Kraljevo, grad u Srbiji qxd

Транскрипт

1 Vladan Virijevi} KRAQEVO, GRAD U SRBIJI

2 Vladan Virijevi} KRAQEVO, GRAD U SRBIJI Izdava~i: Narodni muzej Kraqevo Istorijski arhiv Kraqevo Za izdava~e: Dragan Dra{kovi} Radomir Risti} Recenzenti: Prof. dr Veqko \uri}, Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica Prof. dr Zdravko Deleti}, Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica Prof. dr Qubodrag Dimi}, Filozofski fakultet Beograd Lektura i korektura: Ana Avi} Slog i prelom: Milojko Mili}evi} Dizajn korica: Dragan Pe{i} [tampa: INTERKLIMA-GRAFIKA Vrwa~ka Bawa ISBN Tira`: 500 Kwiga Kraqevo, grad u Srbiji {tampana je uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije, op{tine Kraqevo i Centra za kulturu Gradac Ra{ka

3 Vladan Virijevi} KRAQEVO GRAD U SRBIJI Kraqevo 2006

4

5 supruzi Tatjani i sinovima Aleksandru i Jovanu

6

7 7 Predgovor (9) Uvod (29) Urbane osnove (51) Ulice, vodosnabdevawe, kanalizacija Elektrika Privredne prilike (67) Saobra}aj Zanatstvo Trgovina Ugostiteqstvo Nov~ani zavodi Industrija Fabrika aviona Fabrika vagona Izborne borbe (139) Prosvetne prilike (169) Osnovna {kola Gimnazija Poqoprivredna {kola zanatska {kola Trgova~ka {kola Kraqevske trgova~ke omladine Zanatsko-trgova~ka {kola Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca Kulturne prilike (221) [tampa Kraqevski glasnik Narodna samouprava Pregled crkve 231 Bioskopi Sportska kultura Sport Sokolstvo

8 8 Kulturno-prosvetna i humanitarna dru{tva Kraqevska `enska podru`ina Pododbor Dru{tva Knegiwa Qubica Humano dru{tvo ubogih i sirotih hri{}anski pokret Crkvene prilike (271) Srpska pravoslavna crkva Rimokatoli~ka crkva Ustanove (285) Bolnica i apoteke Pravosu e Stranci u gradu (305) Rusi Francuzi Svakodnevica i novotarije (319) Moda Pla`e Vatrogasno dru{tvo Kriminalna i crna hronika Portreti znamenitih Kraqev~ana (339) Savatije Bo`i} Jovica Stojkovi} Stamenko Joksimovi} Vladislav Mar`ik Miqko Petrovi} Ri`a Kraljevo, a Town in Serbia, (abstract) Izvori i literatura Registar li~nih imena

9 PREDGOVOR

10

11 Istra`iva~ki usmerena na podru~ja globalnih doga aja i preokupirana takozvanim vi{im temama, doma}a istoriografija se, do unazad nekoliko godina, retko bavila temama koje obuhvataju i sagledavaju istorijske procese i pojave na mikroplanu. Ipak, lokalna istorija je najzad po~ela lagano da zauzima one pozicije koje joj, u {irokom korpusu istorijskih tema, s punim pravom pripadaju. Naime, iako dugo smatrana za bezna~ajna i neva`na, prou~avawa na mikroplanu koja, usled {iroke, vrlo razu ene i stoga te{ko savladive heuristi~ke osnove i relevantne literature, ~esto mogu biti daleko slo`enija i dugotrajnija nego {to je to slu~aj sa nekim temama op{tijeg karaktera, sve vi{e postaju nezaobilazna karika u lancu krupnijih istorijskih sinteza. Upravo tu, na primeru lokalnih dru{tvenih zajednica, malih qudi i obi~ne istorije, li{ene velikih istorijskih lomova i doga aja koji su svojom spektakularno{}u ~esto preokretali tokove istorije, mogu}e je dopuwavati op{ta saznawa. Jedna od skrajnutih tema dru{tvene istorije koja svojom slo- `eno{}u, ~e{}e nego ranije, pleni pa`wu na{ih istori~ara, jeste grad kao svojevrsni rukavac istorije. Grad kao sredi{te dru- {tvenog `ivota, indikator civilizacijskog hoda i pokazateq na- ~ina `ivqewa, javqa se kao tema koja ima svoju nau~nu te`inu i opravdawe, a koja kompleksno{}u i obimnim metodolo{kim zahvatom nadma{uje mnoge uskoproblemske teme, naro~ito iz politi~ke istorije, koje su zbog svojih ideolo{kih premisa dugo vremena bile dominantne u istoriografiji u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije. Ova mawkavost doma}e istoriografske literature jo{ vi{e dobija na te`ini ako se u vidu ima ~iwenica da grad predstavqa veliku temu i izazov za brojne nau~ne discipline sociologiju, geografiju, psihologiju, ekologiju... Grad je ~esto bio i scena radwi romana. Do po~etka pro{le decenije svega nekoliko istori~ara bavilo se istorijom grada, dok je, pogotovu 70-ih i 80-ih godina XX veka u trendu bilo pisawe monografija o gradovima u redakciji grupe autora me u kojima su istori~ari bili prava retkost. Hronolo{ki 11

12 12 raspon wihovog istra`iva~kog zahvata protezao se naj~e{}e od kamenog doba do NOB-a. Karakteristika ovih monografija bila je i zaokupqenost pisaca izlagawem o radni~kom pokretu i aktivnostima Komunisti~ke partije Jugoslavije i Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije, dok su drugi dru{tveni tokovi mawe-vi{e zanemarivani, odnosno, kako isti~e uva`eni istori~ar, profesor Branko Petranovi}, postojala je ideolo{ka selekcija u literaturi, nesrazmera tzv. gra anske i komunisti~ke materije, gotovo totalna negacija monarhisti~ko-gra anskog dru{tva. Ipak, ako se ima na umu vreme wihovog nastanka, razumqivo je {to se autori, po{tuju}i ideolo{ku matricu, nisu opredeqivali za druga~iji metodolo{ki pristup i izbor istra`iva~kih uzoraka. Iluzorno je o~ekivati da je vi{e prostora bilo posve}eno gra anstvu i wegovom kulturnom nasle u, privatnoj privrednoj inicijativi ili pak ulozi verskih organizacija u dru{tvenom `ivotu i formirawu kolektivne svesti, ako se zna za odnos nosilaca dru{tvenog sistema koji je nakon Drugog svetskog rata za`iveo na prostoru Srbije i Jugoslavije prema truloj kapitalisti~koj Kraqevini i wenim vrednostima, koja je predstavqana kao dr`ava u kojoj su xandari jeli qude, iako se radilo o velikoj integraciji, okrenutosti Jugoslavije Evropi, ~iwenici da je u Kraqevini prvih deset godina postojala parlamentarna vladavina, da se radilo o pravnoj dr`avi, o dr`avi kako veli Q. Dimi} koja uop{te nije bila duhovna provincija Evrope. Pravo osve`ewe izra`eno kroz uvo ewe zna~ajnih novina u istra`iva~kom zahvatu i samom pristupu tematskoj problematici, kada je re~ o istoriji grada na na{im prostorima i zna~ajan iskorak iz osredwosti literature koja se bavi lokalnom istorijom, predstavqa kwiga Miroslava Peri{i}a Vaqevo, grad u Srbiji krajem 19. i po~etkom 20. veka, koja otvara niz novih horizonata i deluje jako inspirativno na onog ko se poduhvatio zadatka da izgradi celovitu istorijsku predstavu o jednom gradu, tj. poku- {a da stvori sliku wegove pro{le stvarnosti u totalitetu, rekonstrui{u}i i obra uju}i sve oblasti `ivota privredu, politiku, demografiju, kulturu, obrazovawe, navike i mentalitet, stawe duha itd. Ona u sebi nosi i mnogo elemenata pionirskog, jer defini{e zna~aj grada kao parametra dostignutog stepena razvitka jedne dr`ave i dru{tva ( lice i nali~je ) i, prvi put, pose`e za opservacijom kategorije pojedinca gra anina kao posebne podteme u okviru {ireg istorijskog razmatrawa. Kako u doma}oj istoriografskoj produkciji nismo prona{li prikladniji metodolo- {ki model, odlu~ili smo se da je koristimo kao putokaz koji bi davao neophodne istra`iva~ke smernice i u neku ruku utemeqivao osnovne obrise sinteze o pro{losti grada u Srbiji izme u dva svetska rata, naravno ne kao kruti kroja~ki {nit.

13 Otkuda opredeqewe da istra`iva~ki uzorak bude ba{ Kraqevo? Odre enu ulogu odigrala je ~iwenica zvana zavi~ajna sentimentalnost, ali ona primarna bila je ta da se radi o gradu koji je u hronolo{kom periodu izme u dva svetska rata bio po mnogo ~emu specifi~an i na neki na~in prepoznatqiv i osoben u odnosu na ve}inu gradova Srbije. U ovom razdobqu, koje predstavqa period kada se jugoslovensko dru{tvo na{lo na vododelnici tradicionalnog i modernog sveta, ono je pro{lo civilizacijski evolutivni hod od tipi~ne trgova~ko-zanatlijske varo{ice, sa te{kim bremenom nasle enim tokom balkanskih ratova i austrougarske okupacije, do industrijskog grada ~iji dinami~ni uspon je prekinut novim ratnim vihorom u kome se srpsko dru{tvo na{lo nakon svega ne{to vi{e od dve mirnodopske decenije. Malo je gradova koji su poput Kraqeva u ovako, relativno kratkom vremenskom dobu, do`iveli tako sna`nu demografsku promenu da je broj wihovog stanovni{tva za dve decenije uve}an za oko 200%, mewaju}i pri tom svoju fizionomiju, mentalitet, moralne nazore i jo{ mnogo toga {to daje kolorit jednom gradu. Ono je postalo steci{te brojnih ekonomskih imigranata iz drugih delova jugoslovenske dr`ave i inostranstva koji su ga pretvorili u konglomerat razli~itih nacija, konfesija, jezika, kulturnih afiniteta, tradicija i sl. Upravo zato, pomalo zbuwuje zapostavqenost Kraqeva u srpskoj istoriografiji, naro~ito kada je re~ o periodu izme u dva svetska rata, jednom od najplodnijih segmenata wegove znamenite pro- {losti. Drugog racionalnog obja{wewa, osim ve} pomenutog ideolo{kog uticaja i ~iwenice da su se wegovim istorijatom bavili ponajvi{e pojedinci koji po profesiji i vokaciji nisu bili istori~ari, ali ih je izvesna podobnost ili prosto `eqa za li~nom afirmacijom, kvalifikovala i motivisala za bavqewe zavi~ajnom istorijom, nema. Otuda je istoriografski opus sa odrednicom Kraqevo prili~no oskudan. Osim desetak ~lanaka i priloga objavqenih 60-ih godina XX veka u lokalnoj periodici ( Oktobar, Na{a pro{lost ), godine objavqena je, iz pera grupe autora, monografija Kraqevo i okolina. Ambiciozno koncipirana, sa kvalitetnim stru~nim prilozima iz pera dr Milutina Gara{anina ( Praistorija i antika ), dr Sime ]irkovi}a ( Sredwi vek ), dr Hazima [abanovi}a ( Period turske vladavine ), dr Reqe Novakovi}a ( Prilog istorijskoj geografiji ), dr Petra Vlahovi}a ( Etni~ki pregled stanovni{tva u Kraqevu i okolini ) i drugih koji u nau~noj oblasti kojom se bave u`ivaju autoritet, ova monografija je prvi put u sintetizovanom obliku ponudila javnosti saznawa o geomorfologiji, istoriji, etnologiji, urbanizmu, prosvetno-kulturnom razvoju Kraqeva i wegove okoline kroz vekove. Poglavqe koje se periodizacijski poklapa sa odrednicama 13

