Zivot zajedno SEPTEMBAR BROJ 8 PRIMENA VASPITNIH NALOGA I POSEBNIH OBAVEZA U GCSR Dru{tveno koristan rad umesto kazne

Транскрипт

1 SEPTEMBAR BROJ 8 PRIMENA ASPITNIH NALOGA I POSEBNIH OBAEZA U GCSR Dru{tveno koristan rad umesto kazne

2 2 3 REALIZACIJA PROGRAMA REPUBLI^KOG ZAODA ZA SOCIJALNU ZA[TITU Uru~eni klju~evi 133 stana za socijalno ugro`ene Stru~na podr{ka za supervizore Cilj programa - unapre enje stru~nih znanja i razmena primera dobre prakse u superviziji Sredinom septembra useljena su 133 stana na Novom Beogradu data u zakup na odre eno vreme socijalno ugro`enim gra- anima. Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Anti} i doskora{nji zamenik gradona~elnika, a aktuelni narodni poslanik Milan Krkobabi}, sve~ano su uru~ili klju~eve porodicama, a sve~anosti je prisustvovala i Sne`ana Sto{kovi}, direktor Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Investitotor ovog projekta je grad Beograd, a ~elni ljudi Grada su prilikom sve~anog uru~ivanja klju~eva poru~ili da }e se sa ovim projektom nastaviti i da }e u~initi sve da se i ubudu}e pomogne pomogne onima kojima je pomo} neophodna. Tokom ove i idu}e godine bi}e zavr{eno jo{ oko 400 stanova koji }e biti delom socijalni, a delom neprofitni. Stanove su dobili pripadnici romske nacije, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, kao i mladi ljudi, a namera grada Beograda je namera da ovo ne budu stanovi samo za one koje uobi~ajeno smatramo socijalno ugro`enima. Ovo je ~etvrti konkurs za davanje u zakup stanova na odre eno vreme, a kroz prethodna tri konkursa izgra eno je i useljeno 317 stanova u naselju Kamendin. Konkurs za davanje u zakup 133 stana (i ~etiri stana koja su od prethodnog konkursa oslobo ena od korisnika) na odre eno vreme socijalno ugro`enim licima raspisan je u decembru 2011, a pravo u~e{}a su imala lica bez stana, sa prebivali{tem na teritoriji grada Beograda najmanje dve godine, koja primaju socijalnu pomo} ili im prihodi po doma- }instvu nisu ve}i od 80 odsto proseka u Republici Srbiji. Krajem avgusta po~ela je realizacija programa podr{ke supervizorima Gradskog centra za socijalni rad u organizaciji Republi~kog zavoda za socijalni za{titu. Cilj ovog programa je da se obezbedi kontinuirana podr{ka supervizorima, da se unaprede stru~na znanja, kao i da se obezbede i stru~noj javnosti distribuiraju primeri dobre prakse u sprovo enju supervizije. Tako e, primena ovog programa doprine- }e razvoju potpuno nove profesionalne uloge supervizora u radu centara za socijalni rad. U toku republi~ki Zavod za socijalnu za{itu, u okviru programskog cilja podr{ke akterima u procesu reforme u sistemu socijalne za{tite, nastavio je da sprovodi podr{ku supervizorima centara za socijalni rad na teritoriji cele Srbije. Zavod je sa~inio Model podr{ke koji podrazumeva eksternu grupnu superviziju kroz obradu supervizijskog pitanja i radioni~arski rad usmeren na planiranje usluga u centrima za socijalni rad sa ciljem razvijanja i unapre enja postoje}ih ve{tina planiranja. Podr{ka, koju je Republi~ki zavod za socijalnu za{titu koncipirao za supervizore, odgovara na zahtev Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad (~l. 3 stav 6). Program je koncipiran tako da se realizuje kroz mese~ne sastanke. Prvi deo sastanka predstavlja grupnu superviziju i traje do 90 minuta, a radi se na unapred postavljenom supervizijskom pitanju koje, uz kra}u studiju slu~aja, postavlja supervizor odabran na prethodnom sastanku. Na grupi se tuma~e li~ni stavovi, iskustva i emocije. Drugi deo sastanka posve}en je radioni~arskom na~inu rada. Primenjuju se raznovrsne tehnike u~enja odraslih. Realizacija programa podr{ke sa supervizorima GCSR-a organizovana je po grupama. Prvu grupu ~ine predstavnici odeljenja Barajevo, ^ukarica, Obrenovac, Palilula i Savski venac, drugu