Print AVCommand.PDF

Транскрипт

1 ISSN COBISS.SR-ID Beograd, 21. novembra Godina LXI broj 101 Cena ovog broja je 150 dinara. Godi{wa pretplata je dinara S A D A J Zakoni Zakon o spre~avawu dopinga u sportu 3 Zakon o bezbednosti i zdravqu na radu 10 Zakon o obeleàvawu dana àlosti na teritoriji Republike Srbije 25 Zakon o odgovornosti proizvo a~a stvari sa nedostatkom 27 Zakon o izmenama zakona kojima su odre ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje 28 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama 47 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ure ewu sudova 48 Zakon o prekr{ajima 49 Zakon o javnim putevima 91 Zakon o Dràvnoj revizorskoj instituciji 111 Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu 123 Zakon o policiji 136 Zakon o duvanu 168

2

3 21. novembar Broj Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o spre~avawu dopinga u sportu Progla{ava se Zakon o spre~avawu dopinga u sportu, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 86 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o spre~avawu dopinga u sportu á. UVODNE ODREDBE ^lan 1. Ovim zakonom ure uju se mere i aktivnosti za spre~avawe dopinga u sportu. ^lan 2. Zabrawen je doping u sportu. Doping u sportu, u smislu ovog zakona, jeste postojawe jedne ili vi{e povreda antidoping pravila utvr enih ~lanom 3. ovog zakona. ^lan 3. Povreda antidoping pravila postoji u slu~ajevima: 1) prisustva zabrawene supstance ili wenih metabolita ili markera u telesnom uzorku sportiste; 2) kori{}ewa ili poku{aja kori{}ewa (primena, uno{ewe, ubrizgavawe ili konzumirawe) zabrawene supstance ili zabrawenog metoda (u daqem tekstu: doping sredstva); 3) odbijawa, ili nepristupawa bez ubedqivog opravdawa, davawa uzorka posle obave{tewa o doping kontroli ili izbegavawa davawa uzorka na drugi na~in; 4) neispuwavawa obaveza utvr enih pravilima ovla{}ene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti sportiste iz registrovane test grupe za testirawe izvan takmi~ewa, kao i nepru- àwa podataka o boravi{tu i propu{tawa objavqenih testirawa izvan takmi~ewa; 5) neovla{}enog ometawa ili poku{aja ometawa bilo kojeg dela doping kontrole; 6) nedozvoqenog posedovawa doping sredstava; ZAKONI 7) neovla{}ene prodaje, transporta, slawa, isporuke ili distribucije doping sredstava sportisti, bilo neposredno ili posredstvom tre}eg lica; 8) davawa ili poku{aja davawa doping sredstava sportisti, ili propisivawa, izdavawa, pomagawa, podsticawa, prikrivawa, navo ewa, nalagawa, stvarawa uslova ili bilo kojeg drugog vida u~estvovawa u povredi ili poku{aju povrede antidoping pravila. Povreda antidoping pravila iz stava 1. ta~. 1), 2), 6), 7) i 8) ovog ~lana ne postoji u slu~ajevima odobrenih izuzetaka za terapeutsku upotrebu. ^lan 4. Pod ovla{}enom antidoping organizacijom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija i nadle`na me unarodna i nacionalna sportska asocijacija (olimpijski komitet, savez). ^lan 5. Obaveze utvr ene ovim zakonom primewuju se na sve organizacije u oblasti sporta koje imaju svoje sedi{te na teritoriji Republike Srbije ili obavqaju sportske aktivnosti i delatnosti na teritoriji Republike Srbije. Proizvodwa i promet zabrawenih doping supstanci koje u sebi sadrè opojne droge vr{i se u skladu sa zakonom. Obaveze utvr ene ovim zakonom shodno se primewuju i na doping ìvotiwa koje u~estvuju u sportskim takmi~ewima. áá. MERE ZA SPREÂVAWE DOPINGA U SPORTU ^lan 6. Sportisti i drugi u~esnici u obavqawu sportskih aktivnosti i delatnosti du`ni su da dozvole i omogu}e obavqawe doping kontrole. Sportisti koji odbije, ne pristupi, izbegne ili onemogu}i doping kontrolu, izre}i }e se mera zbog povrede antidoping pravila kao da je na doping testu bio pozitivan, a u slu~aju takvog poku{aja, moè mu se mera izre}i i ako doping test bude negativan. Sportista je duàn da obavesti lekara koji ga le~i o svojoj obavezi da ne koristi doping sredstva i da se uveri da bilo kakva dobijena medicinska terapija ne sadrì doping sredstva. ^lan 7. Doping kontrola sprovodi se po pravilima utvr enim od strane Antidoping agencije Repu-

4 4 Broj novembar blike Srbije (u daqem tekstu: Antidoping agencija), a u slu~ajevima kada se doping kontrola preduzima na me unarodnom takmi~ewu pod rukovodstvom me unarodnog sportskog saveza, po pravilima tog saveza. Pravila Antidoping agencije moraju biti u skladu sa Evropskom konvencijom o spre~avawu dopinga u sportu i me unarodnim standardima za doping testirawe odobrenim od strane Svetske antidoping agencije. Doping kontrola je postupak koji ukqu~uje planirawe rasporeda testova, izbor sportista za testirawe, prikupqawe i rukovawe uzorcima, laboratorijsku analizu, vo ewe rezultata, pretrese i àlbe. Doping kontrola organizuje se i sprovodi tako da je iskqu~ena svaka mogu}nost zamene uzoraka ili manipulacije bilo kakve vrste. Doping kontrola moè se organizovati kako na takmi~ewima tako i izvan takmi~ewa, najavqeno i nenajavqeno. Doping kontrola sprovodi se uzimawem uzoraka urina i krvi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovawe zabrawenih supstanci i metoda. ^lan 8. Doping kontrola moè se sprovoditi samo od strane ovla{}enih i kvalifikovanih kontrolora, odnosno od strane lica koja poseduju legitimaciju izdatu od strane Antidoping agencije ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu. ^lan 9. Organizacija u kojoj se sprovodi doping analiza mora posedovati vaè}u homologaciju izdatu od strane ovla{}enog me unarodnog organa ili organizacije (Svetske antidoping agencije), a u postupku doping kontrole uzete uzorke mora skladi{titi, wima rukovati i analizirati ih u skladu s odredbama ovog zakona i odgovaraju}im me unarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije. ^lan 10. Nacionalna sportska asocijacija iz ~lana 4. ovog zakona du`na je: 1) da utvrdi mere i uredi postupak wihovog izricawa u slu~ajevima utvr enog dopingovawa sportiste i da obezbedi da se u postupku izricawa mera licima odgovornim za doping po{tuje wihova li~nost i pravo na odgovaraju}u pravnu za{titu (po{tovawe privatnosti, pravovremeni pretres, jem~ewe prava na pravno izja{wewe, po{teno i nepristrastno telo za pretres, pravo na zastupnika o li~nom tro{ku, uvid u spise, podno{ewe dokaza, standarde u pogledu dokazivawa dopinga, blagovremeno informisawe, pravovremena, pismena i obrazloèna odluka, pravo na àlbu i dr.); 2) da obezbedi, u okvirima nadle`nosti saveza da sportistima, trenerima i drugim osobama za koje je utvr ena odgovornost za doping budu izre~ene odgovaraju}e mere, u skladu s ovim zakonom i pravilima nadle`ne antidoping organizacije; 3) da ne prizna sportski rezultat u ~ijem postizawu je u~estvovao dopingovani sportista; 4) da ne dozvoli u~e{}e na sportskoj priredbi sportisti kome je izre~ena mera zbog dopinga; 5) da donese program antidoping delovawa; 6) da propi{e postupak za uzajamno priznavawe suspenzija i drugih mera koje izreknu druge sportske asocijacije, u zemqi i inostranstvu; 7) da obezbedi stalno individualno medicinsko pra}ewe vrhunskih sportista, i u tom ciqu donese potrebne akte i preduzme konkretne mere; 8) da neprekidno, a najmawe jedanput godi- {we, obave{tava i edukuje svoje ~lanove i sportiste o vaè}im propisima koji se odnose na doping u sportu i {tetnim posledicama po zdravqe upotrebe doping sredstava; 9) da odgovaraju}im op{tim aktima obezbedi da ~lanovi asocijacije po{tuju obaveze koje proisti~u iz primene mera borbe protiv dopinga u sportu; 10) da odredi odgovorno lice za nadzor nad sprovo ewem mera za spre~avawe dopinga; 11) da najmawe sedam dana pre odràvawa takmi~ewa koje organizuje, ili koje je pod wenom kontrolom, prijavi takmi~ewe Antidoping agenciji; 12) da najmawe jedanput u {est meseci obavesti Antidoping agenciju o planovima treninga i priprema vrhunskih sportista i reprezentativnih selekcija; 13) da uskrati delimi~no ili u potpunosti finansirawe sportista, sportskih organizacija i drugih lica koja ne po{tuju vaè}a antidoping pravila; 14) da kontroli{e antidoping programe svojih ~lanica, kao i sprovo ewe tih programa; 15) da na kraju godine obavesti ministarstvo nadle`no za poslove sporta i Antidoping agenciju o merama za borbu protiv dopinga preduzetim u toku godine; 16) da u sportu u kome se takmi~e ìvotiwe utvrde i sprovode antidoping pravila za ìvotiwe koje u~estvuju u tom sportu, u skladu sa pravilima nadle`ne me unarodne sportske asocijacije. Nacionalna sportska asocijacija koja ne po- {tuje obaveze iz stava 1. ovog ~lana ne moè dobijati sredstva iz javnih prihoda. ^lan 11. Nadle`na sportska asocijacija du`na je da u roku od 15 dana od dana stupawa na snagu sportskih pravila kojima su utvr ene mere za prevenciju i spre~avawe dopinga, odnosno wihovih izmena i dopuna, dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadle`nom za poslove sporta i Antidoping agenciji. ^lan 12. Nadle`na sportska asocijacija moè predlo- ìti Antidoping agenciji da sprovede kontrolu na odre enim takmi~ewima ili kontrolu iz-

5 21. novembar Broj van takmi~ewa odre enih timova, trening grupa ili pojedinih sportista. ^lan 13. Kontroli izvan takmi~ewa podleù sportisti koji su ozna~eni kao olimpijski kandidati, vrhunski sportisti, sportisti me unarodnog ranga, sportisti koji èle da nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane u~e{}a na takmi~ewima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi Antidoping agencija (registrovana test grupa). Kontrola izvan takmi~ewa sprovodi se: 1) na osnovu periodi~nog plana kontrole; 2) na osnovu posebne odluke Antidoping agencije; 3) na obrazloèni predlog sportiste ili nadle`nog sportskog saveza; 4) na zahtev sportskog inspektora. Sportisti koji podleù kontroli izvan takmi~ewa u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, du`ni su da Antidoping agenciju i ovla{}eno lice u wihovoj sportskoj asocijaciji redovno obave- {tavaju o svakoj promeni mesta boravi{ta i vremenu i mestu odràvawa treninga, kao i o odsustvu iz mesta boravka duè od pet dana. Svi u~esnici u doping kontroli du`ni su da dobijene informacije iz stava 3. ovog ~lana ~uvaju kao poverqive i mogu ih koristiti iskqu- ~ivo u svrhe planirawa, koordinirawa i sprovo ewa testirawa. ^lan 14. Lekar koji prilikom pregleda sportiste u ciqu izdavawa medicinskog sertifikata (potvrde) o zdravstvenoj sposobnosti za u~e{}e na takmi~ewima posumwa da je sportista koristio doping sredstva, duàn je da o tome obavesti Antidoping agenciju. Lekar koji sportisti propi{e sredstvo koje sadrì zabrawene doping supstance u ciqu le- ~ewa duàn je da o tome obavesti sportistu ako mu je on saop{tio da se bavi sportskim aktivnostima. ^lan 15. Sportista moè zatraìti od Antidoping agencije da ga oslobodi zabrane upotrebe doping sredstava, u slu~aju kada postoji jasna i nu- `na medicinska potreba. Antidoping agencija utvr uje pravila za odobravawe izuzetaka za terapeutsku upotrebu, u skladu sa me unarodnim standardima za proces odobravawa izuzetaka za terapeutsku upotrebu odobrenim od strane Svetske antidoping agencije. ^lan 16. Mere koje se izri~u zbog povrede antidoping pravila jesu: 1) diskvalifikacija sportskih rezultata; 2) privremena suspenzija; 3) zabrana u~e{}a na takmi~ewima; 4) zabrana obavqawa funkcija u oblasti sporta. ^lan 17. U slu~aju povrede antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}em trajawu: 1) dve godine za prvu povredu; 2) trajna zabrana za drugu povredu. ^lan 18. U slu~aju povrede antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 7) i 8) ovog zakona mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}em trajawu: 1) najmawe ~etiri godine do trajne zabrane; 2) trajna zabrana ako je povreda po~iwena prema maloletnom sportisti ili ako je po~iwena od strane tima za podr{ku sportiste. ^lan 19. U slu~aju povrede antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~ka 4) ovog zakona mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}em trajawu: 1) najmawe tri meseca i najvi{e dve godine za prvu povredu; 2) najmawe godinu dana i najvi{e ~etiri godine za drugu povredu. ^lan 20. Sportisti za koga se utvrdi da je odgovoran zbog dopinga supstancom koja je posebno identifikovana u referentnoj listi zabrawenih farmakolo{kih klasa doping supstanci i doping metoda kao op{te dostupna u medicinskim proizvodima ili kao supstanca za koju je malo verovatno da se moè uspe{no zloupotrebiti kao doping ~inilac, mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima izri~e se u slede}em trajawu: 1) najduè do godinu dana za prvu povredu antidoping pravila, uz mogu}nost da se umesto te mere izrekne opomena; 2) dve godine za drugu povredu; 3) trajna zabrana za tre}u povredu. ^lan 21. Mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima iz ~l. 17. do 20. ovog zakona ne}e biti izre~ena za povredu antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1) i 2) ovog zakona ako sportista dokaè da nije kriv, odnosno odgovoran za propust ili nemar. Sportisti mera zabrane u~e{}a na takmi~ewima u smislu ~l. 17. do 20. ovog zakona moè biti izre~ena u kra}em trajawu: 1) ali ne kra}e od polovine minimalnog trajawa zabrane, odnosno osam godina ako bi ina- ~e trebalo izre}i meru trajne zabrane, za povredu antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 1), 2), 3) i 8) ovog zakona ako sportista dokaè da nije postupao sa grubom nepa`wom, odnosno da nije u~inio zna~ajan propust ili nemar; 2) ali ne kra}e od polovine minimalnog trajawa zabrane, odnosno osam godina ako bi ina~e trebalo izre}i meru trajne zabrane, za povredu antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~ka 6) po~iwenu od strane pomo}nog osobqa sportiste

6 6 Broj novembar i za povredu antidoping pravila iz ~lana 3. stav 1. ta~. 7) i 8) ovog zakona ako sportista pruì zna~ajan doprinos u otkrivawu ili utvr- ivawu povrede antidoping pravila po~iwene od strane pomo}nog osobqa sportiste ili drugih lica. ^lan 22. Sportista kome je od strane nadle`ne antidoping organizacije izre~ena mera zabrane u~e- {}a na takmi~ewima ne moè za vreme trajawa zabrane u~estvovati u bilo kom svojstvu, i u bilo kom sportu, na sportskim priredbama, niti obavqati funkcije u organizacijama u oblasti sporta, ukqu~uju}i i aktivnosti vezane za rad sa sportistima. ^lan 23. Odredbe ~l. 17. do 22. ovog zakona shodno se primewuju i na meru zabrane obavqawa funkcija u oblasti sporta. ^lan 24. Lica za koja se utvrdi da su odgovorna za doping odgovaraju za {tetu koja nastane za druga lica prema op{tim pravilima o odgovornosti za {tetu. ^lan 25. Sportista ili sportski stru~wak za koga se utvrdi da je odgovoran za doping gubi za vreme trajawa izre~ene mere status koji ima po Republi~koj kategorizaciji sportista, odnosno Republi~koj kategorizaciji sportskih stru~waka. ááá. ANTIDOPING AGENCIJA ^lan 26. U ciqu inicirawa, sprovo ewa i kontrole postupka borbe protiv dopinga u sportu osniva se Antidoping agencija Republike Srbije. ^lan 27. Antidoping agencija posluje kao ustanova, u skladu sa propisima o javnim slu`bama, ako ovim zakonom nije druga~ije ure eno. Antidoping agencija ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvr enim ovim zakonom i statutom. ^lan 28. Sedi{te Antidoping agencije je u Beogradu. ^lan 29. Sredstva za osnivawe i rad Antidoping agencije obezbe uju se iz: 1) buxeta Republike Srbije; 2) donacija, priloga i sponzorstva doma}ih i stranih pravnih i fizi~kih lica; 3) drugih izvora, u skladu sa zakonom. ^lan 30. Antidoping agencija obavqa sportske aktivnosti i delatnosti u vezi sa sportskim takmi- ~ewima, a posebno: 1) ure uje, odre uje, organizuje i sprovodi doping kontrolu na sportskim takmi~ewima, osim one koju sprovodi nadle`ni me unarodni sportski savez na me unarodnim takmi~ewima koja se organizuju u Republici; 2) ure uje, odre uje, organizuje i sprovodi doping kontrolu izvan sportskih takmi~ewa; 3) imenuje stru~na lica ovla{}ena za obavqawe doping kontrole (kontrolore), ustanovqava i izdaje im legitimacije i brine se o wihovom stalnom stru~nom osposobqavawu i usavr{avawu; 4) odre uje organizacije iz ~lana 9. ovog zakona u kojima }e se obaviti analiza doping uzoraka sportista; 5) utvr uje odgovornost lica koje je u~inilo povredu antidoping pravila, u slu~aju da nadle- `na sportska asocijacija ne izrekne mere i odlu~uje po àlbi na meru koju je izrekla nacionalna sportska asocijacija, osim ako u skladu sa zakonom nije odre ena, odnosno ugovorena nadle`nost me unarodne sportske arbitraè za odlu~ivawe po àlbi; ure uje postupak u kojem izri~e mere i odlu~uje po àlbama; 6) preduzima mere za smawewe dopinga u sportu i wegovo dugoro~no otklawawe; 7) obja{wava {ta se pod odre enim pojmom vezanim za problem dopinga u sportu podrazumeva; 8) stara se o obezbe ewu potrebne opreme za analizu doping uzoraka i potrebnih sredstava za antidoping kontrolu; 9) ostvaruje uvid u organizovawe i sprovo ewe doping kontrole na me unarodnim takmi~ewima koja se organizuju u Republici; 10) utvr uje godi{wi plan doping kontrole koju sprovodi; 11) izdaje slu`beni bilten; 12) ostvaruje me unarodnu stru~nu saradwu na pitawima koja su vezana za spre~avawe dopinga u sportu i zakqu~uje sporazume o testirawu; 13) ostvaruje saradwu sa zainteresovanim vladinim i nevladinim organizacijama u vezi sa spre~avawem dopinga u sportu i o{te}ewem zdravqa sportista upotrebom dopinga; 14) organizuje obrazovne i druge kampawe protiv dopinga u sportu; 15) informi{e javnost o aktivnostima koje se preduzimaju protiv dopinga u sportu; 16) daje preporuke i savete za preduzimawe mera od strane dràvnih organa i organizacija u oblasti sporta u ciqu spre~avawa dopinga u sportu; 17) organizuje istraìvawa, savetovawa, seminare, okrugle stolove i izdaje publikacije o pitawima vezanim za borbu protiv dopinga u sportu; 18) prati i prikupqa informacije u vezi sa zakonskim i drugim merama koje se u drugim zemqama i me unarodnim organizacijama preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu; 19) prati i prikupqa informacije o merama koje dràvni organi i organizacije u oblasti sporta preduzimaju u borbi protiv dopinga u sportu; 20) utvr uje izgled znaka upozorewa koji se stavqa na proizvode koji se stavqaju u promet a u sebi sadrè zabrawene doping supstance;

7 21. novembar Broj ) obavqa druge poslove koji se odnose na borbu protiv dopinga u sportu, u skladu sa zakonom. Antidoping agencija poslove iz stava 1. ta~. 1) do 5), i ta~. 12) i 20) ovog ~lana obavqa kao poverene poslove. Protiv odluka Antidoping agencije iz stava 1. ta~. 1) do 5) ovog ~lana ne moè se pokrenuti spor pred sudom. ^lan 31. Antidoping agencija utvr uje, najmawe jedanput godi{we, Listu zabrawenih doping sredstava (referentnu listu zabrawenih farmakolo- {kih klasa doping supstanci i doping metoda), u skladu sa Evropskom konvencijom o spre~avawu dopinga u sportu i me unarodnim standardima za listu zabrawenih sredstava odobrenim od strane Svetske antidoping agencije. Lista zabrawenih doping sredstava objavquje se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Antidoping agencija poslove iz stava 1. ovog ~lana obavqa kao poverene poslove. ^lan 32. Organi Antidoping agencije jesu: upravni odbor, direktor i antidoping odbor. ^lanovi upravnog i antidoping odbora, kao i direktor, imenuju se na period od ~etiri godine. ^lan 33. Upravni odbor Antidoping agencije ima 15 ~lanova, i to: 1) pet lica koja imenuje ministar nadleàn za poslove sporta; 2) dva lica koje imenuje ministar nadleàn za poslove zdravqa; 3) tri lica koja imenuje Olimpijski komitet Srbije i Crne Gore; 4) dva lica koja imenuje Sportski savez Srbije; 5) jedno lice koje imenuje Vrhovni sud Srbije; 6) dva lica koja imenuje Sportska asocijacija Srbije. ^lanovi upravnog odbora biraju predsednika iz svog sastava, u skladu sa statutom. ^lanovi upravnog odbora imenuju se iskqu~ivo iz reda vrhunskih sportista i istaknutih stru~waka iz profesija koje su od zna~aja za spre~avawe dopinga u sportu (eksperti sportske medicine, eksperti za toksikologiju i farmakologiju, pravni eksperti za problem dopinga, eksperti za klini~ku biohemiju, eksperti za biomehaniku, vrhunski sportski stru~waci). Upravni odbor moè da odlu~uje ako je sednici prisutna ve}ina od ukupnog broja ~lanova. Upravni odbor odlu~uje ve}inom glasova od ukupnog broja ~lanova o pitawima iz ~lana 34. stav 1. ta~. 1) do 13) ovog zakona. ^lan 34. Upravni odbor: 1) donosi statut Antidoping agencije; 2) donosi program rada; 3) donosi godi{wi program sprovo ewa doping kontrole; 4) usvaja finansijski plan; 5) usvaja izve{taj o poslovawu; 6) usvaja zavr{ni ra~un; 7) odre uje organizacije u kojima }e se sprovesti analiza doping uzoraka; 8) imenuje stru~na lica ovla{}ena za obavqawe doping kontrole (kontrolore); 9) utvr uje Listu zabrawenih doping sredstava; 10) imenuje ~lanove antidoping odbora; 11) donosi op{te akte; 12) donosi poslovnik o radu; 13) donosi akt o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta; 14) imenuje direktora Antidoping agencije; 15) obavqa i druge poslove utvr ene zakonom i statutom. Odluke iz stava 1. ta~. 1), 4) i 6) ovog ~lana donose se uz saglasnost ministarstva nadle- `nog za poslove sporta. ^lan 35. Antidoping odbor utvr uje odgovornost za povredu antidoping pravila i odlu~uje po àlbama u slu~ajevima iz ~lana 30. ta~ka 5) ovog zakona. Antidoping odbor nezavisan je u dono{ewu odluka od drugih organa Antidoping agencije, a wegovi ~lanovi moraju biti istaknuti stru~waci u odgovaraju}im oblastima. U postupku utvr ivawa odgovornosti za povredu antidoping pravila moraju se po{tovati prava i principi utvr eni u ~lanu 10. stav 1. ta~ka 4) ovog zakona. ^lan 36. Direktora Antidoping agencije imenuje i razre{ava upravni odbor. Za direktora Antidoping agencije moè biti imenovano lice koje ima visoku stru~nu spremu i koje ispuwava uslove koji su utvr eni ~lanom 33. stav 3. ovog zakona za ~lanove upravnog odbora. Direktor Antidoping agencije ne moè obavqati drugu profesionalnu funkciju ili posao, izuzev profesure na fakultetu u Republici. Direktor: 1) zastupa Antidoping agenciju; 2) organizuje i rukovodi radom Antidoping agencije; 3) izvr{ava odluke Upravnog odbora i preduzima mere za wihovo sprovo ewe; 4) stara se o zakonitosti rada Antidoping agencije i odgovara za zakonitost rada; 5) predlaè program rada; 6) vr{i i druge poslove utvr ene zakonom i statutom. ^lan 37. Upravni odbor Antidoping agencije sastaje se najmawe dva puta godi{we, a obavezno se saziva kada to zahteva ve}ina ~lanova, ministar nadleàn za poslove sporta, ministar nadle- àn za poslove zdravqa, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, ili predsednik Sportskog saveza Srbije, odnosno Sportske asocijacije Srbije. Upravni odbor posle svake sednice dostavqa izve{taj o usvojenim odlukama svakom organu od-

8 8 Broj novembar nosno organizaciji koji imaju svog predstavnika u Upravnom odboru, kao i nacionalnim sportskim asocijacijama iz ~lana 4. ovog zakona. ^lan 38. Upravni odbor moè pozvati bilo koju zainteresovanu organizaciju u oblasti sporta da ima svog posmatra~a na jednoj ili vi{e sednica. ^lan 39. Antidoping agencija nezavisna je u svom radu. Za obavqawe pojedinih stru~nih poslova iz svoje nadle`nosti Antidoping agencija moè angaòvati druga pravna ili fizi~ka lica, doma}a ili strana. ^lan 40. Antidoping agencija du`na je da obavesti ministarstvo nadle`no za poslove sporta o svakom slu~aju planiranog sprovo ewa doping kontrole, najmawe tri dana pre wenog odràvawa. ^lan 41. Op{ti akti Antidoping agencije jesu: statut, pravilnik i drugi akti kojima se na op{ti na- ~in ure uju odre ena pitawa. Statut je osnovni op{ti akt Antidoping agencije. Statut sadrì odredbe o: 1) delatnosti Antidoping agencije; 2) organima i wihovom delokrugu; 3) zastupawu; 4) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih; 5) unutra{woj organizaciji; 6) drugim pitawima od zna~aja za rad Antidoping agencije. Statut i op{ti akti Antidoping agencije kojima se ure uje doping kontrola i postupak izricawa mera i odlu~ivawa po àlbi i utvr uje izgled znaka upozorewa koji se stavqa na proizvode koji se stavqaju u promet a u sebi sadrè zabrawene doping supstance, objavquju se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. ^lan 42. Antidoping agencija najmawe dva puta godi- {we podnosi izve{taj o poslovawu ministarstvu nadle`nom za poslove sporta. áâ. NADZOR ^lan 43. Upravni nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu wega vr{i ministarstvo nadle`no za poslove sporta. ^lan 44. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu wega, ministarstvo nadle`no za poslove sporta vr{i preko sportskih inspektora. Organizacije i pojedinci (sportisti, treneri, i dr.) u oblasti sporta du`ni su da sportskom inspektoru omogu}e obavqawe nadzora. ^lan 45. Sportski inspektor ima pravo i du`nost da u vr{ewu inspekcijskog nadzora: 1) kontroli{e da li organizacije i pojedinci u oblasti sporta preduzimaju aktivnosti protiv dopinga u skladu sa zakonom i sportskim pravilima; 2) kontroli{e da li se mere doping kontrole od strane ovla{}enih organizacija i lica preduzimaju u skladu sa zakonom; 3) kontroli{e da li se sprovode nalozi doneti pri vr{ewu nadzora; 4) preduzme druge mere i radwe za koje je ovla- {}en zakonom. ^lan 46. U vr{ewu inspekcijskog nadzora, sportski inspektor je ovla{}en da: 1) utvrdi identitet lica koja koriste doping ili u~estvuju u dopingu sportiste; 2) privremeno oduzme evidencije, dokumenta i druga sredstva od zna~aja za utvr ivawe ~iweni~nog stawa i privremeno oduzme zabrawene doping supstance; 3) zabrani u~e{}e na takmi~ewu sportisti kome je zbog dopinga izre~ena mera zabrane u~e- {}a na takmi~ewima; 4) zabrani obavqawe funkcije u organizaciji ili vr{ewe aktivnosti sa sportistima licu kome je izre~ena mera zabrane obavqawa funkcija u oblasti sporta zbog u~e{}a u dopingovawu sportiste; 5) naredi da se utvr ene nepravilnosti i nedostaci otklone u odre enom roku i da se u odre enom roku izvr{i propisana obaveza koja nije izvr{ena; 6) zatraì od Antidoping agencije sprovo ewe doping kontrole u slu~aju kada prilikom inspekcijskog nadzora posumwa da postoji slu~aj kori{}ewa dopinga; 7) privremeno zabrani obavqawe aktivnosti i delatnosti organizaciji u oblasti sporta, do otklawawa nedostataka koji su razlog zabrane ukoliko: onemogu}ava inspektoru inspekcijski nadzor; ne donese zakonom propisane op{te akte (sportska pravila) vezane za doping; ne sprovede nalog dat pri vr{ewu nadzora; 8) podnese prijavu nadle`nom organu za u~iweno krivi~no delo ili podnese zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka; 9) preduzme i druge mere i radwe za koje je zakonom i drugim propisom ovla{}en. Odluke sportskog inspektora donete u vr{ewu inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog ~lana, kona~ne su u upravnom postupku. â. KAZNENE ODREDBE 1. Krivi~na dela Upotreba doping sredstava ^lan 47. Sportista koji na sportskom takmi~ewu namerno upotrebi doping sredstvo, ili namerno

9 21. novembar Broj upotrebi odre eno sredstvo ili supstancu u ciqu da prevari doping kontrolu, kazni}e se zatvorom do jedne godine. Omogu}avawe upotrebe doping sredstava ^lan 48. Ko sportisti u ciqu dopinga u sportu da ili propi{e ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo, ili navede, pomogne, ili na drugi na~in omogu}i sportisti da upotrebi doping sredstvo, kazni}e se zatvorom od jedne do deset godina. Ako je delo iz stava 1. ovog ~lana u~iweno prema maloletniku ili prema vi{e lica, ili je izazvalo naro~ito te{ke posledice, u~inilac }e se kazniti zatvorom od najmawe tri godine. Doping sredstva oduze}e se. Neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet doping sredstava ^lan 49. Ko neovla{}eno u ciqu dopinga u sportu proizvodi, prera uje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drì, ili prenosi, ili posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstava, ili na drugi na~in neovla{}eno stavqa u promet doping sredstva, kazni}e se zatvorom od najmawe pet godina. Ko neovla{}eno u ciqu dopinga u sportu pravi, nabavqa, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namewene za proizvodwu ili pripremawe doping sredstava, kazni}e se zatvorom od {est meseci do pet godina. Doping sredstva i sredstva za wihovo spravqawe, oduze}e se. 2. Prekr{aji ^lan 50. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo pravno lice: 1) ako neovla{}eno ometa ili poku{a ometawe bilo kog dela doping kontrole (~lan 3. stav 1. ta~ka 5); 2) ako neovla{}eno prodaje, transportuje, {aqe, isporu~uje ili distribuira doping sredstva sportisti, bilo neposredno ili posredstvom tre}eg lica (~lan 3. stav 1. ta~ka 7); 3) ako da ili poku{a davawe doping sredstva sportisti, ili pomogne, podstakne, prikrije, navede, naloì, stvori uslove ili ostvaruje bilo koji drugi vid u~estvovawa u povredi ili poku{aju povrede antidoping pravila (~lan 3. stav 1. ta~ka 8); 4) ako ne dozvoli, odnosno ne omogu}i obavqawe doping kontrole (~lan 6. stav 1); 5) ako uzete uzorke ne skladi{ti, ili ako wima ne rukuje ili ih ne analizira u skladu s odredbama ovog zakona i odgovaraju}im me unarodnim standardima odobrenim od strane Svetske antidoping agencije (~lan 9. stav 1); 6) ako u okviru svojih nadle`nosti ne preduzme mere i aktivnosti utvr ene ~lanom 10. stav 1. ovog zakona; 7) ako u roku od 15 dana od dana stupawa na snagu sportskih pravila ne dostavi primerak tih pravila ministarstvu nadle`nom za poslove sporta i Antidoping agenciji (~lan 11); 8) ako omogu}i u~e{}e na sportskoj priredbi licu koje je ka`weno zbog dopinga ili mu omogu}i obavqawe neke funkcije u organizacijama u oblasti sporta, ukqu~uju}i i aktivnosti vezane za rad sa sportistima (~l. 22. i 23); 9) ako stavi u promet proizvod bez propisanog znaka upozorewa (~lan 30. ta~ka 20); 10) ako onemogu}i sportskom inspektoru obavqawe nadzora (~lan 44. stav 2); 11) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (~lan 46); 12) ako ne uskladi svoju organizaciju, rad i op{te akte sa odredbama ovog zakona u propisanom roku (~lan 53). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u nacionalnoj sportskoj asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom pravnom licu u iznosu od do dinara. ^lan 51. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice: 1) ako kao sportista koristi doping sredstva (~lan 3. stav 1. ta~ka 2); 2) ako odbije ili ne pristupi bez ubedqivog opravdawa davawu uzorka posle obave{tewa ili izbegava davawe uzorka na drugi na~in (~lan 3. stav 1. ta~ka 3); 3) ako kao sportista iz registrovane test grupe ne ispuwava obaveze utvr ene pravilima ovla{}ene antidoping organizacije u pogledu dostupnosti za testirawe izvan takmi~ewa ili ne pruà podatke o boravi{tu, vremenu i mestu odràvawa treninga i o odsustvu iz mesta boravka duè od pet dana ili propusti objavqena testirawa izvan takmi~ewa (~lan 3. stav 1. ta~ka 4. i ~lan 13. stav 3); 4) ako ometa bilo koji deo doping kontrole (~lan 3. stav 1. ta~ka 5); 5) ako ne dozvoli, odnosno ako ne omogu}i obavqawe doping kontrole (~lan 6. stav 1); 6) ako vr{i doping kontrolu iako nije za to ovla{}en (~lan 8); 7) ako ne obavesti Antidoping agenciju o mogu}nosti da je sportista bio dopingovan (~lan 14. stav 1); 8) ako ne obavesti sportistu koji mu je saop- {tio da se bavi sportskim aktivnostima da mu je propisao u ciqu le~ewa sredstvo koje sadrì zabrawene doping supstance (~lan 14. stav 2); 9) ako u~estvuje na sportskim priredbama iako mu je izre~ena mera zabrana u~e{}a na takmi~ewima zbog dopinga ili ako obavqa u organizacijama u oblasti sporta neku funkciju ili aktivnost vezane za rad sa sportistima iako mu je izre~ena mera zabrane obavqawa funkcija u oblasti sporta zbog dopinga sportiste (~l. 22. i 23);

10 10 Broj novembar ) ako onemogu}i sportskom inspektoru obavqawe nadzora (~lan 44. stav 2); 11) ako ne postupi po nalogu sportskog inspektora (~lan 46). âá. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 52. Postoje}e organizacije u oblasti sporta du- `ne su uskladiti svoju organizaciju, rad i op- {te akte sa odredbama ovog zakona u roku od {est meseci od dana wegovog stupawa na snagu. ^lan 53. Organi i organizacije iz ~lana 33. stav 1. ovog zakona imenova}e ~lanove upravnog odbora u roku od 15 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Upravni odbor Antidoping agencije duàn je da u roku od sedam dana od dana imenovawa donese statut Antidoping agencije i druga akta potrebna za upis Antidoping agencije u registar i imenuje direktora Antidoping agencije. ^lan 54. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju da vaè ~lan 79. stav 1. ta~ka 1) i ~lan 80. ta~ka 1) Zakona o sportu ( Slu`beni glasnik RS, broj 52/96). ^lan 55. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o bezbednosti i zdravqu na radu Progla{ava se Zakon o bezbednosti i zdravqu na radu, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 87 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o bezbednosti i zdravqu na radu á. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovim zakonom ure uje se sprovo ewe i unapre- ivawe bezbednosti i zdravqa na radu lica koja u~estvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi spre~avawa povreda na radu, profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi sa radom. Za obavqawe odre enih poslova dràvne uprave u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, ovim zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravqe na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike, i utvr uje wena nadle`nost. ^lan 2. Prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih, nadle`nosti i mere ~ijom se primenom, odnosno sprovo ewem osigurava bezbednost i zdravqe na radu ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, osim ako posebnim zakonom nije druga- ~ije odre eno. ^lan 3. Prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbedno{}u i zdravqem na radu, utvr ene ovim zakonom, bliè se ure uju kolektivnim ugovorom, op{tim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. ^lan 4. Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju slede}e zna~ewe: 1) Zaposleni jeste doma}e ili strano fizi~ko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavqa rad ili se osposobqava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi obavqawa poslova ku}nog pomo}nog osobqa; 2) Poslodavac jeste doma}e ili strano pravno lice, odnosno fizi~ko lice koje zapo{qava, odnosno radno angaùje jedno ili vi{e lica; 3) Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da predstavqa zaposlene u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu kod poslodavca; 4) Bezbednost i zdravqe na radu jeste obezbe- ivawe takvih uslova na radu kojima se, u najve- }oj mogu}oj meri, smawuju povrede na radu, profesionalna oboqewa i oboqewa u vezi sa radom i koji prete`no stvaraju pretpostavku za puno fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe zaposlenih; 5) Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili ~ije se preduzimawe planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi spre~avawa povre ivawa ili o{te}ewa zdravqa zaposlenih; 6) Radno mesto jeste prostor namewen za obavqawe poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradili{tima, objektima, ure ajima, saobra}ajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca; 7) Radna okolina jeste prostor u kojem se obavqa rad i koji ukqu~uje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada; 8) Sredstvo za rad jeste: (1) objekat koji se koristi kao radni i pomo}- ni prostor, ukqu~uju}i i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadaju}im instalacijama (instalacije fluida, grejawe, elektri~ne instalacije i dr.),

11 21. novembar Broj (2) oprema za rad (ma{ina, ure aj, postrojewe, instalacija, alat i sl.) koja se koristi u procesu rada, (3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravqe na radu (za{tita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zra~ewa, za{tita od udara elektri~ne struje, op{ta ventilacija i klimatizacija i sl.), (4) pomo}na konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretawe zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za spre~avawe odrona zemqe pri kopawu dubokih rovova i sl.), (5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji na~in povezano sa procesom rada; 9) Sredstvo i oprema za li~nu za{titu na radu jeste ode}a, obu}a, pomo}ne naprave i ure aji koji sluè za spre~avawe povreda na radu, profesionalnih oboqewa, bolesti u vezi sa radom i drugih {tetnih posledica po zdravqe zaposlenog; 10) Opasne materije jesu eksplozivne, zapaqive, oksidiraju}e, otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvr ene standardima i drugim propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladi{te u procesu rada, kao i materije ~ija su svojstva, kada su vezane za neke supstance, opasna po ìvot i zdravqe zaposlenih; 11) Opasnost jeste okolnost ili stawe koje moè ugroziti zdravqe ili izazvati povredu zaposlenog; 12) Opasna pojava jeste doga aj kojim su ugro- èni ili bi mogli da budu ugroèni ìvot i zdravqe zaposlenog ili postoji opasnost od povre ivawa zaposlenog; 13) Rizik jeste verovatno}a nastanka povrede, oboqewa ili o{te}ewa zdravqa zaposlenog usled opasnosti; 14) Akt o proceni rizika jeste akt koji sadr- ì opis procesa rada sa procenom rizika od povreda i/ili o{te}ewa zdravqa na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklawawe ili smawivawe rizika u ciqu poboq{awa bezbednosti i zdravqa na radu; 15) Procena rizika jeste sistematsko evidentirawe i procewivawe svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboqewa ili o{te}ewa zdravqa i utvr ivawe mogu}nosti, odnosno na~ina spre~avawa, otklawawa ili smawewa rizika; 16) Radno mesto sa pove}anim rizikom jeste radno mesto utvr eno aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno ili delimi~no primewenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravqe zaposlenog; 17) Lice za bezbednost i zdravqe na radu jeste lice koje obavqa poslove bezbednosti i zdravqa na radu, ima poloèn stru~ni ispit o prakti~noj osposobqenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavqawe tih poslova; 18) Pravno lice za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova radne okoline, odnosno hemijskih, biolo{kih i fizi~kih {tetnosti (osim jonizuju- }ih zra~ewa), mikroklime i osvetqenosti jeste prvno lice kojem je ministar nadleàn za rad izdao licencu, u skladu sa ovim zakonom; 19) Slu`ba medicine rada jeste slu`ba kojoj poslodavac poveri obavqawe poslova za{tite zdravqa zaposlenih; 20) Stru~ni nalaz jeste izve{taj o izvr{enom pregledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitivawu uslova radne okoline sa zakqu~kom da li su primewene ili nisu primewene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu; 21) Odgovorno lice za obavqawe pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova radne okoline, kao i za potpisivawe stru~nih nalaza, jeste lice sa licencom za vr{ewe tih poslova (u daqem tekstu: odgovorno lice); 22) Licenca jeste ovla{}ewe koje ministar nadleàn za rad daje pravnom ili fizi~kom licu za obavqawe odre enih poslova u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, u skladu sa ovim zakonom. ^lan 5. Pravo na bezbednost i zdravqe na radu imaju: 1) zaposleni; 2) u~enici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili prakti~noj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.); 3) lica koja se nalaze na stru~nom osposobqavawu, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji; 4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji; 5) lica koja se nalaze na izdràvawu kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvr{ewe kazne zatvora (radionice, gradili- {ta i sl.) i na drugom mestu rada; 6) lica na dobrovoqnim i javnim radovima organizovanim u op{tem interesu, radnim akcijama i takmi~ewima u vezi sa radom; 7) lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavqawa odre enih poslova, ako je o wihovom prisustvu upoznat poslodavac. Bezbednost i zdravqe na radu licima iz stava 1. ta~. 1), 2), 4) i 7) ovog ~lana obezbe uje poslodavac, licima iz ta~ke 3) ovog ~lana obrazovna organizacija, licima iz ta~ke 5) ovog ~lana zavodi za izvr{ewe kazne zatvora, a licima iz ta~ke 6) ovog ~lana organizator radova i takmi~ewa. ^lan 6. Posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbedno{}u i zdravqem na radu mladih (naro~ito u vezi sa wihovim duhovnim i telesnim razvojem), èna koje rade na radnom mestu sa pove}anim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivawe materinstva, invalida i profesionalno obolelih ure uju se ovim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, op{tim aktom poslodavca i ugovorom o radu.

12 12 Broj novembar áá. PREVENTIVNE MERE ^lan 7. Preventivne mere u ostvarivawu bezbednosti i zdravqa na radu obezbe uju se primenom savremenih tehni~kih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklawawe rizika od povre ivawa i o{te}ewa zdravqa zaposlenih, i/ili wihovog svo ewa na najmawu mogu}u meru, u postupku: 1) projektovawa, izgradwe, kori{}ewa i odr- àvawa objekata namewenih za radne i pomo}ne prostorije, kao i objekata namewenih za rad na otvorenom prostoru u ciqu bezbednog odvijawa procesa rada; 2) projektovawa, izgradwe, kori{}ewa i odr- àvawa tehnolo{kih procesa rada sa svom pripadaju}om opremom za rad, u ciqu bezbednog rada zaposlenih i uskla ivawa hemijskih, fizi~kih i biolo{kih {tetnosti, mikroklime i osvetqewa na radnim mestima i u radnim i pomo}nim prostorijama sa propisanim merama i normativima za delatnost koja se obavqa na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama; 3) projektovawa, izrade, kori{}ewa i odràvawa opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravqe na radu, pomo}nih konstrukcija i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu rada ili koja su na bilo koji na~in povezana sa procesom rada, tako da se u toku wihove upotrebe spre~ava povre ivawe ili o{te}ewe zdravqa zaposlenih; 4) proizvodwe, pakovawa, prevoza, skladi{tewa, upotrebe i uni{tavawa opasnih materija, na na~in i po propisima i pravilima kojima se otklawaju mogu}nosti povre ivawa ili o{te}ewa zdravqa zaposlenih; 5) projektovawa, proizvodwe i kori{}ewa sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, ~ijom se upotrebom otklawaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu otkloweni primenom odgovaraju}ih preventivnih mera; 6) obrazovawa, vaspitawa i osposobqavawa u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Preventivne mere u postupcima iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nadleàn za rad. ááá. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA 1. Op{te obaveze ^lan 8. Obaveze poslodavca, u smislu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, istovremeno predstavqaju prava zaposlenih u vezi sa sprovo ewem mera bezbednosti i zdravqa na radu. ^lan 9. Poslodavac je duàn da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu. Poslodavac se ne osloba a obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravqa na radu odre ivawem drugog lica ili preno{ewem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice. U slu~aju nastanka povrede na radu zbog neuobi~ajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih doga aja ~ije se posledice uprkos svim nastojawima nisu mogle izbe}i, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona. Poslodavac je duàn da obezbedi da radni proces bude prilago en telesnim i psihi~kim mogu}nostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za li~nu za- {titu na radu budu ure eni, odnosno proizvedeni i obezbe eni, da ne ugroàvaju bezbednost i zdravqe zaposlenog. ^lan 10. Poslodavac je duàn da obezbedi da sprovo ewe mera bezbednosti i zdravqa na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne uti~e na wihov materijalni i socijalni poloàj ste~en na radu i u vezi sa radom. ^lan 11. Poslodavac je duàn da, prilikom organizovawa rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi za{tite ìvota i zdravqa zaposlenih kao i da za wihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva. Poslodavac je duàn da obezbedi preventivne mere pre po~etka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolo{kog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbe uje najve}a mogu}a bezbednost i za{tita zdravqa na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, radnog prava, tehni~kih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene za{tite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osigurawa, i dr. ^lan 12. Preventivne mere obezbe uje poslodavac polaze}i od slede}ih na~ela: 1) izbegavawe rizika; 2) procena rizika koji se ne mogu izbe}i na radnom mestu; 3) otklawawe rizika na wihovom izvoru primenom savremenih tehni~kih re{ewa; 4) prilago avawe rada i radnog mesta zaposlenom, naro~ito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolo{kog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u ciqu smawewa wihovog uticaja na zdravqe zaposlenog; 5) zamena opasnih tehnolo{kih procesa ili metoda rada bezopasnim ili mawe opasnim; 6) davawe prednosti kolektivnim nad pojedina~nim merama bezbednosti i zdravqa na radu; 7) odgovaraju}e osposobqavawe zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavawe uputstava za rad na siguran na~in.

13 21. novembar Broj ^lan 13. Poslodavac je duàn da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi na~in i mere za wihovo otklawawe. Poslodavac je duàn da izmeni akt o proceni rizika u slu~aju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada. Akt o proceni rizika zasniva se na utvr ivawu mogu}ih vrsta opasnosti i {tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vr{i procena rizika od nastanka povreda i o{te}ewa zdravqa zaposlenog. Na~in i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadleàn za rad. ^lan 14. Poslodavac je duàn da op{tim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Poslodavac koji ima do deset zaposlenih prava, obaveze i odgovornosti iz stava 1. ovog ~lana moè utvrditi ugovorom o radu. ^lan 15. Poslodavac je duàn da: 1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravqe na radu; 2) zaposlenom odredi obavqawe poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu; 3) obave{tava zaposlene i wihovog predstavnika o uvo ewu novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od povreda i o{te}ewa zdravqa koji nastaju wihovim uvo ewem, odnosno da u takvim slu~ajevima donese odgovaraju}a uputstva za bezbedan rad; 4) osposobqava zaposlene za bezbedan i zdrav rad; 5) obezbedi zaposlenima kori{}ewe sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu; 6) obezbedi odràvawe sredstava za rad i sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu u ispravnom stawu; 7) angaùje pravno lice sa licencom radi sprovo ewa preventivnih i periodi~nih pregleda i ispitivawa opreme za rad, kao i preventivnih i periodi~nih ispitivawa uslova radne okoline; 8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene slu`be medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom; 9) obezbedi pruàwe prve pomo}i, kao i da osposobi odgovaraju}i broj zaposlenih za pru- àwe prve pomo}i, spasavawe i evakuaciju u slu~aju opasnosti; 10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavqa neposrednu opasnost za ìvot ili zdravqe zaposlenih. Postupak i rokove preventivnih i periodi~nih pregleda i ispitivawa opreme za rad kao i preventivnih i periodi~nih ispitivawa uslova radne okoline, odnosno hemijskih, biolo{kih i fizi~kih {tetnosti (osim jonizuju}ih zra~ewa), mikroklime i osvetqenosti propisuje ministar nadleàn za rad. Pravno lice iz stava 1. ta~ka 7) ovog ~lana du- `no je da izda stru~ni nalaz po izvr{enom pregledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitivawu radne okoline. ^lan 16. Poslodavac je duàn da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slu`be medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispuwavati zaposleni za obavqawe odre enih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad. Poslodavac je duàn da slu`bi medicine rada, koju angaùje, obezbedi uslove za samostalno obavqawe poslova za{tite zdravqa zaposlenih. ^lan 17. Poslodavac je duàn da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za li~nu za{titu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika. 2. Posebne obaveze ^lan 18. Poslodavac je duàn da, najmawe osam dana pre po~etka rada, nadle`nu inspekciju rada izvesti o: 1) po~etku svoga rada; 2) radu odvojene jedinice; 3) svakoj promeni tehnolo{kog postupka, ukoliko se tim promenama mewaju uslovi rada. Poslodavac koji izvodi radove na izgradwi ili rekonstrukciji gra evinskog objekta ili vr{i promenu tehnolo{kog procesa duè od sedam dana, duàn je da izradi propisan elaborat o ure ewu gradili{ta koji uz izve{taj o po~etku rada dostavqa nadle`noj inspekciji rada. Poslodavac je duàn da na gradili{tu obezbe uje, odràva i sprovodi mere za bezbednost i zdravqe na radu u skladu sa elaboratom o ure ewu gradili{ta. Sadràj elaborata o ure ewu gradili{ta propisuje ministar nadleàn za rad. Ispuwenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, pre po~etka obavqawa delatnosti poslodavca, u skladu sa zakonom, utvr uje ministarstvo nadle`no za rad, na zahtev poslodavca. Postupak utvr ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog ~lana propisuje ministar nadleàn za rad. Visinu tro{kova postupka utvr ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog ~lana sporazumno propisuju ministar nadleàn za rad i ministar nadleàn za finansije. Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kova za utvr ivawe ispuwenosti propisanih uslova iz stava 5. ovog ~lana prihod su buxeta Republike Srbije.

14 14 Broj novembar ^lan 19. Kad dva ili vi{e poslodavaca u obavqawu poslova dele radni prostor, du`ni su da sara uju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravqe zaposlenih. Poslodavci iz stava 1. ovog ~lana du`ni su da, uzimaju}i u obzir prirodu poslova koje obavqaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklawawe rizika od povre ivawa, odnosno o{te}ewa zdravqa zaposlenih, kao i da obave{tavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za wihovo otklawawe. Na~in ostvarivawa saradwe iz st. 1. i 2. ovog ~lana poslodavci utvr uju pismenim sporazumom. Sporazumom iz stava 3. ovog ~lana odre uje se lice za koordinaciju sprovo ewa zajedni~kih mera kojima se obezbe uje bezbednost i zdravqe svih zaposlenih. ^lan 20. Poslodavac je duàn da preduzme mere za spre- ~avawe pristupa u krug objekta ili u podru~je gradili{ta licima i sredstvima saobra}aja koja nemaju osnova da se nalaze u wima. ^lan 21. Poslodavac koji za obavqawe svojih poslova angaùje zaposlene kod drugog poslodavca du- àn je da za te zaposlene obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu u skladu sa ovim zakonom. ^lan 22. Poslodavac je duàn da pri svakoj promeni tehnolo{kog procesa sredstva za rad prilagodi tom tehnolo{kom procesu pre po~etka rada. ^lan 23. Poslodavac je duàn da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu na kojima su primewene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu i da obezbedi kontrolu wihove upotrebe u skladu sa namenom. ^lan 24. Poslodavac moè zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za li~nu za{titu na radu ili opasne materije, samo: 1) ako raspolaè propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za wihovu upotrebu i odràvawe, odnosno pakovawe, transport, kori{}ewe i skladi{tewe, u kojoj je proizvo a~, odnosno isporu~ilac naveo sve bezbednosno-tehni~ke podatke, va`ne za ocewivawe i otklawawe rizika na radu; 2) ako je obezbedio sve mere za bezbednost i zdravqe koje su odre ene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravqu na radu, tehni~kim propisima i standardima. Izuzetno, kada poslodavac nije u mogu}nosti da obezbedi dokumentaciju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, duàn je da tu dokumentaciju pribavi od pravnog lica registrovanog za poslove kontrole kvaliteta proizvoda. Poslodavac je duàn, kada je to potrebno, da obezbedi prevod dokumentacije iz st. 1. i 2. ovog ~lana na jezik koji zaposleni razume. ^lan 25. Kada zbog uvo ewa nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravqa na radu, poslodavac, do dono{ewa odgovaraju}ih propisa, primewuje op{te priznate mere kojima se osigurava bezbednost i zdravqe zaposlenih. Op{te priznatom merom, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se mera kojom se moè otkloniti opasnost pri radu ili smawiti {tetnost po zdravqe zaposlenog, u meri u kojoj je to razumno izvodqivo. ^lan 26. Ako aktom o proceni rizika utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu za ~ije su otklawawe potrebna ve}a investiciona ulagawa, a ìvot i zdravqe zaposlenog nisu te- è ugroèni, poslodavac je duàn da sa~ini poseban program o postupnom otklawawu nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa. 3. Osposobqavawe zaposlenih ^lan 27. Poslodavac je duàn da izvr{i osposobqavawe zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivawa radnog odnosa, odnosno preme{taja na druge poslove, prilikom uvo ewa nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji moè prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je duàn da zaposlenog u toku osposobqavawa za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odre uje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravqe na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Osposobqavawe iz stava 1. ovog ~lana poslodavac obezbe uje u toku radnog vremena, a tro- {kovi osposobqavawa ne mogu biti na teret zaposlenog. Osposobqavawe za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilago eno specifi~nostima wegovog radnog mesta. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavqa poslove na dva ili vi{e radnih mesta, duàn je da zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta. ^lan 28. Osposobqavawe zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavqa teorijski i prakti~no. Provera teorijske i prakti~ne osposobqenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavqa se na radnom mestu. Periodi~ne provere osposobqenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa pove}anim rizikom vr{e se na na- ~in i po postupku utvr enim aktom o proceni rizika.

15 21. novembar Broj ^lan 29. Poslodavac kod koga, na osnovu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom osnovu, obavqaju rad zaposleni drugog poslodavca, duàn je da te zaposlene osposobi za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa ovim zakonom. ^lan 30. Kada tehnolo{ki proces rada zahteva dodatno osposobqavawe zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, poslodavac je duàn da upozna zaposlenog o obavqawu procesa rada na bezbedan na~in, putem obave{tavawa, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi. U izuzetnim slu~ajevima, kada zaposlenom preti neposredna opasnost po ìvot ili zdravqe, zbog hitnosti, obave{tewa, uputstva ili instrukcije mogu se dati u usmenoj formi. Poslodavac je duàn da obezbedi da zaposlena èna za vreme trudno}e, zaposleni mla i od 18 godina ìvota i zaposleni sa smawenom radnom sposobno{}u, i pored osposobqavawa za bezbedan i zdrav rad, budu u pismenoj formi obave- {teni o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se rizici otklawaju u ciqu pove}awa bezbednosti i zdravqa na radu. ^lan 31. Poslodavac je duàn da svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na {tetnosti po zdravqe koje se javqaju u tehnolo{kom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretawe. Poslodavac je duàn da vidno obeleì i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravqe radi obave{tavawa i informisawa zaposlenih o rizicima u tehnolo{kom procesu, pravcima kretawa i dozvoqenim mestima zadràvawa kao i o merama za spre~avawe ili otklawawe rizika. Poslodavac je duàn da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna opasnost od povre ivawa ili zdravstvenih o{te}ewa (trovawa, gu{ewa, i sl.), imaju samo lica koja su osposobqena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva za rad na takvom mestu i koja su snabdevena odgovaraju}im sredstvima i opremom za li~nu za- {titu na radu. áâ. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH ^lan 32. Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre po- ~etka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravqa na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je odre en, kao i da se osposobqava za wihovo sprovo ewe. Zaposleni ima pravo: 1) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obave{tewa o pitawima bezbednosti i zdravqa na radu; 2) da kontroli{e svoje zdravqe prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj za{titi. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa pove- }anim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upu}uje poslodavac. Zaposleni je duàn da radi na radnom mestu sa pove}anim rizikom, na osnovu izve{taja slu- `be medicine rada, kojim se utvr uje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. ^lan 33. Zaposleni ima pravo da odbije da radi: 1) ako mu preti neposredna opasnost po ìvot i zdravqe zbog toga {to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radnom mestu na koje je odre en, sve dok se te mere ne obezbede; 2) ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispuwava propisane zdravstvene uslove, u smislu ~lana 43. ovog zakona, za rad na radnom mestu sa pove}anim rizikom; 3) ako u toku osposobqavawa za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za wihovo otklawawe, u smislu ~lana 27. stav 2. ovog zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio; 4) duè od punog radnog vremena, odnosno no- }u ako bi, prema oceni slu`be medicine rada, takav rad mogao da pogor{a wegovo zdravstveno stawe; 5) na sredstvu za rad na kojem nisu primewene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu. U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, zaposleni moè da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimawa mera koje, po mi{qewu zaposlenog, nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za za{titu prava inspekciji rada. Kada zaposleni odbije da radi u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, poslodavac je duàn da odmah obavesti inspekciju rada. ^lan 34. Kada mu preti neposredna opasnost po ìvot ili zdravqe, zaposleni ima pravo da preduzme odgovaraju}e mere, u skladu sa svojim znawem i tehni~kim sredstvima koja mu stoje na raspolagawu i da napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana zaposleni nije odgovoran za {tetu koju prouzrokuje poslodavcu. ^lan 35. Zaposleni je duàn da primewuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za li~nu za- {titu na radu i da sa wima pa`qivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravqe kao i bezbednost i zdravqe drugih lica. Zaposleni je duàn da pre po~etka rada pregleda svoje radno mesto ukqu~uju}i i sredstva za

16 16 Broj novembar rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu, i da u slu~aju uo~enih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovla- {}eno lice. Pre napu{tawa radnog mesta zaposleni je du- àn da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stawu da ne ugroàvaju druge zaposlene. ^lan 36. Zaposleni je duàn da, u skladu sa svojim saznawima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, {tetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi wegovu bezbednost i zdravqe ili bezbednost i zdravqe drugih zaposlenih. Ako poslodavac posle dobijenog obave{tewa iz stava 1. ovog ~lana ne otkloni nepravilnosti, {tetnosti, opasnosti ili druge pojave u roku od osam dana ili ako zaposleni smatra da za otklawawe utvr enih pojava nisu sprovedene odgovaraju}e mere za bezbednost i zdravqe, zaposleni se moè obratiti nadle`noj inspekciji rada, o ~emu obave{tava lice za bezbednost i zdravqe na radu. Zaposleni je duàn da sara uje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravqe na radu, kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravqe na poslovima na kojima radi. â. ORGANIZOVAWE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVQA NA RADU ^lan 37. Poslodavac je duàn da organizuje poslove za bezbednost i zdravqe na radu. Poslove bezbednosti i zdravqa na radu moè da obavqa lice koje ima poloèn stru~ni ispit u skladu sa ovim zakonom. Poslove bezbednosti i zdravqa na radu poslodavac moè da obavqa sam u delatnostima trgovine, ugostiteqstva i turizma, zanatskih i li~nih usluga, finansijsko-tehni~kih i poslovnih usluga, obrazovawa, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne za{tite i u stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do deset zaposlenih i nije duàn da ima poloèn stru~ni ispit iz stava 2. ovog ~lana. Za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu poslodavac moè da odredi jednog ili vi{e od svojih zaposlenih ili da angaùje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu (u daqem tekstu: lice za bezbednost i zdravqe na radu). Poslodavac odlu~uje o na~inu organizovawa poslova za bezbednost i zdravqe na radu u zavisnosti od: 1) tehnolo{kog procesa, 2) organizacije, prirode i obima procesa rada, 3) broja zaposlenih koji u~estvuju u procesu rada, 4) broja radnih smena, 5) procewenih rizika, 6) broja lokacijski odvojenih jedinica, 7) vrste delatnosti. ^lan 38. Poslodavac je duàn da omogu}i licu za bezbednost i zdravqe na radu nezavisno i samostalno obavqawe poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu. Lice za bezbednost i zdravqe na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavqa te poslove i ne moè da trpi {tetne posledice ako svoj posao obavqa u skladu sa ovim zakonom. Poslodavac je duàn da obezbedi usavr{avawe znawa u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu zaposlenom koga odredi za obavqawe tih poslova. ^lan 39. Poslodavac koji za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu angaùje pravno lice ili preduzetnika duàn je da ih prethodno upozna sa tehnolo{kim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklawawe rizika. ^lan 40. Lice za bezbednost i zdravqe na radu obavqa poslove u skladu sa ovim zakonom, a naro~ito: 1) u~estvuje u pripremi akta o proceni rizika; 2) vr{i kontrolu i daje savete poslodavcu u planirawu, izboru, kori{}ewu i odràvawu sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu; 3) u~estvuje u opremawu i ure ivawu radnog mesta u ciqu obezbe ivawa bezbednih i zdravih uslova rada; 4) organizuje preventivna i periodi~na ispitivawa uslova radne okoline; 5) organizuje preventivne i periodi~ne preglede i ispitivawa opreme za rad; 6) predlaè mere za poboq{awe uslova rada, naro~ito na radnom mestu sa pove}anim rizikom; 7) svakodnevno prati i kontroli{e primenu mera za bezbednost i zdravqe zaposlenih na radu; 8) prati stawe u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboqewima, kao i bolestima u vezi sa radom, u~estvuje u utvr ivawu wihovih uzroka i priprema izve{taje sa predlozima mera za wihovo otklawawe; 9) priprema i sprovodi osposobqavawe zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; 10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontroli{e wihovu primenu; 11) zabrawuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za rad, u slu~aju kada utvrdi neposrednu opasnost po ìvot ili zdravqe zaposlenog; 12) sara uje i koordinira rad sa slu`bom medicine rada po svim pitawima u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu; 13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu kod poslodavca. Lice za bezbednost i zdravqe na radu du`no je da u pismenoj formi izvesti poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada iz stava 1. ta~ka 11) ovog ~lana. Ako poslodavac, i pored zabrane rada u smislu stava 1. ta~ka 11) ovog ~lana, naloì zapo-

17 21. novembar Broj slenom da nastavi rad, lice za bezbednost i zdravqe na radu du`no je da o tome odmah izvesti nadle`nu inspekciju rada. ^lan 41. Za obavqawe poslova za{tite zdravqa zaposlenih na radu poslodavac angaùje slu`bu medicine rada. Slu`ba medicine rada iz stava 1. ovog ~lana du`na je da obavqa poslove u skladu sa ovim zakonom, a naro~ito: 1) u~estvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavqawa akta o proceni rizika; 2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravqe koji su povezani sa wihovim radom i obavqa poslove osposobqavawa zaposlenih za pruàwe prve pomo}i; 3) utvr uje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboqewa i bolesti u vezi sa radom; 4) ocewuje i utvr uje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispuwavaju zaposleni za obavqawe odre enih poslova na radnom mestu sa pove}anim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovawe odre enom opremom za rad; 5) vr{i prethodne i periodi~ne lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa pove- }anim rizikom i izdaje izve{taje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravqu na radu; 6) u~estvuje u organizovawu prve pomo}i, spasavawu i evakuaciji u slu~aju povre ivawa zaposlenih ili havarija; 7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovaraju}eg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog; 8) savetuje poslodavca u izboru i testirawu novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu, sa zdravstvenog aspekta; 9) u~estvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboqewa i bolesti u vezi sa radom; 10) neposredno sara uje sa licem za bezbednost i zdravqe na radu. Prethodne i periodi~ne lekarske preglede zaposlenih u smislu stava 2. ta~ka 5) ovog ~lana moè da vr{i slu`ba medicine rada koja ima propisanu opremu, prostorije i stru~ni kadar. ^lan 42. Li~ni podaci prikupqeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverqive su prirode i pod nadzorom su slu`be medicine rada, koja vr{i te preglede. Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboqewima i bolestima u vezi sa radom dostavqaju se organizacijama zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osigurawa u skladu sa zakonom. Podaci iz stava 2. ovog ~lana mogu se dostavqati drugim licima, samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Izve{taj o lekarskom pregledu zaposlenog dostavqa se poslodavcu na na~in kojim se ne naru{ava princip poverqivosti li~nih podataka. Nije dozvoqeno kori{}ewe podataka prikupqenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih. ^lan 43. Poslodavac je duàn da zaposlenom na radnom mestu sa pove}anim rizikom pre po~etka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodi~ni lekarski pregled u toku rada. Prethodni i periodi~ni lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa pove}anim rizikom vr{e se na na~in, po postupku i u rokovima utvr enim propisima o bezbednosti i zdravqu na radu koje sporazumno propisuju ministar nadleàn za rad i ministar nadleàn za zdravqe. Ako se u postupku periodi~nog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispuwava posebne zdravstvene uslove za obavqawe poslova na radnom mestu sa pove}anim rizikom, poslodavac je duàn da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara wegovim zdravstvenim sposobnostima. Neispuwavawe posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa pove}anim rizikom ne moè biti razlog za otkaz ugovora o radu. âá. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU ^lan 44. Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vi{e predstavnika za bezbednost i zdravqe na radu (u daqem tekstu: predstavnik zaposlenih). Najmawe tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravqe na radu (u daqem tekstu: Odbor). Poslodavac koji ima 50 i vi{e zaposlenih du- àn je da u Odbor imenuje najmawe jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude ve}i za najmawe jedan od broja predstavnika poslodavca. Postupak izbora i na~in rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i wihov odnos sa sindikatom ure uju se kolektivnim ugovorom. ^lan 45. Poslodavac je duàn da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogu}i: 1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravqe na radu; 2) da u~estvuju u razmatrawu svih pitawa koja se odnose na sprovo ewe bezbednosti i zdravqa na radu. Poslodavac je duàn da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informi{e o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravqe na radu. ^lan 46. Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo: 1) da poslodavcu daju predloge o svim pitawima koja se odnose na bezbednost i zdravqe na radu; 2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovaraju}e mere za otklawawe ili smawewe

18 18 Broj novembar rizika koji ugroàva bezbednost i zdravqe zaposlenih; 3) da zahtevaju vr{ewe nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovaraju}e mere za bezbednost i zdravqe na radu. Predstavnik zaposlenih, odnosno ~lan Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru. ^lan 47. Poslodavac je duàn da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna: 1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada; 2) sa izve{tajima o povredama na radu, profesionalnim oboqewima i oboqewima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravqe na radu; 3) o preduzetim merama za spre~avawe neposredne opasnosti po ìvot i zdravqe. ^lan 48. Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, du`ni su da me usobno sara uju o pitawima bezbednosti i zdravqa na radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. âáá. EVIDENCIJA, SARADWA I IZVE[TAVAWE ^lan 49. Poslodavac je duàn da vodi i ~uva evidencije o: 1) radnim mestima sa pove}anim rizikom; 2) zaposlenima raspore enim na radna mesta sa pove}anim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspore enih na ta radna mesta; 3) povredama na radu, profesionalnim oboqewima i bolestima u vezi sa radom; 4) zaposlenima osposobqenim za bezbedan i zdrav rad; 5) opasnim materijama koje koristi u toku rada; 6) izvr{enim ispitivawima radne okoline; 7) izvr{enim pregledima i ispitivawima opreme za rad i sredstava i opreme za li~nu za- {titu na radu; 8) prijavama iz ~lana 50. ovog zakona. Na~in vo ewa evidencija iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nadleàn za rad. ^lan 50. Poslodavac je duàn da odmah, a najkasnije u roku od 24 ~asa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadle`noj inspekciji rada i nadle`nom organu za unutra{we poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili te{ku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vi{e od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravqe zaposlenih. Poslodavac je duàn da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznawa, prijavi nadle`noj inspekciji rada profesionalno oboqewe, odnosno oboqewe u vezi sa radom zaposlenog. ^lan 51. Izve{taj o povredi na radu, profesionalnom oboqewu i oboqewu u vezi sa radom koji se dogode na radnom mestu, poslodavac dostavqa zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno oboqewe i organizacijama nadle`nim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osigurawe. Sadràj i na~in izdavawa obrasca izve{taja iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nadleàn za rad. Poslodavac je duàn da na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih dostavi izve- {taj o stawu bezbednosti i zdravqa na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama. ^lan 52. Poslodavci, sindikati, osiguravaju}a dru- {tva, organizacije nadle`ne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osigurawe du`ni su da sara uju i u~estvuju u dono{ewu zajedni~kih stavova o pitawima unapre ivawa bezbednosti i zdravqa na radu, kao i da se staraju o razvoju i unapre ivawu op{te kulture bezbednosti i zdravqa na radu, u skladu sa ovim zakonom. Organizacije nadle`ne za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osigurawe du`ne su da ministarstvu nadle`nom za rad dostave podatke o povredama na radu, profesionalnim oboqewima, oboqewima u vezi sa radom i invalidima rada najmawe jednom godi{we i to najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu, a na zahtev ministarstva nadle`nog za rad i u kra}em roku. ^lan 53. Poslodavac je duàn da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi sa radom, radi obezbe ivawa naknade {tete. Finansijska sredstva za osigurawe iz stava 1. ovog ~lana padaju na teret poslodavca, a odre uju se u zavisnosti od nivoa rizika od povre ivawa, profesionalnog oboqewa ili oboqewa u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini. Uslovi i postupci osigurawa od povreda na radu, profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi sa radom zaposlenih ure uju se zakonom. âááá. STRU^NI ISPIT I IZDAVAWE LICENCI ^lan 54. Za obavqawe poslova za bezbednost i zdravqe na radu i poslova odgovornog lica polaè se odgovaraju}i stru~ni ispit. Stru~ni ispit iz stava 1. ovog ~lana polaè se pred odgovaraju}om komisijom koju obrazuje ministar nadleàn za rad. Program, na~in i visinu tro{kova polagawa stru~nog ispita iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar nadleàn za rad.

19 21. novembar Broj Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kova za polagawe stru~nog ispita iz stava 1. ovog ~lana prihod su buxeta Republike Srbije. ^lan 55. Ministar nadleàn za rad re{ewem izdaje licencu: 1) pravnom licu ili preduzetniku za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu iz ~lana 40. ovog zakona; 2) pravnom licu za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova radne okoline; 3) odgovornom licu u pravnom licu iz ta~ke 2) ovog ~lana. ^lan 56. Licencu za obavqawe poslova u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, iz ~lana 40. ovog zakona, moè da dobije pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima zaposlenog sa visokom {kolskom spremom odgovaraju}e struke, polo- ènim stru~nim ispitom iz ~lana 54. ovog zakona i najmawe tri godine radnog iskustva na tim poslovima. Licencu za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova radne okoline moè da dobije pravno lice koje ispuwava propisane uslove u pogledu obezbe ivawa odgovaraju}ih stru~nih kadrova, tehni~ke opreme, metodologije vr{ewa odre enih pregleda i ispitivawa i koje ima zaposleno odgovorno lice. Licencu za obavqawe poslova odgovornog lica moè da dobije lice sa visokom {kolskom spremom odgovaraju}e struke, poloènim stru~nim ispitom iz ~lana 54. ovog zakona i najmawe tri godine radnog iskustva na tim poslovima. Uslove i visinu tro{kova za izdavawe licence iz st. 1. do 3. ovog ~lana propisuje ministar nadleàn za rad. Sredstva ostvarena od napla}enih tro{kova za izdavawe licence iz st. 1. do 3. ovog ~lana prihod su buxeta Republike Srbije. ^lan 57. Ministar nadleàn za rad moè re{ewem oduzeti licencu: 1) pravnom licu ili preduzetniku za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu, iz ~lana 55. ta~ka 1) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavqa suprotno zakonu; 2) pravnom licu za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova radne okoline, iz ~lana 55. ta~ka 2) ovog zakona, ako utvrdi da poslove obavqa suprotno zakonu; 3) odgovornom licu iz ~lana 55. ta~ka 3) ovog zakona ako utvrdi da nesavesno i nestru~no obavqa poslove za koje mu je licenca izdata. ^lan 58. Protiv re{ewa iz ~l. 55. i 57. ovog zakona nije dozvoqena àlba, ali se moè pokrenuti upravni spor. áh. UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVQE NA RADU ^lan 59. U sastavu ministarstva nadle`nog za rad obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravqe na radu, koja obavqa poslove dràvne uprave sa ciqem unapre ivawa i razvoja bezbednosti i zdravqa na radu, odnosno smawewa povreda na radu, profesionalnih oboqewa i oboqewa u vezi sa radom (u daqem tekstu: Uprava). ^lan 60. Uprava obavqa slede}e poslove: 1) priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, kao i mi{qewa za wihovu primenu; 2) priprema stru~ne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravqa na radu i prati wegovo ostvarivawe; 3) prati i ocewuje stawe bezbednosti i zdravqa na radu i priprema stavove za jedinstveno ure ivawe mera bezbednosti i zdravqa na radu koje su predmet ovog zakona i drugih propisa; 4) istraùje i podsti~e razvoj u oblasti humanizacije rada; 5) pruà stru~nu pomo} u oblasti bezbednosti i zdravqa zaposlenih; 6) priprema metodologije za obavqawe poslova pregleda i ispitivawa u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu; 7) prou~ava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom; 8) organizuje polagawe stru~nih ispita iz ~lana 54. ovog zakona, o ~emu vodi evidenciju; 9) vr{i nadzor nad zakonito{}u rada pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i priprema predloge re{ewa za izdavawe i oduzimawe licenci iz ~l. 55. i 57. ovog zakona, o ~emu vodi evidenciju; 10) prikupqa i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboqewima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje uti~u na zdravqe zaposlenih; 11) obavqa informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravqa zaposlenih; 12) organizuje savetovawa, vr{i edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravqe na radu, inspektora i dr., objavquje razli~ite materijale i informi{e javnost o stawu u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu; 13) stara se o primeni me unarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu; 14) podsti~e obrazovawe i razvijawe kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu; 15) obavqa druge poslove odre ene zakonom. H. NADZOR ^lan 61. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona, tehni~kih i drugih mera koje se odnose na bezbed-

20 20 Broj novembar nost i zdravqe na radu, kao i nad primenom mera o bezbednosti i zdravqa na radu propisanim op{tim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, vr{i ministarstvo nadle`no za rad preko inspektora rada. ^lan 62. Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu mogu da obavqaju inspektori rada koji imaju visoku stru~nu spremu, najmawe tri godine radnog iskustva u struci i poloèn stru~ni ispit za rad u organima dr- àvne uprave. Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine, ugostiteqstva i turizma, zanatskih i li~nih usluga, finansijsko-tehni~kih i poslovnih usluga, obrazovawa, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne za{tite, u stambeno-komunalnim delatnostima, kao i poslove utvr ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz bezbednosti i zdravqa na radu, mogu da obavqaju inspektori rada koji imaju vi{u stru~nu spremu odgovaraju}eg smera, poloèn stru~ni ispit za rad u organima dràvne uprave i najmawe tri godine radnog iskustva u struci. ^lan 63. U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i du`nost da preduzima radwe kojima se kontroli{u bezbednost i zdravqe na radu, a naro~ito higijena i uslovi rada, proizvodwa, stavqawe u promet, kori{}ewe i odràvawe sredstava za rad, sredstava i opreme za li~nu za- {titu na radu, opasne materije i dr., kao i da: 1) pregleda op{te i pojedina~ne akte, evidencije i drugu dokumentaciju; 2) saslu{a i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica; 3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojewa, ure aje, sredstva i opremu za li~nu za- {titu, predmete i robu i sl.; 4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.; 5) nare uje merewa koja obavqa druga stru~na organizacija kad poslodavac samostalno ili preko odre ene stru~ne organizacije vr{i merewa u odgovaraju}im oblastima, a rezultati izvr{enog merewa pruàju osnov za to; 6) poslodavcima, zaposlenim, wihovim predstavnicima i sindikatu daje obave{tewa i savete u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu, kao i o merama ~ijom primenom se obezbe uje izvr{avawe ovog zakona na najefikasniji na~in; 7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvr{enom inspekcijskom nadzoru i utvr enom stawu; 8) preduzima druge radwe za koje je ovla{}en drugim propisom. ^lan 64. Poslodavac je duàn da, radi vr{ewa nadzora, omogu}i inspektoru rada: 1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima zaposlenih na radu; 2) odredi najmawe jednog zaposlenog koji }e inspektoru pruàti potrebne informacije i obave{tewa, davati podatke, akte i dokumentaciju; 3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta; 4) uvid u primewene mere bezbednosti i zdravqa na radu na sredstvima za rad i u radnoj okolini; 5) uvid u sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu; 6) uvid u podatke i evidencije o proizvodwi, kori{}ewu i skladi{tewu opasnih materija. ^lan 65. Inspektor rada duàn je da izvr{i nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, te{koj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravqe na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obave{tewa iz ~lana 33. st. 3. i 4. ovog zakona. ^lan 66. Inspektor rada duàn je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloì preduzimawe mera i radwi za otklawawe uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravqe na radu, odnosno koje mogu spre~iti nastanak povrede i umawiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravqe na radu. Inspektor rada je duàn da, za vreme trajawa okolnosti koje dovode do ugroàvawa bezbednosti i zdravqa zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naro~ito kad utvrdi: 1) da su neposredno ugroèni bezbednost i zdravqe zaposlenog; 2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primewene mere za bezbednost i zdravqe na radu; 3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za li~nu za{titu na radu; 4) da zaposleni radi na radnom mestu sa pove- }anim rizikom, a ne ispuwava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku; 5) da zaposleni nije osposobqen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi; 6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvr- {io radwe koje mu je, radi otklawawa uzroka koji dovode do ugroàvawa bezbednosti i zdravqa zaposlenog, naloìo inspektor rada. Ako primena mera, odnosno potreba za usagla- {avawem sa propisanim merama za{tite bezbednosti i zdravqa na radu predstavqa nedostatak za ~ije su otklawawe potrebna ve}a investiciona ulagawa, a ìvot i zdravqe zaposlenih nisu teè ugroèni, inspektor rada moè naloìti poslodavcu da sa~ini poseban program o postupnom otklawawu nedostataka sa utvr enim rokovima za wihovo otklawawe. Inspektor rada moè da naloì da se sprovede i op{te priznata mera kojom se moè otkloniti opasnost pri radu ili smawiti rizik po zdravqa zaposlenog, u meri u kojoj je to mogu}e.

21 21. novembar Broj ^lan 67. Preduzimawe mera i radwi ~ijom primenom i izvr{avawem se, u skladu sa odredbama ovog zakona, obezbe uje za{tita bezbednosti i zdravqa na radu zaposlenih inspektor rada nalaè re- {ewem. Protiv re{ewa inspektora rada moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za rad, u roku od osam dana od dana dostavqawa ne odlaè izvr{ewe re{ewa kojim je nare ena zabrana rada. Re{ewe ministra nadle`nog za rad, doneto povodom àlbe, kona~no je u upravnom postupku i protiv wega se moè pokrenuti upravni spor. ^lan 68. Poslodavac je duàn da, u roku koji odredi inspektor rada, preduzme naloène mere i otkloni utvr ene nedostatke ili nepravilnosti. Poslodavac je duàn da u roku od osam dana od isteka roka za otklawawe utvr enog nedostatka ili nepravilnosti, obavesti u pismenoj formi, nadle`nu inspekciju o izvr{ewu naloène obaveze. Há. KAZNENE ODREDBE ^lan 69. Nov~anom kaznom od do dinara, kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini na/i u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 9. stav 1); 2) ako prilikom organizovawa rada i radnog procesa ne obezbedi preventivne mere radi za- {tite ìvota i zdravqa zaposlenih, kao i ako za wihovu primenu ne obezbedi potrebna finansijska sredstva (~lan 11. stav 1); 3) ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi na~in i mere za otklawawe rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u slu~aju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada (~lan 13. st. 1. i 2); 4) ako op{tim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 14); 5) ako pismenim aktom ne odredi lice za bezbednost i zdravqe na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 1); 6) ako zaposlenom odredi da obavqa poslove na kojima nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 2); 7) ako zaposlene i wihovog predstavnika ne obave{tava o uvo ewu novih tehnologija i sredstava za rad, kao i opasnostima od povreda i o{te}ewa zdravqa koji nastaju wihovim uvo ewem, odnosno ako u takvim slu~ajevima ne donese odgovaraju}a uputstva za bezbedan rad (~lan 15. stav 1. ta~ka 3); 8) ako ne izvr{i osposobqavawe zaposlenog za bezbedan i zdrav rad (~lan 15. stav 1. ta~ka 4, ~l. 27, 28. i 29); 9) ako zaposlenom ne obezbedi kori{}ewe sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 5); 10) ako ne obezbedi odràvawe u ispravnom stawu sredstava za rad i sredstava i opreme za li~nu za{titu na radu (~lan 15. stav 1. ta~ka 6); 11) ako ne angaùje pravno lice sa licencom radi sprovo ewa preventivnih i periodi~nih pregleda i ispitivawa opreme za rad, kao i preventivnih i periodi~nih ispitivawa uslova radne okoline (~lan 15. stav 1. ta~ka 7); 12) ako na osnovu akta o proceni rizika i ocene slu`be medicine rada ne obezbedi u skladu sa ovim zakonom propisane lekarske preglede zaposlenih (~lan 15. stav 1. ta~ka 8); 13) ako ne obezbedi pruàwe prve pomo}i, kao i ako ne osposobi odgovaraju}i broj zaposlenih za pruàwe prve pomo}i, spasavawe i evakuaciju u slu~aju opasnosti (~lan 15. stav 1. ta~ka 9); 14) ako ne zaustavi svaku vrstu rada koji predstavqa neposrednu opasnost za ìvot ili zdravqe zaposlenih (~lan 15. stav 1. ta~ka 10); 15) ako na osnovu ocene slu`be medicine rada aktom o proceni rizika ne odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispuwavati zaposleni za obavqawe odre enih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad (~lan 16. stav 1); 16) ako slu`bi medicine rada, koju angaùje, ne obezbedi uslove za samostalno obavqawe poslova za{tite zdravqa zaposlenih (~lan 16. stav 2); 17) ako zaposlenom ne izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za li~nu za{titu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (~lan 17); 18) ako najmawe osam dana pre po~etka rada ne izvesti nadle`nu inspekciju rada o po~etku svoga rada, radu odvojene jedinice ili svakoj promeni tehnolo{kog postupka, ukoliko se tim promenama mewaju uslovi rada (~lan 18. stav 1); 19) ako za radove na izgradwi ili rekonstrukciji gra evinskog objekta, odnosno promeni tehnolo{kog procesa, koje izvodi duè od sedam dana, ne izradi propisan elaborat o ure ewu gradili{ta i ako isti ne dostavi nadle`noj inspekciji rada uz izve{taj o po~etku rada (~lan 18. stav 2); 20) ako sa drugim poslodavcem, sa kojim deli radni prostor u obavqawu poslova, ne zakqu~i sporazum o primeni propisanih mera za bezbednost i zdravqe na radu zaposlenih i ne odredi lice za koordinaciju sprovo ewa zajedni~kih mera kojim se obezbe uje bezbednost i zdravqe svih zaposlenih (~lan 19); 21) ako ne obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu, u skladu sa ovim zakonom, za zaposlene koje angaùje od drugog poslodavca (~lan 21); 22) ako pri promeni tehnolo{kog procesa rada, pre po~etka rada, ne prilagodi sredstva za rad novom tehnolo{kom procesu (~lan 22); 23) ako zaposlenom da na upotrebu sredstvo za rad, odnosno sredstvo i opremu za li~nu za{titu na radu na kojima nisu primewene propisane mere za bezbednost i zdravqe na radu ili ako ne

22 22 Broj novembar obezbedi kontrolu wihove namenske upotrebe (~lan 23); 24) ako zaposlenom da na upotrebu opremu za rad, sredstava i opremu za li~nu za{titu na radu ili opasne materije za koje ne raspolaè sa propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za wihovu upotrebu, ili ako nije obezbedio sve mere za bezbednost i zdravqe koje su odre ene tom dokumentacijom (~lan 24. st. 1. i 2); 25) ako ne sa~ini poseban program o postupnom otklawawu nedostataka koji su utvr eni aktom o proceni rizika, odnosno ako ne utvrdi rokove za realizaciju programa (~lan 26); 26) ako ne organizuje poslove bezbednosti i zdravqa na radu, odnosno ako za obavqawe tih poslova odredi lice koje nema, u skladu sa ovim zakonom, poloèn stru~ni ispit (~lan 37. st. 1. i 2); 27) ako za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu angaùje pravno lice ili preduzetnika koji nemaju odgovaraju}u licencu (~lan 37. stav 4); 28) ako zaposlenom na radnom mestu sa pove}anim rizikom ne obezbedi prethodni, odnosno periodi~ni lekarski pregled (~lan 43. stav 1); 29) ako zaposlenog koji obavqa poslove na radnom mestu sa pove}anim rizikom, za koga se u postupku periodi~nog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispuwava propisane zdravstvene uslove za obavqawe poslova na radnom mestu sa pove}anim rizikom, ne premesti na drugo radno mesto koje odgovara wegovim zdravstvenim sposobnostima (~lan 43. stav 3); 30) ako odmah, a najkasnije u roku od 24 ~asa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi ne prijavi nadle`noj inspekciji rada i nadle`nom organu za unutra{we poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili te{ku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vi- {e od tri uzastopna radna dana, ili opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravqe zaposlenih (~lan 50. stav 1); 31) ako najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznawa, nadle`noj inspekciji rada ne prijavi profesionalno oboqewe, odnosno obolewe zaposlenog u vezi sa radom (~lan 50. stav 2); 32) ako inspektoru rada ne omogu}i vr{ewe nadzora, odnosno ulazak u objekte i prostorije u svako doba kada ima zaposlenih na radu, ili ako ne odredi najmawe jednog zaposlenog koji }e inspektoru rada pruàti potrebne informacije i obave{tavawa, ili ako inspektoru rada ne omogu}i uvid u dokaze o stabilnosti objekta, akte i dokumentaciju, primewene mere bezbednosti i zdravqa na radu na sredstvima za rad, opremu za li~nu za{titu na radu ili u podatke i evidencije o kori{}ewu i skladi{tewu opasnih materija (~lan 64); 33) ako u odre enom roku ne otkloni utvr ene nedostatke i nepravilnosti ~ije otklawawe je re- {ewem naredio inspektor rada (~lan 68. stav 1). Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana poslodavac koji je privatni preduzetnik. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. ^lan 70. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica: 1) ako ne preduzme mere da spre~i pristup u krug objekta ili u podru~je gradili{ta neovla{}enim licima i sredstvima saobra}aja (~lan 20); 2) ako zaposlenog, na na~in utvr en ovim zakonom, ne upozna o obavqawu procesa rada na bezbedan na~in, kada tehnolo{ki proces rada zahteva dodatno osposobqavawe za bezbedan i zdrav rad (~lan 30. st. 1. i 2); 3) ako zaposlenoj èni za vreme trudno}e, zaposlenom mla em od 18 godina ìvota i zaposlenom sa smawenom radnom sposobno{}u ne obezbedi pismeno obave{tewe o rezultatima procene rizika na radnom mestu na koje su odre- eni, kao i merama kojima se rizici otklawaju (~lan 30. stav 3); 4) ako svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u radnoj okolini, ne upozori na opasna mesta i {tetnosti po zdravqe koje se javqaju u tehnolo{kom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da primeni, kao i ako ga ne usmeri na bezbedne zone kretawa (~lan 31. stav 1); 5) ako vidno ne obeleì i istakne oznake za bezbednost i/ili zdravqe zaposlenih ( ~lan 31. stav 2); 6) ako dozvoli pristup radnom mestu u radnoj okolini na kome preti neposredna opasnost od povre ivawa ili zdravstvenih o{te}ewa, licima koja nisu osposobqena za bezbedan i zdrav rad, koja nisu dobila posebna uputstva za rad na takvim mestima ili koja nisu snabdevena odgovaraju}im sredstvima i opremom za li~nu za- {titu na radu (~lan 31. stav 3); 7) ako ne obavesti nadle`nu inspekciju rada kad zaposleni odbije da radi u slu~ajevima utvr- enim ~lanom 33. stav 1. ovog zakona (~lan 33. stav 4); 8) ako licu koje obavqa poslove bezbednosti i zdravqa na radu ne omogu}i nezavisno i samostalno obavqawe poslova u skladu sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima iz oblasti bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 38. stav 1); 9) ako prethodno ne upozna pravno lice, odnosno preduzetnika koga angaùje za obavqawe poslova bezbednosti i zdravqa na radu sa tehnolo- {kim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklawawe rizika (~lan 39); 10) ako zaposlenima ne omogu}i da biraju svog predstavnika za bezbednost i zdravqe na radu ili ne imenuje svog predstavnika (~lan 44); 11) ako predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru ne omogu}i uvid u sva akta vezana za bezbednost i zdravqe zaposlenih i da u~estvuju u razmatrawu svih pitawa koja se odnose na sprovo- ewe bezbednosti i zdravqa na radu (~lan 45. stav 1);

23 21. novembar Broj ) ako ne upozna predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada, ili sa izve{tajima o povredama na radu, profesionalnim oboqewima i oboqewima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravqe na radu, ili sa merama preduzetim za spre~avawe neposredne opasnosti po ìvot i zdravqe (~lan 47); 13) ako ne vodi i ne ~uva propisane evidencije (~lan 49); 14) ako na zahtev inspektora rada ili predstavnika zaposlenih ne dostavi izve{taj o stawu bezbednosti i zdravqa na radu zaposlenih, kao i o sprovedenim merama u ovoj oblasti (~lan 51. stav 3). Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana poslodavac koji je privatni preduzetnik. Nov~anom kaznom od do kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. ^lan 71. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako u roku od osam dana po isteku utvr enog roka za otklawawe nedostataka ili nepravilnosti u pismenoj formi, ne obavesti nadle`nu inspekciju rada o izvr{ewu naloène obaveze (~lan 68. stav 2). Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana poslodavac koji je privatni preduzetnik. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. ^lan 72. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj zdravstvena ustanova koja ima organizovanu slu`bu medicine rada ako ne dostavi propisani izve{taj o lekarskom pregledu zaposlenog (~lan 41. stav 2. ta~ka 5). Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi. ^lan 73. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice: 1) ako ne izda stru~ni nalaz o izvr{enom pregledu i ispitivawu opreme za rad ili ispitivawu uslova radne okoline (~lan 15. stav 3); 2) ako obavqa poslove bezbednosti i zdravqa na radu iz ~lana 40. ovog zakona, a nema odgovaraju}u licencu (~lan 55. ta~ka 1); 3) ako obavqa poslove pregleda i ispitivawa opreme za rad i ispitivawa uslova radne okoline, a nema odgovaraju}u licencu (~lan 55. ta~ka 2). Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana privatni preduzetnik. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana odgovorno lice u pravnom licu, kao i lice u pravnom licu koje, bez odgovaraju}e licence (~lan 55. ta~ka 3), obavqa poslove odgovornog lica za koje je propisano posedovawe licence. ^lan 74. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj lice za bezbednost i zdravqe na radu ako ne obavqa poslove odre ene ovim zakonom (~lan 40). ^lan 75. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj zaposleni: 1) ako ne primewuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, ako nenamenski koristi sredstva za rad i opasne materije ili ako ne koristi propisana sredstva i opremu za li~nu za{titu na radu ili ako sa wima pa`qivo ne rukuje (~lan 35); 2) ako, u skladu sa svojim saznawima, odmah ne obavesti poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, {tetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi wegovu bezbednost i zdravqe ili bezbednost i zdravqe drugih zaposlenih (~lan 36. stav 1). Háá. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 76. Pravna lica ovla{}ena na osnovu propisa koji su vaìli do stupawa na snagu ovog zakona, da vr{e prethodne i periodi~ne lekarske preglede, periodi~ne preglede i ispitivawe oru a za rad i radne sredine, kao i osposobqavawe zaposlenih iz za{tite na radu, uskladi}e svoje poslovawe sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 77. Do dono{ewa propisa iz ~l. 15. stav 2, 18. st. 4, 6. i 7, 43. stav 2, 49. stav 2. i 51. stav 2. ovog zakona primewiva}e se: 1) Pravilnik o uslovima za vr{ewe pregleda tehni~ke dokumentacije, pregleda i ispitivawa oru a za rad, opasnih materija, instalacija i radne sredine, sredstava i opreme li~ne za{tite i osposobqavawe radnika za bezbedan rad ( Slu`beni glasnik RS, broj 13/00); 2) Pravilnik o postupku pregleda i ispitivawa radne sredine, opasnih materija, oru a za rad, instalacija i sredstava i opreme li~ne za- {tite ( Slu`beni glasnik RS, broj 7/99); 3) Pravilnik o sadràju elaborata o ure ewu gradili{ta ( Slu`beni glasnik RS, broj 31/92); 4) Pravilnik o vo ewu evidencija iz za{tite na radu ( Slu`beni glasnik RS, broj 2/92); 5) Pravilnik o postupku i uslovima za vr{ewe prethodnih i periodi~nih lekarskih pregleda radnika ( Slu`beni glasnik RS, broj 23/92); 6) Pravilnik o sadrìni i na~inu izdavawa liste o povredi na radu ( Slu`beni glasnik RS, broj 2/92);

24 24 Broj novembar ) Pravilnik o postupku utvr ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz za{tite na radu ( Slu`beni glasnik RS, broj 7/99); 8) Pravilnik o visini tro{kova postupka utvr ivawa ispuwenosti propisanih uslova iz za{tite na radu ( Slu`beni glasnik RS, br. 40/01 i 53/01). ^lan 78. Do dono{ewa propisa o preventivnim merama za bezbednost i zdravqe na radu, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primewiva}e se mere za{tite na radu (pravila) sadràna u slede- }im propisima: 1) Pravilnik o posebnim merama za{tite na radu na preradi nemetalnih minerala ( Slu- `beni glasnik SRS, broj 2/83); 2) Pravilnik o posebnim merama za{tite na radu u èlezni~kom saobra}aju ( Slu`beni glasnik SRS, broj 19/85); 3) Pravilnik o posebnim merama za{tite na radu pri proizvodwi i preradi obojenih metala ( Slu`beni glasnik SRS, broj 19/85); 4) Pravilnik o posebnim merama za{tite na radu u crnoj metalurgiji ( Slu`beni glasnik SRS, broj 25/87); 5) Pravilnik o op{tim merama za{tite na radu za gra evinske objekte namewene za radne i pomo}ne prostorije ( Slu`beni glasnik SRS, broj 29/87); 6) Pravilnik o posebnim merama za{tite na radu u {umarstvu ( Slu`beni glasnik SRS, broj 33/88); 7) Pravilnik o posebnim merama za{tite na radu pri mehani~koj preradi i obradi drveta i sli~nih materijala ( Slu`beni glasnik SRS, broj 51/88); 8) Pravilnik o op{tim merama za{tite na radu od opasnog dejstva elektri~ne struje u objektima namewenim za rad, radnim prostorijama i na radili{tima ( Slu`beni glasnik SRS, broj 21/89); 9) Pravilnik o za{titi na radu pri izvo ewu gra evinskih radova ( Slu`beni glasnik SRS, broj 53/97). ^lan 79. Do dono{ewa propisa o op{tim i posebnim merama bezbednosti i zdravqa na radu, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, primewiva}e se mere za{tite na radu (pravila), sadràna u slede}im propisima: 1) Op{ti pravilnik o higijenskim i tehni~kim za{titnim merama pri radu ( Slu`beni list FNRJ, br. 16/47, 18/47 i 36/50), osim ~l , ~l , ~l , ~l , ~l i ~l ; 2) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za- {titnim merama pri radu u kudeqarama ( Slu- `beni list FNRJ, broj 56/47); 3) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za- {titnim merama pri radu u grafi~kim preduze- }ima ( Slu`beni list FNRJ, broj 56/47); 4) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za- {titnim merama pri radu u kamenolomima i ciglanama, kao i kod va ewa gline, peska i {qunka ( Slu`beni list FNRJ, broj 69/48), osim ~l ; 5) Pravilnik o tehni~kim i zdravstveno tehni~kim za{titnim merama na radovima pri hemijsko-tehnolo{kim procesima ( Slu`beni list FNRJ, broj 55/50) Prilog broj 9; 6) Pravilnik o higijenskim i tehni~kim za- {titnim merama pri ronila~kim radovima ( Slu`beni list FNRJ, broj 36/58); 7) Pravilnik o higijensko-tehni~kim za{titnim merama pri lu~ko-transportnom radu ( Slu`beni list FNRJ, broj 14/64); 8) Pravilnik o za{titi na radu pri termi~kom obra ivawu legura lakih metala u kupatilima sa nitratnim solima ( Slu`beni list SFRJ, broj 48/65); 9) Pravilnik o za{titi na radu pri odràvawu motornih vozila i prevozu motornim vozilima ( Slu`beni list SFRJ, broj 55/65); 10) Uputstvo o na~inu vr{ewa nadzora nad pridràvawem propisa o za{titi na radu u organima unutra{wih poslova i ustanovama organa unutra{wih poslova ( Slu`beni list SFRJ, broj 55/65); 11) Pravilnik o za{titi na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila ( Slu`beni list SFRJ, broj 17/66); 12) Uputstvo o na~inu vr{ewa nadzora nad pridràvawem propisa o za{titi na radu u preduze}ima koja proizvode za odre ene vojne potrebe ( Slu`beni list SFRJ, broj 23/66); 13) Pravilnik o za{titi na radu i o tehni~kim merama za razvija~e acetilena i acetilenske stanice ( Slu`beni list SFRJ, br. 6/67, 29/67, 27/69, 52/90 i 6/92); 14) Pravilnik o tehni~kim normativima pri rukovawu eksplozivnim sredstvima i minirawu u rudarstvu ( Slu`beni list SFRJ, br. 26/88 i 63/88); 15) Naredba o zabrani upotrebe motornih benzina za odma{}ivawe, prawe ili ~i{}ewe metalnih delova predmeta od drugog materijala ( Slu`beni list SFRJ, broj 23/67); 16) Pravilnik o za{titi na radu u poqoprivredi ( Slu`beni list SFRJ, broj 34/68); 17) Pravilnik o obezbe ivawu sme{taja i ishrane radnika, odnosno wihovog prevoza od mesta stanovawa do mesta rada i natrag ( Slu`beni list SFRJ, broj 41/68); 18) Pravilnik o sredstvima li~ne za{tite na radu i li~noj za{titnoj opremi ( Slu`beni list SFRJ, broj 35/69); 19) Pravilnik o za{titi na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisawu eksplozivima i barutima ( Slu`beni list SFRJ, broj 55/69); 20) Pravilnik o posebnim merama i normativima za{tite na radu pri preradi i obradi ko- è, krzna i otpadaka koè ( Slu`beni list SFRJ, broj 47/70); 21) Pravilnik o opremi i postupku za pruàwe prve pomo}i i organizovawu slu`be spasavawa u slu~aju nezgode na radu ( Slu`beni list SFRJ, broj 21/71);

25 21. novembar Broj ) Pravilnik o merama i normativima za- {tite na radu na oru ima za rad ( Slu`beni list SFRJ, broj 18/91); 23) Pravilnik o merama i normativima za- {tite na radu od buke u radnim prostorijama ( Slu`beni list SFRJ, broj 21/92). ^lan 80. Akt o proceni rizika iz ~lana 13. st. 1. i 2. ovog zakona poslodavci su du`ni da donesu u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu akta iz ~lana 13. stav 4. ovog zakona. ^lan 81. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o za{titi na radu ( Slu`beni glasnik RS, br. 42/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98). ^lan 82. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o obeleàvawu dana àlosti na teritoriji Republike Srbije Progla{ava se Zakon o obeleàvawu dana àlosti na teritoriji Republike Srbije, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 88 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o obeleàvawu dana àlosti na teritoriji Republike Srbije Uvodna odredba ^lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi i na~in obele- àvawa dana àlosti na teritoriji Republike Srbije, obaveze dràvnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih ustanova i javnih preduze}a koje oni osnivaju, organizacija kojima je zakonom povereno vr{ewe poslova dràvne uprave kao upravnih ovla{}ewa (u daqem tekstu: organi i organizacije), obaveze drugih pravnih i fizi~kih lica, kao i sankcije za nepo{tovawe utvr enih obaveza u pogledu obeleàvawa dana àlosti. Progla{ewe dana àlosti ^lan 2. Dan àlosti se progla{ava posle naro~ito te{ke nesre}e koja za posledicu ima smrt, rawavawe, ili te{ko o{te}ewe zdravqa ve}eg broja qudi, ili u slu~aju smrti visokog dràvnog funkcionera. Dan àlosti moè se proglasiti i u slu~aju smrti li~nosti koja je imala visoke zasluge za zemqu, kao i povodom nekog tragi~nog doga aja, kad Vlada tako proceni. Odluku o progla{ewu i trajawu dana àlosti donosi Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada). Odlukom o progla{ewu i trajawu dana àlosti moè se obrazovati odbor za organizovano obeleàvawe dana àlosti. Trajawe dana àlosti ^lan 3. Dan àlosti traje onoliko dugo koliko se odredi odlukom o progla{ewu i trajawu dana àlosti, ali ne moè trajati duè od tri dana. Ako odlukom nije druga~ije odre eno, dan àlosti otpo~iwe u 0.00 sati dana koji je odre en za dan àlosti, a zavr{ava se u sata dana koji je odre en za posledwi dan dana àlosti. Na~in obeleàvawa dana àlosti 1) Spu{tawe zastave na pola kopqa ^lan 4. Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja isti~u zastavu, du`na su da u vreme dana àlosti zastavu Republike Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno kopqa, uz odgovaraju}e osvetqewe no}u. 2) Odavawe po{te minutom }utawa ^lan 5. Svaki poslodavac duàn je da na dan àlosti omogu}i zaposlenima da u isto vreme, minutom }utawa, odaju po{tu nastradalim qudima u nesre}i zbog koje je dan àlosti progla{en. 3) Medijsko informisawe i se}awe ^lan 6. Radiodifuzne organizacije za informisawe javnosti na teritoriji Republike Srbije, du- `ne su da u svojim programima, ukqu~uju}i i emisije namewene inostranstvu, na dan progla- {ewa dana àlosti: 1) emituju odluku o progla{ewu dana àlosti i o programu wegovog obeleàvawa koju donosi nadle`ni organ Republike Srbije ili telo koje on odredi; 2) obaveste javnost o skupovima se}awa koje povodom dana àlosti organizuju nadle`ni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede; 3) umesto humoristi~kih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu àlosti; 4) usklade detaqnu programsku {emu u vreme dana àlosti.