14 14 na{eg rada napisao je dr Nikola Jon~i} Ko~a i naslovqeno je Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta do Drugog svetskog rata. Od 52 stranice ovog poglavqa, autor je na 47 izlagawe posvetio razvoju Radni~kog pokreta, stvarawu mesne organizacije Komunisti~ke partije Jugoslavije, borbi zanatlijskih radnika za boqe radne uslove, delatnosti sindikata, stvarawu Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije i wegovom uticaju na omladinu, uspe{noj delatnosti protiv reakcije za pro{irivawe politi~kih sloboda i ja~awa uticaja u naj{irim radnim masama i sli~nom, dok je o ostalim dru{tvenim pojavama i kretawima pisao na, vi{e nego skromnih, pet stranica. Nekoliko istoriografskih belina o pro{losti Kraqeva poku{ao je da popuni svojim radovima dr Milan Matijevi}, ekonomista po obrazovawu. Pored nekoliko ~lanaka objavqenih u stru~noj periodici, koristili smo i wegove kwige: Kraqeva~ke kafane i Nov~ani zavodi u Kraqevu, koje su nam, iako pripadaju korpusu publicisti~ke literature, zna~ajno koristile, naro~ito u prou~avawu ugostiteqstva. Od koristi je bila i monografija Kraqevski avioni, autora Miroslava Filipovi}a, u kojoj je na dopadqiv na~in i uz bogatu ilustrativnu komponentu, prikazan najzna~ajniji industrijski objekat Kraqeva Fabrika aviona, koja je svojom, kao i delatno{}u zaposlenih, udarila sna`an pe~at gradu i wegovim dru{tvenim tokovima. Obiluje ~iwenicama crpenim iz arhivske gra e i onovremene {tampe, pa je stoga bila zahvalna za upotrebu. Za upoznavawe sa istorijatom {kolstva upotrebqavali smo monografije: 100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu i pravi biser u literaturi o prosvetnim institucijama, Gimnazija u Kraqevu ^vrsto izvorno utemeqena, bogata riznica podataka, sa modernim ekspozicionim pristupom i rafiniranim stilom izlagawa, ova monografija predstavqala nam je ogromnu pomo} kod pisawa poglavqa o najzna~ajnijoj {kolskoj instituciji grada na Ibru. Zna~ajne naznake i faktografske podatke dali su i stru~ni ~lanci i prilozi kraqeva~kih istori~ara: Dragana Dra{kovi}a, Radomira Risti}a i Blagomira Bi{evca. [to se ti~e memoarske literature, puno nam je zna~ilo delo Mihaila M. Simi}a Kraqevo svedo~ewa i se}awa, te roman Miodraga B. Proti}a Nojeva barka i rukopisna se}awa pojedinih komunisti~kih revolucionara i predratnih radnika koja se nalaze u Istorijskom arhivu u Kraqevu. Posebno dragocen izvor predstavqalo je Proti}evo delo, draguq u memoarskom opusu o Kraqevu. Sa stanovi{ta slojevitosti analize i nepristrasnosti i preciznosti iskaza, ono predstavqa nezamenqivo {tivo, {tivo koje, kako prime}uje napred pomenuti profesor Petranovi}, pri-

15 pada odli~noj istoriografskoj (memoarskoj) literaturi koja zanosi magijom re~i, ose}awa i misli. Mno{tvo detaqa i ~iwenica preuzeto je od preminulog kraqeva~kog novinara i hroni~ara, Dobrivoja Obradovi}a Kondisa, koji nam je svojim feqtonom Istrgnuto iz pro{losti starog Kraqeva, objavqenom u lokalnim Ibarskim novostima, zna~ajno olak{ao polazi{ta za istra`ivawe mnogih tematskih celina ovoga rada, pru`aju}i ujedno i dragocene podatke. S obzirom na oskudnu istoriografsku literaturu bili smo prinu eni da akcenat stavimo na arhivsku gra u, onda{wu periodiku i {tampu i objavqene izvore i literaturu nastalu do godine. Najobimnija istra`ivawa arhivske gra e obavqena su u Arhivu Jugoslavije ~iji su fondovi, a pregledali smo ih deset, iznedrili pregr{t va`nih dokumenata bez kojih ne bi bilo mogu}e sastaviti ni elementarne konture ove kwige. Upravo ona predstavqa wenu izvornu osnovu i umnogome je odredila postignute domete. Posebno iscrpni bili su fondovi Ministarstva prosvete, Ministarstva unutra{wih poslova i Milana Stojadinovi}a. Ova gra a je sadr`ajna, a ~ini je, uglavnom, zvani~na prepiska centralnih upravnih organa iz Beograda sa lokalnim organima i ustanovama u Kraqevu i ^a~ku (sudovima, prosvetnim institucijama, op{tinskom upravom, slu`bama Na~elstva sreza Studeni~kog i sl.) i zvani~na i privatna pisma pojedinaca iz Kraqeva upu- }ivana Milanu Stojadinovi}u, predsedniku vlade Kraqevine Jugoslavije u periodu od juna do februara godine. Od posebne va`nosti bili su statisti~ki izve{taji (o kretawu broja u~enika u kraqeva~kim {kolama itd.), izve{taji {kolskih nadzornika i izaslanika Ministarstva prosvete, izve{taji policijsko-upravnih organa o kriminalitetu, dopisi i referati o stawu privrede i pojedinih privrednih ustanova i odgovori lokalnih subjekata na raspise upu}ivane sa vi{ih instanci (o zdravstvenim prilikama, kulturno-prosvetnim aktivnostima i sli~no). Veliki zna~aj pripada i arhivskoj gra i pohrawenoj u Istorijskom arhivu u Kraqevu, u kojem smo koristili ~etiri fonda, dve zbirke i dva li~na fonda. Radi se o prili~no {turoj dokumentaciji op{tinske uprave za period od do godine, materijalima udru`ewa zanatlija i trgovaca (prepiska sa ~lanstvom, zapisnici sa sednica uprava, izve{taji nadle`nim organima, rezolucije o pojedinim problemima koji su optere}ivali rad ovih privrednih grana, statisti~ki pregledi i sl.), upisnicama i zapisnicima sa sednica Nastavni~kog ve}a Poqoprivredne {kole, li~noj dokumentaciji nekada{weg predsednika op{tinske uprave Jovice Stojkovi}a i ruskog emigranta Dimitrija Nesterenka, koji se u Kraqevu bavio trgovinom, dok su pojedina~na dokumenta ve- 15

16 16 zana za ovu temu pronala`ena u zbirci VARIA i Zbirci o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. U depoima Arhiva grada Beograda, u fondu Trgova~ka komora Beograd prona{li smo godi{we izve{taje Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki upu}ivane nadle`noj Trgova~koj komori, koji su pru`ili dosta podataka o stawu, problemima i perspektivama razvoja trgovine kao privredne delatnosti. U Narodnom muzeju u Kraqevu koristili smo dva arhivska fonda i jednu zbirku. U zanatske {kole podru`ine u Kraqevu nalaze se zapisnici sa sednica wihovih upravnih organa, razna obave{tewa, obrasci i prepiska sa raznim dru{tvenim ustanovama i administrativno-upravnim organima. Zbirka fotografija obiluje snimcima onda{wih kraqeva~kih ulica, zgrada, li~nosti, sportskih i drugih manifestacija i poslu`ila nam je za ilustraciju pojedinih delova teksta. Koriste}i ove fotografije poku{ali smo da savremenom ~itaocu do~aramo deli}e atmosfere koja je vladala u Kraqevu u periodu izme- u dva svetska rata. Na`alost, arhivska gra a Kraqevske banske uprave Moravske banovine, ~ije sedi{te se nalazilo u Ni{u, uni{tena je tokom i nakon Drugog svetskog rata, tako da su istra`ivawa u ni{kom istorijskom arhivu ostala bez rezultata. Prema o~ekivawima, trebalo je da upravo ona iznedri mno{tvo saznawa o najva`nijim dru{tvenim i privrednim segmentima Kraqeva u periodu od do godine, tj. razdobqu u kojem se ono, u administrativno- -upravnom smislu, nalazilo u sklopu ove banovine. Dodu{e, ne{to podataka iz ovog perioda moglo se prona}i u izve{tajima slu`bi ove banske uprave resornim ministarstvima u Beogradu, ali dodatni problem u wihovom kori{}ewu predstavqa ~iwenica da oni ~esto prezentiraju podatke na nivou Banovine, pa smo bili prinu eni da iz celine izvla~imo ono {to nam je bilo potrebno, a ponekad i izvodimo zakqu~ke na osnovu indirektnih podataka. Tako e, arhiva Op{tinske uprave Kraqeva, nastala u periodu od tridesetih godina XIX veka do ulaska okupacionih trupa u grad godine, tokom austrougarske okupacije bila je zakopana u jednoj ba{ti i tom prilikom potpuno istrulila, {to predstavqa nenadoknadiv gubitak. Zasigurno je da bi na osnovu we bilo mogu}e pouzdano rekonstruisati stawe grada do godine. Imaju}i na umu zna~aj {tampe kao nezamenqivog i ~esto jedinog izvora informacija, naro~ito vrednog za izu~avawe slo`ene prirode ~ovekovog do`ivqaja epohe u kojoj `ivi, u Narodnoj biblioteci u Beogradu i{~itavali smo onovremenu dnevnu {tampu, strana~ka glasila i druge periodi~ne publikacije. Ova faza istra`ivawa oduzela nam je znatno vi{e vremena od rada u arhivima,

17 jer prona}i u moru ~lanaka, dopisa i reporta`a neku vest iz Kraqeva, predstavqa vi{e nego mukotrpan posao. Ote`avaju}u okolnost predstavqa ~iwenica da su prve lokalne nedeqne novine u Kraqevu po~ele da izlaze septembra godine, a ve} nakon izlaska devetnaestog broja su uga{ene, da bi se novi kraqeva~ki list, tj. lokalno strana~ko glasilo, Narodna samouprava, pojavio tek dve godine docnije. Ipak, wihovo kori{}ewe bacilo je vi- {e svetla na dru{tveni `ivot grada i wegovih stanovnika i upotpunilo nam mnoga saznawa. Od prestoni~kih dnevnih listova, najvi{e podataka za ovu temu daju Politika, Pravda i, u mawoj meri, Vreme, koji su imali dopisnike iz Kraqeva. Od koristi za pra}ewe dru{tvene i ekonomske problematike, naro~ito za period po~etkom 20-ih godina XX veka, bile su i Radni~ke novine. Nedovoqnost arhivske gra e za pojedine teme poku{avali smo da nadomestimo kori{}ewem objavqenih izvora. Tako smo koristili brojne statisti~ke preglede, almanahe, dr`avne kalendare, godi{wake i {tampane izve{taje pojedinih institucija i ustanova, re~nike, pravilnike, {ematizme, telefonske imenike, stenografske bele{ke sa zasedawa parlamenta Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraqevine Jugoslavije i sli~no. Hronolo{ke granice ovog rada odre uju oslobo ewe Kraqeva od austrougarske vlasti 23. oktobra godine i formirawe prve zajedni~ke dr`ave Ju`nih Slovena, s jedne, i slom Kraqevine Jugoslavije u kratkotrajnom Aprilskom ratu godine, odnosno ulazak nema~kih trupa u Kraqevo 14. aprila, s druge strane. Pri usvajawu koncepta wegove strukture odlu~ili smo se, za tematsko-hronolo{ki pristup, smatraju}i ga za, iako mo`da u metodolo{kom smislu, pomalo zastareo, pouzdan na~in ekspozicije radova ovakvog tipa, mada, s obzirom na kompleksnost teme i isprepletanost razli~itih faktora, postoji mogu}nost i druga~ijeg postavqawa problematike i rasporeda gra e. * Ono {to je u prvi mah po otpo~iwawu istra`ivawa o pro{losti Kraqeva u periodu od do godine izazivalo nedoumice, bila je wegova, u sociolo{ko-pravnom smislu, terminolo{ka odrednica. Da li se ono mo`e i mora kvalifikovati kao varo{ica, varo{ ili grad, kako se moglo pro~itati u literaturi i pojedinim arhivskim dokumentima? U formalno-pravnom smislu Kraqevo je Zakonom o mestima od 16. juna godine imalo status varo{ice, pod kojom se u to vreme podrazumevala jedna sredina izme u sela i varo{i. To je ili mala varo{ koja postoji od ranije ili selo koje je na putu da postane varo{. (...) Nezgoda je samo u tome {to je re~ varo{, od koje je, kao deminutiv, postala re~ va- 17