grupu predstavnici odeljenja Rakovica, ra~ar, Zvezdara, Novi Beograd, Grocka i Lazarevac i tre}u - odeljenja Mladenovac, Sopot, Stari grad, Sur~in, Zemun i o- `dovac. Tako e, u svakoj grupi bi}e i predstavnik Odeljenja za planiranje i razvoj, odnosno tima zadu`enog za podr{ku u primeni nove metodologije stru~nog rada koja proizilazi iz Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad. Realizacija programa podr{ke supervizorima Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, kroz mese~ne sastanke, traja}e do kraja decembra godine. Deveta sednica Upravnog odbora Asocijacije centara za socijalni rad Gradski centar za socijalni rad u Beogradu bio je doma}in IX sednice Upravnog odbora Asocijacije CSR Srbije. Sednica odr`ana 18. septembra bila je posve}ena organizovanju seminara na temu razvoja lokalnih usluga, zatim polo`aju CSR-a u sferi rizika koji prate poslove koje centri obavljaju. Jedna ta~ka dnevnog reda odnosila se na te{ko}e u pla}anju tro{- kova sme{taja u ustanovama za korisnike penzija sa isplatom kod poslovnih banaka, a druga na nabavku opreme za Asocijaciju CSR Srbije.

3 5 4 PRIMENA ASPITNIH NALOGA I POSEBNIH OBAEZA U GCSR Dru{tveno koristan rad umesto kazne U obezbediti uslove za sprovo enje mera koje su do sada malo kori{}ene, iako su Zakonom predvi ene jo{ godine Od usvajanja Zakona o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela (2006. godine) do danas nisu stvoreni potpuni uslovi za primenu vaspitnih naloga kao i odre enih posebnih obaveza od strane Suda, Tu`ila{tva i organa starateljstva. Iz tog razloga do sada Sud i Tu`ila{tvo veoma retko su pristupali ovoj vrsti postupaka i veoma retko izricali vaspitne naloge i odre ene posebne obaveze kao {to su: da se, bez naknade, uklju~i u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekolo{kog sadr`aja; da se uklju~i u odre ene sportske aktivnosti; da se osoba uklju~i u pojedina~ni ili grupni tretman u odgovaraju}oj zdravstvenoj ustanovi ili savetovali{tu i da postupa po programima rada koji su za nju sa~injeni u tim ustanovama; da poha a kurseve za stru~no osposobljavanje ili da se priprema i pola`e ispite kojima se proverava odre eno znanje. Jedan od ciljeva Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu za godinu jeste da se obezbede uslovi za primenu vaspitnih naloga i posebnih obaveza, koji su veoma retko izricani, te da se po~ne njihova primena. Zakon o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela i krivi~nopravnoj za{titi maloletnih lica sadr`i odredbe koje se primenjuju prema maloletnim po~iniocima krivi~nih dela. U postupku za{tite maloletnika koji su po~inioci krivi~nih dela, iz sistema socijalne za{tite, u~estvuju Centar za socijalni rad (organ starateljstva), vaspitne ustanove i posebne ustanove (organizacije sa kojima je zaklju~en Sporazum o saradnji, a ~iji je cilj realizacija vaspitnih naloga i centar za medijaciju). Uloga centra za socijalni rad je da po zahtevu tu`ila{tva ili suda prikuplja podatke o maloletniku i njegovoj porodici. Centar ima za obavezu da prethodno obezbedi ustanove i organizacije gde bi se mogli sprovoditi vaspitni nalozi. Tako e, Centar treba da ima i kriterijume za izbor, odnosno promi{ljanje primenljivog naloga za konkretno dete u datim uslovima u zajednici, kao i primerenog za te{ko}e koje ima ono(i/ili njegova Nada za te{ko obolele [TA NAS ^EKA? Gradski centar za socijalni rad, sa svojim specifi~nostima velikog sistema u velikoj i veoma raznolikoj sredini, mo`e i treba da se koristi tu im iskustvima, ali se susre}e sa zadacima koje nemaju druge sredine, pa ~esto jedno re{enje nije re{enje za sve sredine. No Gradski centar prepoznaje va`nost pronala`enja re{enja u stvaranju resursa za sprovodjenje vaspitnih naloga, pogotovo ovog naloga da se, bez naknade, uklju~i