela Regija Kada razmotrimo faktor po{tovawa u mestu stanovawa, nakon analize glavnih komponenti, i razlikovawa tri tipa ispitanika, mo`emo zakqu~iti da prvi tip smatra da je rukovodstvo i ~lanstvo u stranci povezano sa egzistencijalnom sigurno{}u i vezuje ga za pojam elite tako da su vrednosti visoke. Drugi tip ( lokal-patriota ) smatra da su veze sa mestom stanovawa i religioznost veoma va`ni, dok tre}i tip smatra da je obrazovawe (kvalifikacije) kqu~ za re{ewe problema wihove stambene sredine ( intelektualci ). Nakon ispitivawa rezultata pod-uzoraka `upanija, mo`emo da potvrdimo da u pogledu faktora po{tovawa, u Beke{u qudi smatraju da je rukovodstvo ( elita ) najva`nije, dok je vezanost za mesto stvanovawa Ba~- Ki{kun Beke{ ^ongrad

5 ( lokal-patriotizam ) od maweg zna~aja. U druge dva `upanije lokal-patriotizam je va`niji, {to zna~i da se tamo, u odnosu na Beke{, vi{e ceni lokal-patriotizam. (U ^ongradu ne smatraju da rukovode}e funkcije predstavqaju pitawe presti`a.) U Beke{u dru{tveno-kulturni elementi uti~u na elitni tip po- {tovawa. U pogledu prihvatawa ili odbijawa lokal-patriotizma, na rezultate u ovoj `upaniji zapravo nisu uticale nezavisne varijable. Po{to je kod tipa lokal-patriote privr`enost mestu stanovawa vezana za religioznost, onda je logi~no da religiozni qudi u svakoj `upaniji favorizuju ovaj tip. Druga karakteristika je da nezavisne varijable nisu uticale na intelektualni tip. [to se ti~e po{tovawa u regionalnom smislu, nije bitno u kojoj `upaniji ili regiji neko `ivi, niti da li je iz Budimpe{te ili jedne od susednih zemaqa (rezultati se kre}u u rasponu od 20 do 35). U ovoj zemqi (gde Budimpe{ta ima dominantnu ulogu) nije iznena uju}e da je broj bodova malo ve}i ukoliko je neko poreklom iz Budimpe{te (u pore ewu sa nekim ko poti~e iz odre ene `upanije ili regije), ali je potrebno temeqnije ispitati pitawe da li qudi koji dolaze iz susednih zemaqa imaju vi- {e po{tovawa. Verovatno se prikrivena ksenofobija stanovni{tva ispoqava onda kada ono smatra da su ma arski imigranti u povoqnijoj situaciji (zbog stvarnih ili navodnih beneficija). Postoje zna~ajne razlike od `upanije do `upanije: u Ba~-Ki{kunu qudi zapravo ne smatraju da u smislu po{tovawa pripadawe ve}oj regiji igra bilo kakvu ulogu, dok je u Beke{u broj bodova ve}i nego u drugim `upanijama. Tabela 2. Kada je re~ o regiji, koliko je va`no po{tovawe ukoliko je vezano za lokaciju (skala od 100 bodova, 0: ne uop{te, 100: veoma) Glavni grad Jedna od susednih zemaqa Podunavska regija Regija Velike nizije Regija Ju`ne velike u isto~nom delu Regije Velike Beke{ Regija U opcijama u kojima se navodi regionalna pripadnost kao vid po- {tovawa razlikuju se dva tipa pripadawa: prvi je regionalni (koji daje prednost poreklu sa podru~ja Velike nizije ili podru~ju isto~no od reke Tise), a drugi tip je strani, sa ni`im brojem bodova (koji daje Ba~- Ki{kun Beke{ ^ongrad

6 462 prednost poreklu sa podru~ja Podunavqa, Budimpe{te ili susednih zemaqa). U `upaniji Ba~-Ki{kun oba ova tipa su mawe zastupqena, dok se u Beke{ `upaniji smatra da je regionalni tip naj~e{}i. Element po{tovawa u mestu stanovawa kroz modele regresije poduzoraka `upanija pokazuje da dru{tveno-kulturna obele`ja zapravo ne uti~u na tipove regionalnog porekla. Me utim, nezavisne varijable uti~u vi{e na pripadnost {irem geografskom podru~ju ( strani tip ) u sve tri `upanije. Dok u regionalnom smislu, religioznost nije uticala na rezultate, u `upanijama je ona znatnije uticala na strani tip. Potrebno je izvr{iti daqa ispitivawa da bi se potvrdilo da oni koji ne `ive u bli`em susedstvu u `upanijama Beke{ i ^ongrad, zbog nekih religijskih elemenata, mogu da budu negativan faktor po pitawu prihvatawa qudi, dok je u `upaniji Ba~-Ki{kun ova situacija pozitivnija. O^EKIVAWA Ispitanici su u upitniku morali da ocene 15 elemenata koji predstavqaju vitalne funkcije regije. Ispitanici su smatrali da je svaki element zna~ajan (rezultati su bili iznad 50), ali je prioritet dat stvarawu radnih mesta i poboq{awu sistema zdravstvene za{tite ( bodova). Zna~ajne razlike ukazuju na to da je u Beke{u pru`ena mawa podr- {ka budu}nosti mladih kvalifikovanih radnika i udru`ewima gra ana nego ostalim regionalnim razvojnim ciqevima. Tabela 3. Ocenite ciqeve razvoja regije! (skala od 100 bodova, 0: ne uop{te, 100: veoma) Podr{ka mladim kvalifikovanim radnicima u zapo{qavawu Podr{ka inicijativama za razvoj zdravstva Formirawe regionalnog informativnog sistema za radne resurse Stru~waci za obuku odraslih Podr{ka lokalnom, mikro-regionalnom, regionalnom pristupu medijima ({tampa, tv, internet stranice) Obuka intelektualaca i ekonomsko i politi~ko upravqawe aktivnostima vezanim za pristup EU-i [irewe znawa i stvarawe EU-e Podr{ka razvoju zajednice Obezbe ivawe informati~ke podr{ke udaqenim podru~jima Podr{ka sistemima u~ewa na daqinu Ubla`avawe problema u udaqenim podru~jima stvarawem posebnih radnih mesta koja se bave pitawima vezanim za ta podru~ja Program Vi{ejezi~na regija Regija