18 18 ro{ica, maxarskog porekla. Srpski bi bilo grad. Me utim po pojmovima u Srbiji, grad predstavqa samo utvr eno ili zidovima opkoqeno mesto. (...) Ipak se kod nas, u zakonodavstvu i u pravnim aktima uop{te, ponekad javqa re~ grad mesto re~i varo{ pisao je godine dobar poznavalac ove materije dr Lazo M. Kosti}. 1 Otuda je jasno da upotreba bilo kog od pomenutih termina nije pogre{na, ve} je va`no da se po{tuje terminolo{ka jednoobraznost. Mi smo se odlu~ili za upotrebu termina grad, kao sinonima za moderno, urbano naseqe sa raznovrsnim funkcijama i sadr- `ajima, {to je Kraqevo u me uratnom periodu uistinu i postajalo, s jedne, i kao na{em jezi~kom podru~ju prikladniji termin, s obzirom na to da je re~ o panslovenskoj i staroslovenskoj re~i, s druge strane. Za pravo nam daje i savremena nauka o sociologiji naseqa koja grad defini{e na vi{e na~ina od kojih bismo izdvojili dva kao naseqeno mesto, dakle naseqe s ku}ama koje su tesno zbijene i predstavqaju tako obimnu povezanu naseobinu da se stanovnici me- usobno li~no ne poznaju, kao {to je to karakteristi~no za organizovanu grupu suseda (Maks Veber), i kao relativno veliku, gustu i stalnu naseobinu socijalno heterogenih individua ~iji konstitutivni elementi kao ekonomske jedinice su: karakter delatnosti (prete`ni deo stanovni{tva obavqa nepoqoprivredne poslove), stalnost naseqa, wegova tr`i{na funkcija i wen zna~aj ne samo za gradsko stanovni{tvo ve} i za wegovu okolinu, a zna~ajan je i politi~ki aspekt u smislu upravqawa (Luis Virt). Ispravnost ovakve terminolo{ke odrednice za Kraqevo potvr uje i primena kriterijuma koji, po na{em uva`enom urbanisti, Branislavu Koji- }u, opredequju}e uti~u na kategorizaciju jednog gradskog naseqa, a to su: funkcija naseqa u sistemu, broj stanovnika, vrste zaposlewa stanovni{tva, gustina izgra enosti, gustina naseqenosti, pravne privilegije i na~in `ivota stanovni{tva. Da bi se na pravi na~in razumela sva slo`enost grada kao dru{tvenog fenomena, mi{qewa smo da je neophodno ukazati na neke va`nije sociolo{ke uvide o wemu, sa posebnim osvrtom na genezu i posebnosti grada u Srbiji. Interesovawe za temu grada kao najve}eg dostignu}a ~ove~anstva, tj. kako nagla{ava na{ ugledni sociolog Sreten Vujovi}, mesta iz kojeg zra~i civilizacija, mesta istorijske inicijative, revolucije, proizvodwe znawa, slobode, razli~itosti, multikulturne i multietni~ke koegzistencije, mesta civilizovanosti, gra anstva i urbaniteta, tj. dijaloga, tolerancije, empatije i tome sli~no, staro je, pribli`no, skoro koli- 1 Primera radi, godine donet je Zakon o ure ewu uprave grada Ni{a, a u Finansiskom zakonu za 1928/29. godinu govori se o gradovima Prokupqu i Kwa`evcu. Dr Laza M. Kosti}, Zakon o mestima sa spiskovima svih varo{i i varo{ica i komentarom, Beograd, 1928, 14.

19 ko i sam grad. Jo{ je Aristotel u svojoj Politici zapisao da se qudi okupqaju u gradu da bi `iveli, oni tamo ostaju da bi `iveli dobrim `ivotom, a gradom, odnosno anti~kim polisom, bavio se i Platon u svom ~uvenom delu Republika. Ipak, o za~ecima ozbiqnijih nau~nih istra`ivawa vezanih za ovu problematiku ne mo`e se govoriti pre kraja XIX veka, tj. pre pojave edinbur{ke i londonske {kole u Engleskoj, {kole Le Pleja u Francuskoj i stupawa na nau~nu pozornicu Ferdinanda Teniesa, Georga Zimela i Maksa Vebera u Nema~koj. Istine radi, i tokom nekoliko prethodnih vekova pojedinci, poput Tomasa Mora, Tomaza Kampanele, [arla Furijea i Roberta Ovena, razmi{qali su o izgradwi i ure- ewu gradova, gradskom `ivotu, odnosu prostora i dru{tva i sl. Savremena sociolo{ka nauka wihovu delatnost tretira kao metafizi~ke utopije o gradu. 2 Porast gradova i ubrzani razvoj urbanizacije tokom XIX veka iznedrio je niz negativnih stavova o gradu izra`enih u u~ewu tzv. urbanih pesimista kojima pripadaju G. de Lapu`, O. Amon i Osvald [pengler. Oni su u razvoju gradova videli neposrednu opasnost za qudsku li~nost, a sam grad karakterisali kao sredinu dehumanizacije i alijenacije. 3 Do pravog uspona sociolo{ke misli o gradu do{lo je po~etkom XX veka u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Ubrzani porast i industrijalizacija tamo{wih gradova potakli su niz sociologa da pristupe studioznom prou~avawu pojave i zna~aja urbanizacije i osobenosti pona{awa li~nosti i grupa u velikom gradu, gradu koji predstavqa svojevrsnu sociolo{ku laboratoriju. Pojava studije The city godine, zajedni~kog dela trojice autora Roberta Ezre Parka, Ernesta Berxisa i Roderika D. Mak Kenzija ozna~ava se kao pravi po~etak ^ika{ke sociolo{ke {kole, koja va`i za za~etnicu moderne sociologije grada. Ovaj, i wihovi docniji radovi, potakli su brojne autore {irom sveta da pri u zama- {nim istra`ivawima grada, otvaraju}i niz novih tema. Pod uticajima ^ika{ke {kole, sfera wihovih interesovawa i istra`iva~kih napora usmerava se na nova poqa. Grad se do`ivqava kao ne- {to vi{e od me{avine qudi i kolektivnih oprema (ulica, zgrada, elektri~nog osvetqewa, tramvaja, telefone itd.) i obi~nog skupa ustanova i administrativnih tela ({kola, sudova, bolnica, organa bezbednosti, raznih dr`avnih slu`bi i sli~no). Naime, grad predstavqa stawe duha, zbir obi~aja i tradicije, utvr enih stavova i ose}awa koja su u neraskidivoj vezi sa ovim obi~ajima i prenose se tradicijom. Kako je to definisao Robert Ezra Park, grad nije samo fizi~ki mehanizam i neka ve{ta~ka konstrukcija. On je ukqu- 2 Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme osnovi sociologije grada, Beograd, 1982, Isto,

20 20 ~en u bitna zbivawa koja se de{avaju qudima koji u wemu `ive, on je proizvod prirode i to ponajvi{e qudske prirode. 4 Na prostorima Srbije i Crne Gore za~eci istra`ivawa o gradu i gradskom `ivotu vezuju se za ime Jovana Cviji}a i wegove antropogeografsko-etnolo{ke {kole, utemeqene godine osnivawem Geografskog zavoda na Velikoj {koli u Beogradu. Iako u teorijskom pogledu oblikovana pod uticajima nema~ke antropogeografije (F. Racel) i narodne psihologije, s jedne, i francuske qudske geografije (@. Bri`), s druge strane, Cviji}eva {kola je imala dovoqno originalnih elemenata teorijsko-metodolo{ke prirode, {to joj je omogu}ilo sticawe evropskog i svetskog ugleda. 5 Osim Balkanskog poluostrva, Cviji}evog najboqeg i najpoznatijeg dela, objavqenog godine u Francuskoj, u kome je sintetizovao sopstvena brojna istra`ivawa i stvorio svojevrsnu sociologiju Balkana, od ogromnog zna~aja za razvoj sociologije naseqa kod nas je i wegova studija Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva, objavqena godine kao teorijsko-metodolo{ki uvod u prvu kwigu Naseqa srpskih zemaqa, koja sadr- `i najranije istra`iva~ke radove wegovih saradnika J. Erdeqanovi}a, P. Mrkowi}a i S. Tomi}a. Iz pera Cviji}a i ovih istra`iva~a nastao je obiman antropogeografski opus koji ~ine 24 kwige u ediciji Naseqa srpskih zemaqa. One su nezaobilazno {tivo za prou~avawe naseqa na prostorima Balkanskog poluostrva. 6 Pojava prvih gradova ozna~ila je novi poredak u qudskom dru{tvu i taj doga aj nauka je kvalifikovala kao urbanu revoluciju. 7 Oni su se razlikovali od seoskih naseqa i po organizaciji prostora i po svojoj dru{tvenoj strukturi. ^iwenica da su prvobitni gradovi predstavqali neku vrstu utvr ewa, pribe`i{ta u ratnim vremenima, odnosno prostor koji je bio ograni~en nekom vrstom zida ili palisade, sna`no je uticala na izmenu odno- 4 Robert Ezra Park, Grad: Predlozi za istra`ivanje ljudskog pona{anja u gradskoj sredini, u: Sreten Vujovi}, Sociologija grada sociolo{ka hrestomatija, Beograd, 1988, S. Vujovi}, Sociologija grada..., Isto. 7 Prema dosada{wim saznawima, najstariji grad na planeti je Jerihon, osnovan jo{ u neolitu, oko godina pre nove ere. Na osnovu ostataka ku}a i drugih delova materijalne kulture procewuje se da je ovo naseqe imalo oko stanovnika, koji su imali izvesnu organizaciju u pogledu navodwavawa zemqe. Arheolo{ka istra`ivawa potvr uju postojawe hrama i verskog kulta iz vremena oko godina pre nove ere. Samo naseqe ima vi{e slojeva kroz koje se vidi wegova promena, sve ve}e urbanizovawe, podela rada i klasna podela stanovni{tva. Ku}e u Jerihonu bile su dosta ste{wene, posu e je bilo veoma jednostavno (kamene ~a{e), a prona eni su i `rvwevi za mlevewe `itarica i druge primitivne sprave. Ne{to kasnije gradovi su se po~eli razvijati u Sumeru, oko toka Nila u Egiptu i u Indiji, dok su se prvi zna~ajniji gradovi u oblasti Mediterana pojavili na Kritu oko godina pre nove ere. C. Kosti}, Grad i vreme osnovi...,

21 sa izme u qudi i wihovih institucija. Na tom ograni~enom prostoru zao{trili su se odnosi kompetencije i dominacije, a po~eli su da slabe odnosi kooperacije i rodovske krvne veze. Ujedno, u tom prostoru poja~ana je podela rada. Mada se najve}i broj stanovnika bavio agrarnim zanimawima, neki su se po~eli baviti zanatima i trgovinom. Sve to dovelo je do promene stavova i shvatawa, kao i oblika svojine. Tradicionalni oblici kolektivnog vlasni{tva nad zemqom sve vi{e i{~ezavaju, a novo merilo vrednosti i usluga postajao je novac, ~iji zna~aj se stalno pove}avao. To je za sobom povla~ilo diferencijaciju kolektiva, izdvajawe pojedinca i uticalo na formirawe wegove vlastite svesti. Vremenom socijalna struktura dru{tva se uslo`wavala i ~inili su je seqa{tvo, `iteqi grada, dvor, administracija, vojska, sve- {tenstvo i robovi. 8 Ve}ina sociologa kao doga aj koji je umnogome usmerio razvoj dru{tva po gradovima isti~u po~etak primene parne ma{ine sa dvostrukim delovawem u proizvodwi, godine, tj. period industrijske revolucije u XVIII veku. Otuda i podela gradova na dve osnovne kategorije, preindustrijske i industrijske, mada se oni mogu preciznije podeliti, po vremenu postanka i drugim sociolo{kim karakteristikama, na rane i industrijske. Kategorija ranih gradova obuhvata nekoliko vrsta koje su razli~ite, kako po vremenu nastanka i organizaciji prostora, tako i po kulturi i dru{tvenim odnosima. Te vrste su: prvi gradovi, anti~ki i feudalni gradovi. 9 Sve do kraja XVIII veka manufakture, koje su se do tada iskqu~ivo morale podizati na vodotocima, bile su vi{e deo seoskog nego gradskog sistema. Primena parne ma{ine omogu}ila je wihovo grupisawe u gradovima, tako da se ona smatra za mati industrijskih gradova. 10 Za~eta u Engleskoj, industrijska revolucija se {irila velikom brzinom, najpre po zemqama Zapadne Evrope, a docnije po ~itavom svetu, mewaju}i svuda dotada{we dru{tvene odnose. Prava ekspanzija raznovrsnih fabrika prouzrokovala je neprestano gomilawe stanovni{tva u wihovoj okolini, {to je dovelo do formirawa novih naseqa raznovrsne socijalne strukture. Osim fabri~kih radnika, u wima se nastawuju i qudi drugih profesija, poput zidara, kroja~a, pekara, stolara, obu}ara, trgovaca, ugostiteqa itd. Sve ovo rezultiralo je {irewem urbanizacije koja je nejednako zahvatala razne delove sveta i, u skladu sa lokalnim uslovima, razli~ito se izra`avala. Postoje}i gradovi feudalnog tipa do`ivqavali su preobra`aj u skladu sa zahtevima no- 8 Isto, Isto, Isto,