u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekolo{kog sadr`aja, prepoznaje dobro i svoje zakonske obaveze koje proizilaze iz Zakona o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela, te nastoji da ula`e maksimum svojih snaga u obavljanju ovih zadataka. Planiranje koraka, operacionalizacija aktivnosti, sukcesivno sprovodjenje aktivnosti kao i promi{ljanje te{ko}a je na{ na~in da organizovano pristupimo tom poslu i odgovorimo zadacima. porodica). Centar za socijalni rad dostavlja Sudu/tu`ila{tvu predlog sa izborom ustanove i/ili organizacije. Kada sud/tu`ila{tvo izrekne meru vaspitnog naloga, Organ strateljstva je u obavezi da organizuje njeno sprovodjenje. O toku sprovodjenja vaspitne mere, postignutim ishodima, Centar je du`an da izve{tava Sud/tu`ila{tvo. Iz prakse Centara za socijalni rad, mere poja~anog nadzora Organa starateljstva izri~u se u dosta velikom broju i zbog odsustva mogu}nosti da se sprovode razli~ite posebne obaveze, odnosno kao poku{aj kompenzacije za manjkavost podr{ke zajednice ovom delu svoje populacije. aspitni nalog je posebna mera predvi ena Zakonom o maloletnicima,koja nema karakter ni vaspitne mere ni krivi~ne sankcije, ~ija je svrha ne pokretanje krivi~nog postupka prema maloletnom u~iniocu krivi~nog dela, ve} obustava postupka sa ciljem da se vaspitnim nalogom uti~e na pravilan razvoj maloletnika i ja~anje njegove li~ne odgovornosti i prevenira dalje ~injenje krivi~nih dela. U cilju obezbe ivanja uslova za primenu vaspitnih naloga, kao i posebnih obaveza Gradski centar za socijalni rad do sada je zaklju~io sporazum o saradnji sa JKP na teritoriji op{tine Mladenovac u 2010, potom i sporazum saradnji sa Gerontolo{kim centrom Beograd i Crvenim krstom Beograda u godini. U toku je potpisivanje sporazuma o saradnji sa JKP Gradsko zelenilo. Moramo re}i da su ovo zaista samo po~etni koraci. Tek sada se otvaraju ozbiljna pitanja stvarne organizacije PALIJATINO ZBRINJAANJE ~itavog sistema. Definisanje standarda za sprovodjenje vaspitnih naloga umnogome }e olak{ati snala`enje na polju organizacije uslova za sprovodjenje ove akcije. Sne`ana Sto{kovi}, direktor Gradskog centra za socijalni rad, sastala se sa predstavnicima "BELhospice", ustanove koja je jedina dobrotvorna organizacija u Srbiji koja je posve}ena pru`anju usluga palijativnog zbrinjavanja pacijenata terminalno obolelih od kancera. U ovom susretu razmotrene su mogu}nosti saradnje, naro~ito imaju}i u vidu pacijente koji su socijalno najugro`eniji i koji nemaju mogu}nosti da budu sme{teni u privatnim zdravstvenim i ustanovama za socijalno zbrinjavanje, jer se upravo takvi pacijenti naj~e{}e i obra}aju BELhospice-u za pomo}. Palijativno zbrinjavanje je aktivna i sveobuhvatna briga o pacijentima koji boluju od te{kih i neizle~ivih bolesti, {to podrazumeva kontrolu simptoma njihovih bolesti kao i psiholo{ku, socijalnu i duhovnu podr{ku pacijentima i njihovim porodicama. Kada je iscrpljeno specifi~no onkolo{ko le~enje pacijenata obolelih od raka, po otpu{tanju iz bolnica oni su naj~e{}e prepu{teni sami sebi i svojim porodicama i snalaze se kako znaju i umeju. Patnja ovih ljudi se uve}ava i zbog nedostatka odgovaraju}ih ustanova za zbrinjavanje kao i specifi~nog znanja u oblasti palijativnog zbrinjavanja. Porodice pacijenata ne dobijaju neophodnu podr{ku da bi mogle da se izbore sa svim problemima koje nosi ova te{ka bolest. Gradski centar za socijalni rad u Beogradu spreman je da u cilju pru`anja podr{ke i pomo}i pojedincu i porodici radi pobolj{anja, odnosno o~uvanja kvaliteta `ivota, otklanjanja ili ubla`avanja rizika nepovoljnih `ivotnih okolnosti, pru`i punu podr{ku i da svoj doprinos u pru`anju usluga palijativnog zbrinjavanja osoba koje boluju od te{kih i neizle~ivih bolesti. Sve usluge koje BELhospice pru`a potpuno su besplatne za pacijente i njihove porodice.