26 26 Broj novembar Novinsko-izdava~ke organizacije koje izdaju dnevne novine du`ne su da na dan àlosti svoje listove od{tampaju u crnoj boji, navode}i na prvoj strani odluku o progla{ewu dana àlosti i progla{ewu wegovog obeleàvawa. 4) Obeleàvawe dana àlosti u obrazovnim ustanovama ^lan 7. U obrazovnim ustanovama dan àlosti obele- àva se minutom }utawa na prvom ~asu nastave, a program nastave muzi~kog obrazovawa prilago ava se danu àlosti. 5) Obeleàvawe dana àlosti u ustanovama kulture ^lan 8. Muzeji, pozori{ta, bioskopi, organizacije koje imaju muzi~ko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu àlosti. 6) Obeleàvawe dana àlosti na sportskim manifestacijama ^lan 9. Dan àlosti u sportskim halama, na stadionima i igrali{tima obeleàva se spu{tawem na pola jarbola ili na pola kopqa zastave Republike Srbije i zastava sportskih klubova, a ako je re~ o sportskim susretima me unarodnog zna- ~aja onda i spu{tawem zastava me unarodnih sportskih organizacija na pola jarbola ili na pola kopqa. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, pre po~etka sportske manifestacije, sudija zvi`dukom pi- {taqke ozna~ava po~etak i zavr{etak odavawa po{te minutom }utawa, i prikladnih poruka kojima se odaje po{ta nastradalim u nesre}i zbog koje je progla{en dan àlosti. Igra~i, rezervni igra~i, treneri, sudije i svi ostali u~esnici sportske manifestacije, kao i prisutni gledaoci (osim nepokretnih invalida), du`ni su da pri odavawu po{te minutom }utawa ustanu i da dostojanstveno obeleè odavawe po{te nastradalima u nesre}i zbog koje je progla{en dan àlosti. 7) Zabrana izvo ewa ili emitovawa narodne i zabavne muzike, odnosno programa zabavnog karaktera ^lan 10. Za vreme dana àlosti je zabraweno emitovawe narodne i zabavne muzike, odnosno odràvawe programa zabavnog karaktera na javnim mestima. Nadzor nad primenom zakona ^lan 11. Nadzor nad sprovo ewem ovog zakona obavqa: 1) ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove, kad je re~ o dràvnim organima i organizacijama Republike Srbije, javnim ustanovama i javnim preduze}ima ~iji je osniva~ Republika, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugim pravnim i fizi~kim licima, izuzev ~l. 6, 7, 8. i 9. ovog zakona; 2) ministarstvo nadle`no za oblast kulture, kad je re~ o pravnim licima iz ~l. 6. i 8. ovog zakona; 3) ministarstvo nadle`no za oblast prosvete, kad je re~ o pravnim licima iz ~l. 7. i 9. ovog zakona. ^lan 12. Kada organ nadleàn za nadzor nad sprovo ewem ovog zakona utvrdi da se organi i organizacije iz ~lana 1. ovog zakona ne pridràvaju utvr enih obaveza u obeleàvawu dana àlosti, naloì}e otklawawe uo~enih nedostataka i pokrenu}e prekr{ajni postupak. Kaznene odredbe Prekr{aji ^lan 13. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj: 1) pravno lice koje na dan àlosti ne istakne zastavu Republike Srbije na pola jarbola, odnosno na pola kopqa, uz odgovaraju}e osvetqewe no}u (~lan 4. ovog zakona); 2) pravno lice koje ne omogu}i zaposlenima da minutom }utawa odaju po{tu nastradalima (~lan 5. ovog zakona); 3) radiodifuzna organizacija za informisawe javnosti koja se ne pridràva odredaba ~lana 6. stav 1. ovog zakona; 4) novinsko-izdava~ka organizacija ako se ne pridràva odredaba ~lana 6. stav 2. ovog zakona; 5) obrazovna ustanova ako ne obeleì dan àlosti (~lan 7. ovog zakona); 6) ustanove u oblasti kulture ako ne prilagode svoj program danu àlosti (~lan 8. ovog zakona); 7) sportska organizacija koja organizuje sportsku manifestaciju, ako se ne pridràva odredaba ~lana 9. ovog zakona; 8) pravna lica koji se bave ugostiteqskom, turisti~kom i sli~nom delatno{}u ako se ne pridràvaju odredbe ~lana 10. ovog zakona. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se odgovorno lice u dràvnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, za prekr{aj iz stava 1. ta~. 1) i 2) ovog ~lana. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se preduzetnik za prekr{aj iz stava 1. ta~. 2) i 8) ovog ~lana. ^lan 14. Nov~anom kaznom od do dinara, kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice koje na javnom mestu, namerno povredi obavezu obeleàvawa dana àlosti (~lan 10. ovog zakona).

27 21. novembar Broj Primena zakona u slu~aju progla{ewa dana àlosti od strane nadle`nog organa dràvne zajednice ^lan 15. Odredbe ovog zakona, koje se odnose na na~in obeleàvawa dana àlosti, prava i obaveze organa i organizacija i drugih pravnih i fizi~kih lica, primewiva}e se i kada nadle`ni organ dràvne zajednice Srbija i Crna Gora proglasi dan àlosti. Progla{ewe dana àlosti od strane autonomne pokrajine, op{tine, grada i grada Beograda ^lan 16. Autonomna pokrajina, op{tina, grad i grad Beograd mogu proglasiti dan àlosti na svojoj teritoriji povodom nekog tragi~nog doga aja od lokalnog zna~aja. Odlukom o progla{ewu dana àlosti mogu se prema ovom zakonu propisati obaveze za organe, organizacije i slu`be ~iji su osniva~i autonomna pokrajina, op{tina, grad, odnosno grad Beograd. Odredbe ovog zakona koje se odnose na na~in obeleàvawa dana àlosti shodno se primewuju i kada autonomna pokrajina, op{tina, grad, odnosno grad Beograd proglase dan àlosti. Stupawe na snagu ^lan 17. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o odgovornosti proizvo a~a stvari sa nedostatkom Progla{ava se Zakon o odgovornosti proizvo a~a stvari sa nedostatkom, koji je donela Narodna skup{- tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 89 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o odgovornosti proizvo a~a stvari sa nedostatkom ^lan 1. Ovim zakonom ure uje se odgovornost proizvo- a~a za {tetu nastalu od stvari sa nedostatkom. ^lan 2. Proizvo a~, u smislu ovog zakona, je lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove. Proizvo a~em se smatra i lice koje se predstavqa kao proizvo a~ stavqawem svog imena, za{titnog znaka ili drugog obeleàvaju}eg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namewen prodaji. Ako proizvod ne sadrì podatke o proizvo a- ~u, prodavac ima poloàj proizvo a~a, osim ako u razumnom roku ne obavesti o{te}enog o identitetu proizvo a~a, odnosno lica od koga je nabavio proizvod. Ako uvozni proizvod ne sadrì podatke o uvozniku, prodavac ima poloàj proizvo a~a, iako proizvod sadrì podatke o proizvo a~u. ^lan 3. Proizvod, u smislu ovog zakona, je pokretna stvar, odvojena ili ugra ena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar. Proizvodom se smatra i svaka proizvedena ili sakupqena energija za davawe svetlosti, toplote ili kretawa. Proizvod, u smislu ovog zakona, nisu osnovni poqoprivredni proizvodi (proizvodi iz zemqi- {ta, sto~arstva i ribarstva). ^lan 4. Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbe uje sigurnost koja se s pravom o~ekuje s obzirom na sve okolnosti, ukqu~uju}i i reklamu, svrhu kojoj je namewen i vreme kada je stavqen u promet. Ne}e se smatrati da proizvod ima nedostatak samo zato {to je kasnije stavqen u promet kvalitetniji proizvod. ^lan 5. [teta, u smislu ovog zakona, je {teta prouzrokovana smr}u ili telesnim povredama i {teta nastala uni{tewem ili o{te}ewem nekog dela imovine, pod uslovom da se on uobi~ajeno koristi za li~nu upotrebu ili potro{wu i da ga je o{te}eni u tu svrhu koristio. ^lan 6. O{te}eni ima pravo na naknadu {tete ako dokaè da je pretrpeo {tetu, da je proizvod imao nedostatak i da postoji uzro~na veza izme u proizvoda sa nedostatkom i pretrpqene {tete. ^lan 7. Proizvo a~ odgovara za {tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak. ^lan 8. Proizvo a~ ne}e biti odgovoran ako dokaè da: nije stavio proizvod u promet; nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije; on nije proizveo proizvod namewen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru wegove redovne delatnosti;

28 28 Broj novembar je nedostatak nastao usled usagla{avawa svojstva proizvoda sa propisanim normama; nivo nau~nog i tehni~kog znawa u vreme kada je proizvod stavqen u promet nije omogu}avao otkrivawe nedostatka. Proizvo a~ sastavnog dela proizvoda ne}e biti odgovoran ako dokaè da se nedostatak moè pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva datog od strane proizvo a~a. Proizvo a~ se moè delimi~no ili potpuno osloboditi odgovornosti ako je o{te}eni ili lice za koje je on odgovoran delimi~no doprineo nastanku {tete. Ako je nastanku {tete od proizvoda sa nedostatkom delimi~no doprinelo tre}e lice iskqu~ivo je odgovoran proizvo a~. ^lan 9. Ako je vi{e lica prouzrokovalo {tetu od proizvoda sa nedostatkom wihova odgovornost je solidarna. ^lan 10. Potraìvawe naknade {tete od proizvoda sa nedostatkom zastareva za tri godine od kada je o{te}eni doznao za {tetu, nedostatak i identitet proizvo a~a. U svakom slu~aju ovo potraìvawe zastareva za deset godina od dana kad je proizvo a~ stavio u promet proizvod sa nedostatkom. ^lan 11. Odgovornost proizvo a~a ne moè biti ograni~ena ili iskqu~ena propisom ili ugovorom. Ovim odredbama ne dira se u prava koja o{te- }eni ima prema odredbama o ugovornoj i vanugovornoj odgovornosti. ^lan 12. Odredbe ovog zakona ne primewuju se na odgovornost za {tetu prouzrokovanu nuklearnim udesima i obuhva}enu ratifikovanim me unarodnim ugovorima. ^lan 13. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o izmenama zakona kojima su odre ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje Progla{ava se Zakon o izmenama zakona kojima su odre ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 90 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o izmenama zakona kojima su odre ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje á. UVODNA ODREDBA ^lan 1. Ovim zakonom se, radi odgovaraju}eg pove}awa nov~anih kazni, vr{e izmene zakona kojima su odre ene nov~ane kazne za privredne prestupe i prekr{aje u republi~kim zakonima. áá. ZAKONI U OBLASTI UNUTRA[WIH POSLOVA ^lan 2. U Zakonu o bezbednosti saobra}aja na putevima ( Slu`beni glasnik SRS, br. 47/74, 30/79, 19/82, 29/82, 53/82, 15/84, 5/86 i 21/90, Slu- `beni glasnik RS, br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 25/97), u ~lanu 178. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 179. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 90 do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 90 do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 180. stav 1. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 181. re~i: od 300 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 182. stav 1. re~i: od 80 do 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 183. stav 1. re~i: od 60 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 80 do 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 184. stav 1. re~i: od 10 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od 80 do 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 185. stav 1. re~i: od 10 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od 60 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 186. stav 1. re~i: od 10 novih dinara zamewuju se re~ima: od 500

29 21. novembar Broj U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 3. U Zakonu o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima ( Slu`beni list SFRJ, br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, Slu`beni list SRJ, br. 34/92, 13/93, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/02), u ~lanu 221. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 222. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 223. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 225. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 226. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 227. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 228. stav 1. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 229. stav 1. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 230. stav 1. re~i: od 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 231. stav 1. re~i: od 300 novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 U stavu 2. re~i: od 750 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 4. U Zakonu o javnom redu i miru ( Slu`beni glasnik RS, br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 6. stav 1. re~i: od 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 3. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 7. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 8. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 9. stav 1. re~i: do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 10. stav 1. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 3. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 11. stav 1. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 12. stav 1. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 13. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 15. stav 1. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 16. stav 1. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 17. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 18. stav 1. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do

30 30 Broj novembar novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 19. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 20. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 5. U Zakonu o spre~avawu nasiqa i nedoli~nog pona{awa na sportskim priredbama ( Slu`beni glasnik RS, broj 67/03), u ~lanu 21. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 6. U Zakonu o okupqawu gra ana ( Slu`beni glasnik RS, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 29/01), u ~lanu 15. stav 1. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 7. U Zakonu o za{titi od po`ara ( Slu`beni glasnik SRS, broj 37/88, Slu`beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 80. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 81. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 250 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od 250 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 82. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 150 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 700 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od 150 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 83. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 84. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 85. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 8. U Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima ( Slu`beni glasnik SRS, br. 44/77, 45/85 i 18/89, Slu`beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 33. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 34. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 360 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 35. re~i: od 360 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 9. U Zakonu o prometu eksplozivnih materija ( Slu`beni list SFRJ, br. 30/85, 6/89 i 53/91, Slu`beni list SRJ, br. 53/91, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 68/02), u ~lanu 35. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do dinara, a u stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 36. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 37. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 10. U Zakonu o oru`ju i municiji ( Slu`beni glasnik RS, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98 i 39/03), u ~lanu 34. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 35. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 36. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 37. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 38. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

31 21. novembar Broj U ~lanu 39. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 11. U Zakonu o prebivali{tu i boravi{tu gra ana ( Slu`beni glasnik SRS, br. 51/71, 11/76, 1/77, 42/77 i 25/89, Slu`beni glasnik RS, broj 48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. u alineji 1. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, u alineji 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do dinara, a u alineji 3. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 24. re~i: do 300 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 25. re~i: do 200 novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 12. U Zakonu o li~noj karti ( Slu`beni glasnik SRS, br. 15/74, 54/77, 57/80, 45/85 i 40/88, Slu- `beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 17. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 18. re~i: do 100 novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 13. U Zakonu o jedinstvenom mati~nom broju gra ana ( Slu`beni glasnik SRS, br. 53/78, 5/83, 24/85 i 6/89, Slu`beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 14. re~i: od 50 do 200 novih dinara, zamewuju se re~ima: od 500 do ^lan 14. U Zakonu o prelaèwu dràvne granice i kretawu u grani~nom pojasu ( Slu`beni list SFRJ, br. 34/79, 56/80 i 53/85, Slu`beni list SRJ, br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 68/02), u ~lanu 70. stav 1. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 71. stav 1. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 72. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 73. stav 1. re~i: od dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 15. U Zakonu o kretawu i boravku stranaca ( Slu`beni list SFRJ, br. 56/80, 53/85, 30/89, 26/90 i 53/91, Slu`beni list SRJ, br. 16/93, 31/93, 41/93, 53/93 24/94, 28/96 i 68/02), u ~lanu 104. stav 1. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 105. stav 1. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 106. stav 1. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 107. stav 1. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: od dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 108. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 16. U Zakonu o putnim ispravama jugoslovenskih dràvqana ( Slu`beni list SRJ, br. 33/96, 49/96, 12/98, 15/00, 7/01, 71/01, 23/02, 53/02, 68/02 i 5/03), u ~lanu 60. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 61. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 62. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 17. U Zakonu o Policijskoj akademiji ( Slu`beni glasnik RS, broj 36/98), u ~lanu 33. stav 1. re- ~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do ááá. ZAKONI U OBLASTI FINANSIJA ^lan 18. U Zakonu o buxetskom sistemu ( Slu`beni glasnik RS, br. 9/02 i 87/02), u ~lanu 74. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re- ~ima: od do ^lan 19. U Zakonu o deviznom poslovawu ( Slu`beni list SRJ, br. 23/02 i 34/02), u ~lanu 51. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 200 do dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U stavu 3. re~i: od 200 do dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U stavu 5. re~i: od 200 do dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu 52. stav 1. re~i: od 200 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 53. stav 1. re~i: od 200 do dinara zamewuju se re~ima: od 500 do ^lan 20. U Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije ( Slu`beni glasnik RS, br. 53/95, 3/96, 54/96 i 32/97), u ~lanu 45. stav 1. re~i: od 5.000

32 32 Broj novembar do novih dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 46. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 21. U Zakonu o akcizama ( Slu`beni glasnik RS, br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04 i 135/04), u ~lanu 42. stav 2. re~i: od 100 do dinara, zamewuju se re~ima: od 500 do ^lan 22. U Zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama ( Slu`beni list SRJ, br. 32/93, 41/93, 50/93, 24/94, 5/95, 61/95, 28/96, 16/99, 44/99, 36/02 i 37/02, Slu`beni glasnik RS, broj 72/03), u ~lanu 78. stav 2. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 79. stav 2. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 81. stav 2. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 81a stav 2. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 82. stav 1. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 83. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 83a re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 23. U Zakonu o tr`i{tu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ( Slu`beni list SRJ, broj 65/02, Slu`beni glasnik RS, br. 57/03 i 55/04), u ~lanu 252. re~i: od 200 do dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 24. U Zakonu o javnim nabavkama ( Slu`beni glasnik RS, broj 39/02, 43/03 i 55/04), u ~lanu 146. stav 1. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 147. stav 1. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 25. U Zakonu o republi~kim administrativnim taksama ( Slu`beni glasnik RS, br. 43/03, 51/03 i 53/04), u ~lanu 29. stav 1. re~i: do dinara, zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do dinara, zamewuju se re~ima: do U ~lanu 30. re~i: do dinara, zamewuju se re~ima: do ^lan 26. U Zakonu o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03), u ~lanu 46. stav 1. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 47. stav 1. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 48. stav 1. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 49. stav 1. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 50. stav 1. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 51. stav 1. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do

33 21. novembar Broj U stavu 2. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 52. stav 1. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od dinara do dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 27. U Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomo}i ( Slu`beni list SRJ, br. 53/01, 61/01 i 36/02), u ~lanu 11. stav 1. re~: ~etvorostrukog, zamewuje se re~ju: {estostrukog. U stavu 2. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 12. stav 1. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 28. U Zakonu o regulisawu javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne {tedwe gra ana ( Slu`beni list SRJ, broj 36/02 i Slu`beni glasnik RS, broj 80/04 ), u ~lanu 28. stav 1. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 29. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 30. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 29. U Zakonu o regulisawu javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima gra ana oro~enim kod Dafiment banke AD, Beograd, u likvidaciji i po deviznim sredstvima gra ana poloènim kod Banke privatne privrede Crne Gore DD, Podgorica ( Slu`beni list SRJ, broj 36/02), u ~lanu 22. stav 1. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 23. re~i: od 900 do dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 30. U Zakonu o kreditnim poslovima sa inostranstvom ( Slu`beni list SRJ, br. 42/92, 16/93,31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 28/96), u ~lanu 21. stav 1. re~i: od do novih dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 22. stav 1. re~i: od do novih dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara, zamewuju se re~ima: od do ^lan 31. U Zakonu o slobodnim zonama ( Slu`beni list SRJ, br. 81/94 i 28/96), u ~lanu 40. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 41. stav 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 42. stav 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do áâ. ZAKONI U OBLASTI DR@AVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE ^lan 32. U Zakonu o dràvnoj upravi ( Slu`beni glasnik RS, br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 49/99), u ~lanu 92. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 50 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 33. U Zakonu o politi~kim organizacijama ( Slu- `beni glasnik SRS, broj 37/90 i Slu`beni glasnik RS, br. 30/92, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 17. stav 1. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 34. U Zakonu o lokalnim izborima ( Slu`beni glasnik RS, br. 33/02, 37/02, 42/02, 72/03 i 100/03), u ~lanu 64. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 35. U Zakonu o pe~atu dràvnih i drugih organa ( Slu`beni glasnik RS, br. 11/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 16. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

34 34 Broj novembar U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 17. stav 1. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 60 do 600 novih dinara zamewuju se re~ima: od 600 do U ~lanu 18. stav 1. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 36. U Zakonu o mati~nim kwigama ( Slu`beni glasnik SRS, broj 15/90, Slu`beni glasnik RS, broj 57/03), u ~lanu 36. stav 1. re~i: do 70 dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do dinara i re~i: do 70 dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 37. U Zakonu o dru{tvenim organizacijama i udru`ewima gra ana ( Slu`beni glasnik SRS, br. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85 i 12/89, Slu`beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 72. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 73. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 74. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 75. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 76. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 77. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 78. stav 1. re~i: do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: do â. ZAKONI U OBLASTI POQOPRIVREDE, [UMARSTVA I VODOPRIVREDE ^lan 38. U Zakonu o poqoprivrednom zemqi{tu ( Slu`beni glasnik RS, br. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94, 46/95, 54/96 i 14/00), u ~lanu 67. stav 1. re- ~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 68. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 69. re~i: od 100 do 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 70. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 39. U Zakonu o za{titi biqa od bolesti i {teto~ina ( Slu`beni glasnik SRS, br. 28/77, 36/77, 28/78, 38/83, 14/84, 24/85, 35/86 i 6/89, Slu- `beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 37. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 38. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 39. stav 1. re~i: od 800 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 80 do 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 40. re~i: od 50 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 40. U Zakonu o semenu i sadnom materijalu ( Slu`beni glasnik RS, br. 54/93, 35/94, 43/94 i 135/04), u ~lanu 43. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 44. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 800 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 45. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 46. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 47. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 41. U Zakonu o vinu i rakiji ( Slu`beni glasnik RS, br. 70/94 i 13/02), u ~lanu 37. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

35 21. novembar Broj U ~lanu 38. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 39. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 40. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 42. U Zakonu o merama za unapre ewe sto~arstva ( Slu`beni glasnik RS, br. 61/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 51. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 52. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 53. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 54. re~i: do 700 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 55. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 43. U Zakonu o {umama ( Slu`beni glasnik RS, br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93, 67/93, 48/94 i 54/96), u ~lanu 81. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 82. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 800 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 83. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 84. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 85. stav 1. re~i: od 80 do 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 200 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 200 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 86. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 44. U Zakonu o lovstvu ( Slu`beni glasnik RS, br. 39/93, 44/93 i 60/93), u ~lanu 62. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 63. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 64. stav 1. re~i: od 100 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 10 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 65. stav 1. re~i: od 10 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 66. stav 1. re~i: od 10 do dinara zamewuju se re~ima: od od ^lan 45. U Zakonu o vodama ( Slu`beni glasnik RS, br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), u ~lanu 117. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 118. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 119. stav 1. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 124. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 46. U Zakonu o zdravstvenoj za{titi `ivotiwa ( Slu`beni glasnik RS, br. 37/91, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96 i 25/00), u ~lanu 69. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 70. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 300 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

36 36 Broj novembar U ~lanu 71. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 72. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 73. stav 1. re~i: od 200 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 74. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 76. stav 1. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 47. U Zakonu o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biqnog porekla ( Slu`beni glasnik RS, broj 25/96), u ~lanu 12. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re- ~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 13. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 14. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 48. U Zakonu o kontroli kvaliteta poqoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoqnotrgovinskom prometu ( Slu`beni list SRJ, br. 12/95 i 28/96), u ~lanu 18. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re- ~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 19. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 20. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 21. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 22. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 49. U Zakonu o za{titi biqa ( Slu`beni list SRJ, br. 24/98 i 26/98), u ~lanu 83. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 84. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 85. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 86. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 50. U Zakonu o za{titi sorti poqoprivrednog i {umskog biqa ( Slu`beni list SRJ, broj 28/00), u ~lanu 46. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 47. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 48. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 49. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 51. U Zakonu o organskoj poqoprivredi ( Slu- `beni list SRJ, broj 28/00), u ~lanu 29. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 30. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 31. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 52. U Zakonu o geneti~ki modifikovanim organizmima ( Slu`beni list SRJ, broj 21/01), u ~lanu 25. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do

37 21. novembar Broj U ~lanu 26. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 27. re~i: od 900 do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 53. U Zakonu o reìmu voda ( Slu`beni list SRJ, broj 59/98), u ~lanu 36. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re- ~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 37. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 38. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 54. U Zakonu o za{titi ìvotiwa od zaraznih bolesti koje ugroàvaju celu zemqu ( Slu`beni list SFRJ, br. 43/86 i 53/91, Slu`beni list SRJ, br. 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 28/96), u ~lanu 58. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 59. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 60. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 750 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 61. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 62. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do âá. ZAKONI U OBLASTI PRIVREDE ^lan 55. U Zakonu o privatnim preduzetnicima ( Slu- `beni glasnik SRS, br. 54/89 i 9/90 i Slu`beni glasnik RS, br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 i 35/02), u ~lanu 36. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 37. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 38. stav 1. re~i: od 800 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 39. stav 1. re~i: od 200 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 40. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 800 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 56. U Zakonu o zadrugama ( Slu`beni list SRJ, br. 41/96 i 12/98) u ~lanu 88. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re- ~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 89. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 90. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 57. U Zakonu o zadrugama ( Slu`beni glasnik SRS, broj 57/89 i Slu`beni glasnik RS, br. 67/93 i 46/95) u ~lanu 35. stav 1. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara, zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 36. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 37. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 37a stav 1. re~i: od 1.000,00 do 5.000,00 novih dinara zamewuju se re~ima: od do

38 38 Broj novembar U stavu 2. re~i: od 500,00 do 1.000,00 dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 38. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 39. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do âáá. ZAKONI U OBLASTI RUDARSTVA I ENERGETIKE ^lan 58. U Zakonu o geolo{kim istra`ivawima ( Slu`beni glasnik RS, broj 44/95), u ~lanu 51. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 52. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 59. U Zakonu o rudarstvu ( Slu`beni glasnik RS, broj 44/95), u ~lanu 93. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 94. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 95. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: od 300 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 96. re~i: od 300 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 97. stav 1. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 60. U Zakonu o utvr ivawu i razvrstavawu rezervi mineralnih sirovina i prikazivawu podataka geolo{kih istra`ivawa ( Slu`beni list SRJ, br. 12/98 i 13/98), u ~lanu 14. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 61. U Zakonu o cevovodnom transportu gasovitih i te~nih ugqovodonika ( Slu`beni list SRJ, broj 29/97), u ~lanu 37. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re- ~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 38. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 39. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 40. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 41. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do âááá. ZAKONI U OBLASTI SAOBRA]AJA, GRA\EVINARSTVA I URBANIZMA ^lan 62. U Zakonu o me unarodnom prevozu u drumskom saobra}aju ( Slu`beni list SRJ, br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00), u ~lanu 68. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 69. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 70. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 71. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 72. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 73. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

39 21. novembar Broj U ~lanu 74. stav 1. re~i: od 300 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 63. U Zakonu o putevima ( Slu`beni glasnik RS, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98), u ~lanu 63. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 64. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 65. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 66. re~i: od 100 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 67. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 68. re~i: od 200 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 69. stav 1. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 30 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 64. U Zakonu o pomorskoj i unutra{woj plovidbi ( Slu`beni list SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00), u ~lanu stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu stav 1. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu re~i: od 270 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu ta~ka 1. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do Ta~ka 2. re~i: od 270 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do ^lan 65. U Zakonu o unutra{woj plovidbi ( Slu`beni glasnik SRS, broj 54/90, Slu`beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 64. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu 65. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu 66. stav 1. re~i: od 300 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U stavu 3. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U ~lanu 67. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do dinara, a re~i: od 50 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do U stavu 2. re~i: od 50 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 68. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 69. re~i: od 80 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 66. U Zakonu o vazdu{nom saobra}aju ( Slu`beni list SRJ, br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01), u ~lanu 261. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

40 40 Broj novembar U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 262. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 263. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 264. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 265. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 266. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 267. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 268. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 269. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 270. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 271. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 272. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 273. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 274. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 275. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 276. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 277. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 278. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 279. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 280. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od od do U ~lanu 281. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 282. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 283. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 67. U Zakonu o bezbednosti u `elezni~kom saobra}aju ( Slu`beni list SRJ, br. 60/98 i 36/99), u ~lanu 136. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 137. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 138. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

41 21. novembar Broj U ~lanu 139. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 450 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 140. re~i: od 300 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 141. re~i: od 150 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 68. U Zakonu o odr`avawu stambenih zgrada ( Slu`beni glasnik RS, br. 44/95, 46/98 i 1/01), u ~lanu 32. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 33. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 34. stav 1. re~i: od 100 do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 69. U Zakonu o stanovawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98 i 26/01), u ~lanu 54. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 55. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 70. U Zakonu o sahrawivawu i grobqima ( Slu- `beni glasnik SRS, br. 20/77, 24/85 i 6/89 i Slu`beni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 24. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do áh. ZAKONI U OBLASTI TRGOVINE, TURIZMA I USLUGA ^lan 71. U Zakonu o uslovima za obavqawe prometa robe, vr{ewa usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru ( Slu`beni glasnik RS, br. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01 i 80/02), u ~lanu 53. stav 1. re- ~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 54. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 55. stav 1. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od dinara ; re- ~i: od 200 novih dinara zamewuju se re~ima: od dinara, a re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 56. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 57. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 72. U Zakonu o trgovini ( Slu`beni list SRJ, br. 32/93, 41/93, 50/93, 41/94, 29/96 i 37/02), u ~lanu 47. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 50. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 51. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 52. stav 1. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do H. ZAKONI U OBLASTI EKONOMSKIH ODNOSA SA INOSTRANSTVOM ^lan 73. U Zakonu o spoqnotrgovinskom poslovawu ( Slu`beni list SRJ, br. 46/92, 49/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96, 29/97,59/98, 44/99, 53/99, 55/99, 73/00 i 23/01), u ~lanu 93. stav 1. re- ~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

42 42 Broj novembar U stavu 5. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 94. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 97. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 98. re~: dvadesetostrukog zamewuje se re~ju: desetostrukog. U ~lanu 99. re~i: od 400 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do Há. ZAKONI U OBLASTI RADA, ZAPO[QAVAWA I SOCIJALNE POLITIKE ^lan 74. U Zakonu o socijalnoj za{titi i obezbe ivawu socijalne sigurnosti gra ana ( Slu`beni list SRJ, br. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01 i 84/04), u ~lanu 119. stav 1. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 75. U Zakonu o uslovima za obavqawe psiholo- {ke delatnosti ( Slu`beni glasnik RS, broj 25/96), u ~lanu 17. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 300 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 18. stav 1. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 500 do zamewuju se re~ima: od do ^lan 76. U Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ( Slu`beni list SRJ, br. 24/98, 29/98 i 25/00), u ~lanu 113. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 77. U Zakonu o povlasticama u unutra{wem putni~kom saobra}aju invalidnih lica ( Slu- `beni glasnik RS, br. 22/93 i 25/93), u ~lanu 12. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 78. U Zakonu o penzijskom i invalidskom osigurawu ( Slu`beni glasnik RS, br. 34/03, 64/04 i 84/04), u ~lanu 212. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 213. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 4. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 214. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 215. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 79. U Zakonu o {trajku ( Slu`beni list SRJ, broj 29/96), u ~lanu 19. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 20. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 80. U Zakonu o uslovima za zasnivawe radnog odnosa sa stranim dr`avqanima ( Slu`beni list SFRJ, br. 11/78 i 64/89 i Slu`beni list SRJ, br. 42/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94 i 28/96), u ~lanu 12. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 81. U Zakonu o evidencijama u oblasti rada ( Slu`beni list SRJ, broj 46/96), u ~lanu 50. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 51. re~i: od 250 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

43 21. novembar Broj U ~lanu 52. re~i: do 900 novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 82. U Zakonu o za{titi gra ana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu ( Slu- `beni list SRJ, broj 24/98), u ~lanu 33. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 34. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 83. U Zakonu o radnom osposobqavawu i zapo- {qavawu invalida ( Slu`beni glasnik RS, broj 25/96), u ~lanu 21. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 84. U Zakonu o dru{tvenoj brizi o deci ( Slu`beni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02, 62/03 i 64/03), u ~lanu 78. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 79. re~i: do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: do Háá. ZAKONI U OBLASTI NAUKE I SREDINE ^lan 85. U Zakonu o nacionalnim parkovima ( Slu- `beni glasnik RS, br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 27. stav 1. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 3. re~i: od 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 28. stav 1. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 3. re~i: od 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 4. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 29. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 dinara, a re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 86. U Zakonu o postupawu sa otpadnim materijama ( Slu`beni glasnik RS, br. 25/96 i 26/96), u ~lanu 28. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 29. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 30. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 31. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od 500 do ^lan 87. U Zakonu o za{titi od jonizuju}ih zra~ewa ( Slu`beni list SRJ, broj 46/96), u ~lanu 46. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 47. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 48. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 49. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 600 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 50. re~i: od 750 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 51. stav 1. re~i: od 300 novih dinara zamewuju se re~ima od ^lan 88. U Zakonu o ribarstvu ( Slu`beni glasnik RS, br. 35/94 i 38/94) u ~lanu 41. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 42. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 300 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 43. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do

44 44 Broj novembar U ~lanu 44. stav 1. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 45. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 46. stav 1. re~i: od 100 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 89. U Zakonu o proizvodwi i prometu otrovnih materija ( Slu`beni list SRJ, br. 15/95, 28/96 i 37/02) u ~lanu 61. stav 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do Hááá. ZAKONI U OBLASTI PROSVETE I SPORTA ^lan 90. U Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa ( Slu`beni glasnik RS, br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu 145. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 146. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 147. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 148. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 91. U Zakonu o osnovnoj {koli ( Slu`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02, 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu 140. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 92. U Zakonu o sredwoj {koli ( Slu`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04), u ~lanu 109. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 93. U Zakonu o u~eni~kom i studentskom standardu ( Slu`beni glasnik RS, br. 81/92, 49/93, 53/93, 67/93 i 48/94) u ~lanu 51. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 52. re~i: od 50 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 53. re~i: od 50 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 54. stav 2. re~i: od 20 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 94. U Zakonu o sportu ( Slu`beni glasnik RS, broj 52/96) u ~lanu 79. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 80. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do Háâ. ZAKONI U OBLASTI KULTURE ^lan 95. U Zakonu o obnovi kulturno-istorijskog nasle a i podsticawu razvoja Sremskih Karlovaca ( Slu`beni glasnik RS, br. 37/91, 53/93, 67/93 i 48/94) u ~lanu 15. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 16. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 96. U Zakonu o izdavawu publikacija ( Slu`beni glasnik RS, br. 37/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 135/04) u ~lanu 8. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 3. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 97. U Zakonu o kinematografiji ( Slu`beni glasnik RS, br. 46/91, 53/93, 56/93, 67/93, 47/94 i 48/94) u ~lanu 25. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 26. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 98. U Zakonu o bibliote~koj delatnosti ( Slu- `beni glasnik RS, broj 34/94) u ~lanu 29. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 30. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 99. U Zakonu o osnivawu Muzeja `rtava genocida ( Slu`beni glasnik RS, br. 49/92, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 17. stav 1. re~i: do

45 21. novembar Broj novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 3. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do Hâ. ZAKONI U OBLASTI ZDRAVQA ^lan 100. U Zakonu o zdravstvenoj za{titi ( Slu`beni glasnik RS, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96 i 18/02), u ~lanu 87. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re- ~ima: od do U ~lanu 87. stav 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 88. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 89. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 90. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima do ^lan 101. U Zakonu o postupku prekida trudno}e u zdravstvenim ustanovama ( Slu`beni glasnik RS, broj 16/95), u ~lanu 15. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 15. stav 2. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 15. stav 3. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 15. stav 4. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 102. U Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstvene za{tite ( Slu`beni glasnik SRS, br.14/81 i 24/85, Slu`beni glasnik RS br. 44/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 20. stav 1. re- ~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 103. U Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva ( Slu`beni list SRJ br. 12/98 i 37/02), u ~lanu 27. stav 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 28. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 29. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 30. re~i: od 700 do dinara zamewuju se re~ima: od 500 do dinara. ^lan 104. U Zakonu o zdravstvenom osigurawu ( Slu- `beni glasnik RS, br. 18/92, 26/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96, 46/98, 54/99, 29/01, 18/02 i 80/02), u ~lanu 122. re~i: od novih dinara zamewuju se re~ima: od U ~lanu 123. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 124. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 125. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 105. U Zakonu o proizvodwi i prometu opojnih droga ( Slu`beni list SRJ, br. 46/96 i 37/02), u ~lanu 34. stav 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 35. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 36. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 37. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 38. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 106. U Zakonu o zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama ( Slu`beni glasnik RS, broj 16/95), u ~lanu 5. stav 1. re~i: od 300 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 250 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 6. stav 1. re~i: od 300 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 250 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 7. stav 1. re~i: od 50 dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 107. U Zakonu o fluorisawu vode za pi}e ( Slu- `beni glasnik RS, br. 35/94, 38/94 i 25/96), u ~lanu 9. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 108. U Zakonu o uslovima za uzimawe i presa ivawe delova qudskog tela ( Slu`beni list SFRJ, br. 63/90 i 22/91, Slu`eni list SRJ, broj 28/96), u ~lanu 27. stav 1. re~i: od do

46 46 Broj novembar novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 28. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 29. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do dinara. U stavu 3. re~i: od 900 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 109. U Zakonu o zdravstvenom nadzoru nad ìvotnim namirnicama i predmetima op{te upotrebe ( Slu`beni glasnik SRS, br. 47/73, 31/77, 48/77, 24/85, 29/88 i 6/89, Slu`beni glasnik RS, br. 44/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 22. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 23. stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 24. stav 1. re~i do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 25. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 26. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do dinara, a re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 27. stav 1. re~i: od 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od U stavu 2. re~i: od 50 novih dinara zamewuju se re~ima: od ^lan 110. U Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti ìvotnih namirnica i predmeta op{te upotrebe ( Slu`beni list SFRJ, br. 53/91, 16/93, 31/93, 41/93 i 50/93, Slu`beni list SRJ, br. 24/94, 28/96 i 37/02), u ~lanu 40. stav 2. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 41. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 42. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 111. U Zakonu o zdravstvenoj za{titi stranaca u Saveznoj Republici Jugoslaviji ( Slu`beni list SRJ, br. 59/98 i 37/02), u ~lanu 9. stav 2. re- ~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do Hâá. ZAKONI U OBLASTI STATISTIKE ^lan 112. U Zakonu o statisti~kim istraìvawima ( Slu`beni glasnik RS br. 83/92, 53/93, 67/93 i 48/94) u ~lanu 29 stav 1. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do U ~lanu 30. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do Hâáá. ZAKONI U OSTALIM OBLASTIMA ^lan 113. U Zakonu o slu`benoj upotrebi jezika i pisama ( Slu`beni glasnik RS, br. 45/91, 53/93, 67/93 i 48/94), u ~lanu 23. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 400 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 24. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 400 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 25. re~i: od 800 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 26. re~i: od 160 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 114. U Zakonu o izboru narodnih poslanika ( Slu`beni glasnik RS, br. 35/00, 57/03 i 18/04), u ~lanu 108. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 109. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 110. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 111. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 112. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do

47 21. novembar Broj U ~lanu 113. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 114. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 115. U Zakonu o dr`avnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ( Slu`beni glasnik RS, br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01 i 25/02) u ~lanu 134. stav 1. re- ~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 3. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 135. re~i: od 500 do dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 136. re~i: od 250 do dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 116. U Zakonu o privrednim prestupima ( Slu- `beni list SFRJ, br. 4/77, 32/77, 14/85, 74/87, 57/89 i 3/90, Slu`beni list SRJ, br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/01), u ~lanu 147. stav 2. re~i: do novih dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 117. U Zakonu o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu wegovih odluka ( Slu`beni glasnik RS, broj 32/91 i 67/93), u ~lanu 66. stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do U stavu 3. re~i: do dinara zamewuju se re~ima: do ^lan 118. U Zakonu o za{titi od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda ( Slu`beni glasnik SRS br. 20/77, 24/85, 27/85, 6/89 i 52/89, Slu`beni glasnik RS br. 53/93, 67/93 i 24/94), u ~lanu 91a stav 1. re~i: od do dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 92. stav 1. re~i: od do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 93. stav 1. re~i: od 500 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U stavu 2. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 94. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 95. re~i: od 100 do novih dinara zamewuju se re~ima: od do U ~lanu 96. stav 1. re~i: od 50 do 500 novih dinara zamewuju se re~ima: od do ^lan 119. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama Progla{ava se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 91 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o sudijama ^lan 1. U Zakonu o sudijama ( Slu`beni glasnik RS, br. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04 i 61/05), u ~lanu 41. stav 2. alineja prva posle re- ~i: op{tinskog dodaju se re~i: i prekr{ajnog, a u alineji ~etvrtoj posle re~i: Vi{eg trgovinskog suda dodaje se zapeta i re~i: Vi- {eg prekr{ajnog suda. ^lan 2. Posle ~lana 79. dodaju se dva nova nadnaslova i novi ~lanovi 79b i 79v koji glase: Nastavqawe sudijske du`nosti u op{tinskim organima za prekr{aje i Ve}ima za prekr{aje ^lan 79b Na imenovawe i prestanak du`nosti sudija u op{tinskim organima za prekr{aje i Ve}ima za prekr{aje primewiva}e se Zakon o prekr{ajima ( Slu`beni glasnik SRS, broj 44/89 i Slu- `beni glasnik RS, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) do 31. decembra godine. Sudijama u op{tinskim organima za prekr- {aje i Ve}ima za prekr{aje du`nost prestaje 31. decembra godine. Izbor sudija prekr{ajnih sudova i Vi{eg prekr{ajnog suda ^lan 79v Odluka o broju sudija u prekr{ajnim sudovima i Vi{em prekr{ajnom sudu bi}e doneta do 1. jula godine.

48 48 Broj novembar Predsednik i sudije prekr{ajnih sudova i Vi- {eg prekr{ajnog suda bi}e izabrani do 31. decembra godine u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 3. Vi{i prekr{ajni sud preuze}e iz ve}a za prekr{aje, a prekr{ajni sudovi iz op{tinskih organa za prekr{aje potreban broj zaposlenih koji su obavqali poslove iz delokruga navedenih organa. ^lan 4. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije, a primewiva}e se po~ev od dana otpo- ~iwawa postupka izbora sudija prekr{ajnih sudova i Vi{eg prekr{ajnog suda. ^lan 4. U ~lanu 14. u stavu 1. posle re~i: Vi{i trgovinski sud dodaju se zapeta i re~i: Vi{i prekr{ajni sud. U stavu 2. posle re~i: trgovinski sud i zapete dodaju se re~i: Vi{i prekr{ajni sud je neposredno vi{i sud za prekr{ajne sudove,. ^lan 5. Posle ~lana 25. dodaju se dva nova odeqka 5a i 5b, i novi ~lanovi 25a i 25b koji glase: 5a Nadle`nost prekr{ajnog suda ^lan 25a Prekr{ajni sud u prvom stepenu sudi u prekr- {ajnim postupcima ako nije nadleàn organ uprave i vr{i druge poslove odre ene zakonom. 5b Nadle`nost Vi{eg prekr{ajnog suda 3215 Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ure ewu sudova Progla{ava se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ure ewu sudova, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 92 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o ure ewu sudova ^lan 1. U Zakonu o ure ewu sudova ( Slu`beni glasnik RS, br. 63/01, 42/02, 27/03, 103/03 i 29/04), u ~lanu 10. stav 3. posle re~i: Vi{i trgovinski sud dodaju se zapeta i re~i: prekr{ajni sudovi, Vi{i prekr{ajni sud,. ^lan 2. U ~lanu 12. posle re~i: Vi{i trgovinski sud dodaju se zapeta i re~i: Vi{i prekr{ajni sud. ^lan 3. U ~lanu 13. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: Prekr{ajni sud osniva se za teritoriju jedne ili vi{e op{tina. U dosada{wem stavu 4. koji postaje stav 5. posle re~i: apelacionih re~: i zamewuje se zapetom, a posle re~i: trgovinskih dodaju se re- ~i: i prekr{ajnih. ^lan 25b Vi{i prekr{ajni sud odlu~uje o àlbama na odluke prekr{ajnih sudova, o àlbama na odluke koje u prekr{ajnom postupku donose organi uprave, o sukobu i preno{ewu mesne nadle`nosti prekr{ajnih sudova i vr{i druge poslove odre ene zakonom. ^lan 6. U ~lanu 33. stav 2. posle re~i: apelacionog suda bri{e se re~: i i dodaje zapeta, a posle re~i: Vi{eg trgovinskog suda dodaju se re~i: i Vi{eg prekr{ajnog suda. ^lan 7. Posle ~lana 36. dodaje se novi odeqak 3a i novi ~lan 36a koji glasi: 3a Odeqewa Vi{eg prekr{ajnog suda ^lan 36a Vi{i prekr{ajni sud ima odeqewa u Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u i Pri{tini. ^lan 8. U ~lanu 38. stav 2. posle re~i: Vi{eg trgovinskog suda dodaju se zapeta i re~i: Vi{eg prekr{ajnog suda. ^lan 9. U ~lanu 48. stav 1. posle re~i: izvr{ewe krivi~nih dodaju se re~i: i prekr{ajnih. ^lan 10. U ~lanu 53. stav 1. posle re~i: Vi{i trgovinski sud dodaju se zapeta i re~i: Vi{i prekr{ajni sud. ^lan 11. U ~lanu 61. stav 2. posle re~i: okru`ni bri- {e se re~: i i dodaje se zapeta, a posle re~i: trgovinski sud ta~ka se zamewuje zapetom i dodaju se re~i: prekr{ajni i Vi{i prekr{ajni sud.

49 21. novembar Broj ^lan 12. Posle ~lana 80. dodaje se novi nadnaslov iznad i novi ~lan 80a koji glasi: Nastavak rada postoje}ih organa za prekr{aje ^lan 80a Ve}a za prekr{aje i op{tinski organi za prekr{aje nastavqaju da rade u skladu sa Zakonom o prekr{ajima ( Slu`beni glasnik SRS, broj 44/89 i Slu`beni glasnik RS, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i Odlukom o obrazovawu Op{tinskih organa za prekr{aje i utvr ivawu broja sudija u organima za prekr{aje ( Slu`beni glasnik RS, br. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03 i 115/03) do 31. decembra godine. ^lan 13. U nadnaslovu iznad ~lana 81. posle re~i: Po- ~etak rada Tgovinskog suda u Novom Pazaru dodaju se re~i: Po~etak rada prekr{ajnih sudova i Vi{eg prekr{ajnog suda. U ~lanu 81. dodaje se stav 3. koji glasi: Prekr{ajni sudovi i Vi{i prekr{ajni sud po~iwu da rade 1. januara godine. ^lan 14. Posle ~lana 82. dodaju se dva nova nadnaslova i dva nova ~lana 82a i 82b koji glase: Preuzimawe predmeta ^lan 82a Predmete koji po ovom zakonu prelaze u nadle`nost prekr{ajnih sudova u kojima do 31. decembra godine ne bude doneta prvostepena odluka, nadle`ni prekr{ajni sudovi preuzimaju od do tada nadle`nih organa za prekr{aje. Nadle`nost prekr{ajnih sudova za preuzimawe predmeta iz stava 1. ovog ~lana utvr uje se prema zakonu koji ure uje sedi{ta i podru~ja sudova i javnih tuìla{tava. Predmete u kojima nije okon~an postupak pred Ve}ima za prekr{aje do 31. decembra godine preuze}e Vi{i prekr{ajni sud. Ako posle 1. januara godine Vi{i prekr{ajni sud odlu~uju}i o pravnom sredstvu predmet vrati na ponovni postupak, predmet preuzima prekr{ajni sud u ~iju nadle`nost spada prema zakonu kojim se ure uje sedi{te i podru~ja sudova i javnih tuìla{tava. Preuzimawe sredstava za rad, opreme, arhive i zaposlenih ^lan 82b Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene koju koriste postoje}i op{tinski organi za prekr{aje i ve}a za prekr{aje preuze}e prekr{ajni sudovi i Vi{i prekr{ajni sud u skladu sa zakonom koji ure uje sedi{ta i podru~ja sudova i javnih tuìla{tava. ^lan 15. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije a primewiva}e se od 1. januara godine Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o prekr{ajima Progla{ava se Zakon o prekr{ajima, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 93 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o prekr{ajima DEO PRVI MATERIJALNO-PRAVNE ODREDBE Glava á OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona ^lan 1. Ovim zakonom ure uju se: pojam prekr{aja, uslovi za prekr{ajnu odgovornost, uslovi za propisivawe i primenu prekr{ajnih sankcija, sistem sankcija, prekr{ajni postupak i postupak izvr{ewa odluke. Pojam prekr{aja ^lan 2. Prekr{aj je protivpravna skrivqeno izvr{ena radwa koja je propisom nadle`nog organa odre ena kao prekr{aj. Nema prekr{aja ukoliko je iskqu~ena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna obele`ja prekr{aja. Zakonitost u propisivawu prekr{aja i prekr{ajnih sankcija ^lan 3. Niko ne moè biti ka`wen za prekr{aj, niti se prema wemu mogu primeniti druge prekr- {ajne sankcije, ako to delo pre nego {to je bilo izvr{eno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu, odre eno kao prekr{aj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom

50 50 Broj novembar propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije u~inilac prekr{aja moè biti ka`wen. Propisivawe prekr{aja ^lan 4. Prekr{aji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skup{tine autonomne pokrajine, skup{tine op{tine, skup{tine grada i skup{tine grada Beograda. Organi ovla{}eni za dono{ewe propisa o prekr{ajima mogu propisivati samo kazne i za- {titne mere predvi ene ovim zakonom i u granicama koje odre uje ovaj zakon. Organi ovla{}eni za dono{ewe propisa iz stava 1. ovog ~lana mogu propisivati prekr{ajne kazne i za{titne mere samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadle`nosti utvr ene ustavom i zakonom, pod uslovima odre enim ovim zakonom. Organ koji je ovla{}en da propisuje prekr- {ajne kazne i za{titne mere ne moè ovo pravo preneti na druge organe. Vrste i svrha prekr{ajnih sankcija ^lan 5. Prekr{ajne sankcije su: kazne, opomena, za- {titne mere i vaspitne mere. Svrha propisivawa, izricawa i primene prekr{ajnih sankcija je da gra ani po{tuju pravni sistem i da niko ubudu}e ne u~ini prekr{aj. Vremensko vaèwe propisa ^lan 6. Na u~inioca prekr{aja primewuje se zakon odnosno propis koji je vaìo u vreme izvr{ewa prekr{aja. Ako je posle u~iwenog prekr{aja jednom ili vi{e puta izmewen propis, primewuje se propis koji je najblaì za u~inioca. Prostorno vaèwe propisa ^lan 7. Odredbe o prekr{ajima vaè na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skup{tine autonomne pokrajine, skup{tine op{tine, skup- {tine grada ili skup{tine grada Beograda. Za prekr{aj predvi en propisima Republike Srbije kazni}e se u~inilac ako je prekr{aj u~iwen na teritoriji Republike Srbije ili ako je u~iwen na doma}em brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije. Za prekr{aj u~iwen u inostranstvu kazni}e se u~inilac prekr{aja samo ako je to odre eno zakonom ili uredbom. U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana moè se, pod uslovom uzajamnosti, ustupiti gowewe za prekr- {aj stranoj dràvi u kojoj u~inilac prekr{aja koji je strani dràvqanin ima prebivali{te. Neka`wavawe za prekr{aj ^lan 8. Niko ne moè biti ka`wen u prekr{ajnom postupku dva ili vi{e puta za istu prekr{ajnu radwu. Ne}e se kazniti za prekr{aj lice koje je u krivi~nom postupku ili u postupku za privredni prestup pravosna`no ogla{eno krivim za delo koje ima i obele`ja prekr{aja. Diplomatski imunitet ^lan 9. Prekr{ajni postupak ne}e se voditi niti }e se izricati kazna protiv lica koja uìvaju diplomatski imunitet. Glava áá IZVR[EWE PREKR[AJA Radwa izvr{ewa prekr{aja ^lan 10. Prekr{aj moè biti izvr{en ~iwewem ili ne~iwewem. Prekr{aj je izvr{en ne~iwewem kad je propisom predvi eno kao prekr{aj, propu{tawe da se preduzme odre eno ~iwewe. Vreme izvr{ewa prekr{aja ^lan 11. Prekr{aj je izvr{en u vreme kada je u~inilac radio ili bio duàn da radi, bez obzira kada je posledica nastupila. Mesto izvr{ewa prekr{aja ^lan 12. Prekr{aj je izvr{en kako u mestu gde je u~inilac radio ili bio duàn da radi, tako i u mestu gde je posledica nastupila. Nu`na odbrana ^lan 13. Nema prekr{aja ako je radwa propisana kao prekr{aj u~iwena u nu`noj odbrani. Nu`na je ona odbrana koja je neophodno potrebna da u~inilac od svog dobra ili od dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad. U~inilac koji je prekora~io granice nu`ne odbrane, moè se blaè kazniti. Ako je to prekora~ewe u~iweno pod naro~ito olak{avaju}im okolnostima, u~inilac ne}e odgovarati za prekr{aj. Krajwa nu`da ^lan 14. Nema prekr{aja ako je radwa propisana kao prekr{aj u~iwena u krajwoj nu`di. Krajwa nu`da postoji ako je prekr{aj u~iwen da u~inilac otkloni od svog dobra ili dobra

51 21. novembar Broj drugog istovremenu neskrivqenu opasnost koja se na drugi na~in nije mogla otkloniti, i ako pri tome u~iweno zlo nije ve}e od zla koje je pretilo. U~inilac koji je prekora~io granice krajwe nu`de, moè se blaè kazniti. Ako je to prekora~ewe u~iweno pod osobito olak{avaju}im okolnostima, ne}e odgovarati za prekr{aj. Sila i pretwa ^lan 15. Nema prekr{aja ako je radwa propisana kao prekr{aj u~iwena pod uticajem sile ili pretwe. Poku{aj ^lan 16. Za poku{aj prekr{aja u~inilac }e se kazniti samo ako je to posebno propisano. Glava ááá PREKR[AJNA ODGOVORNOST Subjekti i uslovi odgovornosti ^lan 17. Fizi~ko lice, pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dràvnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekr{aj samo kad je to propisom o prekr{aju predvi eno. Fizi~ko lice je odgovorno za prekr{aj ako je u vreme izvr{ewa prekr{aja bilo ura~unqivo i prekr{aj izvr{ilo sa umi{qajem ili iz nehata. Pod uslovima iz stava 2. ovog ~lana za prekr- {aj odgovara odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dràvnom organu i preduzetnik. Pravno lice je odgovorno za prekr{aj u~iwen skrivqeno preduzetom radwom ili propu{tawem du`nog nadzora od strane organa upravqawa ili odgovornog lica ili skrivqenom radwom drugog lica koje je u vreme izvr{ewa prekr{aja bilo ovla{}eno da postupa u ime pravnog lica. Pravno lice koje se nalazi u ste~aju odgovorno je za prekr{aj u~iwen pre otvarawa ili u toku ste~ajnog postupka, ali mu se ne moè izre}i kazna, nego samo za{titna mera oduzimawa predmeta i oduzimawe imovinske koristi. Republika Srbija, dràvni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave ne mogu biti odgovorni za prekr{aj. Ura~unqivost ^lan 18. Nije ura~unqiv u~inilac prekr{aja koji u vreme izvr{ewa prekr{aja nije mogao shvatiti zna~aj svog ~iwewa ili ne~iwewa, ili nije mogao upravqati svojim postupcima, usled trajne ili privremene du{evne bolesti ili druge teè du{evne poreme}enosti ili zaostalog du{evnog razvoja. Okolnost da je prekr{aj u~iwen pod uticajem alkohola ili drugih omamquju}ih sredstava ne iskqu~uje odgovornost u~inioca. Krivica ^lan 19. Kriv je u~inilac koji je u vreme kada je u~inio prekr{aj postupao sa umi{qajem ili iz nehata. Za prekr{ajnu krivicu dovoqan je nehat u~inioca ako propisom o prekr{aju nije odre eno da }e se kazniti samo ako je prekr{aj u~iwen sa umi{qajem. Prekr{aj je u~iwen iz nehata kad je u~inilac bio svestan da usled wegovog ~iwewa ili ne~iwewa moè nastupiti zabrawena posledica, ali je olako drào da je moè spre~iti ili da ona ne}e nastupiti, ili kad nije bio svestan mogu}nosti nastupawa zabrawene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim li~nim svojstvima bio duàn i mogao biti svestan te mogu}nosti. Prekr{aj je u~iwen sa umi{qajem kad je u~inilac bio svestan svog dela i hteo wegovo izvr- {ewe ili kad je bio svestan da usled wegovog ~iwewa ili ne~iwewa moè nastupiti zabrawena posledica, i pristao je na weno nastupawe. Stvarna zabluda ^lan 20. Nije kriv za prekr{aj u~inilac koji je u vreme izvr{enog prekr{aja bio u stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda postoji kad je u~inilac u vreme izvr{ewa prekr{aja pogre{no smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, wegova radwa bila dozvoqena. Pravna zabluda ^lan 21. Nepoznavawe propisa kojim je prekr{aj predvi en ne iskqu~uje odgovornost, ali u~inilac prekr{aja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radwa zabrawena, moè se blaè kazniti. Saizvr{ila{tvo ^lan 22. Ako vi{e lica u~estvovawem u radwi izvr{ewa prekr{aja zajedni~ki u~ine prekr{aj ili ostvaruju}i zajedni~ku odluku drugom radwom bitno doprinesu izvr{ewu prekr{aja, svako od wih kazni- }e se kaznom propisanom za taj prekr{aj. Podstrekavawe ^lan 23. Ko drugog sa umi{qajem podstrekne da u~ini prekr{aj kazni}e se kao da ga je sam u~inio. Pomagawe ^lan 24. Ko drugom sa umi{qajem pomogne da izvr{i prekr{aj kazni}e se kao da ga je sam u~inio.

52 52 Broj novembar Granice odgovornosti sau~esnika ^lan 25. Podstreka~ i pomaga~ su odgovorni u granicama svog umi{qaja. S obzirom na prirodu prekr{aja, na~in i okolnosti pod kojima je podstrekavawe ili pomagawe izvr{eno i stepen krivice podstreka~a i pomaga~a, podstreka~ i pomaga~ mogu se blaè kazniti ili se postupak protiv wih moè obustaviti. Odgovornost odgovornog lica u pravnom licu ^lan 26. Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni odre eni poslovi koji se odnose na upravqawe, poslovawe ili proces rada, kao i lice koje u dr- àvnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vr{i odre ene du`nosti. Zakonom se moè propisati da za prekr{aj odgovara odgovorno lice u dràvnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave. Nije odgovorno za prekr{aj odgovorno lice koje je postupalo na osnovu nare ewa drugog odgovornog lica ili organa upravqawa i ako je preduzelo sve radwe koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili akta bilo du`no da preduzme da bi spre~ilo izvr{ewe prekr{aja. Odgovornost odgovornog lica ne prestaje zato {to mu je prestao radni odnos u pravnom licu, dràvnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave niti zato {to je nastala nemogu}- nost ka`wavawa pravnog lica usled wegovog prestanka. Strano fizi~ko lice, pravno i odgovorno lice ^lan 27. Strano fizi~ko lice, strano pravno lice i odgovorno lice odgovaraju za prekr{aje jednako kao i doma}e fizi~ko, pravno i odgovorno lice. Strano pravno lice i odgovorno lice kazni}e se za prekr{aj u~iwen na teritoriji Republike Srbije ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavni{tvo u Republici Srbiji. Glava áâ KAZNE Vrste i svrha kazni ^lan 28. Za prekr{aj se mogu propisati kazna zatvora, nov~ana kazna, rad u javnom interesu ili kazneni poeni sa poni{tewem vaèwa voza~ke dozvole. U okviru op{te svrhe prekr{ajnih sankcija (~lan 5. stav 2. ovog zakona), svrha ka`wavawa je da se izrazi dru{tveni prekor u~iniocu zbog izvr{enog prekr{aja i da se uti~e na wega i na sva ostala lica da ubudu}e ne ~ine prekr{aje. Na~in propisivawa kazni ^lan 29. Za jedan prekr{aj se moè alternativno propisati kazna zatvora ili nov~ana kazna, ali se moè izre}i samo jedna od wih. Za prekr{aj u~iwen radi sticawa materijalne koristi zakonom se mogu propisati i kazna zatvora i nov~ana kazna i obe se mogu izre}i zajedno. Za prekr{aj pravnog lica moè se propisati samo nov~ana kazna. Nadle`nost za propisivawe kazni ^lan 30. Kazna zatvora i kazneni poeni sa poni{tewem voza~ke dozvole mogu se propisati samo zakonom. Nov~ana kazna i rad u javnom interesu, mogu se propisati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skup{tine autonomne pokrajine, skup- {tine op{tine, skup{tine grada ili skup{tine grada Beograda. Izricawe kazni ^lan 31. Kazna zatvora se moè izre}i samo kao glavna kazna. Nov~ana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa poni{tewem voza~ke dozvole mogu se izre}i i kao glavna i kao sporedna kazna. Ako su nov~ana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izri~e samo za prekr{aj kojim su bile prouzrokovane teè posledice ili za prekr{aje koji ukazuju na ve}i stepen krivice u~inioca. Kazna zatvora ^lan 32. Kazna zatvora se ne moè propisati u trajawu kra}em od jednog ni duèm od trideset dana. Za teè prekr{aje javnog reda i mira i teè prekr{aje kojima se ugroàva ìvot ili zdravqe qudi, ili usled kojih mogu nastati druge te- è posledice moè se propisati kazna zatvora do {ezdeset dana. Kaznu zatvora moè izre}i samo prekr{ajni sud (u daqem tekstu: sud). Kazna zatvora ne moè se izre}i trudnoj èni, posle navr{ena tri meseca trudno}e, ni majci dok dete ne navr{i jednu godinu ìvota, a ako je dete mrtvo ro eno ili ako je umrlo posle poro aja dok ne pro e {est meseci od dana poro aja. Rad u javnom interesu ^lan 33. Rad u javnom interesu je nepla}eni rad u korist dru{tva kojim se ne vre a qudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit. Rad u javnom interesu se moè izre}i samo uz pristanak u~inioca a ne moè trajati kra}e od

53 21. novembar Broj ~asova niti duè od 120 ~asova, s tim {to se ne moè obavqati duè od dva ~asa dnevno. Prilikom izricawa rada u javnom interesu, sud }e imati u vidu vrstu izvr{enog prekr{aja, uzrast, fizi~ku i radnu sposobnost, psihi~ka svojstva, obrazovawe, sklonosti i druge posebne okolnosti koje se odnose na li~nost u~inioca. Kazneni poeni ^lan 34. Za prekr{aje protiv bezbednosti saobra}aja na putevima zakonom se mogu propisati kazneni poeni u rasponu od 1 do 18. Kazna iz stava 1. ovog ~lana izri~e se pod uslovima predvi enim ovim zakonom ako drugim zakonom nije druga~ije propisano. Uz kaznu iz stava 1. u~iniocu mogu biti izre- ~ene dopunske obaveze u ciqu edukacije voza~a ili pra}ewa wegovog pona{awa u saobra}aju. Vrste dopunskih obaveza i uslovi za wihovo izricawe propisuju se posebnim zakonom. Kazneni poeni se mogu izre}i voza~u koji poseduje vaè}u voza~ku dozvolu izdatu u Republici Srbiji ili voza~u kome je pravosna`nom odlukom zabraweno upravqawe vozilom na motorni pogon. Ako je tokom dve godine voza~ dobio 18 ili vi{e kaznenih poena, sud mu presudom poni{tava voza~ku dozvolu. U slu~aju iz stava 5. ovog ~lana voza~ka dozvola prestaje da vaì sa pravosna`no{}u sudske presude. Posle jedne godine od pravosna`nosti sudske presude kojom mu je poni{tena voza~ka dozvola u~inilac pod zakonom propisanim uslovima mo- è ponovo ste}i voza~ku dozvolu. Nov~ana kazna ^lan 35. Zakonom ili uredbom nov~ana kazna moè se propisati u rasponu: 1. od 500,00 do ,00 dinara za fizi~ko lice ili odgovorno lice; 2. od ,00 do ,00 dinara za pravno lice; 3. od 5.000,00 do ,00 dinara za preduzetnika. Odlukama skup{tine autonomne pokrajine, skup{tine op{tine, skup{tine grada ili skup- {tine grada Beograda, mogu se propisati nov~ane kazne do polovine iznosa propisanog u stavu 1. ovog ~lana. Nov~ana kazna koja se napla}uje na mestu izvr- {ewa prekr{aja moè se za fizi~ko lice i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500,00 do 5.000,00 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000,00 do ,00 dinara. Izuzetno od odredaba st ovog ~lana, zakonom se mogu propisati posebni rasponi kazne za slede}e prekr{aje: u srazmeri sa visinom pri~iwene {tete ili neizvr{ene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekr{aja, ali ne vi{e od dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti za prekr{aje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisawa, carinskog, spoqnotrgovinskog i deviznog poslovawa, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti; u iznosu najvi{e do 10% opredeqenom u odnosu na prihod koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obra~unskoj godini koja je prethodila godini kada je prekr{aj u~iwen za prekr{aje iz oblasti spre~avawa, ograni~avawa ili naru{avawa konkurencije. Rok pla}awa nov~ane kazne ^lan 36. U presudi se odre uje rok pla}awa nov~ane kazne, koji ne moè biti kra}i od petnaest dana niti duì od tri meseca od dana pravosna- `nosti presude. U opravdanim slu~ajevima, sud moè re{ewem dozvoliti da se nov~ana kazna isplati u ratama, pri ~emu isti sud odre uje na~in i rok pla}awa, koji ne moè biti duì od {est meseci. Na re{ewe iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena àlba. Zamena nepla}ene nov~ane kazne ^lan 37. Ako ka`weno fizi~ko lice, u odre enom roku ne plati nov~anu kaznu u celini ili delimi~no u roku, nov~ana kazna ili nepla}eni deo kazne zameni}e se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. U slu~aju iz stava 1. nepla}ena nov~ana kazna zameni}e se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora tako {to se za svakih zapo~etih petstotina dinara odre uje dva dana rada u javnom interesu ili jedan dan zatvora, s tim {to rad u javnom interesu ne moè da traje duè od 60 dana, a kazna zatvora ne moè biti kra}a od jednog, ni duà od trideset dana. Deo nepla}ene nov~ane kazne koji nije mogao biti zamewen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, napla}uje se prinudnim putem. Ako posle odluke suda iz stava 3. ovog ~lana ka`weno fizi~ko lice isplati nov~anu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu ne}e se izvr{iti. Ukoliko je izvr{ewe kazne zapo~eto, pa ka`weno lice isplati ostatak nov~ane kazne, obustavi}e se izdràvawe kazne zatvora i rada u javnom interesu. Ako ka`weno fizi~ko lice isplati deo nov~ane kazne, ostatak kazne }e se srazmerno zameniti radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. Ako je pored nov~ane kazne ka`wenom bila izre~ena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamewuje nov~ana kazna i izre~ena kazna zatvora ne mogu trajati duè od {ezdeset dana. Ako su u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana za vi{e prekr{aja bile izre~ene kazne zatvora preko trideset dana i nov~ana kazna, zatvor kojim se zamewuje nov~ana kazna ne moè, zajedno sa izre~enom kaznom zatvora, pre}i devedeset dana.

54 54 Broj novembar Ako su za prekr{aj propisane i nov~ana kazna i kazna zatvora, kazna zatvora kojom se zamewuje izre~ena nov~ana kazna ne moè pre}i najvi{u meru kazne zatvora propisanu za taj prekr{aj. Nov~ana kazna izre~ena preduzetniku zamewuje se kaznom zatvora, po pravilima po kojima se kaznom zatvora zamewuje nov~ana kazna izre~ena fizi~kom licu. Zamena nov~ane kazne u kaznu zatvora vr{i se na osnovu re{ewa suda protiv kojeg je dozvoqena àlba u roku od 3 dana. Prinudna naplata nov~ane kazne ^lan 38. Profesionalnom vojniku nov~ana kazna ne moè biti zamewena kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Ako ka`weno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu ne plate u odre enom roku izre- ~enu nov~anu kaznu, naplata }e se izvr{iti prinudnim putem. Odmeravawe kazne ^lan 39. Kazna za prekr{aje odmerava se u granicama koje su za taj prekr{aj propisane, a pri tome se uzimaju u obzir sve okolnosti koje uti~u da kazna bude ve}a ili mawa, a naro~ito: teìna i posledice prekr{aja, okolnosti pod kojima je prekr{aj u~iwen, stepen krivice u~inioca, li~ne prilike u~inioca i dràwe u~inioca posle u~iwenog prekr{aja. Ne moè se uzeti u obzir kao oteàvaju}a okolnost ranije izre~ena kazna ili za{titna mera, ako je od dana pravosna`nosti presude do dana dono{ewa nove presude proteklo vi{e od dve godine. Pri odmeravawu visine nov~ane kazne uze}e se u obzir i imovno stawe u~inioca. Ublaàvawe kazne ^lan 40. Ako se prilikom odmeravawa kazne utvrdi da prekr{ajem nisu prouzrokovane teè posledice, a postoje olak{avaju}e okolnosti koje ukazuju da se i blaòm kaznom moè posti}i svrha ka`wavawa, propisana kazna moè se ublaìti na jedan od slede}ih na~ina: 1. izre}i kazna ispod najmawe mere kazne koja je propisana za taj prekr{aj, ali ne ispod najmawe zakonske mere te vrste kazne; 2. umesto propisane kazne zatvora izre}i nov- ~ana kazna ili rad u javnom interesu; 3. umesto propisane kazne zatvora i nov~ane kazne izre}i samo jedna od tih kazni. Naknada {tete kao razlog obustave postupka ^lan 41. Sud moè obustaviti postupak protiv u~inioca prekr{aja za koji je propisana nov~ana kazna, ako je on dobrovoqno posle izvr{ewa prekr{aja a pre pokretawa prekr{ajnog postupka otklonio protivpravno stawe ili nadoknadio {tetu koju je izazvao prekr{ajem. Sticaj prekr{aja ^lan 42. Ako je u~inilac jednom radwom ili sa vi{e radwi u~inio vi{e prekr{aja za koje mu se istovremeno sudi, prethodno }e se utvrditi kazna za svaki od tih prekr{aja, pa }e se za sve te prekr{aje izre}i jedinstvena kazna. Jedinstvena kazna }e se izre}i po slede}im pravilima: 1. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr ena kazna zatvora, izre}i }e se jedinstvena kazna zatvora, koja ne moè biti ve}a od {ezdeset dana; 2. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr ena nov~ana kazna, izre}i }e se jedinstvena nov~ana kazna koja predstavqa zbir utvr enih nov~anih kazni, s tim {to jedinstvena nov~ana kazna ne moè biti ve}a od dvostrukog iznosa najve}e nov~ane kazne predvi ene ovim zakonom; 3. ako je za sve prekr{aje u sticaju utvr ena kazna rada u javnom interesu, izre}i }e se jedinstvena kazna rada u javnom interesu koja ne mo- è trajati duè od 120 ~asova; 4. ako je za prekr{aje u sticaju utvr ena kazna zatvora, a za druge prekr{aje nov~ana kazna, izre}i }e se jedna kazna zatvora i jedna nov~ana kazna po ta~. 1. i 2. ovog stava; 5. ako su za prekr{aje u sticaju utvr eni kazneni poeni, izre}i }e se jedinstvena kazna koja odgovara zbiru svih pojedina~nih kaznenih poena, a koji ne moè biti ve}i od 18 kaznenih poena. Ura~unavawe zadràvawa i pritvora u kaznu ^lan 43. Vreme za koje je u~inilac prekr{aja zadràn pre dono{ewa presude ura~unava se u izre~enu kaznu. Ako je protiv lica osumwi~enog za krivi~no delo bio odre en pritvor, a krivi~ni postupak je pravosna`no okon~an obustavom krivi~nog postupka ili osloba aju}om odnosno odbijaju}om presudom, osim zbog stvarne nenadle`nosti suda, pa se za istu radwu u prekr{ajnom postupku utvrdi krivica u~inioca, vreme provedeno u pritvoru ura~una}e se u izre~enu kaznu za prekr{aj. Pritvor, odnosno zadràvawe koje je trajalo duè od dvanaest, a kra}e od dvadeset~etiri ~asa ra~una se u jedan dan zatvora, odnosno 500,00 dinara nov~ane kazne. Glava â OPOMENA ^lan 44. Umesto nov~ane kazne za prekr{aj moè se izre}i opomena ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umawuju odgovornost u~inioca, tako da se moè o~ekivati da }e se ubudu}e kloniti vr- {ewa prekr{aja i bez izricawa kazne.

55 21. novembar Broj Opomena se moè izre}i i ako se prekr{aj ogleda u neispuwavawu propisane obaveze ili je prekr{ajem nanesena {teta, a u~inilac je posle pokretawa postupka, a pre dono{ewa presude ispunio propisanu obavezu, odnosno otklonio ili nadoknadio nanesenu {tetu. Glava âá ZA[TITNE MERE Svrha i propisivawe ^lan 45. U okviru op{te svrhe prekr{ajnih sankcija (~lan 5. stav 2), svrha primene za{titne mere je da otkloni uslove koji omogu}avaju ili podsti- ~u u~inioca na izvr{ewe novog prekr{aja. Za{titna mera moè se propisati zakonom i uredbom. Vrste za{titnih mera ^lan 46. Za prekr{aje se mogu propisati slede}e za- {titne mere: 1. oduzimawe predmeta, 2. zabrana vr{ewa odre enih delatnosti, 3. zabrana pravnom licu da vr{i odre ene delatnosti, 4. zabrana odgovornom licu da vr{i odre ene poslove, 5. zabrana upravqawa motornim vozilom, 6. obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana, 7. zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja, 8. javno objavqivawe presude, 9. udaqewe stranaca sa teritorije Republike Srbije. Za{titne mere oduzimawa predmeta, obaveznog le~ewa alkoholi~ara i narkomana i udaqewe stranaca sa teritorije Republike Srbije mogu se izre}i pod uslovima propisanim ovim zakonom i kad nisu predvi ene propisom kojim je odre- en prekr{aj. Izricawe za{titnih mera ^lan 47. Kad postoje uslovi za izricawe za{titnih mera predvi eni ovim ili drugim zakonom, u~iniocu prekr{aja moè biti izre~ena jedna ili vi- {e za{titnih mera. Za{titne mere se izri~u uz izre~enu kaznu ili opomenu. Za{titne mere se mogu izre}i i kad prekr{ajna sankcija nije izre~ena ako je takva mogu}- nost propisana. Za{titnu meru izri~e sud. Oduzimawe predmeta ^lan 48. Predmeti koji su upotrebqeni ili su bili nameweni za izvr{ewe prekr{aja ili koji su nastali izvr{ewem prekr{aja mogu se privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina u~inioca prekr{aja, odnosno ako wima raspolaè pravno lice u~inilac prekr{aja. Predmeti iz stava 1. ovog ~lana mogu se oduzeti i kad nisu svojina u~inioca prekr{aja ili wima ne raspolaè pravno lice u~inilac prekr{aja, ako to zahtevaju interesi op{te bezbednosti, ~uvawe ìvota i zdravqa qudi, sigurnost robnog prometa ili razlozi morala, kao i u drugim slu~ajevima predvi enim ovim zakonom. Sud koji je doneo presudu odredi}e u skladu sa posebnim propisima da li }e se oduzeti predmeti uni{titi, prodati ili predati zainteresovanom organu odnosno organizaciji. Ako je u~inilac samovoqno otu io ili uni- {tio predmete ili je na drugi na~in onemogu- }io wihovo oduzimawe, u presudi }e se odrediti da plati nov~ani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Propisom kojim se odre uje prekr{aj moè se predvideti obavezno izricawe za{titne mere oduzimawa predmeta. Predmeti iz st. 1. i 2. ovog ~lana oduze}e se i kad se prekr{ajni postupak ne zavr{i presudom kojom se okrivqeni ogla{ava krivim ako to zahtevaju interesi op{te bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak prekinut iz razloga {to u~inilac prekr{aja nije dostupan sudu, kao i u drugim slu~ajevima odre enim posebnim zakonom. O tome se donosi posebno re- {ewe na koje okrivqeni ima pravo àlbe. Oduzimawem predmeta ne dira se u pravo tre- }ih lica na naknadu {tete od u~inioca. Zabrana vr{ewa odre enih delatnosti ^lan 49. Zabrana vr{ewa odre enih delatnosti sastoji se u privremenoj zabrani preduzetniku ili drugom u~iniocu prekr{aja da vr{i odre enu privrednu ili drugu delatnost za koju se izdaje dozvola nadle`nog organa ili koja se upisuje u odgovaraju}i registar. Ako propisom kojim se odre uje prekr{aj nisu posebno predvi eni uslovi za izricawe za{titne mere iz stava 1. ovog ~lana, mera se moè izre}i ako u~inilac prekr{aja delatnost zloupotrebi za izvr{ewe prekr{aja ili ako se opravdano moè o~ekivati da bi daqe vr{ewe te delatnosti bilo opasno po ìvot ili zdravqe qudi ili druge zakonom za{ti}ene interese. Zabrana vr{ewa odre ene delatnosti moè se izre}i u trajawu od {est meseci do tri godine, ra~unaju}i od pravosna`nosti presude. Vreme provedeno na izdràvawu kazne zatvora ne ura~unava se u trajawe izre~ene mere. Zabrana pravnom licu da vr{i odre ene delatnosti ^lan 50. Zabrana pravnom licu da vr{i odre ene delatnosti sastoji se u zabrani proizvodwe odre- enih proizvoda ili vr{ewa odre enih poslova u oblasti prometa robe, finansija i usluga, ili u zabrani vr{ewa drugih odre enih poslova.

56 56 Broj novembar Ako propisom kojim se odre uje prekr{aj nisu posebno predvi eni uslovi za izricawe za- {titne mere, mera se moè izre}i ako bi daqe vr{ewe odre ene delatnosti bilo opasno po ìvot ili zdravqe qudi, {tetno za privredno ili finansijsko poslovawe drugih pravnih lica ili za privredu u celini. Zabrana pravnom licu da vr{i odre enu delatnost moè se izre}i u trajawu od {est meseci do tri godine, ra~unaju}i od pravosna`nosti presude. Zabrana odgovornom licu da vr{i odre ene poslove ^lan 51. Zabrana odgovornom licu da vr{i odre ene poslove sastoji se u zabrani u~iniocu prekr{aja da vr{i poslove koje je vr{io u vreme izvr{ewa prekr{aja ili rukovode}u du`nost u privrednom ili finansijskom poslovawu, ili odre enu vrstu poslova, ili sve ili neke du`nosti vezane za raspolagawe, kori{}ewe, upravqawe ili rukovawe poverenom imovinom. Ako propisom kojim se odre uje prekr{aj nije druga~ije odre eno, zabrana odgovornom licu da vr{i odre ene poslove izri~e se kad odgovorno lice zloupotrebi du`nost radi izvr{ewa prekr{aja. Zabrana odgovornom licu da vr{i odre ene poslove moè se izre}i u trajawu od tri meseca do jedne godine, ra~unaju}i od pravosna`nosti presude. Vreme provedeno na izdràvawu kazne zatvora ne ura~unava se u trajawe izre~ene mere. Zabrana upravqawa motornim vozilom ^lan 52. Zabrana upravqawa motornim vozilom sastoji se u tome da se u~iniocu zabrani upravqawe motornim vozilom. Ako propisom kojim se odre uje prekr{aj nisu posebno predvi eni uslovi za izricawe za- {titne mere, mera se moè izre}i u~iniocu prekr{aja koji je u~inio prekr{aj protiv bezbednosti saobra}aja ili kad postoji opasnost da }e ponovo u~initi prekr{aj, odnosno ~ije ranije kr{ewe tih propisa pokazuje da je opasno da upravqa motornim vozilom. Pri odlu~ivawu da li }e se izre}i ta mera uze}e se u obzir i to da li je u~inilac voza~ motornog vozila po zanimawu. Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana moè se izre}i u trajawu od trideset dana do jedne godine. Trajawe izre~ene mere ra~una se od dana pravosna`nosti presude. Organ unutra{wih poslova oduze}e voza~ku dozvolu, a ako u~inilac nema izdatu dozvolu, organ unutra{wih poslova ne}e mu izdati novu dozvolu, odnosno dozvoliti polagawe voza~kog ispita dok izre~ena mera traje. Vreme provedeno na izdràvawu kazne zatvora ne ura~unava se u trajawe mere. Obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana ^lan 53. Obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana moè se izre}i licu koje je u~inilo prekr{aj usled zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih droga i kod koga postoji opasnost da }e usled ove zavisnosti i daqe da ~ini prekr{aje. Pre izricawa mere iz stava 1. ovog ~lana, sud }e pribaviti mi{qewe ve{taka odnosno nadle- `ne zdravstvene organizacije. Pri izricawu mere iz stava 1. ovog ~lana u~iniocu prekr{aja naloì}e se obavezno le~ewe u odgovaraju}oj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Ako u~inilac prekr{aja bez opravdanih razloga odbije le~ewe, mera }e se izvr{iti prinudnim putem. Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana najduè moè trajati do godine dana, a izvr{ewe izre- ~ene mere obustavi}e se i pre isteka vremena odre enog u presudi ako zdravstvena organizacija ustanovi da je le~ewe zavr{eno. Zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja ^lan 54. Zabrana pristupa o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja izri~e se radi spre- ~avawa u~inioca da ponovi prekr{aj ili da nastavi da ugroàva o{te}enog. Mera iz stava 1. ovog ~lana izri~e se na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka ili na usmeni zahtev o{te}enog, istaknut pri saslu{awu u prekr{ajnom postupku. Odluka suda kojom je izre~ena zabrana pristupa mora da sadrì: vremenski period u kom se izvr{ava, podatke o licima kojima u~inilac ne sme pristupati, nazna~ewe objekata kojima ne sme pristupiti i u koje vreme, mesta ili lokacija u okviru kojih se u~iniocu zabrawuje pristup. Izre~ena mera zabrane pristupa o{te}enom ukqu~uje i meru zabrane pristupa zajedni~kom stanu ili doma}instvu u periodu za koji vaì zabrana. Za{titna mera zabrane pristupa moè se izre}i u trajawu do godine dana, ra~unaju}i od pravosna`nosti presude. O odluci suda kojom se izri~e zabrana pristupa obave{tava se o{te}eni, organ unutra{wih poslova nadleàn za izvr{ewe mere i Centar za socijalni rad, ukoliko se mera odnosi na zabranu u~iniocu pristupa deci ili bra~nom drugu. Kr{ewe zabrane pristupa o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja ^lan 55. Ka`weni kome je pravosna`nom presudom izre~ena mera zabrane pristupa a koji pristupi o{te}enom, objektima ili mestu izvr{ewa prekr{aja tokom trajawa mere ili ostvari kontakt

57 21. novembar Broj sa o{te}enim na nedozvoqeni na~in ili u nedozvoqeno vreme, kazni}e se nov~anom kaznom do ,00 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Kaznom iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i o{te}eni na ~iji je predlog mera doneta, koji svojim radwama navede ka`wenog da prekr{i zabranu pristupa. Javno objavqivawe presude ^lan 56. Za{titnu meru objavqivawa presude sud }e izre}i ako smatra da bi bilo korisno da se javnost upozna sa presudom, a naro~ito ako bi objavqivawe presude doprinelo da se otkloni opasnost po ìvot ili zdravqe qudi ili da se za{titi sigurnost prometa roba i usluga ili privreda. Prema zna~aju prekr{aja sud odlu~uje da li }e se presuda objaviti preko {tampe, radija ili televizije ili preko vi{e navedenih sredstava informisawa, kao i da li }e se obrazloèwe presude objaviti u celini ili u izvodu, vode}i pri tom ra~una da na~in objavqivawa omogu}i obave{tenost svih u ~ijem interesu presudu treba objaviti. Presuda se moè objaviti u roku od najduè 30 dana od dana pravosna`nosti presude. Propisom kojim se odre uje prekr{aj moè se predvideti obavezno izricawe za{titne mere javnog objavqivawa presude. Tro{kovi javnog objavqivawa presude padaju na teret ka`wenog. Udaqewe stranaca sa teritorije Republike Srbije ^lan 57. Udaqewe stranaca sa teritorije Republike Srbije moè se izre}i strancu koji je u~inio prekr{aj zbog koga je nepoèqan wegov daqi boravak u zemqi. Za{titna mera iz stava 1. ovog ~lana moè se izre}i u trajawu od {est meseci do tri godine. Trajawe izre~ene mere te~e od dana pravosna- `nosti presude, s tim {to se vreme provedeno na izdràvawu kazne zatvora ne ura~unava u trajawe mere. Posebnim zakonom mogu biti propisani uslovi pod kojima se moè na odre eno vreme odlo- ìti izvr{ewe za{titne mere iz stava 1. ovog ~lana. Sticaj za{titnih mera ^lan 58. Ako je jednom presudom za vi{e prekr{aja utvr eno vi{e za{titnih mera iste vrste, za koje je propisano da }e se izre}i u odre enom trajawu, izre}i }e se jedinstvena za{titna mera koja je jednaka zbiru trajawa pojedina~no utvr- enih za{titnih mera, s tim da ona ne moè pre}i najvi{u zakonsku granicu trajawa te vrste za{titne mere. Glava âáá ODUZIMAWE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVQENE PREKR[AJEM Osnov oduzimawa imovinske koristi ^lan 59. Niko ne moè zadràti imovinsku korist koja je pribavqena prekr{ajem. Korist iz stava 1. ovog ~lana se oduzima presudom kojom su utvr eni prekr{aj i odgovornost za wega, pod uslovima koji su predvi eni ovim zakonom. Na~in oduzimawa imovinske koristi ^lan 60. Od u~inioca prekr{aja }e se oduzeti novac, hartije od vrednosti, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koja je pribavqena izvr{ewem prekr{aja. Ako takvo oduzimawe nije mogu}e, u~inilac }e se obavezati da plati nov~ani iznos koji odgovara pribavqenoj imovinskoj koristi. Ako okrivqeni u odre enom roku ne plati nov~ani iznos iz stava 1. ovog ~lana, naplata }e se izvr{iti prinudnim putem. Imovinska korist pribavqena izvr{ewem prekr{aja moè se oduzeti od lica na koje je prenesena bez naknade, ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti. Oduzimawe imovinske koristi od drugog ^lan 61. Ako je prekr{ajem pribavqena imovinska korist za drugo fizi~ko lice ili za pravno lice, ta }e se korist oduzeti. Za{tita o{te}enog ^lan 62. Ako je o{te}enom u prekr{ajnom postuku dosu en imovinsko-pravni zahtev, oduzimawe imovinske koristi izre}i }e se samo ukoliko ta korist prelazi dosu eni imovinsko-pravni zahtev o{te}enog. Glava âááá ODREDBE O MALOLETNICIMA Prekr{ajna odgovornost maloletnika ^lan 63. Protiv maloletnika koji u vreme kada je u~inio prekr{aj nije navr{io ~etrnaest godina (dete) ne moè se voditi prekr{ajni postupak. Na maloletnike koji su u~inili prekr{aj, starosti od navr{enih ~etrnaest do navr{enih osamnaest godina, primewuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe ovog zakona samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama.

58 58 Broj novembar Odgovornost roditeqa, usvojiteqa ili starateqa deteta i maloletnika ^lan 64. Kada je dete u~inilo prekr{aj zbog propu{tawa du`nog nadzora roditeqa, usvojiteqa, odnosno starateqa, a ova lica su bila u mogu}nosti da takav nadzor vr{e, roditeqi, usvojiteq, odnosno starateq deteta kazni}e se za prekr{aj kao da su ga sami u~inili. Zakonom se moè propisati da }e se za prekr- {aj kazniti i roditeqi, usvojiteq, odnosno starateq maloletnika starog od ~etrnaest do osamnaest godina koji je u~inio prekr{aj, ako je u~iweni prekr{aj posledica propu{tawa du- `nog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogu}nosti da takav nadzor vr{e. Prekr{ajne sankcije prema maloletnicima ^lan 65. Maloletniku koji je u vreme izvr{ewa prekr- {aja navr{io ~etrnaest, a nije navr{io {esnaest godina (mla i maloletnik) mogu se izre}i samo vaspitne mere. Maloletniku koji je u vreme izvr{ewa prekr- {aja navr{io {esnaest godina, a nije navr{io osamnaest godina (stariji maloletnik) moè se izre}i vaspitna mera ili kazna. Za{titna mera se moè izre}i maloletniku uz vaspitnu meru, ako je zbog prirode prekr{aja to neophodno. Samo sud moè maloletniku izre}i vaspitnu meru, nov~anu kaznu, kaznu zatvora i za{titnu meru. Vrste vaspitnih mera ^lan 66. Maloletnicima se mogu se izre}i slede}e vaspitne mere: 1. mere upozorewa i usmeravawa: ukor i posebne obaveze i 2. mere poja~anog nadzora. Mere upozorewa i usmeravawa se izri~u kad je takvim merama potrebno uticati na li~nost maloletnika i wegovo pona{awe i kada su one dovoqne da se postigne svrha ovih mera. Mere poja~anog nadzora izri~u se kad za vaspitavawe i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije vaspitne mere uz odgovaraju}i stru~ni nadzor i pomo}. Ukor ^lan 67. Ukor se izri~e maloletniku prema kojem nije potrebno preduzeti trajnije vaspitne mere, a naro~ito kad se iz wegovog odnosa prema u~iwenom prekr{aju i wegove spremnosti da ubudu}e ne ~ini prekr{aje moè zakqu~iti da }e izre~enom vaspitnom merom biti postignuta svrha ove mere. Pri izricawu ukora, maloletniku }e se ukazati na dru{tvenu neprihvatqivost wegovog postupka i ukoliko ponovo u~ini prekr{aj, mogu}- nost izricawa i druge vaspitne mere. Posebne obaveze ^lan 68. Ukoliko sud oceni da je odgovaraju}im zahtevima i zabranama, potrebno uticati na maloletnika i wegovo pona{awe, moè maloletniku odrediti jednu ili vi{e posebnih obaveza i to: 1. da se izvini o{te}enom; 2. da u okviru svojih mogu}nosti, popravi ili nadoknadi {tetu koju je prouzrokovao; 3. da ne pose}uje odre ena mesta i izbegava dru{tvo odre enih lica koja na wega negativno uti~u; 4. da se podvrgne odvikavawu i le~ewu od zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava i sredstava zavisnosti; 5. da se radi u~ewa ili provere znawa saobra- }ajnih propisa uputi u nadle`nu ustanovu za osposobqavawe voza~a; 6. da se, bez naknade, ukqu~i u rad humanitarnih organizacija ili u poslove ekolo{kog, socijalnog ili lokalnog zna~aja; 7. da se ukqu~i u rad sportskih i drugih sekcija u {koli uz pedago{ki nadzor nastavnika. Obaveze iz stava 1. ta~. 1. do 7. ovog ~lana, ne mogu trajati duè od {est meseci i ne smeju ometati maloletnikovo {kolovawe ili zaposlewe. U okviru obaveze iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana sud }e odrediti visinu, oblike i na~in popravqawa {tete, pri ~emu li~ni rad maloletnika moè trajati najvi{e do 20 ~asova u periodu od mesec dana i mora biti tako raspore en da ne smeta redovnom {kolovawu ili zaposlewu maloletnika. Sud }e prilikom izricawa posebnih obaveza upozoriti maloletnika da se zbog neispuwewa odre enih obaveza, one mogu zameniti drugom obavezom ili vaspitnom merom. Izvr{ewe posebnih obaveza sprovodi se uz nadzor Centra za socijalni rad koji o izvr{avawu obaveza obave{tava sud. Mere poja~anog nadzora ^lan 69. Vaspitne mere poja~anog nadzora izri~u se ako je potrebno da se prema maloletniku izvr- {i trajnija mera vaspitawa. Meru poja~anog nadzora od strane roditeqa, usvojiteqa ili starateqa, sud }e izre}i ako su roditeqi, usvojiteq ili starateq propustili da vr{e potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogu}nosti su da ovakav nadzor vr{e i to se od wih s osnovom moè o~ekivati. Ako roditeqi, usvojiteq ili starateq ne mogu vr{iti poja~ani nadzor nad maloletnikom, maloletniku }e se izre}i poja~an nadzor organa starateqstva. Mere poja~anog nadzora iz st. 2. i 3. ovog ~lana mogu trajati najduè jednu godinu.

59 21. novembar Broj Uslovi za izricawe vaspitnih mera ^lan 70. Pri izricawu vaspitnih mera uzimaju se u obzir starost maloletnika, stepen wegovog du{evnog razvoja, psihi~ke karakteristike i motivi zbog kojih je u~inio prekr{aj, dosada{we vaspitawe, okolina i uslovi pod kojima je ìveo, teìna prekr{aja, da li mu je ve} pre toga bila izre~ena vaspitna mera, kao i sve ostale okolnosti koje uti~u na izbor vaspitne mere kojom }e se najboqe posti}i svrha vaspitawa. Radi utvr ivawa okolnosti iz stava 1. ovog ~lana, sud mora saslu{ati roditeqe i usvojiteqa maloletnika, wegovog starateqa i druga lica koja mogu pruìti potrebne podatke. Obustava izvr{ewa i izmena odluke o vaspitnoj meri ^lan 71. Kad se posle dono{ewa odluke kojom je izre- ~ena vaspitna mera pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme dono{ewa odluke ili se za wih nije znalo, a one bi bile od uticaja na dono{ewe odluke, izvr{ewe izre~ene mere moè se obustaviti ili se izre~ena mera moè zameniti drugom vaspitnom merom. Ponovno odlu~ivawe o vaspitnim merama ^lan 72. Ako je od pravosna`nosti odluke kojom je izre~ena neka od vaspitnih mera ili posebnih obaveza, proteklo vi{e od {est meseci, a izvr- {ewe nije zapo~eto, sud }e ponovo odlu~iti o potrebi da se izvr{i izre~ena mera ili posebna obaveza. Pri tome moè odlu~iti da se ranije izre~ena mera ili posebna obaveza, izvr{i, ne izvr{i ili da se zameni nekom drugom vaspitnom merom ili posebnom obavezom. Sud je duàn da vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je izre~ena vaspitna mera. Ka`wavawe starijih maloletnika ^lan 73. Starijem maloletniku moè se izre}i kazna samo ako je u vreme kada je u~inio prekr{aj, prema svojoj du{evnoj razvijenosti mogao shvatiti zna~aj svoje radwe i upravqati svojim postupcima i ako zbog teìh posledica prekr{aja ili ve}eg stepena prekr{ajne odgovornosti ne bi bilo opravdano primeniti vaspitnu meru. Kazna zatvora starijem maloletniku moè se izre}i izuzetno, pri ~emu se mora imati u vidu priroda prekr{aja, li~ne osobine i pona{awe maloletnika. Kazna zatvora koja se izrekne starijem maloletniku ne moè biti duà od petnaest dana, niti se nov~ana kazna moè zameniti zatvorom u trajawu duèm od petnaest dana. Izricawe vaspitne mere ili kazne za prekr{aje u sticaju ^lan 74. Ako je maloletnik u~inio vi{e prekr{aja u sticaju, sud }e pri izboru vaspitnih mera jedinstveno ceniti sve prekr{aje i izre}i samo jednu meru. Ako sud za neki od prekr{aja utvrdi kaznu, a za druge prekr{aje vaspitne mere, izre}i }e samo kaznu. Tako }e postupiti i ako se posle izre~ene vaspitne mere odnosno kazne utvrdi da je maloletnik pre ili posle wenog izricawa u~inio prekr{aj. Dejstvo punoletnosti ^lan 75. Ako je maloletnik postao punoletan pre dono{ewa odluke sud ne}e izre}i vaspitnu meru. Ako je maloletnik postao punoletan posle dono{ewa odluke kojim je bila izre~ena vaspitna mera, sud }e re{ewem obustaviti izvr{ewe te mere. Glava áh ZASTARELOST Zastarelost pokretawa i vo ewa prekr{ajnog postupka ^lan 76. Prekr{ajni postupak ne moè se pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekr{aj u~iwen. Zastarevawe prekr{ajnog gowewa ne te~e za vreme za koje se gowewe ne moè preduzeti po zakonu. Zastarevawe se prekida svakom procesnom radwom nadle`nog organa koja se preduzima radi gowewa u~inioca prekr{aja. Posle svakog prekida zastarevawe po~iwe ponovo da te~e. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, za prekr{aje iz oblasti carinskog, spoqnotrgovinskog, deviznog poslovawa, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdu{nog saobra}aja moè se posebnim zakonom propisati duì rok zastarelosti gowewa. Rok iz stava 5. ovog ~lana ne moè biti duì od pet godina. Prekr{ajno gowewe zastareva u svakom slu~aju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traì za zastarelost gowewa. Zastarelost izvr{ewa kazne i za{titne mere ^lan 77. Izre~ena kazna i za{titna mera ne mogu se izvr{iti ako je od dana pravosna`nosti presude protekla jedna godina. Zastarevawe izvr{ewa kazne i za{titne mere po~iwe od dana pravosna`nosti presude kojom je izre~ena kazna odnosno za{titna mera.

60 60 Broj novembar Zastarevawe izvr{ewa kazne i za{titne mere ne te~e za vreme za koje se izvr{ewe ne moè preduzeti po zakonu. Zastarevawe se prekida svakom procesnom radwom nadle`nog organa koja se preduzima radi izvr{ewa kazne, odnosno za{titne mere. Posle svakog prekida zastarevawe po~iwe ponovo da te~e. Izvr{ewe kazne odnosno za{titne mere zastareva u svakom slu~aju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traì za izvr{ewe kazne, odnosno za{titne mere. DEO DRUGI PREKR[AJNI POSTUPAK Glava H OSNOVNA NAÊLA POSTUPKA Na~elo zakonitosti ^lan 78. Ovaj zakon utvr uje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude ka`wen, a da se odgovornom u~iniocu prekr{aja izrekne prekr{ajna sankcija pod uslovima koje predvi a ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. Zakonitost u izricawu prekr{ajnih sankcija ^lan 79. U~iniocu prekr{aja kaznu ili drugu sankciju moè izre}i samo nadle`ni sud i organ dr- àvne uprave (u daqem tekstu: organ uprave) koji vodi prekr{ajni postupak po ovom zakonu. Optu`no na~elo ^lan 80. Prekr{ajni postupak pokre}e se i vodi na osnovu zahteva ovla{}enog organa ili o{te}enog. Utvr ivawe istine ^lan 81. Sud je duàn da istinito i potpuno utvrdi ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe zakonite odluke i da sa jednakom pa`wom ispita i utvrdi kako ~iwenice koje terete okrivqenog tako i one koje mu idu u korist. Pomo} neukoj stranci ^lan 82. Sud je duàn da se stara da neznawe ili neukost stranaka ne bude na {tetu wihovih prava. Ekonomi~nost prekr{ajnog postupka ^lan 83. Sud je duàn da postupak sprovede bez odugovla~ewa, ali tako da to ne bude na {tetu dono- {ewa pravilne i zakonite odluke. Slobodna ocena dokaza ^lan 84. Sud ocewuje dokaze po svom slobodnom uverewu. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane, sud odlu~uje na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Pravo na odbranu ^lan 85. Pre dono{ewa odluke, okrivqenom se mora dati mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve ~iwenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slu~ajevima predvi enim zakonom. U prekr{ajnom postupku okrivqeni mora ve} na prvom ispitivawu biti obave{ten o prekr- {aju za koji se tereti i o osnovama optu`be, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona ne sprovodi bez ispitivawa okrivqenog. Ako uredno pozvani okrivqeni ne do e i ne opravda izostanak ili u odre enom roku ne da pismenu odbranu, a wegovo ispitivawe nije nu- `no za utvr ivawe ~iwenica koje su od va`nosti za dono{ewe zakonite odluke, presuda se moè doneti i bez ispitivawa okrivqenog. Okrivqeni ima pravo da se brani sam ili uz stru~nu pomo} branioca koga sam izabere. Sud je duàn da prilikom prvog ispitivawa okrivqenog pou~i o pravu na branioca. Upotreba jezika u prekr{ajnom postupku ^lan 86. Prekr{ajni postupak se vodi u skladu sa odredbama zakona kojim se ure uje slu`bena upotreba jezika i pisama. Okrivqeni, svedoci i druga lica koja u~estvuju u prekr{ajnom postupku imaju pravo da pri izvo ewu pojedinih radwi u postupku ili na usmenom pretresu upotrebqavaju svoj jezik. Ako se radwa u prekr{ajnom postupku odnosno usmeni pretres ne vodi na jeziku tog lica, obezbedi}e se usmeno prevo ewe onoga {to to lice ili drugi iznosi, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala. O pravu na prevo ewe pou~i}e se lice iz stava 2. ovoga ~lana, koje se moè odre}i tog prava ako zna jezik na kome se vodi prekr{ajni postupak. U zapisniku }e se zabeleìti da je data pouka i izjava u~esnika. Prevo ewe obavqa tuma~ koga odredi sud koji vodi prekr{ajni postupak. Dvostepenost prekr{ajnog postupka ^lan 87. Protiv odluka nadle`nih organa donetih u prvom stepenu moè se izjaviti àlba ako ovim zakonom nije druga~ije odre eno. Presuda odnosno re{ewe doneto u prekr{ajnom postupku postaju pravosna`ni danom dono- {ewa presude Vi{eg prekr{ajnog suda.