22 22 vog vremena, {to je dovelo do stvarawa novih urbanih aglomeracija u wima i oko wih, a novoformirani su izgra ivani na principima savremenog urbanisti~kog koncepta. Pod uticajem novih kapitalisti~kih snaga, vremenom su u ovim gradovima izvr{ene duboke promene i u socijalnom i u prostornom okviru. One su obuhvatale prvenstveno porodicu i susedstvo, tako da su ove primarne grupe do`ivele u wima pravi preobra`aj. Po{to se gradsko stanovni{tvo ne stvara samo po sebi, u grad su morali da se doseqavaju qudi iz drugih gradova, sa sela ili pak iz drugih zemaqa. Ubrzani rast gradske populacije uslovio je slabqewe kohezionih odnosa u dru{tvu, tako da se ono sve vi{e atomiziralo i mehaniziralo. Na ovo je pa`wu nau~ne javnosti skrenuo nema~ki nau~nik Ferdinand Tenies u svom poznatom delu Gemeinschaft und Gesellschaft, objavqenom godine. Posmatraju}i dru{tvo Nema~ke krajem XIX veka, zahva}eno sna`nim talasom industrijalizacije i uve}awem gradova, on je ukazao na dva osnovna na~ina `ivota zapadnoevropske civilizacije izradiv{i tipologiju koja je, u analiti~kom smislu, i danas aktuelna. Uvode}i pojmove gemeinschaft (zajednica) i gesellschaft (dru- {tvo), Tenies ukazuje na posledice ovakvog civilizacijskog hoda po qudski `ivot, odnose, moral i sli~no, isti~u}i da gesellschaft predstavqa dru{tveni odnos egoisti~nih pojedinaca, zainteresovanih za li~ni prosperitet, bez svesti o drugim qudima. (...) Gesellschaft odnosi su ~esto prolazni, inpersonalni i povr{ni. Qudi ispoqavaju samo segmente svojih li~nosti u svakodnevnim odnosima. Zbog toga {to qudi u urbanim dru{tvima dolaze u kontakt sa razli~itim kulturnim obrascima, razvijaju se izvesni oblici tolerancije, koji se ispoqavaju u manifestacijama zasi}enosti urbanog stanovnika. 11 Prema Teniesu, urbanu zajednicu, gesellschaft, odlikuju velika i heterogena populacija, orijentacija ka progresu, konflikti i sukobi, konkurencija, potro{a~ka ekonomija, sekularizacija, legalni pisani zakoni podlo`ni promenama, dominacija postignutog statusa, formalno i specijalizirano obrazovawe, dinamizam, asocijativni odnosi, sekundarni odnosi u grupi, ~ovek kao funkcija za drugog, pseudogemeinschaft, mnogobrojnost kontakata, kosmopolitizam, alijenacija, legalni ugovori i birokratska organizacija i individualizam, dok tradicionalnu zajednicu gemeinschaft karakteri{u: mala i homogena populacija, bezna~ajan koncept progresa, duboki ose}aj zajedni{tva, kooperacija i uzajamna pomo}, egzistencijalna ekonomija, sakralizacija, nepisani zakoni, dominacija tradicionalnog statusa, znawa koja se sti~u imitacijom i praksom, 11 \okica Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu Politi~ka stvarnost jugoslovenskog dru{tva i stil `ivota, Ni{ Beograd, 1995, 30.

23 tradicionalizam, odnosi zajedni{tva, primarni odnosi u grupi, ~ove~nost u odnosima, istinita briga za druge, ograni~eni broj kontakata, velika koncentrisanost, spontanost, neformalni dogovori i solidarnost i zajedni{tvo. 12 Pove}awe broja stanovnika zajednice iznad nekoliko stotina ograni~ava mogu}nost da se svi oni me usobno li~no poznaju. Kako isti~e Maks Veber, sa sociolo{kog stanovi{ta veliki broj stanovnika i gustina naseqa zna~e nestanak uobi~ajenih li~nih me usobnih poznanstava stanovnika i u susedstvu. Pove}awe broja stanovnika na taj na~in mewa i karakter dru{tvenih odnosa. 13 Razvoj kapitalizma odvijao se u uzajamnoj vezi sa razvojem gradova koji je, osim niza ekonomskih i politi~kih preobra`aja, zna~io i promenu stawa duha. Naime, kako je Veber pokazao, u gradovima je do{lo do rastakawa dru{tvenih grupa nastalih na krvnom srodstvu i zajedni~kom lokalnom poreklu, tako da je grad postao konfederacija pojedina~nih gra ana ~iji je dru{tveni polo`aj zavisio od strukturalnih ~inilaca i li~nih osobina. Tako su stvoreni uslovi da se gradsko stanovni{tvo preobrazi u grupu gra ana zasnovanu na prete`no interesnoj osnovi. 14 Porast gradskog stanovni{tva svojim kvantitetom uti~e kako na oblike dru{tvenih grupa, tako i na odnose u wima, pa tako neke dru{tvene organizacije sa ve}im uspehom ostvaruju svoje ciqeve sa mawe ~lanova, a neke grupe sa porastom broja ~lanova potpuno mewaju i svoje oblike i odnose u wima. Grad je stvorio qudske mase, a one su radikalnije nego male grupe. 15 Rast broja stanovnika grada ima i veoma zna~ajne socijalne posledice. Jedan od oblika ove pojave je ne samo gubqewe veza sa sredinom, ve} i dominacija grada nad okolinom, tzv. rural-urban continuum-om, pod kojim sociolo{ka nauka podrazumeva prostor oko gradova u kome se me{aju uticaji sela i grada. 16 Posmatrano kroz istorijsko-sociolo{ku prizmu, uporedo sa {irewem modernih dru{tvenih procesa, posebno urbanizacije i industrijalizacije, sela u gradskoj okolini su se sve vi{e i vi{e pro`imala oblicima `ivota grada. Sem toga, ogromne seqa~ke mase napu{tale su svoju vekovnu izolovanost i na razne na~ine se ukqu~ivale u `ivot gradova jedan deo wih se potpuno preselio u gradove, a drugi je na{ao izvore svoje egzistencije u delimi~nom ukqu~ivawu u 12 Isto, Luis Virt, Urbanizam kao na~in `ivota, u: Sreten Vujovi}, Sociologija grada sociolo{ka hrestomatija, Beograd, 1988, Sreten Vujovi}, Grad u senci rata ogledi o gradu, siroma{tvu i sukobima, Novi Sad Beograd, 1997, Isto, Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme osnovi,

24 24 razne gradske delatnosti, ostav{i nastawen i daqe na selu. Ovi procesi izmenili su lik mnogih gradova koji se mewaju iznutra, gube}i tradicionalni gradski identitet, pa je zato nastala nova nau~na kovanica ruralizacija ili poseqa~ewe gradova. Ona ne obuhvata samo pojavu me{awa stanovni{tva grada i sela, ve} ima i sociolo{ku primesu, jer ukazuje na pojavu me{awa i zamewivawa raznih dru{tvenih i kulturnih obrazaca jednog drugim, pa tako grad postaje lonac za topqewe. 17 Pre se mo`e govoriti o specifi~nom spoju gradske kulture, u nastajawu, i pod uticajem gradskog na~ina `ivota, na specifi~an na~in deriviranih tradicionalno seqa~kih kulturnih obrazaca koje seqak ispoqava u gradu, a za koje pretpostavqa da su primereni gradskom `ivotu. 18 Iako se odvijala pod sna`nim uticajem zapadno i sredwoevropskih iskustava, geneza grada na prostorima Srbije imala je donekle druga~iji tok, prvenstveno usled razli~itih istorijskih okolnosti koje su joj prethodile i u kojima se odvijala. Naime, sve do nacionalne revolucije s po~etka XIX veka srpski gradovi bili su nastaweni uglavnom islamskim `ivqem i, u mawoj meri, Cincarima, Jevrejima i Grcima, dok se procenat srpskog `ivqa iskazivao jednocifrenim brojem. Tek sa oslobo ewem od vi{evekovne otomanske vlasti stekli su se uslovi za formirawe srpskog grada, tj. za demografski i kulturni preobra`aj gradova na tlu Srbije severno od zapadnomoravske doline. 19 Oni su postepeno mewali svoj identitet sve vi{e gube}i balkansko-orijentalne, a usvajaju}i zapadnoevropske karakteristike. Prvobitna dvojnost kultura koja se o~itovala u urbanoj strukturi, arhitekturi, kulturi stanovawa, odevawu, na~inu pona{awa i sli~no, po~ev od 60-ih godina XIX veka, tj. od vremena kada su i posledwi otomanski vojnici napustili utvr ene gradove tada{we Kne`evine Srbije, gubila se u korist zapadnoevropskog kulturnog obrasca. U skladu sa tipologijom gradskih naseqa Balkanskog poluostrva koju je ustrojio Jovan Cviji}, ve}inu ovih gradova, me u koje se svrstava 17 Isto, \. Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu Politi~ka stvarnost, Do godine, kada je odlu~eno da muslimani moraju da se isele iz Srbije, postojalo je u Kne`evini Srbiji sedam vrsta naseqa, od kojih pet gradskih: gradovi, varo{i, varo- {ice, palanke i kasabe. Postojalo je {est gradova (Beograd, Vaqevo, Po`arevac, Smederevo, U`ice i [abac), jedanaest varo{i (Aleksinac, Gurgusovac, Jagodina, Kragujevac, Kru{evac, Negotin, Para}in, Pore~, Soko Bawa, ]uprija i ^a~ak), dvadeset i tri varo- {ice (Bagrdan, Brusnica, Veliko Gradi{te, Golubac, Grocka, Derven, Zaje~ar, Kaona, Karanovac, Kladovo, Krupaw, Loznica, Novi Han, Ostru`nica, Po`ega, Prahovo, Ra`aw, Ra~a, Rudnik, Soko, Topola, Trstenik i Ub), dvanaest palanki (Bato~ina, Ba~evci, Bole~, Brza Palanka, Vra`ogrnci, Zabre`je, Jasika, Kolari, Lipnica, Ram, Tekija i Hasan-pa- {ina Palanka) i tri kasabe (Le{nica, Mitrovica i Pale`). Bojana Miqkovi}-Kati}, Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinom XIX veka, Beograd, 2002,

25 i Kraqevo, mogu}e je podvesti pod odrednicu varo{i patrijarhalnog re`ima, kakvih je mestimi~no bilo i na tlu Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Bugarske. Kako Cviji} navodi to su u glavnom male varo{i sa pravim i vrlo {irokim ulicama; ka{to su ulice {iroke kao bulevari velikih varo{i. Ku}e su mahom male, na jedan sprat, oko wih su ka{to vrlo prostrane ba{te u kojima se seje i kukuruz. Svaka ku}a ima vrt. Gotovo svaki varo{anin hrani dve ili tri sviwe za svoju ku}u, zatim `ivinu i ima kravu zbog belog smoka. [iroke ulice dopiru do pijace, koja je tako e prostranija u nego u varo{ima starog balkanskog i mediteranskog tipa. Tu je centar trgovine; za vreme pija~nih dana, jedanput nedeqno, dogoni se mnogo stoke, zemqoradni~kih, ba{tovanskih i sto~arskih proizvoda. Na pijacama je promet mnogo ja~i nego oko wih u du}anima, u kojima se prodaju strani espapi. Male du}anxije se ne mogu znatnije obogatiti i ne cene ih mnogo, ako ne prodaju i zemaqske proizvode. Ovi trgovci izvoznici, sa pismenim seqacima, obi~no su najboqi pioniri komotnim, {irokim `ivotom, u lepim ku}ama sa velikim sobama, u kojima ka- {to ima dosta ugodnosti. Posledwih decenija su po~eli da podi- `u industrijska preduze}a koja su u vezi sa produktima zemqe; oko ovih varo{i ima, dakle, mlinova, fabrika {e}era, pivara, predionica i tka~nica, strugara (ve}inom izvan varo{i) itd. 20 Iseqavawe islamskog stanovni{tva stvorilo je u gradovima Srbije svojevrsne demografske bre{e, koje su popuwavane, u neznatnoj meri, prirodnim prira{tajem, intenzivnim naseqavawem srpskog `ivqa sa seoskog podru~ja i useqavawem srpskog, ali i stanovni{tva drugih nacionalnosti sa prostora Habzbur{ke monarhije. Ovakav proces rasta stanovni{tva urbanih naseqa varo{ica i varo{i, koja su bila vi{e sela nego gradovi, a nazive su sticale samo po nekom od gradskih svojstava: kao sedi{te neke dr`avne ili vojne ustanove, kao upravno sredi{te, trgova~ki centar ili sli~no, bio je skop~an sa brojnim dru{tvenim posledicama. 21 Demografski i privredni uspon, u ~ijem miqeu su preovladavali trgovina i zanatstvo, izazivali su ubrzano dru{tveno i imovinsko raslojavawe gradske populacije, {to se manifestovalo kroz ote`ano privikavawe ve}ine novoprido{lih na gradske norme `ivqewa, pona{awa, privre ivawa i formirawe razli~itih stilova `ivota i potkultura koje nove stanovnike gradova 20 Jovan Cviji}, Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe osnove antropogeografije, kwiga prva, Beograd, 1922, Krajem XIX veka svega pet gradova (Beograd, Ni{, Leskovac, Po`arevac i Kragujevac) imalo je vi{e od stanovnika, dok je najve}i broj gradova Srbije naseqavalo izme u pet i deset hiqada `iteqa. ^edomir Popov, Privreda, dru{tvo i politika, Istorija srpskog naroda, kw.vi 1, Beograd, 1994, 8. 25