4 KRIZE KAKO detetu olak{ati razvod roditelja? GRADSKI SEKRETARIJAT AKCIJU FICE SRBIJA I GRADSKOG CENTRA "PONUDI porodici priliku" Komisija za izbor projekata Sekretarijata za socijalnu za{titu grada Beograda donela je odluku da i godine podr`i projekat "Ponudi porodici priliku" ~iji je op{ti cilj implementacija modela porodi~ne konferencije.partneri na projektu su "FICE Srbija", kao nosilac projekta i Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, kao resursni centar za stru~njake u socijalnoj za{titi. Projektnim aktivnostima je planirana obuka stru~nih radnika centra za socijalni rad, koji do sada nisu pro{li obuku za iniciranje i razvijanje modela porodi~ne konferencije. Ovi treninzi }e biti organizovani u svrhu stru~ne podr{ke inicijatorima porodi~ne konferencije, jer }e svi zaposleni koji poha aju obuku imati priliku da za prakti~ni deo realizuju jednu porodi~nu konferenciju, kao uslov za dobijanje sertifikata o zavr{enom programu obuke. Nakon uspeha na testu znanja i prakti~nog rada uz supervizijsku podr{ku (uspe{nog iniciranja porodi~ne konferencije) polaznici }e biti osposobljeni da uz kori{}enje materijala (priru~nika, informatora) iniciraju porodi~nu konferenciju i uklju~e se u ulozi profesionalca. 7 Razvod naj~e{}e i najvi{e uti~e na decu i ukoliko se radi o problemati~nim razlazima roditelja, mo`e imati negativne posledice po pravilan razvoj li~nosti deteta Razvod je vreme velikih promena i za partnere i decu, a na koji na~in }e se prevazi}i i sa koliko posledica, zavisi od mnogo faktora. Pojedina istra`ivanja pokazala su da se deca ~iji su roditelji okon~ali brak bez sva a i velikih re~i br`e oporavljaju u odnosu na decu koja su prisustvovala burnim i `estokim raspravama. Ukoliko su se roditelji neprestano sva ali, ili je atmosfera u ku}i odisala napeto{- }u, besom, tugom - razvod roditelja mo`e da predstavlja olak{anje za dete. U praksi vrlo ~esto, kada postoji problem u partnerskom funkcionisanju, roditelji svesno ili nesvesno uvla- ~e dete u me usobne konflikte i tako manipuli{u njime, odnosno svoje li~ne interese i `elje stavljaju ispred interesa deteta. De{ava se da roditelji tra`e da im dete bude lojalno, da bira izme u oca i majke, da sa decom dele tajne. U takvoj situaciji podeljene lojalnosti dete }e razviti ose}anja nesigurnosti i anksioznosti. Roditelji potcenjuju sposobnost dece da se nose sa osetljivim informacijama. Kada odlu~e da ih upoznaju sa problemima, ve}ina majki i o~eva je iznena ena saznanjem da njihova deca ve} znaju ili pretpostavljaju ono {to im saop{tavaju. Dete je u ovom procesu u veoma nezavidnom polo`aju ukoliko ga oba roditelja nisu pripremila na odgovaraju}i na~in, upoznala ga sa svojim daljim planovima u vezi organizacije `ivota deteta i to na na~in koji je prilago en njegovom uzrastu i zrelosti. Za dete je va`no saznanje da su roditelji doneli odluku o razvodu i da ono