7 463 Podr{ka udru`ewima gra ana Program za ma arske mawine u inostranstvu, etni~ke mawine u Ma arskoj s ciqem o~uvawa jezika, kulturnog identiteta, veza sa mati~nom zemqom razli~itih etni~kih grupa Podsticawe otvorenih aktivnosti u regiji ZAVR[NO IZLAGAWE Elementi identiteta su veoma slo`eni. Postoje uro eni uzorci identita a kroz `ivot mi mo`emo da odaberemo i neki drugi. Mo`emo se boriti protiv ili `iveti sa na{im uro enim identitetima, a ponekad nismo ni svesni tih identiteta i dolazimo u konflikt sa svojim okru`ewem. Odabrani identiteti omogu}uju nam da stvorimo identitetnu zajednicu, koja odra`ava razvoj na{e li~nosti, obavezuje nas i odr`ava na{e dru{tveno bi}e. Identitetne spone koje povezuju generacije mogu da regeneri{u tradicionalne identitete, na primer teritorijalne veze, kao i da oja~aju koheziju {irih qudskih zajednica. LITERATURA ^atari, Balint (1989): A Tiszazug kistérségi problémái (Mikroreginalni problemi podru~ja reke Tise). Kutatási jelentés, kézirat. MTA RKK Településkutató Csoport, Ke~kemet ^atari, Balint (1999): Az identitás földrajzi térelemei (Geografski elementi identiteta). Kézirat. In: Pálné Kovács Ilona (témavez.): MTA Stratégiai Kutatások. MTA RKK Pe~uj ^epeli, \er (1992): Nemzet által homályosan (Faintly Through the Nation). Századvég, Budimpe{ta Enjedi, \er (1991): A lokalitás szerepe a modern társadalmakban (Uloga lokaliteta u modernom dru{tvu). Juss 4. Hamar Muranji Soboslai (1997): Alföld Kutatási Program II. Az alföldi társadalom innovatív csoportjai (Istra`iva~ki program ma arske Velike nizije), Solnok Hankis, Elemer (1983): Közösségek válsága és hiánya (Kriza i nedostatak zajednica). In: Társadalmi csapdák Diagnózisok. Magveto Könyvkiadó, Budimpe{ta Krappman, Lothar (1980): Az identitás szociológiai dimenziói (Sociolo{ke dimenzije identiteta). In: Huszár Tibor-Léderer Pál (szerk.): Oktatási Minisztérium, Budimpe{ta Muranji Soboslai (1998): Ifjúsági életmód és szokásvizsgálat Jász-Nagykun- Szolnok megyében (`ivot omladine i ispitivawe navika u `upaniji Jas-Na ikun- Solnok), Solnok Muranji Soboslai (1999): Sikeres városok, magasan, illetve alacsonyan fejlett települések az Alföldön (Uspe{ni gradovi, visoko razvijena i nerazvijena naselja ma arske Velike nizije), Solnok

8 464 IDENTITY; TRADITION, SOCIETY. EXPERIENCES FROM THE SOUTH HUNGARIAN REGION GREAT PLAIN by Tibor Szarvak, Zsolt Szoboslai Summary In the period before the 1990s, models of identity were not allowed if they differed from the expectations of the political authorities (national, ethnic, political, religious, socio-cultural etc), so that the issue of identity could not appear in public discourse. From the standpoint of traditional communities, there were some elements which led to significant consequences: state socialism and social practice could not cure the traumas of two world wars, which were additionally burdened by the disintegration of traditional communities existing before the period of state socialism, as well as by the indistinct Hungarian identity, the consequence of a deformed internationalism. All these factors led to the situation in which the majority of the Hungarians did not have established patterns of identity at the beginning of the 1990s, which was, however, of vital importance for the constant changing requests of social environment. During the 1990s and earlier, people carried out mostly sociological and socio-osychological researches to introduce and investigate the main features of national identity.