26 26 udaqavaju od urbaniteta. Mali broj doseqenika prihvatao je u potpunosti vrednosti novog okru`ewa, dok je ve}ina ostajala privr`ena kulturnoj tradiciji seoske sredine iz koje su poticali, usvajaju}i tek delimi~no urbane vrednosti. To je neminovno dovodilo do sukoba i kompromisa, otpora i diskriminacije, socijalne dezorganizacije i permanentnog otu ewa u kojem je ponegde prevagu odnosio jedan, a ponegde drugi kulturni obrazac. 22 Nosioci urbanisti~kih preobra`aja gradova Srbije tokom druge polovine XIX veka bili su prvenstveno pre~ani, tj. doseqenici iz ju`noslovenskih prostora zapadno od Drine i severno od Save i Dunava, stranci, doma}i trgovci, elitni sloj srpskog gra anstva ovoga doba, koji su zbog svog posla ~esto putovali u dr- `ave Sredwe i Zapadne Evrope i dr`avni ~inovnici koji su me u prvima prihvatali evropske uticaje, daju}i na taj na~in primer ostalom stanovni{tvu. 23 Razvoj gradova Srbije u drugoj polovini XIX i prvoj deceniji XX veka odvijao se neuravnote`eno. Na to je uticalo vi{e ~inioca poput broja stanovnika, blizine dr`avne granice, saobra}ajne povezanosti sa ostalim delovima zemqe, klimatskih uslova, geografsko-istorijskog nasle a, udaqenosti od prestonice, izgra enosti dr`avnih i kulturno-prosvetnih institucija i sli~no. Neujedna~enost wihovog rasta bila je i posledica regionalnih razlika, tako da su br`i razvoj bele`ili oni gradovi koji su izrastali u bogatom poqoprivrednom okru`ewu, ~iji su ekonomski potencijali omogu}avali intenzivniji uspon gradske privrede, zanatstva i trgovine pre svega. Oni su tako ubrzano pove}avali broj stanovnika, fizi~ki se {irili i prilago avali savremenim evropskim obrascima `ivqewa, mewaju}i svoj usporeni dru{tveni ritam i mentalni sklop tradicionalnog srpskog patrijarhalnog dru{tva. Grad u Srbiji se pojavquje kao glavni korisnik modernizacije u kojoj su se pored ekonomske pro`imale politi~ka i dru{tvena snaga zemqe. 24 Nastanak dr`avne zajednice ju`noslovenskih naroda krajem godine ozna~io je novu fazu u razvoju gradova na tlu Srbije. Shodno nacionalno-konfesionalnom {arenilu nove dr`ave, u razdobqu izme u dva svetska rata izmewena je u velikoj meri i demografska razglednica velikog broja gradova Srbije, posebno onih koji su izrastali u zna~ajne industrijske centre (Beograd, Ni{, ^a~ak, Kragujevac, Kraqevo), ili su se u wima nalazile ve}e vojne jedinice. Naime, u wih se vremenom useqavao prili~an broj Hrvata, Slovenaca i pripadnika neslovenskih naroda podanika nove dr- 22 Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija prostor, dru{tvo, politika, Beograd, 1998, Aleksandra Vuleti}, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka, Beograd, 2002, Dimitrije \or evi}, U senci Austro-Ugarske, Istorija srpskog naroda, kw. VI 1, Beograd, 1994, 97.

27 `ave, bilo u potrazi za zaposlewem u nekom od industrijskih objekata bilo po slu`benoj du`nosti (oficiri, `andarmi, dr`avni ~inovnici, prosvetni radnici). Iako procenat ovih do{qaka nije bio preveliki i varirao je od grada do grada, ipak se za wih vezuje niz promena, pre svega na kulturnom planu, naro~ito poja~avawe evropskog kulturnog modela `ivqewa. Prema rezultatima popisa stanovni{tva iz godine, u gradovima Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, `ivelo je ne{to vi{e od 13% populacije, da bi se u narednih deset godina na prostorima tzv. u`e Srbije broj gradskog stanovni{tva uve}ao za 3,5%. 25 Na pove}awe broja gradske populacije u Srbiji u me uratnom periodu uticali su i ekonomski momenti koji su delovali podsticajno na stanovnike ruralnih podru~ja da mogu}nosti za obezbe ivawe sopstvene egzistencije potra`e u nekom od gradova, naro~ito u onim u kojima je proces industrijalizacije uhvatio dubqe korene. Nerodne godine, nedovoqne koli~ine namirnica za ishranu mnogobrojnih seoskih porodica koje je obezbe ivao mali zemqoposed, re e i potreba za napu{tawem ustaqenog na~ina `ivota i odre ena doza avanturisti~kog duha, pokretali su seqa{tvo ka gradovima. 26 Gradovi su na ovaj na~in postali svojevrsni ventili za vi{ak stanovni{tva sa zaostalih seoskih podru~ja, igraju}i zna~ajnu ulogu u modernizaciji i kulturnom preobra`aju srpskog dru{tva u prvoj polovini XX veka. * Kwiga koju stavqamo ~itala~koj javnosti na uvid, za osnovu ima doktorsku disertaciju Kraqevo, grad u Srbiji , odbrawenu 10. juna godine, na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, pred komisijom u sastavu: prof. dr Veqko \. \uri}, prof. dr Zdravko Deleti}, prof. dr Qubodrag Dimi} i prof. dr \okica Jovanovi}. Wihove ideje, sugestije i kritike izre~ene tom prilikom, a i ranije tokom izrade disertacije, poslu`ile su nam kao putokazi na poboq{awu teksta. Tako, ne mo`emo a da ne pomenemo korisne trenutke provedene u konsultacijama sa profesorom Jovanovi}em, koji su nam otklonili brojne nedoumice i pote{ko}e na koje smo nailazili koriste}i sociolo{ku literaturu, kao i povremene susrete i razgovore sa profesorom Dimi}em, kod koga smo uvek nailazili na podr{ku i razumevawe, ali i na nadasve konstruktivnu i dobronamernu kritiku. Puno vremena proteklo je i u kolegijalnim razgovorima sa profesorom Deleti}em, ~ije nam je zavidno metodo- 25 Proizvodne snage NR Srbije, Beograd, 1953, 75, Ilustracije radi, dohodak obi~nog gradskog radnika je godine bio ve}i nego dohodak koji je ostvarivalo seosko doma}instvo sa posedom od dvadeset hektara. I. Vinski, Klasna podela stanovni{tva i nacionalnog dohotka Jugoslavije u godini, Zagreb, 1970,

28 28 lo{ko iskustvo pomoglo da otklonimo pojedine dileme i rad na taj na~in u~inimo celovitijim. Posebnu zahvalnost dugujemo svom mentoru profesoru Veqku \. \uri}u koji nas je nesebi~nom spremno{}u da pomogne, te sugestijama, savetima i iskrenom podr{kom, strpqivo pratio tokom ~etvorogodi{weg perioda izrade disertacije. Imamo obavezu da uka`emo i na to da smo tokom istra`ivawa, tj. vremena provedenog u arhivskim i muzejskim institucijama i bibliotekama, bili okru`eni qudsko{}u i razumevawem, posebno u kraqeva~kom arhivu i muzeju i Arhivu Jugoslavije. Stoga koristimo ovu priliku da se svim zaposlenim u ovim ustanovama kulture najsrda~nije zahvalimo. Ipak, posebno bismo izdvojili dvojicu kolega i prijateqa Radomira Risti}a i Dragana Dra{kovi}a ~ija podr{ka nam je bila dragocena i bez kojih ova kwiga jo{ uvek ne bi dospela u ruke ~italaca. Veliki trud za weno grafi~ko uobli~avawe ulo`io je Milojko Mili}evi} iz ra{~anskog Centra za kulturu Gradac, kome tako e upu}ujemo izraze zahvalnosti. Na kraju, du`ni smo ista}i da ovim radom nisu u potpunosti iscrpqene mogu}nosti za posebna istra`ivawa o Kraqevu u periodu od do godine. Zasigurno da svako od poglavqa ovoga rada zaslu`uje da bude samostalna istra`iva~ka tema, a mogu}e je postavqawe i novih pitawa koja nismo uspeli da dotaknemo (o konkretnijoj ulozi vojske i `andarmerije, pozori{nom `ivotu i sl.). Ipak, fragmentarnost arhivske gra e postavqa niz ograni- ~ewa i to je ne{to sa ~ime }e budu}i istra`iva~i ovog razdobqa u pro{losti Kraqeva morati da ra~unaju. Januara 2006.

29 UVOD

30 Panorama Kraqeva, 30-ih godina XX veka

31 31 Kraqevo je sme{teno na spoju Ibarske klisure sa zapadnomoravskom dolinom, u isto~nom delu kraqeva~ke kotline, na levoj obali Ibra, ispred wegovog uvira u Zapadnu Moravu. U wemu se ukr{taju dva pravca kojima vode va`ne komunikacije: zapadnomoravska (pravcem severozapad-jugoistok) i ibarsko-gru`anska (pravcem jugozapad-jugoistok), i upravo ovakva komunikacijska otvorenost prema drugim delovima zemqe predstavqala je opredequju}i faktor wegovog razvoja privrednog, demografskog, urbanog itd. Sredi{wi deo grada nastao je na temenu ibarske terase visoke metara, na nadmorskoj visini od 203 do 208 metara, dok su ivi~ni krajevi na razli~itim elementima reqefa. 1 Wegovu panoramu po~etkom druge decenije XX veka mogu}e je sagledati o~ima onda- {weg savremenika: Kad iz negda{weg Karanovca, a dana{weg Kraqeva, po emo drumom, {to prolazi pored crkve, skre}u}i odmah vi- {e we na levo, onda }emo posle male ravnine imati da idemo uz brdo. A kad se na ovo uspemo, onda ne treba da propustimo priliku, da jo{ jednom pogledamo niz drum. Pogled }e nam i nehotice pre}i s druma na grad, koji se ponosno nadneo nad Ibrom oslawaju}i se drugom nogom na Moravu, ponosit svojim divotnim polo`ajem. Mi smo tada na Grdi~kom brdu, a pred nama je lepo Kraqevo. Kraqevo je ve{ta~ki ukras zemqi{ta, koje su tako divno iskrivudali Ibar i Morava, a nad kojim se veli~anstveno uzdi`u Stolovi s jedne, a Crni Vrh s rudni~kim ograncima s druge strane. Ozbiqni, ovi ve~ni stra`ari propu{taju izme u sebe ove dve reke, kao dva niza bisera, da se na sat hoda ispod Kraqeva, malo ni`e Kamixore, sastanu, pa da odatle idu u ve~nom zagrqaju sve daqe i daqe, ve~nome grobu Crnome Moru. (...) Pod gorostasnim planinama, i sa leve i sa desne nam strane, i preko Morave i preko Ibra, vide se hramovi Bo`ji, svete crkve, a pod najlep{im delom Stolova, u krilu wihovom, blistaju se torwevi (...) Sa Grdi~kog brda, na kome smo se zaustavili, pogledaj- 1 Dr Dragoqub Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e gravitaciono podru~je, Beograd, 1973, 9.