nije krivo zbog toga {to tata i mama ne}e `iveti zajedno. S obzirom da je to situacija koja je za dete puna dilema, potrebno mu je omogu}iti da postavlja pitanja, da iska`e svoja ose}anja i strahove. Na neka pitanja roditeljima ne}e biti jednostavno da odgovore. Ipak, va`no je da daju komentare koji su prilago eni uzrastu deteta i koji odgovaraju realnosti. Za dete je veoma va`na postojanost, doslednost, kao i podr{ka i ljubav oba roditelja. Dete nikada ne treba staviti u poziciju da bira izme u roditelja. Razvod treba da bude prestanak braka, a ne prestanak roditeljstva. Oivera Simendi}, psiholog, pomo}nik direktora Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu SUD ^E[]E POERAA DECU MAJKAMA Centar za socijalni rad radi procenu podobnosti roditelja za poveravanje maloletne dece u brakorazvodnim parnicama i predlog kome poveriti dete daje nadle`nom sudu koji donosi presudu. Tokom postupka utvr uje se, prema specifi~nim osobinama i potrebama deteta, njegovog pola, uzrasta i razvojnih zahteva, kome od roditelja je bolje poveriti dete. Po porodi~nom zakonu i me unarodnim konvencijama, najbitnije {to centar za socijalni rad mora da posmatra je interes dece i {ta je za njih u svakoj pojedina~noj porodi~noj situaciji najbolje. Li~ni interes roditelja u razvodu braka i njihove `elje su podre ene interesu dece posmatrano iz ugla profesionalaca u centru za socijalni rad. Tradicionalno je uverenje u na{oj kulturi da majka neposredno neguje dete i brine o njemu, pa se od toga i polazi pri odlu~ivanju kome }e pripasti. U ve}ini slu~ajeva se starateljstvo dodeljuje `enama, a naro~ito nad decom ni`ih uzrasta, jer je to i biolo{ki i psiholo{ki adekvatnije. S druge strane o~evi ~esto sami prihvataju kulturolo{ki formiranu pasivnu ulogu u roditeljskim odnosima i primat u vaspitanju dece prepu{taju majkama. Ne postoji univerzalno pravilo po kom bi se deca poveravala samo jednom roditelju odre enog pola,svaki slu~aj je jedinstven. 60 sekundi sa na{im stru~njakom Marija Mili}, psiholog, stru~ni radnik na poslovima unapre enja kvaliteta stru~nog rada - Odeljenje za poslove planiranja i razvoja Bar jedanput sedmi~no zajedno sa koleginicom iz kancelarije primam korisnike koji nam se obra}aju da bi se obavestili o svojim pravima i uslugama centra, ali i sa potrebom da saop{te svoj komentar u vezi rada op{tinskih odeljenja na njihovim slu~ajevima. Obrada pritu`bi, kada se dostave u pisanom obliku, kroz analizu, pra}enje stru~nog rada i kontakti sa kolegama u odeljenjima predstavljaju zna~ajan deo mog posla. Moj najre i zadatak je da odgovaram na mejlove koje gra ani i korisnici upu}uju Gradskom centru. Timski rad na razvijanju novih usluga, pripremi i izvedbi prezentovanja delatnosti centra u stru~noj javnosti, uz povremene kontakte sa medijima i u~e{}e u projektnim aktivnostima, ~ine opseg mojih zadataka interesantnim i jo{ uvek privla~nim.