61 21. novembar Broj Zabrana preina~ewa na gore ^lan 88. Ako je àlba izjavqena samo u korist okrivqenog, presuda se u delu koji se odnosi na izre~enu sankciju ne moè izmeniti na wegovu {tetu, niti se u ponovqenom postupku moè doneti nepovoqnija presuda za okrivqenog. Naknada {tete neopravdano zadrànom ili ka`wenom licu ^lan 89. Lice koje je neopravdano ka`weno za prekr- {aj ili je bez osnova zadràno ima pravo na naknadu {tete koja mu je time pri~iwena, kao i druga prava utvr ena zakonom. Po zahtevu lica iz stava 1. ovog ~lana, ministarstvo nadle`no za poslove pravosu a, sprovodi postupak radi postizawa sporazuma o postojawu, vrsti i visini naknade. Pravna pomo} ^lan 90. Sudovi i organi uprave koji vode prekr{ajni postupak, du`ni su jedni drugima i drugim sudovima pruàti pravnu pomo} u poslovima iz svoje nadle`nosti. Organi unutra{wih poslova i drugi organi uprave du`ni su sudovima i drugim organima uprave koji vode prekr{ajni postupak, pruàti pravnu pomo} i izvr{avati wihove naloge u poslovima iz svoje nadle`nosti. Sudovi su du`ni da pruàju pravnu pomo} dr- àvnim i drugim organima dostavqawem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekr{ajnog postupka. Glava Há ORGANI NADLE@NI ZA VO\EWE POSTUPKA Nadle`nost sudova ^lan 91. Prekr{ajni postupak u prvom stepenu vode prekr{ajni sudovi, ukoliko za vo ewe prekr- {ajnog postupka nisu nadle`ni organi uprave. Prekr{ajni postupak u drugom stepenu vodi Vi{i prekr{ajni sud. Vi{i prekr{ajni sud odlu~uje o àlbama na odluke suda, o àlbama na odluke koje u prekr- {ajnom postupku donesu organi uprave, o sukobu i preno{ewu mesne nadle`nosti sudova i vr{i druge poslove odre ene zakonom. Vi{i prekr{ajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavqa od sudova podatke i izve{taje potrebne za pra}ewe prekr{ajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, pra}ewe i prou~avawe dru{tvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitawima od interesa za ostvarivawe wihove funkcije. ^lan 92. Javnost rada suda obezbe uje se pre svega: javnim odràvawem pretresa, objavqivawem odluka, davawem obave{tewa zainteresovanim licima o toku prekr{ajnog postupka, upoznavawem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisawa. Radi o~uvawa tajne, za{tite morala, interesa maloletnika ili za{tite drugih posebnih interesa dru{tvene zajednice, moè se iskqu~iti javnost rada u svim ili samo u pojedinim fazama prekr{ajnog postupka. Sastav suda ^lan 93. Sudija prekr{ajnog suda sudi i odlu~uje kao sudija pojedinac. Vi{i prekr{ajni sud sudi i odlu~uje u ve}u sastavqenom od troje sudija. Op{ta mesna nadle`nost ^lan 94. Za vo ewe prekr{ajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadleàn sud na ~ijem podru~ju je prekr{aj u~iwen ili poku{an. Sud koji je mesno nadleàn za vo ewe prekr- {ajnog postupka protiv pravnog lica nadleàn je i za vo ewe prekr{ajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu. Ako je prekr{aj u~iwen na doma}em brodu ili doma}em vazduhoplovu, za vo ewe prekr{ajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadleàn sud na ~ijem se podru~ju nalazi doma}a luka ili vazduhoplovno pristani{te u kome se zavr{ava putovawe u~inioca prekr{aja, a ako je u~inilac prekr{aja ~lan posade, nadleàn je sud na ~ijem se podru~ju nalazi mati~na luka broda odnosno mati~no pristani{te vazduhoplova. Ako je prekr{aj izvr{en ili poku{an na podru~ju vi{e prekr{ajnih sudova, nadleàn je onaj sud koji je prvi zapo~eo postupak, a ako postupak jo{ nije zapo~et, sud kome je pre podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Supsidijarna mesna nadle`nost ^lan 95. Ako nije poznato mesto izvr{ewa prekr{aja, mesno je nadleàn sud na ~ijem podru~ju okrivqeni ima prebivali{te ili boravi{te, odnosno sedi{te okrivqenog pravnog lica ukoliko se va`nost propisa kojim je prekr{aj odre en prostire i na podru~ju na kome se nalazi wegovo prebivali{te ili boravi{te, odnosno sedi- {te okrivqenog pravnog lica. Ako nisu poznati ni mesto izvr{ewa prekr{aja ni prebivali{te ili boravi{te okrivqenog, nadleàn je sud na ~ijem se podru~ju okrivqeni prona e odnosno uhvati ili se sam prijavi. Kumulacija mesne nadle`nosti ^lan 96. Ako je isto lice okrivqeno za vi{e prekr{aja pa su za vo ewe prekr{ajnog postupka nadle- `na dva ili vi{e sudova, nadleàn je onaj sud

62 62 Broj novembar koji je po zahtevu ovla{}enog organa prvi zapo- ~eo postupak, a ako postupak jo{ nije zapo~et nadleàn je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Spajawe i razdvajawe prekr{ajnog postupka ^lan 97. Sud koji je nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka protiv u~inioca prekr{aja nadleàn je i za vo ewe postupka protiv sau~esnika. Za saizvr{ioca nadleàn je, po pravilu sud, koji je kao nadleàn za jednog od wih, prvi zapo~eo postupak. Protiv u~inioca prekr{aja i sau~esnika sprove{}e se, po pravilu, jedinstven prekr{ajni postupak i doneti jedna presuda, a ako je to celishodno, postupak protiv pojedinih sau~esnika moè se razdvojiti. U tom slu~aju }e se doneti posebna presuda. Postupak protiv pravnog lica i odgovornog lica ^lan 98. Protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi se jedinstven prekr{ajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak samo protiv jednog od wih. Ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne moè pokrenuti postupak, postupak }e se pokrenuti i sprovesti samo protiv pravnog lica. Ako je pravno lice prestalo da postoji ili postoje druge pravne smetwe za vo ewe postupka, postupak }e se pokrenuti i sprovesti samo protiv odgovornog lica u pravnom licu. Preno{ewe mesne nadle`nosti ^lan 99. Kad je nadle`ni sud iz pravnih ili stvarnih razloga spre~en da postupa u odre enom predmetu, duàn je da o tome izvesti Vi{i prekr{ajni sud koji }e odrediti drugi stvarno nadleàn sud. Protiv re{ewa iz stava 1. ovog ~lana nije dozvoqena àlba. Postupawe u slu~aju nenadle`nosti ^lan 100. Sud je duàn da po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu i mesnu nadle`nost i ~im primeti da nije nadleàn, re{ewem se ogla{ava nenadle`nim i bez odlagawa dostavqa predmet nadle`nom sudu ili drugom nadle`nom organu. Ako sud kome je predmet dostavqen kao nadle- `nom smatra da je nadleàn sud koji mu je predmet dostavio, pokrenu}e postupak za re{avawe sukoba nadle`nosti. Re{avawe sukoba nadle`nosti ^lan 101. O sukobu nadle`nosti izme u sudova re{ava Vi{i prekr{ajni sud. Dok se ne re{i sukob nadle`nosti izme u sudova, svaki od wih duàn je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. Protiv re{ewa kojim je odlu~eno o sukobu nadle`nosti nije dozvoqena àlba. Sukob nadle`nosti izme u sudova i drugih organa nadle`nih za vo ewe prekr{ajnog postupka re{ava Ustavni sud Srbije. Sukob nadle`nosti izme u organa uprave koji vode prekr{ajni postupak, re{ava se po op- {tim pravilima za sukob nadle`nosti organa uprave. Glava Háá IZUZE]E Osnovi za izuze}e ^lan 102. Sudija koji u~estvuje u prekr{ajnom postupku izuze}e se: 1. ako je o{te}en prekr{ajem; 2. ako mu je okrivqeni, branilac okrivqenog, predstavnik okrivqenog pravnog lica, podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, o{te}eni ili wegov zakonski zastupnik odnosno punomo}nik, bra~ni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena srodstva, u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena, a po tazbinskom srodstvu do drugog stepena; 3. ako je sa okrivqenim, predstavnikom okrivqenog pravnog lica, braniocem okrivqenog, slu`benim licem koje je u ime ovla{}enog organa podnelo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka ili o{te}enim u odnosu starateqa, staranika, usvojiteqa, usvojenika, hraniteqa ili hrawenika; 4. ako je u istom predmetu kao slu`beno lice u ime ovla{}enog organa podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka ili je u~estvovao kao predstavnik okrivqenog pravnog lica, branilac okrivqenog, zakonski zastupnik ili punomo}nik o{te}enog, ili je saslu{an kao svedok ili kao ve{tak; 5. ako je u istom predmetu u~estvovao u dono- {ewu prvostepene presude; 6. ako postoje okolnosti koje izazivaju sumwu u wegovu nepristrasnost. Du`nost sudije kad postoje razlozi za izuze}e ^lan 103. Sudija koji u~estvuje u prekr{ajnom postupku, ~im sazna da postoji koji od razloga za izuze}e iz ~lana 102. stava 1. ta~ ovog zakona, du- àn je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji }e odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuze}u predsednika suda, on }e odrediti sebi zamenika izme u sudija tog suda. Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga ne moè da sebi odredi zamenika iz istog suda za-

63 21. novembar Broj traì}e od predsednika Vi{eg prekr{ajnog suda da delegira drugog sudiju. Ako sudija smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju wegovo izuze}e (~lan 102. stav 1. ta~ka 6. ovog zakona), obavesti}e o tome predsednika prekr{ajnog suda, a ako se radi o slu~aju iz stava 2. ovog ~lana, predsednika Vi{eg prekr- {ajnog suda. Podno{ewe zahteva za izuze}e ^lan 104. Izuze}e sudije zbog postojawa nekog od razloga za izuze}e iz ~lana 102. ovog zakona mogu tra- ìti okrivqeni i ovla{}eni podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka (u daqem tekstu: stranke). Zahtev za izuze}e sudije, stranke mogu podneti do dono{ewa presude, odnosno re{ewa. Zahtev za izuze}e predsednika i sudija Vi{eg prekr{ajnog suda stranka moè podneti u àlbi na prvostepenu presudu. Stranka moè traìti izuze}e samo poimeni~no odre enog sudije koji u predmetu postupa. Stranka je du`na da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuze}e. Postupawe u slu~aju podnetog zahteva za izuze}e ^lan 105. Kad sudija koji je u~estvovao u prekr{ajnom postupku sazna da je podnet zahtev za wegovo izuze}e, duàn je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuze}u iz ~lana 102. stava 1. ta~ke 6. ovog zakona, moè do dono{ewa re{ewa o izuze}u preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Izuze}e drugih u~esnika u postupku ^lan 106. Odredbe o izuze}u sudija shodno }e se primewivati i na slu`beno lice koje vodi prekr{ajni postupak u organu uprave, zapisni~are, tuma~e i ve{take. Odlu~ivawe o zahtevu za izuze}e ^lan 107. O zahtevu za izuze}e sudije odlu~uje predsednik suda. Ako se traì izuze}e predsednika suda, re{ewe o izuze}u donosi predsednik Vi{eg prekr- {ajnog suda. Ako se traì izuze}e sudije Vi{eg prekr{ajnog suda, re{ewe o izuze}u donosi predsednik istog suda. Ako se traì izuze}e predsednika Vi{eg prekr{ajnog suda, re{ewe o izuze}u donosi Vrhovni sud Srbije. O izuze}u zapisni~ara, tuma~a i ve{taka odlu~uje sudija koji vodi prekr{ajni postupak. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u pribavi}e se izjava od lica ~ije se izuze}e traì, a po potrebi sprove{}e se i druge radwe. Protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e usvaja nije dozvoqena àlba, a re{ewe kojim se izuze}e odbija moè se pobijati samo àlbom protiv presude. Glava Hááá OKRIVQENI Okrivqeni i wegova prava ^lan 108. Okrivqeni je lice protiv koga se vodi prekr- {ajni postupak. Okrivqeni ima pravo da podnosi dokaze, stavqa predloge i koristi pravna sredstva predvi- ena ovim zakonom. Za okrivqenog koji nije poslovno sposoban radwe u postupku preduzima zakonski zastupnik. Okrivqeni ima pravo da se brani sam ili uz stru~nu pomo} branioca. Branilac okrivqenog ^lan 109. Okrivqeni moè uzeti za branioca advokata, a wega moè, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik. Branioca okrivqenom mogu uzeti i wegov zakonski zastupnik, bra~ni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojiteq, usvojenik, brat, sestra i hraniteq okrivqenog, kao i lice sa kojim okrivqeni ìvi u vanbra~noj zajednici. Branilac je ovla{}en da u korist okrivqenog preduzima sve radwe koje moè preduzeti okrivqeni. Branilac je duàn da podnese punomo}je sudu, odnosno organu uprave pred kojim se vodi postupak. Okrivqeni moè dati braniocu i usmeno punomo}je na zapisnik kod suda, odnosno organa uprave pred kojim se vodi prekr{ajni postupak. Prava i du`nosti branioca prestaju kad okrivqeni opozove punomo}je. Okrivqeno pravno lice ^lan 110. Za okrivqeno pravno lice u prekr{ajnom postupku u~estvuje wegov predstavnik, koji je ovla- {}en da preduzima sve radwe koje moè da preduzima sam okrivqeni. Predstavnik okrivqenog pravnog lica ^lan 111. Predstavnik okrivqenog pravnog lica je lice ovla{}eno da to pravno lice predstavqa ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta pravnog lica. Poslodavac moè za predstavnika pravnog lica odrediti drugo lice iz reda svojih ~lanova ili drugog radnika u tom pravnom licu.

64 64 Broj novembar Predstavnik okrivqenog pravnog lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana mora da ima pismeno ovla{}ewe organa koji ga je odredio za predstavnika. Predstavnik okrivqenog pravnog lica moè biti samo jedno lice. Predstavnik okrivqenog stranog pravnog lica ^lan 112. Predstavnik okrivqenog stranog pravnog lica je lice koje upravqa predstavni{tvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji, ukoliko za predstavnika pravnog lica ne bude odre eno drugo lice. Lica koja ne mogu biti predstavnici pravnog lica ^lan 113. Predstavnik pravnog lica ne moè biti lice koje je u istoj stvari svedok. Predstavnik pravnog lica ne moè biti odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekr{aj, koje isti~e da je postupalo na osnovu nare ewa drugog odgovornog lica ili organa upravqawa. U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana sud je duàn da pozove pravno lice da u roku od osam dana odredi drugog predstavnika. Ka`wavawe za neodre ivawe predstavnika ^lan 114. Ako okrivqeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u roku iz ~lana 113. stav 3. ne odredi drugog predstavnika kazni}e se nov~anom kaznom od 500,00 do 1.000,00 dinara. Ako i posle izricawa te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako daqe neodazivawe pozivu kazni}e se nov~anom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara. Pravo na branioca ^lan 115. Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivqenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajedni~kog branioca. Glava Háâ O[TE]ENI ^lan 116. O{te}eni u smislu ovog zakona je lice ~ije je kakvo li~no ili imovinsko pravo povre eno ili ugroèno prekr{ajem. O{te}eni koji je navr{io {esnaest godina moè sam podneti zahtev za pokretawe prekr- {ajnog postupka. O{te}eni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomo}nika: 1. podnosi i zastupa zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, 2. podnosi dokaze, stavqa predloge i isti~e imovinsko-pravni zahtev za naknadu {tete ili povra}aj stvari, 3. izjavquje àlbu na presudu odnosno re{ewe doneto povodom wegovog zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Glava Hâ JAVNI TU@ILAC I DRUGI ORGANI OVLA[]ENI NA POKRETAWE POSTUPKA Javni tuìlac kao stranka u postupku ^lan 117. Javni tuìlac je stranka u prekr{ajnom postupku. Javni tuìlac: 1. preduzima mere radi otkrivawa, pronala- èwa i pribavqawa potrebnih dokaza za gowewe u~inilaca prekr{aja i uspe{no vo ewe prekr{ajnog postupka pred sudom ili nadle`nim organom uprave, 2. podnosi zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, àlbu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda odnosno nadle`nog organa uprave, 3. preduzima druge radwe na koje je ovla{}en ovim zakonom i posebnim propisima. Javni tuìlac je stvarno nadleàn da postupa u prekr{ajnom postupku ukoliko je podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Ako je javni tuìlac prvi podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, postupak }e se voditi po wegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu o{te}enog ili drugog organa nadle`nog za pokretawe postupka ako javni tuìlac odustane od zahteva. Ako odustane od zahteva za pokretawe prekr- {ajnog postupka, javni tuìlac je duàn da u roku od osam dana od dana odustajawa od zahteva, obavesti o{te}enog ili drugo lice ovla- {}eno za pokretawe postupka da bi nastavili postupak. Ako je o{te}eni ili drugi ovla{}eni organ za pokretawe prekr{ajnog postupka ve} podneo zahtev za pokretawe postupka, postupak }e se nastaviti po tom zahtevu. Drugi organ nadleàn za pokretawe postupka ^lan 118. Kada je prema ovom zakonu za podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka nadle- àn drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tuìlac kao stranka u postupku, osim onih koja javnom tuìocu, kao dràvnom organu, pripadaju po posebnom zakonu. Glava Hâá PODNESCI I ZAPISNICI Podnesci ^lan 119. Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saop-

65 21. novembar Broj {tewa (u daqem tekstu: podnesci) podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik. Pismeni podnesci se predaju neposredno ili se {aqu po{tom. Kratka i hitna obave{tewa mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom po{tom ili na drugi odgovaraju- }i na~in. Slu`benik koji je primio telefonski ili na drugi na~in, obave{tewe koje nije u pisanom obliku, na~ini}e o tome zabele{ku i priloìti je u spis predmeta. Podnesci iz stava 1. ovog ~lana moraju biti razumqivi i sadràti sve {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadrì sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekr{ajni postupak naloì}e podnosiocu podneska da u odre enom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne u~ini, podnesak }e se odbaciti kao neuredan. Sastavqawe zapisnika ^lan 120. O svakoj radwi preduzetoj u toku prekr{ajnog postupka sastavi}e se zapisnik istovremeno kad se radwa vr{i, a ako to nije mogu}e, neposredno posle toga. Zapisnik pi{e zapisni~ar. Samo kad se pretresaju stan ili lice, ili se radwa preduzima van slu`benih prostorija prekr{ajnog suda, a zapisni~ar se ne moè obezbediti, zapisnik moè pisati lice koje preduzima radwu. Kad zapisnik pi{e zapisni~ar, zapisnik se sastavqa na taj na~in {to lice koje preduzima radwu glasno govori zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. Licu koje se ispituje, odnosno saslu{ava mo- è se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. U slu~aju zloupotrebe, to pravo mu se moè uskratiti. Sadrìna zapisnika ^lan 121. U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vr{i radwa, dan i ~as kad je radwa zapo~eta i zavr{ena, li~na imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i nazna~ewe prekr{ajnog predmeta po kom se radwa preduzima. Zapisnik treba da sadrì bitne podatke o toku i sadrìni preduzete radwe. U zapisnik se u obliku pripovedawa ubeleàva samo bitna sadrìna datih iskaza i izjava. Pitawa se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Ako je potrebno, u zapisnik }e se doslovno uneti pitawe koje je postavqeno i odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimawa radwe oduzeti predmeti ili spisi, to }e se nazna~iti u zapisniku, a oduzete stvari }e se prikqu~iti zapisniku ili }e se navesti gde se nalaze. U zapisnik }e se uneti izjava okrivqenog da li ima predloga za izvo ewe drugih dokaza. Prilikom preduzimawa radwi kao {to su uvi- aj, pretresawe stana ili lica, ili prepoznavawe lica ili predmeta, u zapisnik }e se uneti i podaci koji su va`ni s obzirom na prirodu takve radwe ili za utvr ivawe istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veli~ina predmeta ili tragova, stavqawe oznake na predmete i dr.), a ako su napravqene skice, crteì, planovi, fotografije, filmski snimci i sli~no, to }e se navesti u zapisniku i prikqu~iti zapisniku. Urednost zapisnika ^lan 122. Zapisnik se mora voditi uredno. U wemu se ne sme ni{ta izbrisati, dodati ili mewati. Precrtana mesta moraju ostati ~itka. Sva preina~ewa, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik. îtawe zapisnika ^lan 123. Ispitano odnosno saslu{ano lice, lica koja obavezno prisustvuju radwama u prekr{ajnom postupku, kao i okrivqeni, branilac i o{te}eni ako su prisutni imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. Na to je duàn da ih upozori sudija koji preduzima radwu, a u zapisniku }e se nazna~iti da li je upozorewe u~iweno i da li je zapisnik pro~itan. Zapisnik }e se uvek pro~itati ako nije bilo zapisni~ara, i to }e se nazna~iti u zapisniku. Potpisivawe zapisnika ^lan 124. Zapisnik potpisuje ispitano odnosno saslu- {ano lice. Ako se zapisnik sastoji od vi{e stranica, ispitano odnosno saslu{ano lice potpisuje svaku stranicu. Na kraju zapisnika potpisa}e se tuma~ ako ga je bilo, a pri pretresawu i lice koje se pretresa ili ~iji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali pretresawu. Ako zapisni~ar ne pi{e zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radwi. Ako takvih lica nema ili nisu u stawu da shvate sadr- ìnu zapisnika, zapisik potpisuju dva svedoka. Nepismeno lice umesto potpisa stavqa otisak kaìprsta desne ruke, a zapisni~ar }e ispod otiska potpisati wegovo ime i prezime. Ako se usled nemogu}nosti da se stavi otisak kaìprsta desne ruke stavqa otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku }e se nazna~iti sa kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak. Ako ispitano odnosno saslu{ano lice nema obe ruke pro~ita}e zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik }e mu se pro~itati, i to }e se zabeleìti u zapisniku. Ako ispitano odnosno saslu{ano lice odbije da potpi{e zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeleì}e se to u zapisnik i nave{}e se razlog odbijawa.

66 66 Broj novembar Ako se radwa nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku }e se nazna~iti dan i ~as kad je nastao prekid, kao i dan i ~as kada se radwa nastavqa. Ako je bilo prigovora na sadrìnu zapisnika, nave{}e se u zapisniku i ti prigovori. Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisni~ar. Zapisnik o ve}awu i glasawu ^lan 125. O ve}awu i glasawu pred Vi{im prekr{ajnim sudom sastavqa se poseban zapisnik. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadrì tok glasawa i odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. Odvojena mi{qewa prikqu~i}e se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu unesena u sam zapisnik. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik moè razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku i u tom slu~aju duàn je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu nazna~i da je razgledao zapisnik. Glava Hâáá ROKOVI I VRA]AWE U PRE\A[WE STAWE Rokovi ^lan 126. Rokovi predvi eni ovim zakonom ne mogu se produìti, osim kad je to zakonom izri~ito dozvoqeno. Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego {to rok istekne predata onom ko je ovla{}en da je primi. Kad je izjava upu}ena preko po{te preporu~enom po{iqkom ili telegrafskim putem, dan predaje po{ti smatra se danom predaje onome kome je upu}eno. Predaja vojnoj po{ti u mestu gde ne postoji redovna po{ta smatra se predajom preporu~ene po{iqke po{ti. Okrivqeni koji se nalazi u zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija moè izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad je sastavqen takav zapisnik odnosno kad je izjava predata upravi zavoda smatra se danom predaje organu koji je nadleàn da je primi. Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznawa ili o~igledne oma{ke podnosioca, predat ili upu}en nenadle`nom organu pre isteka roka a stigne nadle`nom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme. Ra~unawe rokova ^lan 127. Rokovi se ra~unaju na sate, dane, mesece i godine. Sat ili dan kada je dostavqawe ili saop{tewe izvr{eno odnosno u koji pada doga aj od kada treba ra~unati trajawe roka ne ura~unava se u rok, ve} se za po~etak roka uzima prvi naredni sat odnosno dan. U jedan dan ra~una se dvadeset~etiri ~asa, a mesec se ra~una po kalendarskom vremenu. Rokovi odre eni po mesecima odnosno godinama zavr{avaju se protekom onog dana posledweg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpo~eo. Ako nema tog dana u posledwem mesecu, rok se zavr{ava posledweg dana tog meseca. Ako posledwi dan roka pada na dràvni praznik ili u nedequ ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok isti~e protekom narednog radnog dana. Rok za vra}awe u pre a{we stawe ^lan 128. Okrivqenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu àlbe na odluku, sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr{ajni postupak, re{ewem }e dozvoliti vra}awe u pre a{we stawe radi izjave àlbe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je propu- {ten rok podnese molbu za vra}awe u pre a{we stawe i ako istovremeno s molbom preda àlbu. Posle proteka mesec dana od dana propu{tenog roka ne moè se traìti vra}awe u pre a- {we stawe. Molba za vra}awe u pre a{we stawe podnosi se organu koji je doneo prvostepenu odluku. Molba za vra}awe u pre a{we stawe ne zadràva izvr{ewe odluke, ali organ kome je predata molba moè, prema okolnostima, odlu~iti da se sa izvr{ewem zastane do dono{ewa odluke po molbi. Odlu~ivawe o vra}awu u pre a{we stawe ^lan 129. O vra}awu u pre a{we stawe odlu~uje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku koja se pobija àlbom. Kad sud, odnosno organ uprave dozvoli vra}awe u pre a{we stawe zbog propu{tenog roka za àlbu, àlbu sa spisima predmeta dostavi}e na re{avawe Vi{em prekr{ajnom sudu. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava vra}awe u pre a{we stawe nije dozvoqena àlba. Sud, odnosno organ uprave iz stava 1. ovog ~lana àlbu protiv re{ewa kojim nije dozvoqeno vra}awe u pre a{we stawe, sa àlbom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavi}e na re{avawe Vi{em prekr{ajnom sudu. Ako Vi{i prekr{ajni sud dozvoli vra}awe u pre a{we stawe zbog propu{tenog roka za àlbu, istom presudom }e odlu~iti o àlbi izjavqenoj protiv prvostepene odluke. Glava Hâááá TRO[KOVI PREKR[AJNOG POSTUPKA [ta obuhvataju tro{kovi ^lan 130. Tro{kovi prekr{ajnog postupka su izdaci u~iweni povodom prekr{ajnog postupka od wegovog pokretawa do zavr{etka.

67 21. novembar Broj Tro{kovi prekr{ajnog postupka su: 1. tro{kovi za svedoke, ve{take i tuma~e; 2. tro{kovi uvi aja; 3. podvozni tro{kovi okrivqenog; 4. izdaci za dovo ewe okrivqenog; 5. podvozni i putni tro{kovi slu`benih lica; 6. nu`ni izdaci o{te}enog odnosno wegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nu`ni izdaci wegovog punomo}nika; 7. nagrada i nu`ni izdaci branioca; 8. tro{kovi prevo ewa, i 9. pau{alni iznosi. Obaveza pla}awa tro{kova ^lan 131. Tro{kovi prekr{ajnog postupka padaju na teret lica koje je ka`weno za prekr{aj. Tro{kove postupka za prekr{aj za koji je postupak obustavqen snosi sud, odnosno organ uprave koji je postupak vodio. Ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbog la`nog zahteva o{te}enog ili zbog odustanka o{te}enog od podnetog zahteva, tro{kove postupka snosi o{te}eni. Zahtev za naknadu nagrade i nu`nih izdataka branioca podnosi se u roku od tri meseca od dana dostavqawa pravosna`ne odluke o tro{kovima. Odluka o tro{kovima ^lan 132. U odluci o tro{kovima }e se navesti ko snosi tro{kove prekr{ajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je duàn da ih plati. Ako za utvr ivawe visine tro{kova nema dovoqno podataka, o tro{kovima }e se odlu~iti kada se ti podaci pribave. Kad u presudi nije odlu~eno o tro{kovima postupka, odlu~i}e se o tome naknadno, posebnim re{ewem na koje je dozvoqena àlba. Rok iz stava 1. ovog ~lana ne moè biti kra- }i od petnaest ni duì od trideset dana od dana pravosna`nosti odluke. Solidarni tro{kovi ^lan 133. Lice koje je okrivqeno za vi{e prekr{aja ne- }e snositi tro{kove za prekr{aj, za koji je prekr{ajni postupak obustavqen, ako je mogu}e te tro{kove izdvojiti iz ukupnih tro{kova. U presudi kojom je vi{e okrivqenih ogla{eno krivim, sud }e odrediti koliki }e deo tro- {kova snositi svaki od wih, a ako to nije mogu- }e, odlu~i}e da svi okrivqeni solidarno snose tro{kove. Pla}awe pau{alnog iznosa odredi}e se za svakog okrivqenog posebno. Tro{kovi otkrivawa u~inioca ^lan 134. Kad je posebnim propisom odre eno da }e tro- {kove nastale povodom otkrivawa prekr{aja snositi u~inilac, na predlog podnosioca zahteva obaveza}e se okrivqeni da plati te tro{kove. Razlog za osloba awe od du`nosti naknade tro{kova ^lan 135. U odluci kojom se odlu~uje o tro{kovima sud, odnosno organ uprave moè osloboditi okrivqenog od du`nosti da u celosti ili delimi~no naknadi tro{kove prekr{ajnog postupka, ako bi wihovim pla}awem bilo dovedeno u pitawe izdràvawe okrivqenog ili lica koja je on duàn da po zakonu izdràva. Tro{kovi prevo ewa ^lan 136. Tro{kovi prevo ewa na jezik nacionalnih mawina koji nastanu primenom odredaba ustava i zakona kojim se ure uje slu`bena upotreba jezika i pisama, padaju na teret suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak. Naknadna naplata tro{kova ^lan 137. Tro{kovi prekr{ajnog postupka iz ~lana 130. stava 1. ta~. 1. i 2. ovog zakona ispla}uju se unapred iz sredstava prekr{ajnog suda, odnosno organa uprave koji vodi prekr{ajni postupak, a napla}uju se docnije od lica koja su du`na da ih naknade po odredbama ovog zakona. Shodna primena propisa o naknadi tro{kova u krivi~nom postupku ^lan 138. Propisi o naknadi tro{kova svedocima, ve{- tacima i tuma~ima kao i drugi tro{kovi u krivi~nom postupku shodno }e se primewivati u prekr{ajnom postupku. Glava HáH IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV Raspravqawe o imovinsko-pravnom zahtevu ^lan 139. O imovinsko-pravnom zahtevu odlu~uje samo sud. Imovinsko-pravni zahtev koji je nastao usled izvr{ewa prekr{aja raspravi}e se na zahtev o{te}enog ili drugog ovla{}enog lica, po pravilu u prekr{ajnom postupku osim ako se time zna~ajnije ne odugovla~i postupak. Imovinsko-pravni zahtev moè se odnositi na naknadu {tete i povra}aj stvari. Lica ovla{}ena na podno{ewe zahteva ^lan 140. Predlog za ostvarivawe imovinsko-pravnog zahteva u prekr{ajnom postupku moè podneti lice koje je ovla{}eno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do dono{ewa prvostepene presude.

68 68 Broj novembar Lice ovla{}eno na podno{ewe imovinskopravnog zahteva du`no je da odre eno ozna~i svoj zahtev i da podnese dokaze. Odlu~ivawe o zahtevu ^lan 141. Ako dokazi izvedeni u prekr{ajnom postupku ne pruàju pouzdan osnov da se udovoqi imovinsko-pravnom zahtevu u celini ili delimi~no, sud }e uputiti o{te}enog ili drugo ovla{}eno lice da imovinsko-pravni zahtev odnosno vi- {ak tog zahteva moè da ostvaruje u parnici. Ako je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka re{ewem odba~en ili je prekr{ajni postupak obustavqen, o{te}eni ili drugo ovla{}eno lice }e se uputiti da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici. Ako je o{te}ena imovina u dràvnoj svojini, o obustavqawu prekr{ajnog postupka obave{tava se republi~ki javni pravobranilac. Protiv odluke o imovinsko-pravnom zahtevu o{te}eni ili drugo ovla{}eno lice koje je podnelo zahtev ima pravo àlbe. Rok za naknadu {tete ^lan 142. Ako sud delimi~no ili u celini usvoji imovinsko-pravni zahtev u presudi }e se odrediti rok u kome je okrivqeni duàn da naknadi pri- ~iwenu {tetu odnosno da vrati stvar. Rok za naknadu {tete i povra}aj stvari ne mo- è biti duì od petnaest dana od dana pravosna`nosti presude. Glava HH DONO[EWE I SAOP[TAVAWE ODLUKA Vrste odluka ^lan 143. U prekr{ajnom postupku odluke se donose u obliku presude, re{ewa, naredbe, zakqu~ka i zabele{ke. Presudu donosi samo sud, a re{ewa, naredbe, zakqu~ke i zabele{ke donose i organi uprave nadle`ni za vo ewe prekr{ajnog postupka. ^lan 144. Odluke se saop{tavaju po pravilu odmah nakon dono{ewa. Odluke se saop{tavaju usmeno prisutnim strankama, o{te}enom i drugim licima koja imaju pravo àlbe na tu odluku (u daqem tekstu: zainteresovana lica), a dostavqawem overenog prepisa ako su odsutna. Kad je odluka usmeno saop{tena, to }e se nazna~iti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je odluka usmeno saop{tena, potvrdi}e to svojim potpisom. Na zahtev zainteresovanog lica izda}e se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno saop- {tena. Kad zainteresovano lice zatraì prepis odluke, rok za àlbu ra~una se od dana dostave overenog prepisa odluke. Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavqawe prepisa odluke pou~i}e se o pravu na àlbu i o roku za àlbu. Pismeni otpravak odluke u slu~aju iz stava 4. ovog ~lana izradi}e se najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saop{tewa, a pismeni otpravak presude odmah ako se odre uje izvr- {ewe presude pre pravosna`nosti. Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda ^lan 145. Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda donose se posle usmenog ve}awa i glasawa. Odluka je doneta kad je za wu glasala ve}ina ~lanova ve}a. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. On je duàn da se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. Ako se u pogledu pojedinih pitawa glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa tako da ni jedno od wih nema ve}inu, razdvoji}e se pitawe i glasawe }e se ponavqati dok se ne postigne ve}ina. Ako se na taj na~in ne postigne ve}ina, odluka }e se doneti tako {to }e se glasovi koji su najnepovoqniji za okrivqenog pribrojiti glasovima koji su od ovih mawe nepovoqni, sve dok se ne postigne ve}ina. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a, ali ~lan ve}a koji je glasao da se prekr{ajni postupak obustavi i ostao u mawini nije duàn da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivqenog najpovoqniji. Ve}awe i glasawe vr{i se u nejavnoj sednici. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. Glava HHá DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Dostavqawe pismena ^lan 146. Pismena se dostavqaju preko po{te ili preko organa op{tine ili preko drugih organa ili organizacija, ili preko slu`benog lica suda koji je doneo odluku, ili neposredno u prostorijama suda. Dostavqawe se po pravilu vr{i radnim danom. Dostavqawe se po pravilu vr{i u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu lica kome se dostavqa pismeno. ^lan 147. Poziv radi ispitivawa okrivqenog odnosno davawa pismene odbrane ili za saslu{awe, kao i sve odluke od ~ijeg dostavqawa te~e rok za àlbu dostavqaju se li~no. Na isti na~in dostavqaju se i odluke o{te}enom, za koje od dana dostavqawa te~e rok za àlbu. Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud moè i usmeno uputiti licu koje se pred wim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav

69 21. novembar Broj usmeni poziv zabeleì}e se u zapisniku koji }e pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeleèn u zapisniku o pretresu. Smatra se da je time izvr{ena dostava. Pismeno za koje je u ovom zakonu odre eno da se ima li~no dostaviti predaje se neposredno licu kome je upu}eno. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti, dostavqa~ }e pismeno predati nekome od wegovih punoletnih ~lanova doma}instva, koji je duàn da pismeno primi. Ako lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ili punoletni ~lan wegovog doma}instva odbije da primi pismeno, dostavqa~ }e zabele- ìti na dostavnici dan, sat i razlog odbijawa prijema, a pismeno }e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima li~no dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavqawe se moè izvr- {iti dostavqawem licu ovla{}enom za prijem po{te koje je du`no da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz st. 4. i 6. ovog ~lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno }e se vratiti uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi. Dostavqawe braniocu, zastupniku i punomo}niku ^lan 148. Ako okrivqeni ima branioca, sve odluke od ~ijeg dostavqawa te~e rok za àlbu dostavi}e se braniocu, a ako ih ima vi{e, samo jednom od wih. Ako o{te}eni ima zakonskog zastupnika ili punomo}nika, odluke iz stava 1. ovog ~lana }e se dostaviti wemu, a ako ih ima vi{e, samo jednom od wih. Potpisivawe dostavnice ^lan 149. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~. Primalac }e na dostavnici sam nazna~iti dan prijema. Dan i mesec prijema ispisuju se slovima i brojkama. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e, dostavqa~ }e primaoca potpisati, nazna~iti dan prijema i staviti napomenu za- {to ga je potpisao. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu, dostavqa~ }e to zabeleìti na dostavnici i nazna- ~iti dan predaje i time je dostavqawe izvr{eno. Dostavqawe pismena vojnim licima, pripadnicima policije i drugim licima ^lan 150. Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima straè u zavodima za izvr{ewe zavodskih sankcija u kojima su sme{tena lica li- {ena slobode i zaposlenim licima u drumskom, èlezni~kom, vodnom i vazdu{nom saobra}aju poziv se dostavqa preko wihove komande, ustanove ili neposrednog stare{ine, a po potrebi mogu im se na taj na~in dostavqati i ostala pismena. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr- {i preko uprave zavoda u kojem su sme{tena. Licima koja uìvaju pravo imuniteta u Republici Srbiji, ako me unarodni ugovori {ta drugo ne odre uju, dostavqawe se vr{i preko organa nadle`nog za inostrane poslove. Dostavqawe pismena dràvnim organima, pravnim licima i preduzetnicima ^lan 151. Dràvnom organu odluke i druga pismena dostavqaju se predajom u pisarnici. Dostavqawe pravnim licima i preduzetnicima vr{i se predajom pismena licu ovla{}enom za primawe pismena, a ako to nije mogu}e, pismeno }e se predati bilo kom zaposlenom koji se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca. Ako lice iz stava 2. ovog ~lana odbije da primi pismeno, dostavqa~ }e zabeleìti na dostavnici dan, sat i razlog odbijawa, a pismeno }e ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca. Kad se dostavqaju odluke kod kojih od dana dostavqawa te~e rok, danom dostavqawa smatra se dan predaje pisarnici odnosno licu navedenom u stavu 2. ovog ~lana. Isticawe pismena na oglasnoj tabli ^lan 152. Kad okrivqeni ili wegov zakonski zastupnik i o{te}eni u toku postupka promene svoje prebivali{te ili adresu stana, du`ni su da o tome obaveste sud kod koga se vodi postupak. Ako to ne u~ine, a dostavqa~ ne moè saznati kuda su se odselili, sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u postupku za tu stranku vr{e isticawem pismena na oglasnoj tabli suda, izuzev ako je re~ o dostavqawu presude kojom mu je izre~ena kazna zatvora. Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku osam dana od dana isticawa pismena na oglasnoj tabli suda. Razmatrawe i prepisivawe spisa ^lan 153. Podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, okrivqeni, branilac okrivqenog, predstavnik odnosno punomo}nik okrivqenog pravnog lica, o{te}eni i wegov zakonski zastupnik odnosno punomo}nik imaju pravo da razmatraju i prepisuju spise predmeta. Razmatrawe i prepisivawe spisa moè se dozvoliti i drugim licima koja za to imaju pravni interes. Kad je prekr{ajni postupak u toku, razmatrawe i prepisivawe spisa dozvoqava sudija koji

70 70 Broj novembar vodi prekr{ajni postupak, a kad je postupak zavr{en, razmatrawe i prepisivawe spisa dozvoqava predsednik suda ili slu`beno lice koje on odredi. Razmatrawe i prepisivawe spisa moè se uskratiti samo ako bi se time ometalo pravilno vo ewe prekr{ajnog postupka ili ako se iskqu- ~i javnost u postupku. Posle zavr{enog dokaznog postupka odnosno zavr{enog usmenog pretresa licu koje ima opravdani interes ne moè se uskratiti razmatrawe i prepisivawe spisa. Protiv re{ewa o uskra}ivawu razmatrawa i prepisivawa spisa predmeta dozvoqena je àlba koja ne zadràva izvr{ewe re{ewa. Glava HHáá POKRETAWE PREKR[AJNOG POSTUPKA Podnosilac zahteva ^lan 154. Prekr{ajni postupak pokre}e se na osnovu zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi ovla{}eni organ ili o{te}eni (u daqem tekstu: podnosilac zahteva). Na zahtev ovla{}enog lica ili po slu`benoj du`nosti, prekr{ajni postupak pokre}e se pred organom uprave, odmah po saznawu za prekr{aj. Ovla{}eni organi iz stava 2. ovog ~lana su organi uprave, ovla{}eni inspektori, javni tu- ìlac i drugi organi i organizacije, koje vr{e javna ovla{}ewa u ~iju nadle`nost spada neposredno izvr{ewe ili nadzor nad izvr{ewem propisa u kojima su prekr{aji predvi eni. O{te}eni kao podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka ^lan 155. O{te}eni je ovla{}en da podnese zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka uvek osim ako zakonom nije odre eno da je za pokretawe prekr- {ajnog postupka iskqu~ivo ovla{}en organ iz ~lana 154. stav 4. ovog zakona. O{te}eni koji je podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka ima poloàj stranke u postupku. Ako u slu~aju iz stava 1. iskqu~ivo ovla{}eni organ ne podnese zahtev za pokretawe prekr- {ajnog postupka, o{te}eni moè u skladu sa odredbama ovog zakona podneti takav zahtev. Ako je zahtev za pokretawe postupka podneo ovla{}eni organ pre nego {to je po zahtevu o{te}enog otpo~eo postupak, postupa}e se po zahtevu za pokretawe postupka nadle`nog organa. O{te}eni koji nije podneo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka ve} je podneo prekr- {ajnu prijavu nadle`nom javnom tuìocu moè, pod uslovima predvi enim ovim zakonom, ukoliko javni tuìlac ne pokrene postupak, sam podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Javni tuìlac je duàn da u roku od osam dana od dana podnete prekr{ajne prijave, pismeno obavesti o{te}enog da li je pokrenuo postupak. O{te}eni moè u toku postupka preuzeti gowewe od javnog tuìoca koji odustane od zahteva za pokretawe postupka. O{te}eni moè ostati kod ranijeg zahteva ili ga promeniti. Sadrìna zahteva ^lan 156. Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi se pismeno i sadrì: 1. naziv podnosioca zahteva i wegovu adresu odnosno li~no ime lica koje podnosi zahtev; 2. naziv suda, odnosno organa uprave kome se podnosi zahtev; 3. osnovne podatke o okrivqenom: li~no ime, li~no ime roditeqa, mesto i datum ro ewa, jedinstveni mati~ni broj gra ana, zanimawe, mesto i adresu stanovawa i dràvqanstvo odnosno naziv i sedi{te okrivqenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavqa u tom pravnom licu; 4. ~iweni~ni opis radwe iz koje proizlazi pravno obele`je prekr{aja, vreme i mesto izvr- {ewa prekr{aja i druge okolnosti potrebne da se prekr{aj {to ta~nije odredi; 5. propis o prekr{aju koji treba primeniti; 6. predlog o dokazima koje treba izvesti, uz ozna- ~ewe li~nih imena i adresa svedoka, spise koje treba pro~itati i predmete koji sluè kao dokaz; 7. potpis i pe~at podnosioca zahteva. Kad zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi fizi~ko lice kao o{te}eni, zahtev ne mora sadràti propis o prekr{aju koji treba primeniti ni jedinstveni mati~ni broj gra- ana okrivqenog lica. Fizi~ko lice u svojstvu o{te}enog moè podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka i usmeno na zapisnik. Neuredan zahtev ^lan 157. Zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka podnosi se u onoliko primeraka koliko ima okrivqenih i jedan primerak za sud, odnosno organ uprave ako se pred wim vodi prekr{ajni postupak. Ako zahtev ne sadrì sve podatke iz ~lana 156. ovog zakona ili nije dostavqen u dovoqnom broju primeraka, zatraì}e se od podnosioca zahteva da ga u odre enom roku dopuni odnosno dostavi ostale primerke. U slu~aju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u odre enom roku, smatra}e se da je odustao od zahteva i zahtev }e se odbaciti. Rok iz stava 2. ovog ~lana ne moè biti duì od petnaest dana. Ispitivawe uslova za pokretawe postupka ^lan 158. Kad nadle`ni sud, odnosno organ uprave primi zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, ispi-

71 21. novembar Broj ta}e da li postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka i odlu~iti o daqem toku postupka. Odbacivawe zahteva ^lan 159. Kad sud, odnosno organ uprave utvrdi da ne postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka, zahtev za pokretawe postupka, odbaci}e re{ewem. Ne postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka: 1. kad radwa opisana u zahtevu nije prekr{aj, 2. kad sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka, 3. kad postoje osnovi koji iskqu~uju krivicu ili odgovornost za prekr{aj okrivqenog, 4. kada je nastupila zastarelost za pokretawe prekr{ajnog postupka, 5. kad je zahtev podneo neovla{}eni organ odnosno neovla{}eno lice, 6. kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moè pokrenuti. Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana dostavi}e se podnosiocu zahteva, a o{te}eni }e se obavestiti da imovinsko-pravni zahtev moè ostvariti u parnici. Protiv ovog re{ewa podnosilac zahteva za pokretawe postupka ima pravo àlbe u roku od osam dana. ^lan 160. Ako sud odnosno organ uprave, ne odbaci zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, done}e re{ewe, odnosno zakqu~ak o pokretawu prekr- {ajnog postupka. Re{ewe, odnosno zakqu~ak iz prethodnog stava sadrì ozna~ewe lica protiv koga se pokre- }e prekr{ajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekr{aja. Ako je zahtev podnesen protiv vi- {e lica ili za vi{e prekr{aja, u re{ewu se moraju nazna~iti sva lica i pravna kvalifikacija za sve prekr{aje. Re{ewe, odnosno zakqu~ak o pokretawu prekr{ajnog postupka ne dostavqa se podnosiocu zahteva ni okrivqenom. Protiv re{ewa, odnosno zakqu~ka iz prethodnog stava àlba nije dozvoqena. Postupak se vodi samo u pogledu onog prekr- {aja i protiv onog okrivqenog na koji se odnosi re{ewe, odnosno zakqu~ak o pokretawu prekr{ajnog postupka. Sud i organ uprave nisu vezani za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu za pokretawe prekr- {ajnog postupka odnosno u re{ewu i zakqu~ku o pokretawu prekr{ajnog postupka. Glava HHááá MERE ZA OBEZBE\EWE PRISUSTVA OKRIVQENOG Vrste mera ^lan 161. Mere koje se mogu preduzeti za obezbe ewe prisustva okrivqenog i za uspe{no vo ewe prekr{ajnog postupka jesu: poziv, dovo ewe, jemstvo i zadràvawe. Prilikom odlu~ivawa koju }e od navedenih mera primeniti, sud }e se pridràvati uslova odre enih za primenu pojedinih mera, vode}i ra~una da se ne primewuje teà mera ako se ista svrha moè posti}i blaòm merom. Samo sud moè odrediti dovo ewe, jemstvo i zadràvawe. Pozivawe okrivqenog ^lan 162. Prisustvo okrivqenog pri izvo ewu radwi u prekr{ajnom postupku obezbe uje se wegovim pozivawem. Poziv okrivqenom upu}uje sud i organ uprave. Okrivqeni koji treba li~no da prisustvuje izvo ewu radwi u prekr{ajnom postupku, odnosno li~no da u~estvuje u wihovom izvo ewu, poziva se pismenim pozivom. Pozivawe se vr{i dostavqawem zatvorenog pismenog poziva koji sadrì: naziv suda, odnosno organa uprave, li~no ime okrivqenog, naziv prekr{aja koji mu se stavqa na teret, mesto gde okrivqeni ima do}i, dan i ~as kad se okrivqeni treba javiti, nazna~ewe da se poziva u svojstvu okrivqenog, slu`beni pe~at i potpis sudije odnosno slu`benog lica koje poziva. U pozivu kojim se okrivqeni poziva nazna~i- }e se da li mora li~no prisustvovati radi ispitivawa ili svoju odbranu moè dati i pismeno. Kad se okrivqeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavqa primerak zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Kad se okrivqeni prvi put poziva, pou~i}e se u pozivu o pravu da moè uzeti branioca i da branilac moè prisustvovati wegovom ispitivawu. Kad se okrivqeni poziva da li~no pristupi jer je wegovo ispitivawe neophodno, u pozivu }e se upozoriti da }e u slu~aju neodazivawa biti doveden. Ako za utvr ivawe ~iweni~nog stawa prisustvo okrivqenog nije neophodno, u pozivu }e se upozoriti da }e u slu~aju neodazivawa, odluka biti doneta bez wegovog ispitivawa. Odredbe ovog ~lana shodno }e se primewivati i na predstavnika okrivqenog pravnog lica. Dovo ewe okrivqenog ^lan 163. Ako se uredno pozvani okrivqeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije moglo izvr{iti uredno dostavqawe poziva, a iz okolnosti o~igledno proizlazi da okrivqeni izbegava prijem poziva, samo sud }e narediti wegovo dovo ewe ako je wegovo prisustvo neophodno radi utvr ivawa ~iweni~nog stawa. Dovo ewe okrivqenog moè se narediti samo ako je u pozivu bilo nazna~eno da }e biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu. Ako se uredno pozvani predstavnik okrivqenog pravnog lica ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, naredi}e se wegovo dovo ewe.

72 72 Broj novembar Organ uprave nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka ne moè odrediti dovo ewe okrivqenog, ali moè zatraìti od suda da naredi wegovo dovo ewe. Naredba za dovo ewe ^lan 164. Naredba za dovo ewe izdaje se pismeno. Naredba treba da sadrì: li~no ime okrivqenog koji se ima dovesti, razlog zbog ~ega se nare uje dovo ewe, slu`beni pe~at i potpis sudije koji nare uje dovo ewe. Naredbu za dovo ewe izvr{avaju ovla{}eni policijski slu`benici. Lice kome je povereno izvr{ewe naredbe predaje naredbu okrivqenom odnosno predstavniku okrivqenog pravnog lica i poziva ga da sa wim po e. Ako pozvani to odbije, dove{}e ga prinudno. Protiv pripadnika policije ili straè zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija u kojem se izvr{ava kazna ne}e se izdavati naredba za dovo ewe, ve} }e se zatraìti od wihove komande odnosno ustanove da ih sprovede. Tro{kove dovo ewa snosi dovedeno lice. Privo ewe u~inioca prekr{aja ^lan 165. Ovla{}eni policijski slu`benici mogu i bez naredbe sudije privesti lice zate~eno u vr- {ewu prekr{aja: ako se identitet tog lica ne moè utvrditi ili postoji potreba provere identiteta, ako nema prebivali{te ili boravi{te, ako odlaskom u inostranstvo moè izbe}i odgovornost za prekr{aj, ako se dovo ewem spre~ava u nastavqawu izvr{ewa prekr{aja. Privo ewe u~inioca prekr{aja u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana mora se izvr{iti bez odlagawa. Ako je u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana u~inilac prekr{aja zate~en u vr{ewu prekr{aja i ne moè se odmah privesti kod sudije, a postoje osnovi sumwe da }e pobe}i ili opasnost da }e neposredno nastaviti da vr{i prekr{aje, ovla{}eni policijski slu`benik moè u~inioca zadràti najduè dvadeset~etiri ~asa. U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, ovla{}eni policijski slu`benik duàn je da bez odlagawa o zadràvawu obavesti lice po izboru zadrànog lica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika dràve ~iji je dràvqanin, odnosno predstavnika odgovaraju}e me unarodne organizacije ako je u pitawu izbeglica ili lice bez dràvqanstva. Zadràvawe okrivqenog ^lan 166. U prekr{ajnom postupku okrivqeni moè biti zadràn sudskom naredbom u slede}im slu~ajevima: 1. ako se ne mogu utvrditi wegov identitet ili prebivali{te odnosno boravi{te, a postoji osnovana sumwa da }e pobe}i; 2. ako odlaskom u inostranstvo moè izbe}i odgovornost za prekr{aj za koji je predvi ena kazna zatvora; 3. ako je zate~en u izvr{ewu prekr{aja, a zadr- àvawe je potrebno da bi se spre~ilo daqe vr- {ewe prekr{aja. Organ uprave nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka ne moè odrediti zadràvawe, ali moè zatraìti od suda da odredi, produì ili ukine zadràvawe. Naredba o zadràvawu ^lan 167. O zadràvawu okrivqenog, sudija koji vodi prekr{ajni postupak, donosi naredbu u kojoj ozna~ava dan i sat kad je nare eno zadràvawe, kao i zakonski osnov zadràvawa. Zadràvawe ne moè biti duè od 24 ~asa. Naredba o zadràvawu saop{tava se okrivqenom uz potpis. Okrivqenom koji je zadràn dopusti}e se bez odlagawa da o zadràvawu obavesti lice po wegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika dràve ~iji je dràvqanin, odnosno predstavnika odgovaraju}e me unarodne organizacije ako je u pitawu izbeglica ili lice bez dràvqanstva ili branioca, ako branilac nije bio prisutan prilikom wegovog ispitivawa. Zadràvawe lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamquju}ih sredstava ^lan 168. Lice pod uticajem alkohola ili drugih omamquju}ih sredstava zate~eno u vr{ewu prekr{aja moè se po naredbi suda ili ovla{}enog policijskog slu`benika zadràti ako postoji opasnost da }e i daqe vr{iti prekr{aje. Zadràvawe lica u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana moè trajati do otre`wewa, a najduè dvanaest sati. Ako je lice iz stava 1. ovog ~lana, voza~ motornog vozila i ima 1,2 g/kg ili vi{e alkohola u krvi, ili je pod uticajem drugih omamquju}ih sredstava, zadràvawe je obavezno. Zadràvawe je obavezno i ako lice iz stava 1. ovog ~lana odbije da se podvrgne ispitivawu na prisustvo alkohola ili drugih omamquju}ih sredstava. Ako je to mogu}e, u slu~aju iz stava 1. sudija }e obavestiti ~lanove porodice zadrànog lica ili druga lica zaduèna za starawe o maloletniku ako je prema wemu odre eno zadràvawe. Uslovi za jemstvo ^lan 169. Kad je prekr{ajni postupak pokrenut protiv okrivqenog koji nema stalno prebivali{te u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim slu~ajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbe}i odgovornost za prekr{aj, moè se zahtevati da on li~no, ili ko drugi za wega pruì jemstvo da do kraja prekr{ajnog postupka ne}e pobe}i, a da

73 21. novembar Broj sam okrivqeni obe}a da se ne}e kriti i da bez odobrewa ne}e napustiti svoje boravi{te. Jemstvo se ne moè odrediti pre nego {to okrivqeni bude ispitan niti bez wegovog pristanka. Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekr{ajni postupak zatraì}e od okrivqenog da odredi svog punomo}nika ili punomo}nika za prijem pismena. Sadrìna i visina jemstva ^lan 170. Jemstvo uvek glasi na nov~ani iznos. Jemstvo se sastoji u polagawu gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari ve}e vrednosti koje se lako mogu unov~iti i ~uvati, ili u li~noj obavezi jednog ili vi{e gra ana da }e u slu~aju bekstva okrivqenog platiti utvr eni iznos jemstva. Visina jemstva se odre uje u iznosu do najvi{e nov~ane kazne propisane za prekr{aj za koji se vodi postupak. Ako se protiv istog okrivqenog postupak vodi zbog vi{e prekr{aja, jemstvo }e se odrediti do visine kazne koja se moè izre}i za prekr- {aj u sticaju. U slu~ajevima iz st. 3. i 4. ovog ~lana jemstvo moè biti uve}ano za iznos istaknutog imovinsko-pravnog zahteva o{te}enog. Visinu jemstva odre uje sudija koji vodi prekr{ajni postupak i to u skladu s teìnom prekr{aja, visinom pri~iwene {tete, li~nim i porodi~nim prilikama i imovnim stawem okrivqenog. Organ uprave nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka ne moè odrediti jemstvo, ali mo- è zatraìti od suda da ga odredi. Jemstvo za slu~aj odlaska u inostranstvo ^lan 171. Ako je prekr{aj u~inilo lice koje nema prebivali{te u Republici Srbiji i èli napustiti wenu teritoriju pre pravosna`nosti sudske odluke, na predlog okrivqenog moè se odrediti jemstvo nezavisno od uslova iz stava 1. ~lana 169. pri ~emu se visina jemstva odre uje u iznosu do najvi- {e nov~ane kazne koja se moè izre}i za prekr{aj za koji se vodi postupak, uve}ana za iznos istaknutog imovinsko pravnog zahteva o{te}enog. Napu{tawe teritorije Republike Srbije i jemstvo ^lan 172. Ako okrivqeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, re{ewem }e se odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod buxeta Republike Srbije. Postupawe sa jemstvom ^lan 173. Jemstvo se zadràva, po pravilu, do dono{ewa pravosna`ne presude. Ako je donesena pravosna`na presuda o obustavi prekr{ajnog postupka, poloèno jemstvo se vra}a. Ako ka`weni po pravosna`nosti presude ne plati {tetu ili tro{kove prekr{ajnog postupka, utvr eni iznos }e se naplatiti iz poloènog jemstva, a ako poloèni iznos nije dovoqan, iz wega }e se prvenstveno nadoknaditi iznos {tete. Ako ka`weni ne plati nov~anu kaznu odnosno utvr eni iznos oduzete imovinske koristi, po naplati {tete i tro{kova prekr{ajnog postupka naplati}e se nov~ana kazna odnosno utvr eni iznos imovinske koristi. Ako ka`weni ne pristupi izdràvawu kazne zatvora ili izvr{ewu za{titne mere, ostatak jemstva }e se u celosti zadràti i uplatiti kao prihod buxeta Republike Srbije. Zadràvawe putne isprave ^lan 174. Sud moè zadràti putnu ispravu okrivqenog do izvr{ewa presude, ukoliko na e da bi ka- `weno lice ~ije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo osujetiti izvr{ewe presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije. O zadràvawu putne isprave izdaje se potvrda. Organ uprave nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka ne moè odrediti zadràvawe putne isprave, ali moè zatraìti od suda da to u~ini. Glava HHáâ SASLU[AWE OKRIVQENOG Na~in saslu{awa ^lan 175. Okrivqeni se saslu{ava po pravilu usmeno. Okrivqeni moè biti saslu{an u odsustvu branioca ako branilac nije prisutan iako je obave{ten o saslu{awu ili ako za prvo saslu- {awe okrivqeni nije obezbedio branioca. Izjave okrivqenog o razlozima odsustvovawa branioca unose se u zapisnik. Na iskazu okrivqenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude saslu{an u prisustvu branioca ne moè se zasnovati odluka. Kad se okrivqeni prvi put saslu{ava, pita}e se za li~no ime, nadimak ako ga ima, li~no ime jednog od roditeqa, mesto i datum ro ewa, ~iji je dràvqanin, zanimawe, adresu stanovawa i zaposlewa, porodi~ne prilike, koji stepen stru~ne spreme ima, kakvog je imovnog stawa, da li je sluìo vojsku odnosno da li ima ~in rezervnog oficira, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom vojnom organu, da li je osu ivan ili prekr{ajno ka`wavan i za {ta, da li se protiv wega vodi krivi~ni ili prekr{ajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik. Posle uzimawa li~nih podataka, okrivqenom }e se saop{titi za{to se okrivquje i pozva}e se da navede sve {to ima u svoju odbranu.

74 74 Broj novembar Prilikom saslu{awa okrivqenom }e se omogu}iti da se u neometanom izlagawu izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve ~iwenice koje mu sluè za odbranu. Ako okrivqeni ne}e da odgovara ili ne}e da odgovori na postavqeno pitawe, pou~i}e se da time moè oteàti prikupqawe dokaza za svoju odbranu. Kad okrivqeni zavr{i iskaz, postavi}e mu se pitawe ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivre~nosti i nejasno}e u wegovom izlagawu. Odredbe o saslu{awu okrivqenog shodno }e se primewivati pri saslu{awu predstavnika okrivqenog pravnog lica. Po{tovawe li~nosti okrivqenog ^lan 176. Okrivqeni se saslu{ava uz puno po{tovawe wegove li~nosti. Prema okrivqenom se ne smeju upotrebiti sila, pretwa, obmana, obe}awe, iznuda, iznurivawe ili druga sli~na sredstva da bi se do{lo do wegove izjave ili priznawa ili nekog ~iwewa koje bi se protiv wega moglo upotrebiti kao dokaz. Pismena odbrana ^lan 177. Ako sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr- {ajni postupak na e da neposredno usmeno saslu- {awe nije potrebno s obzirom na zna~aj prekr{aja i podatke kojima raspolaè, moè pozvati okrivqenog da svoju odbranu da pismeno. U takvom slu- ~aju okrivqeni moè svoju odbranu dati pismeno ili se li~no javiti da usmeno bude saslu{an. ^lan 178. Kad okrivqeni ima prebivali{te ili boravi{te van podru~ja suda, odnosno organa uprave koji vodi postupak, na zahtev tog suda, odnosno organa uprave moè se saslu{ati i pred sudom, odnosno organom uprave na ~ijem podru~ju okrivqeni ima prebivali{te ili boravi{te. Suo~ewe ^lan 179. Okrivqeni moè biti suo~en sa svedokom i sa drugim saokrivqenim ako se wihovi iskazi ne slaù u pogledu va`nih ~iwenica i ako se to neslagawe ne moè na drugi na~in otkloniti. Suo~eni }e se postaviti jedan prema drugom i od wih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravqaju o istinitosti onoga {to su iskazali. Tok suo~ewa i izjave pri kojima su suo~eni kona~no ostali, sud, odnosno organ uprave }e uneti u zapisnik. Ispitivawe preko tuma~a ^lan 180. Ako je okrivqeni gluv, postavqa}e mu se pitawa pismeno, a ako je nem, pozva}e se da pismeno odgovori. Ako se ispitivawe ne moè obaviti na takav na~in, pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa okrivqenim moè sporazumeti. Glava HHâ SASLU[AWE SVEDOKA Svojstvo svedoka ^lan 181. Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da }e mo}i da daju obave{tewa o prekr{aju i u~iniocu i o drugim va`nim okolnostima. O{te}eni se moè saslu{ati kao svedok. Du`nost svedo~ewa ^lan 182. Svako lice koje se kao svedok poziva du`no je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije druk~ije odre eno, du`no je i da svedo~i. Pozivawe svedoka ^lan 183. Svedoku se dostavqa pismeni poziv, u kome se navode li~no ime i zanimawe pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekr{ajni predmet po kome se poziva, nazna~ewe da se poziva kao svedok i upozorewe o posledicama neopravdanog izostanka. Kad se o{te}eni poziva kao svedok, u pozivu }e se to nazna~iti. Maloletno lice, koje nije navr{ilo {esnaest godina, poziva se kao svedok preko zakonskog zastupnika odnosno starateqa, osim ako to nije mogu}e zbog potrebe da se hitno postupi ili zbog drugih okolnosti. Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili te- {kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu mogu se saslu{ati u svom stanu. Zabrana svedo~ewa ^lan 184. Ne moè se saslu{ati kao svedok: 1. lice koje bi svojim iskazom povredilo du- `nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne, dok ga nadle`ni organ ne oslobodi te du`nosti; 2. branilac okrivqenog o onome {to mu je okrivqeni kao svom braniocu poverio, osim ako to sam okrivqeni zahteva. Oslobo ewe od du`nosti svedo~ewa ^lan 185. Oslobo eni su od du`nosti svedo~ewa: 1. bra~ni drug okrivqenog; 2. srodnici okrivqenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakqu~no; 3. usvojenik i usvojiteq okrivqenog; 4. verski ispovednik o onome {to mu je okrivqeni ispovedio.

75 21. novembar Broj Sudija koji vodi prekr{ajni postupak duàn je da lica iz stava 1. ovog ~lana pre wihovog saslu{awa ili ~im sazna za wihov odnos sa okrivqenim upozori da ne moraju svedo~iti. Upozorewe i odgovor se unose u zapisnik. Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i du- {evnu razvijenost nije sposobno da shvati zna- ~aj prava da ne mora svedo~iti ne moè se saslu- {ati kao svedok, osim ako to sam okrivqeni zahteva. Lice koje ima osnova da uskrati svedo~ewe prema jednom od okrivqenih oslobo eno je od du`nosti svedo~ewa i prema ostalim okrivqenim ako se wegov iskaz prema prirodi stvari ne moè ograni~iti samo na ostale okrivqene. Posledica povrede prava svedo~ewa ^lan 186. Ako je kao svedok saslu{ano lice koje se ne moè saslu{ati kao svedok (~lan 184. ovog zakona) ili lice koje je oslobo eno du`nosti svedo~ewa (~lan 185. ovog zakona), a nije na to upozoreno ili se nije izri~ito odreklo tog prava, ili ako upozorewe ili odricawe nije ubeleèno u zapisnik, ili ako je saslu{an maloletnik koji ne moè shvatiti zna~aj prava da ne mora svedo~iti, ili ako je iskaz svedoka iznu en silom, pretwom ili drugim zabrawenim sredstvima, na takvom iskazu svedoka ne moè se zasnivati odluka. Uskra}ivawe odgovora na pojedina pitawa ^lan 187. Svedok nije duàn da odgovara na pojedina pitawa ako je verovatno da bi time izloìo sebe ili svog bliskog srodnika te{koj sramoti, znatnoj materijalnoj {teti ili krivi~nom gowewu. Na~in saslu{awa svedoka ^lan 188. Svedok se saslu{ava pred sudom, odnosno organom uprave koji vodi prekr{ajni postupak, a ako svedok ima prebivali{te odnosno boravi- {te van wegovog podru~ja, moè se saslu{ati pred sudom, odnosno organom uprave na ~ijem podru~ju svedok ima prebivali{te odnosno boravi{te. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je duàn da odgovore daje usmeno. Svedok }e se prethodno opomenuti da je duàn da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati, a zatim }e se upozoriti da davawe la`nog iskaza predstavqa krivi~no delo. Svedok }e se upozoriti i da nije duàn da svedo~i ako postoje okolnosti iz ~lana 185. ovog zakona, a to upozorewe }e se uneti u zapisnik. Posle toga svedok }e se pitati za li~no ime, ime oca, starost, mesto ro ewa, prebivali{te, zanimawe i wegov odnos sa okrivqenim i o{te- }enim. Posle op{tih pitawa svedok }e se pozvati da iznese sve {to mu je o predmetu poznato, a zatim }e mu se postavqati pitawa radi proveravawa, dopune i razja{wewa. Svedok }e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. Ako je svedok gluv ili nem, ispita}e se na na- ~in predvi en u ~lanu 180. ovog zakona. Suo~ewe svedoka ^lan 189. Svedoci se mogu suo~iti ako se wihovi iskazi ne slaù u pogledu va`nih ~iwenica. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se wihovi iskazi me usobno ne slaù pojedina~no saslu- {ati i wihov odgovor uneti u zapisnik. Istovremeno se mogu suo~iti samo dva svedoka. Na suo~ewe svedoka primewuju se odredbe ~lana 179. stav 2. ovog zakona. Nedolazak i odbijawe svedo~ewa ^lan 190. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do e, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an, moè se narediti da se prinudno dovede, a moè se kazniti nov~ano do 500,00 dinara. Odredbe o dovo ewu okrivqenog (~lan 163. ovog zakona) shodno se primewuju i na dovo ewe svedoka. Ako svedok do e pa, po{to je upozoren na posledice, ne}e bez zakonskog razloga da svedo~i, moè se kazniti nov~ano do 500,00 dinara, a ako i posle toga odbije da svedo~i, moè se kazniti nov~ano do 2.000,00 dinara. Re{ewe o nov~anoj kazni svedoka unosi se u na re{ewe o nov~anoj kazni ne zadr- àva izvr{ewe re{ewa. Ako svedok pristane da svedo~i neposredno po{to mu je kazna izre~ena, stavi}e se van snage doneto re{ewe. Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog ~lana prouzrokovani tro{kovi postupka, svedok se moè obavezati da snosi te tro{kove. U slu~aju da ka`weno lice ne plati nov~anu kaznu i tro{kove postupka, oni }e se naplatiti prinudnim putem. Glava HHâá UVI\AJ I VE[TAÊWE Uvi aj ^lan 191. Ako je za utvr ivawe ili razja{wewe kakve va`ne ~iwenice potrebno li~no i neposredno opaàwe sudije koji vodi prekr{ajni postupak, izvr{i}e se uvi aj. Uvi aj se moè obaviti i uz sudelovawe ve- {taka.

76 76 Broj novembar Sudija koji vodi prekr{ajni postupak odredi- }e koja }e se lica pozvati da prisustvuju uvi aju. O uvi aju se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, odnosno organa uprave koji sprovodi uvi aj, prisutnim licima, rezultatima uvi aja i drugim va`nim ~iwenicama. Ve{ta~ewe ^lan 192. Ve{ta~ewe se odre uje kada je za utvr ivawe ili ocenu neke va`ne ~iwenice neophodno pribaviti nalaz i mi{qewe od lica koje raspola- è stru~nim znawem. Ve{ta~ewe odre uje pismenom naredbom sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr{ajni postupak. U naredbi }e se navesti u pogledu kojih ~iwenica se obavqa ve{ta~ewe i kome se poverava. Po pravilu se odre uje jedan ve{tak, a ako je ve{ta~ewe sloèno, dva ili vi{e ve{taka. Ve{ta~ewe se moè poveriti odgovaraju}oj stru~noj ustanovi, dràvnom organu ili stru~waku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih ve- {taka, a drugi organi ili lice se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlagawa, ako su stalni ve{taci spre~eni ili ako to zahtevaju druge okolnosti. Lica koja ne mogu biti ve{taci ^lan 193. Za ve{taka se ne moè uzeti lice koje ne mo- è biti saslu{ano kao svedok (~lan 184. ovog zakona) ili lice koje je oslobo eno od du`nosti svedo~ewa (~lan 185. ovog zakona), kao ni lice koje je prekr{ajem o{te}eno, a ako je takvo lice uzeto za ve{taka, na wegovom nalazu i mi- {qewu ne moè se zasnivati presuda. Okrivqenom i o{te}enom saop{ti}e se ime ve{taka pre preduzimawa ve{ta~ewa. Zahtev za izuze}e ve{taka ^lan 194. Okrivqeni, podnosilac zahteva i o{te}eni mogu zahtevati izuze}e ve{taka. Tok ve{ta~ewa ^lan 195. Pre po~etka ve{ta~ewa pozva}e se ve{tak da predmet ve{ta~ewa bri`qivo razmotri, da ta~no navede sve {to opazi i na e i da svoje mi- {qewe iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili ve{tine. On }e se posebno upozoriti da davawe la`nog iskaza predstavqa krivi~no delo. ^lan 196. Ve{taku se mogu davati razja{wewa, a moè mu se dozvoliti i razgledawe spisa. Na wegov zahtev mogu se izvoditi novi dokazi da bi se utvrdile okolnosti koje su va`ne za ve{ta~ewe. Ve{tak pregleda predmete ve{ta~ewa u prisustvu sudije koji vodi prekr{ajni postupak i zapisni~ara, osim ako su za ve{ta~ewe potrebna duà ispitivawa ili se ispitivawa vr{e u ustanovama odnosno dràvnom organu, ili ako to traè obziri morala. Ako se sumwa da okrivqeni boluje od du{evne bolesti koja iskqu~uje wegovu ura~unqivost, odredi}e se psihijatrijsko ve{ta~ewe. Nalaz i mi{qewe ve{taka ^lan 197. Ve{tak daje svoj nalaz i mi{qewe po pravilu pismeno u roku koji mu odredi sudija, odnosno slu`beno lice koje vodi prekr{ajni postupak. Izuzetno, ve{taku se moè odobriti da nalaz i mi{qewe da usmeno na zapisnik. Nesaglasnost ili nejasno}e u nalazu i mi{qewu ve{taka otkloni}e se wegovim saslu{awem ili ponavqawem ve{ta~ewa preko istog ili drugog ve{taka. Ka`wavawe ve{taka ^lan 198. Lice koje se poziva kao ve{tak du`no je da se odazove i da da svoj nalaz i mi{qewe. Ako ve{tak koji je uredno pozvan ne do e, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da ve{ta~i, moè mu se naloìti da nadoknadi prouzrokovane tro{kove, a moè se i kazniti nov~anom kaznom od 500,00 do 2.000,00 dinara. Re{ewe o ka`wavawu unosi se u protiv re{ewa o ka`wavawu ve{taka ne odlaè izvr{ewe re{ewa. U slu~aju da ve{tak ne plati izre~enu nov~anu kaznu, ona }e se naplatiti prinudnim putem. Ako ve{tak pristane da ve{ta~i neposredno po{to mu je kazna izre~ena, stavi}e se van snage doneto re{ewe. ^lan 199. Odredbe ovog zakona koje se odnose na ve{take primewuju se shodno i na tuma~e. Glava HHâáá PRETRESAWE PROSTORIJA I LICA Osnovi pretresawa ^lan 200. Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se pretresati samo kod teìh prekr{aja ako je verovatno da }e se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica na}i predmet ili tragovi koji bi mogli biti zna~ajni za prekr{ajni postupak, ili da }e se pretresom stana i drugih prostorija uhvatiti okrivqeni. Pretresawe lica, prostorija i stvari koje pripadaju licima koja uìvaju imunitet po me- unarodnom pravu nije dopu{teno. Naredba za pretresawe ^lan 201. Pretresawe se odre uje samo pismenom naredbom suda.

77 21. novembar Broj Naredba o pretresawu predaje se, pre po~etka pretresawa, licu kod koga }e se ili na kome }e se pretresawe izvr{iti. Pre pretresawa pozva- }e se lice na koje se naredba za pretresawe odnosi da dobrovoqno preda lice odnosno predmete koji se traè. Naredbu o pretresawu izvr{avaju organi unutra{wih poslova. Na~in pretresawa ^lan 202. Pretresawu prisustvuju dva punoletna gra anina. Dràlac stana ili prostorije pozva}e se da prisustvuje pretresawu, a ako je odsutan, pozva- }e se da pretresawu prisustvuje jedan od odraslih ~lanova doma}instva ili sused. Pretresawe u prostorijama pravnih lica mo- è se vr{iti samo u prisustvu predstavnika tog pravnog lica. Pretresawe lica ènskog pola vr{i slu`beno lice istog pola ili drugo ènsko lice kome se moè poveriti pretresawe. Zakqu~ane prostorije, name{taj ili druge stvari otvori}e se silom samo ako wihov dràlac ili wegov punomo}nik nije prisutan ili ne}e dobrovoqno da ih otvori. Pri tom }e se izbegavati nepotrebna o{te}ewa. Zapisnik o pretresawu ^lan 203. O svakom pretresawu stana, odnosno prostorije ili lica sastavi}e se zapisnik u kome }e se navesti naredba na osnovu koje se vr{i pretresawe, opis prostorija odnosno lica koje se pretresa i lica odnosno predmeta ili tragova koji su na eni. Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili koje se pretresa i lica ~ije je prisustvo obavezno. Licu kod koga je, odnosno koje je pretresano izdaje se prepis zapisnika. Postupawe sa na enim predmetima ^lan 204. Ako se prilikom pretresawa na u predmeti koji su upotrebqeni za izvr{ewe prekr{aja ili su pribavqeni prekr{ajem, ili su nastali izvr- {ewem prekr{aja, ili predmeti koji mogu posluìti kao dokaz u prekr{ajnom postupku, ti predmeti }e se privremeno oduzeti. Privremeno oduzimawe predmeta ^lan 205. Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu mogu se privremeno oduzeti i pre dono{ewa presude. Privremeno oduzimawe predmeta odre uje samo sud pismenom naredbom. Zakonom se mogu ovlastiti i slu`bena lica inspekcijskih organa, slu`benici carinske slu`be i ovla{}eni policijski slu`benici da privremeno oduzmu predmete iz stava 1. ovog ~lana kad u vr{ewu slu`bene du`nosti saznaju za prekr{aj. Navedeni organi du`ni su da sud neodlo`no izveste o privremenom oduzimawu predmeta i da se staraju o ~uvawu tih predmeta, ukoliko zakonom nije druk~ije odre eno. Licu od koga se oduzimaju predmeti izdaje se potvrda sa ta~nim ozna~ewem oduzetih predmeta. Ako se radi o predmetima koji su podlo`ni kvaru ili ako wihovo ~uvawe iziskuje nesrazmerne tro{kove, sud }e odrediti da se takvi predmeti prodaju, a dobijeni novac preda na ~uvawe banci ili drugoj finansijskoj organizaciji. Postupawe sa privremeno oduzetim predmetima ^lan 206. Privremeno oduzeti predmeti odnosno novac dobijen prodajom predmeta vrati}e se vlasniku ako prekr{ajni postupak bude obustavqen, osim kad to zahtevaju interesi op{te bezbednosti ili razlozi morala, o ~emu se donosi posebno re{ewe. Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jedne godine od dana objavqivawa oglasa niko ne javi za predmet odnosno za novac dobijen prodajom predmeta, done}e se re{ewe da predmet postaje dràvna svojina, odnosno da se novac unese u buxet Republike Srbije. Ovim se ne dira u pravo vlasnika da u parnici traì predaju predmeta odnosno novca. Glava HHâááá PRETRES Odre ivawe pretresa ^lan 207. Na pretres se pozivaju okrivqeni i wegov branilac, o{te}eni, podnosilac zahteva za pokretawe postupka i drugi u~esnici postupka. Ako je okrivqeni pravno lice na pretres se poziva predstavnik pravnog lica. U pozivu na pretres okrivqeni }e se upozoriti da }e se u slu~aju neodazivawa pozivu narediti wegovo dovo ewe. Ako na pretres ne do e uredno pozvani okrivqeni i svoj izostanak ne opravda, sud }e odlo- ìti pretres i izdati naredbu za dovo ewe, ako ne postoje uslovi da se pretres odrì i bez prisustva okrivqenog. Nedolazak okrivqenog ^lan 208. Sud moè odlu~iti da se pretres odrì u odsustvu okrivqenog koji je uredno pozvan ako je on saslu{an, a sudija na e da wegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvr ivawe ~iweni~nog stawa. Pod istim uslovima pretres se moè odràti i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika odnosno branioca okrivqenog pravnog lica.

78 78 Broj novembar Pretres se moè odràti i bez prisustva podnosioca zahteva. Pretres }e se odràti i ako ne do e uredno pozvani branilac okrivqenog. Javnost ^lan 209. Pretres je javan. Sudija koji vodi prekr{ajni postupak moè iskqu~iti javnost za ceo pretres ili jedan wegov deo ako to zahtevaju op{ti interesi ili razlozi morala. Ako se postupak vodi protiv maloletnika, pretres }e se odràti bez prisustva javnosti. U slu~aju iz st. 2. i 3. ovog ~lana sudija }e upozoriti lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na pretresu saznala i ukaza}e im se da odavawe tajne predstavqa krivi~no delo. Tok pretresa ^lan 210. Pretres po~iwe izno{ewem glavne sadrìne zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Posle provere prisutnosti pozvanih lica pristupa se ispitivawu okrivqenog, a ako su okrivqeni pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, prvo se saslu{ava predstavnik pravnog lica, a posle wega odgovorno lice. Po saslu{avawu okrivqenog prelazi se na izvo ewe dokaza saslu{awem svedoka i ve{taka i izvo ewe drugih dokaza. Red izvo ewa dokaza utvr uje sudija. O radu na pretresu vodi se zapisnik u koji se unosi ceo tok pretresa. Zapisnik o pretresu potpisuju sudija i zapisni~ar. Pravo stranaka na pretresu ^lan 211. Podnosilac zahteva, okrivqeni i wegov branilac, predstavnik i branilac pravnog lica i o{te}eni imaju pravo da u toku pretresa predla- ù dokaze i daju druge predloge, a po odobrewu sudije koji vodi postupak mogu da postavqaju pitawa licima koja se saslu{avaju. Ovla{}eni predstavnik podnosioca zahteva ima pravo da na pretresu izmeni sadrìnu zahteva. U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana sudija }e re- {ewem odloìti pretres da bi se okrivqeni upoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremio odbranu. Posle zavr{enog dokaznog postupka stranke i branilac mogu dati zavr{nu re~ sa svojom ocenom o izvedenim dokazima. Posledwa re~ uvek pripada okrivqenom odnosno predstavniku okrivqenog pravnog lica. Ako sudija na e da pretres ne treba odlagati radi dopune postupka ili radi pripreme odbrane okrivqenog po izmewenom zahtevu, zakqu~i- }e pretres, a moè doneti presudu i javno objaviti izreku presude uz kratko navo ewe razloga. Kada u slu~aju iz stava 5. ovog ~lana, okrivqeni i podnosilac zahteva izjave da ne traè da im se dostavi pismeno izra ena presuda i da se ne}e àliti, okrivqenom }e se uru~iti, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude. Glava HHáH ODR@AVAWE REDA Starawe o odràvawu reda ^lan 212. Du`nost sudije, odnosno slu`benog lica koje u organu uprave vodi prekr{ajni postupak jeste da se stara o odràvawu reda za vreme izvo ewa radwi u prekr{ajnom postupku. Ako okrivqeni, wegov branilac, punomo}nik, o{te}eni, zakonski zastupnik, svedok, ve{tak, tuma~ ili drugo lice koje prisustvuje radwama u prekr{ajnom postupku ometa red ili se ne pokorava nare ewima za odràvawe reda, sudija }e ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspe{na, moè se narediti da se okrivqeni udaqi, a ostala lica mogu se udaqiti i kazniti nov~anom kaznom od 1.000,00 do 3.000,00 dinara. Odluka sudije odnosno slu`benog lica koja se ti~e odràvawa reda unosi se u zapisnik. Punomo}niku ili braniocu koji posle kazne produì da naru{ava red moè se uskratiti daqe zastupawe odnosno odbrana. Ako ka`weno lice ne plati izre~enu nov~anu kaznu u odre enom roku kazna }e se naplatiti prinudnim protiv re{ewa o ka`wavawu iz stava 2. ovog ~lana ne zadràva izvr{ewe re{ewa. Protiv drugih odluka koje se odnose na odràvawe reda i rukovo ewe postupkom àlba nije dozvoqena. Glava HHH Prekid postupka ^lan 213. Sudija odnosno slu`beno lice koje u organu uprave vodi prekr{ajni postupak re{ewem }e prekinuti postupak: 1. ako se ne zna boravi{te okrivqenog ili je on u bekstvu, ili ina~e nije dostiàn dràvnim organima, ili se nalazi u inostranstvu na neodre eno vreme; 2. ako je kod okrivqenog nastupilo privremeno du{evno oboqewe ili privremena du{evna poreme}enost; 3. ako je za isto delo protiv okrivqenog pokrenut krivi~ni postupak, kada prekid traje do dono{ewa pravosna`ne sudske odluke u krivi~nom postupku. Pre nego {to se postupak prekine, prikupi}e se svi dokazi o prekr{aju i odgovornosti okrivqenog do kojih se moè do}i.

79 21. novembar Broj Prekinuti postupak nastavi}e se kad prestanu smetwe koje su izazvale prekid. O prekidu i nastavqawu postupka obavesti}e se podnosilac zahteva, a u prekr{ajnom postupku iz oblasti carinskog, spoqnotrgovinskog i deviznog poslovawa, o{te}eni. Glava HHHá PRESUDA Dono{ewe presude ^lan 214. Prekr{ajni postupak zavr{ava se dono{ewem osu uju}e, odnosno osloba aju}e presude ili re- {ewa kojim se postupak obustavqa. Presuda, odnosno re{ewe izradi}e se u roku od osam dana od dana okon~awa svih radwi u prekr{ajnom postupku koje prethode dono{ewu presude, odnosno re{ewa. Presuda, odnosno re{ewe se zasniva na izvedenim dokazima i ~iwenicama koje su utvr ene u postupku. Objektivni i subjektivni identitet ^lan 215. Odluka u prekr{ajnom postupku odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretawe prekr- {ajnog postupka tereti i samo na prekr{aj koji je predmet podnetog zahteva. Sud, odnosno organ uprave koji vodi prekr- {ajni postupak nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekr{aja. ^lan 216. Re{ewe kojim se obustavqa prekr{ajni postupak done}e se kad se utvrdi: 1. da je prekr{ajni postupak vo en bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka nije bio ovla{}en za wegovo podno{ewe; 2. da sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka; 3. da je okrivqeni za istu radwu ve} pravosna- `no ka`wen u prekr{ajnom postupku ili je prekr{ajni postupak pravosna`no obustavqen, ali ne zbog nenadle`nosti; 4. da je okrivqeni u krivi~nom postupku odnosno u postupku po privrednom prestupu pravosna`no ogla{en krivim za isto delo koje obuhvata i obele`je prekr{aja; 5. da okrivqeni ima diplomatski imunitet; 6. da je nastupila zastarelost za vo ewe prekr{ajnog postupka; 7. da je okrivqeni u toku prekr{ajnog postupka umro, odnosno da je okrivqeno pravno lice prestalo da postoji; 8. da je ovla{}eni podnosilac odustao od zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka pre pravosna`nosti odluke. Prekr{ajni postupak }e se obustaviti i u drugim zakonom odre enim slu~ajevima. U obrazloèwu re{ewa ukratko se navode razlozi zbog kojih je postupak obustavqen i propis na osnovu kog je to u~iweno. Dono{ewe presude kojom se okrivqeni ogla{ava krivim ^lan 217. Presuda kojom se okrivqeni ogla{ava krivim za prekr{aj donosi se kad se u prekr{ajnom postupku utvrdi postojawe prekr{aja i odgovornost okrivqenog za taj prekr{aj. Dono{ewe presude kojom se okrivqeni osloba a krivice ^lan 218. Presudu kojom se okrivqeni osloba a krivice sud }e izre}i: 1. ako delo za koje se tereti po propisu nije prekr{aj, 2. ako ima okolnosti koje iskqu~uju prekr{ajnu odgovornost okrivqenog, 3. ako nije dokazano da je okrivqeni u~inio prekr{aj za koji je protiv wega podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Sadràj izreke presude kojom se okrivqeni ogla{ava krivim za prekr{aj ^lan 219. Ako se okrivqeni oglasi krivim za prekr{aj, izreka presude sadrì: 1. prekr{aj za koji se okrivqeni ogla{ava krivim uz nazna~ewe ~iwenica i okolnosti koje ~ine obele`ja prekr{aja i od kojih zavisi primena odre enog propisa o prekr{aju; 2. propise koji su primeweni; 3. odluku o izre~enim sankcijama; 4. odluku o oduzimawu imovinske koristi; 5. odluku o ura~unavawu zadràvawa i pritvora u izre~enu kaznu; 6. odluku o tro{kovima prekr{ajnog postupka; 7. odluku o imovinsko-pravnom zahtevu. Ako je okrivqeni ka`wen nov~anom kaznom, u presudi }e se nazna~iti rok pla}awa kazne i na- ~in zamene nov~ane kazne u slu~aju da okrivqeni kaznu ne plati, odnosno nazna~i}e se da }e se nov~ana kazna naplatiti prinudnim putem. Ako je izre~ena za{titna mera oduzimawa predmeta, u izreci presude }e se odrediti i kako }e se postupiti sa oduzetim predmetima. Kad izre~enom merom oduzimawa predmeta nisu obuhva- }eni predmeti privremeno oduzeti po ~lanu 205. ovog zakona, u izreci presude }e se odrediti da se ti predmeti vrate vlasniku. Objavqivawe presude ^lan 220. Presuda se objavquje usmeno ako je okrivqeni prisutan, a pismeno izra ena presuda dostavi}e se okrivqenom samo ako to zatraì. Ako se presuda objavquje, u zapisnik se unosi samo izreka presude i konstatuje da je presuda

80 80 Broj novembar usmeno saop{tena, da je dato kratko obrazloèwe presude i uputstvo o pravnom leku. Ako okrivqeni zatraì da mu se dostavi pismeno izra ena presuda, sud je duàn da je dostavi u roku od osam dana od dana objavqivawa. Kada u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana okrivqeni izjavi da ne traì da mu se dostavi pismeno izra ena presuda i da se ne}e àliti, uru~i}e mu se, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude. Presuda za vi{e prekr{aja ^lan 221. Ako se prekr{ajni postupak vodi zbog vi{e prekr{aja, u presudi }e se navesti za koje se prekr{aje okrivqeni ogla{ava krivim, a za koje se osloba a krivice ili se postupak obustavqa. Sadrìna pismeno izra ene presude ^lan 222. Pismeno izra ena presuda sadrì: uvod, izreku, obrazloèwe i uputstvo o pravu na àlbu, kao i broj, datum, potpis sudije i slu`beni pe~at. Uvod presude sadrì: naziv suda koji je doneo odluku, li~no ime sudije, li~no ime okrivqenog, mesto prebivali{ta okrivqenog odnosno naziv i sedi{te okrivqenog pravnog lica, prekr{aj koji je predmet prekr{ajnog postupka, dan dono{ewa presude i osnov po kome je presuda doneta. Izreka presude sadrì: li~ne podatke okrivqenog odnosno naziv i sedi{te okrivqenog pravnog lica, ~iweni~ni opis i pravnu kvalifikaciju prekr{aja i odluku kojom se okrivqeni ogla{ava krivim, osloba a krivice ili se postupak obustavqa. U obrazloèwu presude ukratko }e se izneti sadrìna zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, utvr eno ~iweni~no stawe uz navo ewe dokaza na osnovu kojih su pojedine ~iwenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda i razlozi za svaku ta~ku presude. U uputstvu o pravu na àlbu daje se pouka o tome kome se organu àlba izjavquje, kome predaje, u kom roku i da se àlba moè podneti pismeno, a predati neposredno ili uputiti po- {tom preporu~eno. Ispravqawe presude ^lan 223. Pogre{ke u pisawu imena i brojeva i druge o~igledne pogre{ke u pisawu, ra~unawu i prepisivawu u presudi ispravqaju se po slu`benoj du- `nosti ili na predlog okrivqenog, podnosioca zahteva ili o{te}enog. Ispravke }e se izvr{iti posebnim re{ewem, koje postaje sastavni deo presude. Ako sudska odluka sadrì pogre{ke iz stava 3. ~lana 222. ovog zakona, ispravqeni prepis presude dostavi}e se licima koja imaju pravo àlbe. U tom slu~aju rok za àlbu te~e od dana dostavqawa ispravqene presude. Dostavqawe presude u~esnicima u postupku ^lan 224. Pismeno izra ena presuda dostavqa se podnosiocu zahteva i okrivqenom po odredbama ~lana 147. ovog zakona. Presuda se dostavqa o{te}enom koji nije podnosilac zahteva ako je odlu~eno o imovinsko pravnom zahtevu, licu ~iji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izre~ena mera oduzimawa imovinske koristi. Dostavqawe usmeno saop{tene presude okrivqenom ^lan 225. Ako okrivqeni zatraì da mu se dostavi otpravak presude, sudija je duàn da mu otpravak iste dostavi u roku od osam dana od dana izrade presude. Zahtev okrivqenog u smislu stava 1. ovog ~lana unosi se u zapisnik uz wegov potpis. ^lan 226. Odredbe ovog zakona koje se odnose na presudu, shodno se primewuju i na re{ewe koje u prekr{ajnom postupku donose organi uprave. ^lan 227. Na postupak pred sudovima, koji nije propisan odredbama ovog zakona, shodno se primewuju odredbe Zakonika o krivi~nom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije druk~ije odre eno. Glava HHHáá REDOVNI PRAVNI LEKOVI Podno{ewe àlbe ^lan 228. Protiv odluke donete u prvom stepenu moè se izjaviti àlba Vi{em prekr{ajnom se predaje sudu, odnosno organu uprave, koji je doneo prvostepenu se podnosi u roku od osam dana od dana usmeno saop{tene odluke, odnosno od dana dostavqawa presude ili re{ewa. Ko moè izjaviti àlbu ^lan mogu izjaviti okrivqeni i podnosilac se moè izjaviti uvek na presudu i re- {ewe organa uprave a na druga re{ewa doneta u prekr{ajnom postupku samo ako pravo na àlbu nije zakonom iskqu~eno. U korist okrivqenog àlbu mogu izjaviti wegov branilac, bra~ni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojiteq, usvojenik, hraniteq i lice sa kojim ìvi u vanbra~noj zajednici. U korist okrivqenog pravnog lica àlbu mo- è izjaviti predstavnik pravnog lica kao i

81 21. novembar Broj fizi~ko lice ovla{}eno da ga predstavqa ili zastupa. Ako je izre~ena za{titna mera oduzimawa predmeta ~iji vlasnik nije okrivqeni, vlasnik predmeta moè izjaviti àlbu samo u pogledu odluke o toj meri. Suspenzivno dejstvo àlbe ^lan 230. Blagovremeno izjavqena àlba odlaè izvr- {ewe odluke, osim u slu~ajevima kad je ovim zakonom druga~ije odre eno. Odricawe i odustajawe od àlbe ^lan 231. Okrivqeni i podnosilac zahteva mogu se odre}i prava na àlbu po{to je odluka saop{tena, a od izjavqene àlbe mogu odustati do dono- {ewa drugostepene presude. Odricawe i odustajawe od prava na àlbu ne moè se opozvati. Odricawe maloletnika od prava na àlbu nema pravnog dejstva. Sadràj àlbe ^lan treba da sadrì ozna~ewe odluke protiv koje se àlba izjavquje, navode u ~emu je podnosilac àlbe nezadovoqan odlukom i potpis podnosioca àlbe. U àlbi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. Pozivaju}i se na nove ~iwenice podnosilac àlbe je duàn da navede dokaze kojima bi se te ~iwenice imale dokazati. Ako podnosilac àlbe u àlbi iznosi nove dokaze, duàn je navesti za{to te dokaze nije ranije izneo, kao i ~iwenice koje tim dokazima èli dokazati. Osnovi zbog kojih se odluka moè pobijati ^lan 233. Odluka se moè pobijati: 1. zbog bitne povrede odredaba prekr{ajnog postupka; 2. zbog povrede odredaba materijalnog prava iz Zakona o prekr{ajima i drugih propisa; 3. zbog pogre{no ili nepotpuno utvr enog ~iweni~nog stawa; 4. zbog odluke o prekr{ajnim sankcijama, oduzimawu imovinske koristi, tro{kovima prekr- {ajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu. Bitne povrede odredaba prekr{ajnog postupka ^lan 234. Bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka postoji: 1. ako je prekr{ajni postupak vodio i odluku doneo sudija odnosno slu`beno lice u organu uprave, koji je pravosna`nom odlukom izuzet od vo ewa postupka i odlu~ivawa; 2. ako je prekr{ajni postupak vodio i odluku doneo sudija odnosno slu`beno lice u organu uprave, koji se morao izuzeti (~lan 102. stav 1. ta~ ovog zakona); 3. ako okrivqeni u prekr{ajnom postupku nije saslu{an pre dono{ewa odluke osim u slu~ajevima iz ~lana 85. stava 3. i ~lana 162. stava 8. ovog zakona; 4. ako okrivqeni nije pou~en o pravu na upotrebu jezika, ili je wemu ili wegovom braniocu protivno wegovom zahtevu uskra}eno pravo da na usmenom pretresu ili u toku ostalih radwi u prekr{ajnom postupku upotrebqava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok usmenog pretresa odnosno postupka (~lan 86. ovog zakona); 5. ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na usmenom pretresu; 6. ako je sudija, odnosno slu`beno lice u organu uprave odbacio zahtev za pokretawe prekr- {ajnog postupka protivno odredbama ~lana 159. ovog zakona; 7. ako je sudija obustavio prekr{ajni postupak protivno odredbama ~lana 216. ovog zakona ili je doneo presudu kojom se okrivqeni osloba a krivice, protivno odredbama ~lana 218. ovog zakona; 8. ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nenadle`nosti nije mogao suditi u toj stvari (~lan 100. ovog zakona); 9. ako usmeno saop{tena odluka nije uneta u zapisnik (~lan 220. stav 2. ovog zakona); 10. ako odlukom sud, odnosno organ uprave nije u celosti odlu~io o zahtevu za pokretawe prekr{ajnog postupka; 11. ako je sud odnosno organ uprave odlu~io mimo zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka; 12. ako se odluka zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne moè zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, o~igledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista odluka; 13. ako se odluka zasniva na iskazu okrivqenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude ispitan u prisustvu branioca; 14. ako je povre ena odredba ~lana 88. ovog zakona; 15. ako je izreka odluke nerazumqiva, protivre~na sama sebi ili razlozima odluke ili ako odluka uop{te nema razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o odlu~nim ~iwenicama, ili su ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri protivre~ni, ili ako o odlu~nim ~iwenicama postoji znatna protivre~nost izme u onog {to se u razlozima odluke navodi, o sadrìni isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, i samih tih isprava ili zapisnika, osim u slu~aju iz ~lana 220. ovog zakona. Bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka postoji i ako sudija, odnosno slu`beno lice u toku prekr{ajnog postupka ili prilikom dono{ewa odluke nije primenio ili je pogre{no primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekr{ajnog postupka povredio pravo odbrane, a to je uticalo ili je moglo uticati na zakonito i pravilno dono{ewe odluke.

82 82 Broj novembar Povreda materijalnog prava ^lan 235. Povreda materijalnog prekr{ajnog prava postoji ako je prekr{ajni propis povre en kada je u pitawu: 1. da li je radwa za koju se okrivqeni goni prekr{aj; 2. da li ima okolnosti koje iskqu~uju prekr- {ajnu odgovornost; 3. da li ima okolnosti koje iskqu~uju prekr- {ajno gowewe, a naro~ito da li je nastupila zastarelost prekr{ajnog gowewa ili je stvar ve} pravosna`no presu ena; 4. da li je u pogledu prekr{aja koji je predmet zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka primewen zakon ili drugi propis koji se ne moè primeniti; 5. da li je odlukom o kazni, za{titnoj meri ili o oduzimawu imovinske koristi prekora~eno ovla{}ewe koje sudija, odnosno slu`beno lice u organu uprave ima po zakonu; 6. da li su povre ene odredbe o ura~unavawu zadràvawa, pritvora i izdràne kazne. Pogre{no ili nepotpuno utvr eno ~iweni~no stawe ^lan 236. Odluka se moè pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr enog ~iweni~nog stawa kad je sud, odnosno organ uprave neku odlu~nu ~iwenicu pogre{no utvrdio ili je nije utvrdio. Nepotpuno utvr eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi. Pobijawe presude i drugih odluka ^lan 237. Odluka se moè pobijati zbog odluke o kazni kad tom odlukom nije prekora~eno zakonsko ovla{}ewe (~lan 235. stav 1. ta~ka 5. ovog zakona) ili sud, odnosno organ uprave nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje uti~u da kazna bude ve}a ili mawa. Odluka o kazni moè se pobijati i zbog toga {to je sud, odnosno organ uprave primenio ili nije primenio odredbe o ublaàvawu kazne, o oslobo ewu od kazne, ili {to nije izrekao opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi. Odluka o za{titnoj meri ili o oduzimawu imovinske koristi moè se pobijati ako ne postoji povreda iz ~lana 235. stava 1. ta~ke 5. ovog zakona ili je sud nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao za{titnu meru odnosno oduzimawe imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi. Odluka o imovinsko-pravnom zahtevu moè se pobijati kad je sud o tome doneo odluku protivno odredbama ovog zakona. Odluka o tro{kovima prekr{ajnog postupka moè se pobijati kad je sud, odnosno organ uprave o tome doneo odluku iz razloga kao i u prethodnom stavu ovog ~lana. Postupak po àlbi ^lan 238. Neblagovremenu, nedozvoqenu i od neovla- {}enog lica izjavqenu àlbu odbaci}e re{ewem sud, odnosno organ uprave. Blagovremenu i dozvoqenu àlbu sud, odnosno organ uprave sa spisima }e dostaviti Vi{em prekr{ajnom sudu u roku od tri dana. Odluke Vi{eg prekr{ajnog suda ^lan 239. Re{avaju}i po àlbi Vi{i prekr{ajni sud moè àlbu odbaciti, odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, ili usvojiti, a prvostepenu odluku preina~iti ili ukinuti. Odbacivawe àlbe od strane drugostepenog suda ^lan 240. Vi{i prekr{ajni sud odbaci}e àlbu re{ewem kao neblagovremenu, nedozvoqenu ili izjavqenu od strane neovla{}enog lica, ako utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio postupak, propustio da to u~ini. Granice ispitivawa prvostepene odluke ^lan 241. Vi{i prekr{ajni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem se pobija àlbom, ali mora uvek po slu`benoj du`nosti ispitati: 1. da li postoji bitna povreda odredaba prekr- {ajnog postupka iz ~lana 234. stava 1. ta~. 1, 3. i ovog zakona; 2. da li je na {tetu okrivqenog povre eno materijalno pravo (~lan 235. ovog zakona). Ako àlba izjavqena u korist okrivqenog ne sadrì osnov za pobijawe odluke (~lan 233. ovog zakona), Vi{i prekr{ajni sud ograni~i}e se na ispitivawe povreda iz stava 1. ta~. 1. i 2. ovog ~lana, kao i na ispitivawe odluke o kazni, za{titnim merama i oduzimawu imovinske koristi (~lan 237. ovog zakona). Potvr ivawe prvostepene odluke ^lan 242. Vi{i prekr{ajni sud }e presudom odbiti àlbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti povrede zakona iz ~lana 241. ovog zakona. Preina~ewe prvostepene odluke ^lan 243. Vi{i prekr{ajni sud }e uvaìti àlbu i presudom preina~iti prvostepenu odluku kada utvrdi da su odlu~ne ~iwenice u prvostepenom postupku utvr ene i da s obzirom na utvr eno ~iweni~no stawe, treba doneti druga~iju presudu ili ako smatra da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidawa prvostepene odluke, ili kad na e da prilikom odmera-

83 21. novembar Broj vawa kazne odnosno izricawa za{titne mere nisu uzete u obzir sve okolnosti koje uti~u na pravilno odmeravawe kazne odnosno na zakonito izricawe za{titne mere ili kad okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocewene. Prvostepena odluka }e se preina~iti kad se utvrdi da je sud ili organ uprave koji je vodio prekr{ajni postupak, pogre{no ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima. Ukidawe prvostepene odluke ^lan 244. Vi{i prekr{ajni sud }e àlbu uvaìti i presudom ukinuti prvostepenu odluku i predmet vratiti sudu ili organu uprave, na ponovni postupak ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba prekr{ajnog postupka, koja je uticala ili je mogla uticati na zakonito re{avawe prekr{ajne stvari, ili ako smatra da zbog pogre- {no ili nepotpuno utvr enog ~iweni~nog stawa treba dopuniti ili provesti novi postupak, ili ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbog pogre{ne ocene dokaza ili pogre{ne primene materijalnog prava. Iz istih razloga moè se prvostepena odluka i delimi~no ukinuti ako se pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez {tete za pravilno odlu~ivawe. Obrazloèwe drugostepene presude ^lan 245. U obrazloèwu presude Vi{i prekr{ajni sud ceni}e àlbene navode i ukaza}e na povrede zakona koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede odredaba prekr{ajnog postupka, u obrazloèwu }e se navesti koje su odredbe povre ene i u ~emu se ogleda povreda. Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogre- {no ili nepotpuno utvr enog ~iweni~nog stawa, nave{}e se nedostaci odnosno za{to su novi dokazi i nove ~iwenice va`ne za dono{ewe pravilne odluke. Dejstvo àlbe u korist saokrivqenih ^lan 246. Kad Vi{i prekr{ajni sud povodom ma ~ije àlbe izjavqene protiv odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu u korist okrivqenog korisni i za kojeg od okrivqenih koji nije izjavio àlbu ili nije izjavio u tom pravcu, postupi}e po slu`benoj du`nosti kao da takva àlba postoji. Dostavqawe drugostepene presude ^lan 247. Vi{i prekr{ajni sud }e vratiti sve spise sudu, odnosno organu uprave sa dovoqnim brojem overenih prepisa svoje presude radi dostavqawa okrivqenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima. Du`nost suda i organa uprave ^lan 248. Sud i organ uprave, duàn je da sprovede sve radwe i raspravi sva sporna pitawa na koje je ukazao Vi{i prekr{ajni sud u svojoj presudi. Pri dono{ewu nove odluke, sud i organ uprave vezani su zabranom propisanom u ~lanu 88. ovog zakona. Glava HHHááá VANREDNI PRAVNI LEKOVI ZAHTEV ZA PONAVQAWE PREKR[AJNOG POSTUPKA Razlozi za ponavqawe postupka ^lan 249. Prekr{ajni postupak zavr{en pravosna`nom odlukom moè se ponoviti: 1. ako se dokaè da je odluka zasnovana na la- `noj ispravi ili na la`noj izjavi svedoka ili ve{taka; 2. ako se dokaè da je odluka doneta usled krivi~nog dela sudije ili drugog slu`benog lica koje je u~estvovalo u postupku; 3. ako se utvrdi da je lice koje je ka`weno za prekr{aj za istu radwu ve} jednom ka`weno u prekr{ajnom postupku; 4. ako se iznesu nove ~iwenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do druga~ije odluke da su bili poznati u ranijem postupku. îwenice iz stava 1. ta~ ovog ~lana dokazuju se pravosna`nom odlukom ili presudom u prekr{ajnom postupku. Ako se postupak protiv tih lica ne moè sprovesti zato {to su umrla ili {to postoje okolnosti koje iskqu~uju krivi~no gowewe, ~iwenice iz ta~. 1. i 2. stava 1. ovog ~lana mogu se utvrditi i drugim dokazima. Podno{ewe zahteva za ponavqawe postupka ^lan 250. Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka mogu podneti ka`weni, wegov branilac i podnosilac zahteva, a posle smrti ka`wenog zahtev mogu podneti u korist ka`wenog i ostala lica iz ~lana 229. stava 3. ovog zakona. Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka moè se podneti u roku od godinu dana od dana pravosna`nosti odluke. Postupak po zahtevu ^lan 251. O zahtevu za ponavqawe prekr{ajnog postupka odlu~uje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku. U zahtevu treba navesti po kojem se zakonskom osnovu traì ponavqawe postupka i kojim se dokazima potkrepquju ~iwenice na kojima se zahtev zasniva. Ako zahtev ne sadrì te podatke, odbaci}e se presudom, odnosno re{ewem.