32 32 mo jo{ jednom na grad pod sobom. Uza samu crkvu pada nam u o~i veliko i krasno zdawe, u kome je sme{tena Ratarska [kola. Malo vi{e iznad we podi`e se na studeni~kom drumu sreska ku}a s po- {tom i telegrafom, a sasvim pri dnu Kraqeva, na samim ograncima prema Ibru i Pitomom Poqu, vidi se vojni~ka kasarna. Isto~no je od grada prostrano i ravno Divqe Poqe. 2 Locirano pod Grdi~kom kosom, ispred u{}a Ibra u Zapadnu Moravu, a severno od u{}a Ribnice u Ibar, Kraqevo odlikuje umerenokontinentalna klima sa godi{wom temperaturnom amplitudom od 22,6 stepena Celzijusa i velikim brojem vetrovitih dana, posebno u jesen, zimu i prole}e, kada wegove ulice bri{e ko{ava koja duva iz pravca istoka. 3 U`e gravitaciono podru~je Kraqeva karakteri{u kotlinske ravni i niski dolinski delovi pogodni za ratarsku, livadarsko-sto~arsku i povrtarsku proizvodwu, dok su okolna pobr a, padine kosa i re~nih dolina bili dobar prirodni potencijal za razvoj sto~arstva. Bogati listopadni i ~etinarski {umski pokriva~ okolnih planinskih masiva Go~a, Rado~ela, ^emerna, Kotlenika i Gledi}kih planina, predstavqao je zna~ajno privredno bogatstvo, umnogome usmeravaju}i razvoj industrije, saobra}aja i trgovine. Prema dosada{wim nau~nim saznawima, prvi pomen organizovane naseobine na terenu na kome se razvilo Kraqevo se`e u godinu, kada se u turskom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka navodi naziv sela Rudo Poqe. 4 U to vreme ono je bilo naseqeno stanovni{tvom koje je u`ivalo tzv. vla{ke povlastice i bilo je deo kne`ine [obata, Karanovog sina, koji je wime neposredno upravqao. Pedantni turski popisiva~i evidentirali su pri tom 26 doma}instava, 26 pridodatih ~lanova doma}instava i jednog tekli~a (kurira), {to je Rudo Poqe svrstavalo na prvo mesto po veli~ini u kne`ini koja je bila sastavni deo nahije Ostrovica Brveni~kog kadiluka. Osim naziva Rudo Poqe, prilikom popisa iz godine prvi put se navodi i ime Karanovac, u kome je ubele`eno 17 ku}a, 10 ba{tina, ~etiri neo`ewena mu{karca i jedan za rad nesposoban stare{ina doma}instva koji je, uz primi}ura popa Radosava, bio oslobo en pla}awa ispenxe, dok su ostale stare{ine doma}instva pla}ale 25 ak~i po glavi. 5 2 Milenko R. Vesni}, Pogled s Grdi~kog Brda, Jugoslavija u slici i re~i Srbija, Beograd, 1927, Isto, O tragovima qudskog bitisawa u bli`oj i daqoj okolini Rudog Poqa u starijim istorijskim periodima vidi vi{e: Vera Bogosavqevi}-Petrovi}, Starija naseqa na podru~ju dana{weg Kraqeva, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, Ema Miqkovi}-Bojani}, Naseqe Rudo Poqe u Smederevskom sanxaku od do godine, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 58.

33 Naseqe Karanovac ucrtano je godine na geografskoj karti austrijskog kapetana Eb{elvica izra enoj nakon austrijsko-turskog rata, kao pribe`i{te Turaka izbeglih iz ^a~ka, Kragujevca i drugih naseqa koja su pomenutim ugovorom pripala Austriji. U tipi~noj orijentalnoj palanci, sa kolibama od drveta, opasanoj drvenom ogradom, koja je postala pograni~no mesto na tursko-austrijskoj granici, `ivelo je muslimansko stanovni{tvo, Turci, Arbanasi i mawi broj pravoslavnih Srba i Cincara. Karanovac, u kome se u to doba nalazio umruk (carinarnica), sa~iwavao je sa jo{ nekoliko susednih naseqa posebnu mukadu (podru~je podre eno sultanu koje je on davao u zakup), koja se ubrajala me u najunosnije sultanove posede u Srbiji. Stanovni{tvo se bavilo uglavnom zemqoradwom, a u mawoj meri bili su zastupqeni i trgovina i zanatstvo. Nekoliko godina docnije on je postao najva`nije tursko upori{te na potezu izme u Kru{evca (Alaxa Hisara), U`ica i Novog Pazara, u kome se nalazio i karavan-saraj, koji je izgoreo prilikom borbi u austrijsko-turskom ratu godine. Kao takav bio je ubele`en u svim onda{wim zna~ajnijim austrijskim, mleta~kim i ruskim geografskim kartama. Krajem juna godine kragujeva~ki kapetan Stani- {a Markovi} Mlati{uma sa svojim jedinicama srpske milicije koja se borila na strani Austrijanaca, u{ao je u Karanovac, ~iji islamski `ivaq je prethodno pobegao u U`ice. Ve} po~etkom novembra iste godine austrijska vojska se, usled sna`nog turskog prodora dolinom Ni{ave, povukla iz Karanovca i on je ponovo pao pod tursku vlast. 6 Nakon austrijskog poraza kod Grocke, 27. jula godine, sklopqen je Beogradski mirovni sporazum, po ~ijim odredbama se granica izme u Austrije i Turske ponovo ustalila na Savi i Dunavu. Sve ovo za posledicu je imalo nova demografska pomerawa srpskog `ivqa ka severu, tj. ka austrijskim teritorijama, poznata kao Druga seoba Srba. Na mawe-vi{e opustela podru~ja Zapadnog Pomoravqa i [umadije naseqavao se muslimanski i arbana{ki `ivaq, posebno u varo{i i palanke, me u wima i u Karanovac, i srpsko stanovni{tvo sa Kosova i Metohije. Prema navodima austrijskog obave{tajnog oficira Jozefa Paula Mitesera, koji je od avgusta do novembra godine, preru{en u slugu kalu era manastira Ravanice, prokrstario centralnom Srbijom, u Karanovcu se nalazilo 11 hri{}anskih i 89 muhamedanskih ku}a, dva hana, dve pekare i tri mehane. Karakteri- {u}i ga odrednicom trgovi{te, on je zapisao da u wemu postoji jo{ i jedna xamija sagra ena od kamena, dok su sve ostale gra evine od drveta. 7 Tada{we `iteqe Karanovca on je okarakterisao 6 Miroqub Spasojevi}, Novi vek, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, \or e S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada ( ), Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000,

34 34 kao drumske razbojnike navode}i da oduzimaju sve ne daruju}i ni jednom ~oveku `ivot. To su tzv. Arnauti koji su oterani iz Skadra, Prizrena i Vu~itrna, a ovde su se svojevoqno nastanili oterav{i domoroce s wihovih ogwi{ta. Nijedan nov~ani transport, koji je unazad nekog vremena iz Carigrada krenuo za Novi Pazar nisu po{tedeli. Rastera{e i opqa~ka{e po{iqku. Ne{to boqe odeveni putnici u ovim krajevima treba da se dobro ~uvaju. 8 Turci su iz Karanovca bili ponovo proterani krajem novembra godine, u doba tzv. Ko~ine krajine, ali sklapawem Svi- {tovskog mira izme u Austrije i Turske, po~etkom avgusta godine, Karanovac je opet dospeo pod wihovu vlast. Uprkos epidemiji kuge, koja je u intervalu od do godine harala Beogradskim pa{alukom, Karanovac se po broju svojih `iteqa ubrzano razvijao, tako da je poznati istori~ar Milenko Vuki}evi} o wegovom rastu u godinama neposredno pred Prvi srpski ustanak godine zapisao: Ovaj je grad imao oko 700 ku}a s lepim i prostranim gradinama punim raznog vo}a i cve}a. Na jednoj strani imao je veliko zemqano utvr ewe opto~eno {irokim i dubokim rovom. Povrh rova udarene su bile palisade, kroz koje su bile ude- {ene pu{karnice (mazgale). Utvr ewe je bilo tako ude{eno da se moglo protiviti i najja~im napadima, samo ako se brani uporno i ako napada~ nema topove ve}eg kalibra. 9 U Prvom srpskom ustanku ovako utvr eni Karanovac, koji je u administrativno-upravnom smislu pripadao Po`e{koj nahiji Beogradskog pa{aluka, postao je `estoko popri{te sukoba ustanika i Turaka. Uprkos `ilavoj odbrani, ustanici su ga na Petrovdan 29. juna godine zauzeli: Naseqe je bilo pusto, nigde `ive du{e, ostalo je samo nekoliko Cigana i dve hoxe. Oni su stajali pored velike karanova~ke kamene xamije i kada je Kara or e tuda pro{ao, molili su ga da wihovu xamiju ne upali. Karanova~ki Turci godinama su bili strah i trepet za sav kraj, pa nije nimalo slu~ajno {to je me u ustanicima postojala jednodu{nost da taj turski Karanovac treba spaliti, do temeqa uni{titi. Poznato je da je Karanovac bio sav sagra en od drvene gra e. Za nekoliko ~asova od wega je ostalo samo zgari{te. 10 Nakon toga, kako navodi Joakim Vuji}, nedaleko od staroga, malo vi{e, na~ini se drugi novi Karanovac, u formi velikog vojnog utvr ewa koje je moglo da primi posadu od 600 vojnika. Sve do sloma ustanka Karanovac je bio sedi{te Po`e{ke nahije i vojno sedi{te za nekoliko okolnih nahija. Samim tim su{tinski je promewena i wegova funkcija. On vi{e nije bio naseqe koje se razvijalo kao trgovi{te, ve} 8 M. Spasojevi}, Novi vek..., M. Spasojevi}, Novi vek..., Isto, 235.

35 je, s obzirom na to da se nalazio na jednoj od najva`nijih saobra- }ajnica centralne Srbije, imao dominantnu strate{ku i vojnu ulogu. U wega se poja~ano useqavao srpski `ivaq iz bli`e i daqe okoline, kao i sa prostora Starog Vlaha, Kosova i Metohije i Crne Gore. 11 U jesen godine i Karanovac je zadesila sudbina ostalih krajeva ustani~ke Srbije. Povratak Turaka pratili su teror i zulumi nad wegovim stanovni{tvom, a naseqe je i ovom prilikom bilo sve u plamen pretvoreno. Nepune dve godine docnije Karanovac je pred naletima ratnika Drugog srpskog ustanka definitivno oslobo en od turske vlasti. Opkoqena turska vojna posada, ja~ine oko 300 qudi, polovinom jula godine predala se knezu Milo{u Teodorovi}u Obrenovi}u. 12 Od tada po~iwe novo poglavqe u razvoju Karanovca. Demografski i privredni oporavak i prostorno {irewe naseqa tekli su ubrzano, tako da je godine ono imalo oko 116 domova izme`du koje ponajvi{e jesu du}ani, zbog ~ega ga je pruski oficir Oto Dubislav fon Pirh svrstao me u 10 najzna~ajnijih naseqa Milo{eve Srbije. 13 Prema jednom aktu iz godine Karanovac je imao tri glavna sokaka, ~ar{iju, tj. kru`ni trg i {anac koji je poticao iz ustani~kog vremena. O wemu je ~etiri godine kasnije francuski minerolog, geograf, poliglota i putopisac Ami Bue zabele`io: Varo{ica od 300 ku}a sa do stanovnika, od kojih 260 pla}a porez. 14 Prerastawe Karanovca iz malene, tipi~no orijentalne kasabe u varo{icu po evropskim uzusim, tokom ~itavog XIX veka donelo mu je niz novih administrativno-upravnih, privrednih, urbanisti~kih, prosvetno-kulturnih, verskih i zdravstvenih sadr`aja. U vreme ustavobraniteqskog re`ima u Srbiji u Karanovac su iz ^a~ka preme{tena okru`na nadle{tva na~elstvo i sud, a godine i eparhije. U privrednom miqeu dominirali su trgovina i zanatstvo, a karanova~ki pana ur odr`avan svake godine o letwem Svetom Jovanu, na kome su prodavani stoka i ote~estveni proizvodi, bio je poznat i van granica onda{we Srbije. 15 Napredak Karanovca ostavio je povoqne impresije na putopisca Gustava Ra{a koji je po~etkom 70-ih godina XIX veka zapisao: Onaj ko je pre pet godina putovao po Srbiji danas ne bi prepoznao poneko mesto. Od bombardovawa Beograda gradovi su izmenili svoje ruho u potpunosti. To se tako e desilo i sa Karanovcem. U to vreme on je imao stanovnika, od kojih su 440 po- 11 Isto, Isto, Isto, 261, \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada ( )..., M. Spasojevi}, Novi vek...,