5 8 NARODNE KUHINJE Dnevno skoro 12 hiljada besplatnih obroka Grad svakodnevno poma`e i brine o najugro`enijim Beogra anima, a prema podacima Gradskog centra za socijalni rad u drugom delu septembra, u Beogradu u narodnim kuhinjama se dnevno pripreme i podele besplatna topla obroka za `itelje glavnog grada. Pravo na besplatni obrok mogu da koriste pojedinac i porodica i to korisnici prava na nov~anu socijalnu pomo}, lica ~iji prihod po ~lanu doma}instva ne prelazi 50% minimalne zarade za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev, pod uslovom da su: stara i iznemogla lica ~iji srodnici nisu u mogu}nosti da im ovu pomo} pru`e, ili imaju u porodici lice koje je ostvarilo pravo na dodatak za pomo} i negu drugog lica. Pravo na besplatni obrok obezbe- uje se jedanput dnevno prema standardima i normativima koje utvr uje specijalizovana zdravstveno preventivna ustanova i obuhvata izdavanje toplog obroka radnim danom i suvog obroka subotom, nedeljom i neradnim danima za vreme dr`avnih i verskih praznika. Pravo na besplatan obrok prestaje: Ako se utvrdi da je pravo priznato na osnovu neta~no prikazanih podataka, Ako se utvrdi da korisnik ne koristi priznato pravo du`e od 10 dana u toku meseca. GRADSKI CENTAR ZA SOCIJALNI RAD U BEOGRADU DIREKTOR Sne`ana Sto{kovi} tel:011/ faks: 011/ OP[TA SLU@BA tel: 011/ , , faks: 011/ ODELJENJE ZA ANALITI^KO- ISTRA@IA^KI RAD tel: 011/ , , SAETOALI[TE ZA BRAK I PORODICU tel: 011/ faks: 011/ RA^UNOODSTO Masarikova 5. tel: 011/ OP[TINSKA ODELJENJA BARAJEO Svetosavska 87b, 011/ O@DOAC Admirala ukovi}a 14, 011/ RA^AR Maksima Gorkog 17a, 011/ , GROCKA Bulevar oslobo enja 51, 011/ ZEZDARA Krfska 7, 011/ , , ZEMUN Aleksandra Dub~eka 2, 011/ , LAZAREAC Janka Staj~i}a 21, 011/ NOI BEOGRAD To{in bunar 148, 011/ OBRENOAC Kralja Aleksandra I 8b, 011/ , RAKOICA Mi{ka Kranjca 12, 011/ , PALILULA Cviji}eva 110, 011/ STARI GRAD Gospodar Jevremova 17a, 011/ SASKI ENAC Lomina 17, 011/ SOPOT Kosmajski trg 13, 011/ MLADENOAC Kraljice Marije 13, 011/ SUR^IN Kosovska 2, 011/ ^UKARICA Mihaila altrovi}a 36a, 011/ A[A PITANJA NA[I ODGOORI Da li Centar za socijalni rad snosi tro{kove sahrane besku}nika i lica koje nema ko da sahrani? Po Zakonu o sahranjivanju i grobljima, ~lan 15. tro{kove sahranjivanja snose lica koja su bila du`na da umrlog za `ivota izdr`avaju ili da se staraju o njegovom sahranjivanju. Ako ne postoje lica koja su du`na da obezbede sahranjivanje (~lan 14. stav 1) tro{kove sahranjivanja snosi op{tina na ~ijoj teritoriji je umrli imao poslednje prebivali{te, a ako se ne mo`e utvrditi poslednje prebivali{te umrlog, tro{kove snosi op{tina na ~ijoj je teritoriji umrlo sahranjeno lice, odnosno na ~ijoj teritoriji su na eni posmrtni ostaci umrlog. Da li u centru za socijalni rad mogu izvaditi zdravstvenu knji`icu? Centar za socijalni rad ne izdaje zdravstvene knji`ice kao ni dokumentaciju neophodnu za pribavljanje tog dokumenta. Zdravstvenu knji`icu mo`ete izvaditi u Zavodu za socijalno osiguranje. Gra ani vrlo ~esto poistove}uju i ne prave razliku izme u Centra za socijalni rad i Zavoda za socijalno osiguranje. To su dve razli~ite ustanove sa razli~itim delatnostima. U ovom izdanju kori{}ene su fotografije i iz dokumentacije Gradskog centra