84 84 Broj novembar Zahtev }e se odbaciti i kad sud, odnosno organ uprave na osnovu zahteva i dokaza iz spisa predmeta iz ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo neovla{}eno lice ili da je zahtev neblagovremeno podnesen, ili da nema zakonskih uslova za ponavqawe postupka, ili da ~iwenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva o~igledno nisu podobni da se na osnovu wih dozvoli ponavqawe. Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka u korist ka`wenog moè se podneti i nakon {to je odluka izvr{ena. Odluke povodom zahteva za ponavqawe postupka ^lan 252. Ako prekr{ajni sud ili organ uprave ne odbaci zahtev za ponavqawe postupka, ponovi}e postupak u obimu koji je neophodan da se utvrde ~iwenice zbog kojih je zahtev podnet. Zavisno od rezultata ponovqenog postupka, zahtev }e se re{ewem odbiti ili }e se novom odlukom prethodna ukinuti u celosti ili delimi~no. Ako se dozvoli ponavqawe postupka, u ponovnom postupku sud i organ uprave vezan je zabranom propisanom u ~lanu 88. ovog zakona. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena àlba. Odlagawe izvr{ewa odluke ^lan 253. Zahtev za ponavqawe prekr{ajnog postupka ne odlaè izvr{ewe odluke, ali ako sud, odnosno organ uprave oceni da zahtev moè biti uvaèn, moè odlu~iti da se odloì izvr{ewe dok se ne odlu~i o zahtevu za ponavqawe postupka. Re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka odlaè izvr{ewe odluke protiv koje je ponavqawe dozvoqeno. ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVAWE PRAVOSNA@NE PRESUDE Dopu{tenost zahteva ^lan 254. Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude moè se podneti protiv drugostepene presude zbog povrede zakona, a u slu~aju i pod uslovima odre enim ovim zakonom. Okrivqeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv prvostepene odluke ne moè podneti zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude, osim kad je samo po àlbi podnosioca zahteva izre~ena stroà prekr{ajna sankcija iz ~lana 255. ovog zakona. Slu~ajevi u kojima je dopu{ten zahtev za vanredno preispitivawe presude ^lan 255. Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude moè se podneti kad je izre~ena: kazna zatvora; za{titna mera zabrane vr{ewa odre enih delatnosti; za{titna mera zabrane pravnom licu da vr- {i odre ene delatnosti; za{titna mera zabrane odgovornom licu da vr{i odre ene poslove; za{titna mera zabrane upravqawa vozilom na motorni pogon licu koje je po zanimawu voza~; nov~ana kazna preko ,00 dinara fizi~kom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno ,00 dinara pravnom licu za carinske, spoqnotrgovinske, devizne i poreske prekr{aje; za{titna mera oduzimawa predmeta za carinske, spoqnotrgovinske i devizne prekr{aje; odluka o poni{tewu voza~ke dozvole na osnovu ~lana 34. stav 5. ovog zakona. Razlozi za podno{ewe zahteva ^lan 256. Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude moè se podneti u slede}im slu~ajevima: 1. zbog bitne povrede odredaba prekr{ajnog postupka (~lan 234. stav 1. ta~ i ta~ ovog zakona); 2. zbog povrede materijalnog prava na {tetu ka`wenog predvi ene u ~lanu 235. ovog zakona; 3. zbog pogre{no ili nepotpuno utvr enog ~iweni~nog stawa (~lan 236. ovog zakona); 4. zbog odluke o kazni (~lan 237. stav 1. ovog zakona). Ovla{}ewe za podno{ewe zahteva ^lan 257. Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude mogu podneti ka`weni, wegov branilac i zakonski zastupnik. Rok za podno{ewe zahteva ^lan 258. Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude podnosi se u roku od petnaest dana od dana prijema presude donete u drugom stepenu. Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude podnosi se pismeno Vrhovnom sudu Srbije. Odlu~ivawe o zahtevu ^lan 259. O zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Odluke povodom zahteva ^lan 260. Neblagovremeni, nedozvoqeni ili od neovla- {}enog lica podnet zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude Vrhovni sud Srbije odbaci}e re{ewem. Vrhovni sud Srbije }e presudom odbiti zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji po-

85 21. novembar Broj vreda propisa na koju se poziva podnosilac zahteva. Kad Vrhovni sud Srbije utvrdi da je zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude osnovan, done}e presudu odnosno re{ewe kojim }e ili preina~iti pravosna`nu presudu ili je ukinuti u celini ili delimi~no i predmet vratiti sudu, odnosno organu uprave na ponovno odlu~ivawe. Ako Vrhovni sud Srbije na e da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist ka`wenog postoje i za kojeg od ka`wenih sau~esnika ili saizvr{ilaca, koji nisu podneli zahtev za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude, postupi}e po slu`benoj du`nosti kao da takav zahtev postoji. Obaveze suda ^lan 261. Ako je pravosna`na presuda ukinuta i predmet vra}en na ponovnu odluku, sud odnosno organ uprave duàn je da izvede sve procesne radwe na koje je ukazao Vrhovni sud Srbije. Pred sudom, odnosno organom uprave okrivqeni moè isticati nove ~iwenice i nove dokaze. Pri dono{ewu odluke sud, odnosno organ uprave vezan je zabranom iz ~lana 88. ovog zakona. Odlagawe izvr{ewa ^lan 262. Zahtev za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude ne odlaè izvr{ewe presude, ali na predlog ka`wenog, Vrhovni sud Srbije moè naloìti sudu da odloì odnosno prekine izvr{ewe presude dok ne odlu~i o zahtevu, ako ima osnova iz kojih moè zakqu~iti da }e udovoqiti zahtevu. Shodna primena Zakonika o krivi~nom postupku ^lan 263. Na postupak pred Vrhovnim sudom Srbije, po zahtevu za vanredno preispitivawe protiv drugostepene presude shodno se primewuju odredbe o zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna- `ne presude iz Zakonika o krivi~nom postupku ako ovim zakonom nije druga~ije predvi eno. ZAHTEV ZA ZA[TITU ZAKONITOSTI Podno{ewe zahteva za za{titu zakonitosti ^lan 264. Protiv pravosna`ne presude moè se podi}i zahtev za za{titu zakonitosti ako je povre en zakon ili drugi propis o prekr{aju. Zahtev za za{titu zakonitosti podiè republi~ki javni tuìlac u roku od tri meseca od dana dostavqawa presude. Zahtev za za{titu zakonitosti ne moè se podi}i ako je Vrhovni sud Srbije re{avao po zahtevu za vanredno preispitivawe pravosna`ne presude. Odlu~ivawe po zahtevu ^lan 265. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije (u daqem tekstu: sud). O sednici ve}a sud }e obavestiti republi~kog javnog tuìoca. Pre nego {to predmet bude iznesen na re{avawe sudija odre en za izvestioca moè po potrebi da pribavi obave{tewe o istaknutim povredama zakona. ^lan 266. Pri re{avawu o zahtevu za za{titu zakonitosti sud }e se ograni~iti samo na ispitivawe povrede propisa na koju se javni tuìlac poziva u svom zahtevu. Sud }e presudom odbiti zahtev za za{titu zakonitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se ukazuje u zahtevu. Kad sud utvrdi da je zahtev za za{titu zakonitosti osnovan, done}e presudu kojom }e, prema prirodi povrede, preina~iti pravosna`nu odluku ili ukinuti u celosti ili delimi~no odluke prekr{ajnog suda i Vi{eg prekr{ajnog suda i predmet vratiti na ponovno odlu~ivawe prekr- {ajnom sudu, ili }e se ograni~iti samo na to da utvrdi povredu propisa. ^lan 267. Ako je zahtev za za{titu zakonitosti podignut na {tetu ka`wenog, a sud na e da je osnovan, utvrdi}e samo da postoji povreda zakona, ne diraju}i u pravosna`nu odluku. Ako sud na e da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist ka`wenog postoje i za nekog od ka`wenih saizvr{ilaca za kojeg nije podignut zahtev za za{titu zakonitosti, postupi}e po slu`benoj du`nosti kao da takav zahtev postoji. Ako je zahtev za za{titu zakonitosti podignut u korist ka`wenog, sud je pri dono{ewu odluke vezan zabranom iz ~lana 88. ovog zakona. Dostavqawe presude ^lan 268. Odluka suda u potrebnom broju primeraka dostavqa se prekr{ajnom sudu preko Vi{eg prekr- {ajnog suda. ^lan 269. Ako je pravosna`na presuda ukinuta i predmet vra}en na ponovno vo ewe prekr{ajnog postupka, za osnovu }e se uzeti raniji zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka. Sud je duàn da izvede sve procesne radwe i da raspravi pitawa na koja mu je ukazao sud. Pred sudom i Vi{im prekr{ajnim sudom mogu se isticati nove ~iwenice i podnositi novi dokazi. Sud je prilikom dono{ewa nove odluke vezan zabranom iz ~lana 88. ovog zakona. Zahtev za za{titu zakonitosti ne odlaè izvr{ewe presude, ali sud pri re{avawu o zahtevu moè naloìti nadle`nom sudu da odloì

86 86 Broj novembar odnosno prekine izvr{ewe presude dok ne odlu- ~i o podignutom zahtevu. Glava HHHáâ POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA Primena zakonskih odredbi ^lan 270. U prekr{ajnom postupku prema maloletniku primewuju se odredbe ove glave, a ostale odredbe prekr{ajnog postupka predvi ene ovim zakonom samo ako nisu u suprotnosti sa ovim odredbama. Ako druga~ije nije propisano ovim zakonom, u prekr{ajnom postupku prema maloletniku shodno se primewuju odredbe Zakona o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela i krivi~nopravnoj za{titi maloletnih lica. Hitnost postupka ^lan 271. Prekr{ajni postupak prema maloletniku je hitan. Pre izricawa vaspitne mere ili kazne maloletniku, pribavi}e se mi{qewe nadle`nog organa starateqstva, osim ako je u me uvremenu maloletnik postao punoletan. Ako nadle`ni organ starateqstva ne dostavi mi{qewe u roku od {ezdeset dana, sud moè maloletniku izre}i ukor ili nov~anu kaznu i bez mi{qewa organa starateqstva, vode}i ra~una o du{evnoj razvijenosti, osetqivosti i li~nim svojstvima maloletnika. Pri preduzimawu radwi prema maloletniku u wegovom prisustvu, a naro~ito pri wegovom ispitivawu, lica koja u~estvuju u postupku du`na su da postupaju obazrivo, vode}i ra~una o du{evnoj razvijenosti, osetqivosti i li~nim svojstvima maloletnika. Pozivawe maloletnika ^lan 272. Maloletnik se poziva preko roditeqa, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogu}e zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih opravdanih razloga. Ako se maloletnik ne poziva preko roditeqa, odnosno zakonskog zastupnika, sud koji vodi prekr{ajni postupak }e ih obavestiti o pokretawu postupka. Obaveza svedo~ewa ^lan 273. Niko ne moè biti oslobo en od du`nosti da svedo~i o okolnostima potrebnim za ocewivawe du{evne razvijenosti maloletnika, upoznavawe wegove li~nosti i prilika u kojima ìvi. Razdvajawe i spajawe postupka ^lan 274. Kad je maloletnik u~estvovao u izvr{ewu prekr{aja zajedno sa punoletnim licima, postupak prema wemu }e se razdvojiti i sprovesti po odredbama ovog zakona. Postupak prema maloletniku moè se voditi zajedno sa postupkom protiv punoletnih lica i sprovesti po op{tim odredbama ovog zakona samo ako je spajawe postupka neophodno za svestrano razre{ewe stvari. Re{ewe o razdvajawu, odnosno spajawu postupka donosi postupaju}i sudija. Protiv ovog re- {ewa nije dozvoqena àlba. Prava roditeqa i starateqa ^lan 275. U postupku prema maloletnicima, organ starateqstva, roditeqi, odnosno zakonski zastupnik maloletnika imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka, da u toku postupka stavqaju predloge i da ukazuju na ~iwenice i dokaze koji su va`ni za dono{ewe pravilne odluke. Necelishodnost pokretawa postupka ^lan 276. Sud moè odlu~iti da se ne pokrene prekr- {ajni postupak protiv maloletnika ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na prirodu prekr{aja i okolnosti pod kojima je prekr{aj u~iwen, raniji ìvot maloletnika i wegova li~na svojstva. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana re{ewem }e se odbaciti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka sa obrazloèwem zbog ~ega je zahtev odba~en, a o u~iwenom prekr{aju obavesti}e se roditeq, usvojiteq, odnosno starateq maloletnika i organ starateqstva radi preduzimawa mera u okviru wihovih ovla{}ewa. Pravo na podno{ewe àlbe ^lan 277. Protiv presude donete u postupku kojim je maloletnik ogla{en krivim za prekr{aje àlbu mogu izjaviti, pored lica iz ~lana 229. ovog zakona, jo{ i starateq, brat, sestra i hraniteq maloletnika. Lica iz stava 1. ovog ~lana mogu izjaviti àlbu u korist maloletnika i protiv wegove voqe. Postupawe prema detetu ^lan 278. Kad sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvr- {ewa prekr{aja nije imao navr{enih ~etrnaest godina ìvota obustavi}e prekr{ajni postupak. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana sud }e o prekr{aju koji je u~iwen obavestiti roditeqa, usvojiteqa i starateqa maloletnika, kao i organ starateqstva a po potrebi moè obavestiti i {kolu odnosno organizaciju u kojoj je maloletnik sme{ten.

87 21. novembar Broj Iskqu~ewe javnosti ^lan 279. U postupku prema maloletniku uvek }e se iskqu~iti javnost. Glava HHHâ NAKNADA [TETE ZBOG NEOPRAVDANOG KA@WAVAWA Pravo na naknadu {tete zbog neopravdanog ka`wavawa ^lan 280. Pravo na naknadu {tete zbog neopravdanog ka`wavawa ima lice kome je pravosna`nom presudom bila izre~ena prekr{ajna kazna ili za{titna mera, a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka prekr{ajni postupak obustavqen, osim u slede}im slu~ajevima: 1. ako je prekr{ajni postupak obustavqen zbog toga {to je u novom postupku povodom vanrednog pravnog leka o{te}eni kao podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, a na osnovu sporazuma sa okrivqenim; 2. ako je povodom zahteva za ponavqawe prekr- {ajnog postupka na {tetu okrivqenog novi postupak obustavqen usled smrti ili kakvog trajnog du{evnog oboqewa okrivqenog posle u~iwenog prekr{aja; 3. ako je novi prekr{ajni postupak obustavqen zbog zastarelosti gowewa do koga je do- {lo zbog nedosti`nosti okrivqenog; 4. ako je okrivqeni svojim la`nim priznawem ili na drugi na~in namerno prouzrokovao svoje ka`wavawe, osim ako je na to bio prinu en. Drugi slu~ajevi prava na naknadu {tete ^lan 281. Pravo na naknadu {tete ima i lice: 1. prema kome je odre eno izvr{ewe prekr{ajne sankcije pre pravosna`nosti presude ako u àlbenom postupku do e do obustave prekr{ajnog postupka; 2. koje je bilo zadràno u prekr{ajnom postupku, pa je postupak obustavqen; 3. koje je izdràlo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom àlbe izjavqene protiv presude kojom je odre eno izvr{ewe presude pre pravosna`nosti, izre- ~ena kazna zatvora kra}a od kazne koju je izdr- àlo, ili je izre~ena prekr{ajna sankcija koja se ne sastoji u li{ewu slobode; 4. koje je usled gre{ke ili nezakonitog rada sudije neosnovano zadràno duè nego {to zakon dozvoqava. Vra}awe nov~anih iznosa ^lan 282. Lice kome je u prekr{ajnom postupku neopravdano izre~ena nov~ana kazna, za{titna mera oduzimawa imovinske koristi ili za{titna mera oduzimawe predmeta ima pravo na vra}awe pla}ene nov~ane kazne, vra}awe oduzete imovinske koristi, vra}awe predmeta ili nov~ane vrednosti oduzetog predmeta (u daqem tekstu: vra}awe nov~anog iznosa). Smatra se da je lice neopravdano ka`weno ako je u slu~aju preina~ewa ili ukidawa pravosna`ne osu uju}e presude, odnosno re{ewa o ka- `wavawu postupak protiv wega obustavqen ili je doneta osloba aju}a presuda usled toga {to je utvr eno da delo nije prekr{aj ili {to postoje osnovi koji iskqu~uju odgovornost u~inioca prekr{aja, ili {to nije dokazano da je ono u~inilo prekr{aj. Vra}awe nov~anog iznosa ne moè zahtevati ka`weno lice koje je svojim la`nim priznawem prouzrokovalo ka`wavawe. Posle smrti neopravdano ka`wenog lica naknadu {tete odnosno vra}awe nov~anog iznosa mogu traìti wegov bra~ni drug i wegovi srodnici koje je on po zakonu bio duàn da izdràva. Zastarevawe prava na vra}awe nov~anog iznosa ^lan 283. Pravo neopravdano ka`wenog lica i lica koje je ono po zakonu bilo du`no da izdràva, da traì naknadu {tete, odnosno vra}awe nov~anog iznosa, zastareva za jednu godinu od dana pravosna`nosti presude, odnosno re{ewa kojim je prekr{ajni postupak bio obustavqen. Zastarelost iz stava 1. ovog ~lana se prekida podno{ewem zahteva ministarstvu nadle`nom za poslove prekr{aja, odnosno organu uprave koji je vodio prekr{ajni postupak. Ako je zahtev za naknadu {tete odnosno vra}awe nov~anog iznosa podnelo neopravdano ka- `weno lice, posle wegove smrti lica iz ~lana 282. stav 4. ovog zakona mogu produìti postupak za ostvarivawe zahteva u roku od tri meseca od dana smrti neopravdano ka`wenog lica, i to samo u granicama ranije podnetog zahteva. Ako se neopravdano ka`weno lice odreklo zahteva za naplatu {tete odnosno vra}awe nov- ~anog iznosa, posle wegove smrti zahtev se ne moè podneti. Postupak ostvarivawa prava ^lan 284. Ovla{}eno lice du`no je da se sa svojim zahtevom za naknadu {tete obrati ministarstvu nadle`nom za poslove prekr{aja, odnosno organu uprave koji je vodio prekr{ajni postupak, radi sporazuma o postojawu {tete i visini naknade. Ako do sporazuma ne do e u roku od dva meseca od dana prijema zahteva, ovla{}eno lice mo- è nadle`nom sudu podneti tu`bu za naknadu {tete protiv Republike Srbije, u roku od trideset dana od dana isteka roka za postizawe sporazuma. Zahtev za vra}awe nov~anog iznosa podnosi se republi~kom organu uprave nadle`nom za finansije. Ako nadle`ni organ odbije zahtev ili u roku od dva meseca ne donese re{ewe po zahtevu, ovla{}eno lice moè svoj zahtev ostvariti

88 88 Broj novembar tu`bom za naknadu {tete kod nadle`nog suda u roku iz stava 2. ovog ~lana. Dok traje postupak kod nadle`nog organa iz st. 1, 2. i 3. ovog ~lana, ne te~e zastarelost predvi ena u ~lanu 283. ovog zakona. Glava HHHâá PREKR[AJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVE Nadle`ni organi uprave ^lan 285. Kad je za prekr{aj propisana samo nov~ana kazna, zakonom se saglasno ~lanu 4. i 35. st. 2 i 3. ovog zakona, moè propisati, da prekr{ajni postupak za pojedine prekr{aje, u prvom stepenu vode organi uprave. Za prekr{aje za koje je propisana kazna zatvora, za koje se mogu izre}i za{titne mere, koje u~ine maloletnici, za prekr{aje lica koja uìvaju diplomatski imunitet, za odlu~ivawe o imovinsko-pravnom zahtevu i druge, za koje je iskqu~ivo nadleàn sud, organ uprave predmet ustupa nadle`nom sudu. U prekr{ajnom postupku koji se vodi pred organom uprave, o dovo ewu, zadràvawu, jemstvu, zadràvawu putne isprave, pretresawu i drugim pitawima za koja prema ovom zakonu moè biti iskqu~ivo nadleàn sud, organ uprave ustupa nadle`nom sudu odlu~ivawe po ovim pitawima. Organ uprave prekr{ajni postupak vodi po odredbama ovog zakona. Kumulacija stvarne nadle`nosti ^lan 286. Kada je isto lice okrivqeno za vi{e prekr- {aja, te je za vo ewe prekr{ajnog postupka za neke od prekr{aja nadleàn sud, a za neke organ uprave, postupak }e se voditi pred sudom, po principu op{te mesne nadle`nosti. Pokretawe prekr{ajnog postupka ^lan 287. Prekr{ajni postupak pred organom uprave pokre}e se na zahtev ovla{}enog lica ili po slu- `benoj du`nosti, odmah po saznawu za prekr{aj. Kada se postupak pokre}e po slu`benoj du`nosti, organ uprave nadleàn za vo ewe prekr{ajnog postupka nije vezan zahtevom za pokretawe prekr{ajnog postupka u delu koji se ti~e lica koje se tereti za prekr{aj i prekr{aja koji je predmet podnetog zahteva. Sastav organa koji re{ava o prekr{aju ^lan 288. Za vo ewe prekr{ajnog postupka u organu uprave nadle`na je Komisija za prekr{aje ili slu`beno lice. Komisija iz stava 1. ovog ~lana sastavqena je od tri ~lana od kojih je jedan predsednik. Jedan od ~lanova Komisije mora biti diplomirani pravnik sa poloènim stru~nim ispitom i najmawe tri godine radnog iskustva na odgovaraju- }im pravnim poslovima. Slu`beno lice koje u organu uprave vodi prekr{ajni postupak i donosi re{ewe o prekr{aju mora imati zavr{eni pravni fakultet, poloèni stru~ni ispit i najmawe tri godine radnog iskustva na odgovaraju}im pravnim poslovima. ^lanove Komisije za prekr{aje i slu`beno lice odre uje iz reda zaposlenih u organu dràvne uprave funkcioner koji rukovodi organom. Nadle`nost drugostepenog organa ^lan 289. Na re{ewe o prekr{aju organa uprave moè se izjaviti àlba Vi{em prekr{ajnom sudu. Ako se àlba ne izjavi, re{ewe se dostavqa na izvr{ewe sudu nadle`nom po mestu prebivali{ta ka`wenog, sa zabele{kom da izre~ena nov~ana kazna nije pla}ena. Na izvr{ewe nov~ane kazne primewuju se odredbe ovog zakona o zameni nov~ane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Naplata nov~ane kazne na mestu izvr{ewa prekr{aja ^lan 290. Kad je propisom o prekr{aju predvi eno, ovla{}eno lice u organu uprave nadle`nom za izvr{ewe propisa koji je prekr{ajem povre en, naplati}e na mestu izvr{ewa prekr{aja nov~anu kaznu u~iniocu koga zatekne u vr{ewu prekr- {aja. O napla}enoj nov~anoj kazni izdaje se potvrda u kojoj se ozna~ava koji je prekr{aj u~iwen i kolika je nov~ana kazna izre~ena i napla}ena. Postupawe u slu~aju nepla}awa kazne ^lan 291. Ako nov~ana kazna iz ~lana 290. ovog zakona, ne bude napla}ena na licu mesta ovla{}eno lice odmah }e u~iniocu prekr{aja uru~iti poziv da istu plati u roku od osam dana ili da odre- enog dana i ~asa pristupi u organ uprave radi vo ewa prekr{ajnog postupka. Rok za dolazak po pozivu za vo ewe prekr{ajnog postupka iz stava 1. ovog ~lana ne moè biti kra}i od osam dana. U~inilac prekr{aja }e se u pozivu posebno pou~iti o pravu na odbranu iz ~lana 85. ovog zakona. Na re{ewe o prekr{aju organa uprave donetom shodno odredbama ovog zakona, moè se izjaviti àlba Vi{em prekr{ajnom sudu, preko organa uprave koji je doneo re{ewe, u roku od osam dana od dana dostavqawa re{ewa. Na odluku Vi{eg prekr{ajnog suda, àlba nije dozvoqena. Ako u~inilac prekr{aja u roku za àlbu ne plati nov~anu kaznu, niti izjavi àlbu, re{ewe o prekr{aju dostavqa se na izvr{ewe prekr{ajnom sudu nadle`nom po mestu prebivali{ta ka`-

89 21. novembar Broj wenog, sa zabele{kom da izre~ena nov~ana kazna nije pla}ena. Na izvr{ewe nov~ane kazne primewuju se odredbe ovog zakona o zameni nov~ane kazne kaznom zatvora ili radom u javnom interesu. Izvr{ewe re{ewa o prekr{aju ^lan 292. Re{ewe o prekr{aju koje donese organ uprave ne moè biti prinudno izvr{eno pre pravosna- `nosti. Glava HHHâáá IZVR[EWE ODLUKA ^lan 293. Presuda odnosno re{ewe (u daqem tekstu: odluka) sti~u svojstvo pravosna`nosti kada se vi- {e ne mogu pobijati àlbom ili kad àlba nije dozvoqena. Odluka doneta u prekr{ajnom postupku izvr- {ava se kad postane pravosna`na i kad za izvr- {ewe nema zakonskih smetwi, ako ovim zakonom nije druga~ije odre eno. Odluka kojom je pravosna`no izre~ena nov~ana kazna ili je odlu~eno o naknadi tro{kova postupka ili o imovinsko pravnom zahtevu, ili je izre~ena mera oduzimawa imovinske koristi, izvr{ava se kad istekne u odluci odre- en rok za pla}awe kazne, tro{kova postupka, imovinske koristi, naknade {tete ili za povra}aj stvari. Ako za pojedine slu~ajeve u zakonu nije druga- ~ije odre eno, odluka sti~e svojstvo izvr{nosti danom dostavqawa ka`wenom. Naredba se izvr{ava odmah ako sud koji je izdao naredbu ne odredi druga~ije. ^lan 294. Osu uju}a presuda se moè izvr{iti i pre wene pravosna`nosti u slede}im slu~ajevima: 1. ako okrivqeni ne moè da dokaè svoj identitet ili nema prebivali{te, ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud na e da postoji osnovana sumwa da }e okrivqeni osujetiti izvr{ewe izre~ene kazne; 2. ako je okrivqeni ka`wen za teì prekr{aj iz oblasti javnog reda i mira a postoji osnovana sumwa da }e ponoviti ili nastaviti sa vr{ewem prekr{aja ili da }e izbe}i izvr{ewe kazne zatvora. U slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana sud }e u presudi odrediti da okrivqeni i pre pravosna`nosti presude pristupi izvr{ewu izre~ene kazne. Ako okrivqeni izjavi àlbu protiv presude kojom je odre eno izvr{ewe presude pre wene pravosna`nosti, sud je duàn da àlbu sa spisom predmeta dostavi Vi{em prekr{ajnom sudu u roku od 24 ~asa, ra~unaju}i od ~asa kada je àlbu primio, a Vi{i prekr{ajni sud duàn je da o àlbi odlu~i i svoju presudu dostavi sudu u roku od 48 ~asova ra~unaju}i od ~asa prijema spisa predmeta. Na re{ewe iz stava 1. ovog ~lana podnosilac zahteva moè izjaviti àlbu u roku od tri dana od dana prijema re{ewa. ^lan 295. Kazna zatvora, nov~ana kazna zamewena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, za{titne mere i vaspitne mere izvr{avaju se po zakonu kojim se ure uje izvr{ewe krivi~nih sankcija, ako ovim zakonom nije druga~ije odre eno. Izvr{ewe za{titne mere oduzimawa predmeta ^lan 296. Za{titnu meru oduzimawa predmeta izvr{ava organ u ~iju nadle`nost spada izvr{ewe odnosno nadzor nad izvr{ewem propisa po kojima je za{titna mera izre~ena, ako zakonom nije druga~ije odre eno. Oduzeti predmeti prodaju se po propisima koji vaè za poresko izvr{ewe, ukoliko posebnim propisima nije druga~ije odre eno. Ako je presudom odre eno da }e se oduzeti predmet predati odre enom organu ili organizaciji, taj organ ili organizacija }e se pozvati da predmet preuzme. Ako je u~inilac samovoqno otu io ili uni- {tio predmet prekr{aja ili na drugi na~in onemogu}io izvr{ewe, posebnim re{ewem suda obaveza}e se da plati nov~ani iznos koji odgovara vrednosti tog predmeta. Nov~ani iznos dobijen prodajom predmeta koji je svojina u~inioca prekr{aja, a oduzet je po presudi suda, prihod je buxeta Republike Srbije. Ako su prodati predmeti koji nisu svojina u~inioca prekr{aja ili wima ne raspolaè pravno lice u~inilac prekr{aja, iznos se predaje licu ~ija su svojina ti predmeti, odnosno pravnom licu koje raspolaè tim predmetima. Ako je to lice nepoznato i ne javi se ni za godinu dana od dana prodaje, iznos dobijen od prodaje takvih predmeta prihod je buxeta Republike Srbije. Obave{tewe o izvr{ewu za{titne mere ^lan 297. Organi koji su po ovom zakonu obavezni da izvr{avaju za{titne mere du`ni su da o izvr{ewu za{titne mere obaveste sud koji je meru izrekao. Izvr{ewe mere oduzimawa imovinske koristi ^lan 298. Meru oduzimawa imovinske koristi izvr{ava sud koji je doneo presudu. Prinudnu naplatu te mere vr{i organ uprave nadleàn za poslove javnih prihoda po propisima koji vaè za prinudnu naplatu poreza. Iz nepokretnosti prinudno se moè napla}ivati imovinska korist koja se nije mogla naplatiti na na~in iz stava 2. ovog ~lana. Prinudnu naplatu oduzimawa imovinske koristi iz nepokretnosti vr{i op{tinski sud po propisima izvr{nog postupka.

90 90 Broj novembar Imovinska korist oduzeta presudom prihod je buxeta Republike Srbije. Izvr{ewe mere oduzimawa imovinske koristi izre~ene pravnom licu koje je posle pravosna`nosti presude prestalo da postoji sprove- {}e se protiv pravnog lica koje je preuzelo wegovu imovinu do visine preuzete imovine. Organi iz st. 2. i 4. ovog ~lana du`ni su da o oduzimawu imovinske koristi obaveste sud koji je ovu meru izrekao. Tro{kove izvr{ewa snosi ka`weno lice. Na~in naplate nov~ane kazne ^lan 299. Nov~anu kaznu izre~enu za prekr{aj i tro- {kove prekr{ajnog postupka izvr{ava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao. Nov~ana kazna, tro{kovi prekr{ajnog postupka i drugi nov~ani iznosi upla}uju se preko po- {te, banke ili Uprave za javna pla}awa na posebnoj uplatnici koju popuwava nadle`ni sud, odnosno organ uprave u roku odre enom odlukom. Ako ka`weno fizi~ko lice u odre enom roku ne plati tro{kove prekr{ajnog postupka i nov- ~anu kaznu koja prelazi ,00 dinara i ako ka`weno pravno lice, odgovorno lice i profesionalni vojnik ne plati nov~anu kaznu i tro- {kove prekr{ajnog postupka u odre enom roku, naplata }e se izvr{iti prinudnim putem. Na osnovu izvr{nog naslova prinudnu naplatu nov~ane kazne izre~ene fizi~kom licu, pravnom licu, odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku i prinudnu naplatu tro{kova prekr{ajnog postupka vr{i nadle`ni organ po propisima o prinudnoj naplati. Organ nadleàn za prinudnu naplatu iz stava 4. ovog ~lana obavezan je da u roku od petnaest dana od dana poku{ane ili izvr{ene naplate izvesti nadle`ni sud o izvr{enoj naplati ili o razlozima neizvr{ewa prinudne naplate. Tro{kove prinudne naplate nov~ane kazne i tro{kova prekr{ajnog postupka snosi ka`weni. Posle smrti ka`wenog prinudna naplata nov~ane kazne i tro{kova prekr{ajnog postupka ne}e se izvr{iti. ^lan 300. Ako ka`weno lice kome je dozvoqeno da nov- ~anu kaznu ispla}uje u ratama ne vr{i uredno uplate, sud moè zakqu~kom opozvati svoju odluku o pla}awu u ratama. Protiv zakqu~ka iz stava 1. ovog ~lana àlba nije dozvoqena. Du`nost obave{tavawa o pla}awu nov~ane kazne ^lan 301. O izvr{enoj uplati nov~ane kazne, tro{kova postupka i drugih nov~anih iznosa, Uprava za javna pla}awa obavezna je da bez odlagawa izvesti sud, odnosno organ uprave koji je doneo odluku dostavqawem izve{taja o pla}awu uz izvod o dnevnim promenama na odgovaraju}im ra~unima. ^lan 302. Izvr{ewe presude u pogledu naknade {tete i povra}aja stvari vr{i se po zahtevu o{te}enog, odnosno sopstvenika stvari. Prinudna naplata naknade {tete odnosno povra}aj stvari vr{i se po propisima koji vaè za izvr{ni postupak. Pravosna`na presuda je izvr{ni naslov. Glava HHHâááá KOLIZIONE NORME I USTUPAWE PREDMETA NA IZVR[EWE U ODNOSIMA IZME\U PREKR[AJNIH SUDOVA U REPUBLICI ^lan 303. Sud koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu meru ili za{titnu meru moè zahtevati da se ta kazna odnosno mera izvr{i na podru~ju drugog suda u Republici Srbiji, na kome je prebivali- {te odnosno boravi{te lica prema kome se izvr{ewe ima sprovesti. Sud koji je doneo presudu moè zahtevati da se radi prinudne naplate nov~ane kazne ili drugih iznosa i radi oduzimawa predmeta na osnovu izvr{ne presude, izvr{ewe na imovini izvr- {ioca prekr{aja sprovede na podru~ju drugog suda u Republici Srbiji na kome se nalazi imovina ili predmet na kome treba sprovesti izvr- {ewe. U slu~ajevima iz st. 1. i 2. ovog ~lana zahtev za sprovo ewe izvr{ewa upu}uje se sudu koji je na osnovu zakona ili drugog propisa nadleàn da sprovodi izvr{ewe presude. ^lan 304. Sud koji je prema ~lanu 303. stav 2. ovog zakona sproveo izvr{ewe na imovini u~inioca prekr{aja duàn je da sa napla}enim iznosima ili oduzetim predmetom postupi po nalogu suda koji je doneo presudu. Sud koji je sproveo izvr{ewe donosi re{ewe o tro{kovima koji su nastali pri sprovo ewu izvr{ewa. Radi namirewa tih tro{kova, taj sud }e zadràti potrebnu sumu od napla}enog iznosa. Glava HHHáH PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 305. Propisi o prekr{ajima koji nisu u skladu sa ovim zakonom uskladi}e se u roku od jedne godine od dana stupawa na snagu ovog zakona. ^lan 306. Prekr{ajni postupak u kome do dana primene ovog zakona ne bude doneto pravosna`no re{ewe nastavi}e se po odredbama ovog zakona. Re{ewe koje je postalo pravosna`no pre dana po~etka primene ovog zakona izvr{ava se po propisima koji su do tada vaìli. ^lan 307. Danom po~etka primene ovog zakona prestaje da vaì Zakon o prekr{ajima ( Slu`beni gla-

91 21. novembar Broj snik SRS, broj 44/89, Slu`beni glasnik RS, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i propisi doneti na osnovu wega. ^lan 308. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije, a primewiva}e se od 1. januara godine Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o javnim putevima Progla{ava se Zakon o javnim putevima, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 94 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o javnim putevima á. OSNOVNE ODREDBE ^lan 1. Ovim zakonom ure uju se pravni poloàj javnih puteva, uslovi i na~in upravqawa, za{tite i odràvawa javnih puteva, izvori i na~in finansirawa javnih puteva, posebni uslovi za izgradwu i rekonstrukciju javnih puteva i inspekcijski nadzor. ^lan 2. Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom zakonu imaju slede}e zna~ewe: 1) put jeste izgra ena, odnosno utvr ena povr{ina koju kao saobra}ajnu povr{inu mogu da koriste svi ili odre eni u~esnici u saobra}aju, pod uslovima odre enim zakonom i drugim propisima; 2) javni put jeste put koji ispuwava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadle`nog organa; 3) dràvni put jeste javni put koji saobra- }ajno povezuje: teritoriju dràve sa mreòm evropskih puteva, odnosno deo je mreè evropskih puteva; teritoriju dràve sa teritorijom susednih dràva; celokupnu teritoriju dràve; privredno zna~ajna naseqa na teritoriji dràve; podru~je dva ili vi{e okruga ili podru~je okruga, kao i wegov deo koji prolazi kroz naseqe, u slu~aju da nije izgra en obilazni put pored naseqa; 4) autoput jeste dràvni put koji je namewen iskqu~ivo za saobra}aj motornih vozila, sa fizi~ki razdvojenim kolovozima po smerovima, denivelisanim raskrsnicama, potpunom kontrolom pristupa, koji ima najmawe dve saobra}ajne i jednu zaustavnu traku za svaki smer i kao takav obeleèn propisanim saobra}ajnim znakom; 5) op{tinski put jeste javni put koji saobra}ajno povezuje teritoriju op{tine, odnosno grada, kao i teritoriju op{tine, odnosno grada sa mreòm dràvnih puteva; 6) saobra}ajna povr{ina jeste posebno ure- ena povr{ina za odvijawe svih ili odre enih vidova saobra}aja ili mirovawe vozila; 7) nekategorisani put jeste saobra}ajna povr{ina koja je dostupna ve}em broju raznih korisnika, koju nadle`ni organ proglasi nekategorisanim putem i koja je upisana u katastar nepokretnosti kao nekategorisani put; 8) biciklisti~ka staza jeste saobra}ajna povr{ina obeleèna propisanim saobra}ajnim znakom, namewena za saobra}aj bicikala i bicikala sa motorom; 9) naseqe jeste izgra eni funkcionalno objediwen prostor na kome su obezbe eni uslovi za ìvot i rad i za zadovoqavawe zajedni~kih potreba stanovnika, ~ije se granice utvr uju prostornim, odnosno urbanisti~kim planom op{tine, odnosno grada i ozna~avaju propisanim saobra}ajnim znakom na javnom putu; 10) put van naseqa jeste deo javnog puta van granica naseqa; 11) put u nasequ jeste deo javnog puta unutar granica naseqa ~ije se karakteristike utvr uju prostornim, odnosno urbanisti~kim planom op{tine, odnosno grada; 12) ulica jeste javni put u nasequ koji saobra}ajno povezuje delove naseqa; 13) ozna~avawe javnih puteva jeste postupak definisawa kategorije i prostornog polo- àja puta (kilometarska i hektometarska stacionaà); 14) evidencija javnih puteva jeste propisana sadrìna saobra}ajno-tehni~kih podataka i postupak prikupqawa, odnosno obnavqawa tih podataka o javnim putevima; 15) kolovozna konstrukcija jeste sistem koji sluì da primi mehani~ka dejstva vozila i prenese ih na dowi stroj javnog puta, da omogu- }i bezbedno, nesmetano i ekonomi~no kretawe vozila, bicikala i pe{aka. Zavr{ni sloj kolovozne konstrukcije je kolovozni zastor; 16) kolovoz jeste izgra ena povr{ina javnog puta po kojoj se odvija saobra}aj i ~ine ga saobra}ajne trake (vozne, dodatne, ivi~ne, zaustavne i sl.) za kretawe, odnosno mirovawe vozila; 17) bankina jeste element javnog puta u nasipu koji obezbe uje bo~nu stabilnost kolovozne konstrukcije i sluì za postavqawe saobra- }ajne signalizacije i opreme puta; 18) rigola jeste element javnog puta u useku za prihvatawe i kontrolisano vo ewe povr{in-

92 92 Broj novembar skih voda koji obezbe uje stabilnost kolovozne konstrukcije; 19) berma jeste prostor izme u rigole i kosine useka i sluì za za{titu rigole od erodiranog materijala, postavqawe saobra}ajne signalizacije i opreme puta, kao i za obezbe ewe preglednosti puta; 20) razdelna traka jeste element javnog puta kojim se fizi~ki razdvajaju smerovi vo`we i sluì za postavqawe saobra}ajne signalizacije i opreme puta, kao i za izgradwu elemenata putnog objekta. Razdelna traka {irine ve}e od {est metara jeste razdelni pojas; 21) za{titna traka jeste element javnog puta kojim se fizi~ki razdvaja saobra}aj motornih vozila od nemotorizovanog saobra}aja; 22) putni objekti su mostovi, nadvo`waci, podvo`waci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i oblo`ni zidovi i sl.; 23) nadvo`wak jeste putni objekat iznad javnog puta za ukr{tawe u dva nivoa sa putem, odnosno infrastrukturnim sistemom; 24) podvo`wak jeste putni objekat ispod javnog puta za ukr{tawe u dva nivoa sa putem, odnosno infrastrukturnim sistemom; 25) objekti, postrojewa i ure aji za odvodwavawe sluè za sakupqawe, odvo ewe, odnosno preusmeravawe povr{inskih, pribre`nih i podzemnih voda radi za{tite puta, odnosno suseda puta od {tetnog dejstva voda sa puta; 26) prate}i sadràji javnog puta jesu moteli, restorani, servisi, stanice za snabdevawe motornih vozila gorivom, prodavnice, objekti za rekreaciju i drugi objekti nameweni pruàwu usluga korisnicima puta; 27) autobusko stajali{te je posebno izgra- ena i ozna~ena saobra}ajna povr{ina uz kolovoz javnog puta ili prikqu~ena na kolovoz javnog puta, namewena za zaustavqawe vozila; 28) granice gra ewa jesu linije unutar kojih se izvode gra evinski zahvati prilikom izgradwe, rekonstrukcije ili odràvawa javnog puta; 29) zemqi{ni pojas jeste kontinualna povr{ina sa obe strane useka i nasipa, {irine najmawe jedan metar, mereno od linija koje ~ine krajwe ta~ke popre~nog profila javnog puta van naseqa na spoqnu stranu; 30) raskrsnica jeste povr{ina na kojoj se ukr{taju ili spajaju putevi i moè biti povr- {inska (ukr{tawe u nivou), ili denivelisana (ukr{tawe van nivoa); 31) ukr{taj jeste mesto ukr{tawa dva puta, puta i èlezni~ke infrastrukture ili ukr{tawe puta sa drugim infrastrukturnim sistemima van nivoa; 32) prilazni put jeste saobra}ajna povr{ina preko koje se omogu}ava vlasniku, odnosno neposrednom dràocu nepokretnosti koja se nalazi pored javnog puta prilaz na taj put; 33) prikqu~ak jeste saobra}ajna povr{ina kojom se povezuje javni put niè kategorije sa javnim putem vi{e kategorije ili nekategorisani put, odnosno prilazni put sa javnim putem; 34) infrastrukturni sistemi obuhvataju transportne (vodne, èlezni~ke, cevovodne i sl.) i druge sisteme (snabdevawe vodom, kanalizacija, daqinsko grejawe, snabdevawe gasom, prenos i snabdevawe elektro energijom, telekomunikacije i sl.); 35) potrebna preglednost jeste preglednost za bezbedno zaustavqawe vozila ispred nepokretne prepreke na kolovozu javnog puta, koja mora biti obezbe ena na svakoj ta~ki puta i koja se odre uje na osnovu vrednosti ra~unske brzine; 36) potrebna preglednost na raskrsnici odre uje se iz uslova odvijawa saobra}aja na ukrsnim pravcima saglasno zakonskoj i tehni~koj regulativi i koristi se za konstrukciju zone potrebne preglednosti raskrsnice oslobo ene prepreka koje mogu ugroziti bezbednost saobra}aja; 37) sused jeste vlasnik, odnosno neposredni dràlac zemqi{ta i objekata, odnosno ure aja na zemqi{tu, koje ima najmawe jednu zajedni~ku granicu sa javnim putem; 38) za{titni pojas jeste povr{ina uz ivicu zemqi{nog pojasa, na spoqnu stranu, ~ija je {irina odre ena ovim zakonom i sluì za za- {titu javnog puta i saobra}aja na wemu; 39) pojas kontrolisane izgradwe jeste povr{ina sa spoqne strane od granice za{titnog pojasa na kojoj se ograni~ava vrsta i obim izgradwe objekata, koja je iste {irine kao i za- {titni pojas i koja sluì za za{titu javnog puta i saobra}aja na wemu; 40) saobra}ajna signalizacija obuhvata sredstva i ure aje za pra}ewe, kontrolu, regulisawe i vo ewe saobra}ajnih tokova (saobra}ajni znakovi na putevima); 41) upravqawe saobra}ajem jeste pra}ewe, kontrola i vo ewe saobra}aja na mreì dràvnih puteva ili na odre enoj deonici dràvnog puta; 42) obustava saobra}aja jeste kontrolisani prekid saobra}aja na javnom putu; 43) ograni~ewe saobra}aja jeste zabrana kretawa pojedinih vrsta vozila na javnom putu; 44) vanredni prevoz jeste prevoz vozilom koje osovinskim optere}ewem, ukupnom masom, {irinom, duìnom i visinom prekora~uje propisane mere; 45) odràvawe puta jeste izvo ewe radova kojima se obezbe uje nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja i ~uva upotrebna vrednost javnog puta u stawu koje je bilo u trenutku izgradwe, odnosno rekonstrukcije; 46) za{tita puta jeste zabrana ili ograni- ~avawe intervencija na javnom putu, za{titnom pojasu i pojasu kontrolisane izgradwe, propisanih ovim zakonom; 47) klasifikacija puteva jeste podela javnih puteva na osnovu propisanih kriterijuma; 48) upotrebna vrednost puta jeste vrednost javnog puta u trenutku procene, prema stepenu o~uvanosti projektovanih karakteristika; 49) tehni~ka regulativa jesu standardi, tehni~ki propisi, uputstva, uslovi i specifi-

93 21. novembar Broj kacije za planirawe, projektovawe, gra ewe, odràvawe i za{titu javnih puteva; 50) upravqa~ javnog puta jeste javno preduze}e, privredno dru{tvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su registrovani za obavqawe delatnosti upravqawa javnim putem. ^lan 3. Javni putevi i nekategorisani putevi ~ine mreù puteva. Putevi iz stava 1. ovog ~lana, kao dobra u op- {toj upotrebi, u dràvnoj su svojini i na wima se mogu sticati prava kori{}ewa, prava slu- `benosti i druga prava odre ena zakonom. ^lan 4. Javni put, u smislu ovog zakona, obuhvata: 1) trup puta koji ~ine dowi i gorwi stroj: dowi stroj puta (nasipi; useci; zaseci; objekti, postrojewa i ure aji za odvodwavawe puta i za{titu puta od povr{inskih i podzemnih voda i sl.); gorwi stroj puta (kolovozna konstrukcija; ivi~ne trake, odnosno ivi~waci; rigole; bankine; berme; razdelne trake i sl.); 2) putne objekte (mostovi, nadvo`waci, podvo`waci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i oblo`ni zidovi i sl.); 3) prikqu~ke; 4) trotoare, pe{a~ke i biciklisti~ke staze koje prate kolovoz puta; 5) zemqi{ni pojas; 6) vazdu{ni prostor iznad kolovoza u visini od najmawe sedam metara, sa slobodnim prostorom u visini od najmawe 4,5 metara od najvi{e ta~ke kolovoza, a za autoput u visini od najmawe 4,75 metara od najvi{e ta~ke kolovoza; 7) objekte za potrebe puta (putne baze; naplatne stanice; kontrolne stanice; saobra}ajne povr{ine autobuskih stajali{ta; parkirali{ta; odmori{ta; zelene povr{ine i sl.); 8) saobra}ajnu signalizaciju; 9) opremu puta (sve vrste za{titnih ograda; smerokazi; instalacije rasvete i rasveta za potrebe saobra}aja; ure aji za evidenciju saobra- }aja i sl.) i 10) objekte i opremu za za{titu puta, saobra- }aja i okoline (snegobrani; vetrobrani; za{tita od osulina; za{tita od buke i drugih {tetnih uticaja na okolinu i sl.). Dràvni put, pored elemenata iz stava 1. ovog ~lana, obuhvata i objekte, ure aje i opremu za upravqawe saobra}ajem. ^lan 5. Prema zna~aju saobra}ajnog povezivawa javni putevi se dele na: 1) dràvne puteve á reda (saobra}ajno povezuju teritoriju dràve sa mreòm evropskih puteva, odnosno deo su mreè evropskih puteva, teritoriju dràve sa teritorijom susednih dràva, celokupnu teritoriju dràve, kao i privredno zna~ajna naseqa na teritoriji dràve); 2) dràvne puteve áá reda (saobra}ajno povezuju podru~je dva ili vi{e okruga ili podru~je okruga); 3) op{tinske puteve (saobra}ajno povezuju teritoriju op{tine, odnosno grada, kao i teritoriju op{tine, odnosno grada sa mreòm dràvnih puteva), i 4) ulice (saobra}ajno povezuju delove naseqa). Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada) propisuje kriterijume za kategorizaciju dr- àvnih puteva. Na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog ~lana Vlada donosi akt o kategorizaciji dràvnih puteva. Skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada, propisuje kriterijume za kategorizaciju op- {tinskih puteva i ulica. Na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog ~lana skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada, donosi akt o kategorizaciji op{tinskih puteva i ulica. ^lan 6. Prema poloàju u prostoru i uslovima odvijawa saobra}aja javni putevi se dele na: 1) javne puteve van naseqa i 2) javne puteve u nasequ. Javni put u nasequ odre uje se prostornim i urbanisti~kim planom. Kolovozna konstrukcija ulica koje su istovremeno delovi dràvnih ili op{tinskih puteva koji prolaze kroz naseqa i saobra}ajna signalizacija, osim svetlosnih saobra}ajnih znakova, smatraju se delovima tih puteva. Pravac, odnosno promenu pravca dràvnog puta, koji prolazi kroz naseqe, odre uje skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada, po prethodno pribavqenoj saglasnosti ministarstva nadle`nog za poslove saobra}aja (u daqem tekstu: Ministarstvo). Promena pravca dràvnog puta u nasequ moè da se vr{i ako novi pravac dràvnog puta ispuwava, po svojim tehni~kim karakteristikama, uslove koji se zahtevaju za tu kategoriju puta. Odluka skup{tine op{tine, odnosno skup{tine grada o pravcu, odnosno promeni pravca dr- àvnog puta koji prolazi kroz naseqe doneta bez saglasnosti iz stava 4. ovog ~lana, ni{tava je. Pravac op{tinskog puta u nasequ odre uje skup{tina op{tine, odnosno skup{tina grada. áá. UPRAVQAWE JAVNIM PUTEVIMA ^lan 7. Upravqawe javnim putem u smislu ovog zakona jeste: kori{}ewe javnog puta (organizovawe i kontrola naplate naknada za upotrebu javnog puta, vr{ewe javnih ovla{}ewa i sl.); za{tita javnog puta; vr{ewe investitorske funkcije na izgradwi i rekonstrukciji javnog puta; organizovawe i obavqawe stru~nih poslova na izgradwi, rekonstrukciji, odràvawu i za{titi javnog puta; ustupawe radova na odràvawu javnog puta; organizovawe stru~nog nadzora nad iz-

94 94 Broj novembar gradwom, rekonstrukcijom, odràvawem i za- {titom javnog puta; planirawe izgradwe, rekonstrukcije, odràvawa i za{tite javnog puta; ozna~avawe javnog puta i vo ewe evidencije o javnim putevima i o saobra}ajno-tehni~kim podacima za te puteve. Upravqawe dràvnim putem, pored poslova iz stava 1. ovog ~lana, obuhvata i upravqawe saobra}ajem i organizovawe i obavqawe brojawa vozila na dràvnom putu. Upravqawe dràvnim putem je delatnost od op{teg interesa. ^lan 8. Delatnost upravqawa dràvnim putevima obavqa javno preduze}e koje osniva Vlada (u daqem tekstu: Javno preduze}e). Delatnost upravqawa dràvnim putevima mo- è da obavqa i privredno dru{tvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na na~in utvr en zakonom kojim se ure uje obavqawe delatnosti od op{teg interesa. ^lan 9. Javno preduze}e propisuje metodologiju brojawa vozila i vo ewa podataka o prebrojanim vozilima na dràvnom putu. Javno preduze}e donosi sredworo~ni plan izgradwe i rekonstrukcije, odràvawa i za{tite dràvnih puteva i godi{wi program radova na odràvawu, za{titi, izgradwi i rekonstrukciji dràvnih puteva, uz saglasnost Vlade. ^lan 10. Javno preduze}e du`no je da organizuje naplatu putarine tako da se obezbedi protok vozila bez neophodnog zastoja. Javno preduze}e du`no je da obezbedi upravqawe saobra}ajem na dràvnim putevima u skladu sa propisima kojima se ure uje bezbednost saobra}aja na putevima. Upravqawe saobra}ajem obezbe uje se upotrebom: 1) telekomunikacionih, elektronskih i stacionarnih ure aja za pra}ewe, kontrolu, bezbednost i regulisawe saobra}aja, kontrolu stawa kolovoza i za daqinsko obave{tavawe i upozoravawe; 2) objekata i ure aja za naplatu putarine; 3) ventilacionih i sigurnosnih ure aja u tunelima; 4) objekata i ure aja za za{titu javnog puta i 5) objekata i ure aja za za{titu okruèwa javnog puta. ^lan 11. Upravqa~ javnog puta duàn je da ozna~ava i vodi evidencije o javnim putevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugim podacima za te puteve. Ministar nadleàn za poslove saobra}aja (u daqem tekstu: Ministar) propisuje: 1) na~in ozna~avawa javnih puteva; 2) vrstu i sadrìnu evidencija, na~in vo ewa evidencija, na~in prikupqawa, odnosno obnavqawa podataka, kao i uslove kori{}ewa podataka iz evidencija o javnim putevima. ^lan 12. Deo dràvnog ili op{tinskog puta koji po izgradwi ili rekonstrukciji ne pripada izgra- enom ili rekonstruisanom dràvnom ili op- {tinskom putu, ne smatra se delom tog puta. Ako se deo dràvnog puta iz stava 1. ovog ~lana i daqe koristi za saobra}aj, izvr{i}e se wegova prekategorizacija. Ako se deo dràvnog puta iz stava 1. ovog ~lana ne koristi za saobra}aj, o na~inu i uslovima kori{}ewa zemqi{ta na kome se nalazi taj put odlu~i}e upravqa~ javnog puta u roku od tri meseca od dana prestanka kori{}ewa puta za saobra}aj. ^lan 13. Upravqa~ javnog puta duàn je da u roku od 15 dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole, podnese zahtev za upis prava kori{}ewa na javnom putu, kao i prava slu`benosti i drugih prava odre enih zakonom koja se ustanovqavaju na javnom putu u korist drugih lica u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti. Upravqa~ javnog puta, odnosno lice u ~iju korist je ustanovqeno neko od prava iz stava 1. ovog ~lana, du`no je da u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovqenim pravima, zasnovanih na zakonom propisanom pravnom osnovu, podnese zahtev za upis promene, odnosno brisawe podataka, u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti. ^lan 14. Upravqa~u javnog puta poverava se vr{ewe javnih ovla{}ewa koja se odnose na izdavawe: 1) saglasnosti za izgradwu, odnosno rekonstrukciju prikqu~ka na javni put; 2) saglasnosti za gra ewe, odnosno postavqawe vodovoda, kanalizacije, toplovoda, èlezni~ke pruge i drugih sli~nih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojewa i sl. na javnom putu; 3) saglasnosti za gra ewe, odnosno postavqawe vodovoda, kanalizacije, toplovoda, èlezni~ke pruge i drugih sli~nih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojewa i sl. u za{titnom pojasu javnog puta; 4) saglasnosti za izmenu saobra}ajnih povr- {ina prate}ih sadràja javnog puta; 5) saglasnosti za odràvawe sportske ili druge manifestacije na javnom putu; 6) posebne dozvole za obavqawe vanrednog prevoza na javnom putu i 7) odobrewa za postavqawe reklamnih tabli, reklamnih panoa, ure aja za slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe na javnom putu, odnosno pored tog puta. Akti iz stava 1. ovog ~lana moraju da sadrè saobra}ajno-tehni~ke uslove. Upravqa~ javnog puta duàn je da odlu~i po zahtevu za izdavawe saglasnosti, dozvole i odobrewa iz stava 1. ovog ~lana u roku od osam dana od dana podno{ewa zahteva.

95 21. novembar Broj Protiv akata iz stava 1. ovog ~lana moè se izjaviti àlba Ministarstvu, odnosno nadle- `nom organu op{tine ili grada, u roku od osam dana od dana dostavqawa tog akta. Upravqa~ javnog puta duàn je da o aktima donetim u vr{ewu javnih ovla{}ewa vodi evidenciju. ^lan 15. Upravqa~ javnog puta duàn je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno odràvawe i za{titu javnog puta i da obezbedi nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja na wemu. Upravqa~ javnog puta odgovara za {tetu koja nastane korisnicima javnog puta zbog propu- {tawa blagovremenog obavqawa pojedinih radova na redovnom odràvawu javnog puta propisanih ovim zakonom, odnosno zbog izvo ewa tih radova suprotno propisanim tehni~kim uslovima i na~inu wihovog izvo ewa. ááá. FINANSIRAWE JAVNIH PUTEVA ^lan 16. Finansirawe izgradwe i rekonstrukcije, odr- àvawa i za{tite javnog puta obezbe uje se iz: 1) naknada za upotrebu javnog puta; 2) naknade za odràvawe dràvnog puta u visini od 10,0% od akcize na derivate nafte; 3) finansijskih kredita; 4) ulagawa doma}ih i stranih lica; 5) buxeta Republike Srbije i 6) drugih izvora u skladu sa zakonom. ^lan 17. Za upotrebu javnog puta pla}aju se naknade, i to: 1) godi{wa naknada za motorna vozila, traktore i prikqu~na vozila; 2) godi{wa naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhva}ena ta~kom 1) ovog ~lana; 3) naknada za vanredni prevoz; 4) naknada za postavqawe reklamnih tabli, reklamnih panoa, ure aja za slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe na javnom putu, odnosno na drugom zemqi{tu koje koristi upravqa~ javnog puta, u skladu sa propisima; 5) posebna naknada za upotrebu javnog puta, wegovog dela ili putnog objekta (u daqem tekstu: putarina); 6) naknada za prekomerno kori{}ewe javnog puta, wegovog dela ili putnog objekta; 7) naknada za zakup delova zemqi{nog pojasa javnog puta; 8) naknada za zakup drugog zemqi{ta koje koristi upravqa~ javnog puta; 9) naknada za prikqu~ewe prilaznog puta na javni put; 10) naknada za postavqawe vodovoda, kanalizacije, elektri~nih, telefonskih i telegrafskih vodova i sl. na javnom putu; 11) naknada za izgradwu komercijalnih objekata kojima je omogu}en pristup sa javnog puta; 12) godi{wa naknada za kori{}ewe komercijalnih objekata kojima je omogu}en pristup sa javnog puta, i 13) naknada za upotrebu dràvnog puta za vozila registrovana u inostranstvu. ^lan 18. Visinu naknade iz ~lana 17. ta~. 1) i 13) ovog zakona utvr uje Vlada. Visinu naknade iz ~lana 17. ta~ka 2) ovog zakona utvr uje nadle`ni organ op{tine, odnosno grada. Visinu naknade iz ~lana 17. ta~. 3) do 12) ovog zakona utvr uje upravqa~ javnog puta. Odluka o visini naknade iz stava 3. ovog ~lana za dràvni put donosi se uz saglasnost Vlade, a za op{tinski put, odnosno ulicu, uz saglasnost skup{tine op{tine, odnosno skup{tine grada. ^lan 19. Sredstva iz ~lana 16. ta~ka 2) ovog zakona evidentiraju se na posebnom ra~unu Trezora Republike Srbije. Ministarstvo prenosi sredstva iz stava 1. ovog ~lana na ra~un Javnog preduze}a koje ta sredstva koristi za odràvawe i za{titu dr- àvnih puteva. ^lan 20. Naplatu naknade iz ~lana 17. ta~ka 13) ovog zakona organizuje Javno preduze}e na grani~nim prelazima odre enim propisima. ^lan 21. Sredstva od napla}ene naknade iz ~lana 17. ta~. 1) i 2) ovog zakona prihod su op{tine. Sredstva od napla}ene naknade iz ~lana 17. ta~. 3) do 13) ovog zakona za upotrebu dràvnih puteva prihod su Javnog preduze}a, a sredstva napla}ena od tih naknada za upotrebu op{tinskih puteva i ulica prihod su upravqa~a tih puteva i ulica. ^lan 22. Sredstva od napla}enih naknada iz ~lana 17. ovog zakona koriste se za izgradwu, rekonstrukciju, odràvawe i za{titu javnih puteva, kao i za tro{kove kori{}ewa i otplatu kredita za navedene namene. ^lan 23. Naknada iz ~lana 17. ta~ka 1) ovog zakona ne pla}a se za motorna vozila: 1) inostranih diplomatskih i konzularnih predstavni{tava, ako je oslobo ewe od pla}awa te naknade predvi eno me unarodnim sporazumom ili ako postoji reciprocitet; 2) osoba sa invaliditetom i 3) organizacija koje okupqaju osobe sa invaliditetom. ^lan 24. Naknada iz ~lana 17. ta~ka 5) ovog zakona ne pla}a se za motorna vozila: 1) policije; 2) Vojske Srbije i Crne Gore; 3) hitne pomo}i;

96 96 Broj novembar ) pod pratwom (vozilima pod pratwom smatraju se vozila kojima je dodeqena pratwa pripadnika policije ili vojne policije) i posebnim vozilima (vozilima snabdevenim ure ajima za davawe svetlosnih i zvu~nih znakova i to za vreme dok ti znakovi traju); 5) profesionalnih vatrogasnih jedinica, dobrovoqnih vatrogasnih dru{tava i vatrogasnih jedinica pravnih lica koja imaju vatrogasnu slu`bu organizovanu po propisima o za{titi od poàra; 6) osoba sa invaliditetom i 7) organizacija koje okupqaju osobe sa invaliditetom. ^lan 25. Naknada iz ~lana 17. ta~ka 5) ovog zakona ne pla}a se, po odobrewu Javnog preduze}a, za motorna vozila: 1) republi~ke inspekcije za dràvne puteve i republi~ke inspekcije za drumski saobra}aj; 2) privrednih dru{tava, preduze}a i drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika koji obavqaju poslove odràvawa i za{tite javnog puta za ~ije kori{}ewe se pla}a putarina; 3) koja su u funkciji organizovawa i naplate putarine i 4) za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru doma}ih ili me unarodnih humanitarnih akcija. Za vozila iz stava 1. ta~ka 4. ovog zakona dozvola se izdaje pojedina~nom vozilu za pojedina~nu vo`wu. ^lan 26. U pogledu naplate naknada utvr enih ovim zakonom, kontrole, kamate, povra}aja, zastarelosti, kazne i ostalog {to nije ure eno ovim zakonom, primewiva}e se odredbe zakona kojim se ure uje poreski postupak i poreska administracija. áâ. ZA[TITA JAVNIH PUTEVA ^lan 27. Radi spre~avawa ugroàvawa stabilnosti javnog puta i obezbe ivawa uslova za nesmetano odvijawe saobra}aja i reìm saobra}aja na javnom putu, nosilac prava slu`benosti na javnom putu, kao i drugih prava u skladu sa zakonom, moè da izvodi radove na javnom putu (gra ewe, odnosno postavqawe vodovoda, kanalizacije, toplovoda, èlezni~ke pruge i drugih sli~nih objekata, kao i telekomunikacionih i elektro vodova, instalacija, postrojewa i sl.) samo ako je za izvo ewe tih radova pribavio saglasnost upravqa~a javnog puta. ^lan 28. U za{titnom pojasu pored javnog puta van naseqa, zabrawena je izgradwa gra evinskih ili drugih objekata, kao i postavqawe postrojewa, ure aja i instalacija, osim izgradwe saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta, kao i postrojewa, ure aja i instalacija koji sluè potrebama javnog puta i saobra}aja na javnom putu. U za{titnom pojasu iz stava 1. ovog ~lana mo- è da se gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizacija, toplovod, èlezni~ka pruga i drugi sli~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojewa i sl., po prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa- ~a javnog puta koja sadrì saobra}ajno-tehni~ke uslove. Upravqa~ javnog puta duàn je da obezbedi kontrolu izvo ewa radova iz stava 2. ovog ~lana. ^lan 29. Za{titni pojas, sa svake strane javnog puta, ima slede}e {irine: 1) dràvni putevi á reda autoputevi 40 metara 2) ostali dràvni putevi á reda 20 metara 3) dràvni putevi áá reda 10 metara 4) op{tinski putevi 5 metara Odredbe stava 1. ovog ~lana, u pogledu {irina za{titnog pojasa, primewuju se i u naseqima, osim ako je druga~ije odre eno prostornim, odnosno urbanisti~kim planom. ^lan 30. Izgradwa objekata u pojasu kontrolisane izgradwe dozvoqena je na osnovu donetih prostornih i urbanisti~kih planova koji obuhvataju taj pojas. U pojasu iz stava 1. ovog ~lana zabraweno je otvarawe rudnika, kamenoloma i deponija otpada i sme}a. ^lan 31. Ograde, drve}e i zasadi pored javnih puteva podiù se tako da ne ometaju preglednost javnog puta i ne ugroàvaju bezbednost saobra}aja. ^lan 32. Zabraweno je ukr{tawe dràvnog puta á reda sa èlezni~kom prugom u istom nivou. ^lan 33. Na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i ukr{tawa javnog puta sa èlezni~kom prugom u istom nivou, moraju se obezbediti zone potrebne preglednosti u skladu sa propisima. U zonama potrebne preglednosti zabraweno je podizati zasade, ograde i drve}e, ostavqati predmete i materijale, postavqati postrojewa i ure aje i graditi objekte, odnosno vr{iti druge radwe koje ometaju preglednost javnog puta. Vlasnik, odnosno neposredni dràlac zemqi{ta, koje se nalazi u zoni potrebne preglednosti, duàn je da, na zahtev upravqa~a javnog puta, ukloni zasade, ograde, drve}e, predmete, materijale, postrojewa, ure aje i objekte iz stava 2. ovog ~lana, u ciqu obezbe ewa preglednosti puta. Lica iz stava 3. ovog ~lana imaju pravo na naknadu {tete zbog ograni~ewa kori{}ewa zemqi{ta u zoni potrebne preglednosti, koju pla- }a upravqa~ javnog puta.

97 21. novembar Broj ^lan 34. Lice koje upravqa objektom, postrojewem, ure- ajem, instalacijom i vodovima, ugra enim u javni put, du`no je da odràva taj objekat, postrojewe, ure aj, instalaciju i vod, na na~in kojim se ne o{te}uje javni put, odnosno ne ugroàva bezbednost saobra}aja ili ne ometa odràvawe javnog puta. U slu~aju o{te}ewa, odnosno kvara, objekata, postrojewa, ure aja, instalacija ili vodova iz stava 1. ovog ~lana lice koje upravqa tim objektima du`no je da bez odlagawa pristupi otklawawu o{te}ewa, odnosno kvara i istovremeno o preduzetim radovima bez odlagawa obavesti upravqa~a javnog puta. Lice iz stava 1. ovog ~lana, otklawawu o{te- }ewa, odnosno kvara, kojim se ne o{te}uje javni put ili ne ugroàva bezbednost saobra}aja, pristupa po prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa~a javnog puta. Tro{kove izvo ewa radova iz st. 2. i 3. ovog ~lana, kao i tro{kove izvo ewa radova na vra- }awu javnog puta u prvobitno stawe snosi lice iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 35. Radi nesmetanog i bezbednog odvijawa saobra}aja i za{tite dràvnog puta od o{te}ewa, na mestima na kojima se okupqaju gra ani u velikom broju (sportski stadioni, sajmi{ta, {kole, javni lokali i sl.) ili na mestima koja se koriste za dràwe stoke u ve}em broju (pa{waci, ergele i sl.), a koja se nalaze pored dràvnog puta sa velikom gustinom saobra}aja, podi- è se odgovaraju}a ograda kojom se odvaja to mesto od dràvnog puta. Podizawem ograde iz stava 1. ovog ~lana ne moè se umawiti preglednost na dràvnom putu. Javno preduze}e utvr uje potrebu podizawa ograde iz stava 1. ovog ~lana i odre uje uslove i na~in wenog podizawa i odràvawa. Ograde su du`ni da podignu i odràvaju vlasnici ili neposredni dràoci zemqi{ta ili objekata iz stava 1. ovog ~lana. Ako vlasnici ili neposredni dràoci zemqi{ta ili objekata ne podignu ili ne odràvaju ograde, podizawe, odnosno odràvawe izvr- {i}e Javno preduze}e o wihovom tro{ku. ^lan 36. Zabraweno je ostavqawe gra evinskog i drugog materijala pored javnog puta, ako se time umawuje preglednost na javnom putu. ^lan 37. Prikqu~ak prilaznog puta na javni put moè se graditi uz saglasnost upravqa~a javnog puta. Raskrsnica ili ukr{taj op{tinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice, sa dràvnim putem, odnosno prikqu~ak na dràvni put moè se graditi uz saglasnost Javnog preduze}a. Saglasnost iz stava 2. ovog ~lana sadrì naro~ito: posebne uslove izgradwe; potrebnu saobra}ajnu signalizaciju; opremu. Ako posebni uslovi predvi eni u saglasnosti iz stava 2. ovog ~lana, zahtevaju gra ewe novih saobra}ajnih traka, ostrva za odvajawe saobra- }ajnih traka, semaforizaciju i rasvetu na dr- àvnom putu, odobrewe za izgradwu raskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka iz stava 2. ovog ~lana, izdaje Ministarstvo. Odobrewe iz stava 4. ovog ~lana, za izgradwu raskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka, izdato bez prethodno pribavqene saglasnosti iz stava 2. ovog ~lana, ni{tavo je. Javno preduze}e izda}e saglasnost iz stava 2. ovog ~lana ako utvrdi da su kumulativno ispuweni uslovi i to ako: 1) nije mogu}e izvr{iti povezivawe op{tinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice, sa op{tinskim, odnosno nekategorisanim putem, kao i ulicom koji ve} imaju izvedenu raskrsnicu, ukr{taj ili prikqu~ak na dràvni put; 2) raskrsnica, ukr{taj ili prikqu~ak iz stava 2. ovog ~lana ne smawuju kapacitet i proto~nost saobra}aja na dràvnom putu i 3) raskrsnica, ukr{taj ili prikqu~ak iz stava 2. ovog ~lana nemaju {tetne posledice za nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja na dr- àvnom putu. Investitor izgradwe raskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka iz stava 2. ovog ~lana snosi tro- {kove izgradwe i tro{kove postavqawa saobra}ajne signalizacije i opreme izgra ene raskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka. Tehni~kom pregledu izgra ene raskrsnice, ukr{taja ili prikqu~ka na dràvni put, prisustvuje ovla{}eni predstavnik Javnog preduze}a. ^lan 38. Zemqani put koji se ukr{ta ili prikqu~uje na javni put mora se izgraditi sa tvrdom podlogom ili sa istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukr{ta, odnosno na koji se prikqu~uje, u {irini od najmawe pet metara i u duìni od najmawe 40 metara za dràvni put á reda, 20 metara za dràvni put áá reda i 10 metara za op{tinski put, ra~unaju}i od ivice kolovoza javnog puta. Prilazni put koji se prikqu~uje na javni put mora se izgraditi na na~in propisan u stavu 1. ovog ~lana. Tro{kove izgradwe iz st. 1. i 2. ovog ~lana snosi investitor izgradwe zemqanog, odnosno prilaznog puta, u {irini i duìnama iz stava 1. ovog ~lana. Ako prilikom izgradwe ili rekonstrukcije javni put iz stava 1. ovog ~lana preseca zemqani put, tro{kove izgradwe zemqanog puta sa tvrdom podlogom ili istim kolovoznim zastorom kao i javni put sa kojim se ukr{ta, odnosno na koji se prikqu~uje, snosi investitor radova na izgradwi, odnosno rekonstrukciji javnog puta. ^lan 39. Javno preduze}e du`no je da prilikom rekonstrukcije dràvnog puta smawi broj raskrsnica ili prikqu~aka op{tinskog ili nekategorisa-

98 98 Broj novembar nog puta na dràvni put, na najmawi mogu}i broj, a u ciqu pove}awa kapaciteta i pove}awa nivoa bezbednosti saobra}aja na dràvnom putu. ^lan 40. Za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta potrebno je pribaviti saglasnost upravqa~a javnog puta. ^lan 41. Sused javnog puta duàn je da omogu}i slobodno oticawe vode i odlagawe snega sa javnog puta na wegovo zemqi{te, uz naknadu prouzrokovane {tete. Sused javnog puta duàn je da omogu}i prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvo ewa radova na odràvawu javnog puta ili putnog objekta, uz naknadu prouzrokovane {tete. Upravqa~ javnog puta duàn je da zakqu~i ugovor sa susedom javnog puta da na susedovom zemqi{tu izgradi odvodne kanale i druge ure aje za odvo ewe vode od trupa puta kao i da postavi privremene ili stalne ure aje i regulacije, odnosno podigne zasade, za za{titu javnog puta i saobra}aja na wemu od sne`nih lavina, smetova, buke, zaslepquju}ih efekata i drugih {tetnih uticaja, ako se isti ne mogu izgraditi, postaviti, odnosno podi}i na javnom putu. Odredbe st. 1. do 3. ovog ~lana shodno se primewuju i na vlasnike, odnosno neposredne dr- àoce zemqi{ta, u slu~aju kada se wihovo zemqi{te koristi u iste svrhe. ^lan 42. Radi za{tite javnog puta od spirawa i odrowavawa, upravqa~ javnog puta, duàn je, ako priroda zemqi{ta dopu{ta, da kosine useka, zaseka i nasipa, kao i zemqi{ni pojas ozeleni travom, ukrasnim {ibqem i drugim rastiwem tako da se ne ometa preglednost na javnom putu. Zasadi iz stava 1. ovog ~lana moraju se uredno odràvati i obnavqati. ^lan 43. Reklamne table, reklamni panoi, ure aji za slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe (u daqem tekstu: natpisi), mogu se postavqati na dràvnom putu, odnosno pored tog puta na udaqenosti od sedam metara, odnosno na op{tinskom putu i pored tog puta na udaqenosti od pet metara, mereno sa spoqne strane od ivice kolovoza. Postavqawe natpisa vr{i se na osnovu odobrewa koje izdaje upravqa~ javnog puta. Zabraweno je postavqawe natpisa u pojasu {irine 60 metara pored autoputa. Natpise je du`no da odràva lice koje je zahtevalo wihovo postavqawe. ^lan 44. Na javnom putu zabraweno je naro~ito: 1) privremeno ili trajno zauzimawe puta; 2) izvo ewe radova na javnom putu koji nisu u vezi sa izgradwom, rekonstrukcijom, odràvawem i za{titom puta; 3) izvo ewe radova nosilaca prava slu`benosti i drugih prava ustanovqenih na putu, kojima se o{te}uje javni put ili ugroàva nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja; 4) ispu{tawe voda, otpadnih voda i drugih te~nosti na put; 5) spre~avawe oticawa voda sa puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spre~avawe daqeg oticawa voda ka wihovim recipientima; 6) prosipawe, ostavqawe ili bacawe materijala, predmeta i sme}a na put; 7) zama{}ivawe puta mazivima ili drugim sli~nim materijama; 8) postavqawe i kori{}ewe svetla ili drugih svetlosnih ure aja na putu i pored puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na putu; 9) orawe i izvo ewe drugih poqoprivrednih radova na bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu; 10) vu~ewe predmeta, materijala, oru a i drugih vrsta tereta po putu (grede, balvani, grane, kameni blokovi, plugovi, drqa~e i sl.); 11) spu{tawe niz kosine zaseka, useka i nasipa puta, drvene gra e, drva za ogrev, kamewa i drugog materijala; 12) paqewe trave i drugog rastiwa na putu, kao i otpadnih predmeta i materijala; 13) nano{ewe blata sa prilaznog puta na javni put; 14) pu{tawe stoke na put bez nadzora, napasawe i napajawe stoke na putu; 15) okretawe zaprege, traktora, pluga i drugih poqoprivrednih ma{ina i oru a na putu; 16) ko~ewe zapre`nih vozila spre~avawem okretawa to~kova; 17) ukqu~ivawe vozila na put i iskqu~ivawe sa puta van prikqu~ka ili ukr{taja i nano{ewe blata na put; 18) zaustavqawe ili ostavqawe vozila kojim se ometa kori{}ewe puta; 19) svako ~iwewe kojim se o{te}uje ili bi se mogao o{tetiti put ili ometati odvijawe saobra}aja na putu. ^lan 45. Upravqa~ javnog puta duàn je da u obavqawu poslova za{tite javnog puta, svakodnevno sprovodi aktivnosti na utvr ivawu zauze}a javnog puta, bespravnog izvo ewa radova na javnom putu i u za{titnom pojasu i svih drugih ~iwewa kojima se bitno o{te}uje, ili bi se mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe saobra}aja na javnom putu. Upravqa~ javnog puta, u slu~ajevima iz stava 1. ovog ~lana, duàn je da, bez odlagawa, podnese pismeni zahtev koji se zasniva na ta~nom, potpunom i odre enom ~iweni~nom stawu nadle`noj inspekciji za javne puteve, radi preduzimawa inspekcijskih mera, uz koji je duàn da dostavi situacioni plan izdat od nadle`nog organa, odnosno ovla{}enog lica, u slu~ajevima kada je taj plan podesno dokazno sredstvo za utvr ivawe ~iweni~nog stawa.

99 21. novembar Broj ^lan 46. Upravqa~ javnog puta pokre}e postupak kod Ministarstva ili op{tinskog odnosno gradskog organa nadle`nog za poslove saobra}aja za ograni~avawe kori{}ewa javnog puta, ako je javni put u takvom stawu da: 1) saobra}aj nije mogu} ili je mogu} saobra}aj pojedinih vrsta vozila; 2) saobra}aj pojedinih vrsta vozila moè biti {tetan za javni put i 3) to zahtevaju osnovani razlozi koji se odnose na za{titu javnog puta i bezbednost saobra- }aja. Istovremeno sa pokretawem postupka iz stava 1. ovog ~lana, upravqa~ javnog puta preduzima mere obezbe ewa javnog puta postavqawem pripadaju}e saobra}ajne signalizacije i o preduzetim merama obave{tava ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove i javnost putem sredstava javnog informisawa. ^lan 47. Motorna i prikqu~na vozila koja saobra}aju na javnim putevima, osim vozila sa gusenicima, moraju imati to~kove sa pneumaticima. Vozilo sa gusenicama moè saobra}ati na javnom putu sa savremenim kolovoznim zastorom, ako su gusenice za{ti}ene oblogom sa ravnim povr- {inama ili drugim odgovaraju}im oblogama. Vozila Vojske Srbije i Crne Gore ne moraju da ispuwavaju uslove iz stava 2. ovog ~lana, a upravqa~ javnog puta ima pravo na naknadu {tete koja je time prouzrokovana. Zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri tone mogu saobra}ati na javnom putu ako imaju to~kove sa pneumaticima. ^lan 48. Prevoz vozilom koje samo ili sa teretom prema- {uje propisima dozvoqeno osovinsko optere}ewe, ukupnu masu, {irinu, duìnu ili visinu, smatra se vanrednim prevozom u smislu ovog zakona. Vanredni prevoz, u prevozu u drumskom saobra- }aju na teritoriji Republike Srbije, odnosno u me unarodnom prevozu u drumskom saobra}aju, moè se obavqati na javnim putevima na osnovu posebne dozvole koju izdaje upravqa~ javnog puta za svaki pojedina~ni prevoz, kojom se odre uju na~in i uslovi prevoza, kao i iznos naknade za vanredni prevoz. O izdatim dozvolama iz stava 2. ovog ~lana upravqa~ javnog puta pismeno obave{tava ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove, ministarstvo nadle`no za poslove saobra}aja, odnosno nadle`ni organ op{tine ili grada, kao i lice koje vr{i poslove na odràvawu javnih puteva na kojima }e se obaviti vanredni prevoz. Vanredni prevoz moè da se obavqa na javnom putu bez izdate dozvole iz stava 2. ovog ~lana, ako se taj prevoz obavqa radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, kao i za potrebe odbrane zemqe. Lice koje obavqa vanredni prevoz iz stava 4. ovog ~lana du`no je da pre po~etka obavqawa vanrednog prevoza, obavqawe tog prevoza uskladi sa upravqa~em javnog puta. Lice iz stava 5. ovog ~lana koje obavqa vanredni prevoz iz stava 4. ovog ~lana du`no je da o obavqawu tog prevoza obavesti ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove. ^lan 49. Kontrolu vanrednog prevoza, kao i kontrolu najve}ih dozvoqenih osovinskih optere}ewa, ukupne mase i dimenzija vozila, koja saobra}aju na javnom putu, vr{i ovla{}eno slu`beno lice ministarstva nadle`nog za unutra{we poslove, ovla{}eno lice ministarstva nadle`nog za poslove saobra}aja, odnosno ovla{}eno lice op- {tinskog, odnosno gradskog organa nadle`nog za poslove saobra}aja. Vozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole iz ~lana 48. stav 2. ovog zakona, iskqu~uje iz saobra}aja na javnom putu ovla{}eno lice iz stava 1. ovog ~lana i odre uje mesto parkirawa vozila do pribavqawa posebne dozvole. Za vreme trajawa iskqu~ewa iz saobra}aja, zabraweno je kori{}ewe vozila koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz saobra}aja. ^lan 50. Lice koje obavqa vanredni prevoz du`no je da taj prevoz obavqa u skladu dozvolom iz ~lana 48. stav 2. ovog zakona. Lice koje obavqa vanredni prevoz du`no je da nadoknadi {tetu upravqa~u javnog puta pri~iwenu obavqawem vanrednog prevoza na javnom putu. ^lan 51. Privremeno ili trajno u~e{}e teretnih vozila sa vi{e od 50% u svim izvr{enim prevozima tereta na odre enom javnom putu ili wegovom delu za potrebe lica koje izvodi radove na izgradwi ili rekonstrukciji ili obavqa privrednu delatnost ~ija priroda zahteva tako izvr{ene prevoze (eksploatacija kamena, minerala, ugqa, drveta i sl.), smatra se prekomernim kori{}ewem tog javnog puta, odnosno wegovog dela u smislu ovog zakona. U~e{}e teretnih vozila lica koje izvodi radove, odnosno obavqa privrednu delatnost iz stava 1. ovog ~lana, utvr uje upravqa~ javnog puta na osnovu prose~nog godi{weg dnevnog saobra}aja teretnih vozila nosivosti vi{e od 11,5 tona i to najmawe ~etvorostrukim brojawem saobra}aja na izvornoj ciqnoj lokaciji. Lice iz stava 1. ovog ~lana du`no je da nadoknadi {tetu upravqa~u javnog puta, pri~iwenu grubom nepa`wom. ^lan 52. Vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila, imalac vozila, odnosno tereta duàn je da ukloni sa trupa javnog puta odmah, a najkasnije u roku od dva ~asa od trenutka onesposobqavawa vozila, odnosno padawa tereta.

100 100 Broj novembar Ako imalac vozila ili tereta ne izvr{i uklawawe u roku iz stava 1. ovog ~lana, uklawawe }e izvr{iti upravqa~ javnog puta najkasnije u roku od 12 ~asova od trenutka onesposobqavawa vozila, odnosno padawa tereta o tro{ku imaoca vozila, odnosno tereta. Vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila imalac vozila, odnosno tereta duàn je da ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog puta odmah, a najkasnije u roku od 12 ~asova od trenutka onesposobqavawa vozila, odnosno padawa tereta o tro{ku imaoca vozila, odnosno tereta. Ako imalac vozila ili tereta uklawawe ne izvr{i u roku iz stava 3. ovog ~lana, uklawawe }e izvr{iti upravqa~ javnog puta najkasnije u roku od 24 ~asa od trenutka onesposobqavawa vozila, odnosno padawa tereta o tro{ku imaoca vozila, odnosno tereta. Uklawawe vozila, odnosno tereta, sa trupa ili zemqi{nog pojasa javnog puta iz st. 1. do 4. ovog ~lana mora se izvr{iti tako da se ne nanese {teta javnom putu. Uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozila kojim se ometa kori{}ewe dràvnog puta, izvr{i}e se na na~in propisan odredbama st. 1. do 5. ovog ~lana. Uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozila kojim se ometa kori{}ewe op{tinskog puta i ulice, ure uje i obezbe uje op{tina, odnosno grad. ^lan 53. Organ koji je, u smislu zakona kojim se ure uje bezbednost saobra}aja na putevima, nadleàn za tehni~ko regulisawe saobra}aja (u daqem tekstu: organ nadleàn za tehni~ko regulisawe saobra}aja), moè zabraniti saobra}aj ili saobra}aj odre ene vrste vozila na javnom putu, wegovom delu ili putnom objektu, osim na autoputu, ako to zahteva odràvawe sportske ili druge manifestacije, pod uslovom da je mogu}e preusmeravawe saobra}aja na druge javne puteve, po prethodno pribavqenoj saglasnosti upravqa~a javnog puta na kome se zahteva odràvawe sportske ili druge manifestacije. O zabrani saobra}aja iz stava 1. ovog ~lana, organ nadleàn za tehni~ko regulisawe saobra- }aja, duàn je da obavesti organ nadleàn za unutra{we poslove i upravqa~a javnog puta na kome }e se odràti sportska ili druga manifestacija. Upravqa~ javnog puta duàn je da o zabrani saobra}aja iz stava 1. ovog ~lana, blagovremeno obavesti javnost putem sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in i preduzme potrebne mere obezbe ewa. Organizator sportske ili druge manifestacije snosi tro{kove zabrane saobra}aja, preusmeravawa saobra}aja i obave{tavawa javnosti i preduzetih mera obezbe ewa. ^lan 54. Upravqa~ javnog puta duàn je da blagovremeno i na pogodan na~in obave{tava javnost i korisnike javnih puteva o stawu i prohodnosti tih puteva, a u slu~aju ograni~ewa, obustave i zabrane saobra}aja na javnom putu, u roku od 48 ~asova pre po~etka primene navedenih mera. ^lan 55. Upravqa~ javnog puta postavqa, zamewuje, dopuwuje i obnavqa saobra}ajnu signalizaciju, opremu puta i objekte i opremu za za{titu puta, saobra}aja i okoline, na osnovu re{ewa o tehni~kom regulisawu saobra}aja koje izdaje Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno gradski organ nadleàn za poslove saobra}aja. Upravqa~ javnog puta duàn je da redovno ~isti saobra}ajnu signalizaciju i opremu puta. ^lan 56. Organ nadleàn za tehni~ko regulisawe saobra}aja na javnom putu, zabrani}e saobra}aj ili saobra}aj odre ene vrste vozila, na javnom putu, wegovom delu ili putnom objektu, na predlog upravqa~a javnog puta, u slede}im slu~ajevima: 1) ako se javni put nalazi u takvom stawu da se na wemu ne moè odvijati saobra}aj ili se ne moè odvijati saobra}aj odre ene vrste vozila; 2) ako bi u~e{}e odre enih vrsta vozila u saobra}aju nanosilo {tetu javnom putu, wegovom delu ili putnom objektu; 3) ako to zahteva izvo ewe radova na rekonstrukciji i odràvawu javnog puta i 4) ako to zahtevaju drugi razlozi za{tite javnog puta i bezbednosti saobra}aja na javnom putu. Op{ta zabrana saobra}aja na javnom putu, wegovom delu ili putnom objektu, moè biti privremena, a zabrana saobra}aja za odre ene vrste vozila na javnom putu, wegovom delu ili putnom objektu, moè biti privremena ili stalna. â. ODR@AVAWE JAVNIH PUTEVA ^lan 57. Odràvawem javnog puta u smislu ovog zakona smatraju se radovi kojima se obezbe uje nesmetan i bezbedan saobra}aj i ~uva upotrebna vrednost puta. Upravqa~ javnog puta duàn je da pri izvo ewu radova iz stava 1. ovog ~lana obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aj i o~uva upotrebnu vrednost puta. Odràvawe javnog puta obuhvata redovno, periodi~no i urgentno odràvawe. ^lan 58. Radovi na redovnom odràvawu javnog puta jesu naro~ito: 1) pregled, utvr ivawe i ocena stawa puta i putnog objekta; 2) mestimi~no popravqawe kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta; 3) ~i{}ewe kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemqi{nog pojasa; 4) ure ewe bankina; 5) ure ewe i o~uvawe kosina nasipa, useka i zaseka; 6) ~i{}ewe i ure ewe jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodwavawe puta; 7) popravka putnih objekata;

101 21. novembar Broj ) postavqawe, zamewivawe, dopuwavawe i obnavqawe saobra}ajne signalizacije; 9) ~i{}ewe saobra}ajne signalizacije; 10) postavqawe, zamewivawe, dopuwavawe i obnavqawe opreme puta i objekata i opreme za za{titu puta, saobra}aja i okoline; 11) ~i{}ewe opreme puta i objekata i opreme za za{titu puta, saobra}aja i okoline; 12) ko{ewe trave i ure ivawe zelenih povr- {ina na putu i zemqi{nom pojasu; 13) ~i{}ewe snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobra}ajnih povr{ina autobuskih stajali{ta, parkirali{ta, bankina, rigola. ^lan 59. Radovi na periodi~nom odràvawu javnog puta obuhvataju: oja~awe kolovozne konstrukcije, rehabilitaciju i poja~ano odràvawe. Radovi na oja~awu kolovozne konstrukcije jesu naro~ito: 1) postavqawe {qun~anog, odnosno tucani~kog zastora na neasfaltiranim putevima; 2) obrada povr{ine kolovoznog zastora ili zaptivawe; 3) nano{ewe novog asfaltnog sloja po celoj {irini kolovoza odre ene nosivosti; 4) korekcija oblika postoje}eg zastora ili kolovoza. Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naro~ito: 1) selektivno obnavqawe, zamena i poja~awe dotrajalih kolovoznih zastora i promena popre~nih nagiba kolovoza na javnom putu, odnosno wegovom delu; 2) zamena sloènih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, leì{ta, o{te}enih sekundarnih elemenata i dotrajalih pe{a~kih staza na mostovima, nadvo`wacima, podvo`wacima i vijaduktima; 3) obnavqawe antikorozivne za{tite ~eli~nih konstrukcija mostova, nadvo`waka, podvo- `waka i vijadukata; 4) zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu; 5) postavqawe nove saobra}ajne signalizacije na javnom putu, odnosno wegovom delu. Radovi na poja~anom odràvawu javnog puta (poboq{awe javnog puta), jesu naro~ito: 1) ublaàvawe pojedinih uzdu`nih nagiba i ispravka pojedinih krivina; 2) pro{irewe kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kra}im delovima puta; 3) pro{irewe raskrsnica u nivou; 4) zamena drena`nih sistema i hidroizolacije u tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge; 5) sanirawe klizi{ta i odrona; 6) sanacija i izrada potpornih, oblo`nih i portalnih zidova; 7) zamena ili izrada drena`nog sistema za odvodwavawe podzemnih voda sa javnog puta i putnog objekta; 8) postavqawe nove opreme puta i novih objekata i opreme za za{titu puta, saobra}aja i okoline na javnom putu, odnosno wegovom delu. Radovi iz st. 2, 3. i 4. ovog ~lana izvode se prema tehni~koj dokumentaciji koja se izra uje u skladu sa ovim zakonom, tehni~kim propisima i standardima i koja sadrì: op{ti deo, projektni zadatak, tehni~ki opis, situacioni plan, uzdu`ni profil, popre~ne profile, detaqe potrebne za izvo ewe radova, projekat saobra}ajne signalizacije i opreme, opis radova sa predmerom i predra~unom, projekat regulisawa saobra}aja za vreme izvo ewa radova i tehni~ku kontrolu tehni~ke dokumentacije. Tehni~ku dokumentaciju iz stava 5. ovog ~lana, pre po~etka izvo ewa radova na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odràvawu javnog puta overava Ministarstvo za dràvne puteve, a za op{tinske puteve i ulice op{tinski odnosno gradski organ nadleàn za poslove saobra}aja. Overa iz stava 6. ovog ~lana prestaje da vaì ako se radovi ne zapo~nu u roku od godinu dana od dana izvr{ene overe. Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno gradski organ nadleàn za poslove saobra}aja, obrazuje komisiju za tehni~ki pregled izvedenih radova na periodi~nom odràvawu javnog puta i izdaje akt o prijemu tih radova. ^lan 60. Radovi na urgentnom odràvawu javnih puteva obuhvataju radove uslovqene elementarnim nepogodama i vanrednim okolnostima, u ciqu obezbe ivawa prohodnosti puta i bezbednog odvijawa saobra}aja. ^lan 61. Ministar donosi propis o redovnom, periodi~nom i urgentnom odràvawu dràvnog puta kojim se bliè ure uju vrste radova, tehni~ki uslovi i na~in izvo ewa radova. Op{tinski, odnosno gradski organ nadleàn za poslove saobra}aja donosi propis iz stava 1. ovog ~lana za op{tinske puteve i ulice. ^lan 62. Radovi na odràvawu javnog puta po pravilu se izvode tako da se ne zabrawuje saobra}aj na javnom putu. U slu~aju da se radovi iz stava 1. ovog ~lana ne mogu izvesti bez zabrane saobra}aja na javnom putu, Ministarstvo, ili op{tinski, odnosno gradski organ nadleàn za poslove saobra}aja, po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za unutra{we poslove, donosi re{ewe o zabrani saobra}aja, u kojem utvr uje kojim }e se drugim putem odvijati saobra}aj i pod kojim uslovima uz saglasnost upravqa~a javnog puta na koji se vr{i preusmeravawe saobra}aja. U slu~aju zabrane saobra}aja iz stava 2. ovog ~lana, upravqa~ javnog puta na kome je zabrawen saobra}aj duàn je da putem sredstava javnog informisawa obavesti javnost 48 ~asova pre po- ~etka zabrane saobra}aja. ^lan 63. Javno preduze}e odràva kolovoznu konstrukciju i saobra}ajnu signalizaciju, osim svetlosnih

102 102 Broj novembar saobra}ajnih znakova, na delu dràvnog puta koji prolazi kroz naseqe, kao sastavni deo dràvnog puta, u {irini kolovoza tog puta van naseqa. Op{tina, odnosno grad snosi srazmeran deo tro{kova za odràvawe dràvnog puta u nasequ, ako je za potrebe naseqa put izgra en sa {irim kolovozom nego van naseqa. Upravqa~ op{tinskog puta i ulice odràva dodatne elemente, objekte i opremu dràvnog puta koji su izgra eni za potrebe naseqa. ^lan 64. Odràvawe zajedni~kih stubova i zajedni~kih konstrukcija na mostu izgra enom za èlezni~ku infrastrukturu i javni put vr{i upravqa~ èlezni~ke infrastrukture u skladu sa tehni~kim propisima i standardima. Tro{kove odràvawa zajedni~kih stubova i konstrukcija na mostu iz stava 1. ovog ~lana, snose u jednakim iznosima upravqa~ èlezni~ke infrastrukture i upravqa~ javnog puta. ^lan 65. U slu~aju prekida saobra}aja zbog elementarnih nepogoda upravqa~ javnog puta postupa na osnovu posebnog plana za otklawawe posledica od elementarnih nepogoda. âá. POSEBNI USLOVI IZGRADWE I REKONSTRUKCIJE JAVNIH PUTEVA ^lan 66. Izgradwa i rekonstrukcija javnog puta vr{i se u skladu sa zakonom kojim se ure uje planirawe i izgradwa i u skladu sa ovim zakonom. Za izgradwu i rekonstrukciju dràvnog puta, pored idejnog projekta tog puta, izra uju se i slede}i idejni projekti: trupa puta, putnih objekata, prikqu~aka, raskrsnica, ukr{taja, objekata za potrebe puta, saobra}ajne signalizacije i opreme puta. Glavni projekat izgradwe i rekonstrukcije dràvnog puta sadrì glavne projekte za sve elemente propisane ~lanom 4. ovog zakona. Ministar bliè propisuje sadrìnu idejnih projekata za pojedine elemente dràvnog puta iz stava 2. ovog ~lana. ^lan 67. Javni put mora da se izgradi tako da ima najmawe dve saobra}ajne i dve ivi~ne trake ili ivi~wake u ravni kolovoza, a ulica trotoar i umesto ivi~nih traka ivi~wake. Javni put mora da se izgradi tako da bude osposobqen da podnese osovinsko optere}ewe od najmawe 11,5 tona po osovini. Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana, op{tinski put i ulica mora biti osposobqena da podnese osovinsko optere}ewe od najmawe {est tona. ^lan 68. Autoput mora da se izgradi tako da ispuwava slede}e uslove: 1) da ima dve fizi~ki odvojene kolovozne trake, sa najmawe dve saobra}ajne trake za svaku kolovoznu traku, s tim {to svaka saobra}ajna traka mora da bude {iroka najmawe 3,75 metara, a da se, zavisno od konfiguracije terena, {irina saobra}ajne trake moè smawiti do 3,50 metara; 2) da svaka kolovozna traka ima posebnu traku {irine 2,5 metra, za prinudno zaustavqawe vozila du` cele trake ili du` pojedinih wenih delova na pogodnim rastojawima, zavisno od terenskih uslova, a u tunelima i galerijama moè, umesto posebne trake, da na pogodnim mestima ima ure ene prostore za prinudno zaustavqawe vozila, i 3) da ostali elementi puta (polupre~nik krivine, uzdu`ni nagib, ivi~ne trake i sl.) omogu- }avaju brzinu od najmawe 130 km na ~as, a zavisno od konfiguracije terena brzinu od najmawe 100 km na ~as. ^lan 69. Ostali dràvni putevi á reda moraju se izgraditi tako da ispuwavaju slede}e uslove: 1) da saobra}ajne trake budu {iroke najmawe po 3,5 metra, s tim {to se, zavisno od konfiguracije terena, gustine i strukture saobra}aja, {irina saobra}ajne trake moè smawiti do 3,25 metara; 2) da ostali elementi puta (polupre~nik krivine, uzdu`ni nagib, ivi~na traka i sl.) omogu- }avaju bezbedan saobra}aj za ve}e brzine, a najmawe za brzinu od 100 km na ~as, a izuzetno 80 km na ~as na planinskim prevojima i drugim nepovoqnim planinskim terenima i 3) da raskrsnice budu izvedene tako da se vozila mogu bezbedno ukqu~ivati na put i iskqu- ~ivati sa puta. ^lan 70. Putni objekti javnog puta moraju se izgraditi tako da {irina kolovoza na putnom objektu ne sme da bude mawa od {irine kolovoza javnog puta. Saobra}ajna povr{ina autobuskog stajali{ta na javnom putu, osim ulice, mora se izgraditi van kolovoza javnog puta. ^lan 71. Javni put van naseqa na kome je predvi ena velika gustina saobra}aja mora se izgraditi tako da ukr{tawe tog puta sa drugim javnim putem bude izgra eno van nivoa. ^lan 72. Dràvni put á reda mora se izgraditi tako da, na delovima puta sa ve}im uzdu`nim nagibom ima izgra enu posebnu saobra}ajnu traku za kretawe sporih vozila. ^lan 73. Tehni~kom dokumentacijom za izgradwu javnih puteva, osim ulica, moraju se predvideti, u skladu sa prostornim planovima, mesta pored javnih puteva za izgradwu: 1) stanica za snabdevawe motornih vozila gorivom; 2) autoservisa i 3) objekata za privremeni sme{taj onesposobqenih vozila,

103 21. novembar Broj a za autoputeve i dràvne puteve á reda i mesta za izgradwu: 1) auto-baza za pruàwe pomo}i i informacija u~esnicima u saobra}aju; 2) ugostiteqskih objekata; 3) turisti~kih objekata; 4) trgovinskih objekata i 5) sportsko-rekreacionih objekata. ^lan 74. Investitor je duàn da, najmawe 30 dana pre po~etka radova na izgradwi, odnosno, rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta o tome obavesti javnost putem sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in. Lica, koji su imaoci i koja su du`na da se staraju o objektima, postrojewima, ure ajima, instalacijama i vodovima ugra enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu (kanalizacija, vodovod, elektri~ne, telekomunikacione instalacije i sl.), uskla uju radove na istim sa radovima na rekonstrukciji javnog puta. Investitor je duàn da, najmawe 60 dana pre po~etka radova iz stava 1. ovog ~lana, pismeno obavesti lica iz stava 2. ovog ~lana o po~etku radova. Lica iz stava 2. ovog ~lana du`na su da pri rekonstrukciji ili izvo ewu drugih radova na javnom putu o svom tro{ku, a pri izgradwi javnog puta o tro{ku investitora javnog puta, izmeste objekte, postrojewa, ure aje, instalacije i vodove, ili ih prilagode nastalim promenama. U slu~aju da lica iz stava 2. ovog ~lana ne izmeste, odnosno ne prilagode objekte, postrojewa, ure aje, instalacije i vodove do po~etka izvo ewa radova na izgradwi, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili izvo ewu drugih radova na javnom putu, odgovaraju za {tetu koja nastane zbog neblagovremenog otpo~iwawa izvo- ewa tih radova. ^lan 75. Ako postoje}i javni put, odnosno wegov deo, treba izmestiti zbog gra ewa drugog objekta (èlezni~ka infrastruktura, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), javni put, odnosno wegov deo koji se izme{ta, mora biti izgra en sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta. Tro{kove izme{tawa javnog puta, odnosno wegovog dela, iz stava 1. ovog ~lana, snosi investitor objekta zbog ~ije izgradwe se vr{i izme{tawe javnog puta, odnosno wegovog dela, ako se druga~ije ne sporazumeju investitor i upravqa~ javnog puta. ^lan 76. U slu~aju ukr{tawa javnog puta sa èlezni~kom infrastrukturom zbog izgradwe javnog puta, odnosno èlezni~ke infrastrukture, tro- {kove izgradwe nadvo`waka ili podvo`waka, snosi investitor izgradwe tog javnog puta, odnosno te èlezni~ke infrastrukture. ^lan 77. Ako je ukr{tawe sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradwom podvo`waka za javni put, izgra eni podvo`wak smatra se objektom infrastrukturnog sistema. Gorwi stroj javnog puta ispod podvo`waka iz stava 1. ovog ~lana sa opremom i saobra}ajnom signalizacijom javnog puta, kao i sistemom za odvodwavawe povr{inskih i podzemnih voda, potrebnim za pravilno i bezbedno kori{}ewe javnog puta, smatra se objektom javnog puta. Ako je ukr{tawe sa infrastrukturnim sistemom izvedeno izgradwom nadvo`waka za javni put, izgra eni nadvo`wak smatra se objektom javnog puta. Infrastrukturni sistem ispod nadvo`waka iz stava 3. ovog ~lana, sa instalacijama i postrojewima potrebnim za pravilno i bezbedno kori{}ewe tog sistema, smatra se objektom infrastrukturnog sistema. Odredbe st. 1. do 4. ovog ~lana, shodno se primewuju i kad zbog promene kategorije javnog puta, odnosno promene kategorije infrastrukturnog sistema, dolazi do izgradwe podvo`waka ili nadvo`waka. Ako je ukr{tawe dva javna puta izvedeno izgradwom podvo`waka, odnosno nadvo`waka, podvo`wak, odnosno nadvo`wak, pripada javnom putu koji prolazi iznad javnog puta sa kojim se ukr{ta. ^lan 78. Prostornim, odnosno urbanisti~kim planom, odre uju se deonice javnog puta, odnosno putnog objekta sa dodatnim elementima ({iri kolovoz, trotoar, raskrsnice za potrebe naseqa, prostori za parkirawe, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija, biciklisti~ke staze, pe{a~ke staze i sl.), objekti i oprema koja odgovara potrebama naseqa. Izgradwom deonice javnog puta, odnosno putnog objekta u smislu stava 1. ovog ~lana, ne mo- è da se naru{i kontinuitet trase tog puta i saobra}aja na wemu. Tro{kove izgradwe elemenata javnog puta u smislu stava 1. ovog ~lana, snosi op{tina, odnosno grad koji je zahtevao izgradwu tih elemenata. ^lan 79. Na predlog op{tine, odnosno grada ili prevoznika koji obavqa linijski prevoz putnika, na dràvnom putu moè se izgraditi autobusko stajali{te uz saglasnost Javnog preduze}a. Tro{kove izgradwe autobuskog stajali{ta iz stava 1. ovog ~lana snosi op{tina, odnosno grad ili prevoznik koji obavqa linijski prevoz putnika. ^lan 80. Mostovi za javni put i èlezni~ku infrastrukturu mogu se graditi na istim stubovima, pod uslovom da imaju posebne konstrukcije. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, mostovi za javni put i èlezni~ku infrastrukturu