36 36 reske glave i dve {kole, jednu osnovnu sa 120 u~enika, zatim jednu `ensku koja ima 40 pitomica. 16 Progla{ewe Srbije za kraqevinu 22. februara (6. marta) godine na simboli~an na~in odrazilo se i na Karanovac. Naime, krunisawe kneza Milana Obrenovi}a za prvog srpskog kraqa u novijoj istoriji i wegova i Karanovcu 15/27. aprila iste godine, bili su povod da mu delegacija ovda{we mesne uprave izrazi molbu da se, kao uspomena na taj doga aj, varo{ica preimenuje ( da Karanovac, zato {to mu je ime tursko, druga~ije nazove ). 17 Ukazom kraqa Milana od 19. aprila (1. maja) godine Karanovac je dobio novo ime Kraqevo, {to je bio tre}i naziv za ovo naseqe u wegovoj istoriji. 18 Privredne prilike Kraqeva na prelazu iz XIX u XX vek, pre svega trgovina, znatno su unapre ene prosecawem novog puta Kraqevo Ra{ka ( ) i pu{tawem u saobra}aj pruge uzanog koloseka Stala} ^a~ak godine. 19 Iz tog vremena datiraju i za- ~eci industrije: parni mlin Jovana Savi}a (osnovan godine), parni mlin Mihajla ^ebinca (osnovan godine), parni mlin Kne`evi} Radovanovi} podignut godine u susednoj Ribnici, koji je tada bio najve}i i najmoderniji na Balkanu, parna strugara Kne`evi} Radovanovi} i Fabrika poqoprivrednih sprava Sre}ka Vasi}a i Aksentija Bogdanovi}a. 20 Krajem XIX veka Kraqevo je predstavqalo razvijeni trgova~ki centar jugozapadne Srbije u kome su poslovale 81 trgova~ka radwa i 17 {pekulativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda, a radi pospe{ivawa eksportne trgovine formiran je i Esnaf trgovaca izvoznika sreza `i~kog. 21 Sna`an privredni polet uticao je na br- 16 \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada ( )..., Qubodrag P. Risti}, Kraqevi u Kraqevu ( ), Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, M. Spasojevi}, Novi vek..., Trasirawe pruge izvr{eno je u leto godine i to za {irinu koloseka 0,75 m. Me utim, na insistirawe vojnih organa da se od Stala}a do Obili}eva kod Kru- {evca izgradi pruga normalnog koloseka, moralo je do}i do promene planova, tako da je ova deonica od Stala}a do Kru{evca pu{tena u saobra}aj 15. juna godine. Gra ewe ostatka pruge ka U`icu povereno je doma}em preduze}u Zadruzi za podizawe zgrada iz Beograda i ono je taj posao obavqalo etapno: deonica Kru{evac Vrwa~ka Bawa predata je na upotrebu 21. maja 1910, Vrwa~ka Bawa Kraqevo 21. novembra 1910, a Kraqevo ^a~ak 20. marta godine. Kompletna trasa do U`ica stavqena je u funkciju 20. avgusta godine. Jezdimir S. Nikoli}, Istorija `eleznica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, Beograd, 1980, Privredni `ivot u Kraqevu znatno je o`iveo, Politika, 5. IX 1937, 10; Trgovinsko-zanatlijski {ematizam Kraqevine Srbije (po zvani~nim i slu`benim podacima), Beograd, , 20, 64; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, Milan M. Matijevi}, Blagomir Bi{evac, Karanovac zna~ajan trgova~ki centar Srbije u XIX veku, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 116.

37 `e dru{tveno raslojavawe i izdvajawe bogatijeg sloja trgovaca, zanatlija i zemqoposednika, koji su raspolagali, za to vreme, zna- ~ajnom nov~anom akumulacijom, {to je stvorilo preduslove za formirawe prvih nov~anih zavoda: Kraqevske akcionarske {tedionice (jula godine), Kraqevskog akcionarskog zavoda (1902. godine) i Kraqevske privredne banke (1912. godine). 22 Razglednicu Kraqeva u ovom wegovom ekspanzionisti~kom razdobqu do~arava bele{ka novosadskog kwi`ara Arse Pajevi}a iz godine: Spu{taju}i se preksino} sa puta trsteni~kog na lepi drveni most, koji preko Ibra vodi u Kraqevo, prijatno me je iznenadio pogled na tu varo{, koja se na jednom uzvi{enom i prostranom visoravwu ovde uzdi`e. Kraqevo (pre e Karanovac) u ~a- ~anskom okrugu, vrlo je lepa i `iva varo{ica sa preko 3000 stanovnika, sa dosta razvijenom trgovinom i vrlo lepim, pravilnim ulicama, da je sa svakoga kraja pregledati mo`em. 23 Period dinami~nog dru{tveno-ekonomskog uspona Kraqeva obustavili su otpo~iwawe Prvog i Drugog balkanskog, a pogotovu Prvog svetskog rata. Austrougarska ofanziva na Srbiju s jeseni godine i odstupawe srpskih trupa ka jugu, odredili su Kraqevu sudbinu da nakratko bude neformalna srpska ratna prestonica, u kojoj su sme{teni vlada, vrhovna komanda i diplomatski kor savezni~kih zemaqa. 24 Istovremeno, u wega se slila i prava reka izbeglica, tako da se, uz oko doma}eg stanovni{tva, po javnim objektima, trgovinskim, zanatlijskim i ugostiteqskim radwama i na ulicama smestilo wih vi{e od Deli} atmosfere koja je tih dana vladala u Kraqevu prenosi nam i jedan o~evidac: U tom vremenu u Kraqevu je bila sru~ena cela Srbija. Poslanstva su palila arhive i poverqiva dokumenta. Sanduci i kuferi, puni va`nih hartija, {ifara, stvari sve je ogaw u pepeo pretvarao. Qudi su se uz viku i psovku tiskali i s mukom provla- ~ili kroz gomile sveta i vojnika, da se {to pre dograbe mosta i ispadnu na put {to vodi klisuri (Ibarskoj prim. V. Virijevi}). Kraqevo, mala i skladna i ~ista varo{, u`asno je izgledala: vojnici sviju rodova oru`ja, rawenici, izbeglice, varo{ani i seqaci, mu{ko i `ensko, staro i mlado, zdravo i bolesno, iz sviju krajeva zemqe; porodice sa decom i poku}anstvom, ~inovnici, zanatlije, strane misije sve to u haoti~nom vrtlogu i neredu, za- 22 Milovan Sekuli}, Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do godine, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 120, 137, Navedeno prema: Radmilo Stefanovi}, Prilike od do godine, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, O ovom periodu istorije Kraqeva vidi vi{e: Borislava Lili}, Kraqevo i okolina godine u bele{kama stranaca, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000,

38 38 hva}eno strahom, grabi napred, da ne bi palo neprijatequ u ruke. Kroz ulice zakr~ene komorama, stokom, automobilima i raznovrsnim svetom, zaga ene i prqave jedva se moglo kretati. U vazduhu je lebdio strah i on se ocrtavao na licu svakog `ivog bi}a. (...) Stawe u Kraqevu o~ito je nagla{avalo slom politi~ki, kome mora neminovno sledovati i vojni~ki slom. Haoti~nost u vojsci poja~avale su izbeglice, na stotine hiqada iskupqeno u ovom malom mestu. Svet je s o~ajawem pogledao prema Kru{evcu: o~ekivali su vladu i Vrhovnu Komandu. Vladu su svi prokliwali {to je dovela zemqu do ovakvog rasula; {to se nije za ranije pripremila i {to nije uspela da izbegne ovaj slom; isto tako Vrh.(ovnu) Komandu zapquskivali su pogrdama i gra ani i vojska. 25 Uprkos sna`nom otporu branilaca na prilazima Kraqevu sa severa i zapada, neprijateqska vojska je 24. oktobra u{la u grad. 26 Bili su to pripadnici 85. brigade 43. divizije XXII austrougarskog rezervnog korpusa. 27 Radi za{tite stanovni{tva od eventualnih represalija tada{wi predsednik op{tine Jovica Stojkovi} je, zajedno sa delegacijom op{tinskog odbora i dr \or em Radi- }em, direktorom Poqoprivredne {kole, kao prevodiocem, sa~ekao okupatorske trupe ispred grada, na pravcu od ^a~ka, i izvr- {io wegovu predaju. 28 Austrougarska okupacija predstavqala je jedan od najmu~nijih perioda u dotada{woj istoriji Kraqeva. Neposredno po ulasku u grad, okupatorska soldateska je sve opqa~kala i raznela, zavev{i kontribuciju u iznosu od dinara. U nedostatku arhivske gra e te{ko je opisati okolnosti u kojima su Kraqev~ani pro`iveli dane okupacije. Najve}i deo wih nije raspolagao neophodnim sredstvima za `ivot, dovoqnim koli~inama hrane, pre svega. Celokupan dru{tveni `ivot i privredni tokovi nalazili su se pod rigoroznom kontrolom okupacionih organa, a psiholo- 25 M. Pavlovi}, Vojvoda Mi{i} od Suvobora do Maribora, Beograd, 1922, Datum je naveden prema starom kalendaru. Istorijski arhiv Kraqevo (u daqem tekstu IAK), Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Zabele{ke o vremenu, dugovima, imenima odbornika i datumu kada su Nemci g. u{li u Kraqevo i sl. 27 Okupatorske jedinice su u Kraqevu zarobile 481 srpskog vojnika i zaplenile 130 topova starijih modela, dosta municije i ostalog ratnog materijala, kao i veliki broj `elezni~kih vagona. Bogumil Hrabak, Kraqevo u danima povla~ewa vojske pred Austro-Nema~kim osvaja~ima oktobra novembra godine, u: Na- {a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, Tom prilikom Stojkovi} je odr`ao kra}i govor u kome je istakao: Kao predsednik op{tine ovoga grada ~ast mi je u ime gra anstva predati vam grad Kraqevo. Predaju}i vlast u va{e ruke uveravam vas da }emo se va{im naredbama i propisima strogo pokoravati a i sam sam ~vrsto uveren da }ete vi {tedeti `ivote i imawa na{ih gra ana kako bi se oni mogli na miru odati svome redovnom `ivotu i radu. IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Govor Jovice Stojkovi- }a prilikom predaje Kraqeva godine, 24. X 1915.

39 {ko stawe obi~nog, malog ~oveka karakterisali su og-romni patriotizam, vera i nada u pobedu, ali i strah od hap{ewa, internacije, gladi i bolesti, tako da je `ivot svakog pojedinca za vreme okupacije predstavqao mawu ili ve}u dramu. 29 Trogodi{wa agonija grada i wegovih `iteqa okon~ana je 23. oktobra godine kada su, nakon uspe{nog proboja Solunskog fronta i nezadr`ivog naleta ka severu, jedinice srpske vojske oslobodile Kraqevo, nastavqaju}i gowewe neprijateqa ka ^a~ku i Kragujevcu. 30 Posledice okupacije bile su tokom nekoliko poratnih godina uo~qive na svakom koraku, i grad i wegovi `iteqi od wih su se mukotrpno oporavqali. 31 Prvog decembra godine, progla{ewem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraqevo se na{lo u novom dr`avnom okviru, odnosno dr`avi koja je bila plod vi{e me usobno isprepletanih ~inilaca. 32 Bila je to balkanska, ali i sredwoevropska, podunavska, panonska, mediteranska i alpska zemqa i jedna od teritorijalno prostranijih evropskih dr`ava povr{ine od km 2 (!!!) na kojoj je `ivelo oko dvanaest miliona stanovnika. 33 U demografskom pogledu ona je predstavqala nacionalno slo`enu dr`avu, konglomerat naroda i etni~kih grupa od kojih je Srba bilo 39%, Hrvata 23,9%, Slovenaca 8,5%, stanovni{tva muslimanske vere sa izra`enim ose}awem posebnosti ali bez kona~- 29 Dr Bo`ica Mladenovi}, Srpsko selo u Prvom svetskom ratu, Srpsko selo mogu}nosti i daqi pravci istra`ivawa, Beograd, 2003, Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, O ukupnom obimu ratne {tete ne postoje precizni podaci, ali se sa sigurno{}u mo`e re}i da je ona bila velikih razmera. U jednom dokumentu se navodi: Kako je Kraqevo za svo vreme okupacije bilo vojni~ko mesto, gde su stalno otimali ili rekvirirali {to god na u, to je gra anstvo mnogo osiroma{ilo, tako da se nakon oslobo ewa po stepenu razarawa svrstalo odmah iza [apca i Smedereva. Arhiv Jugoslavije (u daqem tekstu AJ), 66, , Izve{taj Uprave Kraqevske `enske podru`ine Odeqewu za zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije, 3. III Ona je bila obrazovana uz saglasnost legitimnih predstavnika me unarodno priznate Kraqevine Srbije, ujediwene odlukama Velike narodne skup{tine Vojvodine (25. novembar 1918.) i Velike narodne skup{tine Crne Gore (26. novembar 1918.) sa Vojvodinom i Crnom Gorom i me unarodno nepriznate dr`ave Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je bila rezultat prevrata u uslovima raspada Austro-Ugarske monarhije. U okvire granica nove dr`ave u{le su administrativne teritorije Kraqevine Srbije, Kraqevine Crne Gore, Dalmacije i Slovenije, koje su bili austrijski carski posedi, Hrvatske, Slavonije, Vojvodine i Srema, koji su se vekovima nalazili pod ugarskom krunom i Bosne i Hercegovine, koja je nakon aneksije imala ststus austrougarskog dr`avnog poseda. Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije , Beograd, 1981, O karakteristikama prostornog ambijenta novostvorene dr`ave vidi vi{e: Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija prostor, dru{tvo, politika, Beograd, 1998,