104 104 Broj novembar mogu se graditi na istim stubovima i sa zajedni~kom konstrukcijom, s tim da se kolovoz javnog puta odvoji od èlezni~ke pruge. ^lan 81. Na mestima podlo`nim odrowavawu ili izloènim sne`nim nanosima, bujicama i jakim vetrovima, mora se obezbediti za{tita javnog puta i saobra}aja: 1) izgradwom stalnih objekata (potporni, oblo- `ni, pregradni i vetrobranski zidovi i sl.); 2) sa ewem za{titnih {umskih pojaseva i drugih zasada i 3) postavqawem privremenih naprava (palisade, drvene lese, metalne re{etke, ì~ane mre- è i sl.). ^lan 82. Odredbe ovog zakona kojima se ure uje izgradwa javnih puteva primewuju se i na rekonstrukciju ovih puteva. Rekonstrukcijom javnog puta u smislu ovog zakona smatraju se radovi na postoje}em putu, wegovom delu i putnom objektu, kojima se mewaju poloàj trase javnog puta u pojasu wegovog osnovnog pravca, konstruktivni elementi, nosivost, stabilnost ili pro{iruje kolovoz novim saobra}ajnim i zaustavnim trakama. Upotrebnu dozvolu za javni put iz stava 2. ovog ~lana izdaje Ministarstvo, ili op{tinski odnosno gradski organ nadleàn za poslove saobra}aja. ^lan 83. Projektovawe javnog puta, izgradwa, odnosno rekonstrukcija javnog puta i kori{}ewe materijala vr{i se primenom tehni~kih propisa i standarda za tu vrstu objekata, odnosno materijala. Javni putevi moraju da se planiraju, projektuju i grade tako da se planska i tehni~ka re{ewa usklade sa najnovijim znawima tehnike projektovawa i izgradwe javnih puteva, sa zahtevima bezbednosti saobra}aja, sa ekonomskim na~elima i merilima za ocenu opravdanosti wihove izgradwe i sa propisima o za{titi ìvotne sredine, tako da {tetni uticaji na sredinu zbog o~ekivanog saobra}aja budu {to mawi. Javni put, wegov deo i putni objekat podoban je za upotrebu kada se na na~in propisan zakonom utvrdi da javni put, wegov deo i putni objekat u pogledu bezbednosti saobra}aja ispuwava tehni~ke propise i standarde koji se odnose na tu vrstu objekata. ^lan 84. Upravqa~ javnog puta duàn je da putem sredstava javnog informisawa objavi predaju javnog puta na upotrebu. ^lan 85. Ministar propisuje osnovne uslove koje javni put izvan naseqa i wegovi elementi moraju da ispuwavaju sa gledi{ta bezbednosti saobra}aja i podobnosti puta za odvijawe saobra}aja. Ministar propisuje osnovne uslove koje autobuska stajali{ta i parkirali{ta, koja su deo javnog puta, moraju da ispuwavaju. âáá. NADZOR ^lan 86. Nadzor nad sprovo ewem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona i zakona i drugih propisa kojima se ure uje izgradwa i rekonstrukcija, kao i bezbednost saobra}aja na dràvnim putevima, vr{i Ministarstvo. Inspekcijski nadzor vr{i Ministarstvo preko republi~kog inspektora za dràvne puteve (u daqem tekstu: inspektor). ^lan 87. Inspektor ne moè da izra uje ili u~estvuje u izradi tehni~ke dokumentacije i tehni~koj kontroli tehni~ke dokumentacije za objekte koji su predmet inspekcijskog nadzora i da vr{i stru~ni nadzor nad izgradwom, odnosno izvo ewem radova na objektima koji su predmet inspekcijskog nadzora. ^lan 88. Inspektor ima pravo i du`nost da proverava: 1) radove na izgradwi, rekonstrukciji i odr- àvawu dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta; 2) tehni~ku i drugu dokumentaciju za izgradwu, rekonstrukciju i odràvawe dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta; 3) ispuwenost uslova propisanih za lica koja vr{e poslove projektovawa, tehni~ke kontrole tehni~ke dokumentacije, rukovo ewa izvo ewem radova i vr{ewa stru~nog nadzora; 4) stawe dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta; 5) pravilno odràvawe dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta u skladu sa tehni~kim i drugim propisima i uslovima kojima se osigurava sposobnost dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta za nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja; 6) uslove odvijawa saobra}aja na dràvnom putu; 7) da li se pravilno i redovno sprovode propisane mere za{tite dràvnog puta; 8) primenu tehni~kih propisa, standarda i normi kvaliteta prilikom izvo ewa radova i upotrebe materijala pri izgradwi, rekonstrukciji i odràvawu dràvnog puta; 9) da li je za izgradwu i rekonstrukciju dr- àvnog puta, wegovog dela i putnog objekta izdato odobrewe za izgradwu, odnosno da li je odobrewe izdato na propisan na~in; 10) da li se dràvni put, wegov deo i putni objekat gradi prema tehni~koj dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrewe za izgradwu i da li je ta dokumentacija izra ena u skladu sa propisima; 11) da li izvo a~ radova na izgradwi i rekonstrukciji dràvnog puta, wegovog dela i putnog

105 21. novembar Broj objekta vodi kwigu inspekcije i gra evinski dnevnik na propisan na~in; 12) da li se dràvni put, wegov deo i putni objekat koristi na osnovu izdate upotrebne dozvole, odnosno da li je dozvola izdata na propisan na~in; 13) da li je po~etak izgradwe dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta, odnosno izvo ewa radova prijavqen na propisan na~in; 14) da li vanredni prevoz vr{i sa posebnom dozvolom. Pored poslova iz stava 1. ovog ~lana inspektor obavqa i druge poslove utvr ene zakonom. ^lan 89. U vr{ewu inspekcijskog nadzora inspektor je ovla{}en da: 1) zabrani izvr{ewe radova koji se izvode protivno zakonu i drugim propisima, tehni~kim propisima i standardima i normama kvaliteta prilikom izvo ewa radova i upotrebe materijala pri izgradwi, rekonstrukciji i odràvawu dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta, protivno uslovima odvijawa saobra}aja na dràvnom putu, wegovom delu i putnom objektu ili protivno propisanim merama za{tite dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta; 2) predloì organu nadle`nom za tehni~ko regulisawe saobra}aja zabranu saobra}aja ili saobra}aja odre ene vrste vozila, na dràvnom putu, wegovom delu ili putnom objektu; 3) naredi otklawawe nedostataka na dràvnom putu, wegovom delu ili putnom objektu kojima se ugroàva ili moè biti ugroèna bezbednost saobra}aja; 4) naredi ru{ewe i uklawawe objekata izgra- enih, odnosno postavqenih u za{titnom pojasu dràvnog puta i uklawawe deponija otpada i sme}a, suprotno odredbama ovog zakona; 5) naredi ru{ewe ili uklawawe ograda, drve- }a, zasada, gra evinskog i drugog materijala i natpisa podignutih, ostavqenih ili postavqenih suprotno odredbama ovog zakona; 6) naredi ru{ewe i uklawawe objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drve- }a, zasada, gra evinskog i drugog materijala sa dràvnog puta, wegovog dela, putnog objekta i zemqi{nog pojasa, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovqeno pravo slu`benosti ili drugo pravo odre eno zakonom; 7) zabrani radove koji se izvode u neposrednoj blizini dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta, a koji mogu ugroziti wihovu stabilnost i bezbednost saobra}aja; 8) iskqu~i iz saobra}aja na dràvnom putu vozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole; 9) naredi investitoru pribavqawe upotrebne dozvole, u roku koji ne moè biti kra}i od 30 dana, ako utvrdi da se dràvni put, wegov deo ili putni objekat, za koji je izdato odobrewe za izgradwu, koristi bez upotrebne dozvole, a ako investitor ne pribavi upotrebnu dozvolu u utvr enom roku, privremeno zabrani saobra}aj na dràvnom putu, wegovom delu ili putnom objektu; 10) naredi postavqawe fizi~kih prepreka kojima se onemogu}ava prikqu~ewe na dràvni put, prikqu~kom ili ukr{tawem puteva, odnosno prikqu~kom prilaznog puta na dràvni put, bez prethodno pribavqene saglasnosti Javnog preduze}a, odnosno odobrewa za izgradwu; 11) naredi otklawawe nepravilnosti, odnosno zabrani daqe izvo ewe radova prilikom izgradwe i rekonstrukcije dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta, ako utvrdi da izvo a~ radova ne ispuwava propisane uslove; 12) pokrene postupak za ukidawe odobrewa za izgradwu, po pravu nadzora, ako utvrdi da je izdato suprotno zakonu; 13) naredi ru{ewe dràvnog puta, wegovog dela ili putnog objekta, za koje nije izdato odobrewe za izgradwu, odnosno rekonstrukciju; 14) naredi otklawawe nedostataka u utvr enom roku, ako utvrdi da se prilikom izvo ewa radova i upotrebe materijala pri izgradwi, rekonstrukciji i odràvawu dràvnog puta, wegovog dela i putnog objekta, ne primewuju tehni~ki propisi i standardi i norme kvaliteta, a ako se u utvr enom roku nedostaci ne otklone, zabrani, odnosno obustavi daqe izvo ewe radova i naredi ru{ewe i uklawawe izgra enih, rekonstruisanih i odràvanih delova dràvnog puta ili putnog objekta na kojima nisu otkloweni nare eni nedostaci; 15) naredi uklawawe zaustavqenog ili ostavqenog vozila kojim se ometa kori{}ewe dr- àvnog puta. ^lan 90. Ako je dràvni put, wegov deo ili putni objekat u takvom stawu da se na wemu ne moè odvijati bezbedan saobra}aj, inspektor }e narediti da se bez odlagawa preduzmu mere obezbe ewa, a po potrebi moè privremeno zabraniti saobra- }aj na dràvnom putu, wegovom delu ili putnom objektu. ^lan 91. Nadle`ni inspektor op{tinske, odnosno gradske uprave, u vr{ewu poslova inspekcijskog nadzora nad primenom propisa kojima se ure uje za{tita op{tinskih puteva i ulica, ima prava, du`nosti i ovla{}ewa republi~kog inspektora za dràvne puteve utvr enih ovim zakonom. ^lan 92. Protiv re{ewa inspektora moè se izjaviti àlba Vladi u roku od osam dana od dana se podnosi preko izjavqena protiv re{ewa iz stava 1. ovog ~lana ne odlaè izvr{ewe re{ewa kojim se: 1) zabrawuju, odnosno obustavqaju radovi; 2) privremeno zabrawuje saobra}aj na dràvnom putu, wegovom delu ili putnom objektu; 3) nare uje otklawawe nedostataka na dràvnom putu, wegovom delu ili putnom objektu kojima

106 106 Broj novembar se ugroàva ili moè biti ugroèna bezbednost saobra}aja; 4) nare uje ru{ewe i uklawawe objekata, cevovoda, vodova, instalacija, natpisa, ograda, drve- }a, zasada, gra evinskog i drugog materijala sa dràvnog puta, wegovog dela, putnog objekta i zemqi{nog pojasa, osim objekata, cevovoda, vodova i instalacija za koje je ustanovqeno pravo slu- `benosti ili drugo pravo odre eno zakonom, i 5) iskqu~uje iz saobra}aja na dràvnom putu vozilo kojim se obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole. ^lan 93. Inspektor za vreme obavqawa inspekcijskih poslova nosi slu`beno odelo i slu`benu legitimaciju. Ministar propisuje izgled, sadrìnu i kori- {}ewe slu`benog odela i slu`bene legitimacije. ^lan 94. Inspektor, radi ostvarivawa pregleda, ima pravo da na dràvnim putevima zaustavqa vozila, osim vozila Vojske Srbije i Crne Gore, vozila hitne pomo}i i vozila organa unutra{wih poslova. Zaustavqawe vozila iz stava 1. ovoga ~lana vr- {i se isticawem saobra}ajnog znaka zabrawen saobra}aj svim vozilima u oba smera na kome je upisano STOP. âááá. KAZNENE ODREDBE ^lan 95. 1) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje privremeno ili trajno zauzme javni put, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom od tri meseca do jedne godine (~lan 44. ta~ka 1). 2) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje izvodi radove na javnom putu koji nisu u vezi sa izgradwom, rekonstrukcijom, odràvawem i za{titom javnog puta, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do godinu dana (~lan 44. ta~ka 2). 3) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice, nosilac prava slu`benosti i drugih prava ustanovqenih na javnom putu, koje izvodi radove na javnom putu kojima se o{te- }uje put ili ugroàva nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do {est meseci (~lan 44. ta~ka 3). 4) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje ispusti vodu, otpadnu vodu i drugu te~nost na javni put, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do {est meseci (~lan 44. ta~ka 4). 5) Preduzetnik, odgovorno lice u pravnom licu i fizi~ko lice koje podiè zasade, ograde i drve}e, ostavqa predmete i materijale, postavqa postrojewa i ure aje, gradi objekte ili vr- {i druge radwe koje ometaju preglednost javnog puta, kazni}e se za krivi~no delo zatvorom do {est meseci (~lan 33. stav 2). ^lan 96. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za privredni prestup pravno lice ako: 1) ne ozna~ava i ne vodi evidencije o javnim putevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugim podacima za te puteve (~lan 11. stav 1); 2) u roku od 15 dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava na javnom putu u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan 13. stav 1); 3) u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovqenim pravima na javnom putu, ne podnese zahtev za upis promene, odnosno brisawe podataka u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan 13. stav 2); 4) obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole upravqa~a javnog puta (~lan 48. stav 2); 5) pri izvo ewu radova na odràvawu javnog puta ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aj i o~uvawe upotrebne vrednosti puta (~lan 57. stav 2); 6) se radovi na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odràvawu izvode bez tehni~ke dokumentacije ili na osnovu tehni~ke dokumentacije koja ne sadrì propisane elemente (~lan 59. stav 5); 7) pre po~etka izvo ewa radova na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odràvawu javnog puta ne overi tehni~ku dokumentaciju kod nadle- `nog organa (~lan 59. stav 6); 8) se tehni~kom dokumentacijom za izgradwu javnih puteva ne predvide mesta za izgradwu objekata pored javnih puteva iz ~lana 73. ovog zakona; 9) pri rekonstrukciji ili izvo ewu drugih radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojewa, ure aje, instalacije i vodove ugra ene u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagode nastalim promenama (~lan 74. stav 4); 10) izme{teni javni put, odnosno wegov deo nije izgra en sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta (~lan 75. stav 1); 11) na mestima podlo`nim odrowavawu ili izloènim sne`nim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi za{titu javnog puta i saobra}aja na na~in propisan u ~lanu 81. ovog zakona; 12) projektovawe, izgradwu odnosno rekonstrukciju javnog puta i kori{}ewe materijala vr{i suprotno odredbi ~lana 83. stav 1. ovog zakona. Za privredni prestup iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom kaznom od do dinara i odgovorno lice u pravnom licu. ^lan 97. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice ako: 1) ne odlu~i o na~inu i uslovima kori{}ewa zemqi{ta na kome se nalazi deo dràvnog puta koji se ne koristi za saobra}aj u roku od tri me-

107 21. novembar Broj seca od dana prestanka kori{}ewa puta za saobra}aj (~lan 12. stav 3); 2) gradi objekte i postavqa postrojewa, ure aje i instalacije suprotno ~lanu 28. stav 1. ovog zakona; 3) gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizaciju, toplovod, èlezni~ku prugu i drugi sli- ~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojewa i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno na~inu i uslovima utvr enim u izdatoj saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 28. stav 2); 4) ne obezbedi kontrolu izvo ewa radova na izgradwi objekata i postavqawu postrojewa, ure aja i instalacija (~lan 28. stav 3); 5) u pojasu kontrolisane izgradwe otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i sme}a (~lan 30. stav 2); 6) podiè ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva suprotno ~lanu 31. ovog zakona; 7) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestima i na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1; 8) umawi preglednost na dràvnom putu na na- ~in propisan u ~lanu 35. stav 2; 9) ostavqa gra evinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umawuje preglednost na javnom putu (~lan 36); 10) gradi prikqu~ak prilaznog puta na javni put bez saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 37. stav 1); 11) gradi raskrsnicu ili ukr{taj op{tinskog, odnosno nekategorisanog puta, kao i ulice, sa dràvnim putem, odnosno prikqu~ak na dràvni put bez saglasnosti Javnog preduze}a (~lan 37. stav 2); 12) ne izgradi zemqani put koji se ukr{ta ili prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38. stav 1. ovog zakona; 13) ne izgradi prilazni put koji se prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38. stav 2. ovog zakona; 14) ne pribavi saglasnost upravqa~a javnog puta za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta (~lan 40); 15) ne omogu}i prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvo ewa radova na odràvawu javnog puta ili putnog objekta (~lan 41. stav 2); 16) ne {titi javni put na na~in propisan odredbom ~lana 42. stav 1. ovog zakona; 17) uredno ne odràva i ne obnavqa zasade (~lan 42. stav 2); 18) postavqa na javnom putu natpise, suprotno odredbi ~lana 43. stav 1. ovog zakona; 19) postavqa na javnom putu natpise bez odobrewa upravqa~a javnog puta (~lan 43. stav 2); 20) postavqa natpise suprotno ~lanu 43. stav 3. ovog zakona; 21) ne odràva natpise koji su postavqeni na javni put, odnosno pored tih puteva (~lan 43. stav 4); 22) spre~i oticawe voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spre~i daqe oticawe voda ka wihovim recipientima (~lan 44. ta~ka 5); 23) prosipa, ostavqa ili baca materijale, predmete i sme}e na javni put (~lan 44. ta~ka 6); 24) zama{}uje javni put mazivima ili drugim sli~nim materijama (~lan 44. ta~ka 7); 25) postavqa i koristi svetla ili druge svetlosne ure aje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 8); 26) ore i izvodi druge poqoprivredne radove na bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu javnog puta (~lan 44. ta~ka 9); 27) vu~e predmete, materijale, oru e i druge vrste tereta po javnom putu (~lan 44. ta~ka 10); 28) spu{ta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu gra u, drva za ogrev, kamewe i drugi materijal (~lan 44. ta~ka 11); 29) pali travu i drugo rastiwe na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (~lan 44. ta~ka 12); 30) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put (~lan 44. ta~ka 13); 31) pu{ta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (~lan 44. ta~ka 14); 32) okre}e zapregu, traktor, plug i druge poqoprivredne ma{ine i oru a na javnom putu (~lan 44. ta~ka 15); 33) ko~i zapre`no vozilo spre~avawem okretawa to~kova (~lan 44. ta~ka 16); 34) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~uje sa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{taja i nanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17); 35) zaustavi ili ostavi vozilo na na~in kojim se ometa kori{}ewe javnog puta (~lan 44. ta~ka 18); 36) o{te}uje ili preduzima radwe kojima bi se mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 19); 37) u obavqawu poslova za{tite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u ~lanu 45. stav 1. ovog zakona; 38) ne podnese pismeni zahtev propisan u ~lanu 45. stav 2. ovog zakona; 39) koristi u saobra}aju na javnom putu motorna i prikqu~na vozila, osim vozila sa gusenicima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 1); 40) koristi u saobra}aju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu snabdevene oblogom sa ravnim povr{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama (~lan 47. stav 2); 41) koristi zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 4); 42) izdatim posebnim dozvolama za vanredni prevoz ne obavesti organe i lice iz ~lana 48. stav 3. ovog zakona; 43) ne uskladi obavqawe vanrednog prevoza, sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 5); 44) ne obavesti ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove o obavqawu vanrednog prevoza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, kao i za potrebe odbrane zemqe, koje je

108 108 Broj novembar uskla eno sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 6); 45) za vreme trajawa iskqu~ewa, koristi vozilo koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz saobra}aja (~lan 49. stav 3); 46) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu 50. stav 1. ovog zakona; 47) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila u roku iz ~lana 52. stav 1. ovog zakona; 48) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila, u roku iz ~lana 52. stav 3. ovog zakona; 49) nanese {tetu javnom putu uklawawem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemqi- {nog pojasa javnog puta (~lan 52. stav 5); 50) blagovremeno ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in i ne preduzme potrebne mere obezbe ewa suprotno odredbi ~lana 53. stav 3. ovog zakona; 51) ne obave{tava javnost i korisnike puteva na na~in propisan u ~lanu 54. ovog zakona; 52) postupa suprotno ~lanu 55. ovog zakona; 53) u slu~aju zabrane saobra}aja ne postupi na na~in propisan u ~lanu 62. stav 3. ovog zakona; 54) u slu~aju prekida saobra}aja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnog plana (~lan 65); 55) pre po~etka radova na izgradwi, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 1. ovog zakona; 56) ne uskladi radove na objektima, postrojewima, ure ajima, instalacijama i vodovima ugra enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na rekonstrukciji javnog puta (~lan 74. stav 2); 57) pre po~etka radova na izgradwi ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se nov~anom kaznom od do dinara ili kaznom zatvora do 30 dana i odgovorno lice u pravnom licu. ^lan 98. Nov~anom kaznom od do dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za prekr{aj preduzetnik ako: 1) ne ozna~ava i ne vodi evidencije o javnim putevima i o saobra}ajno-tehni~kim i drugim podacima za te puteve (~lan 11. stav 1); 2) ne odlu~i o na~inu i uslovima kori{}ewa zemqi{ta na kome se nalazi deo dràvnog puta koji se ne koristi za saobra}aj u roku od tri meseca od dana prestanka kori{}ewa puta za saobra}aj (~lan 12. stav 3); 3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava na javnom putu u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan 13. stav 1); 4) u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovqenim pravima na javnom putu, ne podnese zahtev za upis promene, odnosno brisawe podataka u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan 13. stav 2); 5) gradi objekte i postavqa postrojewa, ure aje i instalacije suprotno ~lanu 28. stav 1. ovog zakona; 6) gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizaciju, toplovod, èlezni~ku prugu i drugi sli- ~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojewa i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno na~inu i uslovima utvr enim u izdatoj saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 28. stav 2); 7) ne obezbedi kontrolu izvo ewa radova na izgradwi objekata i postavqawu postrojewa, ure aja i instalacija (~lan 28. stav 3); 8) u pojasu kontrolisane izgradwe otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i sme}a (~lan 30. stav 2); 9) podiè ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva suprotno ~lanu 31. ovog zakona; 10) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestima i na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1; 11) umawi preglednost na dràvnom putu na na~in propisan u ~lanu 35. stav 2; 12) ostavqa gra evinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umawuje preglednost na javnom putu (~lan 36); 13) gradi prikqu~ak prilaznog puta na javni put bez saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 37. stav 1); 14) ne izgradi zemqani put koji se ukr{ta ili prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38. stav 1. ovog zakona; 15) ne izgradi prilazni put koji se prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38. stav 2. ovog zakona; 16) ne pribavi saglasnost upravqa~a javnog puta za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta (~lan 40); 17) ne omogu}i prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvo ewa radova na odràvawu javnog puta ili putnog objekta (~lan 41. stav 2); 18) ne {titi javni put na na~in propisan odredbom ~lana 42. stav 1. ovog zakona; 19) uredno ne odràva i ne obnavqa zasade (~lan 42. stav 2); 20) postavqa na javnom putu natpise, suprotno odredbi ~lana 43. stav 1. ovog zakona; 21) postavqa na javnom putu natpise bez odobrewa upravqa~a javnog puta (~lan 43. stav 2); 22) postavqa natpise suprotno ~lanu 43. stav 3. ovog zakona; 23) ne odràva natpise koji su postavqeni na javni put, odnosno pored tih puteva (~lan 43. stav 4); 24) spre~i oticawe voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spre~i daqe oticawe voda ka wihovim recipientima (~lan 44. ta~ka 5); 25) prosipa, ostavqa ili baca materijale, predmete i sme}e na javni put (~lan 44. ta~ka 6);

109 21. novembar Broj ) zama{}uje javni put mazivima ili drugim sli~nim materijama (~lan 44. ta~ka 7); 27) postavqa i koristi svetla ili druge svetlosne ure aje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 8); 28) ore i izvodi druge poqoprivredne radove na bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu (~lan 44. ta~ka 9); 29) vu~e predmete, materijale, oru e i druge vrste tereta po javnom putu (~lan 44. ta~ka 10); 30) spu{ta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu gra u, drva za ogrev, kamewe i drugi materijal (~lan 44. ta~ka 11); 31) pali travu i drugo rastiwe na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (~lan 44. ta~ka 12); 32) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put (~lan 44. ta~ka 13); 33) pu{ta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (~lan 44. ta~ka 14); 34) okre}e zapregu, traktor, plug i druge poqoprivredne ma{ine i oru a na javnom putu (~lan 44. ta~ka 15); 35) ko~i zapre`no vozilo spre~avawem okretawa to~kova (~lan 44. ta~ka 16); 36) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~uje sa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{tawa i nanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17); 37) zaustavi ili ostavi vozilo na na~in kojim se ometa kori{}ewe javnog puta (~lan 44. ta~ka 18); 38) o{te}uje ili preduzima radwe kojima bi se mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 19); 39) u obavqawu poslova za{tite javnog puta ne sprovodi svakodnevno aktivnosti propisane u ~lanu 45. stav 1. ovog zakona; 40) ne podnese pismeni zahtev propisan u ~lanu 45. stav 2. ovog zakona; 41) koristi u saobra}aju na javnom putu motorna i prikqu~na vozila, osim vozila sa gusenicima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 1); 42) koristi u saobra}aju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu snabdevene oblogom sa ravnim povr{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama (~lan 47. stav 2); 43) koristi zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 4); 44) obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole upravqa~a javnog puta (~lan 48. stav 2); 45) izdatim posebnim dozvolama za vanredni prevoz ne obavesti organe i lice iz ~lana 48. stav 3. ovog zakona; 46) ne uskladi obavqawe vanrednog prevoza, sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 5); 47) ne obavesti ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove o obavqawu vanrednog prevoza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, vanrednih okolnosti kao i za potrebe odbrane zemqe, koje je uskla eno sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 6); 48) za vreme trajawa iskqu~ewa, koristi vozilo koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz saobra}aja (~lan 49. stav 3); 49) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu 50. stav 1. ovog zakona; 50) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila na na~in propisan u ~lanu 52. stav 1. ovog zakona; 51) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila, na na~in propisan u ~lanu 52. stav 3. ovog zakona; 52) nanese {tetu javnom putu uklawawem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemqi- {nog pojasa javnog puta (~lan 52. stav 5); 53) blagovremeno ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisawa ili na drugi uobi~ajeni na~in i ne preduzme potrebne mere obezbe ewa suprotno odredbama ~lana 53. stav 3. ovog zakona; 54) ne obave{tava javnost i korisnike puteva na na~in propisan u ~lanu 54. ovog zakona; 55) postupi suprotno odredbama ~lana 55. ovog zakona; 56) pri izvo ewu radova na odràvawu javnog puta ne obezbedi nesmetan i bezbedan saobra}aj i o~uvawe upotrebne vrednosti puta (~lan 57. stav 2); 57) se radovi na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odràvawu izvode bez tehni~ke dokumentacije ili na osnovu tehni~ke dokumentacije koja ne sadrì propisane elemente (~lan 59. stav 5); 58) pre po~etka izvo ewa radova na oja~awu, rehabilitaciji i poja~anom odràvawu javnog puta ne overi tehni~ku dokumentaciju kod nadle`nog organa (~lan 59. stav 6); 59) u slu~aju zabrane saobra}aja ne postupi na na~in propisan u ~lanu 62. stav 3. ovog zakona; 60) u slu~aju prekida saobra}aja zbog elementarnih nepogoda ne postupa na osnovu posebnog plana (~lan 65); 61) se tehni~kom dokumentacijom za izgradwu javnih puteva ne predvide mesta za izgradwu objekata pored javnih puteva iz ~lana 73. ovog zakona; 62) pre po~etka radova na izgradwi, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 1. ovog zakona; 63) ne uskladi radove na objektima, postrojewima, ure ajima, instalacijama i vodovima ugra enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na rekonstrukciji javnog puta (~lan 74. stav 2); 64) pre po~etka radova na izgradwi ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona; 65) pri rekonstrukciji ili izvo ewu drugih radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojewa, ure aje, instalacije i vodove ugra ene

110 110 Broj novembar u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagode nastalim promenama (~lan 74. stav 4); 66) izme{teni javni put, odnosno wegov deo nije izgra en sa elementima koji odgovaraju kategoriji tog puta (~lan 75. stav 1); 67) na mestima podlo`nim odrowavawu ili izloènim sne`nim nanosima, bujicama i jakim vetrovima ne obezbedi za{titu javnog puta i saobra}aja na na~in propisan u ~lanu 81. ovog zakona; 68) projektovawe, izgradwu odnosno rekonstrukciju javnog puta i kori{}ewe materijala vr{i suprotno odredbi ~lana 83. stav 1. ovog zakona. ^lan 99. Nov~anom kaznom od do dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice ako: 1) u roku od 15 dana od dana dostavqawa upotrebne dozvole, ne podnese zahtev za upis prava na javnom putu u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan 13. stav 1); 2) u roku od 15 dana od dana nastanka promena na ustanovqenim pravima na javnom putu, ne podnese zahtev za upis promene, odnosno brisawe podataka u javne kwige i zvani~ne evidencije u koje se upisuju prava na nepokretnosti (~lan 13. stav 2); 3) gradi objekte i postavqa postrojewa, ure aje i instalacije suprotno ~lanu 28. stav 1. ovog zakona; 4) gradi, odnosno postavqa, vodovod, kanalizaciju, toplovod, èlezni~ku prugu i drugi sli- ~an objekat, kao i telekomunikacione i elektro vodove, instalacije, postrojewa i sl., bez saglasnosti, odnosno suprotno na~inu i uslovima utvr enim u izdatoj saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 28. stav 2); 5) u pojasu kontrolisane izgradwe otvara rudnik, kamenolom i deponiju otpada i sme}a (~lan 30. stav 2); 6) podiè ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva suprotno ~lanu 31. ovog zakona; 7) ne podigne odgovaraju}e ograde na mestima i na na~in propisan u ~lanu 35. stav 1; 8) umawi preglednost na dràvnom putu na na- ~in propisan u ~lanu 35. stav 2; 9) ostavqa gra evinski i drugi materijal pored javnog puta tako da time umawuje preglednost na javnom putu (~lan 36); 10) gradi prikqu~ak prilaznog puta na javni put bez saglasnosti upravqa~a javnog puta (~lan 37. stav 1); 11) ne izgradi zemqani put koji se ukr{ta ili prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38. stav 1. ovog zakona; 12) ne izgradi prilazni put koji se prikqu~uje na javni put na na~in propisan u ~lanu 38. stav 2. ovog zakona; 13) ne pribavi saglasnost upravqa~a javnog puta za izmenu saobra}ajnih povr{ina prate}ih sadràja javnog puta (~lan 40); 14) ne omogu}i prilaz javnom putu ili putnom objektu radi izvo ewa radova na odràvawu javnog puta ili putnog objekta (~lan 41. stav 2); 15) postavqa na javnom putu natpise, suprotno odredbi ~lana 43. stav 1. ovog zakona; 16) postavqa na javnom putu natpise bez odobrewa upravqa~a javnog puta (~lan 43. stav 2); 17) postavqa natpise suprotno ~lanu 43. stav 3. ovog zakona; 18) ne odràva natpise koji su postavqeni na javni put, odnosno pored tih puteva (~lan 43. stav 4); 19) spre~i oticawe voda sa javnog puta, a posebno iz putnog jarka i iz propusta kroz trup puta i spre~i daqe oticawe voda ka wihovim recipientima (~lan 44. ta~ka 5); 20) prosipa, ostavqa ili baca materijale, predmete i sme}e na javni put (~lan 44. ta~ka 6); 21) zama{}uje javni put mazivima ili drugim sli~nim materijama (~lan 44. ta~ka 7); 22) postavqa i koristi svetla ili druge svetlosne ure aje na javnom putu i pored javnog puta, kojima se ometa odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 8); 23) ore i izvodi druge poqoprivredne radove na bankinama, kosinama i zemqi{nom pojasu (~lan 44. ta~ka 9); 24) vu~e predmete, materijale, oru e i druge vrste tereta po javnom putu (~lan 44. ta~ka 10); 25) spu{ta niz kosine zaseka, useka i nasipa javnog puta, drvenu gra u, drva za ogrev, kamewe i drugi materijal (~lan 44. ta~ka 11); 26) pali travu i drugo rastiwe na javnom putu, kao i otpadne predmete i materijale (~lan 44. ta~ka 12); 27) nanosi blato sa prilaznog puta na javni put (~lan 44. ta~ka 13); 28) pu{ta stoku na javni put bez nadzora, napasa i napaja stoku na javnom putu (~lan 44. ta~ka 14); 29) okre}e zapregu, traktor, plug i druge poqoprivredne ma{ine i oru a na javnom putu (~lan 44. ta~ka 15); 30) ko~i zapre`no vozilo spre~avawem okretawa to~kova (~lan 44. ta~ka 16); 31) ukqu~uje vozilo na javni put i iskqu~uje sa javnog puta van prikqu~ka ili ukr{tawa i nanosi blato na javni put (~lan 44. ta~ka 17); 32) zaustavi ili ostavi vozilo na na~in kojim se ometa kori{}ewe javnog puta (~lan 44. ta~ka 18); 33) o{te}uje ili preduzima radwe kojima bi se mogao o{tetiti javni put ili ometati odvijawe saobra}aja na javnom putu (~lan 44. ta~ka 19); 34) koristi u saobra}aju na javnim putevima motorna i prikqu~na vozila, osim vozila sa gusenicima, bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 1); 35) koristi u saobra}aju na javnom putu, sa savremenim kolovoznim zastorom, vozila sa gusenicama koje nisu snabdevene oblogom sa ravnim povr{inama ili drugim odgovaraju}im oblogama (~lan 47. stav 2); 36) koristi zapre`na vozila sa ukupnom masom preko tri tone bez to~kova sa pneumaticima (~lan 47. stav 4);

111 21. novembar Broj ) obavqa vanredni prevoz bez posebne dozvole upravqa~a javnog puta (~lan 48. stav 2); 38) ne uskladi obavqawe vanrednog prevoza, sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 5); 39) ne obavesti ministarstvo nadle`no za unutra{we poslove o obavqawu vanrednog prevoza, koji se obavqa bez izdate dozvole, radi intervencije prilikom elementarnih i drugih nepogoda, vanrednih okolnosti kao i za potrebe odbrane zemqe, koje je uskla eno sa upravqa~em javnog puta (~lan 48. stav 6); 40) za vreme trajawa iskqu~ewa, koristi vozilo koje je u vr{ewu kontrole iskqu~eno iz saobra}aja (~lan 49. stav 3); 41) obavqa vanredni prevoz suprotno ~lanu 50. stav 1. ovog zakona; 42) ne ukloni sa trupa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila na na~in propisan u ~lanu 52. stav 1. ovog zakona; 43) ne ukloni sa zemqi{nog pojasa javnog puta vozilo koje se onesposobi za daqu vo`wu, kao i teret koji je pao sa vozila, na na~in propisan u ~lanu 52. stav 3. ovog zakona; 44) nanese {tetu javnom putu uklawawem vozila, odnosno tereta sa trupa, odnosno zemqi- {nog pojasa javnog puta (~lan 52. stav 5); 45) pre po~etka radova na izgradwi, odnosno rekonstrukciji javnog puta ili putnog objekta ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 1. ovog zakona; 46) ne uskladi radove na objektima, postrojewima, ure ajima, instalacijama i vodovima ugra enim u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu sa radovima na rekonstrukciji javnog puta (~lan 74. stav 2); 47) pre po~etka radova na izgradwi ili rekonstrukciji javnog puta ne postupi na na~in propisan u ~lanu 74. stav 3. ovog zakona; 48) pri rekonstrukciji ili izvo ewu drugih radova na javnom putu ne izmeste objekte, postrojewa, ure aje, instalacije i vodove ugra ene u trup javnog puta i u zemqi{nom pojasu, odnosno u putnom objektu ili ih ne prilagode nastalim promenama (~lan 74. stav 4). áh. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 100. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o putevima ( Slu`beni glasnik RS, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98) i ~lan 48. Zakona o me unarodnom prevozu u drumskom saobra}aju ( Slu`beni list SRJ, br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00). ^lan 101. Do po~etka rada Javnog preduze}a poslove upravqawa dràvnim putevima vr{i Republi~ka direkcija za puteve obrazovana Zakonom o putevima ( Slu`beni glasnik RS, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98). Danom po~etka rada Javnog preduze}a prestaje sa radom Republi~ka direkcija za puteve iz stava 1. ovog ~lana. Danom po~etka rada Javno preduze}e preuzima prava, obaveze, sredstva, zaposlene, dokumentaciju i predmete u vr{ewu javnih ovla{}ewa Republi~ke direkcije za puteve iz stava 1. ovog ~lana. ^lan 102. Propisi doneti na osnovu Zakona o putevima ( Slu`beni glasnik RS, br. 46/91, 52/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 42/98) primewuju se do dono{ewa propisa na osnovu ovog zakona. ^lan 103. Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara godine Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o Dràvnoj revizorskoj instituciji Progla{ava se Zakon o Dràvnoj revizorskoj instituciji, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 95 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o Dràvnoj revizorskoj instituciji á. OSNOVNE ODREDBE Predmet ure ivawa ^lan 1. Ovim zakonom ure uju se osnivawe i delatnost, pravni poloàj, nadle`nost, organizacija i na~in rada Dràvne revizorske institucije (u daqem tekstu: Institucija) i druga pitawa od zna~aja za rad Institucije, kao i prava i obaveze subjekata revizije. Zna~ewe pojedinih pojmova ^lan 2. Pojedini pojmovi, upotrebqeni u smislu ovog zakona imaju slede}e zna~ewe: 1) Revizija finansijskih izve{taja predstavqa ispitivawe dokumenata, isprava, izve{taja i drugih informacija, radi prikupqawa dovoqnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izraàvawe mi{qewa da li finansijski izve{taji subjekta revizije istinito i objektivno prikazuju wegovo finansijsko stawe, rezultate poslovawa i nov~ane tokove, u skladu sa prihva}enim ra~unovodstvenim na~elima i standardima;

112 112 Broj novembar ) Revidirawe poslovawa prema ovom zakonu zna~i pribavqawe dovoqnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izraàvawe mi{qewa o pravilnosti i svrsishodnosti poslovawa korisnika javnih sredstava; 3) Revizija pravilnosti poslovawa zna~i ispitivawe finansijskih transakcija i odluka u vezi sa primawima i izdacima, radi utvr ivawa da li su odnosne transakcije izvr{ene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovla{}ewima, i za planirane svrhe; 4) Revizija svrsishodnosti poslovawa zna~i ispitivawe tro{ewa sredstava iz buxeta i drugih javnih sredstava, radi sticawa dovoqnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izve{tavawe da li su sredstva od strane subjekta revizije upotrebqena u skladu sa na~elima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti kao i u skladu sa planiranim ciqevima; 5) Na~elo ekonomije podrazumeva minimalni utro{ak sredstava za odre enu aktivnost, vode- }i ra~una da se time ne dovodi u pitawe o~ekivani kvalitet; 6) Na~elo efikasnosti predstavqa odnos izme u postignutih rezultata u proizvodwi roba ili pruàwu usluga i iskori{}enih resursa za proizvodwu, odnosno pruàwe usluga; 7) Na~elo efektivnosti (uspe{nosti) predstavqa stepen do koga su postignuti postavqeni ciqevi, kao i odnos izme u planiranih i ostvarenih efekata odre ene aktivnosti; 8) Poslovawe subjekta revizije u postupku revizije po ovom zakonu ~ine: (1) svi postupci subjekta revizije, koji uti~u na wegova primawa, odnosno izdatke ali i na sredstva odnosno obaveze prema izvorima sredstava (poslovawe u uèm smislu); (2) svi postupci subjekta revizije, koji uti~u na stawe javne imovine, stawe javnog duga, obezbe ivawe javnih dobara ili na stawe ìvotne sredine (poslovawe u {irem smislu); 9) Revizioni nalaz ozna~ava skup utvr enih ~iwenica i konstatacija na bazi procene o odre enom segmentu poslovawa revidiranog subjekta; 10) Ovla{}eno lice jeste bilo koji predstavnik kojeg predsednik Institucije ovlasti, u pismenoj formi, da vr{i poslove u okviru ovla- {}ewa ili da obavqa funkcije; 11) Mera ispravqawa odnosi se na meru koju subjekt revizije preduzima da bi otklonio odre- enu nepravilnost ili necelishodnost u svom poslovawu ili za to da umawi rizik od pojavqivawa odre ene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti u svom budu}em poslovawu; 12) Nepravilnost u poslovawu ozna~ava neuskla enost poslovawa sa propisima ili usmerewima, koja je duàn da uvaàva subjekt revizije u svome delovawu; 13) Nesvrsishodnost u poslovawu jeste zbirni izraz za neekonomi~nost, neefikasnost i neuspe{nost poslovawa. Pravni poloàj Institucije ^lan 3. Institucija je najvi{i dràvni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji (u daqem tekstu: Republika). Institucija je samostalan i nezavisan dràvni organ. Za obavqawe poslova iz svoje nadle`nosti Institucija je odgovorna Narodnoj skup{tini Republike Srbije (u daqem tekstu: Skup{tina). Akta kojima Institucija vr{i svoju nadle- `nost revizije ne mogu biti predmet osporavawa pred sudovima i drugim dràvnim organima. Institucija ima svojstvo pravnog lica. Institucija ima pe~at, u skladu sa zakonom. Sedi{te Institucije. Organizacione jedinice Institucije ^lan 4. Sedi{te Institucije je u Beogradu. Institucija moè obrazovati organizacione jedinice izvan sedi{ta. Organizacione jedinice izvan sedi{ta Institucije nemaju svojstvo pravnog lica. áá. NADLE@NOST INSTITUCIJE Poslovi u nadle`nosti Institucije ^lan 5. U okviru svoje nadle`nosti, Institucija obavqa slede}e poslove: 1) planira i obavqa reviziju, u skladu sa ovim zakonom; 2) donosi podzakonske i druge akte radi sprovo ewa ovog zakona; 3) podnosi izve{taje u skladu sa ~l. 43. i 44. ovog zakona; 4) zauzima stavove i daje mi{qewa kao i druge oblike javnih saop{tewa u vezi sa primenom i sprovo ewem pojedinih odredaba ovog zakona; 5) po potrebi i u skladu sa svojim mogu}nostima, pruà stru~nu pomo} Skup{tini, Vladi Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada) i drugim dràvnim organima o pojedinim zna~ajnim merama i va`nim projektima, na na~in kojim se ne umawuje nezavisnost Institucije; 6) moè da daje savete korisnicima javnih sredstava; 7) moè davati primedbe na radne nacrte predloga zakonskih tekstova i drugih propisa i moè davati mi{qewa o pitawima iz oblasti javnih finansija; 8) moè da daje preporuke za izmene vaè}ih zakona na osnovu informacija do kojih je do{la u postupku obavqawa revizije, a odnose se na to da proizvode ili mogu proizvesti negativne posledice ili dovode do neplaniranih rezultata; 9) usvaja i objavquje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima koji se odnose na izvr{avawe revizijske nadle`nosti Institucije, na priru~nike za reviziju i na drugu stru~nu literaturu od zna~aja za unapre ewe revizorske struke;

113 21. novembar Broj ) utvr uje program obrazovawa i ispitni program za sticawe zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor, organizuje polagawe ispita za sticawe revizorskih zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor i vodi Registar lica koja su stekla ova zvawa; 11) utvr uje kriterijume i vr{i nostrifikaciju stru~nih zvawa iz nadle`nosti Institucije ste~enih u inostranstvu; 12) sara uje sa me unarodnim revizorskim i ra~unovodstvenim organizacijama u oblastima koje se odnose na ra~unovodstvo i reviziju u okviru javnog sektora; 13) obavqa druge poslove utvr ene zakonom. Poslovnik Institucije ^lan 6. Institucija ima poslovnik kojim, u skladu sa ovim zakonom, bliè ure uje na~in i postupak po kome Institucija vr{i svoju nadle`nost revizije, na~in obezbe ivawa javnosti rada Institucije, odlu~ivawe i druga pitawa utvr ena Zakonom koja su od zna~aja za rad Institucije. Savet donosi poslovnik uz prethodno dobijenu saglasnost Skup{tine. Institucija moè ure ivati organizaciju i na~in rada Institucije i drugim aktima. Shodna primena drugih zakonskih odredbi ^lan 7. Ako se u izvr{avawu revizorske nadle`nosti Institucije pojavi pitawe koje nije ure eno ovim zakonom, shodno se primewuju odgovaraju}e odredbe zakona, kojima se ure uje upravni postupak. Objavqivawe ^lan 8. Poslovnik i druga akta Institucije u skladu sa ovim zakonom, objavquju se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Predmet revizije ^lan 9. Predmet revizije u skladu sa ovim zakonom su: 1) primawa i izdaci u skladu sa propisima o buxetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima; 2) finansijski izve{taji, finansijske transakcije, obra~uni, analize i druge evidencije i informacije subjekata revizije; 3) pravilnost poslovawa subjekata revizije u skladu sa zakonom, drugim propisima i datim ovla{}ewima; 4) svrsishodnost raspolagawa javnim sredstvima u celosti ili u odre enom delu; 5) sistem finansijskog upravqawa i kontrole buxetskog sistema i sistema ostalih organa i organizacija koje su subjekt revizije Institucije; 6) sistem internih kontrola, interne revizije, ra~unovodstvenih i finansijskih postupaka kod subjekta revizije; 7) akta i radwe subjekta revizije koje proizvode ili mogu proizvesti finansijske efekte na primawa i izdatke korisnika javnih sredstava, imovinu dràve, zaduìvawe i davawe garancija kao i na svrsishodnu upotrebu sredstava kojima raspolaù subjekti revizije; 8) pravilnost rada organa rukovo ewa, upravqawa i drugih odgovornih lica nadle`nih za planirawe, izvo ewe i nadzor poslovawa korisnika javnih sredstava; 9) druge oblasti predvi ene posebnim zakonima. Institucija moè revidirati akt o proteklom, teku}em, kao i o planiranom poslovawu korisnika javnih sredstava. Akt iz prethodnog stava moè da bude akt, koji je propisan zakonom ili poseban ra~unovodstveni iskaz, odnosno izve{taj, koji korisnik javnih sredstava mora da sastavi na zahtev Institucije. Subjekti revizije ^lan 10. Subjekti revizije, u skladu sa ovim zakonom su: 1) direktni i indirektni korisnici buxetskih sredstava Republike, teritorijalnih automija i lokalnih vlasti u skladu sa propisima kojima se ure uje buxetski sistem i sistem javnih prihoda i rashoda; 2) organizacije obaveznog socijalnog osigurawa; 3) buxetski fondovi osnovani posebnim zakonom ili podzakonskim aktom; 4) Narodna banka Srbije u delu koji se odnosi na kori{}ewe javnih sredstava i na poslovawe sa dràvnim buxetom; 5) javna preduze}a, privredna dru{tva i druga pravna lica koje je osnovao direktni odnosno indirektni korisnik javnih sredstava ; 6) pravna lica kod kojih direktni odnosno indirektni korisnici imaju u~e{}e u kapitalu odnosno u upravqawu; 7) pravna lica koja su osnovala pravna lica u kojim dràva ima u~e{}e u kapitalu odnosno u upravqawu; 8) pravna i fizi~ka lica koja primaju od Republike,teritorijalnih autonomija i lokalnih vlasti dotacije i druga bespovratna davawa ili garancije; 9) subjekti koji se bave prihvatawem, ~uvawem, izdavawem i kori{}ewem javnih rezervi; 10) politi~ke stranke, u skladu sa zakonom kojim se ure uje finansirawe politi~kih stranaka; 11) korisnici sredstava EU, donacija i pomo- }i me unarodnih organizacija, stranih vlada i nevladinih organizacija; 12) ugovorna strana u vezi sa izvr{ewem me unarodnih ugovora, sporazuma, konvencija i ostalih me unarodnih akata, kada je to odre eno me- unarodnim aktom ili kada to odredi ovla{}eni organ; i 13) drugi subjekti koji koriste sredstva i imovinu pod kontrolom i na raspolagawu Repu-

114 114 Broj novembar blike, teritorijalnih autonomija, lokalnih vlasti ili organizacija obaveznog socijalnog osigurawa. Subjekti revizije iz stava 1. ovog ~lana smatraju se korisnicima javnih sredstava u skladu sa ovim zakonom. Subjekt revizije iz stava 1. ovog ~lana na ~ije se poslovawe mi{qewe revizije odnosi, duàn je da to mi{qewe razmatra i preduzme mere za otklawawe utvr enih nepravilnosti i nesvrsishodnosti. Pravna lica povezana sa subjektima revizije ^lan 11. Institucija moè, u skladu sa ovim zakonom, da vr{i reviziju poslovawa i kod pravnih lica koja posluju sa subjektima revizije iz ~lana 10. ovog zakona. Revizija poslovawa kod pravnih lica iz stava 1. ovog ~lana vr{i se samo u pogledu wihovog poslovawa sa subjektima revizije utvr enim ovim zakonom. Institucija }e svojim aktom bliè utvrditi na- ~in vr{ewa revizije kod pravnih lica iz stava 1. ovog ~lana tako da wihova prava na koje se odnose radwe u postupku revizije, budu za{ti}ena. ááá. ORGANIZACIJA I SASTAV INSTITUCIJE Organizacija i organi ^lan 12. Institucija ima predsednika Institucije, potpredsednika, Savet, revizorske slu`be i prate}e slu`be. Delokrug i na~in obavqawa poslova slu`bi Institucije, unutra{wa organizacija i sistematizacija radnih mesta bliè se ure uju aktom Institucije, koji na predlog predsednika Institucije donosi Savet. Savet ^lan 13. Savet je najvi{i organ Institucije. Savet je kolegijalni organ. Savet ima pet ~lanova, i to: predsednika, potpredsednika i tri ~lana. Predsednik Saveta je istovremeno predsednik Institucije. Savet odlu~uje na sednicama kojima predsedava predsednik Saveta ili potpredsednik koji ga zamewuje. Savet donosi odluke ve}inom glasova svih ~lanova. ^lanovi Saveta ne mogu dovesti u pitawe nezavisnost pri dono{ewu svojih odluka, kao ni nezavisnost Institucije. Poslovnikom o radu Saveta Institucije bli- è }e se urediti pitawa vezana za rad Saveta. Akt iz stava 8. ovog ~lana donosi Savet. Nadle`nosti Saveta ^lan 14. Savet obavqa slede}e poslove: 1) donosi poslovnik; 2) donosi godi{wi program revizije; 3) donosi akt kojim bliè ure uje postupak revizije; 4) donosi finansijski plan Institucije; 5) utvr uje zavr{ni ra~un Institucije; 6) odlu~uje o prigovoru subjekta revizije na predlog izve{taja o izvr{enoj reviziji; 7) donosi godi{wi izve{taj i posebne izve- {taje; 8) donosi druga akta Institucije i obavqa druge poslove utvr ene ovim zakonom i aktima Institucije. ^lanovi Saveta ^lan 15. ^lanovi Saveta u~estvuju u radu i odlu~ivawu Saveta, prate aktivnosti pojedinih revizorskih jedinica u Instituciji, u~estvuju u procesu rada revizorskih slu`bi i obavqaju druge poslove koje im poveri predsednik Saveta. Uslovi za izbor ~lanova Saveta ^lan 16. Za ~lana Saveta moè biti izabran dràvqanin Republike Srbije, koji pored op{tih uslova utvr enih zakonom za rad u dràvnim organima, ispuwava i slede}e uslove: ima visoku {kolsku spremu, najmawe 10 godina radnog iskustva, od ~ega najmawe sedam godina na poslovima koji su povezani sa nadle`nostima Institucije. Za ~lana Saveta moè biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo ~lan organa Vlade odnosno ~lan Saveta ministara dràvne zajednice Srbija i Crna Gora. Najmawe dva ~lana Saveta moraju biti diplomirani ekonomisti sa odgovaraju}im revizorskim ili ra~unovodstvenim zvawem. Najmawe jedan od ~lanova Saveta mora biti diplomirani pravnik sa poloènim pravosudnim ispitom. Nespojivost funkcija ^lan 17. Funkcija ~lana Saveta nije spojiva sa: 1) funkcijom u dràvnom organu, u organima lokalne vlasti ili nosioca javnih ovla{}ewa i funkcijom u politi~kim strankama ili sindikatima; 2) radom u dràvnom organu, organu lokalne vlasti ili kod nosioca javnih ovla{}ewa; 3) ~lanstvom u organu upravqawa ili nadzora privrednog dru{tva, javnog preduze}a, fonda, organizacije obaveznog socijalnog osigurawa ili drugog pravnog lica sa u~e{}em dràvnog kapitala;

115 21. novembar Broj ) svojinskim udelom u pravnim licima koja su u nadle`nosti Institucije u skladu sa ovim zakonom; 5) obavqawem drugih poslova koji po zakonu nisu spojivi sa obavqawem javne funkcije; 6) obavqawem drugih poslova koji bi mogli negativno da uti~u na wihovu samostalnost, nepristrasnost i dru{tveni ugled kao i na poverewe i ugled Institucije; 7) vr{ewem bilo kakvih drugih pla}enih du- `nosti, osim nau~nih i obrazovnih funkcija, i to samo ukoliko takve du`nosti nisu u moralnoj koliziji sa vr{ewem du`nosti ~lanova Saveta. ^lanovi Saveta podleù obavezama i zabranama utvr enim zakonom koji ure uje spre~avawe sukoba interesa pri vr{ewu javnih funkcija. ^lan Saveta je obavezan da o ~iwenicama iz stava 1. ovog ~lana obavesti Savet. Nedozvoqeni odnosi nosilaca funkcija u Instituciji izme u sebe i sa subjektom revizije ^lan 18. ^lanovi Saveta me usobno ne smeju biti krvni srodnici u pravoj liniji, u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena srodstva, bra~ni drugovi, srodnici po tazbini zakqu~no sa drugim stepenom srodstva ~ak i onda kada je brak prestao, staralac, usvojenik, usvojilac i hranilac. ^lan Saveta ne moè u~estvovati i odlu~ivati u postupku revizije, ako je bio radno angaòvan kod lica koje je predmet revizije ili je obavqao odre ene poslove za ra~un subjekta revizije, ako od prestanka tog zaposlewa ili zavr{etka poslova nije proteklo pet godina. ^lan Saveta je duàn da o ~iwenicama iz st. 1. i 2. ovog ~lana blagovremeno obavesti Savet. Izbor predsednika, potpredsednika i ~lanova Saveta ^lan 19. Predsednika, potpredsednika i ~lanove Saveta bira i razre{ava Skup{tina, ve}inom glasova na sednici kojoj prisustvuje ve}ina od ukupnog broja narodnih poslanika, na predlog nadle`nog radnog tela Skup{tine. Nadle`no radno telo razmatra kandidature, utvr uje ispuwenost uslova odre enih ovim zakonom i utvr uje listu kandidata koju dostavqa Skup{tini. Predlog kandidature mora biti obrazloèn, sa priloènom izjavom kandidata u pisanom obliku da prihvata kandidaturu. Ukoliko predloèni kandidat za predsednika, potpredsednika i ~lanove Saveta ne dobije potrebnu ve}inu glasova poslanika, nadle`no radno telo Skup{tine utvr uje predlog za novog kandidata. Nakon izbora, predsednik, potpredsednik i ~lanovi Saveta polaù zakletvu pred Skup{tinom, ~ime preuzimaju du`nost. Zakletva glasi: Zakliwem se na odanost Republici Srbiji. Obe}avam da }u po{tovati Ustav i zakone. Zakliwem se ~a{}u da }u svoju du`nost obavqati nezavisno, po{teno i nepristrasno i da ne}u zloupotrebqavati svoje nadle`nosti. Trajawe mandata ~lanova Saveta ^lan 20. ^lan Saveta bira se na period od pet godina. Izabrani ~lanovi Saveta mogu biti izabrani najvi{e dva puta. Predsednik Saveta obave{tava predsednika nadle`nog radnog tela Skup{tine o prestanku mandata ~lanu Saveta najkasnije {est meseci pre isteka mandatnog perioda. ^lan Saveta kome je istekao mandat iz drugih razloga od onih utvr enih ~lanom 22. ovog zakona moè da obavqa funkciju do izbora novog ~lana Saveta. Prestanak mandata ~lana Saveta ^lan 21. ^lanu Saveta prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran podno{ewem ostavke, ispuwewem uslova za penziju ili razre{ewem. Razlozi za razre{ewe ^lan 22. ^lan Saveta razre{ava se funkcije: 1) ako je pravnosna`nom sudskom odlukom osu- en na bezuslovnu kaznu zatvora u trajawu od najmawe {est meseci, ili za ka`wivo delo u kra- }em trajawu koje ga ~ini nedostojnim za obavqawe funkcije; 2) ako je pravnosna`nom sudskom odlukom li{en poslovne sposobnosti; 3) preuzimawem posla ili funkcije koji su nespojivi sa funkcijom ~lana Saveta; 4) ako ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom. Postupak u kojem se utvr uje postojawe razloga za razre{ewe ^lan 23. O nastupawu razloga za prestanak mandata ili razre{ewe, Savet bez odlagawa obave{tava Skup{tinu. Inicijativu za razre{ewe ~lana Saveta moè da podnese najmawe 20 narodnih poslanika. Inicijativa se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloèwem i dokazima o nastupawu razloga iz ~lana 22. ovog zakona. Inicijativu razmatra nadle`no radno telo Skup{tine. ^lan Saveta, ~ije se razre{ewe predlaè, ima pravo da se pismeno ili usmeno obrati ~lanovima nadle`nog radnog tela Skup{tine, na sednici na kojoj se razmatra inicijativa o wegovom razre{ewu. Nakon obavqene rasprave i glasawa, nadle- `no radno telo Skup{tine podnosi izve{taj Skup{tini sa predlogom da Skup{tina donese odluku o razre{ewu ~lana Saveta ili da inicijativu odbaci.

116 116 Broj novembar ^lanu Saveta prestaje mandat i sva prava po tom osnovu danom dono{ewa odluke o wegovom razre{ewu na sednici Skup{tine. ^lan 24. Nadle`no radno telo Skup{tine moè samoinicijativno da predloì Skup{tini da se ~lan Saveta razre{i kada, na osnovu kontinuiranog pra}ewa rada Saveta u skladu sa zakonom ili na osnovu drugih saznawa, utvrdi da su nastupili razlozi za razre{ewe iz ~lana 22. ovog zakona. U postupku kada nadle`no radno telo Skup- {tine samoinicijativno predloì da se ~lan Saveta razre{i, primewuju se odredbe ~lana 23. stav 5. ovog zakona. Predsednik Institucije ^lan 25. Predsednik Institucije je generalni dràvni revizor i rukovodilac u Instituciji. Kao generalni dràvni revizor, predsednik Institucije ima slede}e nadle`nosti: 1) odobrava i usmerava raspored poslova iz nadle`nosti Institucije tako {to utvr uje i sprovodi program rada i potpisuje akta Institucije; 2) propisuje pravila i donosi smernice i instrukcije za sprovo ewe pojedina~nih faza revizije; 3) moè odrediti slu`beno nadzirawe sprovo ewa zadataka revizije i u vezi s tim doneti odluku o nadzirawu; 4) predlaè ~lanove ispitne Komisije; 5) potpisuje sertifikate za revizorska zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor; 6) ima druge nadle`nosti i obavqa druge poslove u skladu sa ovim zakonom. Kao rukovodilac, predsednik Institucije ima slede}e nadle`nosti: 1) predlaè Savetu godi{wi finansijski plan Institucije; 2) podnosi Savetu godi{wi izve{taj i posebne izve{taje o radu Institucije; 3) naredbodavac je za sredstva Institucije; 4) odlu~uje o radnopravnim pitawima u Instituciji i u vezi s tim donosi odluke; 5) odre uje radne zadatke u Instituciji i u vezi s tim moè donositi odluke; 6) ima druge nadle`nosti i obavqa druge poslove odre ene zakonom. Potpredsednik Institucije ^lan 26. Potpredsednik Institucije: 1) obavqa poslove generalnog dràvnog revizora na osnovu ovla{}ewa predsednika Institucije; 2) zamewuje predsednika Institucije u slu~aju wegove privremene spre~enosti; 3) u slu~aju prevremenog prestanka funkcije predsednika Institucije, obavqa funkciju predsednika do izbora novog predsednika; 4) obavqa druge poslove koje mu poveri predsednik Institucije. U slu~aju odsutnosti ili spre~enosti potpredsednika Institucije zamewuje najstariji ~lan Saveta. Vrhovni dràvni revizori ^lan 27. Za vrhovnog dràvnog revizora moè biti imenovano lice koje ispuwava op{te uslove za rad u dràvnim organima, koje poseduje univerzitetsko obrazovawe i naziv ovla{}eni dràvni revizor prema ovom zakonu. Smatra se da odgovaraju}e iskustvo za funkciju vrhovnog dr- àvnog revizora poseduje ono lice koje ima najmawe 10 godina radnog iskustva, od ~ega najmawe osam godina na poslovima koji su povezani sa nadle`nostima Institucije. Vrhovnog dràvnog revizora, na predlog predsednika Institucije imenuje i razre{ava Savet Institucije odlukom, na vreme od {est godina, sa mogu}no{}u reizbora. Vrhovni dràvni revizor stupa na funkciju, po{to pred Savetom Institucije poloì zakletvu iz ~lana 19. stav 3. ovog zakona. Vrhovni dràvni revizor rukovodi revizorskom slu`bom i izvr{ava revizione nadle`nosti Institucije u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa ovla{}ewima dobijenim od predsednika Institucije. Vrhovni dràvni revizor za svoj rad odgovara predsedniku Institucije. Aktom Institucije se odre uje broj vrhovnih dràvnih revizora koje ima Institucija. Dràvni revizori revizorska zvawa ^lan 28. Poslove revizije obavqaju dràvni revizori. Revizorska zvawa su: dràvni revizor i ovla- {}eni dràvni revizor. Revizorska zvawa sti~u se u skladu sa ovim zakonom kao i sa me unarodnom praksom edukacije revizora. Dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor je nezavisno stru~no lice koje poseduje sertifikat za zvawe dràvni revizor odnosno ovla{}eni dràvni revizor i ispuwava druge uslove propisane ovim zakonom. Kandidat za polagawe ispita za sticawe zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor, pre polagawa ispita treba da ima polo- èn stru~ni ispit za rad u dràvnim organima, osim ako je oslobo en prema odredbama zakona koje se odnose na dràvne slu`benike. Sertifikat za revizorsko zvawe dràvni revizor moè ste}i lice koje ispuwava slede}e uslove: 1) ima stru~no znawe za obavqawe poslova revizije u skladu sa ovim zakonom; 2) poseduje odgovaraju}e radno iskustvo; 3) poloìlo je ispit za zvawe dràvnog revizora.

117 21. novembar Broj Sertifikat za revizorsko zvawe ovla{}eni dràvni revizor moè ste}i lice koje ispuwava uslove iz ta~. 1) 3) stava 6. ovog ~lana i koje je poloìlo ispit za zvawe ovla{}enog dràvnog revizora. Sertifikati o sticawu revizorskih zvawa iz stava 1. ovog ~lana su javni dokumenti. Savet propisuje bliè uslove za sticawe i oduzimawe revizorskih zvawa, organizovawe i sprovo ewe ispita za revizorska zvawa i izdavawe sertifikata za revizorska zvawa. Akt iz stava 9. ovog ~lana objavquje se u Slu- `benom glasniku Republike Srbije. Sticawe revizorskih zvawa ^lan 29. Ispit za sticawe revizorskog zvawa dràvni revizor, odnosno ovla{}eni dràvni revizor, polaè se prema programu koji donosi Savet i koji se objavquje u Slu`benom glasniku Republike Srbije. U izradi programa iz stava 1. ovog ~lana, mogu da u~estvuju ministarstvo nadle`no za poslove finansija, ministarstvo nadle`no za poslove dràvne uprave i drugi subjekti za koje Savet oceni da mogu doprineti izradi programa. Izvo ewe programa obrazovawa za sticawe revizorskih zvawa Institucija moè da poveri drugoj stru~no osposobqenoj organizaciji. Ispit za sticawe revizorskih zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor, se pola- è pred Komisijom koju imenuje Savet na predlog predsednika Institucije. Lice koje poloì ispit iz stava 4. ovog ~lana, sti~e revizorsko zvawe dràvni revizor, odnosno ovla{}eni dràvni revizor i upisuje se u Registar zvawa koji vodi Institucija. Institucija izdaje sertifikate za revizorska zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor. Izuze}e ^lan 30. Odredbe ~l. 17. i 18. ovog zakona shodno se primewuju na vrhovnog dràvnog revizora, ovla{}enog dràvnog revizora i dràvnog revizora. Odluku o izuze}u lica iz stava 1. ovog ~lana donosi Savet. Slu`be Institucije ^lan 31. Institucija ima revizorske i prate}e slu`be. Rukovodioce slu`bi iz stava 1. ovog ~lana imenuje predsednik Institucije. Na~in obavqawa poslova, nadle`nost, organizaciona struktura slu`bi, sistematizacija radnih mesta i druga prava i obaveze zaposlenih u slu`bama Institucije iz stava 1. ovog ~lana bliè se ure uju aktom Institucije. Sekretar ^lan 32. Institucija ima sekretara koji uskla uje rad prate}ih slu`bi Institucije, vodi poslovawe Institucije i obavqa druge poslove prema odredbama i u skladu sa ovla{}ewima predsednika Institucije. Sekretara institucije imenuje i razre{ava predsednik Institucije odlukom na vreme od {est godina, nakon sprovedenog javnog konkursa, sa mogu}no{}u reizbora. Za sekretara Institucije moè biti imenovano lice koje ispuwava op{te uslove za rad u dr- àvnim organima, koje je diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista, koje ima poloèn stru~ni ispit za rad u dràvnim organima i najmawe osam godina radnog iskustva u struci. Sekretar Institucije za svoj rad odgovara predsedniku Institucije. Sekretar Institucije prisustvuje sednicama Saveta bez prava glasa. Spoqni stru~waci ^lan 33. Institucija u postupku revizije moè anga- òvati spoqne stru~wake radi obavqawa odre- enih poslova iz svoje nadle`nosti, ukoliko revizija zahteva posebno specijalisti~ko znawe kojim Institucija ne raspolaè. Spoqni stru~wak Institucije mora da ima odgovaraju}e stru~no znawe i iskustvo. Spoqni stru~wak moè biti fizi~ko ili pravno lice. Za spoqnog stru~waka Institucije moè biti imenovan i strani dràvqanin, koji je priznati stru~wak u oblasti od zna~aja za izvr{avawe poslova iz nadle`nosti Institucije. Status spoqnog stru~waka Institucije se sti~e upisom u Imenik spoqnih stru~waka Institucije, na osnovu odluke Saveta. Sva radna dokumentacija, koju izradi spoqni stru~wak, na raspolagawu je i pripada Instituciji. Institucija je odgovorna za konstatacije revizije i kada ih zasniva na mi{qewu i uvi aju spoqnih stru~waka. Odredbe ~l. 17. i 18. ovog zakona shodno se primewuju na spoqne stru~wake. áâ. OBAVQAWE REVIZIJE Standardi revizije ^lan 34. Institucija obavqa svoju revizionu nadle- `nost u skladu sa op{teprihva}enim na~elima i pravilima revizije i u skladu sa odabranim me unarodno prihva}enim standardima revizije. Prevod na srpski jezik standarda iz stava 1. ovog ~lana i druge profesionalne regulative objavquje Institucija u Slu`benom glasniku Republike Srbije.

118 118 Broj novembar Institucija je ovla{}ena da prevodi odabrane me unarodno prihva}ene standarde revizije iz stava 1. ovog ~lana i drugu profesionalnu regulativu i da iste objavquje u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Program revizije ^lan 35. Institucija obavqa reviziju na osnovu godi- {weg programa revizije, koji je du`na da usvoji pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu. U okviru koji postavqa zakon, Institucija samostalno odlu~uje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu po- ~etka i trajawa revizije, ako ovim zakonom nije druk~ije odre eno. Program revizije obavezno svake godine obuhvata: 1) buxet Republike Srbije; 2) organizacije obaveznog socijalnog osigurawa; 3) odgovaraju}i broja jedinica lokalne samouprave; 4) poslovawe Narodne banke Srbije koje se odnosi na kori{}ewe javnih sredstava; 5) odgovaraju}i broj javnih preduze}a, privrednih dru{tava i drugih pravnih lica koje je osnovao direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava i kod kojih ima u~e{}e u kapitalu odnosno upravqawu. Tokom kalendarske godine, Institucija moè da izmeni i dopuni program revizije iz stava 1. ovog ~lana. Radi izvr{ewa programa revizije, Institucija moè da angaùje revizore dràvnih revizorskih institucija drugih zemaqa, kao i komercijalna preduze}a za reviziju. Za izvr{ewe svog programa revizije, Institucija moè da koristi izve{taje o izvr{enoj reviziji koje su izdala komercijalna preduze}a za reviziju, odnosno na osnovu tih izve{taja da planira dodatne postupke kod subjekata revizije. Institucija je odgovorna za konstatacije revizije i kada koristi izve{taje iz stava 6. ovog ~lana. Slobodan pristup revizora dokumentima subjekta revizije ^lan 36. Subjekt revizije duàn je da revizorima stavi na raspolagawe sve traène podatke i dokumenta, ukqu~uju}i i poverqive podatke i dokumenta koji su neophodni za planirawe i izvr{ewe revizije. Subjekt revizije je duàn da traène podatke dostavqa Instituciji i u toku godine, odnosno po dinamici utvr enoj detaqnim planom revizije i u rokovima koje odredi ovla{}eno lice Institucije. Subjekt revizije duàn je da Instituciji ili ovla{}enom licu omogu}i uvid u dokumenta poverqivog karaktera, ili dokumenta koja predstavqaju poslovnu tajnu, u skladu sa zakonom. Na zahtev revizora Institucije, subjekt revizije je duàn da preda kopiju baze podataka. Prikupqawe obave{tewa pre po~etka revizije ^lan 37. Institucija moè i pre po~etka revizije da zahteva od korisnika javnih sredstava sva obave- {tewa, koja se smatraju neophodnim, kwigovodstvenu dokumentaciju, podatke i drugu dokumentaciju, kao i da obavi druga ispitivawa, koja su potrebna za planirawe ili izvo ewe revizije. Zahtevu za podno{ewe podataka iz prethodnog stava ovog ~lana mora se udovoqiti u roku od osam dana od dana uru~ewa zahteva. Po~etak postupka revizije ^lan 38. Institucija otpo~iwe postupak revizije dono{ewem zakqu~ka o sprovo ewu revizije. Protiv zakqu~ka o sprovo ewu revizije dopu- {ten je prigovor. Primalac zakqu~ka ulaè prigovor u roku od osam dana od dana uru~ivawa zakqu~ka. O prigovoru odlu~uje Savet zakqu~kom, i to tako da ga moè odbaciti, odbiti ili ga prihvatiti kao osnovanog. Prigovor je osnovan ako se pokaè da revizija nije u nadle`nosti Institucije. Protiv zakqu~ka o odbacivawu nije dopu{ten prigovor. Korisnik javnih sredstava, kome je uru~en zakqu~ak o sprovo ewu revizije (u daqem tekstu: revidirani) obavezan je da ovla{}enim licima Institucije omogu}i da obave pregled, potreban radi ostvarewa ciqeva revizije (u daqem tekstu: sprovo ewe revizije). Sprovo ewe revizije obuhvata: 1) ispitivawe sistema i odre enih podsistema poslovawa i sistema internih kontrola i ra~unovodstva; 2) ispitivawe ra~unovodstvenih isprava i drugih dokumenata o poslovawu i finansijskih izve{taja revidovanog subjekta; 3) uvid u prostorije, objekte i sredstva za rad, koje revidirani subjekt koristi za svoje poslovawe; 4) druga reviziona ispitivawa i aktivnosti potrebne radi ostvarivawa ciqeva revizije i ocene svrsishodnosti poslovawa. U slu~aju da otkrije materijalno zna~ajnu radwu, odnosno dokumentaciju kod subjekta revizije, koja ukazuje na postojawe krivi~nog dela, ovla{}eno lice Institucije du`no je da tu dokumentaciju popi{e, zapleni i obezbedi, ali najvi{e na osam dana. O oduzimawu se izdaje potvrda. O radwama i dokumentaciji iz prethodnog stava ovog ~lana, Institucija odmah obave{tava nadle`ne organe. Ako se u roku od 15 dana po uru~ivawu zakqu~ka o sprovo ewu revizije ovla{}enim licima Institucije od strane revidiranog onemogu}ava otpo~iwawe revizije ili ako, u toku revizije, od Institucije ovla{}ena lica ocene da re-

119 21. novembar Broj vidirani ne iskazuje odgovaraju}u spremnost na saradwu u sprovo ewu revizije, Institucija izdaje nalog za podno{ewe isprava koje revidirani mora podneti. Institucija moè doneti vi- {e dopuna uz nalog za podno{ewe isprava. Po nalogu za podno{ewe isprava mora se postupiti u roku od osam dana od dana uru~ivawa. Okon~awe postupka revizije ^lan 39. Nakon obavqenih postupaka revizije kod revidiranog, Institucija sastavqa nacrt izve- {taja o izvr{enoj reviziji koji dostavqa subjektu revizije i licima koja su bila odgovorna za obuhva}eno poslovawe u periodu na koji se revizija odnosi (u daqem tekstu: odgovorna lica). U revizionom izve{taju Institucija daje mi{qewe o poslovawu revidiranog. Subjekt revizije, odnosno odgovorno lice, ima pravo da podnese obrazloèn prigovor na nacrt izve{taja o izvr{enoj reviziji, u roku od 15 dana od dana uru~ewa nacrta. Institucija razmatra opravdanost primedbi iz prigovora i, u roku od 15 dana od prijema prigovora, poziva odgovorna lica revidiranog na raspravu o nacrtu izve{taja revizije, u toku koje ova lica mogu da podnesu i nove dokaze. Rasprava iz stava 3. ovog ~lana nije neophodna ako je revidirani subjekt u roku od 15 dana od dana uru~ivawa nacrta izve{taja revizije pismeno obavestio Instituciju da ne osporava nijedan nalaz sadràn u nacrtu. Rasprava o nacrtu izve{taja revizije moè biti vi{e. Prva se odràva najmawe osam, a posledwa najduè 30 dana od dana uru~ewa nacrta izve{taja o reviziji. Sastanak na kome se raspravqa o nacrtu izve- {taja revizije vodi ovla{}eno lice Institucije i po pravilu se odràva u sedi{tu revidiranog subjekta. Ako zastupnik revidiranog subjekta ne uzme u~e{}e na raspravi, smatra se da on ne osporava nijedan nalaz iz nacrta izve{taja revizije, osim ukoliko zastupnik u roku od tri dana od dana odre enog za raspravu ne dokaè da nije uzeo u~e{}e iz opravdanih razloga. U toku rasprave zastupnik revidiranog subjekta moè: 1) da osporava pojedina~ne nalaze u nacrtu izve{taja o reviziji; 2) da pruì obja{wewa i dodatne dokaze kojima osporava revizione nalaze. Ako se Institucija uveri da je osporavawe nalaza revizije utemeqeno, onda se taj nalaz izostavqa iz izve{taja o reviziji, s tim {to se prethodno mogu sprovesti dodatne revizione provere. Obja{wewa iz ta~ke 2. stava 8. ovog ~lana mogu se ukqu~iti u izve{taj revizije. Nakon odràne rasprave, ovla{}eno lice Institucije predaje ~lanu Saveta ili nadle- `nom vrhovnom dràvnom revizoru nacrt revizijskog izve{taja sa eventualnim primedbama revidiranog subjekta. ^lan Saveta, ili nadle- `ni vrhovni dràvni revizor pregleda izve- {taj revizije i utvr uje osnovanost primedbi i da li se zakqu~ci zasnivaju na dokazima iz isprava, odnosno da li je postupak sproveden u skladu sa standardima revizije. Posle ocewivawa primedaba i zakqu~aka ~lan Saveta ili nadle`ni vrhovni dràvni revizor utvr uje predlog izve{taja revizije koji se uru~uje revidiranom subjektu i odgovornim licima, u roku od 30 dana od dana okon~awa rasprave. U slu~aju da rasprava o nacrtu izve{taja revizije nije neophodna (stav 4. ovoga ~lana), ~lan Saveta ili nadle`ni vrhovni dràvni revizor utvr uje predlog izve{taja revizije u roku do 15 dana od dana prijema obave{tewa revidiranog subjekta da ne osporava nijedan nalaz iz nacrta izve{taja revizije. Revidirani subjekt, odnosno odgovorno lice revidiranog subjekta iz vremena na koje se odnosi sprovedena revizija, moè uloìti prigovor na nalaz revizije sadràn u predlogu izve- {taja o reviziji. Prigovor se ulaè Instituciji u roku od 15 dana i po~iwe te}i narednog dana od dana uru~ewa predloga izve{taja o reviziji revidiranom subjektu, odnosno odgovornom licu iz vremena na koje se izve{taj o obavqenoj reviziji odnosi. Predsednik Institucije moè odrediti, da se o pojedinom delu predloga ili o celokupnom predlogu izve{taja o reviziji, pribavi mi{qewe spoqnog stru~waka Institucije. Ako je nalaz revizije iz predloga izve{taja o reviziji osporen (prigovor iz stava 13. ovog ~lana) ili ako je u odnosu na mi{qewe spoqnog stru~waka iz prethodnog stava izraèna sumwa u wegovu ispravnost, taj nalaz se smatra spornim. O spornom nalazu u predlogu izve{taja o reviziji odlu~uje Savet zakqu~kom, u roku od 30 dana po prijemu prigovora iz stava 13. ovog ~lana. Savet moè odlu~iti: da se sporni nalaz izostavi iz izve{taja o reviziji; da sporni nalaz ostane sastavni deo izve- {taja o reviziji u neizmewenom obliku; da se sporni nalaz ukqu~i u izve{taj o reviziji sadrìnom koju Savet utvrdi. Izve{taj o reviziji se dostavqa: 1. revidiranom subjektu; 2. odgovornom licu revidiranog subjekta iz vremena na koje se odnosi obavqena revizija; 3. Skup{tini; 4. drugim organima za koje Savet oceni da treba da budu obave{teni o nalazima revizije. Ako je revidirani subjekt, odnosno odgovorno lice revidiranog subjekta iz vremena na koje se odnosi revizija istaklo prigovor protiv nalaza revizije sadrànog u predlogu izve{taja o reviziji, uz dostavqeni izve{taj revizije dostavqa mu se i odgovor na prigovor. Odgovor na prigovor utvr uje Savet. Protiv odgovora iz stava 18. ovog ~lana ne postoji pravni lek. Nacrt i predlog izve{taja revizije su poverqivi.

120 120 Broj novembar Postupak nakon obavqene revizije ^lan 40. Revidirani subjekt u ~ijem su poslovawu bile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje nisu otklowene u toku obavqawa revizije, duàn je, osim u slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, da podnese Instituciji izve{taj o otklawawu otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti (u daqem tekstu: odazivni izve{taj). Ovaj izve{taj revidirani subjekt mora podneti u roku koji odredi Institucija, u granicama od 30 do 90 dana, po~ev od narednog dana od dana uru~ewa izve{taja revizije. Odazivni izve{taj se daje u pisanom obliku, potpisan i overen pe~atom od strane odgovornog lica revidiranog subjekta. Ovaj dokument, po potrebi, podleè proveri verodostojnosti od strane Institucije. Odazivni izve{taj je javna isprava. Odazivni izve{taj nije potreban, ako je u izve{taju revizije navedeno da su ve} u toku revizionog postupka sprovedene odgovaraju}e mere i aktivnosti radi otklawawa otkrivenih nepravilnosti i nesvrsishodnosti. Institucija moè proveravati verodostojnost odazivnog izve{taja porede}i isti sa rezultatima revizije. Ako Institucija oceni da odazivni izve{taj ne ukazuje da su otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti otklowene na zadovoqavaju}i na~in, smatra se da korisnik javnih sredstava kr{i obavezu dobrog poslovawa. Ako se radi o nezadovoqavaju}em otklawawu zna~ajne nepravilnosti ili zna~ajne nesvrsishodnosti, smatra se da postoji teì oblik kr{ewa obaveze dobrog poslovawa. Kr{ewe, odnosno teì oblik kr{ewa obaveze dobrog poslovawa od strane revidiranog subjekta ocewuje se u skladu sa smernicama koje donosi Savet. Ako je u pitawu kr{ewe obaveza dobrog poslovawa Institucija moè ista}i zahtev za preduzimawe mera. Taj zahtev upu}uje organu, za kojeg oceni da moè u granicama svoje nadle`nosti da preduzme mere protiv korisnika javnih sredstva, koji kr{i obaveze dobrog poslovawa. Organ kome je upu}en zahtev za preduzimawe mera iz prethodnog stava ovog ~lana duàn je da, u roku od 30 dana po prijemu zahteva, obavesti Instituciju o preduzimawu mera odnosno dostavi obrazloèwe za{to iste nije preduzeo. Ako je re~ o te{kom kr{ewu obaveze dobrog poslovawa Institucija o tome obave{tava Skup{tinu. Radno telo Skup{tine, nadle`no za nadzor buxeta i drugih javnih sredstava, posle obavqenog pretresa, na koji se poziva i korisnik javnih sredstava, u granicama svoje nadle`nosti donosi zakqu~ak o preporukama i merama koje treba preduzeti usled te{kog kr{ewa obaveze dobrog poslovawa. Ako je re~ o te{kom kr{ewu obaveze dobrog poslovawa ili u slu~aju kr{ewa st. 9. i 10. ~lana 38. ovog zakona, Institucija tako e: 1) upu}uje poziv za razre{ewe odgovornog lica; 2) obave{tava javnost. U pozivu iz ta~ke 1. stava 11. ovog ~lana, Institucija navodi ime lica ili vi{e wih koja bi trebalo razre{iti. Zahtev za wihovo razre{ewe upu}uje organu, za kojeg oceni da moè sprovesti ili otpo~eti postupak razre{ewa. Organ kojem je bio uru~en poziv za razre{ewe odgovornog lica, o pozivu mora odlu~ivati i o svojoj odluci obavestiti Instituciju u roku od 15 dana od dana uru~ewa poziva. Pokretawe prekr{ajnog odnosno krivi~nog postupka i obave{tavawe javnog pravobranioca ^lan 41. Institucija je du`na da bez odlagawa podnese zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, odnosno podnese krivi~nu prijavu nadle`nom organu, ako u postupku revizije otkrije materijalno zna~ajne radwe koje ukazuju na postojawe elemenata prekr{aja odnosno krivi~nog dela. Institucija je du`na da obavesti javnog pravobranioca o slu~ajevima kada je radwom subjekta revizije, odnosno pravnog lica koje posluje sa subjektom revizije, naneta {teta javnoj imovini. Organi iz st. 1. i 2. ovog ~lana, du`ni su da o svojim odlukama obaveste Instituciju. Poverqivost podataka ^lan 42. ^lanovi Saveta, zaposleni u Instituciji i anagaòvani spoqni stru~waci su du`ni da ~uvaju podatke i dokumente, koje u toku obavqawa revizije pribave kao dokaz, a koji nose oznaku poverqivosti ili tajnosti, u skladu sa zakonom. Ti podaci se smatraju slu`benom tajnom i mogu da se koriste samo pri izradi izve{taja. Izuzetno, podaci, odnosno dokumenta iz stava 1. ovog ~lana mogu se staviti na uvid javnosti, na osnovu naloga nadle`nog suda, u skladu sa zakonom. Podatke i dokumente koji nose oznaku poverqivosti ili tajnosti, Institucija ~uva na bezbednom mestu, u skladu sa poslovnikom. îwenice i nalazi koji predstavqaju poslovnu tajnu, Institucija izostavqa iz izve{taja o izvr{enoj reviziji koji je dostupan javnosti. â. IZVE[TAVAWE Izve{tavawe Skup{tine ^lan 43. Institucija izve{tava Skup{tinu podno- {ewem: 1) godi{weg izve{taja o svom radu; 2) posebnih izve{taja u toku godine; 3) izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buxeta Republike, zavr{nih ra~una finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osigurawa i konsolidovanih finansijskih izve- {taja Republike. Sadrìna izve{taja iz stava 1. ovog ~lana bliè se ure uje poslovnikom.

121 21. novembar Broj Izve{tavawe skup{tina i lokalnih vlasti ^lan 44. Institucija izve{tava skup{tine lokalnih vlasti o revizijama koje se odnose na subjekte revizije koji su u wihovoj nadle`nosti. Izve{taji iz stava 1. ovog ~lana istovremeno se dostavqaju i Skup{tini. Godi{wi izve{taj o radu Institucije ^lan 45. Institucija je du`na da do 31. marta teku}e godine podnese Skup{tini godi{wi izve{taj o radu Institucije za prethodnu godinu. Posebni izve{taji ^lan 46. Institucija moè tokom godine podneti Skup{tini posebne izve{taje o naro~ito zna- ~ajnim ili hitnim pitawima, koja po oceni Saveta ne treba odlagati do podno{ewa slede}eg redovnog izve{taja. Institucija je du`na da na zahtev Skup{tine dostavi izve{taje sa informacijama i podacima koji su zatraèni, u skladu sa zakonom. Izve{taj o obavqenoj reviziji zavr{nog ra~una buxeta Republike, zavr{nih ra~una finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osigurawa i konsolidovanih finansijskih izve{taja Republike Srbije ^lan 47. U postupku dono{ewa zavr{nog ra~una Republike, Institucija izve{tava Skup{tinu o obavqenoj reviziji zavr{nog ra~una buxeta Republike, zavr{nih ra~una finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osigurawa i konsolidovanih finansijskih izve{taja Republike u skladu da zakonom kojim se ure uje buxetski sistem. Razmatrawe izve{taja ^lan 48. Nadle`no radno telo Skup{tine, nakon razmatrawa izve{taja Institucije, svoje stavove i preporuke u vidu izve{taja dostavqa Skup{tini. Na osnovu bitnih ~iwenica i okolnosti na koje je ukazano u izve{tajima iz stava 1. ovog ~lana, Skup{tina odlu~uje o predloènim preporukama, merama i rokovima za wihovo sprovo ewe. Skup{tina moè da zahteva od Institucije dodatno poja{wewe pojedinih ~iwenica i okolnosti. Javnost rada ^lan 49. Rad Institucije je javan, u skladu sa zakonom i poslovnikom. Institucija najmawe jednom godi{we Skup- {tini podnosi u razmatrawe izve{taj o svom radu. Obezbe ivawe kvaliteta rada Institucije ^lan 50. Institucija je du`na da obezbedi sistem kontrole kvaliteta svoga rada u skladu sa vaè}im me unarodnim revizorskim standardima kontrole kvaliteta. âá. USLOVI ZA RAD INSTITUCIJE Sredstva za rad ^lan 51. Sredstva za rad Institucije obezbe uju se u buxetu Republike Srbije u okviru posebnog buxetskog razdela. Savet utvr uje predlog finansijskog plana Institucije, i dostavqa ga nadle`nom radnom telu Skup{tine na saglasnost. Po dobijenoj saglasnosti od nadle`nog radnog tela Skup{tine, Institucija dostavqa predlog finansijskog plana ministarstvu nadle`nom za poslove buxeta. Poslovni prostor, opremu i sredstva neophodna za rad Institucije obezbe uje Vlada. Po~etak rada Institucije moè biti finansiran iz sredstava donacija doma}eg pravnog lica koje nije subjekt revizije u skladu sa ovim zakonom, kao i iz me unarodnih donacija koje su namewene iskqu~ivo razvoju nezavisne revizije javnog sektora. Zavr{ni ra~un Institucije ^lan 52. Skup{tina moè, posebnim aktom, reviziju zavr{nog ra~una Institucije da poveri preduze}u za reviziju, u skladu sa zakonom kojim se ure uje ra~unovodstvo i revizija. âáá. RADNOPRAVNE ODREDBE Radnopravni poloàj ~lanova Saveta ^lan 53. ^lan Saveta je funkcioner Institucije. Akt o stupawu i akt o prestanku funkcije ~lana Saveta donosi Skup{tina. Predsednik Saveta ima pravo na platu u visini od 90 procenata od plate predsednika Skup- {tine. Potpredsednik i ~lanovi Saveta imaju pravo na platu u visini od 90 procenata od plate potpredsednika Skup{tine. U pogledu drugih prava, du`nosti i odgovornosti ~lanova Saveta, shodno se primewuju odredbe propisa kojima su ure ena prava izabranih lica. ^lan Saveta se ne moè pozvati na odgovornost za mi{qewe koje je izneto u revizorskom izve{taju, a u postupku pokrenutom zbog ka`wivog dela u~iwenog u vr{ewu svoje nadle`nosti i ne moè biti pritvoren bez odobrewa Skup- {tine.

122 122 Broj novembar Radnopravni poloàj vrhovnih dràvnih revizora ^lan 54. Vrhovni dràvni revizor je funkcioner Institucije. Odluku o stupawu na funkciju i odluku o prestanku funkcije vrhovnog dràvnog revizora donosi predsednik Institucije. Vrhovni dràvni revizor ima pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata plate koja je odre ena za potpredsednika Institucije i ~lanove Saveta. U pogledu drugih primawa i prava vrhovnog dràvnog revizora primewuju se odredbe zakona koje ure uju ova prava za funkcionere u dràvnim organima. Radnopravni poloàj sekretara Institucije ^lan 55. Sekretar Institucije je funkcioner Institucije. Odluku o stupawu na du`nost i odluku o prestanku funkcije sekretara Institucije donosi predsednik Institucije. Sekretar Institucije ima pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata plate koja pripada vrhovnom dràvnom revizoru. U pogledu drugih primawa i prava sekretara primewuju se odredbe zakona koje ure uju ova prava za funkcionere u dràvnim organima. Radnopravni poloàj zaposlenih u slu`bama Institucije ^lan 56. Lice koje radi u slu`bi Institucije ima radnopravni poloàj, koji vaì za zaposlene u dr- àvnim organima. Odluku o zasnivawu i prestanku radnog odnosa u Instituciji donosi predsednik Institucije. Lice koje radi u slu`bama Institucije ima pravo na platu, koja iznosi najmawe onoliko koliko iznosi plata po propisima, kojima se utvr uju plate u dràvnim organima. Osnovna plata moè se, usled posebnih sloènosti u radu u Instituciji, uve}ati do 30 procenata (u daqem tekstu: institucionalni dodatak). Visina institucionalnog dodatka kao i na- ~in obra~unavawa za one zaposlene koji na dodatak imaju pravo, ure uje se aktom Institucije, koji donosi predsednik Institucije. U pogledu drugih primawa i prava zaposlenih u slu`bama Institucije, primewuju se propisi, koji ova prava zaposlenih ure uju za zaposlene u dràvnim organima. âááá. KAZNENE ODREDBE Prekr{aj odgovornog lica ^lan 57. Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj odgovorno lice u subjektu revizije: 1) ako subjekt revizije, kome je bio uru~en zahtev za podno{ewe podataka,ovaj zahtev ne izvr- {i u propisanom roku (stav 2. ~lana 37); 2) ako revidirani, kome je bio uru~en nalog za podno{ewe isprava, Instituciji ne podnese u propisanom roku sve isprave koje su navedene u nalogu ili dopuni naloga za podno{ewe isprava (st. 10. i 11. ~lana 38); 3) ako subjekt revizije, u ~ijem su poslovawu bile otkrivene nepravilnosti ili nesvrsishodnosti, ne podnese u propisanom roku Instituciji odazivni izve{taj (stav 1. ~lana 40) koji je potvrdilo odgovorno lice (stav 2. ~lana 40); 4) ako organ, kome je bio uru~en poziv Institucije za preduzimawe mera, Instituciji ne podnese u propisanom roku izve{taj o wihovom preduzimawu niti obrazloèwe za{to nije postupano (stav 8. ~lana 40); 5) ako organ, kome je bio uru~en poziv za razre{ewe odgovornog lica, ne odlu~i u propisanom roku u vezi poziva ili ako u propisanom roku ne saop{ti Instituciji, kako je odlu~io (stav 13. ~lana 40). áh. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Izbor ~lanova Saveta ^lan 58. Izbor predsednika, potpredsednika i ~lanova Saveta izvr{i}e se u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona. Dono{ewe Poslovnika ^lan 59. Institucija }e u roku od tri meseca od dana izbora Saveta doneti poslovnik i predloìti ga na saglasnost Skup{tini. Skup{tina }e dati saglasnost na poslovnik u roku od tri meseca od dana kada je poslovnik dostavqen Skup{tini. Saglasnost na finansijski plan Institucije ^lan 60. Institucija }e dostaviti nadle`nom radnom telu Skup{tine na saglasnost prvi godi{wi finansijski plan Institucije u roku od tri meseca od dana konstituisawa Saveta. Nadle`no radno telo Skup{tine razmotri}e finansijski plan iz stava 1. ovog ~lana najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema. Dono{ewe programa obrazovawa za sticawe revizorskih zvawa ^lan 61. Institucija je du`na da donese ispitni program obrazovawa za sticawe zvawa dràvni revizor i ovla{}eni dràvni revizor i da imenuje ispitnu Komisiju u skladu sa ovim zakonom, u roku od dve godine od dana izbora Saveta. Ispitni program iz stava 1. ovog ~lana treba da bude u skladu sa me unarodnim standardima, smernicama i dokumentima za obrazovawe dr- àvnih revizora.

123 21. novembar Broj Izbor vrhovnih revizora i dràvnih revizora ^lan 62. Izbor vrhovnih dràvnih revizora iz ~lana 27. ovog zakona i dràvnih revizora iz ~lana 28. ovog zakona izvr{i}e se u roku od {est meseci od dana izbora Saveta. Do dono{ewa programa i imenovawa ispitne Komisije iz ~lana 61. ovog zakona, za vrhovnog dràvnog revizora se moè imenovati lice koje nema poloèn ispit za ovla{}enog dràvnog revizora, ako ispuwava ostale uslove iz stava 1. ~lana 27. ovog zakona i ima poloèn stru~ni ispit za rad u dràvnim organima ili stru~ni ispit kojim se sti~e profesionalno zvawe ovla{}eni revizor ili ovla{}eni ra~unovo a, u skladu sa zakonom kojim se ure uje ra~unovodstvo i revizija. Prilikom obrazovawa Institucije, do dono{ewa ispitnog programa i imenovawa ispitne Komisije iz ~lana 61. ovog zakona, za dràvnog revizora se moè imenovati lice koje nema poloèn ispit za dràvnog revizora, ako pored op{tih uslova za rad u dràvnim organima ispuwava i slede}e posebne uslove: da ima visoku {kolsku spremu, da vlada barem jednim svetskim jezikom, da ima najmawe pet godina iskustva na poslovima koji su povezani sa nadle`nostima Institucije i ima poloèn stru~ni ispit za rad u dràvnim organima ili poloèn ispit kojim se sti~e profesionalno zvawe ovla{}eni revizor ili ovla- {}eni ra~unovo a, u skladu sa zakonom kojim se ure uje ra~unovodstvo i revizija. U prvom mandatu, pri izboru ~lanova Saveta iz stava 3. ~lana 16. ovog zakona, priznaje se zvawe ovla{}enog revizora ili ovla{}enog ra~unovo e, ste~eno u skladu sa zakonom kojim se ure uje ra~unovodstvo i revizija. Zaposleni koji obavqaju poslove vrhovnog dr- àvnog revizora iz stava 2. ovog ~lana, poslove dràvnog revizora iz stava 3. ovog ~lana i ~lanovi Saveta iz stava 4. ovog ~lana, du`ni su da u roku od 18 meseci od dana dono{ewa ispitnog programa iz ~lana 61. ovog zakona, poloè ispit za dràvnog revizora. Ukoliko zaposleni iz stava 5. ovog ~lana ne poloì ispit za dràvnog revizora, u roku iz stava 5. ovog ~lana, prestaje mu funkcija, odnosno radni odnos na radnom mestu koje zahteva ovo revizorsko zvawe. Po~etni program rada Institucije ^lan 63. Institucija }e dostaviti nadle`nom radnom telu Skup{tine na uvid Po~etni program rada Institucije, u roku od 90 dana od dana izbora Saveta. Po~etni program rada Istitucije sadrà}e naro~ito: obezbe ewe sredstava za rad Institucije; saradwu sa ovla{}enim me unarodnim strukovnim i finansijskim organizacijama na implementaciji ovog zakona; izbor konsultanta za revizorsku obuku i druge aktivnosti neophodne za otpo~iwawe rada Institucije. Konsultant za obuku ^lan 64. Savet moè da angaùje konsultante koji bi u skladu sa donetim programom i planom revizorske obuke obavqali obuku dràvnih revizora. Konsultanti za obuku iz stava 1. ovog ~lana, u okviru sprovo ewa revizorske obuke, mogu obavqati i reviziju zavr{nog ra~una buxeta Republike i reviziju poslovawa drugih subjekata revizije u ime Institucije. Stupawe na snagu ovog zakona ^lan 65. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije, a primewiva}e se u roku od {est meseci od dana wegovog stupawa na snagu Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu Progla{ava se Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 96 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o spoqnotrgovinskom poslovawu DEO PRVI OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona ^lan 1. (1) Ovim zakonom ure uje se spoqnotrgovinsko poslovawe, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije. (2) Zakonom se moè, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije, urediti spoqna trgovina pojedinom vrstom robe ili usluga. ^lan 2. (1) Spoqna trgovina je prekograni~ni promet robe i usluga. (2) Direktno ulagawe u inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivawe preduze}a u inostranstvu, ogranka ili predstavni{tva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu

124 124 Broj novembar stranog preduze}a, dokapitalizacija stranog preduze}a i svaki drugi oblik ulagawa doma}eg lica u kapital stranog pravnog lica, sa ciqem da se ukqu~i u upravqawe poslovima stranog lica. (3) Investicioni radovi u inostranstvu su projektantski, gra evinski i zanatski radovi, inèwering poslovi i drugi radovi i usluge na objektima u inostranstvu. Sloboda spoqne trgovine ^lan 3. (1) Spoqna trgovina slobodna je i bez ograni~ewa. (2) Direktna ulagawa u inostranstvu i izvo- ewe investicionih radova u inostranstvu slobodni su i bez ograni~ewa. (3) Promet robe koja se nalazi u inostranstvu, kao i pruàwe usluga u inostranstvu, u kojima u~estvuje doma}e lice, slobodni su. (4) Ograni~ewe, u smislu ovog zakona, je svako naru{avawe slobode spoqne trgovine, a naro~ito zabrana, koli~insko ograni~ewe, uslov ili dozvola (nenov~ano ograni~ewe), kao i svaki drugi pravni akt ili postupak dràvnog organa koji ima takav ciq ili posledicu, ukqu~uju}i i dodatno nov~ano optere}ewe spoqne trgovine (nov~ano ograni~ewe), ali ne i uvozne da`bine propisane carinskim propisima. (5) Sloboda spoqne trgovine, direktnih ulagawa u inostranstvu i izvo ewa investicionih radova u inostranstvu moè da se ograni~i samo pod uslovima propisanim ovim zakonom. (6) Pravna lica i preduzetnici, u obavqawu spoqnotrgovinskih poslova iz ovog ~lana, imaju jednako pravo poslovawa kao i u doma}em pravnom prometu (trgovinska sposobnost). (7) Fizi~ka lica, u obavqawu spoqnotrgovinskih poslova iz ovog ~lana, imaju jednaka prava kao i u doma}em pravnom prometu. (8) Prenos prava svojine na robi koja je pod carinskim nadzorom slobodan je i ne uti~e na obavezu pla}awa uvoznih da`bina i druge obaveze koje proizlaze iz carinskih propisa. (9) Pravna lica, preduzetnici i fizi~ka lica, u obavqawu spoqnotrgovinskih poslova, slobodni su da svoje odnose urede po svojoj voqi, u skladu sa pravom merodavnim za wihov odnos i propisima ~ija se primena ne moè izbe}i izborom prava (o za{titi konkurencije, za{titi potro- {a~a i dr.). Dozvoqena ograni~ewa spoqne trgovine ^lan 4. (1) Dozvoqena ograni~ewa spoqne trgovine propisuju se, primewuju i tuma~e u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije. (2) Pravni akti koji nisu u skladu sa ovim zakonom a koji imaju za ciq ili za posledicu ograni~ewe slobode spoqne trgovine, odnosno za- {titu doma}e robe, usluga ili lica, ni{tavi su. (3) Ograni~ewe spoqne trgovine dozvoqeno je samo ako: 1) je izri~ito propisano ovim zakonom; 2) je neophodno za postizawe ciqeva ograni- ~ewa predvi enih ovim zakonom, i 3) su stepen, obim i trajawe ograni~ewa srazmerni ciqevima ograni~ewa, odnosno ako su svedeni na najmawu meru neophodnu za postizawe ciqeva ograni~ewa dozvoqenih ovim zakonom. (4) Ograni~ewa dozvoqena ovim zakonom ne smeju da imaju za ciq ili za posledicu naru{avawe konkurencije izme u u~esnika u spoqnoj trgovini. (5) Nenov~ano ograni~ewe propisuje se ili primewuje samo ako se nov~anim ograni~ewem ne moè posti}i ciq ograni~ewa propisan ovim zakonom. (6) Ograni~ewe stupa na snagu po isteku roka koji ne moè biti kra}i od 30 dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije, osim ako je ovim zakonom druga~ije propisano. (7) Ograni~ewe se ukida ili se stepen, odnosno obim ograni~ewa suàva ili se nenov~ano ograni~ewe zamewuje nov~anim, kad prestanu da postoje razlozi za primenu, odnosno kad se promene uslovi. Nadle`nost za ograni~ewa ^lan 5. Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada), na predlog ministarstva nadle`nog za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daqem tekstu: Ministarstvo), uvodi ograni~ewa. ^lan 6. (1) Vlada odre uje robu i usluge koje podleù ograni~ewima. (2) Spisak robe i usluga iz stava 1. ovog ~lana objavquje se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. (3) Ministarstvo, na zahtev zainteresovanog lica, daje informacije o primeni odredaba ovog zakona. Lica u spoqnoj trgovini ^lan 7. (1) Doma}e lice, u smislu ovog zakona, je pravno lice koje, u skladu sa propisima Republike Srbije (u daqem tekstu: Republika), ima sedi- {te u Republici, odnosno fizi~ko lice koje ima prebivali{te u Republici. (2) Strano lice, u smislu ovog zakona, je: 1) pravno lice sa sedi{tem u inostranstvu; 2) strano fizi~ko lice, i 3) doma}i dràvqanin sa prebivali{tem, odnosno boravi{tem u inostranstvu duìm od godinu dana. Tretman najpovla{}enije nacije ^lan 8. (1) Tretman najpovla{}enije nacije je primena najpovoqnijih uslova u spoqnoj trgovini

125 21. novembar Broj u skladu sa ~lanom á Op{teg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), sa dràvom koja uìva takav tretman na osnovu me unarodnog sporazuma ili odluke Vlade. (2) Najpovoqniji uslovi iz stava 1. ovog ~lana ne ukqu~uju i uslove koji su odobreni radi olak{avawa pograni~nog prometa ili na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini ili carinskoj uniji, kao i na osnovu prelaznih sporazuma o formirawu zone slobodne trgovine ili carinske unije. Ogranak i predstavni{tvo stranog lica ^lan 9. (1) Ogranak i predstavni{tvo stranog pravnog lica, odnosno drugog privrednog subjekta (u daqem tekstu: osniva~) upisuje se, na zahtev osniva~a, u registar u koji se upisuju pravna lica, odnosno privredna dru{tva, u skladu sa propisima Republike koji ure uju upis u takav registar. (2) U smislu ovog zakona: 1) ogranak je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osniva~a, koji na teritoriji Republike trajno obavqa delatnosti za koje je osniva~ registrovan u zemqi sedi{ta. Ogranak ne moè imati {iru poslovnu sposobnost od osniva~a, a mora poslovati u skladu sa propisima Republike i ima tretman doma}eg lica; 2) predstavni{tvo je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osniva~a koji na teritoriji Republike obavqa prethodne i pripremne radwe u vezi sa zakqu~ewem ugovora i koji ne moè da zakqu~uje ugovore, osim za sopstvene potrebe. Usluge stranih lica ^lan 10. Strana lica na teritoriji Republike pruàju usluge u skladu sa propisima koji ure uju pru- àwe pojedinih vrsta usluga. Upravni postupak i upravni spor ^lan 11. (1) Na postupak dono{ewa pojedina~nih upravnih akata, u smislu ovog zakona, primewuju se odredbe zakona koje ure uju op{ti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije druga~ije propisano. (2) Protiv odluke iz stava 1. ovog ~lana moè da se pokrene upravni spor. Tajnost podataka ^lan 12. (1) Podaci pribavqeni u skladu sa ovim zakonom smatraju se slu`benom tajnom. (2) Podaci iz stava 1. ovog ~lana ne mogu da se objavquju niti saop{tavaju tre}im licima bez izri~ite pismene saglasnosti lica na koje se odnose, osim kad je nadle`ni organ obavezan da to u~ini, u skladu sa zakonom. Administrativne naknade ^lan 13. (1) Vlada, na predlog Ministarstva, moè da propi{e administrativnu naknadu za administrativne usluge koje organi, odnosno lica kojima su zakonom poverena javna ovla{}ewa, pru- àju licima u spoqnoj trgovini, samo ako je to neophodno radi naknade tro{kova za stvarno pruène administrativne usluge. (2) Iznos administrativne naknade iz stava 1. ovog ~lana ne moè da: 1) bude vi{i od stvarnih tro{kova za pruène usluge; 2) predstavqa posrednu za{titu doma}ih lica, robe ili usluga. (3) Sredstva napla}ena u skladu sa odredbama ovog ~lana prihod su buxeta Republike. DEO DRUGI SPOQNA TRGOVINA ROBOM Glava á IZVOZ I UVOZ Pojam ^lan 14. (1) Izvoz robe je izno{ewe, slawe, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike na teritoriju druge dràve, u skladu sa carinskim propisima Republike. (2) Uvoz robe je uno{ewe, dopremawe, odnosno isporuka robe sa teritorije druge dràve na teritoriju Republike, u skladu sa carinskim propisima Republike. Nacionalni tretman ^lan 15. (1) Na strana lica koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno koja sa teritorije Republike izvoze robu, primewuju se propisi koji se primewuju na doma}a lica. (2) Na uvezenu robu primewuju se propisi koji se primewuju na doma}u robu, osim propisa kojima se utvr uje doma}e poreklo robe. (3) Doma}a roba, u smislu stava 2. ovog ~lana, jeste roba poreklom iz Republike, u smislu propisa o poreklu robe. Glava áá KOLIÎNSKA OGRANIÊWA I DOZVOLE 1. Koli~inska ograni~ewa Pojam ^lan 16. (1) Koli~insko ograni~ewe je najve}i ukupan obim pojedine robe, odre en po vrednosti ili po koli~ini, koji moè da se uveze ili izveze u odre enom roku, ukqu~uju}i i zabranu uvoza ili izvoza.

126 126 Broj novembar (2) Koli~insko ograni~ewe se raspodequje na kvote. (3) Kvota je udeo u koli~inskom ograni~ewu dodeqen odre enom licu ili grupi lica. Uslovi za propisivawe ^lan 17. (1) Koli~insko ograni~ewe izvoza moè da se uvede samo: 1) u slu~aju kriti~ne nesta{ice bitne robe ili potrebe za otklawawem posledica takve nesta{ice, ili 2) radi za{tite neobnovqivih prirodnih bogatstava, ako se ograni~avawe izvoza primewuje uporedo sa ograni~avawem doma}e proizvodwe ili potro{we. (2) Koli~insko ograni~ewe uvoza moè da se uvede kao mera za{tite: 1) od prekomernog uvoza, u skladu sa ~l. 55. do 64. ovog zakona, ili 2) platnog bilansa, u skladu sa ~l. 65. i 66. ovog zakona. Raspodela kvota ^lan 18. (1) Ministarstvo, na osnovu javnog poziva za podno{ewe zahteva za dodelu kvota, dodequje kvote pojedinim licima, u skladu sa uslovima koji ukqu~uju naro~ito: 1) ekonomski opravdanu koli~inu robe obuhva}enu kvotom; 2) stepen iskori{}enosti ranije dodeqenih kvota, i 3) mogu}nost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeqivane kvote. (2) Kvote se dodequju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota, u roku koji ne moè da bude duì od 15 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju. (3) Odluka o dodeli kvote sadrì uslove pod kojima se kvota dodequje, kao i rok u kome se kvota moè iskoristiti, koji ne moè biti du- ì od {est meseci i na~in obave{tavawa Ministarstva o kori{}ewu kvote. (4) Broj isporuka tokom roka u kome se kvota moè iskoristiti nije ograni~en. (5) Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa uslovima iz stava 3. ovog ~lana, Ministarstvo moè da: 1) stavi van snage odluku o dodeli kvote, i 2) dodeli kvotu narednom licu koje se prema redosledu prijema zahteva odazvalo javnom pozivu, a kome kvota nije dodeqena. (6) Vlada moè da propi{e bliè uslove za raspodelu kvota. Iskqu~ivo pravo ^lan 19. (1) Dodeqena kvota je neprenosiva. (2) Lice kome kvota nije dodeqena ne moè da koristi kvotu koja je dodeqena drugom licu. 2. Dozvole Pojam ^lan 20. Dozvola je isprava koja se izdaje, na zahtev podnosioca, za uvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe. Dozvola za uvoz ^lan 21. Dozvola za uvoz robe moè da se uvede samo radi: 1) za{tite javnog morala; 2) za{tite ìvota i zdravqa qudi, ìvotiwa i biqaka; 3) za{tite nacionalne bezbednosti; 4) za{tite ìvotne sredine i prirodnih bogatstava, ili 5) primene posebnih pravila trgovine zlatom i srebrom. Dozvola za tranzit ^lan 22. Dozvola za tranzit robe moè da se uvede samo radi: 1) za{tite ìvota i zdravqa qudi, ìvotiwa i biqaka; 2) za{tite nacionalne bezbednosti, ili 3) za{tite ìvotne sredine. Dozvola za izvoz ^lan 23. Dozvola za izvoz robe moè da se uvede samo radi: 1) za{tite umetni~kog, istorijskog i arheolo{kog blaga; 2) za{tite prirodnih retkosti i ugroènih biqnih i ìvotiwskih vrsta; 3) za{tite nacionalne bezbednosti; 4) za{tite neobnovqivih prirodnih bogatstava, ili 5) primene posebnih pravila trgovine zlatom i srebrom. Postupak izdavawa dozvole ^lan 24. (1) Zahtev za izdavawe dozvole podnosi se Ministarstvu. (2) Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se: 1) izvod iz registra, odnosno izvod o registrovanom podatku ako podnosilac podleè obavezi registracije, i 2) dokazi o ispuwewu propisanih uslova za dobijawe dozvole. (3) Zahtev za izdavawe dozvole ne moè da bude odbijen zbog nebitnih nedostataka u dokumentaciji koji ne uti~u na osnovne podatke sadràne u zahtevu. (4) Vlada moè da propi{e bliè uslove za postupak izdavawa dozvola, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.

127 21. novembar Broj Nadle`nost za izdavawe dozvole ^lan 25. (1) Ministarstvo odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole. (2) Ministarstvo, ako je potrebno, pribavqa mi{qewe drugih organa, organizacija, ustanova i udruèwa, koji su du`ni da dostave mi{qewe u roku koji odredi Ministarstvo. (3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana: 1) ministarstvo nadle`no za za{titu zdravqa qudi odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za uvoz ili izvoz opojnih droga, medicinskih sredstava i lekova; 2) ministarstvo nadle`no za za{titu ìvotne sredine odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za uvoz ili izvoz supstanci koje o{te}uju ozonski omota~, ugroènih i za{ti}enih vrsta divqe flore i faune, dozvole za uvoz, izvoz ili tranzit opasnih materija, otpada i izvora jonizuju}ih zra~ewa; 3) ministarstvo nadle`no za za{titu zdravqa biqaka i ìvotiwa odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za uvoz ìvotiwa, robe biqnog i ìvotiwskog porekla, kao i robe koja moè biti prenosilac {teto~ina ili bolesti na qude, ìvotiwe ili biqke; 4) ministarstvo nadle`no za poslove kulture odlu~uje o zahtevu za izdavawe dozvole za izvoz predmeta od umetni~kog, istorijskog i arheolo- {kog zna~aja. (4) Odluka o zahtevu za izdavawe dozvole donosi se prema redosledu prijema zahteva, u roku koji ne moè da bude duì od 15 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju. (5) Izuzetno od odredbe stava 4. ovog ~lana, dozvola za uvoz i izvoz otpada izdaje se u roku koji ne moè da bude duì od 60 dana od dana kada je podnosilac zahteva podneo propisanu dokumentaciju. Sadrìna dozvole ^lan 26. (1) Dozvola sadrì izreku i obrazloèwe i izdaje se za jednu ili vi{e vrsta robe. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana: 1) za robu biqnog i ìvotiwskog porekla, biqke i ìvotiwe i drugu robu koja moè da bude prenosilac bolesti ili {teto~ina koje mogu da ugroze ìvot i zdravqe qudi, biqaka i ìvotiwa, dozvola se izdaje samo za jednu vrstu robe; 2) za robu umetni~kog, istorijskog i arheolo- {kog zna~aja, dozvola se izdaje za svaki pojedini predmet; ako vi{e predmeta ~ini jedinstvenu po{iqku, moè da se izda jedna dozvola u kojoj je svaki od predmeta naveden i opisan. Rok vaèwa dozvole ^lan 27. (1) Dozvola vaì najduè {est meseci od dana izdavawa. (2) Broj isporuka tokom vaèwa dozvole nije ograni~en. Odbijawe zahteva za izdavawe dozvole ^lan 28. Odluka kojom se odbija zahtev za izdavawe dozvole sadrì obrazloèwe i donosi se u pismenoj formi, u roku iz st. 4. i 5. ~lana 25. ovog zakona. Stavqawe dozvole van snage ^lan 29. (1) Nadle`no ministarstvo moè dozvolu da stavi van snage: 1) ako se, u skladu sa zakonom, posle izdavawa dozvole ne moè obaviti izvoz, uvoz ili tranzit robe za koju je dozvola izdata; 2) ako lice kome je dozvola izdata prekr{i uslove ili rokove pod kojima je dozvola izdata; 3) ako su prilikom izdavawa dozvole prekr{ene odredbe ovog zakona ili drugih propisa, ili 4) ako je odluka o izdavawu dozvole doneta na osnovu neta~nih podataka. (2) Ukoliko nastupe okolnosti iz stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana, licu kome je oduzeta dozvola ne mogu se izdavati nove dozvole u naredne tri godine od dana stavqawa dozvole van snage. (3) U slu~aju iz stava 1. ta~ka 1. ovog ~lana, dozvola ne moè da se stavi van snage za pla}enu koli~inu robe koja nije isporu~ena, osim ako se izvoz, uvoz ili tranzit te robe ne moè obaviti u slu~aju vanrednih okolnosti. (4) Vanredne okolnosti iz stava 3. ovog ~lana su naro~ito pojava {teto~ina, bolesti ìvotiwa i biqaka u Republici, odnosno u dràvi izvoza poqoprivredne robe, ~iji izvoz, odnosno uvoz za posledicu ima neprihvatqiv rizik po zdravqe qudi, ìvotiwa i biqaka. Pra}ewe izdatih dozvola ^lan 30. (1) Nadle`no ministarstvo vodi evidenciju o izdatim dozvolama i prati ostvarivawe uslova i rokova propisanih u izdatim dozvolama. (2) Vlada moè da propi{e bliè uslove za vo ewe evidencije iz stava 1. ovog ~lana. Glava ááá POSEBNI USLOVI Posebna nadle`nost ^lan 31. (1) Ako je ugovorom, doma}im ili stranim propisom ili me unarodnim ugovorom, predvi eno da robu prilikom izvoza, uvoza ili tranzita prate isprave za ~ije izdavawe, odnosno overu, nije propisana nadle`nost, te isprave izdaje, odnosno overava organ, odnosno drugo lice koje, na predlog Ministarstva, ovlasti Vlada. (2) Vlada, na predlog Ministarstva, moè da propi{e na~in izdavawa i overe isprava iz stava 1. ovog ~lana.

128 128 Broj novembar Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni uslovi ^lan 32. Izvoz, uvoz i tranzit robe podleè ispuwewu sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, ako je to propisano zakonom. Tehni~ki propisi, standardi i propisi za stavqawe robe u promet ^lan 33. (1) Roba koja se uvozi mora da zadovoqi tehni~ke propise i propise za stavqawe u promet koji se primewuju u Republici. (2) Usagla{enost sa standardima nije uslov za uvoz robe. (3) Roba koja nije predmet pravnog prometa u Republici ne moè da se uvozi ili izvozi. (4) Tehni~ki propis, u smislu ovog zakona, utvr uje obavezne kriterijume za stavqawe robe u promet, u ciqu za{tite bezbednosti, ìvota, zdravqa i sigurnosti qudi, biqaka i ìvotiwa, kao i za{tite ìvotne sredine. Tehni~ki propisi primewuju se bez obzira na poreklo robe i obuhvataju osobine, tehni~ke specifikacije, terminologiju, simbole, pakovawe, ozna~avawe, kao i proces ili metod proizvodwe robe. (5) Standard, u smislu ovog zakona, utvr uje svojstva robe koja nisu obavezna za stavqawe robe u promet. DEO TRE]I MERE ZA[TITE Vrste ^lan 34. (1) Vlada moè da uvede mere za{tite, i to: 1) antidampin{ke mere; 2) kompenzatorne mere; 3) mere za za{titu od prekomernog uvoza; 4) mere za za{titu ravnoteè platnog bilansa. (2) Antidampin{ka, odnosno kompenzatorna mera, u smislu ovog zakona, je antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina i svaka druga mera u skladu sa Sporazumom o primeni ^lana âá Op- {teg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) i Sporazumom Svetske trgovinske organizacije o subvencijama i kompenzatornim merama (Agreement on Subsidies and Countervailing Measures). (3) Vlada moè da propi{e bliè uslove za primenu mera za{tite, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije. 1. ANTIDAMPIN[KE I KOMPENZATORNE DA@BINE 1) Antidampin{ke da`bine Pojam ^lan 35. (1) Antidampin{ka da`bina je posebna da- `bina na uvoz robe koja se uvodi radi otklawawa posledica dampinga. (2) Damping, u smislu ovog zakona, je uvoz robe u Republiku po ceni niòj od normalne vrednosti te robe, koji: 1) izaziva ili preti da izazove znatnu {tetu postoje}oj doma}oj proizvodwi, ili 2) znatno usporava stvarawe doma}e proizvodwe. (3) U smislu ovog zakona: 1) normalna vrednost je cena iste ili sli~ne robe na trì{tu dràve iz koje se izvozi, koja je odre ena u uobi~ajenom toku trgovine u toj dràvi i koja ukqu~uje proizvodne, administrativne, prodajne i op{te tro{kove; 2) doma}a proizvodwa je ukupna zajedni~ka proizvodwa doma}ih proizvo a~a iste ili sli~ne robe, koja predstavqa prete`ni deo ukupne doma}e proizvodwe te robe; 3) sli~na roba je roba koja nije u potpunosti ista ali ~ija su svojstva bitno sli~na svojstvima robe koja je predmet uvoza, odnosno roba koja je prema svojstvima u bitnoj meri zamewiva sa robom koja je predmet uvoza. (4) Ako se roba iz stava 2. ovog ~lana ne prodaje na trì{tu dràve iz koje se izvozi, normalna vrednost odre uje se upore ivawem sa: 1) cenom takve robe koja se na istom stepenu proizvodwe ili prodaje, u pribli`no istom vremenskom periodu, izvozi u tre}u dràvu ~iji trì{ni uslovi su uporedivi sa trì{nim uslovima u Republici, ili 2) proizvodnom cenom takve robe u zemqi porekla, ako je takva cena reprezentativna, uve}anom za razuman iznos uobi~ajenih administrativnih, prodajnih i op{tih tro{kova i profita. (5) Prilikom utvr ivawa postojawa dampinga i odre ivawa normalne vrednosti, uzimaju se u obzir sve razlike u uslovima prodaje, ukqu~uju- }i i sve razlike koje uti~u na strukturu cena. Stopa antidampin{ke da`bine ^lan 36. (1) Stopa antidampin{ke da`bine uvodi se u visini koja je potrebna da se otkloni {teta ali koja ne moè da bude vi{a od dampin{ke marè. (2) Dampin{ka marà je razlika izme u normalne vrednosti robe i cene po kojoj se ta roba izvozi u Republiku. 2) Kompenzatorne da`bine Pojam ^lan 37. (1) Kompenzatorna da`bina je posebna da`bina na uvoz robe koja se uvodi radi otklawawa posledica subvencije koju dràva porekla, odnosno izvoza robe, posredno ili neposredno odobrava za proizvodwu ili za izvoz te robe u Republiku. (2) Subvencija, u smislu ovog zakona, je poseban, posredan ili neposredan, finansijski doprinos dràve porekla, odnosno izvoza robe, u korist lica koje proizvodi ili posredno ili neposredno izvozi tu robu u Republiku.

129 21. novembar Broj (3) Finansijski doprinos iz stava 2. ovog ~lana je naro~ito: 1) neposredni prenos dràvnih sredstava (donacije, zajmovi, uve}awe akcijskog kapitala i sl.) ili neposredno preuzimawe obaveza (preuzimawe dugova, davawe garancije za zajmove i sl.); 2) odricawe dràve od dospelog javnog prihoda ili nenapla}ivawe takvog prihoda (carina, porez, poreski podsticaji i sl.); 3) dràvni doprinos fondovima za unapre ivawe izvoza; 4) proizvodwa ili nabavka robe ili pruàwe usluga, od strane dràve, osim za potrebe op{te infrastrukture (izgradwa puteva, gasifikacija i dr.); 5) poveravawe ili nalog drugim licima da izvr{e neku od radwi iz ta~. 1. do 4. ovog stava; 6) podsticaj uslovqen izvoznim uspehom ili kori{}ewem doma}e umesto uvozne robe u proizvodwi. (4) Finansijski doprinos iz stava 2. ovog ~lana smatra se posebnim ako se odobrava: 1) samo pojedinom licu ili grupi lica, ukqu- ~uju}i i finansijski doprinos koji se odobrava samo pojedinom licu ili grupi lica na osnovu geografskog poloàja tih lica, ali ne i doprinos koji se automatski odobrava svim licima iz stava 2. ovog ~lana, na osnovu zakonom propisanih kriterijuma; 2) samo odre enom broju lica na osnovu zakonom propisanih kriterijuma, ili 3) u najve}oj meri samo odre enom broju lica na osnovu zakonom propisanih kriterijuma (u praksi). (5) Osloba awe robe namewene izvozu od poreza kome podleè takva roba kada je namewena doma}em trì{tu ili povra}aj tog poreza, nije subvencija u smislu ovog zakona. Stopa kompenzatorne da`bine ^lan 38. Stopa kompenzatorne da`bine utvr uje se u visini koja je potrebna da se otklone posledice uvoza predmetne robe ali ne moè da bude vi- {a od punog iznosa subvencije. 3) Uslovi i nadle`nost za uvo ewe antidampin{kih i kompenzatornih da`bina ^lan 39. (1) Vlada moè da uvede obavezu pla}awa antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine ako je, nakon postupka ispitivawa sprovedenog u skladu sa ovim zakonom, na osnovu dokaza utvr- eno da postoji: 1) damping ili subvencija, 2) znatna {teta naneta doma}oj proizvodwi ili opasnost da do e do takve {tete, i 3) uzro~na veza izme u dampinga ili subvencije na jednoj strani, i znatne {tete ili opasnosti da do e do znatne {tete, na drugoj strani. (2) Znatna {teta ili opasnost da do e do takve {tete, u smislu stava 1. ta~ka 2. ovog ~lana: 1) postoji ako je uvoz predmetne robe doveo, odnosno ako moè da dovede, do stvarnog ili mogu}eg pada doma}e proizvodwe, pada prodaje doma}e robe, udela na trì{tu, profita, produktivnosti, prihoda od investicija, iskori- {}enosti kapaciteta, stvarnog ili mogu}eg uticaja na promet, do pada zaliha, zaposlenosti, zarade, privrednog rasta, kao i do pada mogu}- nosti pribavqawa kapitala ili investicija; 2) utvr uje se na osnovu svih ekonomskih ~inilaca, a naro~ito na osnovu smawewa ili mogu- }eg smawewa koli~ine prodate robe, dobiti, udela na trì{tu, produktivnosti, isplativosti ulagawa, iskori{}enosti proizvodnih kapaciteta, protoka novca, ulagawa, zaposlenosti, privrednog rasta, finansijske sposobnosti, cena, kao uve}avawa dampin{ke marè. (3) Uzro~na veza iz stava 1. ta~ka 3. ovog ~lana postoji naro~ito ako: (1) je uvoz robe koja je predmet dampinga ili subvencije znatno pove}an u odnosu na prose~an uvoz u periodu od tri godine koji prethodi periodu u kome se obavqa uvoz robe koja je predmet dampinga ili subvencije, odnosno za period za koji postoje podaci, i (2) su cene takve uvozne robe znatno niè od cena sli~ne doma}e robe i kada je takav uvoz uticao na smawewe cena sli~ne doma}e robe u zna~ajnoj meri, odnosno kada je spre~io pove}awe cena doma}e robe do koga bi ina~e do{lo. (4) Ako se u postupku ispitivawa utvrdi da znatna {teta nastaje i zbog drugih uzroka, a ne iskqu~ivo zbog dampin{kog, odnosno subvencionisanog uvoza, {teta nastala iz drugih uzroka ne moè da bude osnov za uvo ewe kompenzatornih, odnosno antidampin{kih da`bina. (5) Drugi uzroci iz stava 4. ovog ~lana ukqu- ~uju naro~ito: 1) koli~inu i cenu uvezene robe koja nije predmet subvencije ili dampinga; 2) smawewe tra`we ili promene u oblicima potro{we; 3) naru{avawe konkurencije izme u doma}ih i stranih proizvo a~a; 4) razvoj tehnologije proizvo a~a uvezene robe; 5) izvozni u~inak i produktivnost doma}e proizvodwe. (6) Ako je uvoz odre ene vrste robe iz vi{e dràva istovremeno predmet postupka ispitivawa, mogu da se procene kumulativni efekti takvog uvoza ako se utvrdi da je: 1) dampin{ka marà, odnosno finansijski doprinos, iz svake pojedine dràve, mawi od dva procenta u odnosu na izvoznu cenu robe; 2) udeo uvoza iz svake pojedine dràve ve}i od tri procenta u odnosu na ukupan uvoz iste ili sli~ne robe u Republiku ili ako je ukupan udeo uvoza te robe iz tih dràva ve}i od sedam procenata u odnosu na ukupan uvoz iste ili sli~ne robe u Republiku, i 3) procena kumulativnog efekta takvog uvoza primerena uslovima konkurencije izme u proizvo a~a iste ili sli~ne uvezene robe i uslovima konkurencije izme u proizvo a~a iste ili sli~ne uvezene robe i doma}e robe.

130 130 Broj novembar ) Postupak ispitivawa Pokretawe postupka ispitivawa ^lan 40. (1) Ministarstvo sprovodi postupak ispitivawa: 1) po slu`benoj du`nosti, ako postoje dokazi o dampin{kom, odnosno subvencionisanom uvozu, uzro~noj vezi i {teti, ili 2) na osnovu pismenog zahteva podnetog od strane doma}ih proizvo a~a, odnosno lica koje su oni ovlastili za podno{ewe zahteva. (2) Smatra se da su zahtev podneli doma}i proizvo a~i ako: 1) zahtev podnesu oni ili lice koje su oni ovlastili ili zahtev podrè doma}i proizvo a- ~i ~ija ukupna zajedni~ka doma}a proizvodwa predstavqa vi{e od 25% ukupne doma}e proizvodwe iste ili sli~ne robe, i 2) ukupna zajedni~ka doma}a proizvodwa proizvo a~a iz ta~ke 1. ovog stava predstavqa vi{e od 50% proizvodwe doma}ih proizvo a~a robe koja je predmet ispitivawa, koji podnose zahtev, podràvaju zahtev i suprotstavqaju se zahtevu. (3) Doma}i proizvo a~i vrste robe koja je predmet ispitivawa, koji su lica povezana sa licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu ili dampin{ku robu, odnosno lica koja su istovremeno proizvo a~i i uvoznici takve robe, ne smatraju se doma}im proizvo a~ima u smislu ta~ke 2. stava 1. ovog ~lana. (4) Doma}i proizvo a~i koji su lica povezana sa licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu, u smislu stava 3. ovog ~lana su doma}i proizvo a~i koji: 1) posredno ili neposredno imaju kontrolu nad licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu; 2) su pod posrednom ili neposrednom kontrolom lica koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu; 3) su pod posrednom ili neposrednom kontrolom tre}eg lica koje istovremeno ima kontrolu nad licima koja u Republiku uvoze ili izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu, ili 4) zajedni~ki sa licima koja u Republiku uvoze ili u Republiku izvoze subvencionisanu, odnosno dampin{ku robu, imaju posrednu ili neposrednu kontrolu nad tre}im licem, ako postoji osnovana sumwa da veza moè da prouzrokuje pona{awe druga~ije od pona{awa nepovezanih doma}ih proizvo a~a. (5) Uz zahtev za pokretawe postupka ispitivawa podnosilac dostavqa potrebne dokaze i podatke, a naro~ito: 1) podatke o podnosiocu zahteva i o wegovom udelu u ukupnoj proizvodwi doma}ih proizvo a- ~a. Uz zahtev podnet u ime doma}ih proizvo a~a prilaè se i spisak svih poznatih doma}ih proizvo a~a robe za koju se traì pokretawe postupka, kao i podaci o koli~ini i vrednosti doma}e proizvodwe iste ili sli~ne robe; 2) podatke o robi za koju se traì pokretawe postupka ispitivawa; 3) podatke o dràvi ili dràvama porekla ili izvoza, o svakom poznatom licu koje u Republiku uvozi, odnosno izvozi ili u inostranstvu proizvodi predmetnu robu; 4) podatke o cenama takve robe, a naro~ito o cenama u dràvi porekla ili izvoza; 5) podatke o promeni koli~ine robe za koju se traì pokretawe postupka, posledicama uvoza takve robe na cene sli~nih proizvoda na doma- }em trì{tu i uticaj takvog uvoza na doma}e proizvo a~e; 6) dokaze o dampingu, odnosno subvenciji; 7) dokaze o uzro~noj vezi, i 8) dokaze o {teti. Prethodni postupak ^lan 41. (1) Ministarstvo obave{tava Vladu o podnetom zahtevu, odnosno o postojawu dokaza o dampin{kom ili subvencionisanom uvozu, uzro~noj vezi i {teti. (2) Vlada o podnetom zahtevu, odnosno o postojawu dokaza o uvozu dampin{ke ili subvencionisane robe, uzro~noj vezi i {teti, obave{tava vladu dràve iz koje se izvozi predmetna roba, kao i zainteresovana doma}a i strana lica. (3) Vlada, u slu~aju uvoza subvencionisane robe, obavqa konsultacije sa vladom dràve iz koje se izvozi predmetna roba, pre zapo~iwawa postupka ispitivawa, sa ciqem da utvrdi spremnost za izmenu politike subvencionisawa. (4) Ministarstvo ispituje podneti zahtev, odnosno dokaze o uvozu dampin{ke ili subvencionisane robe, uzro~noj vezi i {teti i obave{tava Vladu o potrebi pokretawa postupka ispitivawa. (5) Vlada, po okon~awu prethodnog postupka, odlu~uje o pokretawu postupka ispitivawa. Postupak ispitivawa ^lan 42. (1) Ministarstvo, na osnovu odluke Vlade iz stava 5. ~lana 41. ovog zakona, pokre}e postupak ispitivawa. (2) Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku ispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa, organizacija, udruèwa i ustanova. ^lan 43. (1) Zainteresovana lica, ukqu~uju}i naro~ito lica koja predmetnu robu koriste u proizvodwi, kao i reprezentativne organizacije potro{a~a, mogu da u~estvuju u postupku ispitivawa u ciqu za{tite svojih interesa. (2) Zainteresovanom licu se, na wegov zahtev: 1) dostavqa primerak podnetog zahteva, sa svim dopunama; 2) omogu}ava uvid u dokaze i informacije koje su pribavqene u postupku ispitivawa. ^lan 44. Ministarstvo, radi provere prikupqenih podataka ili pribavqawa novih, moè da sara uje sa stranim organima, ustanovama, udruèwima i licima.

131 21. novembar Broj ^lan 45. (1) Ministarstvo, pre dono{ewa odluke o postojawu dampinga, odnosno subvencije, obave- {tava strane u postupku i zainteresovana lica o bitnim ~iwenicama i poziva ih da se izjasne u roku od 30 dana od dana kada je poziv dostavqen. (2) Ministarstvo, po isteku roka iz stava 1. ovog ~lana, donosi odluku o postojawu dampinga, odnosno subvencije. ^lan 46. (1) Lice koje na teritoriju Republike izvozi dampin{ku, odnosno subvencionisanu robu, mo- è u toku postupka ispitivawa da ponudi, odnosno prihvati obavezu da pove}a cenu robe koja je predmet postupka ispitivawa u iznosu koji je potreban da se {teta otkloni. (2) Ministarstvo ne moè da zahteva pove}awe cene u iznosu ve}em od iznosa dampin{ke marè, odnosno subvencije. (3) Ministarstvo, ako utvrdi da su pove}awem cene otklowene budu}e posledice dampinga ili subvencije, moè da prekine ili obustavi postupak ispitivawa, po slu`benoj du`nosti ili na zahtev lica iz stava 1. ovog ~lana. (4) Odluka kojom Ministarstvo odbija zahtev da prekine ili obustavi postupak ispitivawa donosi se naro~ito kada veliki broj lica u Republiku uvozi, odnosno u Republiku izvozi predmetnu robu i mora da bude obrazloèna. (5) Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana moè da se izjavi àlba Vladi. ^lan 47. (1) Postupak ispitivawa prekinut u skladu sa ~lanom 46. stav 3. ovog zakona, moè da se nastavi: 1) na zahtev lica koje je prihvatilo obavezu pove}awa cene; 2) na zahtev dràve iz koje se izvozi subvencionisana roba, ili 3) po slu`benoj du`nosti. (2) U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, ako se utvrdi da ne postoji damping ili subvencija koji prouzrokuju znatnu {tetu, preuzeta obaveza pove}awa cene prestaje, osim ako je utvr eno da damping ili subvencija ne postoji usled preuzete obaveze pove}awa cene. (3) Ako se po okon~anom postupku ispitivawa utvrdi da postoji damping, odnosno subvencija, koji prouzrokuju znatnu {tetu, primewuje se preuzeta obaveza pove}awa cene. (4) U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, odluka o uvo ewu antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine, ne primewuje se na robu lica koje je prihvatilo obavezu pove}awa cene. ^lan 48. (1) Ministarstvo prati primenu obaveze pove}awa cene. (2) Lice koje je prihvatilo obavezu pove}awa cene du`no je da Ministarstvu omogu}i proveru podataka o ispuwavawu obaveze pove}awa cene. Privremene mere ^lan 49. (1) Vlada, na predlog Ministarstva, ako utvrdi da postoji kr{ewe preuzete obaveze pove}awa cene, moè da uvede privremene mere. (2) Vlada moè da uvede privremene mere po isteku roka od 60 dana od dana pokretawa postupka ispitivawa, ako: 1) utvrdi da je verovatno postojawe dampinga, odnosno subvencije i prouzrokovane {tete; 2) utvrdi da zbog odlagawa primene antidampin{kih, odnosno kompenzatornih da`bina, mogu nastupiti te{ko otklowive {tetne posledice, i 3) stranama u postupku i zaintersovanim licima omogu}i u~e{}e u postupku, u ciqu za{tite svojih interesa. (3) Privremene mere iz st. 1. i 2. ovog ~lana su: 1) polagawe jemstva u iznosu jednakom privremeno utvr enoj antidampin{koj ili kompenzatornoj da`bini obra~unatoj za period u skladu sa stavom 5. ovog ~lana, ili 2) privremena antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina, ako Ministarstvo utvrdi da polagawe jemstva ne obezbe uje dovoqnu garanciju. (4) Odluka o uvo ewu privremenih mera objavquje se u Slu`benom glasniku Republike Srbije i ne moè stupiti na snagu pre isteka roka od osam dana od dana objavqivawa. (5) Privremene mere ostaju na snazi najduè {est meseci od dana stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremene antidampin{ke da`bine, odnosno ~etiri meseca od dana stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremene kompenzatorne da`bine. ^lan 50. (1) Ako je kona~an iznos antidampin{ke ili kompenzatorne da`bine ve}i od pla}enog, odnosno poloènog iznosa u skladu sa odlukom o uvo ewu privremene mere, ne}e se naplatiti razlika. (2) Ako se po okon~awu postupka ispitivawa ne utvrdi postojawe dampinga ili subvencije, odnosno ako je kona~an iznos antidampin{ke ili kompenzatorne da`bine mawi od iznosa pla- }enog u skladu sa privremenom merom, pla}eni iznos, odnosno razlika, vra}a se bez odlagawa. ^lan 51. (1) Lice koje tokom perioda na koji se odnosi postupak ispitivawa nije na teritoriju Republike uvozilo, odnosno izvozilo robu koja podleè antidampin{koj da`bini, a koje nije povezano lice sa licima koja na teritoriju Republike uvoze, odnosno izvoze robu koja podleè ovoj meri, ili sa proizvo a~ima te robe, moè da zahteva od Ministarstva da bez odlagawa razmotri opravdanost primene antidampin{ke da- `bine na robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i da utvrdi odgovaraju}u antidampin{ku da`binu na robu tog lica, odnosno da izuzme robu tog lica od obaveze pla}awa antidampin{ke da`bine.

132 132 Broj novembar (2) Lice ~ija roba podleè kompenzatornoj da`bini ali koje nije u~estvovalo u postupku ispitivawa, osim zbog odbijawa saradwe, moè da zahteva od Ministarstva da bez odlagawa utvrdi posebnu kompenzatornu da`binu na robu koju uvozi, odnosno izvozi. (3) Do dono{ewa odluke po zahtevu iz st. 1. i 2. ovog ~lana: 1) na uvoz robe podnosioca zahteva ne primewuju se antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine; 2) Ministarstvo moè da zahteva polagawe jemstva radi obezbe ewa naplate antidampin- {ke, odnosno kompenzatorne da`bine. Okon~awe postupka ispitivawa ^lan 52. Postupak ispitivawa okon~ava se najkasnije u roku od 12 meseci od dana pokretawa. Odluka ^lan 53. (1) Ministarstvo, po okon~awu postupka ispitivawa, obave{tava Vladu o postojawu dampinga, odnosno subvencije. (2) Obave{tewe iz stava 1. ovog ~lana objavquje se, bez odlagawa, u Slu`benom glasniku Republike Srbije. (3) Vlada odlu~uje o uvo ewu antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine, najkasnije u roku od 45 dana od dana objavqivawa obave{tewa iz stava 1. ovog ~lana. (4) Odluka iz stava 3. ovog ~lana objavquje se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Primena mera ^lan 54. (1) Ministarstvo, tokom primene antidampin{kih, odnosno kompenzatornih da`bina, ispituje potrebu za daqom primenom antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine, u skladu sa odredbama ovog zakona koje ure uju postupak ispitivawa. (2) Vlada, na predlog Ministarstva, ukida antidampin{ku, odnosno kompenzatornu da`binu, ako utvrdi da su prestali razlozi koji su doveli do uvo ewa antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine. (3) Antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina, kao i obaveza pove}awa cene iz ~lana 46. ovog zakona, primewena u skladu sa ~lanom 47. st. 3. i 4. ovog zakona, ostaje na snazi koliko je potrebno da se otkloni {teta, a najduè pet godina: 1) od dana uvo ewa antidampin{ke, odnosno kompenzatorne da`bine, ukqu~uju}i i period primene privremene mere, ili 2) ako je u skladu sa stavom 1. ovog ~lana odlu- ~eno da se antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da`bina primewuje od dana dono{ewa posledwe takve odluke. (4) Ministarstvo moè da produì rok iz stava 3. ovog ~lana ako: 1) postupak iz stava 1. ovog ~lana pokrenut pre isticawa roka iz stava 3. ovog ~lana nije okon~an, i 2) postoji osnovana sumwa o daqem postojawu dampinga, odnosno subvencije, i {tete. (5) U slu~aju iz stava 1. ~lana 49. ovog zakona, antidampin{ka, odnosno kompenzatorna da- `bina moè da se primeni i na robu uvezenu u periodu od 90 dana pre stupawa na snagu odluke o uvo ewu privremenih mera ali ne i na robu koja je u tom periodu uvezena u skladu sa prihva- }enom obavezom pove}awa cene. 2. MERE ZA[TITE OD PREKOMERNOG UVOZA Vrste ^lan 55. Mere za{tite od prekomernog uvoza su: 1) koli~insko ograni~ewe uvoza odre ene robe, ili 2) uvo ewe dodatne uvozne da`bine na uvoz odre ene robe. Uslovi ^lan 56. (1) Vlada, na predlog Ministarstva koji je donet po okon~awu postupka ispitivawa, moè da uvede mere za{tite od prekomernog uvoza (u daqem tekstu: mere za{tite), u ciqu otklawawa ozbiqne {tete ili opasnosti od ozbiqne {tete, ako utvrdi da: 1) je uvoz odre ene robe u odnosu na doma}u proizvodwu iste, sli~ne ili neposredno konkurentske robe pove}an; 2) uvoz odre ene robe nanosi ili preti da nanese ozbiqnu {tetu doma}oj proivodwi iste, sli~ne ili neposredno konkurentske robe, i 3) je pove}an uvoz neposredan uzrok ozbiqne {tete ili opasnosti od ozbiqne {tete, pri ~emu se {teta prouzrokovana drugim uzrocima ne uzima u obzir. (2) U smislu stava 1. ovog ~lana: 1) ozbiqna {teta je zna~ajno i sveobuhvatno slabqewe poloàja doma}e proizvodwe, {to se utvr uje naro~ito na osnovu: pove}awa uvoza predmetne robe; udela pove}anog uvoza na trì{tu Republike, ili umawewa prodaje, proizvodwe, produktivnosti, iskori{}enosti kapaciteta, zarade ili zaposlenosti kod doma}ih proizvo a~a predmetne robe; 2) opasnost od ozbiqne {tete je ozbiqna {teta ~ije nastupawe na osnovu utvr enih ~iwenica izvesno predstoji; 3) doma}a proizvodwa je zajedni~ka proizvodwa svih doma}ih proizvo a~a iste, sli~ne ili neposredno konkurentske robe, odnosno doma}ih proizvo a~a ~ija zajedni~ka proizvodwa takve robe predstavqa vi{e od 50% ukupne doma}e proizvodwe te robe.

133 21. novembar Broj Postupak ispitivawa ^lan 57. (1) Ministarstvo, ako smatra da postoje okolnosti iz ~lana 56. ovog zakona, po slu`benoj du- `nosti pokre}e postupak ispitivawa radi utvr ivawa tih okolnosti. (2) Ministarstvo obave{tava Vladu o pokretawu postupka ispitivawa. (3) Vlada, u skladu sa ~lanom 12. Sporazuma Svetske trgovinske organizacije o merama za- {tite od prekomernog uvoza (Safeguard Agreement), obave{tava nadle`ne organe Svetske trgovinske organizacije o pokrenutom postupku ispitivawa i obavqa konsultacije. (4) Ministarstvo, ako je potrebno, u postupku ispitivawa pribavqa mi{qewa drugih organa, organizacija, ustanova i udruèwa. ^lan 58. (1) Ministarstvo, po okon~anom postupku ispitivawa, obave{tava Vladu o rezulatima tog ispitivawa. (2) Vlada odlu~uje o vrsti i trajawu mera za- {tite od prekomernog uvoza. Privremene mere ^lan 59. (1) Vlada, na predlog Ministarstva, u hitnim slu~ajevima moè da uvede privremenu meru uvo- ewa dodatne uvozne da`bine, u trajawu od najduè 200 dana, ako je u postupku ispitivawa utvr eno: 1) da je pove}ani uvoz prouzrokovao ili preti da prouzrokuje ozbiqnu {tetu, i 2) ako bi odlagawe prouzrokovalo nastupawe te{ko otklowivih {tetnih posledica. (2) Privremena mera iz stava 1. ovog ~lana stupa na snagu najranije osam dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije. (3) Ako se u postupku ispitivawa utvrdi da pove}ani uvoz nije izazvao niti preti da izazove ozbiqnu {tetu doma}im proizvo a~ima, iznos napla}en na osnovu stava 1. ovog ~lana vra- }a se bez odlagawa. Koli~insko ograni~ewe ^lan 60. (1) Ako se kao za{titna mera uvede koli~insko ograni~ewe, uvoz ne moè da se ograni~i na koli~inu mawu od prose~ne koli~ine uvoza u trogodi{wem periodu koji prethodi periodu prekomernog uvoza na koji se odnosi postupak ispitivawa ili perioda za koji postoje statisti~ki podaci, osim ako je nesumwivo utvr eno da je za spre~avawe ili otklawawe posledica ozbiqne {tete neophodan vi{i nivo za{tite. (2) Vlada, ako u skladu sa odredbama ~l. 56. do 58. ovog zakona utvrdi da kao za{titna mera treba da se uvede koli~insko ograni~ewe koje se raspore uje kvotama po dràvama a ne po licima koja izvoze robu, o tome obave{tava dràvu, odnosno dràve koje imaju poseban interes za izvoz te robe u Republiku, radi postizawa sporazuma o raspodeli kvota. (3) Vlada, na predlog Ministarstva, dràvama, odnosno dràvi sa kojom sporazum iz stava 2. ovog ~lana nije postignut u roku od 30 dana od dana dostavqawa obave{tewa, dodequje kvotu srazmernu u~e{}u te dràve, odnosno tih dràva, u koli~ini ili vrednosti predmetne robe u periodu koji prethodi pove}anom uvozu u Republiku. (4) Odluka iz stava 3. ovog ~lana donosi se najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka od 30 dana od dana dostavqawa obave{tewa. (5) Odredbe st. 2, 3. i 4. ovog ~lana ne primewuju se ako: 1) je uvoz iz pojedinih dràva neproporcionalno pove}an u odnosu na ukupno pove}awe uvoza predmetne robe, 2) su razlozi za neprimewivawe opravdani, ili 3) su uslovi za dodelu kvota ravnopravni za sva lica koja u Republiku uvoze ili izvoze predmetnu robu. Primena mera za{tite ^lan 61. (1) Mera za{tite primewuje se na uvoz sve robe iz ~lana 56. stav 1. ovog zakona, nezavisno od dràve porekla. (2) Mera za{tite primewuje se samo u meri koja je potrebna da se spre~i ili otkloni ozbiqna {teta ili da se omogu}i prilago avawe doma}e proizvodwe trì{nim uslovima. ^lan 62. (1) Mera za{tite ostaje na snazi koliko je potrebno da se otkloni {teta, a najduè ~etiri godine od wenog uvo ewa, ukqu~uju}i i period primene privremene mere za{tite. (2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana Vlada, na predlog Ministarstva, moè da produ- ì period primene mere za{tite ako utvrdi da: 1) je primena mere za{tite i daqe neophodna za spre~avawe ili otklawawe posledica ozbiqne {tete, i 2) postoje dokazi da se doma}a proizvodwa prilago ava trì{nim uslovima. (3) Ukupan rok primene mere za{tite ne mo- è da bude duì od osam godina od dana wenog uvo ewa, ukqu~uju}i i period primene privremene mere za{tite. (4) Merom za{tite ~ija je primena produèna u skladu sa st. 2. i 3. ovog ~lana ne moè da se uvede vi{i stepen za{tite od stepena pre produèwa. ^lan 63. (1) Vlada, u redovnim vremenskim periodima, postepeno smawuje stepen mere za{tite koja se primewuje duè od jedne godine. (2) Ministarstvo, po slu`benoj du`nosti, ispituje potrebu za primenom mere za{tite koja se primewuje duè od tri godine, najkasnije pre isteka polovine perioda za koji je ta mera uvedena.

134 134 Broj novembar (3) Vlada moè da meru za{tite stavi van snage ili da ubrza smawivawe stepena za{tite. ^lan 64. (1) Mera za{tite ne moè da se uvede za uvoz robe koji je prethodno bio predmet takve mere pre isteka roka jednakog periodu primene takve mere. (2) Rok iz stava 1. ovog ~lana ne moè da bude kra}i od dve godine. (3) Izuzetno od odredbe stava 2. ovog ~lana, ako predmetna roba nije bila predmet mere za- {tite vi{e od dva puta u periodu od pet godina pre uvo ewa mere za{tite, mera za{tite u trajawu od najduè 180 dana moè da se uvede po isteku roka od godinu dana. 3. MERE ZA[TITE RAVNOTE@E PLATNOG BILANSA Uslovi i postupak ^lan 65. (1) Vlada, na predlog Ministarstva, radi za- {tite ravnoteè platnog bilansa, moè da uvede koli~insko ograni~ewe uvoza ako je to neophodno za: 1) zaustavqawe znatnog opadawa deviznih rezervi, odnosno spre~avawe neposredne opasnosti od znatnijeg opadawa deviznih rezervi, ili 2) uve}awe veoma niskih deviznih rezervi. (2) Ministarstvo utvr uje ~iwenice iz stava 1. ovog ~lana na osnovu mi{qewa Narodne banke Srbije. (3) Mere za{tite ravnoteè platnog bilansa ne mogu da se uvedu ni da se primene radi za- {tite doma}ih proizvo a~a. Primena ^lan 66. (1) Mere za{tite ravnoteè platnog bilansa primewuju se dok je to potrebno, a stepen za{tite postepeno se ublaàva sa poboq{avawem platnog bilansa. (2) Mere za{tite ravnoteè platnog bilansa ne primewuju se na uvoz robe koja se uvozi radi za{tite prava intelektualne svojine. (3) Vlada moè da propi{e bliè uslove za primenu mera za{tite ravnoteè platnog bilansa. DEO ÊTVRTI PRIVREMENI RE@IMI I MERE ^lan 67. Privremeni reìmi i mere primewuju se, ako je potrebno, radi primene odredaba drugih propisa, koje uti~u na spoqnotrgovinsko poslovawe, a najduè do dana pristupawa Republike Svetskoj trgovinskoj organizaciji. ^lan 68. (1) Ministarstvo moè da odobri da doma}e lice robu koju uvozi, odnosno izvozi, kao i usluge u spoqnoj trgovini plati, odnosno naplati u robi ili uslugama, a naro~ito: 1) opremu, repromaterijal i sirovine namewene proizvodwi robe i pruàwu usluga za izvoz; 2) robu koja se u Republici ne proizvodi ili se ne proizvodi u koli~inama dovoqnim za snabdevawe doma}eg trì{ta; 3) robu koja se proizvodi u postupku aktivnog ili pasivnog oplemewivawa, u skladu sa carinskim propisima, ako se naplata vr{i u robi koja je predmet oplemewivawa, odnosno u oplemewenoj robi, i 4) robu, odnosno usluge koje se na drugi na~in ne mogu platiti, odnosno naplatiti. (2) Vlada moè da propi{e bliè uslove za pla}awe i naplatu u robi, odnosno uslugama. ^lan 69. Roba koja se nalazi u Republici i koja je prodata stranom licu a isporu~ena na teritoriji Republike, moè da se naplati u skladu sa propisima koji ure uju devizno poslovawe. ^lan 70. (1) Izvoz, odnosno uvoz robe i usluga moè da se vr{i bez pla}awa, odnosno naplate: 1) radi reklamirawa; 2) ako se radi o uzorcima, projektu i drugoj tehni~koj dokumentaciji koji prate izvezenu, odnosno uvezenu robu; 3) ako se radi o uzorcima, projektu i drugoj tehni~koj dokumentaciji koji sluè za u~e{}e na me unarodnim javnim nadmetawima; 4) ako se opremaju predstavni{tva, odnosno ogranci ili vr{i ulagawe; 5) ako se roba {aqe ili prima u humanitarne, nau~no-prosvetne, kulturne, zdravstvene, ekolo- {ke, socijalne, sportske, verske i druge nekomercijalne svrhe; 6) ako se roba {aqe ili prima kao pomo} radi otklawawa posledica elementarnih nepogoda, ekolo{kog udesa i drugih oblika vi{e sile; 7) radi ispuwewa obaveza iz ugovora. (2) Vlada moè da propi{e bliè uslove za izvoz i uvoz bez pla}awa, odnosno naplate. ^lan 71. Doma}e lice pla}enu robu ne mora da uveze ako se: 1) roba koja se nalazi u inostranstvu i isporu~uje u inostranstvu na osnovu ugovora (prodaja, zakup, lizing i dr.); 2) roba unosi u zemqu u drugom postupku, u skladu sa carinskim propisima (aktivno i pasivno oplemewivawe, carinsko skladi{tewe i dr.). ^lan 72. (1) Vlada, u ciqu unapre ivawa spoqnotrgovinskog poslovawa i efikasnije primene ovog zakona i drugih propisa koji uti~u na spoqnotrgovinsko poslovawe, moè da propi{e obavezu evidencije ili izve{tavawa o pojedinim spoqnotrgovinskim poslovima i sadràj tih evidencija i izve{taja.

135 21. novembar Broj (2) Primena odredbe stava 1. ovog ~lana ne moè da ima za ciq ili za posledicu dodatno ograni~ewe slobode spoqne trgovine. ^lan 73. (1) Doma}e lice, u roku od 30 dana od dana direktnog ulagawa u inostranstvu, radi evidentirawa, Ministarstvu dostavqa izvod iz registra u kome je upisano takvo preduze}e, ogranak ili predstavni{tvo, sa overenim prevodom, kao i izve{taj, koji sadrì naro~ito: 1) ime, odnosno poslovno ime doma}eg lica i prebivali{te odnosno sedi{te doma}eg lica; 2) poslovno ime i sedi{te stranog preduze}a, odnosno ogranka ili predstavni{tva; 3) visinu uloga, i 4) li~ne podatke o licu odgovornom za poslovawe stranog preduze}a, ogranka, odnosno predstavni{tva. (2) Doma}e lice, u roku od 30 dana od dana statusnih promena koje uti~u na ulog iz stava 1. ovog ~lana, odnosno od dana prestanka poslovawa preduze}a, ogranka ili predstavni{tva u inostranstvu, radi evidentirawa, Ministarstvu dostavqa izve{taj o promenama i izvod iz registra u kome je upisano takvo preduze}e, ogranak ili predstavni{tvo, sa overenim prevodom. (3) Rok iz st. 1. i 2. ovog ~lana po~iwe da te- ~e od dana kada je izvr{eno pla}awe po osnovu neposrednog ulagawa u inostranstvu. (4) Dobit ostvarenu ulagawem u inostranstvu doma}e lice unosi u Republiku u skladu sa zakonom koji ure uje devizno poslovawe, osim dobiti koju koristi za daqe ulagawe u inostranstvu. ^lan 74. (1) Dan pruàwa usluge u spoqnoj trgovini odre uje se ugovorom. (2) Ministarstvo propisuje dan pruàwa usluge ukoliko taj dan nije odre en ili odrediv na osnovu ugovora. DEO PETI KAZNENE ODREDBE ^lan 75. (1) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice koje ne ispuni obavezu evidentirawa ili izve{tavawa o pojedinom poslu spoqne trgovine propisanu u skladu sa ~lanom 72. stav 1. ovog zakona. (2) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana odgovorno lice u pravnom licu. (3) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana preduzetnik. (4) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana fizi~ko lice. ^lan 76. (1) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice koje Ministarstvu ne dostavi izve{taj, u skladu sa ~lanom 73. st. 1. i 2. ovog zakona. (2) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana fizi~ko odgovorno lice u pravnom licu. (3) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana preduzetnik. (4) Nov~anom kaznom od do dinara kazni}e se za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana fizi~ko lice. DEO [ESTI PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 77. (1) Danom po~etka primene ovog zakona prestaje da vaì Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu ( Slu`beni list SRJ, br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/00 i 23/01) i propisi doneti na osnovu tog zakona. (2) Na upravne postupke u skladu sa Zakonom o spoqnotrgovinskom poslovawu ( Slu`beni list SRJ, br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/00 i 23/01), u kojima nije doneta kona~na odluka do dana po~etka primene ovog zakona, primewuje se ovaj zakon. (3) Prava iz pojedina~nih akata ste~ena na osnovu Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu koja nisu u celini iskori{}ena do dana po~etka primene ovog zakona, mogu se iskoristiti u rokovima utvr enim tim pojedina~nim aktima. (4) Prekr{ajni postupci i postupci po privrednim prestupima koji su zapo~eti pre dana po~etka primene ovog zakona bi}e okon~ani u skladu sa odredbama ovog zakona, ako je to povoqnije za u~inioca. (5) Prekr{ajni postupci i postupci po privrednim prestupima koji su zapo~eti pre dana po~etka primene ovog zakona, na osnovu Zakona o spoqnotrgovinskom poslovawu, za dela koja nisu kao prekr{aji, odnosno privredni prestupi, propisani ovim zakonom, obustavqaju se. ^lan 78. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o policiji Progla{ava se Zakon o policiji, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 97 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r.

136 136 Broj novembar ZAKON o policiji á. OSNOVNE ODREDBE Delokrug policije ^lan 1. Policiju ~ini zaokruèna oblast rada Ministarstva unutra{wih poslova (u daqem tekstu: Ministarstvo) za koju se obrazuje Direkcija policije. Policija obavqa zakonom utvr ene policijske i druge poslove, pruà podr{ku vladavini prava u demokratskom dru{tvu i odgovorna je za ostvarivawe bezbednosti, u skladu sa zakonom. Obavqawem policijskih poslova policija svima pruà za{titu wihovih prava i sloboda. Prilikom pruàwa za{tite, policija pojedina prava i slobode moè ograni~iti samo pod uslovima i na na~in utvr en Ustavom i zakonom. U Ministarstvu se, pored policijskih poslova, obavqaju i drugi zakonom utvr eni poslovi. Policijske mere ^lan 2. Policija preduzima mere iz nadle`nosti Ministarstva radi ostvarivawa javne bezbednosti. Policija preduzima hitne mere koje su neophodne za otklawawe neposredne opasnosti za qude i imovinu, kad te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadle`ni organi, o ~emu odmah obave{tava te organe. Policija pruà pomo} organima dràvne uprave, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, pravnim i fizi~kim licima u slu~aju op{te opasnosti izazvane prirodnim nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugroàvawa. U poslovima iz st. 2. i 3. ovog ~lana policija u~estvuje i u vr{ewu spasila~ke funkcije i pruàwu prve pomo}i qudima i, s tim u vezi, koristi propisanu opremu i sprovodi obuku policijskih slu`benika koji te poslove obavqaju. Policijska pomo} u izvr{ewima ^lan 3. Ako se pri izvr{ewu akata dràvnih organa i pravnih lica sa javnim ovla{}ewima osnovano o~ekuje otpor, policija }e tim organima i licima, na wihov pisani zahtev, pruìti pomo} radi omogu}avawa sprovo ewa izvr{ewa. Policijski slu`benici ^lan 4. Policijske poslove obavqaju policijski slu- `benici. Policijski slu`benici u Ministarstvu jesu: 1) uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primewuju policijska ovla{}ewa (u daqem tekstu: ovla{}ena slu`bena lica); 2) zaposleni na posebnim ili odre enim du- `nostima ~iji su poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima i obuhvataju poslove protivpoàrne za{tite, izdavawa oru`ja, posebne registracije i izdavawe dozvola, izdavawa i evidencije poverqivih identifikacionih dokumenata, krivi~nih evidencija i drugih posebnih evidencija, kao i druge poslove koji imaju bezbednosni i poverqivi karakter i koje ministar unutra{wih poslova (u daqem tekstu: ministar), moè ovlastiti da obavqaju odre ene policijske poslove. Policijski slu`benici iz stava 2. ovog ~lana su zaposleni koji rade na poslovima na kojima opasnost po ìvot i zdravqe, odgovornost i teìna, priroda i posebni uslovi rada bitno uti~u na smawewe radne sposobnosti. Radna mesta policijskih slu`benika utvr uje ministar, aktom o unutra{wem ure ewu i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu. U skladu sa zakonom, policijski slu`benici odgovorni su za vr{ewe du`nosti i propuste u svom radu. Informisawe o radu policije ^lan 5. Policija je du`na da objektivno informi{e javnost o svojim aktivnostima, ne otkrivaju}i poverqive informacije. U odnosima sa sredstvima javnog informisawa policija postupa u skladu sa zakonom i prema profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar. Policija neposredno informi{e pojedince i pravna lica o pitawima iz svog delokruga za ~ije re{avawe postoji wihov osnovan interes. Informacije iz stava 2. ovog ~lana daje rukovodilac nadle`ne policijske uprave ili drugo lice koje ministar za to ovlasti. Davawe informacija iz stava 2. ovog ~lana uskrati}e se ili odloìti ako se radi o poverqivim podacima i informacijama ili ako bi se davawem informacija moglo naru{iti ne~ije pravo na pravi~no su ewe ili uticati na ishod drugog sudskog postupka. Saradwa policije ^lan 6. Policija sara uje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimawu mera radi ostvarivawa bezbednosti qudi i imovine. Policija sara uje i sa drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, mawinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijawa partnerstva u spre~avawu ili otkrivawu delikata i wihovih u~inilaca i ostvarivawa drugih bezbednosnih ciqeva. Policija ostvaruje saradwu, u skladu sa zakonom, drugim propisom i prema profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar.

137 21. novembar Broj Ministarstvo ^lan 7. Ministarstvo radi stvarawa uslova za rad policije: 1) utvr uje razvojne, organizacione, kadrovske i druge osnovne smernice za rad policije i donosi strate{ki plan policije; 2) priprema godi{we finansijske planove potreba policije, nadzire wihovo izvr{avawe i kontroli{e finansijsko poslovawe policije; 3) organizuje i vr{i internu kontrolu na~ina kori{}ewa buxetskih sredstava i upravqawa dràvnom imovinom, u skladu sa zakonom; 4) izvr{ava zadatke iz okvira investicione delatnosti i investicionog odràvawa sredstava koja upotrebqava policija i sa~iwava planove nabavki; 5) donosi i sprovodi planove o izgradwi i kori{}ewu informacionog sistema; 6) donosi i sprovodi planove o izgradwi i kori{}ewu radiokomunikacionog i telekomunikacionog sistema, kao i bezbednosnoza{titnog kriptolo{kog sistema; 7) usmerava i nadzire obavqawe poslova policije; 8) utvr uje standarde za opremu i materijalnotehni~ka sredstva; 9) utvr uje potrebe i nabavqa tehni~ka sredstva; 10) podràva lokalnu saradwu i odgovornost; 11) organizuje me unarodnu saradwu; 12) obavqa utvr ene poslove koji se odnose na bezbednosno-policijsku i nastavno-nau~nu aktivnost; 13) organizuje i sprovodi unutra{wu kontrolu policije, uzimaju}i u obzir i stavove javnog mwewa o policiji; 14) obezbe uje uslove za prevenciju mu~ewa, ne~ove~nih ili poniàvaju}ih postupaka i kontrolu odnosa prema licima li{enim slobode; 15) obezbe uje saradwu sa organima i telima koji su zakonom ovla{}eni za spoqa{wu kontrolu policije; 16) obezbe uje zdravstvenu za{titu, u skladu sa zakonom; 17) izvr{ava druge zadatke, u skladu sa zakonom. Za obavqawe pojedinih poslova iz stava 1. ovog ~lana u Ministarstvu se obrazuju sektori kojima rukovode pomo}nici ministra, postavqeni u skladu sa zakonom. Ministarstvo obezbe uje organizacione pretpostavke za operativnu nezavisnost policije od drugih dràvnih organa u obavqawu policijskih poslova i drugih zakonom odre enih poslova za koje je policija odgovorna. Ministarstvo obezbe uje i druge organizacione pretpostavke za rad policije, a naro~ito za ja~awe poverewa izme u javnosti i policije kao slu`be na raspolagawu javnosti, za razvoj profesionalizma u policiji i za spre~avawe i suzbijawe korupcije u policiji. Ministar ^lan 8. Ministar moè da zahteva izve{taje, podatke i druga dokumenta u vezi sa radom policije. Predstavnik policije ministru, redovno i na wegov poseban zahtev, podnosi izve{taje o radu policije i o svim pojedina~nim pitawima iz delokruga policije. Ministar daje policiji smernice i obavezna uputstva za rad, uz puno po{tovawe operativne nezavisnosti policije. Ministar moè nalo- ìti policiji da u okviru svoje nadle`nosti izvr{i odre ene zadatke i preduzme odre ene mere i da mu o tome podnese izve{taj. Nadle`nosti ministra za policijska postupawa iz stava 2. ovog ~lana vaè do trenutka kada javni tuìlac bude obave{ten o krivi~nom delu i preuzme upravqawe nad policijskim postupawem u pretkrivi~nom postupku. Izve{tavawe Narodne skup{tine ^lan 9. Ministar podnosi jedanput godi{we, a po zahtevu Narodne skup{tine ili ukazanoj potrebi i ~e{}e, Narodnoj skup{tini izve{taj o radu Ministarstva i stawu bezbednosti u Republici Srbiji, a radnom telu Narodne skup{tine nadle`nom za bezbednost, na wegov zahtev, i izve{taje o pitawima iz wegovog delokruga. áá. POLICIJSKI POSLOVI Pojam i vrste policijskih poslova ^lan 10. Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu: 1) bezbednosna za{tita ìvota, prava, sloboda i li~nog integriteta lica, kao i podr{ka vladavini prava; 2) bezbednosna za{tita imovine; 3) spre~avawe, otkrivawe i rasvetqavawe krivi~nih dela, prekr{aja i drugih delikata (u daqem tekstu: krivi~na dela i prekr{aji), drugi vidovi borbe protiv kriminala i otklawawe wegovih organizovanih i drugih oblika; 4) otkrivawe i hvatawe izvr{ilaca krivi~nih dela i prekr{aja i drugih lica za kojima se traga i wihovo privo ewe nadle`nim organima; 5) odràvawe javnog reda, pruàwe pomo}i u slu~aju opasnosti i pruàwe druge bezbednosne pomo}i onima kojima je neophodna; 6) regulisawe, kontrola, pruàwe pomo}i i nadzor u saobra}aju na putevima; 7) obezbe ivawe odre enih javnih skupova, li~nosti, organa, objekata i prostora; 8) nadzor i obezbe ivawe dràvne granice, kontrola prelaèwa dràvne granice, sprovo- ewe reìma u grani~nom pojasu i utvr ivawe i re{avawe grani~nih incidenata i drugih povreda dràvne granice; 9) izvr{avawe zadataka utvr enih propisima o strancima; 10) izvr{avawe drugih zadataka utvr enih zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovla{}ewa iz zakona.

138 138 Broj novembar Ministar propisuje na~in obavqawa policijskih poslova i daje uputstva i obavezne instrukcije za wihovo obavqawe. Propisi moraju biti saglasni sa zakonom, a uputstva i obavezne instrukcije sa propisima. Ciq, na~in i na~ela obavqawa policijskih poslova ^lan 11. Policijski poslovi obavqaju se sa ciqem i na na~in da se svakom obezbedi jednaka za{tita bezbednosti, prava i sloboda, primeni zakon i podrì vladavina prava. Obavqawe policijskih poslova zasniva se na na~elima profesionalizma, saradwe, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovla{}ewa, kao i na principu supsidijarnosti, odnosno rada sa najmawim {tetnim posledicama. U obavqawu policijskih poslova mogu se primewivati samo mere prinude, odnosno upotrebqavati samo sredstva prinude koja su predvi ena zakonom i kojima se najprofesionalniji rezultat postiè bez nepotrebnih {tetnih posledica ili gubqewa vremena. Nacionalni i me unarodni standardi policijskog postupawa ^lan 12. U obavqawu policijskih poslova policija se pridràva nacionalnih standarda policijskog postupawa, zahteva utvr enih zakonima i drugim propisima i aktima Republike Srbije, kao i me unarodnim ugovorima i konvencijama koje je usvojila Republika Srbija. Pri obavqawu policijskih poslova, u skladu sa stavom 1. ovog ~lana, policija se pridràva i me unarodnih standarda policijskog postupawa, a naro~ito zahteva utvr enih me unarodnim aktima koji se odnose na: du`nost sluèwa qudima; po{tovawe zakonitosti i suzbijawe nezakonitosti; ostvarivawe qudskih prava; nediskriminaciju pri izvr{avawu policijskih zadataka; ograni~enost i uzdrànost u upotrebi sredstava prinude; zabranu mu~ewa i primene ne~ove~nih i poniàvaju}ih postupaka; pruàwe pomo}i nastradalim licima; obavezu za{tite poverqivih podataka; obavezu odbijawa nezakonitih nare ewa i otpor podmi}ivawu, korupciji. Policija preduzima mere radi ostvarivawa najvi{ih standarda iz st. 1. i 2. ovog ~lana. Policija obezbe uje da postupawe policijskih slu`benika u praksi ne bude ispod, niti u suprotnosti sa evropskim standardima policijskog postupawa. Policija ima svoj kodeks etike koji donosi Vlada. Obaveze policijskih slu`benika ^lan 13. Policijski slu`benici u svako doba preduzimaju neophodne radwe radi za{tite ìvota i li~ne bezbednosti qudi i imovine. Policijski slu`benik u obavqawu svojih poslova sluì zajednici i {titi sva lica od nezakonitih delovawa, obavezan je da uvek postupa profesionalno, odgovorno i humano i da po- {tuje qudsko dostojanstvo, ugled i ~ast svakog lica i druga wegova prava i slobode. Policijski slu`benik, neposredno nadre enom slu`beniku, u pisanom obliku dostavqa saznawa do kojih je do{ao obavqawem policijskih poslova, primenom policijskih ovla{}ewa ili na drugi na~in. Pripreme za rad u slu~aju vanrednog ili ratnog stawa ^lan 14. Policija, u skladu sa svojim delokrugom utvr- enim zakonom, vr{i pripreme za delovawe za vreme vanrednog ili ratnog stawa. Za vreme vanrednog ili ratnog stawa policija zadatke iz svog delokruga izvr{ava tako {to nastalim promenama prilago ava svoju organizaciju, oblike i metode rada, u skladu sa zakonom i aktima donetim radi otklawawa vanrednog, odnosno ratnog stawa. Upotrebu materijalno-tehni~kih sredstava, infrastrukture, zemqi{ta i objekata policije za vreme vanrednog ili ratnog stawa planira policija. Za izvr{avawe odre enih zadataka policije za vreme vanrednog ili ratnog stawa mogu da se raspore uju i sredstva i oprema pribavqeni po osnovu materijalne obaveze. Svoje pripreme i zadatke za ratno stawe policija uskla uje sa ministarstvom nadle`nim za odbranu. Posebne mere za obezbe ivawe javnog reda ^lan 15. Ako Vlada Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada) oceni da druk~ije nije mogu}e obezbediti javni red ili za{tititi zdravqe i ìvote qudi, moè da naloì ministru da naredbom: 1) ograni~i ili zabrani kretawe na odre enim objektima, odre enim podru~jima ili na javnim mestima; 2) zabrani nastawivawe na odre enom podru~ju ili napu{tawe odre enog podru~ja; 3) naloì evakuaciju napu{tawe odre enog podru~ja ili objekta. Mere iz stava 1. ovog ~lana moraju biti oro- ~ene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su odre ene. Postupak pruàwa pomo}i u izvr{ewima ^lan 16. Pomo} u sprovo ewu izvr{ewa iz ~lana 3. ovog zakona policija pruà na osnovu pisanog zahteva nadle`nog organa ili pravnog lica sa javnim ovla{}ewima koji se podnosi nadle`noj organizacionoj jedinici policije najmawe tri dana pre dana odre enog za izvr{ewe akta. U zahtevu za pruàwe pomo}i moraju biti nave-

139 21. novembar Broj deni razlozi zbog kojih je potrebna pomo} policije, a uz zahtev se prilaè kopija akta koji treba izvr{iti, sa potvrdom izvr{nosti. U hitnim slu~ajevima, zahtev iz stava 1. ovog ~lana moè se podneti i usmeno, uz dostavqawe pisanog zahteva u roku od 48 ~asova. Na~elnik policijske uprave, odnosno komandir policijske stanice odlu~uje o angaòvawu policije i o obimu i na~inu pruàwa pomo}i u sprovo ewu izvr{ewa i o tome blagovremeno obave{tava podnosioca zahteva. Pre po~etka sprovo ewa izvr{ewa akta, policija je du`na da upozori izvr{enika ili druga prisutna lica da }e upotrebiti sredstva prinude protiv wih ako budu ometala ili spre~avala izvr{ewe. Saradwa sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ^lan 17. U skladu sa ~lanom 6. ovog zakona, skup{tina, odnosno izvr{ni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave: 1) razmatra stawe bezbednosti u pokrajini, odnosno gradu i op{tini; 2) zauzima stavove o prioritetima za bezbednost qudi i imovine u pokrajini, odnosno gradu i op{tini i, s tim u vezi, podnosi predloge rukovodiocu nadle`ne organizacione jedinice policije. Rukovodilac nadle`ne organizacione jedinice policije, u saradwi sa organima iz stava 1. ovog ~lana, obezbe uje informisawe o stawu bezbednosti i vodi ra~una o zastupqenosti u saradwi pripadnika nacionalnih mawina i razli~itih etni~kih, kulturnih, verskih i drugih grupa sa podru~ja organizacione jedinice policije. Rukovodilac nadle`ne organizacione jedinice policije je duàn da pri odlu~ivawu razmotri i uzme u obzir i stavove o prioritetima za bezbednost qudi i imovine, koje zauzmu organi iz stava 1. ovog ~lana. Mogu}nost za poboq{awe uslova rada policije ^lan 18. Organi iz ~lana 17. ovog zakona i drugi nedr- àvni subjekti i pravna lica svojim sredstvima, preko nadle`ne organizacione jedinice Ministarstva, mogu u~estvovati u poboq{avawu uslova rada organizacionih jedinica policije i u realizaciji pojedinih programa od zna~aja za bezbednost qudi i imovine na odre enom podru~ju, u skladu sa zakonom. Me unarodna saradwa i angaòvawe ^lan 19. Ministarstvo ostvaruje me unarodnu saradwu na nivou ministara, odre enih predstavnika ministarstava i organizuje me unarodnu saradwu za potrebe policije. Policija na operativnom nivou sara uje sa inostranim i me unarodnim policijskim slu- `bama, u skladu sa me unarodnim ugovorima i principom uzajamnosti. U okviru saradwe iz stava 2. ovog ~lana policija moè da, na utvr eni na~in, razmewuje podatke i obave{tewa, preduzima zajedni~ki utvr- ene mere protiv terorizma, organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i drugih oblika me unarodnog kriminala i naru{avawa bezbednosti granice, kao i da obavqa odre ene policijske poslove u inostranstvu, u saradwi sa policijama drugih dràva. Na zahtev me unarodnih organizacija ili na osnovu me udràvnih sporazuma ~ija je ~lanica ili potpisnica Republika Srbija, odnosno Srbija i Crna Gora, policija moè u inostranstvu da u~estvuje u izvr{avawu policijskih ili drugih mirnodopskih zadataka. O upotrebi policije za izvr{avawe zadataka iz stava 4. ovog ~lana odlu~uje Vlada, na predlog ministra. ááá. ORGANIZACIJA POLICIJE Direkcija policije ^lan 20. U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedi{tu, policijska uprava za grad Beograd i podru~ne policijske uprave (u daqem tekstu: podru~ne policijske uprave) i policijske stanice. Za obavqawe policijskih poslova u sedi{tu Direkcije policije obrazuju se uprave, u sedi- {tu policijske uprave za grad Beograd obrazuju se uprave i policijske stanice u op{tinama, u sedi{tu podru~ne policijske uprave obrazuju se odeqewa i van sedi{ta policijske stanice u op{tinama. Za rad organizacionih jedinica kojima rukovode i za svoj rad odgovorni su: 1) direktoru policije na~elnici uprava u sedi{tu Direkcije policije, na~elnik policijske uprave za grad Beograd i na~elnici podru~nih policijskih uprava; 2) na~elniku policijske uprave za grad Beograd na~elnici uprava u wenom sedi{tu i komandiri policijskih stanica u op{tinama; 3) na~elniku podru~ne policijske uprave na~elnici odeqewa u wenom sedi{tu i komandiri policijskih stanica u op{tinama. Organizacione jedinice u sedi{tu obrazuju se tako da su po linijskom principu radno povezane sa odgovaraju}im organizacionim jedinicama i poslovima podru~nih policijskih uprava i stanica ili tako da poslove iz svog delokruga obavqaju na ~itavom podru~ju na kojem je nadle`no Ministarstvo. Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Organizacionim jedinicama u sedi{tu i podru~nim policijskim upravama rukovode na~elnici uprava, a policijskim stanicama komandiri. Angaòvawe specijalnih jedinica policije

140 140 Broj novembar za posebne bezbednosne zadatke moè se vr{iti samo uz prethodno odobrewe ministra. Predlog za angaòvawe sadrì plan i procenu. Poslovi Direkcije i imenovawe i razre{ewe direktora policije ^lan 21. Direkcija policije na teritoriji Republike: 1) prati i analizira stawe bezbednosti, a naro~ito pojave koje pogoduju nastajawu i razvoju kriminaliteta; 2) uskla uje, usmerava i kontroli{e rad podru~nih policijskih uprava; 3) neposredno u~estvuje u obavqawu odre enih sloènijih poslova iz delokruga podru~nih policijskih uprava; 4) obezbe uje sprovo ewe me unarodnih ugovora o policijskoj saradwi i drugih me unarodnih akata za koje je nadle`na; 5) organizuje i sprovodi kriminalisti~ka ve- {ta~ewa; 6) stvara potrebne uslove za odràvawe i podizawe osposobqenosti i spremnosti policije za delovawe u vanrednim uslovima; 7) u policijskim poslovima doprinosi bezbednosno-policijskoj i nastavno-nau~noj aktivnosti. Pojedine poslove iz stava 1. ovog ~lana obavqaju organizacione jedinice u sedi{tu, u skladu sa svojim delokrugom utvr enim aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona. Direktora policije postavqa Vlada na pet godina, na predlog ministra, po sprovedenom konkursu i na na~in predvi en propisima o radnim odnosima koji vaè za Ministarstvo. Direktor policije moè biti lice koje ispuwava op{te uslove za rad u dràvnim organima predvi ene zakonom, posebne uslove za rad na poslovima policijskog slu`benika iz ~lana 110. stav 1. ta~. 2) do 6) ovog zakona, ima visoku {kolsku spremu, ima najmawe 15 godina efektivnog radnog sta- à na policijskim poslovima i ispuwava uslove radnog mesta predvi ene za direktora policije. Kad vi{e kandidata ispuwava predvi ene uslove, prednost }e imati kandidat koji ima najboqe rezultate rada u obavqawu policijskih poslova. Utvr ivawe podru~nih policijskih uprava i policijskih stanica ^lan 22. Vlada uredbom o na~elima za unutra{we ure- ewe Ministarstva utvr uje podru~ne policijske uprave i policijske stanice, wihova podru~ja i sedi{ta. Unutra{we organizacione jedinice za koordinaciju rada ^lan 23. Radi obavqawa poslova policije u skladu sa osobenim svojstvima odre enih podru~ja, uredbom iz ~lana 22. ovog zakona mogu se utvrditi i unutra{we organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na ovim podru~jima. Uredbom se utvr uju podru~ja i sedi{ta unutra{wih organizacionih jedinica za koordinaciju. Delokrug i organizaciju unutra{wih organizacionih jedinica iz stava 1. ovog ~lana utvr uje ministar. Ministar, po pribavqenom mi{qewu direktora policije, imenuje i razre{ava policijskog slu`benika rukovodioca unutra{we organizacione jedinice iz st. 1. i 2. ovog ~lana. Podru~na policijska uprava ^lan 24. Poslovi podru~ne policijske uprave su da: 1) na podru~ju op{tine u kojoj je weno sedi- {te neposredno obavqa policijske i druge poslove i ostvaruje lokalnu saradwu; 2) na podru~ju za koje je obrazovana prati i analizira stawe bezbednosti, koordinira i kontroli{e rad policijskih stanica i obezbe uje ostvarivawe lokalne saradwe i odgovornosti; 3) u~estvuje po potrebi u obavqawu poslova iz delokruga policijskih stanica; 4) preduzima mere obezbe ewa odre enih lica i objekata; 5) obavqa druge poslove utvr ene posebnim propisima i drugim aktima. Ministar, po pribavqenom mi{qewu direktora policije, imenuje i razre{ava policijskog slu- `benika na~elnika podru~ne policijske uprave. Policijska stanica ^lan 25. Poslovi policijske stanice su da neposredno obavqa policijske i druge poslove i ostvaruje lokalnu saradwu na podru~ju za koje je obrazovana u sastavu podru~ne policijske uprave. Direktor policije, po ovla{}ewu ministra i pribavqenom mi{qewu na~elnika podru~ne policijske uprave, imenuje i razre{ava policijskog slu`benika komandira policijske stanice. Mogu}nost preuzimawa i privremenog obavqawa poslova ^lan 26. Direkcija policije moè od podru~ne policijske uprave, a podru~na policijska uprava mo- è od policijske stanice da preuzme neposredno izvr{avawe pojedinih zadataka ili vrste poslova kada oceni da je to potrebno. Za privremeno obavqawe odre enih poslova ili za izvr{avawe pojedinih zadataka policije direktor policije moè da obrazuje odgovaraju- }a radna tela i utvrdi wihove zadatke, ovla{}ewa i na~in rada. Vozila, plovila, naoruàwe i oprema policije ^lan 27. Radi obavqawa zakonom utvr enih poslova policija upotrebqava vozila, plovila, naoruàwe i posebnu opremu. Boju, oznake vozila i plovila i naoruàwe

141 21. novembar Broj policije utvr uje Vlada. Objekti policije ^lan 28. Ministar, na predlog direktora policije, utvr uje objekte i podru~je objekata koje upotrebqava policija i od posebnog su zna~aja za obavqawe poslova policije, i propisuje mere za wihovo obezbe ivawe. Podru~je objekta iz stava 1. ovog ~lana je funkcionalno obra eno ili neobra eno zemqi- {te policijskog objekta koje je od posebnog zna- ~aja za obavqawe poslova policije i potrebno za upotrebu samog objekta. Posebne mere za{tite qudstva, sredstava i opreme policije ^lan 29. Radi za{tite bezbednosti policijskih slu- `benika, obezbe ivawa tehni~kih sredstava i opreme, policija sprovodi posebne mere. Vrste i na~in sprovo ewa mera iz stava 1. ovog ~lana propisuje ministar na predlog direktora policije. áâ. POLICIJSKA OVLA[]EWA 1. Vrste, principi i op{ti uslovi za primenu policijskih ovla{}ewa Vrste policijskih ovla{}ewa ^lan 30. U obavqawu policijskih poslova ovla{}ena slu`bena lica imaju policijska ovla{}ewa utvr ena ovim i drugim zakonom. Policijska ovla{}ewa utvr ena ovim zakonom su: 1) upozorewe i nare ewe; 2) provera i utvr ivawe identiteta lica i identifikacija predmeta; 3) pozivawe; 4) dovo ewe; 5) zadràvawe lica i privremeno ograni~ewe slobode kretawa; 6) traèwe obave{tewa; 7) privremeno oduzimawe predmeta; 8) pregled prostora, objekata i dokumentacije i protivteroristi~ki pregled; 9) zaustavqawe i pregledawe lica, predmeta i saobra}ajnih sredstava; 10) obezbe ewe i pregled mesta doga aja; 11) upotreba tu eg saobra}ajnog sredstva i sredstva veze; 12) prijem prijava o u~iwenom krivi~nom delu; 13) javno raspisivawe nagrade; 14) snimawe na javnim mestima; 15) poligrafsko testirawe; 16) policijsko opaàwe (opservirawe); 17) tragawe za licima i predmetima; 18) za{tita `rtava krivi~nih dela i drugih lica; 19) prikupqawe, obrada i kori{}ewe li~nih podataka; 20) mere ciqane potrage; 21) upotreba sredstava prinude. Uslovi za primenu policijskih ovla{}ewa ^lan 31. Policijska ovla{}ewa primewuje ovla{}eno slu`beno lice, u skladu sa aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona. Pre primene policijskog ovla{}ewa ovla- {}eno slu`beno lice du`no je da se uveri da su ispuweni svi zakonski uslovi za primenu ovla- {}ewa i odgovorno je za tu procenu. Ovla{}eno slu`beno lice primewuje policijska ovla{}ewa po sopstvenoj inicijativi, po nare ewu nadre enog slu`benika i po nalogu nadle`nog organa izdatom u skladu sa drugim zakonom. Kad je nadre eni slu`benik prisutan, policijska ovla{}ewa primewuju se po wegovom nare ewu, izuzev ako nema vremena da se ~eka na to nare ewe i mora se bez odlagawa postupiti po sopstvenoj inicijativi. Prilikom primene policijskih ovla{}ewa ovla{}eno slu`beno lice postupa u skladu sa zakonom i drugim propisom i po{tuje standarde postavqene Evropskom konvencijom za za{titu qudskih prava i osnovnih sloboda, Osnovnim principima UN o upotrebi sile i vatrenog oru`ja od strane slu`benih lica koja sprovode zakon, Evropskim kodeksom policijske etike i drugim me unarodnim aktima koji se odnose na policiju. Na na~in utvr en zakonom, ako je to u datoj situaciji mogu}e i ne bi ugrozilo izvr{ewe policijskog zadatka, lice prema kome se primewuje policijsko ovla{}ewe ima pravo da bude upoznato sa razlozima za to, da ukaè na okolnosti koje smatra bitnim s tim u vezi, da bude upoznato sa identitetom ovla{}enog slu`benog lica, koje se legitimi{e, i da traì prisustvo lica koje uìva wegovo poverewe. Slu`bena zna~ka, legitimacija, uniforma i oznake ^lan 32. Radi obavqawa policijskih poslova, Ministarstvo ovla{}enim slu`benim licima izdaje slu`benu zna~ku i slu`benu legitimaciju, a policijskim slu`benicima iz ~lana 4. stav 2. ta~ka 2) ovog zakona slu`benu legitimaciju. Uniformisano ovla{}eno slu`beno lice na propisan na~in nosi uniformu sa oznakama kada obavqa poslove odràvawa javnog reda, regulisawa i kontrole saobra}aja, nadzora i obezbe ivawa dràvne granice ili obavqa druge poslove prema propisima o na~inu postupawa policije. Poslovi iz stava 2. ovog ~lana mogu se, po nalogu nadre enog policijskog slu`benika, obavqati i bez uniforme. Uniformu policijskog slu`benika, na pro-

142 142 Broj novembar pisan na~in, mogu na dràvnim priredbama i sve~anostima, stru~nim i skupovima veterana i na sahranama aktivnih i penzionisanih slu- `benika policije, da nose i penzionisani policijski slu`benici. Slu`beno oru`je i sredstva prinude ^lan 33. Ovla{}eno slu`beno lice ima pravo i du- `nost da nosi slu`beno oru`je i municiju, a policijski slu`benik iz ~lana 4. stav 2. ta~ka 2) ovog zakona moè da nosi oru`je ako je to odre- eno u slu`benoj legitimaciji. Oru`je i municiju, kao i druga sredstva prinude, ovla{}eno slu`beno lice upotrebqava pod uslovima utvr enim ovim zakonom. Predstavqawe pre primene ovla{}ewa ^lan 34. Ovla{}eno slu`beno lice se, pre po~etka primene policijskog ovla{}ewa, predstavqa pokazivawem slu`bene zna~ke i slu`bene legitimacije licu prema kome primewuje ovla{}ewe. Izuzetno, ovla{}eno slu`beno lice ne}e se predstaviti na na~in iz stava 1. ovog ~lana ako okolnosti primene policijskog ovla{}ewa u konkretnom slu~aju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizawe zakonitog ciqa. U tom slu~aju ovla{}eno slu`beno lice }e, tokom primene policijskog ovla{}ewa, na svoje svojstvo upozoriti re~ju: Policija. Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog ~lana ovla{}eno slu`beno lice }e se predstaviti na na~in iz stava 1. ovog ~lana. Nepristrasnost, nediskriminacija, humanost, po{tovawe qudskih prava i omogu}avawe medicinske pomo}i ^lan 35. Ovla{}eno slu`beno lice u primeni policijskih ovla{}ewa postupa nepristrasno, pru- àju}i svakome jednaku zakonsku za{titu i postupaju}i bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu. U primeni policijskih ovla{}ewa ovla{}eno slu`beno lice postupa humano i po{tuje dostojanstvo, ugled i ~ast svakog lica i druga osnovna prava i slobode ~oveka daju}i prednost pravima ugroènog u odnosu na ista prava lica koje ta prava ugroàva i vode}i ra~una o pravima tre}ih lica. Ovla{}eno slu`beno lice prilikom primene policijskih ovla{}ewa }e, na zahtev lica prema kome se ovla{}ewe primewuje, omogu}iti pruàwe medicinske pomo}i od strane zdravstvene ustanove. Princip srazmernosti ^lan 36. Primena policijskog ovla{}ewa mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima. Primena policijskog ovla{}ewa ne sme izazvati ve}e {tetne posledice od onih koje bi nastupile da policijsko ovla{}ewe nije primeweno. Izme u vi{e policijskih ovla{}ewa primeni}e se ono kojim se zadatak moè izvr{iti sa najmawe {tetnih posledica i gubqewa vremena. Prilikom primene sredstava prinude nastoja}e se da wihova upotreba bude postupna, odnosno od najlak{eg prema teèm sredstvu prinude i, u svakom slu~aju, uz minimum neophodne sile. Primena ovla{}ewa prema vojnim licima ^lan 37. Ovla{}ewa utvr ena ovim zakonom ovla{}eno slu`beno lice primewuje i prema vojnim licima, ako posebnim propisom nije odre eno da se ova ovla{}ewa primewuju na drugi na~in ili da se ne primewuju. O postupawu iz stava 1. ovog ~lana ovla{}eno slu`beno lice odmah obave{tava vojnu policiju. Primena ovla{}ewa prema maloletnim i mla im punoletnim licima ^lan 38. Policijska ovla{}ewa prema maloletnim licima, mla im punoletnim licima i u predmetima krivi~nopravne za{tite dece i maloletnika primewuju ovla{}ena slu`bena lica posebno osposobqena za rad sa maloletnicima. Izuzetno, policijska ovla{}ewa primeni}e drugo ovla{}eno slu`beno lice ako zbog okolnosti slu~aja ne moè da postupa ovla{}eno slu`beno lice posebno osposobqeno za rad sa maloletnicima. Policijska ovla{}ewa prema maloletnom licu primewuju se u prisustvu roditeqa ili starateqa tog lica, odnosno, u slu~aju da su nedostupni, u prisustvu predstavnika organa starateqstva, izuzev kad zbog posebnih okolnosti ili neodlo`nosti postupawa to nije mogu}e. Prisustvo predstavnika organa starateqstva umesto roditeqa moè da se obezbedi, ako je mogu}e, i u slu~ajevima kada bi prisustvo roditeqa bilo {tetno za maloletnika u slu~ajevima nasiqa u porodici i sli~nim, ili bi ih toliko iritiralo da bi u velikoj meri ugrozilo izvr{ewe policijskog zadatka. Kad prisustvo organa starateqstva u smislu st. 3. i 4. ovog ~lana nije mogu}e obezbediti, obezbedi}e se prisustvo drugog poslovno sposobnog lica sa iskustvom u radu sa maloletnicima, koje nije zaposleno u policiji ili ume- {ano u slu~aj. 2. Uslovi i na~in primene pojedinih policijskih ovla{}ewa 2.1. Upozorewe i nare ewe Uslovi za primenu upozorewa ^lan 39. Ovla{}eno slu`beno lice upozori}e lice koje svojim pona{awem, delovawem ili propu{tawem odre ene radwe moè da dovede u opasnost

143 21. novembar Broj svoju bezbednost ili bezbednost drugog lica ili bezbednost imovine, da naru{i javni red ili da ugrozi bezbednost saobra}aja na putevima ili kad se osnovano o~ekuje da bi to lice moglo da u~ini ili da izazove drugo lice da u~ini krivi~no delo ili prekr{aj. Uslovi za primenu nare ewa ^lan 40. Nare ewe se moè primeniti samo u odnosu na pona{awa, odnosno delatnosti i ~iwewa od kojih neposredno zavisi uspe{no izvr{avawe policijskih zadataka. Nare ewa se primewuju radi: 1) otklawawa opasnosti za ìvot i li~nu bezbednost qudi; 2) otklawawa opasnosti za imovinu; 3) spre~avawa izvr{avawa krivi~nih dela i prekr{aja, hvatawa wihovih u~inilaca i pronalaèwa i obezbe ewa tragova tih dela koji mogu posluìti kao dokaz; 4) odràvawa javnog reda ili uspostavqawa naru{enog javnog reda; 5) bezbednosti saobra}aja na putevima; 6) zapre~avawa pristupa ili zadràvawa na prostoru ili objektu gde to nije dozvoqeno; 7) spre~avawa i otklawawa posledica u slu~aju op{te opasnosti prouzrokovane elementarnim nepogodama, epidemijama ili drugih oblika ugroàvawa op{te bezbednosti; 8) spre~avawa ugroàvawa bezbednosti qudi i imovine u drugim slu~ajevima utvr enim zakonom. Na~in primene upozorewa i nare ewa ^lan 41. Upozorewa i nare ewa daju se usmeno, pisano ili na drugi pogodan na~in, svetlosnim i zvu~nim signalima, rukom i sli~no, s tim da wihovo zna~ewe bude jasno izraèno Provera i utvr ivawe identiteta lica i identifikacija predmeta Uslovi za proveru identiteta lica ^lan 42. Provera identiteta lica primeni}e se prema licu: 1) koje treba uhvatiti, dovesti, zadràti ili uputiti nadle`nom dràvnom organu; 2) od kojeg preti opasnost koja zahteva policijsko postupawe; 3) nad kojim se obavqa pregled ili pretresawe ili se preduzimaju druge zakonom propisane mere i radwe; 4) koje se zatekne u tu em stanu, objektu i drugim prostorijama ili u prevoznom sredstvu koje se pregleda i pretresa, ako je provera identiteta potrebna; 5) koje se zatekne na prostoru ili u objektu u kojem je privremeno ograni~ena sloboda kretawa, ako je provera identiteta potrebna; 6) koje prijavquje izvr{ewe krivi~nog dela ili prekr{aja ili u~inioce tih dela, odnosno pruà obave{tewa od interesa za rad policije; 7) koje svojim pona{awem izaziva sumwu da je u~inilac krivi~nog dela ili prekr{aja ili da ga namerava u~initi ili po svom fizi~kom izgledu li~i na lice za kojim se traga; 8) koje se zatekne na mestu izvr{ewa krivi~nog dela ili prekr{aja; 9) koje se nalazi na mestu na kojem je iz bezbednosnih razloga neophodno utvrditi identitet svih lica ili prete`nog broja lica; 10) na opravdan zahtev slu`benih lica organa dràvne uprave, pravnih ili fizi~kih lica. Opravdanim zahtevom iz stava 1. ta~ka 10) ovog ~lana smatra se zahtev iz kojeg je vidqivo da su slu`benim licima takvi podaci neophodni za zakonito postupawe ili da je fizi~kim licima povre eno neko pravo. Ovla{}eno slu`beno lice du`no je da upozna lice sa razlogom provere wegovog identiteta. Na~in provere identiteta lica ^lan 43. Provera identiteta lica vr{i se uvidom u li~nu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom. Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, provera identiteta moè biti izvr{ena na osnovu izjave lica ~iji je identitet proveren. Licu bez li~ne karte, po utvr ivawu identiteta i prava na li~nu kartu, izda}e se li~na karta u propisanom postupku. Utvr ivawe identiteta lica ^lan 44. Utvr ivawe identiteta lica primeni}e se prema licu koje nema kod sebe ispravu iz ~lana 43. stav 1. ovog zakona ili kad se sumwa u verodostojnost takve isprave. Identitet se utvr uje kori{}ewem podataka iz evidencija, primenom metoda i upotrebom sredstava kriminalisti~ke taktike i tehnike, medicinskim ili drugim odgovaraju}im ve{ta- ~ewima. U ciqu utvr ivawa identiteta lica policija je ovla{}ena da javno objavi fotorobot, crte`, snimak ili opis lica. Kad identitet nije mogu}e utvrditi na drugi na~in, policija je ovla{}ena da objavi fotografiju lica koje o sebi ne moè dati podatke, odnosno fotografiju nepoznatog le{a. Identifikacija predmeta ^lan 45. Identifikacija predmeta primewuje se kada je u postupku potrebno da se utvrde i provere obele`ja i svojstva predmeta, kao i odnos izme u lica ili doga aja i predmeta. Direkcija policije je ovla{}ena da javno objavi fotografiju, crte`, snimak ili opis predmeta ako je to od zna~aja za uspe{no vo ewe postupka identifikacije predmeta.

144 144 Broj novembar Pozivawe Uslovi i na~in pozivawa na razgovor ^lan 46. Lice za koje se osnovano pretpostavqa da raspolaè obave{tewima neophodnim za obavqawe policijskih poslova iz ~lana 10. stav 1. ta~. 1) 4) ovog zakona moè biti pozvano na razgovor. U pozivu se mora navesti naziv, mesto i adresa organizacione jedinice Ministarstva, razlog, mesto i vreme pozivawa. Kad je to pre upu}ivawa poziva poznato, poziv se, pored srpskog, sa~iwava i na drugom jeziku i pismu u slu`benoj upotrebi kojim se lice slu- ì. Ako ovo nije bilo poznato, na zahtev lica koje se odazvalo pozivu, sadràj poziva saop- {ti}e mu se na tom jeziku. Lice koje odbije da pruì obave{tewe, ne sme se ponovo pozivati iz istog razloga. O izvr{enom dostavqawu sastavqa se potvrda dostavnica. Vreme u kojem se lice moè pozvati ^lan 47. Lice koje se nalazi u stanu moè se pozivati u vremenu od 6 do 22 ~asa. Izuzetno, ako postoji opasnost od odlagawa, lice od kojeg se traì obave{tewe ovla{}eno slu`beno lice moè da pozove van vremena predvi enog u stavu 1. ovog ~lana. Posebni slu~ajevi pozivawa ^lan 48. Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je, izuzetno, da lice pozove usmeno ili odgovaraju}im telekomunikacionim sredstvom, pri ~emu je du- `no da saop{ti razlog pozivawa, a uz saglasnost lica moè i da preveze lice do slu`benih prostorija. Lica se izuzetno mogu pozivati i putem sredstava javnog obave{tavawa kada je to neophodno zbog opasnosti od odlagawa, bezbednosti postupawa ili kada se poziv upu}uje ve}em broju lica. Pozivawe maloletnog lica obavqa se dostavqawem pisanog poziva preko roditeqa ili starateqa Dovo ewe Dovo ewe na osnovu pisanog naloga ^lan 49. Lice moè biti dovedeno na osnovu pisane naredbe koju izda sud, odnosno naloga po zakqu~ku o privo ewu donetog u upravnom postupku (u daqem tekstu: nalog). U smislu stava 1. ovog ~lana, lica se mogu dovesti u prostorije Ministarstva, drugog nadle- `nog organa dràvne uprave ili do mesta odre- enog nalogom. Ovla{}eno slu`beno lice licu koje treba dovesti uru~uje nalog iz stava 1. ovog ~lana pre dovo ewa. Licu za koje se osnovano sumwa da }e pruìti otpor ovla{}eno slu`beno lice }e uru~iti nalog iz stava 1. ovog ~lana posle dovo ewa. Lice moè biti dovedeno u vreme od 6 do 22 ~asa. Izuzetno, kad je dovo ewe neophodno radi preduzimawa policijskih poslova koji ne trpe odlagawe, lice se moè dovesti i van vremena utvr enog u stavu 5. ovog ~lana. Dovo ewe moè biti preduzeto najranije {est ~asova pre odre enog roka za dovo ewe, ako se mora izvr{iti na podru~ju policijske uprave na kojem je lice zate~eno. Kad se dovo ewe mora izvr{iti van podru~ja policijske uprave na kojem je lice zate~eno, dovo ewe moè trajati najduè 24 ~asa. Slu~ajevi dovo ewa bez pisanog naloga ^lan 50. Bez pisanog naloga moè se dovesti lice: 1) ~iji identitet treba utvrditi; 2) za kojim je raspisana poternica; 3) koje treba zadràti po ~l. 53. i 54. ovog zakona. Lica prema kojima se ne primewuju odredbe o dovo ewu ^lan 51. Odredbe o dovo ewu ne primewuju se prema licu ~ije je kretawe znatno oteàno zbog bolesti, iznemoglosti ili trudno}e, kao ni prema licu za koje se opravdano pretpostavqa da bi mu se dovo ewem bitno pogor{alo zdravqe. O ~iwenicama iz stava 1. ovog ~lana obave- {tava se organ koji je izdao nalog za dovo ewe. Odredbe o dovo ewu ne primewuju se prema licu koje obavqa takve poslove koji se ne smeju prekidati sve dok mu se ne obezbedi odgovaraju- }a zamena. O dovo ewu iz ~lana 50. ovog zakona, odnosno razlozima iz st. 1. i 3. ovog ~lana da se odredbe o dovo ewu ne primene, odlu~uje neposredni stare- {ina ovla{}enog slu`benog lica koje vr{i dovo- ewe, a ako se za razloge saznalo tek na licu mesta samo ovla{}eno slu`beno lice, koje o tome bez odlagawa obave{tava svog nadle`nog stare{inu. Prava lica koje se dovodi ^lan 52. Ovla{}eno slu`beno lice }e lice koje dovodi upoznati pre dovo ewa o razlozima dovo ewa, pravu na obave{tavawe porodice ili drugih lica, kao i o pravu na branioca Zadràvawe lica i privremeno ograni~ewe slobode kretawa Uslovi za zadràvawe ^lan 53. Ovla{}eno slu`beno lice zadrà}e lice koje remeti ili ugroàva javni red ako javni red nije mogu}e druk~ije uspostaviti, odnosno ako ugroàvawe nije mogu}e druk~ije otkloniti. Zadràvawe moè da traje najduè 24 ~asa.

145 21. novembar Broj Lice koje su izru~ili strani organi bezbednosti i koje je potrebno predati nadle`nom organu moè da bude zadràno najduè 48 ~asova. Zadràvawe se odre uje re{ewem koje mora biti doneto i uru~eno licu u roku od {est ~asova od privo ewa u slu`bene prostorije. Zadràno lice ima, dok traje zadràvawe, pravo na àlbu protiv re{ewa o zadràvawu. O àlbi nadle`ni okru`ni sud mora da odlu~i u roku od 48 ne zadràva izvr{ewe re{ewa o zadr- àvawu. Zadràvawe se prekida kad prestanu razlozi zbog kojih je odre eno, odnosno odlukom nadle- `nog suda. Ako je zadràno vojno lice o tome se bez odlagawa obave{tava vojna policija. Dodatna jemstva u slu~aju zadràvawa ^lan 54. O zadràvawu po odredbama ovog zakona ili u primeni zakona o kontroli dràvne granice ili zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima, lice mora biti na svom materwem jeziku ili jeziku koji razume obave{teno da je zadràno i o razlozima za zadràvawe i pou~eno da nije obavezno ni{ta da izjavi, da ima pravo na odgovaraju}u pravnu pomo} advokata koga slobodno izabere i da }e se na wegov zahtev o zadràvawu obavestiti wegovi najbliì. Ako je lice iz stava 1. ovog ~lana stranac, mora na wegovom materwem jeziku ili na jeziku koji razume da bude pou~eno i o tome da }e na wegov zahtev o zadràvawu biti obave{teno diplomatsko-konzularno predstavni{tvo dràve ~iji je dràvqanin. Ovla{}eno slu`beno lice mora da odloì sva daqa postupawa do dolaska advokata, i to najduè za dva ~asa od kako je licu pruèna mogu}nost da obavesti advokata. Ovla{}eno slu- `beno lice moè da zadrì lice ili da izvr{i drugu radwu predvi enu zakonom ~ije bi odlagawe onemogu}ilo ili oteàlo izvr{ewe zadatka. Prihvatili{te za strance ^lan 55. Strancu kome nije dozvoqen ulazak u zemqu ili kome je izre~eno proterivawe ili udaqewe iz zemqe, ali ga nije mogu}e tako udaqiti, mo- è da se, u skladu sa zakonom, odredi boravak pod poja~anim policijskim nadzorom u objektu odre enom za te namene za vreme koje je neophodno za wegovo udaqewe iz zemqe. Uslovi za privremeno ograni~ewe slobode kretawa ^lan 56. Licu se, u skladu sa zakonom, moè privremeno ograni~iti sloboda kretawa na odre enom prostoru ili objektu radi: 1) spre~avawa izvr{ewa krivi~nih dela ili prekr{aja; 2) pronalaèwa i hvatawa u~inilaca krivi~nih dela ili prekr{aja; 3) pronalaèwa i hvatawa lica za kojima se traga; 4) pronalaèwa tragova i predmeta koji mogu posluìti kao dokaz da je u~iweno krivi~no delo ili prekr{aj. Privremeno ograni~ewe slobode kretawa ne moè trajati duè od ostvarewa ciqa radi kojeg je ovla{}ewe primeweno. Za ograni~ewe du- è od osam ~asova potrebno je odobrewe nadle- `nog okru`nog suda. Posebni uslovi za ograni~ewe slobode kretawa ^lan 57. Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da privremeno ograni~i slobodu kretawa i zadr- àvawa na odre enom prostoru ili objektu i u slu~ajevima ugroàvawa bezbednosti izazvanog elementarnim nepogodama ili epidemijama i u drugim slu~ajevima ugroàvawa bezbednosti lica i imovine (bezbednosni pregled) dok takvo ugroàvawe traje. Radi ostvarivawa ciqeva iz stava 1. ovog ~lana, ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da sprovede udaqavawe lica, evakuaciju. Kriminalisti~ko-takti~ke radwe ^lan 58. Ovla{}ewe privremenog ograni~ewa slobode kretawa iz ~lana 56. ovog zakona i ovla{}ewe tragawa za licima i predmetima iz ~lana 72. ovog zakona sprovode se kriminalisti~ko-takti~kim radwama koje ~ine potera, pregled odre- enih objekata i prostora, zaseda, racija i blokada saobra}ajnih i drugih povr{ina Traèwe obave{tewa Ciqevi i ograni~ewa prilikom traèwa obave{tewa ^lan 59. Ovla{}eno slu`beno lice moè traìti obave{tewa od lica u ciqu spre~avawa i otkrivawa krivi~nih dela ili prekr{aja, ili wihovih u~inilaca. Lice nije du`no da pruì traèno obave{tewe osim ako bi time u~inio krivi~no delo, na {ta je ovla{}eno slu`beno lice du`no da ga upozori. Lice koje odbije da pruì traèna obave{tewa ne sme ponovo iz istog razloga da bude pozvano na razgovor iz ~lana 46. ovog zakona Privremeno oduzimawe predmeta Uslovi za privremeno oduzimawe predmeta, potvrda i vo ewe podataka ^lan 60. Ovla{}eno slu`beno lice privremeno }e oduzeti predmet: 1) ako okolnosti slu~aja ukazuju da je odre eni predmet namewen za izvr{ewe krivi~nog dela ili prekr{aja;

146 146 Broj novembar ) ako je oduzimawe predmeta neophodno za za- {titu op{te bezbednosti; 3) koji lice kome je oduzeta ili ograni~ena sloboda ima kod sebe i moè da ga upotrebi za samopovre ivawe, napad ili bekstvo. O privremenom oduzimawu predmeta ovla{}eno slu`beno lice du`no je da izda potvrdu. Potvrda mora da sadrì podatke o privremeno oduzetom predmetu po kojima se predmet razlikuje od drugih predmeta, kao i podatke o licu od koga je predmet oduzet. Podaci o privremeno oduzetim predmetima vode se u posebnoj evidenciji. ûvawe i vra}awe privremeno oduzetih predmeta ^lan 61. Kad zbog svojstva privremeno oduzetih predmeta ~uvawe u prostorijama policije nije mogu- }e ili je povezano sa zna~ajnim te{ko}ama, privremeno oduzeti predmeti mogu se smestiti ili obezbediti na odgovaraju}i na~in, do dono{ewa odluke nadle`nog organa. Kad prestanu razlozi zbog kojih je predmet privremeno oduzet, ako drugim zakonom ili odlukom nadle`nog organa nije druk~ije odre eno, privremeno oduzeti predmet }e se vratiti licu od kojeg je oduzet, a ako je do{lo do zna~ajnog gubitka vrednosti predmeta, lice ima pravo na naknadu {tete. Lice iz stava 2. ovog ~lana poziva se da predmet preuzme u roku koji ne moè biti kra}i od mesec dana. Prodaja privremeno oduzetih predmeta ^lan 62. Policija je ovla{}ena da proda privremeno oduzete predmete ako za daqe postupawe nije nadleàn sud ili drugi organ uprave kad: 1) predmetima preti opasnost od propadawa ili zna~ajan gubitak vrednosti; 2) je ~uvawe i odràvawe predmeta povezano sa nesrazmerno visokim tro{kovima ili te- {ko}ama. Privremeno oduzeti predmet moè biti prodat kad ga pozvano lice ne preuzme u odre enom roku koji ne moè biti kra}i od mesec dana, a licu je bilo saop{teno da }e predmet biti prodat ukoliko ga ne preuzme. Privremeno oduzeti predmeti prodaju se na javnoj licitaciji. Kad privremeno oduzeti predmet nije mogao biti prodat na odrànoj javnoj licitaciji ili je o~igledno da }e tro{kovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadawa predmeta, privremeno oduzeti predmet }e se prodati u slobodnoj prodaji. Ako se kupac ne moè prona}i u roku od jedne godine, privremeno oduzeti predmet moè da se upotrebi kao op{te dobro ili uni{ti. Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su buxeta Republike Srbije Pregled prostorija, objekata i dokumentacije i protivteroristi~ki pregled Uslovi i na~in vr{ewa pregleda ^lan 63. Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da u e u poslovni prostor i izvr{i wegov pregled i pregled dokumentacije radi: 1) pronalaska u~inilaca krivi~nih dela ili prekr{aja; 2) postupawa po dojavi o prisutnosti eksplozivne naprave ili druge opasnosti. Ovla{}ena slu`bena lica mogu vr{iti i preventivni protivteroristi~ki pregled prostorija, objekata, sredstava, naprava i drugih predmeta radi za{tite bezbednosti qudi i imovine u saobra}aju, na javnim skupovima i na drugim mestima. Protivteroristi~ki pregled obuhvata protivdiverzioni, hemijsko-bakteriolo{ko-radiolo{ki i drugi pregled. Ako je mogu}e o~ekivati da bi u prostorijama, objektima ili sredstvima, odnosno na kojem od mesta iz stava 2. ovog ~lana moglo do}i do ugro- àvawa bezbednosti qudi i imovine sumwivim napravama ili predmetima, kao i kad do tog ugroàvawa do e, ovla{}ena slu`bena lica mogu prostor, objekte, sredstvo, odnosno mesto, da isprazne i spre~e pristup do wih i da ih neposredno ili uz upotrebu tehni~kih sredstava pregledaju. U ovom slu~aju ovla{}ena slu`bena lica mogu izvr{iti i bezbednosni pregled. Prilikom vr{ewa protivteroristi~kog pregleda ovla{}ena slu`bena lica mogu od nadle- `nog inspekcijskog organa da zahtevaju da izvr- {i i inspekcijski nadzor Zaustavqawe i pregledawe lica, predmeta i saobra}ajnih sredstava Uslovi i na~in zaustavqawa i pregledawa ^lan 64. Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da zaustavi i izvr{i pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i saobra}ajnog sredstva kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovre ivawe. Prilikom zaustavqawa ovla{}eno slu`beno lice, pre nego {to pristupi pregledu iz stava 1. ovog ~lana, saop{ava licu da li je zaustavqeno radi vr{ewa pregleda zbog preventivne kontrole, zbog wegovog ili tu eg prekr{aja ili krivi~nog dela ili iz drugog bezbednosnog razloga. Pregledom lica u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se uvid u sadràj ode}e i obu}e. Pregledom saobra}ajnog sredstva u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobra}ajnog sredstva i predmeta koji se prevoze. Pregled predmeta koje lice nosi sa sobom obuhvata pregled predmeta koji su kod lica ili u wegovoj neposrednoj blizini ili predmeta lica po ~ijem se nalogu u wegovoj pratwi oni prevoze.

147 21. novembar Broj Pregled lica mora vr{iti lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimawa oru`ja ili predmeta podobnih za napad ili samopovre ivawe. Prilikom pregleda ovla{}ena slu`bena lica ovla{}ena su da koriste tehni~ka sredstva i slu`benog psa. Pri preduzimawu mera iz stava 1. ovog ~lana ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da prinudno otvori zatvoreno saobra}ajno sredstvo ili predmet koji lice nosi sa sobom. Ako postoje osnovi sumwe da lice kod sebe, u saobra}ajnom sredstvu ili u predmetu koji nosi sa sobom ima predmete koji mogu posluìti kao dokaz u krivi~nom ili prekr{ajnom postupku, ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da zadr- ì lice do pribavqawa naloga za pretres, a najduè {est ~asova Obezbe ewe i pregled mesta doga aja Na~in postupawa ovla{}enog slu`benog lica ^lan 65. Kad ovla{}eno slu`beno lice sazna za izvr- {ewe krivi~nog dela, prekr{aja ili drugog doga aja povodom kojeg je potrebno neposrednim opaàwem utvrditi ili razjasniti ~iwenice, ovla{}eno je da obezbedi mesto doga aja do dolaska slu`benog lica odgovaraju}eg organa, pregleda mesto doga aja radi pronalaèwa ili obezbe ewa tragova i predmeta koji mogu poslu- ìti kao dokaz, pronalasku u~inioca, kao i prikupqawu obave{tewa u vezi sa krivi~nim delom, prekr{ajem ili doga ajem. Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je do okon~awa pregleda, a najduè {est ~asova, da zadrì lice za koje proceni da moè da pruì obave{tewa va`na za razja{wavawe doga aja ili za preduzimawe spasila~kih aktivnosti, ako je verovatno da se obave{tewa ne bi mogla kasnije prikupiti ili se ne bi moglo obezbediti prisustvo lica koje moè preduzeti spasila~ke aktivnosti. Radi za{tite `rtava krivi~nog dela, o{te}enih zbog prekr{aja ili drugog doga aja i u ciqu za{tite interesa postupka, ovla{}eno slu- `beno lice ovla{}eno je da zabrani snimawe mesta doga aja Upotreba tu eg saobra}ajnog sredstva i sredstva veze Uslovi upotrebe i prava vlasnika ^lan 66. Ovla{}eno slu`beno lice moè da se poslu- ì saobra}ajnim sredstvom i sredstvom veze pravnog ili fizi~kog lica, ako na drugi na~in ne moè da izvr{i prevoz, odnosno uspostavi vezu neophodnu radi hvatawa u~inioca krivi~nog dela koji se neposredno goni ili radi prevoèwa u najbliù zdravstvenu ustanovu povre- enog lica koje je `rtva krivi~nog dela, saobra}ajne nezgode, elementarne nepogode ili drugog nesre}nog slu~aja. Ovla{}eno slu`beno lice se prilikom primene ovla{}ewa iz stava 1. ovog ~lana obavezno predstavqa pokazivawem slu`bene zna~ke i slu- `bene legitimacije. Vlasnik prevoznog sredstva i sredstva veze kojim se posluì policijski slu`benik ima pravo na naknadu tro{kova i {tete prouzrokovane wihovom upotrebom Prijem prijava o u~iwenom krivi~nom delu Du`nosti ovla{}enog slu`benog lica ^lan 67. Ovla{}eno slu`beno lice du`no je da primi prijavu o u~iwenom krivi~nom delu za koje se goni po slu`benoj du`nosti. Ako se pri podno{ewu krivi~ne prijave ili sprovo ewem uvi aja utvrdi da se radi o krivi~nom delu za koje se goni po privatnoj tu`bi ili se utvrdi da doga aj nema obele`ja krivi~nog dela, ovla{}eno slu`beno lice o tome obave- {tava o{te}enog, uz odgovaraju}u pravnu pouku. Ako ovla{}eno slu`beno lice primi pisanu ili usmenu prijavu o krivi~nom delu sa poznatim u~iniocem za koje se goni privatnom tu- `bom, o tome obave{tava o{te}eno lice. Radi utvr ivawa u~inioca krivi~nog dela iz st. 2. i 3. ovog ~lana, ovla{}eno slu`beno lice na pisani zahtev o{te}enog ili drugog lica ovla{}enog za podno{ewe privatne tu`be preduzima neophodne radwe koje ova lica ne mogu samostalno preduzeti, a odnose se na utvr ivawe identiteta u~inioca. Obaveze iz st. 2, 3. i 4. ovog ~lana ne odnose se na slu~ajeve kada postoje osnovi sumwe da je u~iweno krivi~no delo protiv ~asti i ugleda Javno raspisivawe nagrade Uslovi za raspisivawe, na~in objavqivawa i pravo na nagradu ^lan 68. Policija je ovla{}ena da javno raspi{e nagradu za dato obave{tewe radi: 1) otkrivawa i hvatawa lica koje je u~inilo teè krivi~no delo; 2) pronalaèwa nestalog lica; 3) razre{avawa drugih slu~ajeva kada su obave{tewa neophodna u obavqawu poslova iz ~lana 10. ovog zakona. Raspisivawe nagrade moè se objaviti u sredstvima javnog obave{tavawa ili na drugi pogodan na~in. Nema pravo na nagradu lice koje je dalo obave{tewe za koje je raspisana nagrada, ako policija ve} raspolaè tim obave{tewem. Pravo na nagradu nemaju ni pripadnici policije i ~lanovi wihovih porodica Snimawe na javnim mestima Vrste i na~in snimawa ^lan 69. Snimawe na javnim mestima predstavqa trajni akusti~ki i video nadzor javnih mesta na ko-

148 148 Broj novembar jima se u~estalo vr{e krivi~na dela ili prekr- {aji, radi wihovog spre~avawa. Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupqawa do e do ugroàvawa ìvota i zdravqa qudi ili imovine, ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da vr{i video snimawe ili fotografisawe javnog skupa. Nameru da sprovede aktivnosti iz st. 1. i 2. ovog ~lana policija mora javno da saop{ti Poligrafsko testirawe Postupak i ograni~ewa pri testirawu ^lan 70. Ovla{}eno slu`beno lice moè na zahtev ili uz pristanak lica od kojeg traì obave{tewa da primeni nad wim poligrafsko ispitivawe po{to ga upozna sa radom ure aja i lice za to da pisanu saglasnost. Ovla{}eno slu`beno lice }e prekinuti primenu poligrafskog ispitivawa ako lice od kojeg se traè obave{tewa posle davawa pisane saglasnosti izjavi da tu saglasnost povla~i. Poligrafskom testirawu ne moè da se podvrgne: 1) lice koje je pod uticajem alkohola ili pod uticajem opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci; 2) lice koje ima ozbiqna sr~ana oboqewa ili respiratorne smetwe; 3) lice u stresnom stawu; 4) lice koje uzima lekove za smirewe; 5) lice koje pokazuje vidqive znakove psihi~ke poreme}enosti ili bolesti; 6) lice koje ose}a intenzivan fizi~ki bol; 7) trudnica i porodiqa Policijsko opaàwe, opservirawe Uslovi i na~in opservirawa ^lan 71. Radi provere dobijenih obave{tewa i formirawa predloga nadle`nim organima za koje su ovla{}eni zakonom, ovla{}ena slu`bena lica mogu, pre postojawa osnova sumwe da je izvr{eno krivi~no delo ili prekr{aj, putem policijskog neposrednog i prikrivenog opaàwa, opservirawa, da prikupqaju obave{tewa i podatke od koristi za utvr ivawe da li su se stekli osnovi sumwe da je izvr{eno krivi~no delo ili prekr{aj. Opservirawe se vr{i na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadirawa u pravo na privatnost bilo kog lica Tragawe za licima i predmetima Uslovi i na~in tragawa ^lan 72. Policija je ovla{}ena da sprovodi mere tragawa za licima i predmetima. Tragawe se raspisuje poternicom, objavom i raspisom o tragawu. Poternica se raspisuje u skladu sa posebnim zakonom. Objava se raspisuje radi: 1) utvr ivawa prebivali{ta ili boravi{ta lica, u skladu sa posebnim zakonom; 2) utvr ivawa identiteta lica koje nije u stawu da pruì li~ne podatke ili utvr ivawa identiteta le{a za koji se ne mogu utvrditi podaci; 3) pronalaska predmeta u vezi sa krivi~nim delom ili prekr{ajem, u skladu sa posebnim propisima, ili predmetima koji su prona eni ili nestali; 4) oduzimawa predmeta ili isprava na osnovu odluke suda ili organa uprave. Raspis o tragawu se raspisuje: 1) za nestalim licem; 2) za licem za koje postoji osnovana sumwa da je izvr{ilo krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti; 3) za licem koje moè dati obave{tewa o krivi~nom delu ili u~iniocu; 4) na zahtev nadle`nog organa, odnosno ustanove, koji je podnet u skladu sa posebnim zakonom; 5) na zahtev roditeqa, odnosno starateqa lica odbeglog od ku}e i u drugim slu~ajevima, u skladu sa posebnim propisima Za{tita `rtava krivi~nih dela i drugih lica Za{tita u slu~aju opasnosti od u~inioca krivi~nog dela ili drugih lica ^lan 73. Ako i dok za to postoje opravdani razlozi, policija }e preduzimawem odgovaraju}ih mera za- {tititi `rtvu i drugo lice koje je dalo ili mo- è dati podatke va`ne za krivi~ni postupak ili lice koje je sa navedenim licima u vezi, ako im preti opasnost od u~inioca krivi~nog dela ili drugih lica. Za{tita poverqivih podataka o identitetu ^lan 74. Policija {titi poverqive podatke ~ije bi otkrivawe izloìlo opasnosti fizi~ki integritet lica. Pri podno{ewu pisanog izve{taja o sadràju obave{tewa za ~ije je prikupqawe policija ovla{}ena u skladu sa zakonom, ovla{}eno slu- `beno lice moè uskratiti podatak o identitetu lica od kojeg je dobilo obave{tewe ako procewuje da bi otkrivawem identiteta izlo- ìlo lice ozbiqnoj opasnosti po ìvot, zdravqe, fizi~ki integritet ili bi time ugrozilo slobodu i imovinu lica. Podaci o identitetu lica koje je dalo obave- {tewe smatraju se poverqivim i wima se rukuje u skladu sa zakonom Prikupqawe, obrada i kori{}ewe li~nih podataka Svrha i na~in prikupqawa podataka ^lan 75. Policija prikupqa, obra uje i koristi li~ne podatke, obezbe uje za{titu i vodi evidencije o

149 21. novembar Broj li~nim i drugim podacima na ~ije je prikupqawe ovla{}ewa ovim zakonom radi spre~avawa i otkrivawa krivi~nih dela i prekr{aja i radi pronalaèwa wihovih u~inilaca. Druge podatke o li~nosti policija moè prikupqati, obra ivati i koristiti samo ako je za to ovla{}ena drugim zakonom i ako obezbe uje zakonom utvr enu za{titu tih podataka. Ovla{}eno slu`beno lice podatke o li~nosti do kojih do e u vr{ewu slu`be ~uva kao poverqive, koristi ih i wima rukuje, u skladu sa zakonom. Evidencija li~nih i drugih podataka ^lan 76. Policija vodi evidencije: 1) lica kojima je po bilo kojem osnovu ograni- ~ena ili oduzeta sloboda (dovo ewe, zadràvawe, ograni~ewe kretawa, li{avawe slobode i drugo); 2) lica za koje postoje osnovi sumwe da su u~inila krivi~na dela i prekr{aje; 3) u~iwenih krivi~nih dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti, prekr{aja i lica o{te}enih tim delima; 4) u~iwenih krivi~nih dela nepoznatih u~inilaca za koja se goni po privatnoj tu`bi; 5) traènih lica i predmeta i lica kojima je zabrawen ulazak u zemqu; 6) provera identiteta lica; 7) lica nad kojima je sprovedeno utvr ivawe identiteta, daktiloskopiranih lica, fotografisanih lica i DNK analiza; 8) operativnih izve{taja, operativnih izvora saznawa i lica pod posebnom policijskom za- {titom; 9) primewenih operativnih i operativno-tehni~kih sredstava i metoda; 10) doga aja; 11) upotrebqenih sredstava prinude; 12) pritu`bi. Na~in kori{}ewa i dostavqawa podataka ^lan 77. Broj~ani podaci o krivi~nim delima, prijavqenim i o{te}enim licima, kao i ostali broj- ~ani podaci mogu se koristiti u statisti~ke i analiti~ke svrhe u Ministarstvu. Podaci iz stava 1. ovog ~lana mogu se dati na kori{}ewe nadle`nim stru~nim i nau~nim ustanovama za potrebe nau~noistraìva~kog rada. Li~ni podaci mogu se dostavqati drugim organima pod uslovima: da je organ koji traì podatke zakonom ili drugim propisom ovla{}en da traì i prima te podatke; da su organu koji traì podatke ti podaci neophodni za izvr{avawe poslova iz wegove nadle`nosti; da te podatke nije mogu}e pribaviti na drugi na~in ili ako bi wihovo pribavqawe zahtevalo nesrazmerno visoke tro{kove. Li~ni podaci mogu se dostaviti i inostranim policijskim organima i odre enim me unarodnim organizacijama na wihov zahtev, u skladu sa utvr enim pravilima o me unarodnoj policijskoj saradwi. Za{tita li~nih podataka ^lan 78. Li~ni podaci ne mogu se koristiti protivno svrsi predvi enoj ovim zakonom, kao i drugim propisima kojima se ure uje za{tita li~nih podataka. Policija }e licu o kome se vode li~ni podaci pruìti obave{tewe o tome u roku od 60 dana od dana prijema zahteva tog lica, izuzev obave{tewa o podacima koje je to lice o sebi dalo na osnovu zakona. Pruàwe podataka iz stava 2. ovog ~lana policija moè re{ewem odbiti ako bi to ugrozilo izvr{ewe wenog zadatka, vo ewe zakonom propisanog postupka, bezbednost qudi i imovine ili bi moglo naneti {tetu interesima tre- }ih lica. Re{ewe se obrazlaè i usmeno saop- {tava podnosiocu zahteva. Kad prestanu razlozi iz stava 3. ovog ~lana policija }e postupi u skladu sa stavom 2. ovog ~lana. Ispravqawe i brisawe li~nih podataka iz evidencija ^lan 79. Policija je du`na da ispravi li~ne podatke za koje utvrdi da su neta~ni ili na ~iju neta~nost ukaè lice iz ~lana 78. ovog zakona na koje se podaci odnose. Prikupqeni i u evidencije uneti li~ni podaci moraju se odmah brisati u slu~aju kada se utvrdi da nisu ta~ni ili da su prestali da postoje razlozi, odnosno uslovi zbog kojih je li~ni podatak unet u odgovaraju}e evidencije. Postupawe sa podacima ^lan 80. Podaci koji su sadràni u evidencijama iz ~lana 76. ovog zakona mogu se dati samo licu na koje se odnose, i to od wihovog uno{ewa do brisawa iz evidencija. Izuzetno, obave{tewa o podacima sadrànim u evidenciji iz ~lana 76. ta~ka 8) ovog zakona lice moè dobiti tek po{to je za podacima prestala potreba kori{}ewa. Sa podacima iz ~lana 76. ta~ka 9) ovog zakona postupa se u skladu sa posebnim zakonom i aktima donetim na osnovu tog zakona. Policijski slu`benik ovla{}en za davawe podataka iz stava 1. ovog ~lana mora uvek da {titi identitet lica koje je dalo obave{tewe. Rokovi ~uvawa li~nih i drugih podataka u evidencijama ^lan 81. Podaci sadràni u evidencijama iz ~lana 76. ovog zakona ~uvaju se, i to: 1) u evidenciji pod ta~kom 1) tri godine po dono{ewu odluke o daqem postupku protiv lica

150 150 Broj novembar kojem je oduzeta ili ograni~ena sloboda, odnosno po{to je lice pu{teno na slobodu ili je ograni~ewe slobode prestalo; 2) u evidenciji pod ta~kom 2) pet godina posle roka kada rehabilitacija nastupa po sili zakona, pod uslovom da lice nije ponovo prijavqeno; 3) u evidenciji pod ta~kom 3) pet godina po nastupawu zasterelosti gowewa za u~iweno krivi~no delo; 4) u evidenciji pod ta~kom 4) godinu dana po nastupawu zastarelosti gowewa za u~iweno krivi~no delo; 5) u evidenciji pod ta~kom 5) do pronalaska lica ili ustanovqavawa da je daqe tragawe nepotrebno; 6) u evidenciji pod ta~kom 6) dve godine po sprovedenom postupku provere identiteteta; 7) u evidenciji pod ta~. 7), 8), 9) i 10) trajno; 8) u evidenciji pod ta~kom 11) deset godina od upotrebe sredstava prinude; 9) u evidenciji pod ta~kom 12) deset godina od prijema pritu`be. Nadzor organa nadle`nog za za{titu li~nih podataka ^lan 82. Nadzor nad delovawem informacionog sistema u kojem su sadràne evidencije iz ~lana 76. ovog zakona vr{i organ nadleàn za za{titu li~nih podataka, saglasno zakonu kojim se ure- uje za{tita li~nih podataka Mere ciqane potrage Uslovi, nadle`nost za odlu~ivawe i na~in primene mera ciqane potrage ^lan 83. Radi hvatawa i privo ewa nadle`nom organu lica za koje se osnovano sumwa da je izvr{ilo krivi~no delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od ~etiri ili vi{e godina i za kojim je raspisana me unarodna poternica, a u slu~aju kad policajci drugim merama to lice ne mogu uhvatiti i privesti, odnosno kada bi to bilo povezano sa nesrazmernim te{ko}ama, mogu se prema tom licu preduzeti mere potrage primenom specijalne istra`ne tehnike utvr ene zakonom kojim se ure uje krivi~ni postupak (u daqem tekstu: mere ciqane potrage), u postupku i na na~in iz ovog ~lana. Mere ciqane potrage, na predlog direktora policije, odobrava odlukom predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno sudija tog suda koji je odre en da po ovim predlozima odlu~uje u slu~aju odsustva predsednika tog suda (u daqem tekstu: ovla{}eni sudija), u roku od 72 ~asa od podno{ewa predloga. Predlog i odluka iz stava 2. ovog ~lana sa~iwavaju se u pisanom obliku. Predlog sadrì podatke i ~iwenice koje su od zna~aja za odlu~ivawe o primeni mera ciqane potrage. Odobrene mere mogu se primewivati najduè {est meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produìti jo{ jedanput najduè {est meseci. U slu~aju neprihvatawa predloga, predsednik Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovla{}eni sudija u obrazloèwu odluke navodi razloge odbijawa. Kad razlozi hitnosti to zahtevaju, mere ciqane potrage moè svojim re{ewem naloìti direktor policije, uz prethodno pribavqenu pisanu saglasnost za po~etak primene odgovaraju}ih mera predsednika Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovla{}enog sudije. U ovom slu~aju pisani predlog za primenu odgovaraju}ih mera dostavqa se u roku od 24 ~asa od dobijawa saglasnosti. Odluka o nastavku primene odgovaraju}ih mera, odnosno o wihovoj obustavi donosi se u roku od 72 ~asa od podno{ewa predloga. Odluka o obustavi odgovaraju}ih mera mora biti pisano obrazloèna. Podaci prikupqeni merama ciqane potrage ne mogu se koristiti kao dokaz u krivi~nom postupku. Podaci se po okon~awu ciqane potrage dostavqaju predsedniku Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovla{}enom sudiji, koji je duàn da ih uni{ti i o tome sa~ini zapisnik. 3. Sredstva prinude i wihova upotreba 3.1. Zajedni~ke odredbe o sredstvima prinude Vrste sredstava prinude i uslovi za upotrebu ^lan 84. Sredstva prinude u smislu ovog zakona jesu: 1) fizi~ka snaga; 2) slu`bena palica; 3) sredstva za vezivawe; 4) specijalna vozila; 5) slu`beni psi; 6) slu`beni kowi; 7) sredstva za zapre~avawe; 8) ure aji za izbacivawe mlazeva vode; 9) hemijska sredstva; 10) posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sredstava; 11) vatreno oru`je. Ovla{}eno slu`beno lice sredstva prinude upotrebi}e samo ako se na drugi na~in ne moè izvr{iti zadatak i to suzdràno i srazmerno opasnosti koja preti zakonom za{ti}enom dobru i vrednosti, odnosno teìni dela koje se spre~ava ili suzbija. Ovla{}eno slu`beno lice }e uvek upotrebiti najblaè sredstvo prinude koje jam~i uspeh, srazmerno razlogu upotrebe i na na~in kojim se slu`beni zadatak izvr{ava bez nepotrebnih {tetnih posledica. Ovla{}eno slu`beno lice }e pre upotrebe sredstva prinude na to upozoriti lice preme kome sredstvo namerava da upotrebi, ako je to u datoj situaciji mogu}e i ne}e dovesti u pitawe izvr{ewe slu`bene radwe. Ovla{}ena slu`bena lica prilikom upotrebe sredstava prinude du`na su da ~uvaju qudske ìvote, prouzrokuju {to mawe povreda i mate-

151 21. novembar Broj rijalne {tete, kao i da osiguraju da se pomo} povre enom ili ugroènom licu {to pre pruì i da wegovi najbliì o tome {to pre budu obave{teni. Upotreba sredstava prinude prema grupi lica ^lan 85. Ovla{}eno slu`beno lice ovla{}eno je da izda nare ewe grupi lica da se razi e ako se grupa protivpravno okupila, protivpravno se pona{a i tako moè da izazove nasiqe. Ako se grupa ne razi e, mogu da se upotrebe samo slede}a sredstva prinude: 1) fizi~ka snaga; 2) slu`bena palica; 3) specijalna vozila; 4) slu`beni psi; 5) slu`beni kowi; 6) ure aji za izbacivawe mlazeva vode; 7) hemijska sredstva. Sredstva iz stava 2. ovog ~lana mogu se upotrebiti samo po nare ewu na~elnika podru~ne policijske uprave, odnosno policijskog slu- `benika koga na~elnik ovlasti. Izve{tavawe, kontrola i odgovornost u vezi sa upotrebom sredstava prinude ^lan 86. O svakoj upotrebi sredstava prinude ovla{}eno slu`beno lice u pisanom obliku podnosi izve{taj nadre enom policijskom slu`beniku {to je pre mogu}e, a najkasnije 24 ~asa od upotrebe sredstava prinude. Izve{taj iz stava 1. ovog ~lana sadrì podatke o sredstvu prinude i protiv koga je upotrebqeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim ~iwenicama i okolnostima od zna~aja za ocenu opravdanosti i pravilnosti upotrebe sredstva prinude. Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstva prinude ocewuje ovla{}eno slu`beno lice za to ovla{}eno od strane ministra. Ovla{}eno slu`beno lice iz stava 3. ovog ~lana predlaè direktoru policije preduzimawe zakonom utvr enih mera u slu~aju neopravdane i nepravilne upotrebe sredstva prinude. Podaci o broju slu~ajeva upotrebe sredstava prinude, razvrstani prema pojedinim sredstvima prinude, kao i podaci o broju slu~ajeva neopravdane i nepravilne upotrebe sredstava prinude i merama preduzetim povodom toga, ~ine sastavni deo izve{taja iz ~lana 9. ovog zakona i dostupni su javnosti. Pravna pomo} u vezi sa upotrebom sredstava prinude ^lan 87. Kad su sredstva prinude upotrebqena u granicama zakonom utvr enih ovla{}ewa, iskqu~ena je odgovornost ovla{}enog slu`benog lica koje ih je upotrebilo. Kad se protiv ovla{}enog slu`benog lica vodi krivi~ni postupak zbog upotrebe sredstava prinude iz stava 1. ovog ~lana ili preduzimawa drugih radwi u obavqawu slu`benog posla, Ministarstvo }e mu obezbediti besplatnu pravnu pomo} u tom postupku. Ministarstvo }e obezbediti besplatnu pravnu pomo} i pojedincu koji je pruìo pomo} ovla{}enom slu`benom licu, ako je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak zbog radwe u~iwene u vezi sa pruàwem pomo}i Odredbe o pojedinim sredstvima prinude Fizi~ka snaga ^lan 88. Upotrebom fizi~ke snage, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba razli~itih zahvata borila~kih ve{tina ili wima sli~nih postupaka na telu drugog lica, kojima je ciq odbijawe napada ili savla ivawe otpora lica uz nano{ewe najmawe {tetnih posledica. Napadom se smatra svaka radwa preduzeta da se napadnuti povredi ili li{i ìvota, da se nasilno u e u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabrawen ili da se ovla{}eno slu- `beno lice omete ili spre~i u izvr{ewu slu- `bene radwe. Otporom se smatra svako suprotstavqawe zakonitim slu`benim merama i radwama koje se moè vr{iti oglu{ivawem ili zauzimawem kle~e}eg, sede}eg, leè}eg ili sli~nog polo- àja, pasivni otpor, ili zaklawawem ili dràwem za lice ili predmet, otimawem, stavqawem u izgled da }e se lice napasti, ili preduzimawem sli~ne radwe, aktivni otpor. Fizi~ka snaga upotrebqava se u skladu sa pravilima ve{tine samoodbrane, a sa upotrebom se prestaje ~im prestane napad ili otpor lica prema kojem je upotrebqena Slu`bena palica ^lan 89. Slu`bena palica moè se upotrebiti ako su blaì na~ini upotrebe fizi~ke snage bezuspe- {ni ili ne jam~e uspeh. Udarci slu`benom palicom ne nanose se u predelu glave, vrata, ki~menog stuba, grudnog ko{a, trbu{nog zida, genitalija i zglobova, osim kao krajwa mera. Prema licima mla im od 14 godina, o~igledno bolesnim i iznemoglim licima, te{kim invalidima i ènama ~ija je trudno}a vidqiva, slu`bena palica moè se upotrebiti samo ako neko od tih lica vatrenim oru`jem, oru em ili drugim opasnim predmetom ugroàva ìvot lica Sredstva za vezivawe ^lan 90. Sredstva za vezivawe mogu se upotrebiti radi: 1) spre~avawa otpora lica ili odbijawa napada usmerenog na ovla{}eno slu`beno lice; 2) spre~avawa bekstva lica;

152 152 Broj novembar ) onemogu}avawa samopovre ivawa ili povre ivawa drugog lica. Upotrebom sredstava za vezivawe smatra se vezivawe, po pravilu ruku lica, ispred ili iza le a. Sredstvima za vezivawe smatraju se slu`bene lisice, plasti~ne zatege i druga za to namewena sredstva. Pri upotrebi sredstava za vezivawe primewuju se ograni~ewa iz ~lana 89. stav 3. ovog zakona Specijalna vozila ^lan 91. Specijalna vozila mogu se upotrebiti radi uspostavqawa naru{enog javnog reda, zapre~avawa prolaska lica i radi upotrebe hemijskih sredstava i vatrenog oru`ja ugra enog na ta vozila. Upotrebom specijalnih vozila smatra se izbacivawe vode pod pritiskom sa ili bez hemijskih sredstava, upotreba ugra enog vatrenog oru`ja, uklawawe prepreka i zapre~avawe specijalnim vozilima prolaska lica. Prilikom upotrebe, posade i specijalna vozila {titi potreban broj ovla{}enih slu`benih lica. Specijalnim vozilima smatraju se vozila za izbacivawe vode pod pritiskom, oklopna vozila sa ili bez ugra ene zapre~ne ograde, helikopteri, vozila za uklawawe prepreka i druga vozila posebne namene. Ugra ena hemijska sredstva i vatreno oru`je mogu se upotrebiti samo pod uslovima za upotrebu tih sredstava, odnosno oru`ja, utvr enim ovim zakonom Slu`beni pas ^lan 92. Slu`beni pas moè da se upotrebi kao sredstvo prinude u slu~ajevima kad: 1) su ispuweni uslovi za upotrebu fizi~ke snage ili slu`bene palice; 2) su ispuweni uslovi za upotrebu vatrenog oru`ja; 3) se uspostavqa naru{eni javni red. Upotrebom slu`benog psa smatra se pu{tawe psa prema licu i zapre~avawe psima prolaska lica. U slu~ajevima iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana slu`beni pas moè da se upotrebi i bez za{titne korpe, a u slu~ajevima iz ta~. 1) i 3) samo sa za{titnom korpom Slu`beni kow ^lan 93. Slu`beni kow moè da se upotrebi kao sredstvo prinude radi uspostavqawa naru{enog javnog reda i radi zapre~avawa prolaska lica. Upotrebom se smatra kretawe kowima prema licima radi wihovog razdvajawa ili potiskivawa, odnosno zapre~avawe kowima prolaska lica Sredstva za zapre~avawe ^lan 94. Sredstvima za zapre~avawe smatraju se sredstva za prinudno zaustavqawe vozila i sredstva za zapre~avawe prolaska lica. Prilikom upotrebe, sredstva za zapre~avawe {titi potreban broj ovla{}enih slu`benih lica, koje odredi wihov neposredni stare{ina. Zaustavqawe vozila ^lan 95. Sredstva za prinudno zaustavqawe vozila mogu se upotrebiti radi: 1) spre~avawa bekstva lica koje je zate~eno u vr{ewu krivi~nog dela za koje se goni po slu- `benoj du`nosti; 2) spre~avawa bekstva lica koje je li{eno slobode ili za koje postoji nalog za li{avawe slobode; 3) spre~avawa nezakonitog prelaska dràvne granice vozilom; 4) spre~avawa nedozvoqenog pristupa vozilu do objekta ili podru~ja gde se nalaze lica koja ovla{}eno slu`beno lice obezbe uje. Sredstvima za prinudno zaustavqawe vozila smatraju se ure aji za te namene, kao i bodqikave trake i druga namenska sredstva kojima se vozilo u pokretu moè prinudno zaustaviti. Ispred postavqenih sredstava za prinudno zaustavqawe vozila na odgovaraju}oj udaqenosti u skladu sa propisima o bezbednosti saobra- }aja na putevima, postavqaju se saobra}ajni znakovi zabrane preticawa i obaveznog zaustavqawa, ako je to u datoj situaciji mogu}e. Zapre~avawe prolaska lica ^lan 96. Sredstva za zapre~avawe prolaska lica mogu se upotrebiti za presecawe i podelu prostora prilikom odràvawa javnog reda i obezbe ivawa javnih skupova, za blokadu odre enog prostora ili objekta, odnosno za ograni~ewe, zabranu ili usmeravawe kretawa lica na javnim mestima, odre enim podru~jima ili pravcima. Sredstvima za zapre~avawe prolaska lica smatraju se zapre~ne ograde, specijalna vozila, slu- `beni psi, slu`beni kowi i druga namenska sredstva kojima se prolazak lica moè zapre~iti Ure aji za izbacivawe mlazeva vode ^lan 97. Ure aji za izbacivawe mlazeva vode mogu se upotrebiti samo pod uslovima i na na~in utvr- en ovim zakonom za upotrebu sredstava prinude prema grupi koja se okupila i pona{a tako da moè izazvati nasiqe Hemijska sredstva ^lan 98. Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijawa napada i savla ivawa otpora koji se

153 21. novembar Broj ne mogu obezbediti upotrebom fizi~ke snage i slu`bene palice, radi uspostavqawa naru{enog javnog reda, radi isterivawa lica iz zatvorenog prostora, za re{avawe tala~kih situacija i u slu~ajevima kad su ispuweni uslovi za upotrebu posebnih vrsta oru`ja i eksplozivnih sredstava ili za upotrebu vatrenog oru`ja utvr- enih ovim zakonom. Hemijskim sredstvima smatraju se suzavci za kratkotrajnu upotrebu, koji po prestanku dejstva ne ostavqaju bilo kakve posledice za psihofizi~ko i op{te zdravstveno stawe, kao i hemijske materije blaèg dejstva od suzavca. Pri upotrebi hemijskih sredstava u blizini de~jih i stara~kih ustanova, bolnica, osnovnih {kola i prometnih saobra}ajnica i lako zapaqivih materijala, preduzimaju se i posebne mere za{tite. Hemijska sredstva se ne upotrebqavaju prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivnozapaqivih materija, na velikoj visini i na sli~nim mestima gde bi mogao biti ugroèn ìvot qudi Posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sredstava ^lan 99. Posebne vrste oru`ja i eksplozivnih sredstava mogu se upotrebiti samo ako su ispuweni uslovi za upotrebu vatrenog oru`ja utvr eni ovim zakonom, ukoliko je upotreba drugih vrsta oru`ja neuspe{na ili ne jam~i uspeh. Posebna oru`ja i eksplozivna sredstva nije dozvoqeno upotrebiti radi spre~avawa bekstva lica. Eksplozivna sredstva nije dozvoqeno upotrebiti prema licima u masi. Odluku o upotrebi posebnih vrsta oru`ja i eksplozivnih sredstava donosi direktor policije, uz saglasnost ministra Vatreno oru`je ^lan 100. Pri obavqawu slu`benog zadatka ovla{}eno slu`beno lice moè upotrebiti vatreno oru`je samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne moè posti}i rezultat u izvr{ewu zadatka i kad je apsolutno nu`no da se: 1) za{titi ìvot qudi; 2) spre~i bekstvo lica zate~enog u izvr{ewu krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du- `nosti i za koje je propisana kazna zatvora u trajawu od deset godina ili teà kazna, a u slu- ~aju neposredne opasnosti po ìvot; 3) spre~i bekstvo lica zakonito li{enog slobode ili lica za koje je izdat nalog za li{avawe slobode zbog izvr{ewa krivi~nog dela iz ta~ke 2) ovog ~lana, a u slu~aju neposredne opasnosti po ìvot; 4) od sebe odbije neposredni napad kojim se ugroàva wegov ìvot; 5) odbije napad na objekat ili lice koje obezbe- uje, a u slu~aju neposredne opasnosti po ìvot. Za{tita ìvota qudi ^lan 101. Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100. ta~ka 1) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog oru`ja za za{titu ìvota jednog ili vi{e lica, koje je drugo ili vi{e drugih lica napalo, a postoji neposredna opasnost po ìvot napadnutog ili napadnutih. Spre~avawe bekstva lica zate~enog u izvr{ewu krivi~nog dela ^lan 102. Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100. ta~ka 2) ovog zakona, smatra se upotreba vatrenog oru`ja u vreme ili neposredno posle izvr{ewa krivi~nog dela radi spre~avawa bekstva lica zate~enog na mestu ili u neposrednoj blizini gde je preduzelo radwe izvr{ewa krivi~nog dela ili gde su nastupile posledice krivi~nog dela, odnosno spre~avawa bekstva lica kod kojeg su predmeti kojima je izvr{ilo krivi~no delo ili predmeti nastali izvr{ewem krivi~nog dela. Spre~avawe bekstva lica zakonito li{enog slobode ili za koje je izdat takav nalog ^lan 103. Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100. ta~ka 3) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog oru`ja radi spre~avawa bekstva lica za koje je u nalogu za li{avawe slobode, odnosno nalogu za dovo ewe izri~ito navedeno da }e ovla{}eno slu`beno lice upotrebiti vatreno oru`je radi spre~avawa bekstva tog lica. Pre postupawa po nalogu za li{avawe slobode, odnosno za dovo ewe lica iz stava 1. ovog ~lana, ovla{}eno slu`beno lice upozori}e to lice da }e upotrebiti vatreno oru`je ako poku- {a bekstvo. Odbijawe neposrednog napada na ovla{}eno slu`beno lice ^lan 104. Upotrebom vatrenog oru`ja radi odbijawa od sebe neposrednog napada kojim se ugroàva ìvot ovla{}enog slu`benog lica, smatra se upotreba vatrenog oru`ja radi odbijawa napada vatrenim oru`jem, opasnim oru em ili drugim predmetom kojim se moè ugroziti ìvot, napad od strane dva ili vi{e lica, ili napad na mestu i u vreme kada se ne moè o~ekivati pomo}. Napadom vatrenim oru`jem na ovla{}eno slu- `beno lice u smislu stava 1. ovog ~lana smatra se i samo potezawe vatrenog oru`ja ili poku{aj da se ono potegne. Potezawem vatrenog oru`ja u smislu stava 2. ovog ~lana smatra se pokret vatrenim oru`jem radi wegovog dono{ewa ili stavqawa u polo- àj za upotrebu, a poku{ajem potezawa smatra se pokret u~iwen prema vatrenom oru`ju.

154 154 Broj novembar Odbijawe napada na objekat ili lice koje se obezbe uje ^lan 105. Upotrebom vatrenog oru`ja u smislu ~lana 100. ta~ka 5) ovog zakona smatra se upotreba vatrenog oru`ja radi odbijawa neposrednog napada i za vreme trajawa neposrednog napada na objekat ili lice koje se obezbe uje. Neposrednim napadom na objekat koji se obezbe uje smatra se svaka radwa usmerena na o{te- }ewe tog objekta ili wegovih delova ili na onemogu}avawe funkcionisawa objekta o{te}ewem ili uni{tewem ure aja na objektu ili na drugi na~in. Neposrednim napadom na lice koje se obezbe- uje smatra se svaki napad vatrenim oru`jem, opasnim oru em ili drugim predmetom kojim se moè ugroziti ìvot tog lica, ili napad od strane dva ili vi{e lica. Upozorewe pre upotrebe vatrenog oru`ja ^lan 106. Pre nego {to ovla{}eno slu`beno lice upotrebi vatreno oru`je, mora, kad okolnosti to dopu{taju, lice prema kome }e upotrebiti vatreno oru`je, upozoriti povikom: Stoj, policija, puca}u! i upozoravaju}im pucwem. Posebno ograni~ewe upotrebe vatrenog oru`ja ^lan 107. Upotreba vatrenog oru`ja nije dozvoqena kad dovodi u opasnost ìvot drugih lica, osim ako je upotreba vatrenog oru`ja jedino sredstvo za izvr{ewe zadataka iz ~lana 100. ovog zakona. Upotreba vatrenog oru`ja nije dozvoqena protiv maloletnika, osim u slu~aju kada je to jedini na~in za odbranu od neposrednog napada ili opasnosti. Upotreba vatrenog oru`ja u gowewu plovnog objekta ^lan 108. Kad je neophodno da zaustavi plovni objekat koji goni na unutra{wem plovnom putu, policija moè prema tom plovnom objektu da upotrebi vatreno oru`je da bi ga onemogu}ila u bekstvu, zaustavila i sprovela nadle`nom organu samo ako to nije postigla upotrebom drugih trenutno raspoloìvih sredstava. Druga sredstva iz stava 1. ovog ~lana mogu biti verbalno upozorewe i hici zastra{ivawa ispaqeni iznad plovnog objekta, pod uslovom da to ne predstavqa opasnost za druge. Kad se, kao krajwe sredstvo, na plovni objekat ispaquju hici, policija to ~ini tako da {titi ìvote lica na objektu i u liniji vatre. Vatreno oru`je ne}e se upotrebiti ako to ugroàva ne~iji ìvot ili ako to nije neophodno da se sa~uva ili za{titi ne~iji ìvot. Upotreba vatrenog oru`ja prema ìvotiwama ^lan 109. Vatreno oru`je moè se upotrebiti protiv ìvotiwa samo kad od wih preti neposredna opasnost od napada na ìvot i telo lica ili opasnost od ugroàvawa ìvota ili zdravqa qudi (zarazne bolesti i sli~no). Oru`je se moè upotrebiti i prema bolesnim i te{ko povre enim ìvotiwama, kada veterinar ili drugo lice ne moè preduzeti odgovaraju}u meru. â. RADNI ODNOSI 1. Uslovi i na~in zasnivawa radnog odnosa Posebni uslovi ^lan 110. Lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvu, pored op{tih uslova za prijem u radni odnos u dràvnom organu, mora da ispuwava i posebne uslove, i to da: 1) je dràvqanin Srbije i Crne Gore sa prebivali{tem, odnosno boravi{tem u Republici Srbiji; 2) ima najmawe sredwu stru~nu spremu; 3) bude mla e od 27 godina ako se prima na radno mesto sa sredwom stru~nom spremom, odnosno da bude mla e od 30 godina ako se sa mawe od pet godina radnog staà prima na radno mesto sa vi{om ili visokom stru~nom spremom; 4) ima psihofizi~ke sposobnosti potrebne za obavqawe poslova radnog mesta, predvi ene aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona, {to dokazuje lekarskim uverewem Zavoda za zdravstvenu za- {titu radnika Ministarstva unutra{wih poslova; 5) ima regulisanu vojnu obavezu ili u skladu sa zakonom moè biti radom u policiji oslobo- en vojne obaveze, ako je lice koje se prima u policiju mu{karac; 6) nema dvojno dràvqanstvo; 7) je bezbednosno provereno i da za to lice nema bezbednosnih smetwi. Uslovi iz stava 2. ta~. 2) do 6) ovog ~lana odnose se samo na zasnivawe radnog odnosa policijskih slu`benika na radnim mestima odre enim aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona. U radni odnos za obavqawe poslova u Ministarstvu ne moè se primiti lice koje je osu ivano zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu- `benoj du`nosti ili protiv koga se vodi krivi~ni postupak za takvo krivi~no delo, ili koje je osu ivano na bezuslovnu kaznu zatvora u trajawu duèm od tri meseca ili kome je slu`ba u dràvnom organu ili pravnom licu sa javnim ovla{}ewima prestala zbog te{ke povrede slu- `bene du`nosti pravosna`nom odlukom nadle- `nog organa. Ministarstvo vodi jedinstvenu kadrovsku evidenciju policijskih slu`benika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, ~iji sadràj i na- ~in vo ewa propisuje ministar.

155 21. novembar Broj Prikupqawe podataka o kandidatu ^lan 111. Policija moè o licu koje èli da zasnuje radni odnos u Ministarstvu radi izvr{avawa zadataka u policiji da prikupqa podatke uz pisanu saglasnost tog lica, kao i podatke na osnovu kojih utvr uje bezbednosne smetwe za izvr{avawe zadataka u policiji. Bezbednosna provera iz stava 1. ovog ~lana obuhvata proveru podataka utvr enih propisima o uslovima za dobijawe oru`nog lista, kao i podataka koje kandidat za zasnivawe radnog odnosa daje u postupku zasnivawa radnog odnosa. Na~in zasnivawa radnog odnosa ^lan 112. Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem konkursa. Konkurs nije obavezan za prijem u policiju policijskih slu`benika. Vlada uredbom moè utvrditi i druga radna mesta u Ministarstvu koja se popuwavaju bez objavqivawa konkursa. Izjava o du`nostima i pravima i polagawe zakletve ^lan 113. Policijski slu`benik duàn je prilikom prijema u slu`bu da prihvati i potpi{e izjavu o du`nostima i pravima policijskih slu`benika. Na Dan policije, policijski slu`benici primqeni u slu`bu polaù zakletvu koja glasi: Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti javnoj bezbednosti, da }u predano {tititi qudska prava i gra anske slobode i da }u savesno i odgovorno sluìti gra anima Republike Srbije i dosledno se pridràvati zakona i prihva}enih standarda u vr{ewu policijskih du`nosti. Obaveza dostavqawa podataka o osu ivanosti ^lan 114. Ako je zaposleni u Ministarstvu osu en zbog krivi~nog dela iz ~lana 110. stav 3. ovog zakona, sud mora pravosna`nu presudu da dostavi Ministarstvu, radi dono{ewa re{ewa o prestanku radnog odnosa u Ministarstvu. Pripravnici ^lan 115. Pripravnik sti~e status policijskog slu`benika po zavr{enom pripravni~kom staù, polo- ènom pripravni~kom ispitu i ste~enom zvawu. Pripravniku za policijskog slu`benika prestaje slu`ba ako u propisanom roku ne poloì pripravni~ki ispit. U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana pripravnik je duàn da naknadi stvarne tro{kove {kolovawa, izuzev ako direktor policije, odnosno funkcioner u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre enih poslova i zadataka oceni da do toga nije do{lo zbog nedovoqnog zalagawa pripravnika, ve} iz drugih, opravdanih razloga. 2. Vrste, uslovi i na~in sticawa i gubitka zvawa Zvawa ovla{}enih slu`benih lica i policijskih slu`benika koji obavqaju poslove protivpoàrne za{tite ^lan 116. Za ovla{}ena slu`bena lica i policijske slu`benike koji obavqaju poslove protivpo- àrne za{tite zvawa jesu: 1) sa sredwom stru~nom spremom mla i policajac, mla i policajac á klase, policajac, policajac á klase, vi{i policajac i samostalni policajac; 2) sa vi{om stru~nom spremom mla i policijski narednik, mla i policijski narednik á klase, policijski narednik, policijski narednik á klase, vi{i policijski narednik i samostalni policijski narednik; 3) sa visokom stru~nom spremom policijski inspektor, vi{i policijski inspektor, samostalni policijski inspektor, glavni policijski inspektor, policijski savetnik i glavni policijski savetnik. Policijski slu`benici sa odgovaraju}om stru~nom spremom iz stava 1. ovog ~lana sti~u po~etno zvawe mla eg policajca, mla eg policijskog narednika, odnosno policijskog inspektora po zavr{enom pripravni~kom staù i poloènom stru~nom ispitu. Ministar moè aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona za pojedine kategorije uniformisanih policijskih slu`benika da utvrdi ~inove, odnosno zvawa druk~ijeg naziva od naziva iz stava 1. ovog ~lana, ako to vi{e odgovara prirodi poslova koje obavqaju. Zvawa ostalih policijskih slu`benika i drugih zaposlenih ^lan 117. Za ostale policijske slu`benike i druge zaposlene zvawa su: 1) sa sredwom stru~nom spremom mla i referent, mla i referent á klase, referent, referent á klase, vi{i referent i samostalni referent; 2) sa vi{om stru~nom spremom mla i stru~ni saradnik, mla i stru~ni saradnik á klase, stru~ni saradnik, stru~ni saradnik á klase, vi- {i stru~ni saradnik i samostalni stru~ni saradnik; 3) sa visokom stru~nom spremom inspektor, vi{i inspektor, samostalni inspektor, glavni inspektor, savetnik i glavni savetnik. Zaposleni sa odgovaraju}om stru~nom spremom iz stava 1. ovog ~lana sti~u po~etno zvawe mla- eg referenta, mla eg stru~nog saradnika, odnosno inspektora po zavr{enom pripravni~kom staù i poloènom stru~nom ispitu.

156 156 Broj novembar Uslovi za sticawe i gubitak zvawa ^lan 118. Policijski slu`benik, odnosno drugi zaposleni sti~e neposredno vi{e zvawe pod slede- }im uslovima: 1) da ima odgovaraju}u stru~nu spremu; 2) da je zvawe utvr eno za radno mesto na koje je raspore en, odnosno na koje se raspore uje; 3) da je u prethodnom zvawu proveo odre eno vreme; 4) da za posledwe dve godine pre sticawa zvawa ima pozitivne ocene; 5) da za posledwe dve godine pre sticawa zvawa nije bezuslovno ka`wen za krivi~no delo kaznom zatvora i da nije ka`wen disciplinskom merom zbog te{ke povrede slu`bene du- `nosti; 6) da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti niti disciplinski postupak zbog te{ke povrede slu`bene du`nosti. Smatra}e se da nije postojala smetwa za sticawe zvawa predvi ena u stavu 1. ta~ka 5) ovog ~lana ako u ponovqenom postupku ili po zahtevu za za{titu zakonitosti postupak bude obustavqen, ako bude doneta osloba aju}a presuda ili ako optu`ba bude odbijena, ali ne zbog nenadle- `nosti suda, odnosno smatra}e se da nije postojala smetwa iz stava 1. ta~ka 6) ovog ~lana ako postupak bude obustavqen, ako bude doneta osloba aju}a presuda ili ako optu`ba bude odbijena, ali ne zbog nenadle`nosti suda. U slu~ajevima iz stava 2. ovog ~lana, policijski slu`benik, odnosno drugi zaposleni koji ispuwava ostale uslove utvr ene ovim zakonom za sticawe zvawa, ste}i }e to zvawe danom kada je ispunio te uslove. Zaposleni gubi zvawe prestankom radnog odnosa u Ministarstvu. Vremenski uslov za sticawe zvawa ovla{}enih slu`benih lica i policijskih slu`benika koji obavqaju poslove protivpo`arne za{tite ^lan 119. Pod odre enim vremenom provedenim u prethodnom zvawu u smislu ~lana 118. stav 1. ta~ka 3) ovog zakona smatra se: 1) sa sredwom stru~nom spremom po pet godina u zvawu mla eg policajca, mla eg policajca á klase, policajca, policajca á klase i vi{eg policajca; 2) sa vi{om stru~nom spremom po pet godina u zvawu mla eg policijskog narednika, mla- eg policijskog narednika á klase, policijskog narednika, policijskog narednika á klase i vi- {eg policijskog narednika; 3) sa visokom stru~nom spremom dve godine u zvawu policijskog inspektora, po ~etiri godine u zvawu vi{eg policijskog inspektora i samostalnog policijskog inspektora, po pet godina u zvawu glavnog policijskog inspektora i policijskog savetnika. Vremenski uslov za sticawe zvawa ostalih policijskih slu`benika i drugih zaposlenih ^lan 120. Pod odre enim vremenom provedenim u prethodnom zvawu u smislu ~lana 118. stav 1. ta~ka 3) ovog zakona smatra se: 1) sa sredwom stru~nom spremom po pet godina u zvawu mla eg referenta, mla eg referenta á klase, referenta, referenta á klase i vi{eg referenta; 2) sa vi{om stru~nom spremom po pet godina u zvawu stru~nog saradnika, vi{eg stru~nog saradnika, samostalnog stru~nog saradnika, inspektora i vi{eg inspektora; 3) sa visokom stru~nom spremom dve godine u zvawu inspektora, po ~etiri godine u zvawu vi- {eg inspektora i samostalnog inspektora, po pet godina u zvawu glavnog inspektora i savetnika. Ocewivawe rada ^lan 121. Radi utvr ivawa uslova za napredovawe, odnosno sticawe i gubitak zvawa, rad policijskih slu`benika i drugih zaposlenih ocewuje se jedanput godi{we. Rad se ocewuje pozitivnom ili negativnom ocenom. Pozitivne ocene su dovoqan 2, dobar 3, isti~e se 4 i naro~ito se isti~e 5, a negativna ocena je nedovoqan 1. Negativna ocena ili odsustvo sa rada ^lan 122. Vremenom provedenim u prethodnom zvawu u smislu ~l i 120. ovog zakona ne smatra se kalendarska godina u kojoj je zaposleni ocewen negativnom ocenom, odnosno u kojoj je bio odsutan sa rada du`e od {est meseci, izuzev zbog profesionalnog oboqewa ili povrede koja je nastupila u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu`be. Nadle`nost za ocewivawe ^lan 123. Rad zaposlenih ocewuje rukovodilac organizacione jedinice, a rad rukovodilaca organizacionih jedinica ocewuje direktor policije, odnosno funkcioner u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre enih poslova i zadataka ili policijski slu`benik koga oni ovlaste. Rad se ocewuje jedanput godi{we, a najkasnije do 1. marta teku}e godine za prethodnu godinu. Postupak ocewivawa ^lan 124. Rukovodilac iz ~lana 123. stav 1. ovog zakona, odnosno po wegovom ovla{}ewu neposredno pretpostavqeni stare{ina zaposlenog ~iji je rad ocewen, najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je ocewivawe izvr{eno, saop{tava ocenu zaposlenom, i to na taj na~in {to zaposleni ~iji je rad ocewen, ocenu pro~ita u celini i potpi{e na upitniku koji propisuje ministar.

157 21. novembar Broj Prigovor i ocena po prigovoru ^lan 125. Zaposleni koji smatra da mu je ocenu dao nenadle`ni stare{ina ili da ocena nije data u skladu sa odredbama ovog zakona, moè u roku od 15 dana od dana saop{tewa ocene podneti prigovor stare{ini koji je dao ocenu. Stare{ina iz stava 1. ovog ~lana u roku od osam dana od dana prijema prigovora dostavqa prigovor, upitnik i svoje mi{qewe o osnovanosti prigovora stare{ini koji po ovla{}ewu ministra re{ava po prigovoru, ~ija ocena je kona~na. Ocena po prigovoru daje se na upitniku kao jedinstvena za sve elemente koji se ocewuju i saop{tava se zaposlenom u roku i na na~in iz ~lana 124. ovog zakona. Neocewivawe i posebni slu~ajevi ocewivawa ^lan 126. Rad zaposlenog koji je u toku kalendarske godine bio odsutan sa rada duè od {est meseci ne ocewuje se za tu godinu. Zaposleni koji je u toku kalendarske godine bio odsutan sa rada duè od {est meseci zbog profesionalnog oboqewa ili povrede koja je nastupila u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu- `be, zadràva u toj godini ocenu koja mu je data za rad u prethodnoj godini, a ako je ta ocena bila negativna ocewuje se pozitivnom ocenom koja odgovara posledwoj pozitivnoj oceni kojom je ocewen wegov rad. Prevremeno i vanredno sticawe zvawa (napredovawe) ^lan 127. Zaposleni ~iji je rad u posledwe dve godine ocewen najvi{om pozitivnom ocenom, a u zvawu koje ima je proveo najmawe polovinu vremena predvi enog za sticawe neposredno vi{eg zvawa i ispuwava druge uslove iz ~lana 118. ovog zakona moè prevremeno ste}i neposredno vi- {e zvawe. Zaposleni koji je postigao izuzetne rezultate u radu i time dao zna~ajan doprinos obavqawu unutra{wih poslova, kao i zaposleni u godini u kojoj ispuwava op{te uslove za sticawe starosne penzije, moè vanredno ste}i neposredno vi{e zvawe. Vanredno se moè napredovati samo jedanput. Akt o prevremenom, odnosno vanrednom sticawu neposredno vi{eg zvawa iz st. 1. i 2. ovog ~lana donosi ministar, ili stare{ina koga on ovlasti. Akta o zvawima ^lan 128. Protiv akata o raspore ivawu i sticawu zvawa, vanrednom unapre ewu, prevremenom i vanrednom sticawu vi{eg zvawa moè se podneti zahtev za preispitivawe odluke donosiocu akta u roku od 15 dana od dana dono{ewa akta. Zahtev za preispitivawe odluke ne zadràva weno izvr{ewe, a protiv akta donetog po zahtevu za preispitivawe odluke, ne moè se voditi upravni spor. Elementi i na~in ocewivawa i bliì uslovi i na~in sticawa i gubitka zvawa ^lan 129. Vlada uredbom o na~elima za unutra{we ure- ewe Ministarstva utvr uje elemente za ocewivawe i na~in ocewivawa policijskih slu`benika i drugih zaposlenih i bliè uslove i na- ~in sticawa i gubitka zvawa u Ministarstvu. 3. Du`nosti i prava policijskih slu`benika Izvr{avawe nare ewa ^lan 130. Policijski slu`benik duàn je da izvr{i sva nare ewa nadre enog policijskog slu`benika izdata radi obavqawa poslova, osim onih kojima se nare uje izvr{ewe radwe koja predstavqa krivi~no delo. Ako nare ewe smatra nezakonitim iz drugih razloga, policijski slu`benik ima prava da na to, u pisanoj formi, ukaè pretpostavqenom koji je nare ewe izdao. Ukoliko se i daqe insistira na takvom nare ewu policijski slu`benik ima pravo da o tome referi{e vi{em pretpostavqenom kome se moè obratiti. Rad duì od punog radnog vremena ^lan 131. Policijski slu`benik duàn je da po nalogu nadre enog policijskog slu`benika poslove obavqa i duè od punog radnog vremena, ako je to neophodno za uspe{no i pravovremeno obavqawe slu`benog posla. Odlagawe ili prekidawe godi{weg odmora ^lan 132. Policijskom slu`beniku ministar ili lice koje on ovlasti moè da odloì ili prekine kori{}ewe godi{weg odmora radi obavqawa slu`benih poslova koji ne trpe odlagawe. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana policijski slu`benik ima pravo na naknadu stvarnih tro- {kova prouzrokovanih odlagawem, odnosno prekidom godi{weg odmora. Nespojive delatnosti sa poslom u policiji ^lan 133. Policijski slu`benik i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavqati samostalnu privrednu ili profesionalnu delatnost. Sindikalno, profesionalno i drugo organizovawe i delovawe ^lan 134. Policijski slu`benici pravo na sindikalno, profesionalno i drugo organizovawe i delovawe ostvaruju na zakonom utvr en na~in.

158 158 Broj novembar Policijski slu`benici ne mogu se strana~ki organizovati, niti politi~ki delovati u Ministarstvu. Policijski slu`benici ne mogu u uniformi prisustvovati strana~kim i drugim politi~kim skupovima, izuzev ako su u slu`bi. Pravo na {trajk ^lan 135. Na organizovawe i sprovo ewe {trajka primewuju se, na odgovaraju}i na~in, op{ti propisi o {trajku. Ovla{}eno slu`beno lice du`no je i za vreme u~estvovawa u {trajku da primewuje policijska ovla{}ewa, ako je to potrebno radi: 1) za{tite ìvota i bezbednosti qudi; 2) hvatawa i privo ewa nadle`nom organu lica zate~enog u vr{ewu krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti; 3) spre~avawa u~inioca i otkrivawa u~inioca krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti. Policijski slu`benici nemaju pravo na {trajk u slu~aju: 1) ratnog stawa ili stawa neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stawa; 2) oruàne pobune, ustanka i drugih oblika nasilnog ugroàvawa demokratskog i ustavnog poretka Republike Srbije ili osnovnih sloboda i prava; 3) progla{ene elementarne nepogode ili neposredne opasnosti od wenog nastanka na podru~ju dveju ili vi{e podru~nih policijskih uprava Ministarstva ili na celoj teritoriji Republike Srbije; 4) drugih nepogoda i nesre}a koje ometaju normalno odvijawe ìvota i ugroàvaju bezbednost qudi i imovine; 5) opasnosti od ugroàvawa javnog reda u ve- }em obimu. Du`nost ~uvawa slu`benih podataka ^lan 136. Policijski slu`benici du`ni su da ~uvaju slu`bene podatke za koje su saznali u slu`bi ili povodom vr{ewa slu`be, a ~ije bi otkrivawe oteàvalo izvr{avawe zadataka policije ili naru{avalo zakonom za{ti}ena prava tre- }ih lica. Slu`benim podacima, u smislu ovog zakona, smatraju se: 1) svi podaci koji su zakonom ili propisima donetim na osnovu zakona odre eni kao poverqivi; 2) podaci i dokumenti koji su op{tim aktima utvr eni kao poverqivi; 3) podaci i dokumenti ozna~eni kao poverqivi od strane drugih organa ili pravnih lica; 4) mere, radwe, podaci i izvori informacija ~ije bi saop{tavawe bilo {tetno za interes fizi~kih ili pravnih lica, kao i za uspe{no obavqawe slu`benih poslova. Obaveza ~uvawa slu`benih podataka traje i posle prestanka radnog odnosa u Ministarstvu. Sta` osigurawa u uve}anom trajawu ^lan 137. Policijskom slu`beniku, zbog oteànih uslova rada, prirode poslova i odgovornosti za obavqawe poslova, sta` osigurawa ra~una se u uve}anom trajawu tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavqawu poslova policijskih slu`benika ra~una kao 16 meseci sta- à osigurawa, u skladu sa posebnim zakonom. Oteànim uslovima rada, u smislu ovog zakona, smatraju se: 1) pove}ana opasnost za ìvot i zdravqe; 2) obavqawe poslova duè od utvr enog radnog vremena usled nepredvidivih zadataka; 3) neredovnost u radu, odnosno rad u nepravilnim vremenskim ciklusima i sl; 4) rad za dràvne praznike i u neradne dane; 5) pripravnost (na radnom ili drugom mestu ili u stanu, prema nalogu nadre enog policijskog slu`benika) i sli~ni vidovi aktivnog i pasivnog deùrstva. Radna mesta policijskih slu`benika na kojima se sta` osigurawa ra~una u uve}anom trajawu utvr uju se aktom iz ~lana 4. stav 4. ovog zakona. Ovim aktom mogu se odrediti i radna mesta drugih zaposlenih u Ministarstvu na kojima se sta` osigurawa ra~una u uve}anom trajawu, u skladu sa posebnim propisima. Naknada u slu~aju privremene nesposobnosti za rad ^lan 138. Policijskom slu`beniku u slu~aju privremene nesposobnosti za rad pripada naknada u visini plate koju bi primio za vreme privremene nesposobnosti, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bole{}u, a u visini od 85 odsto od plate ako je ona prouzrokovana bole{}u ili povredom van rada. Prestanak radnog odnosa sa pravom na starosnu penziju ^lan 139. Policijskom slu`beniku moè prestati radni odnos i pre ispuwewa op{tih uslova za sticawe starosne penzije, ako je ispunio posebni uslov u pogledu godina ìvota predvi en propisima o penzijskom i invalidskom osigurawu i navr{io 20 godina penzijskog staà, od ~ega najmawe 10 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osigurawu. Prestanak radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju ^lan 140. Policijskom slu`beniku kod koga nastanu promene u psihofizi~kom ili op{tem zdravstvenom stawu koje ga ~ine nesposobnim za vr- {ewe policijskih poslova, prestaje radni odnos u Ministarstvu.

159 21. novembar Broj Postojawe nesposobnosti u smislu stava 1. ovog ~lana, u saradwi sa organom ve{ta~ewa Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe zaposlenih, utvr uje komisija pri Zavodu za zdravstvenu za{titu radnika Ministarstva, ~ije ~lanove imenuje ministar. Promene psihofizi~kog ili op{teg zdravstvenog stawa iz stava 1. ovog ~lana smatraju se gubitkom radne sposobnosti u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osigurawu, a policijski slu`benik kome po tom osnovu prestane radni odnos ima pravo na invalidsku penziju. Otpremnina ^lan 141. Policijskom slu`beniku koji ostvari pravo na penziju pripada otpremnina u visini plate primqene za posledwih pet meseci. Tro{kovi sahrane i jednokratna nov~ana pomo} ^lan 142. Policijski slu`benik koji u obavqawu slu- `be ili povodom obavqawa slu`be izgubi ìvot, sahrani}e se u mestu koje odredi wegova porodica o tro{ku Ministarstva. Tro{kom iz stava 1. ovog ~lana smatraju se: 1) tro{kovi prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane; 2) putni tro{kovi za dva pratioca; 3) tro{kovi grobnog mesta, ako porodica nema grobno mesto; 4) ostali uobi~ajeni tro{kovi ~iju visinu odre uje ministar. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana porodica koju je izdràvao poginuli policijski slu`benik ima pravo na jednokratnu nov~anu pomo} u visini plate poginulog policijskog slu`benika ispla}ene za posledwa 24 meseca, po odbitku poreza i doprinosa. Nov~ana i druga prigodna pomo} ^lan 143. Ministar moè, prilikom obeleàvawa zna- ~ajnih datuma policije, ustanoviti dodelu nov- ~ane pomo}i i druge prigodne pomo}i porodicama poginulih policijskih slu`benika i te- {ko rawenim policijskim slu`benicima, koji su stradali u obavqawu slu`be ili povodom obavqawa slu`be. Vrste i na~in dodele nagrada i priznawa ^lan 144. Za ostvarene rezultate u obavqawu policijskih poslova, o~uvawu i unapre ewu bezbednosti, za drugi doprinos policijskoj delatnosti i bezbednosti, odnosno za drugi radni doprinos, policijskim slu`benicima i drugim zaposlenim dodequju se nagrade i priznawa. Nagrade i priznawa Ministarstva su: godi{wa nagrada; prigodna nagrada; zahvalnica i drugi oblici utvr eni aktom koji donosi ministar. U skladu sa ~lanom 6. ovog zakona, ministar moè priznawa dodeqivati i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim organima i ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama i pojedincima. Specifi~na zdravstvena za{tita ^lan 145. Specifi~nu zdravstvenu za{titu zaposlenih u Ministarstvu, koja se odnosi na pruàwe zdravstvenih usluga u vezi sa pregledom za upis u obrazovne institucije Ministarstva, zasnivawem radnog odnosa u Ministarstvu, sistematskim lekarskim pregledima, vanrednim lekarskim pregledima radi utvr ivawa op{te zdravstvene i psiho-fizi~ke sposobnosti za daqe obavqawe poslova policijskog slu`benika i pruàwem stru~ne, tehni~ke i kadrovske pomo- }i policijskim jedinicama u izvr{avawu zadataka i poslova, obavqa Zavod za zdravstvenu za- {titu radnika Ministarstva unutra{wih poslova, koji je osnovan i obavqa delatnost u skladu sa zakonom. Program specifi~ne zdravstvene za{tite zaposlenih u Ministarstvu koji sprovodi Zavod za zdravstvenu za{titu radnika Ministarstva unutra{wih poslova, donosi ministar. Tro{kove nastale sprovo ewem programa specifi~ne zdravstvene za{tite zaposlenih u Ministarstvu iz stava 1. ovog ~lana snosi Ministarstvo. 4. Plate Utvr ivawe plata ^lan 146. Policijski slu`benici i drugi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovice koju utvr uje Vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta u odnosu na zvawe, posebne uslove rada, opasnost, odgovornost i sloènost posla. Plata iz stava 1. ovog ~lana uve}ava se za 0,4 odsto za svaku navr{enu godinu radnog staà. Visinu koeficijenata iz stava 1. ovog ~lana utvr uje ministar aktom o platama zaposlenih u Ministarstvu, koji donosi uz saglasnost Vlade. Koeficijenti za obra~un plata ^lan 147. Zbog posebnih uslova rada, opasnosti za ìvot i zdravqe, odgovornosti, teìne i prirode poslova, rada na dan praznika koji je neradni dan, no}nog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, deùrstava, pripravnosti i drugih vidova neredovnosti u radu, zaposlenima u Ministarstvu mogu se utvrditi koeficijenti za obra~un plate koji su od 30 do 50 odsto nominalno ve}i od koeficijenata za druge dràvne slu`benike, a u visini mase sredstava potrebnih za isplatu dodatnih koeficijenata iz ~lana 146. stav 1. ovog zakona.

160 160 Broj novembar Uz saglasnost Vlade, za pojedine kategorije zaposlenih mogu se utvrditi koeficijenti koji su u smislu stava 1. ovog ~lana ve}i i za vi{e od 50 odsto. Na prava i obaveze proistekle iz napred navedenih posebnih uslova rada ne primewuju se odredbe op{tih radno-pravnih propisa o uve}anoj zaradi. 5. Preme{taj i upu}ivawe Uslovi za preme{taj ^lan 148. Zbog potreba slu`be policijski slu`benik moè biti preme{ten na drugo radno mesto, u skladu sa wegovom stru~nom spremom i radnim sposobnostima, u istoj ili drugoj organizacionoj jedinici, u istom ili drugom mestu rada, a u skladu sa radno-pravnim propisima i propisima o dràvnim slu`benicima. Uslovi za upu}ivawe u drugu organizacionu jedinicu ^lan 149. Policijski slu`benik moè biti upu}en na vr{ewe slu`benih poslova i zadataka na radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Ministarstva, udaqenu vi{e od 50 kilometara od mesta wegovog stanovawa, u neprekidnom trajawu od 30 dana do jedne godine. Prava u slu~aju upu}ivawa ^lan 150. Policijski slu`benik koji je upu}en na vr- {ewe slu`benih poslova i zadataka na osnovu ~lana 149. ovog zakona ima pravo na tro{kove prevoza, sme{taja i ishrane, utvr ene aktom ministra, u skladu sa zakonom. Upu}ivawe na rad u inostranstvo ^lan 151. Policijski slu`benik moè biti upu}en na rad u inostranstvo, na osnovu utvr enih pravila o me unarodnoj policijskoj saradwi i u skladu sa odredbama ~lana 19. ovog zakona. 6. Obrazovawe, osposobqavawe i usavr{avawe Stru~no obrazovawe ^lan 152. Stru~no obrazovawe za potrebe policije, radi sticawa odgovaraju}ih nivoa stru~ne spreme, sprovodi se u skladu sa posebnim propisima. Stru~no osposobqavawe i usavr{avawe ^lan 153. Pod stru~nim osposobqavawem i usavr{avawem za potrebe policije, u smislu ovog zakona, podrazumeva se sticawe i unapre ivawe znawa, ve{tina, stavova i pona{awa, odnosno pove}awe efikasnosti i efektivnosti u obavqawu policijskih poslova. Ministar bliè ure uje: 1) program, postupak i na~in stru~nog osposobqavawa pripravnika i polagawe stru~nog ispita; 2) sadrìnu, oblik i na~in vr{ewa stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa iz stava 1. ovog ~lana; 3) prava, obaveze i odgovornosti polaznika stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa; 4) kriterijume po kojima }e se vr{iti izbor kandidata za polaznike stru~nog osposobqavawa, po raspisanom konkursu; 5) druga pitawa u vezi sa stru~nim osposobqavawem i usavr{avawem. Stru~no osposobqavawe i usavr{avawe iz stava 1. ovog ~lana sprovode se u za to obrazovanim unutra{wim organizacionim jedinicama Ministarstva, a pojedini oblici i u drugim unutra{wim organizacionim jedinicama. U toku stru~nog osposobqavawa polaznicima se obezbe uju ishrana i sme{taj, kao i druga prava koja odredi ministar u aktu iz stava 2. ta~ka 3) ovog ~lana. Polaznici koji uspe{no zavr{e stru~no osposobqavawe du`ni su da najmawe tri godine ostanu na radu u Ministarstvu ili da naknade srazmeran deo tro{kova stru~nog osposobqavawa. Sprovo ewe stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa ^lan 154. Ministar donosi programe stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa. U skladu sa programima iz stava 1. ovog ~lana direktor policije donosi planove za realizaciju pojedinih oblika stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa, u okviru raspoloìvih finansijskih sredstava u buxetu. Policijski slu`benici mogu da u~estvuju i u drugim oblicima stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa koje sprovode doma}e i strane ustanove, u skladu sa posebnim programima i planovima. U sprovo ewu stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa po programima iz stava 1. ovog zakona mogu da u~estvuju i strani u~esnici, na osnovu zakqu~enog sporazuma. 7. Disciplinska odgovornost Odgovornost za povrede slu`bene du`nosti ^lan 155. Za lake i te{ke povrede slu`bene du`nosti policijski slu`benici i drugi zaposleni u Ministarstvu odgovaraju disciplinski. Lake povrede slu`bene du`nosti ^lan 156. Lake povrede slu`bene du`nosti su: 1) nedolazak na posao u odre eno vreme i odlazak sa posla pre isteka radnog vremena;

161 21. novembar Broj ) neuqudan odnos prema strankama i saradnicima za vreme rada; 3) nepropisno postupawe sa poverenim sredstvima za rad; 4) nesavesno i neuredno ~uvawe slu`benih spisa i podataka; 5) neopravdano izostajawe sa posla do dva radna dana u toku jedne kalendarske godine; 6) neno{ewe ili neuredno no{ewe uniforme i oru`ja; 7) postupawe protivno nalogu ili uputstvu za obavqawe poslova koje je izazvalo ili moglo izazvati {tetne posledice maweg zna~aja. Te{ke povrede slu`bene du`nosti ^lan 157. Te{ke povrede slu`bene du`nosti su: 1) odbijawe izvr{ewa ili neizvr{avawe ili omalovaàvawe zakonitog slu`benog nare ewa stare{ine izdatog u vr{ewu ili povodom vr{ewa slu`benog zadatka; 2) samovoqno napu{tawe radnog mesta, pozorni~kog mesta, mesta obezbe ewa odre enih objekata i lica, jedinice ili mesta odre enog za pripravnost; 3) primena ovla{}ewa u svrhe za koje nije nameweno ili kori{}ewe statusa policijskog slu`benika u neslu`bene svrhe; 4) izdavawe ili izvr{avawe nare ewa kojim se protivpravno ugroàva sigurnost qudi ili imovine; 5) nepreduzimawe ili nedovoqno preduzimawe mera za bezbednost lica, imovine i poverenih stvari; 6) svaka radwa, odnosno propu{tawe radwe kojom se onemogu}ava, ometa ili oteàva izvr- {avawe slu`benih zadataka; 7) pona{awe koje {teti ugledu slu`be ili naru{ava odnose me u zaposlenima; 8) gubqewe ili o{te}ewe tehni~ke ili druge opreme; 9) nepravilno ili nenamensko kori{}ewe poverenih sredstava; 10) samoinicijativno istupawe u javnosti; 11) odavawe poverqivih podataka utvr enih zakonom, drugim propisom ili aktom; 12) davawe podataka neovla{}enim licima; 13) izno{ewe neistinitih tvrdwi o Ministarstvu; 14) nepreduzimawe mera ili nepruàwe pomo- }i u okviru svojih slu`benih du`nosti zaposlenima u policiji ili neophodne pomo}i drugim dràvnim organima; 15) protivpravno pribavqawe li~ne ili imovinske koristi za sebe ili drugog u vezi sa radom; 16) bavqewe poslovima koji su nespojivi sa slu`benom du`no{}u; 17) odbijawe, neopravdano neodazivawe ili izbegavawe propisanog zdravstvenog pregleda ili zloupotreba prava odsustvovawa u slu~aju bolesti; 18) odbijawe, neopravdano neodazivawe ili izbegavawe stru~nog osposobqavawa, usavr{avawa ili druge obuke na koju se zaposleni upu}uje; 19) svaka radwa koja predstavqa krivi~no delo izvr{eno na radu ili u vezi sa radom; 20) izdavawe nare ewa ~ije bi izvr{ewe predstavqalo krivi~no delo; 21) prikrivawe od strane nadre enog slu`benika izvr{ewa povrede slu`benih du`nosti za koju se zaposlenom moè izre}i disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Disciplinske mere za lake povrede slu`bene du`nosti ^lan 158. Za lake povrede slu`bene du`nosti moè se izre}i disciplinska mera nov~ana kazna u iznosu od 10 do 30 odsto od mese~ne plate zaposlenog ostvarene u mesecu u kojem se mera izri~e. Disciplinske mere za te{ke povrede slu`bene du`nosti ^lan 159. Za te{ke povrede slu`bene du`nosti moè se izre}i jedna od slede}ih disciplinskih mera: 1) nov~ana kazna u iznosu od 30 do 50 odsto od mese~ne plate zaposlenog u vremenu od jednog do tri meseca; 2) zaustavqawe u napredovawu u vi{e zvawe u trajawu od {est meseci do dve godine; 3) raspore ivawe na drugo radno mesto u trajawu od {est meseci do dve godine; 4) prestanak radnog odnosa. Zaustavqawe u napredovawu u vi{e zvawe iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana ra~una se od dana kada je disciplinska odluka kojom je izre~ena ova mera postala pravosna`na. Raspore ivawe na drugo radno mesto iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana vr{i se na radno mesto na kojem se obavqaju poslovi mawe sloènosti i za koje je kao uslov propisana ista ili neposredno nià stru~na sprema. Javnost i iskqu~ewe javnosti ^lan 160. Disciplinski postupak je javan. Organ koji vodi postupak moè da odlu~i da pokrene disciplinski postupak bez prisustva javnosti kada se u postupku razmatraju ~iwenice poverqivog karaktera. Nadle`nost za odlu~ivawe u prvom stepenu ^lan 161. O disciplinskoj odgovornosti policijskih slu`benika u prvom stepenu odlu~uje: 1) direktor policije, odnosno funkcioner u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre enih poslova i zadataka ili policijski slu`benik koga oni ovlaste za policijske slu`benike direkcije policije i druge zaposlene u sedi{tu Ministarstva; 2) na~elnik podru~ne policijske uprave ili lice koje on ovlasti za policijske slu`benike podru~ne policijske uprave, policijskih stanica i druge zaposlene na odnosnom podru~ju.

162 162 Broj novembar Nadle`nost za odlu~ivawe u drugom stepenu ^lan 162. Protiv odluka iz ~lana 161. ovog zakona policijski slu`benik ima pravo prigovora disciplinskoj komisiji u roku od osam dana od dana uru~ewa odluke. Disciplinska komisija ^lan 163. Disciplinska komisija ima 30 ~lanova koje imenuje ministar. Disciplinska komisija odlu~uje u ve}u od tri ~lana, od kojih je jedan ~lan van Ministarstva. Bliè ure ivawe disciplinske odgovornosti ^lan 164. Vlada uredbom bliè ure uje disciplinsku odgovornost u Ministarastvu. Razlozi i postupak privremenog udaqewa iz slu`be ^lan 165. Zaposleni u Ministarstvu moè biti privremeno udaqen iz slu`be kada je protiv wega pokrenut krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, ili kada je protiv wega podnet zahtev za utvr ivawe disciplinske odgovornosti za te{ke povrede slu`bene du`nosti. Udaqewe iz slu`be iz stava 1. ovog ~lana mo- è trajati do okon~awa disciplinskog postupka a najduè {est meseci. Za vreme dok traje udaqewe zaposleni ima pravo na naknadu u visini jedne polovine plate. O privremenom udaqewu iz slu`be odlu~uje direktor policije, odnosno funkcioner u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre enih poslova i zadataka. Protiv re{ewa o udaqewu zaposleni moè podneti prigovor ministru, u roku od osam dana od dana uru~ewa re{ewa o udaqewu. Prigovor ne odlaè izvr{ewe re{ewa, a re{ewe po prigovoru mora se doneti u roku od 15 dana. Policijskom slu`beniku koji je udaqen iz slu`be oduzima se slu`bena zna~ka, slu`bena legitimacija, oru`je i druga sredstva koja su mu poverena za obavqawe poslova. Odgovornost za {tetu pri~iwenu tre}im licima ^lan 166. Republika Srbija odgovara za {tetu koju policijski slu`benik pri~ini tre}im licima, ako se dokaè da je policijski slu`benik postupao nesaglasno propisima o na~inu obavqawa policijskih poslova. Policijski slu`benik odgovara za {tetu koju pri~ini Ministarstvu ili tre}im licima, ako se dokaè da je postupao nesaglasno propisima o na~inu obavqawa policijskih poslova. 8. Posebni slu~ajevi prestanka radnog odnosa Prestanak radnog odnosa po sili zakona ^lan 167. Pored slu~ajeva prestanka radnog odnosa po sili zakona utvr enih drugim propisima, policijskom slu`beniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos u Ministarstvu prestaje: 1) kad se sazna da su podaci o ispuwavawu uslova za prijem u radni odnos iz ~lana 110. stav 1. ta~. 1), 4), 5) i 6) la`ni danom saznawa; 2) kad sud dostavi pravosna`nu presudu kojom je osu en za krivi~no delo odre eno u ~lanu 110. stav 3. ovog zakona danom dono{ewa re{ewa o prestanku radnog odnosa; 3) kad se sazna da je postupio suprotno odredbi ~lana 133. ovog zakona danom saznawa o obavqawu delatnosti; 4) kad mu nadle`ni organ utvrdi pravo na penziju u skladu sa zakonom danom pravosna- `nosti re{ewa. Prestanak radnog odnosa zbog bezbednosnih smetwi ^lan 168. Policijskom slu`beniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos prestaje i ako tokom wegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetwe iz ~lana 111. ovog zakona zbog kojih sa wim radni odnos ne bi ni bio zasnovan da su u vreme zasnivawa postojale. U slu~aju bezbednosnih smetwi iz stava 1. ovog ~lana, re{ewe o prestanku radnog odnosa policijskog slu`benika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazloèni predlog direktora policije, odnosno funkcionera u ~ijoj nadle`nosti je obavqawe odre enih poslova i zadataka. Uz predlog se prilaè i bezbednosna provera iz ~lana 111. stav 2. ovog zakona, kao sastavni deo protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dopu{tena, ali se moè pokrenuti upravni spor. Primena drugih propisa ^lan 169. Na poloàj, du`nosti, prava i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu primewuju se propisi o radnim odnosima u dràvnim organima, ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije druk~ije odre eno. âá. KONTROLA RADA POLICIJE 1. Spoqa{wa kontrola policije Vrste spoqa{we kontrole ^lan 170. Spoqa{wu kontrolu rada policije vr{i Narodna skup{tina, u skladu sa ~lanom 9. ovog zakona, drugim zakonom i propisom.

163 21. novembar Broj Spoqa{wu kontrolu rada policije vr{e i Vlada, nadle`ni pravosudni organi, organi dr- àvne uprave nadle`ni za odre ene poslove nadzora i drugi zakonom ovla{}eni organi i tela. Pod ovla{}ewima organa i tela iz stava 2. ovog ~lana podrazumevaju se ovla{}ewa utvr ena posebnim zakonom koja se odnose na pristup odgovaraju}im informacijama, kontakt sa nadle`nim policijskim slu`benicima, pravo na dobijawe odgovora na pitawa i druga zakonom utvr ena prava. 2. Unutra{wa kontrola policije Sektor unutra{we kontrole policije ^lan 171. Unutra{wu kontrolu rada policije vr{i Sektor unutra{we kontrole policije. Sektorom unutra{we kontrole policije rukovodi na~elnik Sektora unutra{we kontrole. Na~elnik Sektora unutra{we kontrole redovno i periodi~no podnosi ministru izve{taje o radu Sektora unutra{we kontrole. Oblici i na~in vr{ewa unutra{we kontrole policije ^lan 172. Sektor unutra{we kontrole policije vr{i kontrolu zakonitosti rada policije, a naro~ito u pogledu po{tovawa i za{tite qudskih prava pri izvr{avawu policijskih zadataka i primeni policijskih ovla{}ewa. Oblike i na~in vr{ewa unutra{we kontrole rada policije bliè propisuje ministar. Zaposleni u Sektoru unutra{we kontrole policije ^lan 173. Ovla{}ena slu`bena lica u Sektoru unutra- {we kontrole policije pri vr{ewu kontrole imaju sva policijska ovla{}ewa i u pogledu svojih prava i du`nosti izjedna~eni su sa drugim ovla{}enim slu`benim licima. Postupawe Sektora unutra{we kontrole policije ^lan 174. Sektor unutra{we kontrole policije postupa na osnovu predloga, pritu`bi i predstavki fizi~kih i pravnih lica, povodom pisanih obra- }awa pripadnika policije i po sopstvenoj inicijativi, odnosno na osnovu prikupqenih obave{tewa i drugih saznawa. Na~elnik Sektora unutra{we kontrole policije blagovremeno, u pisanom obliku, obave{tava ministra o svim slu~ajevima preduzimawa ili propu{tawa akcija policije za koje smatra da su protivne zakonu, i blagovremeno preduzima potrebne radwe. Pripadnih policije ne moè biti pozvan na odgovornost zbog obra}awa Sektoru unutra{we kontrole. Obaveze i ovla{}ewa u vr{ewu unutra{we kontrole policije ^lan 175. Pripadnici policije du`ni su da ovla{}enim slu`benim licima Sektora unutra{we kontrole policije omogu}e da izvr{e kontrolu i da im u tome pruè potrebnu stru~nu pomo}. U vr{ewu kontrole ovla{}ena slu`bena lica Sektora unutra{we kontrole policije imaju ovla{}ewe da: 1) ostvare uvid u spise, dokumentaciju i zbirke podataka koje u skladu sa svojim nadle`nostima pribavqa, sa~iwava ili izdaje policija; 2) uzmu izjave od pripadnika policije, o{te- }enih lica i svedoka; 3) od policije i policijskih slu`benika zahtevaju dostavqawe drugih podataka i informacija iz wihove nadle`nosti koji su potrebni za vr{ewe unutra{we kontrole; 4) ostvare uvid u slu`bene prostorije koje policija koristi u svom radu; 5) zahtevaju ateste i tehni~ke i druge podatke o tehni~kim sredstvima koja koristi policija i zahtevaju dokaze o osposobqenosti policijskih slu`benika za upotrebu tehni~kih i drugih sredstava koja koriste u svom radu. U vr{ewu kontrole ovla{}ena slu`bena lica Sektora unutra{we kontrole policije ne mogu se me{ati u tok pojedinih akcija policije ili na drugi na~in ometati rad ili ugroziti poverqivost policijske akcije. Dokumentaciju koja se odnosi na primenu ovla{}ewa iz stava 2. ovog ~lana i ima oznaku poverqivosti, ovla{}ena slu`bena lica koja vr{e kontrolu mogu da pregledaju u prisustvu odgovornog lica koje je utvrdilo stepen poverqivosti dokumenta, odnosno lica koje je ono ovlastilo. Za izvr{avawe odre enih zadataka pojedina~ne kontrole nad policijom, pored ovla{}enih slu`benih lica Sektora unutra{we kontrole policije, ministar moè zaduìti i druge policijske slu`benike u Ministarstvu. Du`nosti Sektora unutra{we kontrole policije ^lan 176. U vr{ewu unutra{we kontrole rada policije Sektor unutra{we kontrole policije, ovla{}ena slu`bena lica Sektora unutra{we kontrole policije i drugi policijski slu`benici u Ministarstvu zaduèni za unutra{wu kontrolu rada policije preduzimaju potrebne radwe, utvr uju ~iweni~no stawe i prikupqaju dokaze. Na~elnik Sektora unutra{we kontrole upoznaje sa rezultatima svojih ispitivawa ministra i direktora policije i ministru daje predloge za otklawawe uo~enih nezakonitosti kao i

164 164 Broj novembar predloge za pokretawe odgovaraju}ih postupaka radi utvr ivawa odgovornosti. Kontrola rada Sektora unutra{we kontrole policije ^lan 177. Kontrolu rada na~elnika Sektora unutra{we kontrole policije, policijskih slu`benika zaposlenih u Sektoru unutra{we kontrole policije i drugih policijskih slu`benika u Ministarstvu zaduènih za unutra{wu kontrolu rada policije vr{i ministar, na na~in odre en propisom iz ~lana 172. stav 2. ovog zakona. Ako postoji osnovana opasnost da bi vr{ewe unutra{we kontrole rada policije nad primenom wenih policijskih ovla{}ewa utvr enih ovim ili drugim zakonom onemogu}ilo ili bitno oteàlo wihovu primenu ili ugrozilo ìvot i zdravqe lica koja ih primewuju, policijski slu`benik moè do odluke ministra privremeno da odbije uvid u dokumentaciju, pregled prostorija i dostavqawe odre enih podataka i informacija. Ukoliko predmet vr{ewa unutra{we kontrole prevazilazi nadle`nosti Sektora unutra- {we kontrole policije ili je povezan sa drugim delima ili se radi o predmetu velikog zna- ~aja, ministar moè odlu~iti da se daqe postupawe po tom predmetu ustupi drugoj unutra{woj organizacionoj jedinici nadle`noj za pokretawe postupka. Ovla{}ewe ministra i obaveze Sektora unutra{we kontrole policije prema ministru ^lan 178. Ministar daje Sektoru unutra{we kontrole policije smernice, obavezna uputstva za rad, direktive, kao i naloge da u okviru svoje nadle- `nosti izvr{i odre ene zadatke i preduzme odre ene mere. Ovla{}ena slu`bena lica i drugi policijski slu`benici u Sektoru unutra{we kontrole policije na zahtev ministra podnose podatke, dokumenta i izve{taje o pojedina~nim pitawima iz svog delokruga. Izve{tavawe Vlade i Narodne skup{tine o radu Sektora unutra{we kontrole policije ^lan 179. Na zahtev Vlade i radnog tela Narodne skup- {tine nadle`nog za bezbednost i policijske poslove, ministar podnosi izve{taj o radu Sektora unutra{we kontrole policije. 3. Kontrola rada policije re{avawem pritu`bi Postupak re{avawa pritu`bi ^lan 180. Svako ima pravo da Ministarstvu podnese pritu`bu protiv policijskog slu`benika ako smatra da su mu nezakonitom ili nepravilnom radwom policijskog slu`benika povre ena prava ili slobode. Pojedinac iz stava 1. ovog ~lana moè u roku od 30 dana od dana kad je do povrede do{lo podneti pritu`bu policiji ili Ministarstvu. Svaku pritu`bu podnetu protiv policijskog slu`benika mora prvo da razmotri i sve okolnosti u vezi sa wom da proveri rukovodilac organizacione jedinice u kojoj je zaposlen policijski slu`benik na koga se pritu`ba odnosi ili policijski slu`benik koga je on ovlastio (u daqem tekstu: rukovodilac organizacione jedinice). Ukoliko su stavovi podnosioca pritu- `be i stavovi rukovodioca organizacione jedinice uskla eni moè se odlu~iti da je postupak re{avawa pritu`be time zakqu~en. Ovo }e se zabeleìti u zapisniku o razmatrawu pritu`be koji potpisuje i podnosilac pritu`be. Ovaj postupak mora biti zakqu~en u roku od 15 dana od prijema pritu`be. U slu~aju da se podnosilac pritu`be ne odazove pozivu na razgovor ili da se odazove, ali ne saglasi sa stavovima rukovodioca organizacione jedinice, kao i u slu~ajevima kad iz pritu`be proizlazi sumwa o u~iwenom krivi~nom delu za koje se goni po slu`benoj du`nosti, mora rukovodilac organizacione jedinice celokupne spise predmeta da ustupi komisiji, koja vodi daqi postupak re{avawa po pritu`bi. Pritu`be u Ministarstvu re{ava komisija sastavqena od tri ~lana, i to: na~elnik Sektora unutra{we kontrole policije ili drugo ovla{}eno slu`beno lice iz Sektora unutra- {we kontrole koga ovlasti na~elnik Sektora, predstavnik policije ovla{}en od strane ministra i predstavnik javnosti. Predstavnika javnosti koji u~estvuje u re{avawu pritu`bi na podru~ju policijske uprave, na predlog organa lokalne samouprave, imenuje i razre{ava ministar. Predstavnika javnosti koji u~estvuje u re- {avawu pritu`bi na rad policijskih slu`benika u sedi{tu, na predlog organizacija stru~ne javnosti i nevladinih organizacija, imenuje i razre{ava ministar. Predstavnik javnosti se imenuje na period od ~etiri godine s mogu}no- {}u ponovnog imenovawa. Postupak re{avawa pritu`be u Ministarstvu zakqu~uje se dostavqawem odgovora podnosiocu pritu`be u roku od 30 dana od dana zakqu~ewa postupka kod rukovodioca organizacione jedinice policije. Odgovorom podnosiocu pritu`be postupak po pritu`bi je zakqu~en, a podnosilac pritu`be ima na raspolagawu sva pravna i druga sredstva za za{titu svojih prava i sloboda. Postupak re{avawa pritu`bi bliè propisuje ministar. Du`nost ~uvawa poverqivih podataka ^lan 181. Lica koja u~estvuju u vr{ewu kontrole policije, du`na su da {tite i ~uvaju poverqivost podataka i informacija do kojih dolaze u vr{ewu kontrole i po prestanku svojih funkcija.

165 21. novembar Broj âáá. FINANSIRAWE Sredstva za rad ^lan 182. Sredstva za rad Ministarstva obezbe uju se u buxetu Republike Srbije. Ministarstvo moè da ostvaruje dopunska sredstva pruàwem usluga u vezi sa osnovnom delatno{}u Ministarstva, odnosno u skladu sa poslovima koji su u funkciji bezbednosti i evidencijama iz svoje nadle`nosti, a koja imaju svojstvo sopstvenih prihoda. Visinu naknade za usluge iz stava 2. ovog ~lana utvr uje Vlada, na predlog ministra. Sredstva za posebne namene ^lan 183. Ministarstvo koristi sredstva u dràvnoj svojini. Deo sredstava koja Ministarstvo koristi ~ine sredstva za posebne namene, koja su poverqivog karaktera. Nepokretna sredstva za posebne namene jesu zemqi{te, zgrade i drugi objekti, poverqivog karaktera, koji se koriste za potrebe bezbednosti. Pristup nepokretnim sredstvima za posebne namene, van slu~ajeva wihovog redovnog kori- {}ewa, dozvoqen je samo po prethodno pribavqenom odobrewu ministra. Pokretna sredstva za posebne namene jesu oru`je, oprema, prevozna i druga sredstva, poverqivog karaktera, koja se koriste za potrebe bezbednosti. Sredstva za posebne namene bliè se ure uju posebnim aktom. Sredstva za posebne operativne potrebe ^lan 184. Za isplatu tro{kova i nagrada licima za postupawe i u~estvovawe u primeni mera koje su odobrene na osnovu ovog zakona i zakona kojim se ure uje krivi~ni postupak i za pla}awe korisnih informacija u vezi sa krivi~nim delima i wihovim u~iniocima (u daqem tekstu: sredstva za posebne operativne potrebe) se u okviru buxeta, prema finansijskom planu policije, odre- uju namenska finansijska sredstva. Podaci o isplatama vode se u posebnoj evidenciji, u skladu sa propisima kojima su ure ene pojedine oblasti. Na~in poslovawa sa sredstvima za posebne operativne potrebe utvr uje ministar uputstvom. Na nov~ana sredstva iz stava 1. ovog ~lana ne pla}aju se doprinosi, niti druga davawa odre- ena propisima. Fond za nov~anu pomo} ~lanovima porodice poginulih ili rawenih policijskih slu`benika ^lan 185. Fond za nov~anu pomo} ~lanovima porodice poginulih ili rawenih policijskih slu`benika, koji su u obavqawu ili povodom obavqawa slu`be izgubili ìvot ili bili raweni osniva se kao buxetski fond radi ostvarivawa ovog ciqa, u skladu sa posebnim propisima. Buxetski fond iz stava 1. ovog ~lana osniva se na neodre eno vreme i wime upravqa Ministarstvo. Sredstva buxetskog fonda iz stava 1. ovog ~lana mogu da ~ine: 1) sredstva buxeta; 2) donacije; 3) druga sredstva u skladu sa zakonom i drugim propisima. Korisnik sredstava Fonda za nov~anu pomo} iz stava 1. ovog ~lana ne moè daqe isticati zahteve za ostvarivawe prava na naknadu {tete po istom {tetnom doga aju. âááá. OBLICI SARADWE SA DRUGIM SUBJEKTIMA Me upolicijska saradwa ^lan 186. Ministarstvo neposredno sara uje sa organima unutra{wih poslova, policijama i policijskim organizacijama, kao i organima i slu`bama bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori. Saradwa iz stava 1. ovog ~lana zasniva se na pravima i du`nostima odre enim zakonom, na uzajamnom obave{tavawu i izvr{avawu zajedni~kih zadataka. Oblici i na~in saradwe utvr uju se i posebnim aktima organa i slu`bi iz stava 1. ovog ~lana koje sporazumno donose rukovodioci tih organa i slu`bi, u skladu sa zakonom. Saradwa sa Bezbednosno-informativnom agencijom ^lan 187. U skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim je regulisan rad Bezbednosno-informativne agencije (u daqem tekstu: Agencija), zakonom kojim je regulisan krivi~ni postupak i drugim zakonima koje primewuju Ministarstvo i Agencija, ministar i direktor Agencije sporazumno utvr- uju obavezne oblike i na~in ostvarivawa saradwe Ministarstva i Agencije u pitawima od interesa za bezbednost qudi i imovine, odnosno za bezbednost i ustavni poredak Republike Srbije, a naro~ito: 1) me usobno obave{tavawe, razmenu podataka i saznawa od zna~aja za izvr{avawe zadataka iz nadle`nosti Ministarstva, odnosno Agencije; 2) pruàwe neposredne fizi~ke, stru~ne, tehni~ke i druge me usobne pomo}i, u skladu sa zakonom utvr enim delokrugom i po prethodnom dogovoru izme u ministra i direktora Agencije, odnosno lica koja oni ovlaste; 3) preduzimawe zajedni~kih mera i aktivnosti od interesa za jednovremenu za{titu i ostvarivawe bezbednosti qudi i imovine i bezbednosti Republike Srbije.

166 166 Broj novembar Saradwa sa drugim dràvnim organima i nedràvnim subjektima ^lan 188. Sa drugim dràvnim organima, kao i nedr- àvnim subjektima iz ~lana 6. ovog zakona, Ministarstvo sara uje u skladu sa ovim i drugim zakonom. Radi razvijawa me usobne saradwe, odnosno partnerstva, ministar moè sporazumno sa organima i subjektima iz stava 1. ovog ~lana da donosi odgovaraju}e akte o saradwi i osniva koordinaciona tela od zna~aja za spre~avawe i otkrivawe delikata i wihovih u~inilaca i za ostvarivawe drugih bezbednosnih ciqeva. Saradwa, za{tita prava i pruàwe pravne pomo}i pojedincima ^lan 189. U obavqawu policijskih poslova du`nost policije je da pojedincima pruì informacije i savete od zna~aja za wihovu li~nu i imovinsku bezbednost, kao i druga obave{tewa s tim u vezi do kojih je do{la, ako to nije u suprotnosti sa zakonom. Pojedinac kome je ugroèno neko od privatnih prava moè da se obrati policiji radi za- {tite tog prava, ako u konkretnom slu~aju nije obezbe ena druga pravna za{tita tog prava i ako je ugroàvawe tog prava u vezi sa wegovom li~nom i imovinskom bezbedno{}u. Policija je du`na da pruì pomo} pojedincu na osnovu zahteva iz stava 2. ovog ~lana ako je zahtev u skladu sa wenim delokrugom, a ako to nije slu~aj du`na je da zahtev uputi nadle`nom organu i podnosioca zahteva o tome obavesti. Saradwa sa pojedincima koji pruàju pomo} policiji ^lan 190. Pored saradwe, odnosno pruàwa pomo}i iz ~l i 189. ovog zakona, Ministarstvo sara- uje i neposredno sa pojedincima koji mu pru- àju pomo} u obavqawu policijskih poslova. Pojedinac koji prilikom pruàwa pomo}i iz stava 1. ovog ~lana bude povre en ili oboli, pa zbog toga odsustvuje sa rada, odnosno postane nesposoban za rad, ima prava iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osigurawa pod uslovima utvr enim za policijskog slu`benika. Ako u pruàwu pomo}i pojedinac izgubi ìvot wegova porodica ima sva prava iz penzijskog osigurawa kao i porodica policijskog slu`benika koji je izgubio ìvot u vr{ewu ili povodom vr{ewa poslova. Pojedinac koji prilikom pruàwa pomo}i pretrpi {tetu, ima u skladu sa zakonom pravo na naknadu materijalne {tete koju je pretrpeo zbog pruàwa pomo}i. Ako se protiv pojedinca povodom pomo}i koju je pruìo vodi krivi~ni ili prekr{ajni postupak, Ministarstvo je du`no da mu obezbedi pravnu i drugu neophodnu pomo} u vezi sa vo ewem postupka. Ministarstvo odgovara za {tetu koju pojedinac prilikom pruàwa pomo}i Ministarstvu nanese tre}im licima. áh. POMO]NA POLICIJA Pripadnici pomo}ne policije ^lan 191. Ministarstvo moè obrazovati pomo}nu policiju za izvr{avawe policijskih zadataka u slu~ajevima kada treba nadoknaditi angaòvawe velikog broja policijskih slu`benika za: izvr{avawe zadataka visokog bezbednosnog rizika; u prirodnim i drugim nesre}ama; obezbe- ivawe dràvne granice; u drugim slu~ajevima kad je teè ugroèna unutra{wa bezbednost i u slu~ajevima iz ~lana 14. ovog zakona. Kandidati za pomo}nu policiju mogu biti lica koja ispuwavaju uslove iz ~lana 110. ovog zakona. U pomo}noj policiji mogu u~estvovati i penzionisani policijski slu`benici do 60. godine ìvota. O upotrebi pomo}ne policije za izvr{avawe policijskih zadataka odlu~uje ministar, na predlog direktora policije. Prava i du`nosti za vreme osposobqavawa i izvr{avawa zadataka u pomo}noj policiji ^lan 192. Ministarstvo sa zainteresovanim kandidatom za dobrovoqnu slu`bu u pomo}noj policiji zakqu~uje ugovor. Pripadnici pomo}ne policije osposobqavaju se i usavr{avaju za izvr{avawe policijskih zadataka. Po obavqenom osposobqavawu pomo}ni policajac moè primewivati sva policijska ovla{}ewa za vreme angaòvawa na izvr{avawu policijskih zadataka. Pomo}ni policajac moè u istoj kalendarskoj godini da bude angaòvan za period do mesec dana. Za vreme angaòvawa ima prava i du- `nosti utvr ene aktom Vlade, u skladu sa odgovaraju}im pravima i du`nostima policijskih slu`benika utvr enim ovim zakonom. Za vreme angaòvawa u pomo}noj policiji poslodavac pomo}nom policajcu ne sme da otkaè ugovor o radu, niti sme da uslovqava ure ivawe ugovornih odnosa iz stava 1. ovog ~lana, a pomo}ni policajac se nakasnije u roku od dva radna dana po prestanku angaòvawa u pomo}noj policiji vra}a na rad kod poslodavca sa kojim ima zakqu~en ugovor o radu. Policija vodi evidenciju kandidata i pomo}- nih policajaca. H. OVLA[]EWA ZA DONO[EWE PROPISA Ovla{}ewa Vlade i ministra ^lan 193. Vlada uredbom: 1) propisuje izgled uniforme i oznaka policijskih slu`benika iz ~lana 32. stav 2. ovog zakona;

167 21. novembar Broj ) propisuje vrste naoruàwa i opreme policijskih slu`benika iz ~lana 33. ovog zakona; 3) utvr uje na~in nabavke sredstava posebne namene bez javnog ogla{avawa iz ~lana 183. ovog zakona; 4) utvr uje potrebne uslove za zakqu~ewe ugovora o dobrovoqnoj slu`bi u pomo}noj policiji, na~ine izvr{avawa zadataka, merila za izbor kandidata, prava na primawa, tro{kove, odsustva i druga prava i du`nosti pomo}nih policajaca i razloge za prestanak i otkaz ugovora iz ~lana 192. stav 1. ovog zakona. Ministar donosi propise o: 1) na~inu obezbe ivawa zdravstvene za{tite iz ~lana 7. stav 1. ta~ka 16) ovog zakona; 2) izgledu slu`bene zna~ke i slu`bene legitimacije policijskih slu`benika iz ~lana 32. stav 1. ovog zakona i na~inu no{ewa uniforme iz ~lana 32. st. 2. i 4. ovog zakona; 3) no{ewu oru`ja i municije iz ~lana 33. ovog zakona; 4) na~inu primene ovla{}ewa za davawe upozorewa i izdavawe nare ewa iz ~l. 39, 40. i 41. ovog zakona; 5) na~inu provere i utvr ivawa identiteta lica i identifikacije predmeta iz ~l. 42. i 45. ovog zakona; 6) sadràju i na~inu upu}ivawa poziva iz ~lana 46. ovog zakona; 7) na~inu primene ovla{}ewa dovo ewa iz ~l. 49, 50, 51. i 52. ovog zakona; 8) na~inu primene ovla{}ewa privremenog ograni~ewa slobode kretawa iz ~l. 53, 54, 55, 56, 57. i 58. ovog zakona; 9) na~inu primene ovla{}ewa pregleda prostorija, objekata i dokumentacije i protivteroristi~kog pregleda iz ~lana 63. ovog zakona; 10) na~inu primene ovla{}ewa zaustavqawa i pregledawa lica, predmeta i saobra}ajnih sredstava iz ~lana 64. ovog zakona; 11) na~inu primene ovla{}ewa obezbe ewa i pregleda mesta doga aja iz ~lana 65. ovog zakona; 12) merilima za utvr ivawe visine nagrade iz ~lana 68. ovog zakona; 13) na~inu sprovo ewa poligrafskog testirawa i sadràju pisane saglasnosti iz ~lana 70. ovog zakona; 14) na~inu sprovo ewa mera tragawa za licima i predmetima iz ~lana 72. ovog zakona; 15) vrsti mera i postupku za{tite `rtava krivi~nih dela i drugih lica iz ~lana 73. ovog zakona; 16) izgledu, sadràju i na~inu vo ewa evidencija iz ~lana 76. ovog zakona; 17) tehni~kim obele`jima i blièm na~inu upotrebe sredstava prinude iz ~l. 89, 90, 91, 94, 97, 98, 99. i 100. ovog zakona; 18) merilima i na~inu utvr ivawa potrebne psihofizi~ke sposobnosti iz ~lana 110. stav 1. ta~ka 4. ovog zakona; 19) sadràju izjave o du`nostima i pravima policijskih slu`benika iz ~lana 113. stav 1. ovog zakona i o na~inu polagawa zakletve iz ~lana 113. stav 2. ovog zakona; 20) ozna~avawu vrste i stepena poverqivosti podataka, na~inu postupawa sa poverqivim podacima, posebnim za{titnim merama ~uvawa poverqivih podataka i slu`benih podataka iz ~lana 136. ovog zakona; 21) bliìm uslovima i postupku dodele nagrada i priznawa iz ~lana 144. ovog zakona; 22) uslovima i na~inu izbora policijskog slu`benika koji se upu}uje na rad u inostranstvo i o wegovim du`nostima, pravima i odgovornostima za vreme vr{ewa slu`be u inostranstvu iz ~lana 151. ovog zakona; 23) vrstama usluga ~ijim pruàwem Ministarstvo moè da ostvaruje dopunska sredstva iz ~lana 182. stav 2. ovog zakona; 24) bliìm uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava buxetskog fonda iz ~lana 185. ovog zakona; 25) programu i uslovima za sprovo ewe stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa pripadnika pomo}ne policije iz ~lana 192. stav 2. ovog zakona; 26) izgledu, sadràju i na~inu vo ewa evidencije kandidata i pomo}nih policajaca iz ~lana 192. stav 5. ovog zakona. Vlada i ministar done}e propise iz st. 1. i 2. ovog ~lana u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona. Propisi iz stava 2. ovog ~lana koje donosi ministar objavquju se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. Há. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Akt o unutra{wem ure ewu i sistematizaciji radnih mesta ^lan 194. Do dono{ewa akta o unutra{wem ure ewu i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu u skladu sa ovim zakonom i re{ewa o raspore ivawu na radno mesto u skladu sa tim aktom ili dono{ewa drugog re{ewa u skladu sa zakonom, zaposleni u Ministarstvu na dan stupawa na snagu ovog zakona nastavqaju da rade na istim radnim mestima i zadràvaju ~inove, odnosno zvawa i plate prema dosada{wim propisima i drugim aktima. Rok za dono{ewe akta o unutra{wem ure ewu i sistematizaciji radnih mesta ^lan 195. Akt o unutra{wem ure ewu i sistematizaciji radnih mesta i re{ewa iz ~lana 194. ovog zako-

168 168 Broj novembar na done}e se u roku od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Informisawe o zakonskim promenama ^lan 196. Radi informisawa javnosti o zakonskim promenama i odnosu izme u ovog zakona sa zakonima iz oblasti unutra{wih poslova, zakonima o upravi, krivi~nom postupku, prekr{ajima, radnim odnosima i drugim zakonima koji se odnose na policiju ili ih policija primewuje, Ministarstvo }e dva puta godi{we objavqivati informacije za javnost sa Listom zakona i obja{wewem zakonskih promena. Prvu informaciju iz stava 1. ovog ~lana Ministarstvo }e objaviti u roku od {est meseci od dana stupawa na snagu ovog zakona. Vaèwe propisa do dono{ewa novih na osnovu ovog zakona ^lan 197. Propisi doneti na osnovu Zakona o unutra- {wim poslovima ( Slu`beni glasnik RS, br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 i 106/2003) i Zakona o ~inovima pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova ( Slu`beni glasnik RS, br. 53/95 i 66/2003) ostaju na snazi do dana stupawa na snagu propisa koje }e Vlada i ministar doneti na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona. Prestanak vaèwa odre enih zakona ^lan 198. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaju da vaè: 1) Zakon o unutra{wim poslovima ( Slu`beni glasnik RS, br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000, 8/2001 i 106/2003), izuzev odredaba ~l. 59. do 65. i ~lan 69. koji se primewuju do dono{ewa propisa kojim }e se urediti oblast i status ustanove za obrazovawe za potrebe policije, odnosno do zavr{etka {kolovawa generacije u~enika Sredwe {kole unutra{wih poslova upisanih u {kolsku 2005/2006. godinu; 2) Zakon o ~inovima pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova ( Slu`beni glasnik RS, br. 53/95 i 66/2003), izuzev odredaba ~l. 1, 5, 9. i 14. u delu koji se odnosi na u~enike Sredwe {kole unutra{wih poslova i studente Policijske akademije, koji se primewuju do dono- {ewa propisa kojim }e se urediti oblast i status ustanove za obrazovawe za potrebe policije, odnosno do zavr{etka {kolovawa generacije u~enika Sredwe {kole unutra{wih poslova upisanih u {kolsku 2005/2006. godinu. Stupawe na snagu ovog zakona ^lan 199. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije Na osnovu ~lana 83. ta~ka 3. Ustava Republike Srbije, donosim UKAZ o progla{ewu Zakona o duvanu Progla{ava se Zakon o duvanu, koji je donela Narodna skup{tina Republike Srbije, na Tre}oj sednici Drugog redovnog zasedawa Narodne skup{tine Republike Srbije u godini, 14. novembra godine. PR broj 98 U Beogradu, 21. novembra godine Predsednik Republike, Boris Tadi}, s.r. ZAKON o duvanu á. OSNOVNE ODREDBE Predmet ure ivawa ^lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi i na~in proizvodwe, obrade i stavqawa u promet duvana i fermentisanog duvana, kao i proizvodwe, razvrstavawa i prometa duvanskih proizvoda i vo- ewa registara, evidencionih lista i evidencija; odre uju se vrste podataka o sastavu i obeleàvawu duvanskih proizvoda; obrazuje se Uprava za duvan i ure uje nadzor nad sprovo ewem ovog zakona. Zna~ewe pojedinih izraza ^lan 2. Pojedini izrazi upotrebqeni u ovom zakonu imaju slede}e zna~ewe: 1) duvan ~ine listovi kultivisane biqne vrste Nicotiana tabacum L. u svim oblicima i stepenima biqne proizvodwe, obrade i pakovawa, koji ne sluè krajwoj potro{wi (neobra eni duvan); 2) fermentisani duvan jeste duvan obra en tehnolo{kim postupkom i to sezonskom i vansezonskom fermentacijom (orijental prilep, jaka, otlja i dèbel) i termi~kom obradom (virginija i berlej); 3) duvanski proizvodi jesu proizvodi koji po kvalitetu zadovoqavaju standarde propisane zakonom, i to: cigare i cigarilosi, cigarete, duvan za pu{ewe i ostali duvanski proizvodi. (1) Cigare i cigarilosi jesu: a) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom stawu i koji su u celini izra eni od prirodnog duvana; b) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom stawu i ~iji je spoqni omota~ od prirodnog duvana; v) svici duvana od me{avine iìqenog duvana sa spoqnim omota~em u prirodnoj boji cigare koji potpuno pokriva proizvod, sa

169 21. novembar Broj filterom gde je to predvi eno, osim u slu- ~aju cigara sa vrhom, gde su i vrh i omota~ od duvanske folije, pri ~emu teìna po jedinici, bez filtera ili mu{tikle iznosi najmawe 1,2 grama i ~iji se omota~ zavija spiralno, pod o{trim uglom od najmawe 30º u odnosu na uzdu`nu osu cigare; g) svici duvana od me{avine iìqenog duvana sa spoqnim omota~em u prirodnoj boji cigare koji potpuno pokriva proizvod, sa filterom gde je to predvi eno, osim u slu~aju cigara sa vrhom, gde su i vrh i omota~ od duvanske folije, pri ~emu teìna po jedinici, bez filtera ili mu{tikle iznosi najmawe 2,3 grama i ~iji obim najmawe jedne tre}ine wene duìne nije mawi od 34 mm. (2) Cigarete jesu: a) svici duvana koji se mogu pu{iti u datom stawu, a koji ne spadaju u cigare i cigarilose iz ta~ke 3) podta~ka (1); b) svici duvana koji se na jednostavan, neindustrijski na~in stavqaju u papirne tube za cigarete; v) svici duvana koji se na jednostavan, neindustrijski na~in uvijaju u papir za cigarete. Svitak iz ta~ke 3) podta~ka (2) podrazumeva dve cigarete ~ija je duìna, ne ra~unaju}i filter ili mu{tiklu, preko 9 cm, ali ne prelazi 18 cm, tri cigarete ~ija je duìna, ne ra~unaju- }i filter ili mu{tiklu, preko 18 cm, ali ne prelazi 27 cm, i tako daqe. (3) Duvan za pu{ewe jeste: a) duvan koji je rezan ili na drugi na~in usitwen, iskidan ili presovan u blokove i koji se moè pu{iti bez daqe industrijske obrade; b) duvan koji je namewen za prodaju u trgovini na malo, a koji ne spada u proizvode iz podta~. (1) i (2) i koji se moè pu{iti. (4) Ostali duvanski proizvodi jesu: a) duvan namewen za prodaju u trgovinama na malo, koji se moè koristiti bez daqe industrijske obrade i koji je specijalno pripremqen za `vakawe i {mrkawe, ali ne i pu{ewe; b) proizvodi koji se u celini ili delimi~no sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju proizvodima iz podta~ke (1) ili podta~ke (3) i koji se, u smislu poreskih i drugih zakona, tretiraju kao cigarete ili duvan za pu{ewe; v) proizvodi koji se delimi~no sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali koji u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju proizvodima iz podta~ke (2) i koji se, u smislu poreskih i drugih zakona tretiraju kao cigare i cigarilosi ako ispuwavaju jedan od slede}ih uslova: imaju omota~ od prirodnog duvana, imaju omota~ i povoj od duvanske folije, imaju omota~ od duvanske folije; g) proizvodi koji se delimi~no sastoje od supstanci koje nisu duvan, ali u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju proizvodima iz podta~ke (4) pod a); 4) doma}i duvanski proizvodi jesu duvanski proizvodi proizvedeni u Republici Srbiji (u daqem tekstu: Republika) od strane lica koje je upisano u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda i upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom; 5) proizvodwa duvana jeste proizvodwa rasada duvana, gajewe duvana na wivi, berba, su{ewe, sortirawe i pakovawe duvana kod proizvo- a~a duvana; 6) obrada duvana jeste sre ivawe, fermentacija, kao i druge radwe u tehnolo{kom postupku obrade i pakovawa duvana; 7) proizvodwa duvanskih proizvoda jeste industrijski postupak u pripremi, proizvodwi i pakovawu proizvoda iz ta~ke 3) ovog ~lana; 8) proizvo a~ duvana jeste privredno dru- {tvo, preduze}e, odnosno preduzetnik ili fizi~ko lice koje proizvodi duvan i koje je upisano u Registar proizvo a~a duvana, odnosno u Evidencionu listu proizvo a~a duvana; 9) obra iva~ duvana jeste privredno dru{tvo, preduze}e, odnosno preduzetnik koji obra uje duvan, i koji je upisan u Registar obra iva~a duvana; 10) proizvo a~, trgovac na veliko, odnosno trgovac na malo duvanskim proizvodima jeste privredno dru{tvo, preduze}e, odnosno preduzetnik, koji proizvodi, prodaje na veliko ili na malo proizvode iz ta~ke 3) ovog ~lana i koji je upisan u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda, odnosno Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, kao i u Evidencionu listu o trgovcima na malo duvanskim proizvodima; 11) uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda jeste privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, koje uvozi u svoje ime i za svoj ra~un proizvode iz ta~. 1) 3) ovog ~lana i koje je upisano u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana odnosno duvanskih proizvoda; 12) izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda jeste privredno dru{tvo, odnosno preduze}e, koje izvozi u svoje ime i za svoj ra~un proizvode iz ta~. 1) 3) ovog ~lana i koje je upisano u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana odnosno duvanskih proizvoda; 13) promet duvana, odnosno fermetisanog duvana jeste trgovina, kao i uvoz i izvoz duvana, odnosno fermentisanog duvana; 14) promet duvanskih proizvoda jeste trgovina, kao i uvoz i izvoz duvanskih proizvoda; 15) povezano lice jeste lice koje ima svojstvo povezanog lica u smislu zakona kojim se ure uje porez na dobit preduze}a.

170 170 Broj novembar áá. UPRAVA ZA DUVAN Obrazovawe ^lan 3. Obrazuje se Uprava za duvan kao organ uprave u sastavu ministarstva nadle`nog za poslove finansija (u daqem tekstu: Uprava). Nadle`nost ^lan 4. Uprava obavqa slede}e poslove: 1) utvr uje ispuwenost uslova i izdaje dozvole za proizvodwu, obradu, uvoz i izvoz duvana, odnosno fermentisanog duvana; 2) utvr uje ispuwenost uslova i izdaje dozvole za promet (trgovina na veliko, trgovina na malo, uvoz i izvoz) duvanskih proizvoda; 3) utvr uje ispuwenost uslova za cigarete drugih proizvo a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi u skladu sa propisima kojima se ure uje oblast akciza; 4) vodi registre i evidencione liste; 5) vodi evidencije u vezi sa proizvodwom, obradom i prometom duvana, odnosno fermentisanog duvana kao i proizvodwom i prometom duvanskim proizvodima; 6) sara uje sa organima i organizacijama nadle`nim za suzbijawe nelegalnog prometa duvanskih proizvoda; 7) prati stawe na trì{tu u proizvodwi, obradi i prometu duvana, fermentisanog duvana i duvanskih proizvoda; 8) stara se o sprovo ewu postupka javnog tendera za izdavawe dozvole za obavqawe delatnosti proizvodwe duvanskih proizvoda i priprema predlog akta kojim se izdaje ta dozvola, utvr- uje ispuwenost uslova za obnavqawe i oduzimawe dozvole za proizvodwu duvanskih proizvoda i priprema predlog akta kojim se ta dozvola obnavqa, odnosno oduzima; 9) stara se o objavqivawu re{ewa o upisu u registre, kao i o objavqivawu maloprodajnih cena duvanskih proizvoda u Slu`benom glasniku Republike Srbije ; 10) u~estvuje u izradi podzakonskih akata za sprovo ewe odredaba ovog zakona; 11) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom. ááá. REGISTRI, EVIDENCIONE LISTE I EVIDENCIJE Registri ^lan 5. Registri koji se vode u skladu sa ovim zakonom jesu: 1) Registar proizvo a~a duvana; 2) Registar obra iva~a duvana; 3) Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda; 4) Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima; 5) Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda; 6) Registar izvoznika duvana, ferementisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda; 7) Registar o markama duvanskih proizvoda. Registre iz stava 1. ovog ~lana vodi Uprava. U registre iz stava 1. ovog ~lana upisuju se naro~ito: poslovno ime, odnosno naziv subjekta upisa, sedi{te, delatnost, mati~ni broj, poreski identifikacioni broj (PIB), i drugi podaci od zna~aja za poslovawe subjekta upisa. Lica o kojima se vode registri iz stava 1. ovog ~lana, du`na su da Upravi prijave svaku promenu podataka upisanih u registar najkasnije u roku od 15 dana od dana nastale promene. Ministar nadleàn za poslove finansija bliè propisuje sadrìnu i na~in vo ewa registara iz stava 1. ovog ~lana. Evidencione liste ^lan 6. Evidencione liste koje se vode u skladu sa ovim zakonom jesu: 1) Evidenciona lista o fizi~kim licima proizvo a~ima duvana; 2) Evidenciona lista o trgovcima na malo duvanskim proizvodima. Evidencione liste iz stava 1. ovog ~lana vodi Uprava. U Evidencione liste iz stava 1. ovog ~lana upisuju se naro~ito: ime i prezime i adresa fizi~kog lica, poslovno ime, odnosno naziv subjekta upisa, sedi{te, delatnost, mati~ni broj, poreski identifikacioni broj (PIB), JMBG, odnosno mati~ni broj i drugi podaci od zna~aja za poslovawe subjekta upisa. Trgovac na malo duvanskim proizvodima du- àn je da Upravi prijavi svaku promenu podataka upisanih u evidencionu listu najkasnije u roku od 15 dana od dana nastale promene. Ministar nadleàn za poslove finansija bliè propisuje sadrìnu i na~in vo ewa evidencionih lista iz stava 1. ovog ~lana. Evidencije ^lan 7. Lica upisana u registre iz ~lana 5. ovog zakona, odnosno evidencione liste iz ~lana 6. stav 1. ta~ka 2) ovog zakona, du`na su da vode posebnu evidenciju u vezi sa proizvodwom, obradom i prometom duvana, fermentisanog duvana i duvanskih proizvoda i da ih ~uvaju pet godina. Lica iz stava 1. ovog ~lana du`na su da Upravi, na wen zahtev, dostavqaju izve{taje o podacima o kojima vode evidenciju najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva. Lica upisana u registre iz ~lana 5. stav 1. ta~. 1) i 2) ovog zakona du`na su da ministarstvu nadle`nom za poslove poqoprivrede dostavqaju tromese~ne izve{taje o podacima o kojima vode evidenciju iz stava 1. ovog ~lana. Izve{taji iz stava 3. ovog ~lana dostavqaju se najkasnije u roku od deset dana od dana isteka perioda za koji se izve{taj dostavqa.

171 21. novembar Broj Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede bliè propisuje sadrìnu i na~in vo ewa evidencija od strane proizvo a~a i obra iva~a duvana. Ministar nadleàn za poslove finansija bliè propisuje sadrìnu i na~in vo ewa evidencija od strane proizvo a~a duvanskih proizvoda, trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima, kao i uvoznika i izvoznika duvana, fermetisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. áâ. PROIZVODWA I OBRADA DUVANA Tipovi i seme duvana ^lan 8. Na teritoriji Republike proizvode se slede- }i tipovi duvana: virxinija, berlej, orijental i poluorijental. U okviru tipova iz stava 1. ovog ~lana, na teritoriji Republike gaje se sorte koje se nalaze na listi sorti poqoprivrednog i {umskog biqa koja se utvr uje u skladu sa propisima o semenu. Proizvo a~i duvana su du`ni da za proizvodwu rasada duvana koriste seme duvana proizvedeno u skladu sa propisima o semenu. 1. Proizvo a~i duvana Uslovi ^lan 9. Proizvodwom duvana moè da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e, zemqoradni~ka zadruga i preduzetnik (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove: 1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti proizvodwe duvana; 2) da ima najmawe 5ha obradivih povr{ina u vlasni{tvu, pod zakupom, odnosno u kooperaciji sa fizi~kim licem-proizvo a~em duvana; 3) da ima tehni~ke mogu}nosti za poqoprivrednu obradu i pripremu zemqi{ta za setvu, berbu, su{ewe, sortirawe, pakovawe i druge neophodne radwe do pripreme duvana za obradu; 4) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore sa obra iva~ima duvana; 5) da odgovorno lice u privrednom subjektu u posledwe tri godine koje prethode danu podno- {ewa zahteva nije na teritoriji Republike pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, odnosno trgovine duvanom; 6) da ima obezbe en odgovaraju}i prostor za sme{taj duvana, ako namerava da se bavi i otkupom duvana. Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana prilaù se slede}i dokazi: 1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan; 2) dokaz da ima najmawe 5 ha obradivih povr- {ina; 3) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwenosti uslova iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana; 4) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa obra- iva~ima duvana, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar obra iva- ~a duvana; 5) uverewe o neosu ivanosti koje ne moè biti starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva; 6) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwenosti uslova u pogledu obezbe ivawa odgovaraju}eg prostora za sme{taj duvana. Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe. Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re- {ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za obavqawe delatnosti proizvodwe duvana. Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana Uprava donosi po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede. Protiv zakqu~ka iz stava 5. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka. Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Fizi~ko lice proizvo a~ duvana moè da se bavi proizvodwom duvana ako ima zakqu~en kooperativni ugovor sa proizvo a~em duvana, odnosno sa obra iva~em duvana. Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede bliè propisuje uslove iz stava 1. ta~. 2), 3) i 6) ovog ~lana. Rok vaèwa dozvole ^lan 10. Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe delatnosti proizvodwe duvana (u daqem tekstu: dozvola za proizvodwu duvana) sadrì i rok na koji se dozvola izdaje. Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina. Upis u Registar proizvo a~a duvana ^lan 11. Upis u Registar proizvo a~a duvana vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za proizvodwu duvana, u skladu sa ovim zakonom. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole. Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaù se ugovori zakqu~eni sa obra iva~em duvana. Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za upis u Registar proizvo a~a duvana donese re{ewe. Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Upisom u Registar proizvo a~a duvana, proizvo a~ duvana moè da otpo~ne da obavqa delatnost proizvodwe duvana.

172 172 Broj novembar Obnavqawe dozvole za proizvodwu duvana ^lan 12. Proizvo a~ duvana moè da obnovi dozvolu za proizvodwu duvana, podno{ewem zahteva najkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole. Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr- {i se pod uslovima i na na~in propisanim za weno izdavawe. Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}e dozvole, odlu~i po zahtevu. Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, proizvo a~ duvana ima pravo da nastavi da obavqa delatnost proizvodwe duvana u skladu sa postoje}om dozvolom. Oduzimawe dozvole za proizvodwu duvana ^lan 13. Dozvola za proizvodwu duvana oduzima se: 1) na zahtev imaoca dozvole; 2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe; 3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine duvanom; 4) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no ka`weno za prekr{aj propisan ovim zakonom; 5) ako imalac dozvole u propisanom roku ne podnese zahtev za upis u Registar proizvo a~a duvana. Nadle`ni organ je duàn da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1. ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu. Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, odnosno obave- {tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o oduzimawu dozvole za proizvodwu duvana. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Brisawe iz Registra proizvo a~a duvana ^lan 14. Proizvo a~ duvana bri{e se iz Registra proizvo a~a duvana, i to: 1) u roku od pet dana od dana isteka roka va- èwa dozvole; 2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe dozvole ili 3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole. Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra proizvo a~a duvana. Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u upravnom postupku. Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o tome obavesti obra iva~a duvana sa kojim je proizvo a~ duvana koji je brisan iz Registra proizvo a~a duvana imao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore. Zabrana prometa rezanog i usitwenog duvana ^lan 15. Zabrawuje se stavqawe u promet rezanog ili na drugi na~in usitwenog duvana (neobra eni duvan). Evidencija ^lan 16. Proizvo a~ duvana duàn je da vodi evidenciju podataka koji se odnose na proizvodwu i promet duvana, u skladu sa ~lanom 7. ovog zakona. 2. Obra iva~i duvana Uslovi ^lan 17. Obradom duvana moè da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e i preduzetnik ( u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove: 1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti obrade duvana; 2) da ima sopstvene prostorije za otkup duvana, sme{taj otkupqenog duvana, sre ivawe, obradu i klasifikaciju duvana; 3) da ima sopstvenu opremu za obradu duvana; 4) da ima sopstvenu laboratoriju ili zakqu- ~en ugovor sa akreditovanom doma}om ili stranom laboratorijom za analizu i utvr ivawe kvaliteta duvana; 5) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore sa proizvo a~ima duvanskih proizvoda; 6) da odgovorno lice u privrednom subjektu u posledwe tri godine koje prethode danu podno- {ewa zahteva nije na teritoriji Republike pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe duvana, odnosno nedozvoqene trgovine duvanom ili fermentisanim duvanom. Ako privredni subjekt vr{i prevoz duvana sopstvenim prevoznim sredstvom, to prevozno sredstvo mora biti vidno ozna~eno da se radi o prevozu duvana i mora da ispuwava propisane sanitarno-higijenske uslove, kao i druge propisane uslove. Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev iz stava 3. ovog ~lana prilaù se slede}i dokazi: 1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan; 2) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwenosti uslova iz stava 1. ta~. 2), 3), 4) i stava 2. ovog ~lana; 3) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa proizvo a~ima duvanskih proizvoda, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda;

173 21. novembar Broj ) uverewe o neosu ivanosti koje ne moè biti starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva. Privredni subjekt duàn je da ispuwava uslove iz stava 1. ovog ~lana za obradu najmawe jedne sorte duvana. Ako privredni subjekt ne ispuwava uslove iz stava 1. ovog ~lana za obradu vi{e od jedne sorte duvana, moè da, za sorte duvana za koje ne ispuwava uslove, zakqu~i ugovor o usluzi obrade duvana sa privrednim subjektom koji te uslove ispuwava. Po zahtevu iz stava 3. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe. Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re- {ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za obavqawe delatnosti obrade duvana. Re{ewe iz stava 8. ovog ~lana Uprava donosi po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede i ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa. Protiv zakqu~ka iz stava 8. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka. Re{ewe iz stava 8. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Prevozna sredstva namewena za prevoz duvana, odnosno fermentisanog duvana, mogu se upotrebqavati i za prevoz drugih predmeta op{te upotrebe, ali ne istovremeno. Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede i ministar nadleàn za poslove zdravqa bliè propisuju uslove iz stava 1. ta~. 2), 3) i 4) ovog ~lana. Ministar nadleàn za poslove zdravqa bli- è propisuje uslove iz stava 2. ovog ~lana. Rok vaèwa dozvole ^lan 18. Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe delatnosti obrade duvana (u daqem tekstu: dozvola za obradu duvana) sadrì i rok na koji se dozvola izdaje. Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina. Upis u Registar obra iva~a duvana ^lan 19. Upis u Registar obra iva~a duvana vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za obradu duvana, u skladu sa ovim zakonom. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole. Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaù se ugovori zakqu~eni sa proizvo a~ima duvanskih proizvoda. Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za upis u Registar obra iva~a duvana donese re{ewe. Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Upisom u Registar obra iva~a duvana, obra iva~ duvana moè da otpo~ne da obavqa delatnost obrade duvana. Obnavqawe dozvole za obradu duvana ^lan 20. Obra iva~ duvana moè da obnovi dozvolu za obradu duvana, podno{ewem zahteva najkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole. Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr- {i se pod uslovima i na na~in propisanim za weno izdavawe. Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}e dozvole, odlu~i po zahtevu. Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, obra iva~ duvana ima pravo da nastavi da obavqa delatnost obrade duvana u skladu sa postoje}om dozvolom. Oduzimawe dozvole za obradu duvana ^lan 21. Dozvola za obradu duvana oduzima se: 1) na zahtev imaoca dozvole; 2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe; 3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine duvanom ili fermentisanim duvanom; 4) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no ka`weno za prekr{aj propisan ovim zakonom; 5) ako imalac dozvole u propisanom roku ne podnese zahtev za upis u Registar obra iva~a duvana. Nadle`ni organ duàn je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1. ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu. Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, odnosno obave- {tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o oduzimawu dozvole za obradu duvana. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Brisawe iz Registra obra iva~a duvana ^lan 22. Obra iva~ duvana bri{e se iz Registra obra- iva~a duvana i to: 1) u roku od pet dana od dana isteka roka va- èwa dozvole; 2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe dozvole ili 3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole. Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra obra iva~a duvana. Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u upravnom postupku. Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o tome obavesti proizvo a~a duvanskih proizvoda sa kojim je obra iva~ duvana koji je brisan iz

174 174 Broj novembar Registra obra iva~a duvana imao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore. Rukovo ewe tehnolo{kim procesom ^lan 23. Obra iva~ duvana duàn je da obezbedi stru~no rukovo ewe procesom proizvodwe i obrade duvana. Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede bliè propisuje uslove koje treba da ispuwava lice koji rukovodi procesom proizvodwe i obrade duvana. Procena kvaliteta duvana ^lan 24. Ako proizvo a~ duvana, odnosno fizi~ko lice proizvo a~ duvana nije zadovoqan procenom kvaliteta duvana koja je izvr{ena od strane obra iva~a duvana sa kojim je zakqu~io ugovor o otkupu duvana, moè u roku od 24 ~asa od obavqene procene kvaliteta podneti zahtev za novu procenu kvaliteta duvana akreditovanoj doma}oj ili stranoj laboratoriji. Tro{kove procene kvaliteta duvana od strane ovla{}ene laboratorije snosi lice iz stava 1. ovog ~lana koje je podnelo zahtev za procenu kvaliteta duvana. Ako proizvo a~ duvana, odnosno fizi~ko lice proizvo a~ duvana ili obra iva~ duvana nije zadovoqan procenom kvaliteta duvana koja je izvr{ena od strane akreditovane laboratorije, moè u roku od 24 ~asa od obavqene procene kvaliteta podneti zahtev za novu procenu kvaliteta duvana drugoj akreditovanoj doma}oj ili stranoj laboratoriji. Laboratorija iz stava 3. ovog ~lana du`na je da procenu kvaliteta duvana izvr{i u roku od sedam dana od dana prijema zahteva. Tro{kove procene kvaliteta duvana iz stava 3. ovog ~lana snose proizvo a~ duvana ako se potvrdi procena obra iva~a, a ako se ne potvrdi procena obra iva~a, tro{kove procene snosi obra iva~ duvana. Procena kvaliteta laboratorije iz stava 3. ovog ~lana je kona~na i obavezuju}a za sva lica iz stava 1. ovog ~lana. Duvan ~iji je kvalitet osporen, ostaje na ~uvawu u skladi{tu obra iva~a duvana do kraja procene laboratorije iz stava 3. ovog ~lana. Promet i evidencija ^lan 25. Obra iva~ duvana, pored delatnosti obrade duvana, moè da obavqa i delatnost prometa duvana, odnosno fermentisanog duvana. Obra iva~ duvana duàn je da vodi evidenciju u vezi sa proizvodwom, obradom i prometom duvana, odnosno fermentisanog duvana, u skladu sa ~lanom 7. ovog zakona, a naro~ito o : 1) koli~ini i kvalitetu proizvedenog duvana iz sopstvene proizvodwe; 2) koli~ini i kvalitetu otkupqenog duvana; 3) koli~ini i kvalitetu proizvedenog, fermentisanog i prodatog duvana po tipovima i klasama. â. PROIZVODWA I PROMET DUVANSKIM PROIZVODIMA 1. Proizvo a~i Uslovi ^lan 26. Proizvodwom duvanskih proizvoda moè da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e i preduzetnik koji je dobio dozvolu za obavqawe delatnosti proizvodwe duvanskih proizvoda i koji je upisan u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom. Dozvola za obavqawe proizvodwe duvanskih proizvoda (u daqem tekstu: dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda) izdaje se po sprovedenom javnom tenderu. Postupak javnog tendera ^lan 27. Postupak javnog tendera pokre}e se odlukom o raspisivawu javnog tendera koju donosi Uprava uz saglasnost Vlade Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada). Odluka iz stava 1. ovog ~lana, donosi se u skladu sa projektovanom makroekonomskom politikom, fiskalnim interesom i trì{nim prilikama. Postupak javnog tendera obuhvata naro~ito: pripremu tenderske dokumentacije, objavqivawe javnog poziva za podno{ewe ponuda, podno- {ewe i prijem ponuda, otvarawe i ocena ponuda, utvr ivawe liste ponu a~a i formirawe kona~ne tender liste. Postupak javnog tendera sprovodi tenderska komisija, koju obrazuje ministar nadleàn za poslove finansija. Stru~ne poslove u vezi pripreme i sprovo ewa javnog tendera obavqa Uprava. Tenderska dokumentacija sadrì naro~ito: javni poziv, podatke o stawu na doma}em trì- {tu duvana i duvanskih proizvoda, obrazac ponude, elemente za vrednovawe ponude, podatke o sredstvu finansijskog obezbe ewa i uslove za u~e{}e na javnom tenderu. Vlada bliè ure uje postupak javnog tendera, kriterijume za obrazovawe tenderske komisije, sadrìnu tenderske dokumentacije i elemente za vrednovawe ponuda. Javni poziv ^lan 28. Javni poziv za u~e{}e na javnom tenderu objavquje se u Slu`benom glasniku Republike Srbije i najmawe u jednom dnevnom listu. O objavqivawu javnog poziva iz stava 1. ovog ~lana stara se Uprava.

175 21. novembar Broj Javni poziv sadrì uslove pod kojima se sti- ~e pravo u~e{}a na javnom tenderu, kao i druge podatke od zna~aja za u~estvovawe na javnom tenderu. Pravo u~e{}a na javnom tenderu ^lan 29. Pravo u~e{}a na javnom tenderu ima privredno dru{tvo, preduze}e i preduzetnik ( u daqem tekstu: privredni subjekt) ako ispuwava slede}e uslove: 1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti proizvodwe duvanskih proizvoda; 2) da ima sopstvenu opremu u zemqi koja mu omogu}ava obavqawe proizvodwe u svim fazama od pripreme duvana (vlaèwe, razlistavawe, rezawe, aromatizovawe) do izrade cigareta i drugih duvanskih proizvoda i wihovog higijenskog pakovawa; 3) da ima instalisane kapacitete za proizvodwu cigareta i drugih duvanskih proizvoda iz svog asortimana od najmawe komada cigareta u jednoj godini; 4) da ima sopstvenu odgovaraju}u laboratoriju za analizu i utvr ivawe kvaliteta duvanskih proizvoda, odnosno zakqu~en ugovor sa akreditovanom doma}om ili stranom laboratorijom za analizu i utvr ivawe kvaliteta duvanskih proizvoda; 5) da ima u vlasni{tvu odgovaraju}e prostorije koje ispuwavaju propisane uslove za proizvodwu i sme{taj duvanskih proizvoda; 6) da zapo{qava odgovaraju}u stru~nu radnu snagu u proizvodwi i kontroli kvaliteta; 7) da se obaveè da godi{we proizvede ili kupi doma}i obra eni duvan u koli~ini od najmawe 50% sopstvene godi{we proizvodwe cigareta i drugih duvanskih proizvoda u Republici, s tim {to ta koli~ina ne moè biti mawa od tona godi{we; 8) da ponudi realnu procenu ostvarivawa godi{we proizvodwe cigareta i drugih duvanskih proizvoda prema odgovaraju}em kvalitetu i koli~ini u skladu sa trì{nim prilikama; 9) da podnese dokaz nadle`nog organa o neosu ivanosti za privredni prestup ili krivi~no delo u vezi sa vr{ewem nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine cigaretama i drugim duvanskim proizvodima u periodu od tri godine koje prethode danu podno{ewa ponude za u~e{}e na javnom tenderu, i to: za vlasnika ~iji udeo prelazi 10% kapitala preduze}a, lice ovla{}eno za zastupawe preduze}a, za preduzetnika, za povezano lice sa preduze}em koje podnosi ponudu za u~e{}e na javnom tenderu, kao i za pravno lice ~iji je pravni sledbenik pravno lice koje podnosi ponudu, koji ne moè biti stariji od 30 dana od dana podno{ewa prijave za u~e{}e na javnom tenderu. ^lan 30. Pravo u~e{}a na javnom tenderu ima i privredni subjekt koji uz prijavu za u~e{}e na javnom tenderu podnese kao dokaz o ispuwenosti uslova iz ~lana 29. ovog zakona detaqan projekat kojim se predvi a na~in i rokovi za ispuwewe tih uslova, sa obrazloèwem projekta, utvr- enim iznosom potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju projekta, garancijom banke na taj iznos, odnosno dokazom o drugim sredstvima obezbe ewa od banke ili druge finansijske organizacije. Lice iz stava 1. ovog ~lana du`no je da prilikom podno{ewa prijave za u~e{}e na javnom tenderu priloì i overenu pisanu izjavu kojom }e se obavezati na ispuwewe obaveze iz ~lana 29. ta~ka 8) ovog zakona. Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede i ministar nadleàn za poslove zdravqa bliè propisuju uslove iz ~lana 29. ta~. 2) 7) ovog zakona. Dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda ^lan 31. Predlog akta kojim se izdaje dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda priprema Uprava, po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede i ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa. Vlada, na predlog Uprave, re{ewem izdaje dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda, na period od pet godina. Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Upis u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda ^lan 32. Upis u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda u skladu sa ovim zakonom. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole. Za upis u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda pla}a se naknada u visini od dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta Republike. Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla uje se polugodi{we, sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike. Vlada objavquje uskla ene iznose naknade iz stava 4. ovog ~lana. Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaù se dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda, dokaz o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana i ugovori zakqu~eni sa obra iva~ima duvana. O zahtevu za upis u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda, Uprava donosi re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Re{ewe iz stava 7. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Upisom u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda, proizvo a~ duvanskih proizvoda mo- è da otpo~ne da obavqa delatnost proizvodwe duvanskih proizvoda.

176 176 Broj novembar Obnavqawe dozvole za proizvodwu duvanskih proizvoda ^lan 33. Proizvo a~ duvanskih proizvoda moè da obnovi dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda podno{ewem zahteva Upravi najkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole. Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnose se slede}i dokazi: 1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan; 2) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwenosti uslova iz ~lana 29. ta~. 2) 6) ovoga zakona; 3) sve ugovore zakqu~ene sa obra iva~ima duvana, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar obra iva~a duvana; 4) uverewe o neosu ivanosti iz ~lana 29. ta~ka 9) koje ne moè biti starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva; 5) dokaz o uplati naknade iz ~lana 32. stav 3. ovog zakona. Po prijemu zahteva iz stava 1. ovog ~lana Uprava priprema predlog akta kojim se odlu~uje po zahtevu, po prethodno pribavqenom mi- {qewu ministarstva nadle`nog za poslove poqoprivrede i ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Vlada, u roku od 30 dana od dana prijema predloga akta iz stava 3. ovog ~lana, a najkasnije do isteka roka vaèwa postoje}e dozvole, donosi re{ewe. Re{ewem iz stava 4. ovog ~lana kojim se obnavqa dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda, odre uje se i rok vaèwa dozvole koji iznosi pet godina. Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Ako Vlada ne donese re{ewe kojim se obnavqa dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda u roku iz stava 4. ovog ~lana, proizvo a~ duvanskih proizvoda ima pravo da nastavi da obavqa delatnost proizvodwe duvanskih proizvoda u skladu sa postoje}om dozvolom. Oduzimawe dozvole za proizvodwu duvanskih proizvoda ^lan 34. Dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda oduzima se: 1) na zahtev imaoca dozvole; 2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe; 3) ako je imalac dozvole, odnosno vlasnik imalaca dozvole ~iji udeo prelazi 10% kapitala imaoca dozvole, lice ovla{}eno za zastupawe imaoca dozvole, preduzetnik, povezano lice sa imaocem dozvole, kao i pravno lice ~iji je pravni sledbenik imalac dozvole, pravnosna- `no osu eno za privredni prestup, odnosno krivi~no delo, nedozvoqene proizvodwe, odnosno nedozvoqene trgovine duvanskim proizvodima, odnosno ako su ta lica ka`wena za prekr- {aj propisan ovim zakonom; 4) ako imalac dozvole u propisanom roku ne podnese zahtev za upis u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda. Nadle`ni organ duàn je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana o tome obavesti Upravu. Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, odnosno obave- {tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, pripremi predlog akta kojim se oduzima dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda. Vlada, na predlog Uprave, donosi re{ewe kojim se oduzima dozvola za proizvodwu duvanskih proizvoda. Re{ewe iz stava 4. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Brisawe iz Registra proizvo a~a duvanskih proizvoda ^lan 35. Proizvo a~ duvanskih proizvoda bri{e se iz Registra proizvo a~a duvanskih proizvoda, i to: 1) u roku od pet dana od dana isteka roka va- èwa dozvole; 2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe dozvole ili 3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole. Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra proizvo a~a duvanskih proizvoda. Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u upravnom postupku. Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o tome obavesti obra iva~a duvana, odnosno trgovca na veliko duvanskim proizvodima sa kojim je proizvo a~ duvanskih proizvoda koji je brisan iz Registra proizvo a~a duvanskih proizvoda imao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore. Proizvo a~u duvanskih proizvoda koji je brisan iz Registra proizvo a~a duvanskih proizvoda ne vra}a se naknada koju je uplatio za upis u taj registar. Obaveze proizvo a~a duvanskih proizvoda ^lan 36. Proizvo a~ duvanskih proizvoda duàn je da obezbedi stru~no rukovo ewe procesom proizvodwe duvanskih proizvoda. Ministar nadleàn za poslove poqoprivrede bliè propisuje uslove koje treba da ispuwava lice koje rukovodi tehnolo{kom procesom proizvodwe duvanskih proizvoda. Proizvo a~ duvanskih proizvoda duàn je da sopstvene duvanske proizvode prodaje iskqu~ivo preko trgovaca na veliko koji su upisani u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, osim ako proizvo a~ duvanskih proizvoda nije istovremeno upisan i u Registar trgovaca na veliko.

177 21. novembar Broj Kod isporuke duvanskih proizvoda trgovcima na veliko, zabrawena je bilo kakva diskriminacija u pogledu vrste i koli~ine duvanskih proizvoda. Proizvo a~ duvanskih proizvoda koji u procesu proizvodwe ne utro{i otkupqeni duvan iz ~lana 29. ta~ka 7) ovog zakona, ne moè taj duvan da stavi u promet na teritoriji Republike. Ako proizvo a~ duvanskih proizvoda nije ispunio uslov iz ~lana 29. ta~ka 7) ovog zakona zbog nastupawa vanrednih okolnosti (poplava, su{a, biqne bolesti i sl.), duàn je da u pisanoj formi o tome obavesti Upravu. Uprava, po prijemu obave{tewa iz stava 6. ovog ~lana, utvr uje stawe zaliha fermentisanog doma}eg duvana iz prethodne godine i ako, po pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle- `nog za poslove poqoprivrede, utvrdi da su razlozi neispuwewa obaveze opravdani, donosi re- {ewe o privremenom osloba awu proizvo a~a duvanskih proizvoda od obaveze iz ~lana 29. ta~ka 7) ovog zakona. Registar o markama duvanskih proizvoda ^lan 37. Duvanski proizvodi mogu da se stave u promet na trì{te Republike ako su razvrstani i upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda. Razvrstavawe i upis u registar iz stava 1. ovog ~lana vr{i se na zahtev proizvo a~a duvanskih proizvoda, odnosno uvoznika duvanskih proizvoda. Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana prilaù se slede}i dokazi: 1) akt nadle`nog dràvnog organa o registraciji robne marke duvanskog proizvoda, ako je donet; 2) dokaz da je uvoznik duvanskih proizvoda ovla{}en od strane inostranog proizvo a~a duvanskih proizvoda, odnosno wegovog ovla{}enog distributera da moè da vr{i distribuciju duvanskih proizvoda na teritoriji Republike; 3) ugovor o licencnoj proizvodwi duvanskih proizvoda zakqu~en izme u doma}eg proizvo a~a duvanskih proizvoda i inostranog proizvo a~a duvanskih proizvoda koji je ve}inski vlasnik tog doma}eg proizvo a~a kada se podnosi zahtev za upis duvanskih proizvoda koje }e se licencno proizvoditi na teritoriji Republike. Proizvo a~ duvanskih proizvoda duàn je da se u proizvodwi duvanskih proizvoda pridràva svih registrovanih podataka navedenih u zahtevu iz stava 2. ovog ~lana. Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re- {ewem se odbija zahtev ili se duvanski proizvodi razvrstavaju i upisuju u Registar o markama duvanskih proizvoda. Protiv zakqu~ka iz stava 6. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka. Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. 2. Trgovci na veliko duvanskim proizvodima Uslovi ^lan 38. Trgovinom na veliko duvanskim proizvodima moè da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e i preduzetnik (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove: 1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqawe delatnosti trgovine na veliko duvanskim proizvodima; 2) da koristi odgovaraju}i prostor koji mu omogu}ava uredno skladi{tewe najmawe 30 tona cigareta i drugih duvanskih proizvoda u okviru ukupnog magacinskog prostora na teritoriji Republike; 3) da raspolaè prevoznim sredstvima za nesmetano i redovno snabdevawe trgovaca na malo duvanskim proizvodima sa sedi{tem na teritoriji Republike, koja su vidno ozna~ena da se radi o prevozu duvanskih proizvoda i koja ispuwavaju propisane sanitarno higijenske uslove, kao i druge propisane uslove; 4) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore o snabdevawu duvanskim proizvodima sa proizvo a- ~ima, odnosno uvoznicima duvanskih proizvoda; 5) da odgovorno lice u privrednom subjektu, u posledwe tri godine koje prethode danu podno- {ewa zahteva nije na teritoriji Republike pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanskim proizvodima. Uslov iz stava 1. ta~ka 5) ovog ~lana odnosi se i na povezano lice sa privrednim subjektom, kao i na pravno lice ~iji je pravni sledbenik privredni subjekt. Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev iz stava 3. ovog ~lana prilaù se slede}i dokazi: 1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan; 2) dokaz da koristi odgovaraju}i prostor koji mu omogu}ava uredno skladi{tewe najmawe 30 tona cigareta i drugih duvanskih proizvoda u okviru ukupnog magacinskog prostora na teritoriji Republike; 3) akt nadle`nog dràvnog organa o ispuwenosti uslova iz stava 1. ta~. 2) i 3) ovog ~lana; 4) sve predugovore/ugovore zakqu~ene sa proizvo a~ima, odnosno uvoznicima duvanskih proizvoda, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda, odnosno u Registar uvoznika duvanskih proizvoda; 5) uverewe o neosu ivanosti koje ne moè biti starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva; Po zahtevu iz stava 3. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re- {ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za

178 178 Broj novembar obavqawe delatnosti trgovine na veliko duvanskim proizvodima. Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana Uprava donosi po prethodno pribavqenom mi{qewu ministarstva nadle`nog za poslove zdravqa i ministarstva nadle`nog za poslove trgovine. Protiv zakqu~ka iz stava 6. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka. Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Prevozna sredstva namewena za prevoz duvanskih proizvoda mogu se upotrebqavati i za prevoz drugih predmeta op{te upotrebe, ali ne istovremeno. Ministar nadleàn za poslove trgovine bli- è propisuje uslove iz stava 1. ta~ka 2) ovog ~lana. Ministar nadleàn za poslove zdravqa bliè propisuje uslove iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana. Rok vaèwa dozvole ^lan 39. Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe delatnosti trgovine na veliko duvanskim proizvodima (u daqem tekstu: dozvola za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima) sadrì i rok na koji se dozvola izdaje. Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina. Upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima ^lan 40. Upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima vr{i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, u skladu sa ovim zakonom. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole. Za upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima pla}a se naknada u visini od dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta Republike. Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla uje se polugodi{we sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike. Vlada objavquje uskla eni iznos naknade iz stava 4. ovog ~lana. Imalac dozvole za trgovinu na veliko moè da plati naknadu iz stava 3. ovog ~lana u pet jednakih godi{wih rata. Lice iz stava 6. ovog ~lana du`no je da svaku narednu ratu plati najkasnije tri dana pre isteka roka od jedne godine od dana uplate prethodne rate, uskla enu sa stopom rasta cena na malo. Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaè se: 1) dokaz o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana; 2) garancija poslovne banke sa klauzulom bez prigovora izdatom do roka vaèwa dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, na iznos od evra u dinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu Narodne banke Srbije (u daqem tekstu: NBS). Garancija iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana slu- ì kao sredstvo obezbe ewa pla}awa obaveza po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davawa. Iznos garancije iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana, imalac dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima moè da dostavqa tako da svake godine priloì garanciju propisanu ovim zakonom, u visini od evra, i to najkasnije pet dana pre isteka roka vaèwa prethodne garancije. Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima donese re{ewe. Re{ewe iz stava 11. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Upisom u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, trgovac na veliko moè da otpo~ne da obavqa delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima. Ministar nadleàn za poslove finansija bliè propisuje postupak aktivirawa garancije, kao i na~in kori{}ewa sredstava garancije iz stava 8. ta~ka 2) ovog ~lana. Obnavqawe dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima ^lan 41. Trgovac na veliko duvanskim proizvodima moè da se obnovi dozvolu za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, podno{ewem zahteva najkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole. Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr- {i se pod uslovima i na na~in propisanim za weno izdavawe. Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}e dozvole, odlu~i po zahtevu. Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, trgovac na veliko duvanskim proizvodima ima pravo da nastavi da obavqa delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima u skladu sa postoje}om dozvolom. Oduzimawe dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima ^lan 42. Dozvola za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima oduzima se: 1) na zahtev imaoca dozvole; 2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe; 3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole, ili odgovorno lice u povezanom licu sa imaocem dozvole, kao i odgovorno lice u pravnom licu ~iji je pravni sledbenik imalac dozvole pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqe-

179 21. novembar Broj ne trgovine duvanskim proizvodima, odnosno ako su ta lica ka`wena za prekr{aj propisan ovim zakonom; 4) ako imalac dozvole u propisanom roku ne podnese zahtev za upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima; 5) ako imalac dozvole ne uplati narednu ratu naknade u roku propisanim u ~lanu 40. stav 6. ovog zakona, odnosno ne dostavi bankarsku garanciju u roku propisanom u ~lanu 40. stav 10. ovog zakona. Nadleàn organ duàn je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana o tome obavesti Upravu. Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, odnosno obave- {tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o oduzimawu dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Trgovac na veliko duvanskim proizvodima, sa wim povezano lice, odnosno wegov pravni sledbenik, kojem je oduzeta dozvola za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, ne moè podneti zahtev za dobijawe te dozvole u periodu od tri godine od dana oduzimawa dozvole, osim u slu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana. U slu~aju da trgovac na veliko duvanskim proizvodima svojom odlukom prestane da obavqa delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima pre isteka vaèwa dozvole, preostali iznos naknade, kao i prestali iznos garancije pla}en za dobijawe dozvole za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, vra}a se trgovcu na veliko duvanskim proizvodima. Trgovac na veliko duvanskim proizvodima osloba a se obaveze pla}awa preostalih rata naknade iz ~lana 40. stav 6. ovog zakona, kao i da dostavqa garancije na preostale iznose iz ~lana 40. stav 10. ovog zakona. Godina u kojoj trgovac na veliko duvanskim proizvodima svojom odlukom prestane da obavqa delatnost trgovine na veliko duvanskim proizvodima, smatra se proteklom godinom, bez obzira kada je u toku godine nastupio prekid delatnosti. Brisawe iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima ^lan 43. Trgovac na veliko duvanskim proizvodima bri{e se iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, i to: 1) u roku od pet dana od dana isteka roka va- èwa dozvole; 2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe dozvole ili 3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole. Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima. Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u upravnom postupku. Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o tome obavesti proizvo a~a duvanskih proizvoda, odnosno uvoznika duvanskih proizvoda sa kojim je trgovac na veliko duvanskim proizvodima koji je brisan iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima imao zakqu~ene predugovore, odnosno ugovore. Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dostavqawa re{ewa o brisawu iz Registra trgovaca na veliko duvanskim proizvodima, vrati garanciju iz ~lana 40. stav. 8. ta~ka 2) ovog zakona, odnosno ~lana 40. stav 10. ovog zakona trgovcu na veliko duvanskim proizvodima koji je brisan iz Registra, pod uslovom da on nema neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda i sporednih poreskih davawa. Obaveze trgovaca na veliko duvanskim proizvodima ^lan 44. Trgovac na veliko duvanskim proizvodima du- àn je da duvanske proizvode prodaje iskqu~ivo preko trgovaca na malo duvanskim proizvodima kojima je izdata dozvola u skladu sa ovim zakonom. Kod isporuke duvanskih proizvoda trgovcima na malo iz stava 1. ovog ~lana zabrawena je bilo kakva diskriminacija u pogledu vrste i koli~ine duvanskih proizvoda. 3. Trgovci na malo duvanskim proizvodima Uslovi ^lan 45. Trgovinom na malo duvanskim proizvodima moè da se bavi privredno dru{tvo, preduze}e i preduzetnik (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove: 1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqawe delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima; 2) da ima zakqu~ene predugovore/ugovore o kupovini duvanskih proizvoda sa trgovcem na veliko duvanskih proizvoda; 3) da odgovorno lice u privrednom subjektu u posledwe tri godine koje prethode danu podno- {ewa zahteva nije na teritoriji Republike pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanskim proizvodima; 4) da je uplatio naknadu u visini od 4.000,00 dinara za svaki maloprodajni objekat, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta Republike. Iznos naknade iz stava 1. ta~ke 4) ovog ~lana, uskla uje se polugodi{we, sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike. Vlada objavquje uskla ene iznose iz stava 2. ovog ~lana. Privredni subjekt iz stava 1. ovog ~lana mo- è da obavqa delatnost u prostoru koji ispuwa-

180 180 Broj novembar va uslove u pogledu tehni~ke opremqenosti, za- {tite na radu i za{tite i unapre ewa ìvotne sredine, kao i sanitarno-higijenske uslove. Privredni subjekt iz stava 1. ovog ~lana mo- è da vr{i prevoz duvanskih proizvoda sopstvenim vozilom koje je vidno ozna~eno da se radi o prevozu duvanskih proizvoda i koje ispuwava sanitarno higijenske uslove, kao i druge propisane uslove. Ispuwenost uslova iz st. 4. i 5. ovog ~lana proverava nadle`ni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora. Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Uprava na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev iz stava 7. ovog ~lana prilaù se slede}i dokazi: 1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan; 2) sve zakqu~ene predugovore/ugovore sa trgovcima na veliko duvanskim proizvodima, osim ako podnosilac zahteva nije istovremeno upisan i u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima; 3) uverewe o neosu ivanosti koje ne moè biti starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva; 4) dokaz o uplati naknade. Po zahtevu iz stava 7. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe. Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re- {ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za obavqawe delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima. Re{ewe iz stava 9. ovog ~lana donosi Uprava. Protiv zakqu~ka iz stava 9. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka. Re{ewe iz stava 9. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Privredni subjekt koji je dobio re{ewe iz stava 9. ovog ~lana, moè da prodaje duvanske proizvode i putem posebnih vitrina (u daqem tekstu: hjumidor). Trgovinom na malo duvanskim proizvodima putem hjumidora, pored imaoca dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, moè da se bavi i privredni subjekt, koji pored uslova iz stava 1. ta~. 1) 4) ovog ~lana ispuwava i slede}e uslove: 1) da ima zakqu~en ugovor o obezbe enom prostoru, u koji }e postaviti hjumidor, sa imaocem dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima; 2) da raspolaè hjumidorom. Ispuwenost uslova iz stava 15. ovog ~lana utvr uje Uprava, na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev iz stava 16. ovog ~lana, pored dokaza iz stava 8. ta~. 1) 4) ovog ~lana prilaù se i slede}i dokazi: 1) ugovor o obezbe enom prostoru u koji }e postaviti hjumidor, sa imaocem dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima; 2) kupoprodajni ugovor ili ugovor o zakupu hjumidora; 3) re{ewe kojim je zakupodavcu prostora u koji }e se postaviti hjumidor izdata dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima. Privredni subjekt iz stava 15. ovog ~lana mo- è da vr{i prevoz duvanskih prizvoda pod uslovima i na na~in iz stava 5. ovog ~lana. Po zahtevu iz stava 16. ovog ~lana Uprava odlu~uje na na~in propisan u st ovog ~lana. Privredni subjekt iz st. 14. i 15. ovog ~lana duàn je da u roku od tri dana od dana postavqawa hjumidora dostavi pisano obave{tewe Upravi o broju i lokaciji postavqenih hjumidora, kao i kupoprodajni ugovor ili ugovor o zakupu hjumidora kao dokaz da raspolaè hjumidorom. Prevozna sredstva koja se koriste za prevoz duvanskih proizvoda mogu se upotrebqavati i za prevoz i drugih predmeta op{te upotrebe, ali ne istovremeno. Ministar nadleàn za poslove trgovine propisuje bliè uslove iz stava 4. ovog ~lana. Ministar nadleàn za poslove zdravqa bli- è propisuje izgled, sadrìnu i na~in isticawa oznake iz stava 5. ovog ~lana. Rok vaèwa dozvole ^lan 46. Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima (u daqem tekstu: dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima) sadrì i rok na koji se dozvola izdaje. Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od godinu dana. Obnavqawe dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima ^lan 47. Privredni subjekti iz ~lana 46. ovog zakona, mogu da obnove dozvolu za trgovinu na malo duvanskim proizvodima podno{ewem zahteva najkasnije 15 dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole. Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr- {i se pod uslovima i na na~in propisanim za weno izdavawe. Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana podno{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}e dozvole, odlu~i po zahtevu. Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, trgovac na malo duvanskim proizvodima ima pravo da nastavi da obavqa delatnost trgovine na malo duvanskim proizvodima u skladu sa postoje}om dozvolom. Oduzimawe dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima ^lan 48. Dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima oduzima se: 1) na zahtev imaoca dozvole; 2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe;

181 21. novembar Broj ) ako je odgovorno lice u privrednom subjektu pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanskim proizvodima; 4) ako je imalac dozvole pravnosna`no ka- `wen za prekr{aj propisan ovim zakonom. Nadle`ni organ duàn je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1. ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu. Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, odnosno obave- {tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o oduzimawu dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 3. ovog ~lana o tome obavesti trgovca na veliko duvanskim proizvodima sa kojim je privredni subjekt kome je oduzeto odobrewe imao zakqu~en predugovor/ugovor. Trgovac na malo duvanskim proizvodima kome je oduzeta dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima ne moè podneti zahtev za obavqawe te delatnosti u roku od godinu dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 3. ovog ~lana, osim u slu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana. Trgovcu na malo kome je oduzeta dozvola, odnosno koji je svojom odlukom prestao da obavqa delatnost trgovine na malo duvanskim proizvodima, ne vra}a se naknada koja je upla}ena za dobijawe te dozvole. Obaveze trgovaca na malo duvanskim proizvodima ^lan 49. Trgovac na malo duvanskim proizvodima koji je dobio dozvolu za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, moè da postavi hjumidor iskqu- ~ivo u ugostiteqskom objektu, odnosno maloprodajnom objektu koji je po nameni specijalizovan za prodaju duvanskih proizvoda. Lice iz stava 1. ovog ~lana, du`no je da uz svaki hjumidor ima instalisanu fiskalnu kasu za evidentirawe svakog pojedina~nog prometa duvanskih proizvoda na malo preko fiskalne kase, u skladu sa propisima kojima se ure uje evidentirawe prometa preko fiskalne kase, kao i overenu fotokopiju dozvole za trgovinu na malo duvanskim proizvodima. Trgovina na malo duvanskim proizvodima putem hjumidora vr{i se pod kontrolom ovla{}enog lica za prodaju. Ministar nadleàn za poslove trgovine bli- è propisuje uslove iz stava 1. ovog ~lana. Evidenciona lista trgovaca na malo duvanskim proizvodima ^lan 50. O trgovcima na malo koji su dobili dozvolu za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, odnosno trgovinu na malo duvanskim proizvodima putem hjumidora, vodi se evidenciona lista. Evidencionu listu iz stava 1. ovog ~lana vodi Uprava. Posebna oznaka ^lan 51. Trgovac na malo kome je izdata dozvola za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, duàn je da istakne posebnu oznaku Zabrawena prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima, na vidnom mestu objekta u kome obavqa tu delatnost, odnosno na svakom hjumidoru. Trgovac na malo duvanskim proizvodima koji obavqa turisti~ku ili ugostiteqsku delatnost (HORECA), duàn je da posebnu oznaku iz stava 1. ovog ~lana istakne na vidnom mestu u objektu u kome obavqa delatnost trgovine na malo duvanskim proizvodima, odnosno na svakom hjumidoru. Ministar nadleàn za poslove zdravqa bli- è propisuje izgled, sadrìnu i na~in isticawa posebne oznake iz stava 1. ovog ~lana. 4. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda Uslovi ^lan 52. Uvozom duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moè da se bavi privredno dru{tvo i preduze}e (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove: 1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti spoqnotrgovinskog prometa; 2) da ima zakqu~en ugovor o kupovini duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda sa inostranim proizvo a~em ili ovla- {}enim distributerom inostranog proizvo a- ~a, kao i da je uvoznik cigareta ovla{}en od strane inostranog proizvo a~a, odnosno ovla- {}enog distributera inostranog proizvo a~a za distribuciju tih cigareta na trì{tu Republike; 3) da odgovorno lice u privrednom subjektu u posledwe tri godine koje predhode danu podno- {ewa zahteva nije na teritoriji Republike pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom, odnosno duvanskim proizvodima. Uslov iz stava 1. ta~ka 3) ovog ~lana odnosi se i na povezano lice sa privrednim subjektom, kao i na pravno lice ~iji je pravni sledbenik privredni subjekt. Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Uprava na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev iz stava 3. ovog ~lana prilaù se slede}i dokazi: 1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekt registrovan; 2) sve zakqu~ene ugovore sa inostranim proizvo a~em ili ovla{}enim distributerom inostranog proizvo a~a, odnosno ovla{}ewe od

182 182 Broj novembar strane inostranog proizvo a~a ili ovla{}enog distributera inostranog proizvo a~a za distribuciju tih cigareta na trì{tu Republike; 3) uverewe o neosu ivanosti koje ne moè biti starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva. Po zahtevu iz stava 3. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re- {ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za obavqawe delatnosti uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Protiv zakqu~ka iz stava 6. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka. Re{ewe iz stava 6. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Rok vaèwa dozvole ^lan 53. Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe delatnosti uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda (u daqem tekstu: dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda) sadrì i rok na koji se dozvola izdaje. Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period od pet godina. Upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 54. Upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda vr- {i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Za upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda pla}a se naknada u visini od dinara, a sredstva ostvarena od te naknade prihod su buxeta Republike. Iznos naknade iz stava 3. ovog ~lana uskla uje se polugodi{we sa stopom rasta cena na malo, prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike. Vlada objavquje uskla eni iznos naknade iz stava 4. ovog ~lana. Imalac dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moè da plati naknadu iz stava 3. ovog ~lana u pet jednakih godi{wih rata. Lice iz stava 6. ovog ~lana du`no je da svaku narednu ratu plati najkasnije tri dana pre isteka roka od jedne godine od dana uplate prethodne rate, uskla enu sa stopom rasta cena na malo. Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana prilaè se dokaz o uplati naknade iz stava 3. ovog ~lana. Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda donese re{ewe. Re{ewe iz stava 9. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Upisom u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moè da otpo~ne da obavqa delatnost uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Obnavqawe dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 55. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moè da obnovi dozvolu za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, podno{ewem zahteva najkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole. Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr- {i se pod uslovima i na na~in propisanim za weno izdavawe. Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana pono{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}e dozvole, odlu~i po zahtevu. Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ima pravo da nastavi da obavqa delatnost uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda u skladu sa postoje}om dozvolom. Oduzimawe dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 56. Dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda oduzima se: 1) na zahtev imaoca dozvole; 2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe; 3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole, ili odgovorno lice u povezanom licu sa imaocem dozvole, kao i odgovorno lice u pravnom licu ~iji je pravni sledbenik imalac dozvole, pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom odnosno duvanskim proizvodima, odnosno ako su ta lica ka`wena za prekr{aj propisan ovim zakonom; 4) ako imalac dozvole u propisanom roku ne podnese zahtev za upis u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda; 5) ako imalac dozvole ne uplati narednu ratu naknade u roku propisanom u ~lanu 54. stav 7. ovog ~lana.

183 21. novembar Broj Nadleàni organ duàn je da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1. ta~ka 3) ovog zakona o tome obavesti Upravu. Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, odnosno obave- {tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o oduzimawu dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, sa wim povezano lice, odnosno wegov pravni sledbenik, kojem je oduzeta dozvola za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, ne moè podneti zahtev za dobijawe te dozvole u periodu od tri godine od dana oduzimawa dozvole, osim u slu~aju iz stava 1. ta~ka 1) ovog ~lana. U slu~aju da uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda svojom odlukom prestane da obavqa delatnost uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda pre isteka roka vaèwa dozvole, preostali iznos naknade pla}en za dobijawe dozvole za uvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, vra}a se uvozniku duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda osloba a se obaveze pla}awa preostalih rata naknade iz ~lana 54. stav 7. ovog zakona. Godina u kojoj uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda svojom odlukom prestane da obavqa delatost uvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, smatra se proteklom godinom, bez obzira kada je u toku godine nastupio prekid delatnosti. Brisawe iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 57. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda bri{e se iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, i to: 1) u roku od pet dana od dana isteka roka va- èwa dozvole; 2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe dozvole ili 3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole. Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana kona~no je u upravnom postupku. Uprava je du`na da u roku od sedam dana od dana dono{ewa re{ewa iz stava 2. ovog ~lana o tome obavesti inostranog proizvo a~a duvana, fermentisanog duvana ili wegovog ovla{}enog distributera, odnosno inostranog proizvo a~a cigareta ili wegovog ovla{}enog distributera sa kojim je uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda koji je brisan iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda imao zakqu- ~ene ugovore, odnosno od koga je bio ovla{}en za distribuciju cigareta na trì{tu Republike. Obaveze uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 58. Uvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda koji raskine ugovor iz ~lana 52. stav 1. ta~ka 2. ovog zakona, duàn je da u pismenoj formi o tome obavesti Upravu najkasnije u roku od deset dana od dana raskida tog ugovora. Lice iz stava 1. ovog ~lana, koje u roku od 30 dana od dana raskida ugovora, ne zakqu~i novi ugovor i ne dostavi ga Upravi, bri{e se iz Registra uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Uvoznik duvana i fermentisanog duvana mo- è da prodaje duvan i fermentisani duvan koji uvozi, proizvo a~u duvanskih proizvoda koji je upisan u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda ili obra iva~u duvana koji je upisan u Registar obra iva~a duvana. Uvoznik duvanskih proizvoda moè duvanske proizvode koje uvozi da prodaje samo trgovcu na veliko duvanskih proizvoda koji je upisan u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima. Kod isporuke duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda zabrawena je bilo kakva diskriminacija u pogledu vrste i koli~ine duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. 5. Izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvada Uslovi ^lan 59. Izvozom duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moè da se bavi privredno dru{tvo i preduze}e (u daqem tekstu: privredni subjekt), koji ispuwava slede}e uslove: 1) da je registrovan u registru privrednih subjekata za obavqewe delatnosti spoqnotrgovinskog prometa; 2) da odgovorno lice u privrednom subjektu u posledwe tri godine koje prethode danu podno- {ewa zahteva nije na teritoriji Republike pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom, odnosno duvanskim proizvodima. Ispuwenost uslova iz stava 1. ovog ~lana utvr uje Uprava na zahtev privrednog subjekta. Uz zahtev iz stava 2. ovog ~lana prilaù se slede}i dokazi: 1) izvod iz registra u kojem je privredni subjekat registrovan;

184 184 Broj novembar ) uverewe o neosu ivanosti koje ne moè biti starije od 30 dana pre dana podno{ewa zahteva. Po zahtevu iz stava 2. ovog ~lana Uprava donosi zakqu~ak ili re{ewe. Zakqu~kom se odbacuje nepotpun zahtev, a re- {ewem se odbija zahtev ili izdaje dozvola za obavqawe delatnosti izvoza duvana, fermetisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Protiv zakqu~ka iz stava 5. ovog ~lana moè se izjaviti àlba ministru nadle`nom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavqawa zakqu~ka. Re{ewe iz stava 5. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Rok vaèwa dozvole ^lan 60. Re{ewe kojim se izdaje dozvola za obavqawe delatnosti izvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda (u daqem tekstu: dozvola za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda) sadrì i rok na koji se dozvola izdaje. Dozvola iz stava 1. ovog ~lana izdaje se na period na pet godina. Upis u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 61. Upis u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda vr- {i se po zahtevu lica koje je dobilo dozvolu za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, u skladu sa ovim zakonom. Zahtev iz stava 1. ovog ~lana podnosi se u roku od 30 dana od dana dostavqawa dozvole. Uprava je du`na da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za upis u Registar izoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda donese re{ewe. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Upisom u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moè da otpo~ne da obavqa delatnost izvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Obnavqawe dozvole za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 62. Izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda moè da obnovi dozvolu za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda podno{ewem zahteva najkasnije 60 dana pre isteka roka vaèwa postoje}e dozvole. Obnavqawe dozvole iz stava 1. ovog ~lana vr- {i se pod uslovima i na na~in propisanim za weno izdavawe. Uprava je du`na da u roku od 30 dana od dana pono{ewa zahteva za obnavqawe dozvole, a najkasnije do dana isteka roka vaèwa postoje}e dozvole, odlu~i po zahtevu. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Ako Uprava ne odlu~i po zahtevu u roku iz stava 3. ovog ~lana, izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ima pravo da obavqa delatnost izvoza duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda u skladu sa postoje}om dozvolom. Oduzimawe dozvole za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 63. Dozvola za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda oduzima se: 1) na zahtev imaoca dozvole; 2) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe; 3) ako je odgovorno lice imaoca dozvole pravnosna`no osu eno za krivi~no delo nedozvoqene trgovine duvanom, fermentisanim duvanom, odnosno duvanskim proizvodima; 4) ako je imalac dozvole pravnosna`no ka- `wen za prekr{aj propisan ovim zakonom; 5) ako imalac dozvole u propisanom roku ne podnese zahtev za upis u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Nadle`ni organ je duàn da u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti odluke iz stava 1. ta~. 3) i 4) ovog ~lana o tome obavesti Upravu. Uprava je du`na da najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, odnosno obave- {tewa iz st. 1. i 2. ovog ~lana, donese re{ewe o oduzimawu dozvole za izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Re{ewe iz stava 3. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku. Brisawe iz Registra izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 64. Izvoznik duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda bri{e se iz Registra izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, i to: 1) u roku od pet dana od dana isteka roka va- èwa; 2) u roku od pet dana od dana pravnosna`nosti re{ewa o odbijawu zahteva za obnavqawe dozvole ili 3) u roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa o oduzimawu dozvole. Uprava donosi re{ewe o brisawu iz Registra izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Re{ewe iz stava 2. ovog ~lana je kona~no u upravnom postupku.

185 21. novembar Broj âá. POSEBNE ODREDBE Upis u druge registre ^lan 65. Privredni subjekt moè da se upi{e u vi{e registara koji se vode u skladu sa ovim zakonom, ako ispuwava uslove za upis u svaki od registara. Privredni subjekt koji je prilikom upisa u jedan od registara koji se vode u skladu sa ovim zakonom platio naknadu za upis u taj registar, prilikom upisa u drugi registar ne pla}a naknadu za upis. Brisawe iz svih registara, odnosno Evidencione liste ^lan 66. Privredni subjekt koji je istovremeno upisan u vi{e registara, odnosno Evidencionu listu, bri{e se iz tih registara, odnosno Evidencione liste u slu~aju kada je brisawe iz prvog registra izvr{eno na osnovu re{ewa kojim je dozvola za obavqawe odgovaraju}e delatnosti propisane ovim zakonom oduzeta zbog pravnosna`no utvr ene krivi~ne odgovornosti vlasnika ~iji udeo u privrednom subjektu prelazi 10% kapitala imaoca dozvole, lica ovla{}enog za zastupawe imaoca dozvole, odgovornog lica imaoca dozvole, odgovornog lica u povezanom licu sa imaocem dozvole, odgovornog lica u pravnom licu ~iji je pravni sledbenik imalac dozvole za krivi~no delo zbog nedozvoqenog obavqawa delatnosti proizvodwe, obrade i prometa duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda. Promet duvanskih proizvoda ^lan 67. Proizvo a~, odnosno uvoznik duvanskih proizvoda duàn je da pre stavqawa u promet duvanskih proizvoda, odredi maloprodajne cene tih proizvoda i prijavi ih Upravi. Lica iz stava 1. ovog ~lana du`na su da Upravi prijave i svaku promenu maloprodajnih cena duvanskih proizvoda pre wihovog stavqawa u promet. Zabrawena je prodaja duvanskih proizvoda po maloprodajnim cenama razli~itim od cena odre enih na na~in iz stava 1. ovog ~lana. Maloprodajne cene iz stava 1. ovog ~lana moraju da budu istaknute na ili u maloprodajnom objektu trgovine na malo, tako da su jasno vidqive za potro{a~e duvanskih proizvoda. Objavqivawe re{ewa o upisu u registre u Slu`benom glasniku Republike Srbije ^lan 68. Re{ewa o upisu u registre koji se vode u skladu sa ovim zakonom, odnosno maloprodajne cene iz ~lana 67. stav 1. ovog zakona, objavquju se u Slu`benom glasniku Republike Srbije. O objavqivawu re{ewa i o objavqivawu maloprodajnih cena iz stava 1. ovog ~lana u Slu`benom glasniku Republike Srbije, stara se Uprava. Tro{kove objavqivawa iz stava 1. ovog ~lana snosi lice kome je izdato re{ewe o upisu u odgovaraju}i registar, odnosno lice koje je podnelo prijavu o odre ivawu maloprodajne cene, uplatom nov~anih sredstava na ra~un Uprave. âáá. BUXETSKI FOND ^lan 69. Osniva se buxetski fond radi realizacije preventivnih programa za spre~avawe bolesti koje su povezane sa konzumirawem duvanskih proizvoda. Buxetski fond iz stava 1. ovog ~lana osniva se na neodre eno vreme i wime upravqa ministarstvo nadle`no za poslove zdravqa. ^lan 70. Buxetski fond iz ~lana 69. ovog zakona finansira se iz sredstava proizvo a~a, odnosno uvoznika cigareta koji su upisani u odgovaraju- }i registar, u skladu sa ovim zakonom. Proizvo a~, odnosno uvoznik cigareta duàn je da upla}uje posebnu naknadu u visini od jednog dinara po svakoj paklici cigareta za koju podnosi zahtev za izdavawe kontrolnih akciznih markica, u skladu sa propisima kojima se ure uje oblast akciza. Proizvo a~, odnosno uvoznik cigareta duàn je da posebnu naknadu iz stava 2. ovog ~lana uplati u Buxetski fond, pre podno{ewa zahteva za izdavawe kontrolnih akciznih markica za cigarete i dokaz o izvr{enoj uplati dostavi prilikom podno{ewa zahteva za izdavawe kontrolnih akciznih markica. Iznos posebne naknade iz stava 2. ovog ~lana uskla uje se godi{we sa stopom rasta cena na malo prema podacima organa nadle`nog za poslove statistike. Vlada objavquje uskla en iznos sredstava iz stava 4. ovog ~lana. âááá. ZABRANA PRODAJE DUVANSKIH PROIZVODA, VRSTE PODATAKA NA PAKOVAWU I OBELE@AVAWE PAKOVAWA DUVANSKIH PROIZVODA Zabrana prodaje duvanskih proizvoda ^lan 71. Zabrawena je: 1) prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima; 2) prodaja duvanskih proizvoda u trgovinama na malo putem samoposluìvawa kupaca; 3) prodaja na malo duvanskih proizvoda putem automata (vending ma{ina); 4) proizvodwa i prodaja slatki{a, grickalica, odnosno igra~aka u obliku duvanskih proizvoda. ^lan 72. Zabrawena je proizvodwa, uvoz i prodaja cigareta u pakovawu koje sadrì mawe od 20 komada cigareta.

186 186 Broj novembar Podaci o sastavu duvanskih proizvoda i obeleàvawe duvanskih proizvoda ^lan 73. Svaka paklica, odnosno grupno pakovawe duvanskih proizvoda iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 3) ovog zakona mora biti obeleèna i sadràti podatke u skladu sa ovim zakonom, odnosno propisima o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta op{te upotrebe koji se mogu stavqati u promet. Obeleàvawe duvanskih proizvoda iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 3) ovog zakona vr{e proizvo a~i, odnosno uvoznici duvanskih proizvoda. ^lan 74. Od 1. januara do 31. decembra godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne mogu da sadrè vi{e od: 1) 16 mg katrana po cigareti; 2) 1,5 mg nikotina po cigareti; 3) 15 mg ugqen monoksida po cigareti. Od 1. januara do 31. decembra godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne mogu da sadrè vi{e od: 1) 14 mg katrana po cigareti; 2) 1,4 mg nikotina po cigareti; 3) 14 mg ugqen monoksida po cigareti. Od 1. januara do 31. decembra godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne mogu da sadrè vi{e od: 1) 12 mg katrana po cigareti; 2) 1,3 mg nikotina po cigareti; 3) 13 mg ugqen monoksida po cigareti. Od 1. januara do 31. decembra godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne mogu da sadrè vi{e od: 1) 10 mg katrana po cigareti; 2) 1,2 mg nikotina po cigareti; 3) 12 mg ugqen monoksida po cigareti. Od 1. januara do 31. decembra godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne mogu da sadrè vi{e od: 1) 10 mg katrana po cigareti; 2) 1,1 mg nikotina po cigareti; 3) 11 mg ugqen monoksida po cigareti. Od 1. januara godine, cigarete u prometu na teritoriji Republike ne mogu da sadrè vi- {e od: 1) 10 mg katrana po cigareti; 2) 1 mg nikotina po cigareti; 3) 10 mg ugqen monoksida po cigareti. ^lan 75. Od 1. januara godine nivo katrana, nikotina i ugqen monoksida bi}e meren na osnovu ISO standarda 4387 za katran, za nikotin i 8454 za ugqen monoksid. Ispravnost ozna~avawa katrana, nikotina i ugqen monoksida na pakovawima bi}e merena na osnovu ISO standarda ^lan 76. Podaci o nivou katrana, nikotina i ugqen monoksida iz ~lana 74. ovog zakona, moraju biti od{tampani na jednoj bo~noj strani paklice cigareta, odnosno grupnog pakovawa cigareta, koji se stavqaju u promet u Republici, tako da pokrivaju najmawe 10% odgovaraju}e povr{ine pakovawa cigareta, uokvireno sa svih strana punom crnom linijom, debqine 0,3 santimetara, koja je ukqu~ena u propisanu povr{inu, po~ev od 1. janaura godine. ^lan 77. Svako pojedina~no i grupno pakovawe duvanskih proizvoda u prometu u Republici, osim duvana za `vakawe i drugih duvanskih proizvoda koji se ne pu{e, mora imati od{tampano op{te i posebno upozorewe. Op{te upozorewe iz stava 1. ovog ~lana, koje se primewuje od 1. janaura godine, glasi: Pu{ewe ubija. Duvanski dim {teti qudima u Va{oj okolini i mora biti od{tampano na predwoj strani pojedina~nog i grupnog pakovawa duvanskih proizvoda, tako da pokriva najmawe 30% predwe povr{ine pakovawa. Posebno upozorewe iz stava 1. ovog ~lana glasi: 1) Pu{ewe izaziva rak plu}a, rak usne, rak jezika, rak glasnih ìca. 2) Pu{a~i rizikuju da obole od raka jedwaka, raka èluca, raka grli}a materice, raka be{ike i dr. 3) Pu{a~i ~e{}e boluju od akutnih i hroni~nih bolesti disajnih organa. 4) Deca pu{a~a ~e{}e boluju od astme, upale grla i sredweg uha. 5) Pu{ewe izaziva sr~ani i mo`dani udar. 6) Pu{ewe izaziva bolesti krvnih sudova kao {to su pu{a~ka noga i impotencija. bebu? Trudnice koje pu{e rizikuju da izgube bebu ili o{tete weno zdravqe. bebu? Pu{ewe nepovoqno uti~e na plodnost kod mu{karaca i èna. 9) Deca se ugledaju na Vas! Deca pu{a~a i sama ~e{}e postaju pu{a~i. 10) Pu{ewe izaziva zavisnost! Potraìte stru~nu pomo} za odvikavawe. 11) Pu{ewe naru{ava izgled i zdravqe Va- {ih zuba, koè, kose, noktiju i dr. Posebno upozorewe iz stava 3. ovog ~lana mora biti od{tampano na pole ini pojedina~nog i grupnog pakovawa duvanskih proizvoda tako da pokriva najmawe 40% povr{ine pole ine pakovawa. Tekst op{teg i posebnog upozorewa iz st. 2. i 3. ovog ~lana mora biti od{tampan i utisnut na odgovaraju}em pakovawu, tako da popuni celu propisanu povr{inu na pole ini, odnosno predwoj strani pakovawa, veli~inom slova najmawe 12, jasno i vidqivo ispisan na beloj podlozi na srpskom jeziku, }irili~nim pismom, zadebqanim {tampanim slovima u crnoj boji (helvetika) i uokviren sa svih strana punom crnom linijom debqine 0,3 santimetra, koja je ukqu~ena u propisanu povr{inu teksta za op{te i posebno upozorewe. Ako se cigare i cigarilosi stavqaju u promet na teritoriji Republike na komad, moraju na pakovawu da imaju ispisanu op{tu poruku na srp-

187 21. novembar Broj skom jeziku i }irilicom, i to celom duìnom proizvoda jasnim i vidqivim slovima u boji koja ima jasan kontrast u odnosu na podlogu. Proizvo a~, odnosno uvoznik je duàn da za sve duvanske proizvode iz sopstvenog programa kvartalno mewa posebno upozorewe iz stava 3. ovog ~lana, po~ev od 1. januara godine, s tim da svako upozorewe upotrebi najmawe jedan put u periodu od tri godine. Na pakovawu i u nazivu marke duvanskih proizvoda, po~ev od 1. januara godine, zabrawena je upotreba teksta, naziva, ìgova i simboli~kih i drugih znakova na srpskom ili drugom jeziku, koji sugeri{u da je taj duvanski proizvod mawe {tetan od ostalih duvanskih proizvoda, naro~ito isticawem re~i nizak procenat katrana, lak, ultra-lak, blag i sl. áh. NADZOR ^lan 78. Nadzor nad sprovo ewem ovog zakona i propisa donetih na osnovu wega vr{i ministarstvo nadle`no za poslove poqoprivrede, ministarstvo nadle`no za poslove zdravqa, ministarstvo nadle`no za poslove trgovine i ministarstvo nadle`no za poslove finansija. Inspekcijski nadzor ministarstva iz stava 1. ovog ~lana vr{e preko nadle`nih republi~kh inspektora. Ministarstvo nadle`no za poslove finansija vr{i i kontrolu izmirivawa obaveza po osnovu javnih prihoda, preko republi~kog organa nadle`nog za poslove javnih prihoda, u skladu sa zakonom kojim se ure uje poreski postupak. Prava i du`nosti republi~kog poqoprivrednog inspektora ^lan 79. Republi~ki poqoprivredni inspektor ima pravo i du`nost, naro~ito da proverava: 1) proizvodwu tipova i klasa duvana; 2) kori{}ewe semena duvana za proizvodwu rasada; 3) proces proizvodwe rasada duvana, duvana u listu, kvalitet i kvantitet duvana u listu i proizvodwu fermentisanog duvana; 4) koli~inu kupqenog duvana u listu po tipovima i klasama duvana od proizvo a~a duvana; 5) koli~inu fermentisanog duvana po tipovima i klasama; 6) uslove za obradu duvana i evidenciju koju vodi obra iva~ duvana; 7) uslove za proizvodwu duvanskih proizvoda, kvalitet i kvantitet duvanskih proizvoda u unutra{wem i spoqnotrgovinkom prometu; 8) vaèwe dozvole za proizvodwu i obradu duvana, odnosno proizvodwu duvanskih proizvoda, vo ewe i dostavqawe evidencija i izve{taja, u skladu sa ovim zakonom; 9) upotrebu doma}eg fermentisanog duvana u proizvodwi cigareta. Ovla{}ewa republi~kog poqoprivrednog inspektora ^lan 80. Republi~ki poqoprivredni inspektor je ovla{}en da: 1) zabrani proizvodwu ili naredi uni{tavawe zasada ako se koristi seme duvana koje nije proizvedeno po propisima o semenu; 2) zabrani proizvodwu ili obradu duvana ako utvrdi nepravilnosti u obavqawu ovih delatnosti; 3) pokrene postupak za oduzimawe dozvole za proizvodwu i obradu duvana, odnosno duvanskih proizvoda, ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane za weno izdavawe; 4) oduzme duvan i rezani duvan koji je proizveden ili stavqen u promet suprotno odredbama ovog zakona; 5) uni{ti rasad duvana i rasa enog duvana koji je proizveden ili stavqen u promet suprotno odredbama ovog zakona; 6) naredi vo ewe i dostavqawe evidencije i izve{taja na propisan na~in. U slu~aju oduzimawa duvana i rezanog duvana, kao i uni{tavawa zasada, rasada i rasa enog duvana, republi~ki poqoprivredni inspektor donosi re{ewe o oduzimawu i uni{tavawu u roku od tri dana od dana wihovog oduzimawa odnosno uni{tavawa. Tro{kove koji nastanu prilikom oduzimawa duvana, uni{tavawa rasada i rasa enog duvana, snosi lice od kojeg je duvan oduzet, odnosno rasad i rasa eni duvan uni{ten. Prava i du`nosti republi~kog sanitarnog inspektora ^lan 81. Republi~ki sanitarni inspektor ima pravo i du`nost da vr{i sanitarni nadzor koji, naro- ~ito obuhvata pregled: 1) prostorija u kojima se proizvode, obra uju, ~uvaju i prodaju duvan i duvanski proizvodi; 2) postrojewa, ure aja i pribora koji sluè za obradu duvana i proizvodwu duvanskih proizvoda; 3) lica koja na radnim mestima u proizvodwi i prometu, dolaze u dodir sa duvanom i proizvodima od duvana; 4) zdravstvenu ispravnost i sastav duvana i duvanskih proizvoda; 5) prevoznih sredstava i ambalaè koji sluè za stavqawe duvana i duvanskih proizvoda u promet. Ovla{}ewa republi~kog sanitarnog inspektora ^lan 82. U vr{ewu sanitarnog nadzora iz ~lana 81. ovog zakona republi~ki sanitarni inspektor ovla{}en je da preduzme sve mere utvr ene zakonom kojim se ure uje zdravstvena ispravnost ì-

188 188 Broj novembar votnih namirnica i predmeta op{te upotrebe i zakonom kojim se ure uje sanitarni nadzor. Republi~ki sanitarni inspektor je duàn da pokrene postupak za oduzimawe dozvole za obradu duvana, odnosno proizvodwu duvanskih proizvoda, kao i za trgovinu na veliko i malo duvanskim proizvodima, ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane za weno izdavawe. Prava i du`nosti republi~kog trì{nog inspektora ^lan 83. Republi~ki trì{ni inspektor ima pravo i du`nost, naro~ito da: 1) vr{i pregled prostorija u kojima se stavqaju u promet duvanski proizvodi; 2) vr{i pregled poslovnih kwiga, dozvola za trgovinu na veliko i trgovinu na malo duvanskim proizvodima, kao i dozvola za uvoz i izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda, evidencija i druge dokumentacije o poslovawu privrednog subjekta, kao i druge podatke koji se odnosi na promet duvanskim proizvodima; 3) vr{i kontrolu cena duvanskih proizvoda, posebnih oznaka iz ~lana 51. ovog zakona, ispuwenosti uslova za obavqawe delatnosti trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima, kao i ispuwenost uslova u pogledu obeleàvawa i sastava duvanskih proizvoda iz ~l ovog zakona; 4) uzima pisane i usmene izjave od odgovornih lica u privrednom subjektu, kao i od drugih lica, o ~iwenicama koje su od zna~aja za poslovawe koje se odnosi na promet duvanskim proizvodima. Ovla{}ewa republi~kog trì{nog inspektora ^lan 84. Republi~ki trì{ni inspektor ovla{}en je da preduzme sve mere utvr ene zakonom kojim se ure uju uslovi za obavqawe prometa robe, vr{ewe usluga u prometu robe i inspekcijski nadzor. Republi~ki trì{ni inspektor je duàn da pokrene postupak za oduzimawe dozvole za trgovinu na veliko i malo duvanskim proizvodima, kao i dozvolu za uvoz i izvoz duvanskih proizvoda (duvana, fermentisanog duvana) ako imalac dozvole prestane da ispuwava uslove propisane ovim zakonom za weno izdavawe. Tro{kovi utvr ivawa ispuwenosti uslova ^lan 85. Tro{kove za utvr ivawe ispuwenosti uslova propisanih ovim zakonom snosi podnosilac zahteva. Tro{kovi iz stava 1. ovog ~lana utvr uju se u skladu sa propisima o utvr ivawu naknada tro- {kova u upravnom postupku. H. KAZNENE ODREDBE Prekr{aji proizvo a~a duvana ^lan 86. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice, ako: 1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar proizvo a~a duvana (~lan 5. stav 4); 2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne dostavi izve{taj, odnosno traène podatke (~lan 7); 3) za proizvodwu rasada od duvana koristi seme koje nije proizvedeno u skladu sa propisima o semenu (~lan 8. stav 3); 4) vr{i proizvodwu duvana suprotno uslovima iz ~lana 9. stav 1. ovog zakona; 5) stavi u promet rezani ili na drugi na~in usitwen duvan (~lan 15). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik nov~anom kaznom od dinara do dinara. Nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj fizi~ko lice proizvo a~ duvana ako vr{i proizvodwu duvana suprotno ~lanu 9. stav 8. ovog zakona. Prekr{aji obra iva~a duvana ^lan 87. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice, ako: 1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar obra iva~a duvana (~lan 5. stav 4); 2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne dostavi izve{taj, odnosno traène podatke (~lan 7); 3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in usitwen duvan (~lan 15); 4) vr{i obradu duvana i prevoz duvana suprotno uslovima iz ~lana 17. ovog zakona; 5) ne obezbedi stru~no rukovo ewe procesom proizvodwe i obrade duvana (~lan 23). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik nov~anom kaznom od dinara do dinara. Prekr{aji proizvo a~a duvanskih proizvoda ^lan 88. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice, ako: 1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda (~lan 5. stav 4);

189 21. novembar Broj ) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne dostavi izve{taj, odnosno traène podatke (~lan 7); 3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in usitwen duvan (~lan 15); 4) vr{i proizvodwu duvanskih proizvoda suprotno uslovima iz ~lana 29. ovog zakona; 5) ne obezbedi stru~no rukovo ewe procesom proizvodwe (~lan 36. stav 1); 6) vr{i promet duvanskih proizvoda, duvana, odnosno fermentisanog duvana suprotno ~lanu 36. st. 3, 4. i 5. ovog zakona; 7) stavi u promet duvanske proizvode koji nisu kao wegovi upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37); 8) se u proizvodwi duvanskih proizvoda ne pridràva podataka navedenih u zahtevu za razvrstavawe duvanskih proizvoda i upisa u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37. stav 4); 9) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 67. st. 1.i 2. ovog zakona; 10) proizvodi cigarete u pakovawu mawem od 20 komada (~lan 72); 11) svaku paklicu, odnosno grupno pakovawe duvanskih proizvoda ne obeleì u skladu sa ovim zakonom (~l. 73, 76. i 77); 12) se u proizvodwi cigareta ne pridràva propisanog sastava (~lan 74). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik nov~anom kaznom od dinara do dinara. Prekr{aji trgovaca na veliko duvanskim proizvodima ^lan 89. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice, ako: 1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima (~lan 5. stav 4); 2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne dostavi traène podatke (~lan 7); 3) vr{i trgovinu na veliko duvanskim proizvodima suprotno uslovima iz ~lana 38. st. 1. i 2. ovog zakona; 4) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 44. ovog zakona; 5) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 67. stav 3. ovog zakona; 6) prodaje duvanske proizvode suprotno ~lanu 71. ovog zakona; 7) prodaje cigarete u pakovawu mawem od 20 komada (~lan 72). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik nov~anom kaznom od dinara do dinara. Prekr{aji trgovaca na malo duvanskim proizvodima ^lan 90. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice, ako: 1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Evidencionu listu trgovaca na malo duvanskim proizvodima (~lan 6. stav 1. ta~ka 2); 2) ne vodi evidenciju i ako u propisanom roku ne dostavi traène podatke (~lan 7); 3) vr{i trgovinu na malo duvanskim proizvodima suprotno ~l. 45. i 49. ovog zakona; 4) maloprodajni objekat, odnosno hjumidor ne ozna~i na na~in propisan ovim zakonom (~lan 51); 5) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 67. st. 3. i 4. ovog zakona; 6) vr{i prodaju duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 71. ovog zakona; 7) prodaje cigarete u pakovawu mawem od 20 komada (~lan 72). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik nov~anom kaznom od dinara do dinara. Prekr{aji uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 91. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice, ako: 1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar uvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda (~lan 5. stav 4); 2) ne vodi evidenciju i u propisanom roku ne dostavi traène podatke (~lan 7); 3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in usitwen duvan (~lan 15); 4) stavi u promet duvanske proizvode koji nisu kao wegovi upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37. stav 1); 5) se u uvozu duvanskih proizvoda ne pridràva podataka navedenih u zahtevu za razvrstavawe duvanskih proizvoda i upisa u Registar o markama duvanskih proizvoda (~lan 37. st. 2. i 3); 6) vr{i uvoz suprotno uslovima iz ~lana 52. st. 1. i 2. ovog zakona; 7) vr{i prodaju duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 58. st. 3. i 4. ovog zakona; 8) vr{i promet duvanskih proizvoda suprotno ~lanu 67. st. 1. i 2. ovog zakona; 9) uvozi cigarete u pakovawu mawem od 20 komada (~lan 72); 10) svaka paklica, odnosno grupno pakovawe duvanskih proizvoda koje uvozi nije obeleèno u skladu sa ovim zakonom (~l. 73, 76. i 77);

190 190 Broj novembar ) uvozi duvanske proizvode koji nisu proizvedeni u sastavu propisanim ~lanom 74. ovog zakona. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Prekr{aji izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda ^lan 92. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice, ako: 1) u propisanom roku ne prijavi svaku promenu podataka upisanih u Registar izvoznika duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda (~lan 5. stav 4); 2) ne vodi evidencije i u propisanom roku ne dostavi traène podatke (~lan 7); 3) stavi u promet rezani ili na drugi na~in usitwen duvan (~lan 15); 4) vr{i izvoz suprotno uslovima iz ~lana 59. stav 1. ovog zakona. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Prekr{aji neregistrovanog obavqawa delatnosti ^lan 93. Nov~anom kaznom od dinara do dinara kazni}e se za prekr{aj pravno lice ako obavqa delatnost proizvodwe i obrade duvana, proizvodwe duvanskih proizvoda, trgovinu na veliko duvanskim proizvodima, uvoz i izvoz duvana, fermentisanog duvana, odnosno duvanskih proizvoda bez re{ewa o upisu u odgovoraju}i registar (~l. 11, 19, 32, 40, 54. i 61). Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se odgovorno lice u pravnom licu nov~anom kaznom od 500 dinara do dinara. Za prekr{aj iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se preduzetnik nov~anom kaznom od dinara do dinara. Há. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Preuzimawe zaposlenih, imenovanih lica, predmeta, arhive, opreme i sredstava za rad Agencije za duvan ^lan 94. Agencija za duvan osnovana Zakonom o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03) prestaje sa radom po isteku roka od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Danom prestanka rada Agencije za duvan, zaposlene i imenovana lica u Agenciji za duvan, kao i predmete, arhivu, opremu i sredstva za rad preuzima Ministarstvo finansija Uprava za duvan. Preduze}a i preduzetnici upisani u Registar ^lan 95. Preduze}a i preduzetnici koji su do dana stupawa na snagu ovog zakona upisani u registre kod Agencije za duvan, nastavqaju da rade pod uslovima pod kojima su upisani u te registre, s tim {to su du`ni da podnesu prijavu za prevo- ewe u odgovaraju}i registar koji vodi Uprava za duvan, u roku koji ne moè biti duì od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Proizvo a~i, odnosno uvoznici duvanskih proizvoda, ~iji su duvanski proizvodi do dana stupawa na snagu ovog zakona razvrstani i upisani u Registar o markama duvanskih proizvoda, du`ni su da podnesu prijavu za prevo ewe u odgovaraju}i registar koji vodi Uprava za duvan, u roku koji ne moè biti duì od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Za prevo ewe u registre iz st. 1. i 2. ovog ~lana ne pla}a se naknada. Ako preduze}a i preduzetnici ne podnesu prijavu za prevo ewe u registre u roku iz st. 1. i 2. ovog ~lana, brisa}e se iz registra u koji su upisani. Uskla ivawe poslovawa sa odredbama ovog zakona ^lan 96. Preduze}a i preduzetnici koji su do dana stupawa na snagu ovog zakona upisani u odgovaraju- }i registar kod Agencije za duvan, odnosno koji su dobili odobrewe za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, du`ni su da u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona, usklade svoje poslovawe sa odredbama ovog zakona. Preduze}a i preduzetnici koji se bave delatnostima koje ovaj zakon ure uje, a koji nisu po odredbama Zakona o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03), upisani u registre, mogu da nastave da obavqaju tu delatnost pod uslovom da u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona podnesu zahtev za dobijawe dozvole za obavqawe delatnosti, u skladu sa ovim zakonom. Dozvole, odnosno odobrewa za obavqawe delatnosti koje su izdate po odredbama Zakona o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03), va- è do isteka roka na koji su izdate. Re{ewa koja su obra iva~ima duvana izdata prilikom upisa u Registar obra iva~a duvana po odredbama Zakona o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03), mogu se oduzeti ako lica upisana u Registar obra iva~a duvana prestanu da ispuwavaju uslove na osnovu kojih su ta re{ewa doneta. Dozvole, odnosno odobrewa iz stava 3. ovog ~lana mogu da se oduzmu ako imaoci dozvole, odnosno odobrewa prestanu da ispuwavaju uslove na osnovu kojih su te dozvole, odnosno odobrewa izdata. Postupak javnog tendera ^lan 97. Postupak javnog tendera za dobijawe dozvole za obavqawe proizvodwe duvanskih proizvoda,

191 21. novembar Broj koji je zapo~et po odredbama Zakona o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03), okon~a}e se po propisima na osnovu kojih je javni tender raspisan. ^lan 98. Cigarete iz proizvodnog programa lica koje nije upisano u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda, a koje je postalo ve}inski vlasnik privrednog subjekta koje je dobilo dozvolu za proizvodwu duvanskih proizvoda po javnom tenderu iz ~lana 97. ovog zakona, smatraju se cigaretama proizvedenim u zemqi, pod uslovom da se u privrednom subjektu ~ije je to lice postalo ve- }inski vlasnik otpo~ne sa proizvodwom tih cigareta najkasnije u roku od godinu dana od dana kada je to lice postalo ve}inski vlasnik. Cigarete iz proizvodnog programa ve}inskog vlasnika privrednog subjekta upisanog u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda, a koje se stavqaju u promet na trì{te Republike, smatraju se cigaretama proizvedenim u zemqi, pod uslovom da se u privrednom subjektu koji je upisan u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda otpo~ne sa proizvodwom tih cigareta u roku od godinu dana od dana dono{ewa akta iz stava 4. ovog ~lana. Lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana du`na su da Upravi dostave pregled marki cigareta ~iji }e po~etak proizvodwe organizovati u roku iz st. 1. i 2. ovog ~lana. Ministar nadleàn za poslove finansija, na predlog Uprave, odre uje marke cigareta koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi od strane lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana. Ako lica iz stava 3. ovog ~lana ne organizuju po~etak proizvodwe cigareta u roku iz stava 1. ovog ~lana, du`na su da plate razliku izme u propisanog iznosa akcize na cigarete iz uvoza i propisanog iznosa akcize na cigarete proizvedene u zemqi, uve}ane za iznos zakonske zatezne kamate za period od dana izvr{enog uvoza do dana naplate i to na sve koli~ine koje su stavqene u promet. Ministar nadleàn za poslove finansija bliè propisuje instrumente obezbe ewa za naplatu razlike akcize iz stava 5. ovog ~lana, kao i na~in i postupak aktivirawa instrumenata obezbe ewa. ^lan 99. Danom stupawa na snagu ovog zakona cigarete iz Re{ewa o cigaretama drugih proizvo a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi od strane drugog proizvo a~a, koje je doneto na osnovu Pravilnika o na~inu i postupku utvr ivawa ispuwenosti uslova za cigarete drugih proizvo a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi ( Slu`beni glasnik RS, broj 3/05), a koje su stavqene u promet na trì{te Republike, smatraju se cigaretama proizvedenim u zemqi u smislu ~lana 2. ta~ka 4) ovog zakona, pod uslovom: 1) da je privredni subjekt iz ~lana 6. stav 1. ta~. 2) i 4) Pravilnika o na~inu i postupku utvr ivawa ispuwenosti uslova za cigarete drugih proizvo a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi, koji je upisan u Registar proizvo a~a duvanskih proizvoda kod Uprave, otpo~eo u Republici sa proizvodwom cigareta iz stava 1. ovog ~lana, u toku vaèwa Re{ewa iz stava 1. ovog ~lana; 2) da su marke cigareta iz Re{ewa iz stava 1. ovog ~lana upisane u Registar marki duvanskih proizvoda kod Uprave, u korist lica iz ta~ke 1) ovog stava. Uprava, na zahtev lica iz stava 1. ta~. 1) i 2) ovog ~lana, a po prethodnoj ispuwenosti uslova iz stava 1. ta~. 1) i 2) ovog ~lana, predlaè ministru nadle`nom za poslove finansija dono- {ewe novog Re{ewa o cigaretama drugih proizvo a~a koje se smatraju cigaretama proizvedenim u zemqi od strane drugog proizvo a~a. ^lan 100. Zabrana proizvodwe, uvoza i prodaje cigareta iz ~lana 72. ovog zakona vaì od 1. januara godine. ^lan 101. Izuzetno od ~lana 29. stav 1. ta~ka 7) ovog zakona, proizvo a~i duvanskih proizvoda obavezni su da godi{we proizvedu ili kupe doma}i obra eni duvan, i to: 1) u godini u koli~ini od 80% od propisane koli~ine utvr ene ~lanom 29. stav 1. ta~ka 7) ovog zakona; 2) u godini u koli~ini od 90% od propisane koli~ine utvr ene ~lanom 29. stav 1. ta~ka 7) ovog zakona. Podzakonska akta ^lan 102. Do dono{ewa podzakonskih akata propisanih ovim zakonom, primewuju se podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03). Podzakonska akta za sprovo ewe ovog zakona done}e se u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona. Prestanak vaèwa ranijeg zakona ^lan 103. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da vaì Zakon o duvanu ( Slu`beni glasnik RS, broj 17/03). Dan stupawa na snagu ^lan 104. Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavqivawa u Slu`benom glasniku Republike Srbije.

192 192 Broj novembar су регулисали претплатнички статус на један од начина: Уплатом претплате до 31. децембра године по претплатној цени од ,00 дин. са укљученим ПДВ-ом, за све бројеве Гласника за годину у једном примерку. Одложеним плаћањем у три месечне рате. Прва рата се уплаћује до краја јануара године. У овом случају обавезна је достава попуњене и потписане изјаве, најкасније до 25. децембра године, на обрасцу ОП-1 који достављамо уз понуду. По заснивању претплатничког односа одложеним плаћањем добијаћете све бројеве Гласника редовно од 1. јануара године. Претплатна цена за одложено плаћање је ,00 дин. са обрачунатим ПДВ-ом, за све бројеве у једном примерку. Уплатом претплате у току године по цени од ,00 дин. са ПДВ-ом, за све бројеве у једном примерку. Испорука Гласника врши се од тренутка уплате, која подразумева доставу свих претходно објављених бројева. Молимо досадашње претплатнике да се определе за један од понуђених начина претплате (уплата до 31. децембра или потписивање Изјаве о одложеном плаћању до 25. децембра) у предложеним роковима, како не бисмо морали да обуставимо даљу доставу Гласника. Уколико се одлучите да постанете претплатник на Службени гласник за годину (ако до сада то нисте били) ваше податке доставите на факс. (011) У случају да нисте добили обрасце за претплату, можете их поручити на тел. 011/ Izdava~ JAVNO PREDUZE]E Beograd, Kraqa Milutina 27 Direktor i glavni i odgovorni urednik Branko Gligori} ]orac; urednik ZIP-a Dragan Kabadaji}; tehni~ki urednici Igor \or evi} i Sini{a Orsi} Telefoni: (Redakcija i ); (Pretplata ); (Prodaja i oglasi i , faks ) (PIB: SR ) (MATI^NI BROJ: ) (TEKU]I RA^UN: ) [tampa: [tamparija Borba

Гледај више