40 40 no izgra enog nacionalnog identiteta 6,3%, stanovni{tva Makedonije sa {arenolikim nacionalnim ose}awem (makedonski, srpski, bugarski), Nemaca 4,3%, Arbanasa 4%, Ma ara 3,9%, Rumuna 1,6%, slovenskih mawina 1,6%, Turaka 1,2% i Italijana 0,1%. 34 Nova dr`ava izmenila je i dotada{we okvire razvoja Kraqeva. [irewem dr`avnih granica, gradu sme{tenom na ju`noj periferiji [umadije, ukazale su se nove razvojne mogu}nosti. Iz predela s onu stranu Save, Dunava i Drine stizali su novi kulturni i ekonomski obrasci, a pre~anski krajevi postali su nova tr`i{ta za proizvode iz Kraqeva i wegovog ruralnog okru`ewa ( seoskog okeana ). U administrativno-teritorijalnom pogledu Kraqevo se, na osnovu Uredbe o podeli zemqe na oblasti od 26. aprila godine, kojom je dr`avna teritorija podeqena na 33 oblasti, na{lo u sklopu Ra{ke oblasti, ~ije sredi{te se nalazilo u ^a~ku. 35 U ovom administrativno-upravnom okviru ono je ostalo sve do kraja tre}e decenije XX veka, ta~nije do obznawivawa Zakona o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podru~ja 3. oktobra godine. Podelom dr`avne teritorije na devet banovina, kojom su prese- ~ene granice ranijih pokrajina, Kraqevo je u{lo u sastav Moravske banovine, ~iji upravni centar se nalazio u Ni{u, i u kojoj je ostalo do Aprilskog rata godine. 36 Stanovni{tvo Vi{egodi{we ratovawe ( ), ratovi za oslobo ewe i ujediwewe ( ) izazvali su demografski kolaps Srbije. Oko poginulih ( vojnika i civila), invalida sa trajno smawenim radnim sposobnostima, demografski gubitak (poginuli, nero eni i radno onesposobqeni) iscedili su srpski narod, porodili ratni umor, onemo}alost i 34 Qubodrag Dimi}, Istorija srpske dr`avnosti, kw. II, Novi Sad, 2001, Teritorija Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije i Sanxaka izdeqena je na 15 oblasti (Ba~ka oblast sa sredi{tem u Novom Sadu, Beogradska oblast Beograd, Podunavska oblast Smederevo, Podriwska oblast [abac, Vaqevska oblast Vaqevo, [umadijska oblast Kragujevac, Moravska oblast ]uprija, Po`areva~ka oblast Po`arevac, Timo~ka oblast Zaje~ar, Ni{ka oblast Ni{, Vrawska oblast Vrawe, Kosovska oblast Pri{tina, Ra{ka oblast ^a~ak, Kru{eva~ka oblast Kru{evac i U`i~ka oblast U`ice. Ostali delovi zemqe su, sa malim izmenama, ostali u okviru svojih ranijih istorijsko-administrativnih delova. Q. Dimi}, Srbi i Jugoslavija..., Administrativna podela na devet banovina bila je poku{aj da se brisawem granica istorijskih oblasti spre~e daqi dezintegracioni procesi u jugoslovenskoj dr`avi, zaustavi inercija istorije, definitivno razbiju i razobli~e istorijske i nacionalne oblasti koje su pothrawivale separatizme, stvore politi~ki, ekonomski i saobra}ajno stabilne i jake celine sposobne za `ivot. Isto, 124.

41 stagnaciju. 37 Osim pogibije u borbama i stradawima usled pogor- {anih `ivotnih uslova, do{lo je do smawewa broja sklopqenih brakova i nataliteta. 38 Posebno veliki bio je gubitak mla ih, reproduktivno najsposobnijih a i sredove~nih mu{karaca, {to je uslovilo smawewe broja novoro en~adi, a ~esto je dovodilo i do smawewa broja ~lanova porodica i ~ak do potpunog izumirawa pojedinih porodica. 39 Gubitak ~itavih generacija ostavio je neizbrisiv o`iqak na srpski biolo{ki korpus. U ovako sumornu sliku srpskog poratnog dru{tva krajem godine uklapalo se i Kraqevo. Ono je bilo grad crnih marama i barjaka, grad praznih grobova, siro~adi i udovica, neudatih devojaka i neobra enih wiva u okolini. 40 Obim qudskih gubitaka Kraqeva, na`alost, nije mogu}e precizno izraziti brojkama, jer je posledwi predratni popis stanovni{tva izvr{en 31. decembra godine, a prvi popis nakon rata obavqen je posledweg dana januara godine. Prema rezultatima popisa s kraja godine, Kraqevo je imalo 835 doma}instava i `iteqa ( prisutno stanovni{tvo ), dok je jedanaest godina kasnije u wemu `ivelo stanovnika, odnosno 2,12% mawe. 41 Prema zvani~nim podacima austrougarskih okupacionih vla- 37 Isto, Prema oceni jednog savremenika rat je jedno zlo koje spre~ava prirodni porast populacije; rat smawuje broj ven~awa i broj ro enih, jer veliki deo onih, koji bi se ven~avali i parili, odvojeni su od ku}a i izvedeni na klanicu. Ne samo du`inom svojom i pogibijom za plo ewe najboqih snaga ve} i vrlo dugom odvojeno{}u mu`eva od `ena, osobito za vreme okupacije, on je pokazao potpuno pusto{no dejstvo. Dragi{a Lap~evi}, Okupacija, Beograd, 1919, Kako navodi na{ poznati istori~ar Andrej Mitrovi}, srpsko dru{tvo pod okupacijom je predstavqalo u demografskom pogledu jedan te{ko rawen, upravo osaka}en organizam. I wegove vitalne funkcije i wegovo kolektivno-psiholo- {ko stawe bili su plod nedavnog i prebrzog is~ezavawa svakog petog, {tavi{e mo`da i svakog ~etvrtog pripadnika zajednice. Bilo je to umnogome neprirodno dru{tvo. U wemu su tek malu grupu ~inili pripadnici generacija u najboqem starosnom dobu, broj mu{karaca je bio veoma mali, dok su mu{karci u punoj snazi predstavqali maltene retkost. Svoje dru{tvene grupe i ustanove, po~ev od porodice, bile su osetno ili te{ko o{te}ene, pojedine razbijene ili uni{tene. Odnosi izme u mu{karaca i `ena, bez kojih u mnogostrukom smislu i nema dru{tva, bili su i izvitopereni i krajwe ugro`eni jer je neprirodno nastala velika broj- ~ana nesrazmera u korist `ena. Za privre ivawe, makar i ograni~eno u okolnostima okupacije i rata, nije bilo ni dovoqno radne snage ni dovoqno obrazovanih i umnih. Kolektivnu psihologiju je optere}ivalo i ono {to je nedavno pre`ivqeno i ono {to je pod okupacijom do`ivqavano, raspiwali su je tuga i briga. Andrej Mitrovi}, Ustani~ke borbe u Srbiji , Beograd, 1987, Miroslav Filipovi}, Kraljevski avioni Fabrika aviona u Kraljevu , Kraljevo, 1995, Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kraqevini Srbiji 31. dekembra godine, kwiga peta, Beograd, 1911, 70; Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara godine, Sarajevo 1932,

42 42 sti iz godine, u Kraqevu je `ivelo oko du{a, s tim {to se ne mo`e pouzdano tvrditi koliko je od ovog broja bilo predratnih `iteqa, a koliko je novoprido{lih stanovnika. 42 O tome sa koliko stanovnika je Kraqevo do~ekalo slobodu postoje procene koje se kre}u od jedva oko do oko Nije poznato koliko je Kraqev~ana ostalo na mnogim boji{tima, u vrletima Albanije i Plavoj grobnici, koliko ih je okon~alo u austrougarskim logorima a koliko ih je ubijeno ili umrlo u gradu tokom okupacije, iznureno oskudicom i bolestima. 44 Po konfesionalnom sastavu svojih `iteqa, Kraqevo je, po- ~etkom godine, bilo grad sa ubedqivom ve}inom pravoslavnih Srba, {to se ogleda iz narednog tabelarnog prikaza: 45 VEROISPOVEST UKUPAN BROJ % pravoslavni ,28 rimokatolici 113 3,17 muslimani 16 0,45 izraeli}ani 3 0,08 evangelici 1 0,02 Konfesionalni sastav stanovni- {tva Kraqeva, po~etkom Prema materwem jeziku bilo je Srba i Hrvata, 13 Slovenaca, 12 Rusa, osam ^ehoslovaka, pet Italijana, ~etiri Nemca, tri Tur~ina i po jedan Englez i Poqak, dok je 63 osobe uvr{teno u popisnu rubriku ostali i nepoznati. 46 O`ivqavawe privrednih aktivnosti tokom tre}e decenije XX veka, pogotovu izgradwa `elezni~ke pruge i puta od Kraqeva ka Ra{ki, Fabrike aviona i Fabrike vagona, uzrokovali su masovnu imigraciju iz raznih delova zemqe, kao i inostranstva, i mawe-vi{e konstantan demografski rast. O wegovim razmerama ilustrativno govore podaci da je godine u 823 doma}instva `iveo stanovnik, tri godine kasnije u 860 domova `ivelo je stanovnika, godine broj stanovnika opao je na 3.791, da bi do kraja marta godine varo{ narasla na doma}instava sa 42 Popis mjesta u Srbiji, Beogradske novine, 15. V 1917, R. Stefanovi}, Prilike od do godine..., 287; Radojica ]iri}, Iz pro{losti Kraqeva, u: Na{a pro{lost, 5, Kraqevo, 1992, 24; M. Filipovi}, Kraljevski..., U periodu godine okupacione vlasti streqale su na mesnom grobqu ve}i broj Kraqev~ana, me u kojima i nekoliko dece. Svojom monstruozni{}u ostala je upam}ena egzekucija trojice bra}e ~iji otac je bio prinu en da prisustvuje tom ~inu. Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu, Politika, 26. IX 1938, Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara godine..., Pri analizi podataka s popisa iz godine, treba imati na umu da su popisiva~i evidentirali sve gra ansko i vojni~ko, trajno i prolazno prisutno stanovni{tvo.

43 7.022 stanovnika. 47 Upore ivawem rezultata popisa stanovni{tva od 31. marta godine sa rezultatima od pre deset godina, vidi se da se stanovni{tvo u ovom periodu bezmalo udvostru~ilo. Iako ne raspola`em podacima o prirodnom prira{taju, slobodan sam ustvrditi da je ovakav demografski skok posledica prvenstveno mehani~kog priliva stanovni{tva. ^iwenice koje potkrepquju ovu tvrdwu su statisti~ki pokazateqi o konfesionalnoj strukturi `iteqa Kraqeva godine prikazani u narednoj tabeli, iz kojih se, u odnosu na godinu, o~ituje petostruko ve- }i broj rimokatolika i muslimana: 48 U prilog tome govori i dominacija mu{kog stanovni- {tva u odnosu na `ensko. Izra`eno brojkama, odnos mu- {karaca i `ena bio je prema 2.992, tj. na 100 mu{karaca bilo je 74 `ene, {to, ako se imaju na umu veliki gubici mu{ke populacije tokom ratova godine, upu}uje na zakqu~ak da je ovako velika zastupqenost mu{karaca rezultat doseqavawa radne snage, prevashodno samaca. 49 VEROISPOVEST UKUPAN BROJ Primetan je i zna~ajan porast neslovenskog `ivqa. Uz lica ~iji materwi jezik je bio srpsko-hrvatsko-slovena~ki i 318 ostalih Slovena (uglavnom ruskih emigranata), evidentirano je 68 onih koji su govorili nema~kim, 61 ma arskim, 11 arnautskim i 177 ostalim jezicima za koje u popisnom izve{taju nije postojala konkretna odrednica. 50 Neprestani demografski rast Kraqevo bele`i i u narednoj deceniji, tako da sredinom godine ono ima oko stanovinika. 51 Sa koliko stanovnika je do~ekalo Aprilski rat godi- % 43 pravoslavna ,23 rimokatoli~ka 655 9,32 islamska 82 1,16 evangeli~ka 8 0,11 ostale hri{}. 13 0,18 druge, bez konf. 30 0,37 Konfesionalni sastav stanovni{tva Kraqeva, Re~nik mesta Kraqevine SHS, Beograd, 1925, 242; Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 587; Op{ta dr`avna uprava banovine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932, 330; Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta godine, kw. I, Prisutno stanovni{tvo, broj ku- }a i doma}instava, Beograd, 1937, Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta godine, kw. II, Prisutno stanovni{tvo po veroispovesti, Beograd, 1938, Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta godine, kw. I, Stanovni{tvo po veroispovesti i materwem jeziku po popisu od 31. III godine Srbija sa Vojvodinom i Kosovo-Metohijom (pregled po op{tinama), Demografska statistika, sv. 7, Beograd, 1945, IAK, Op{tina kraqevska , Kwiga zapisnika ome avawa varo{i Kraqeva godine, 12. V 1935.

44 44 ne, ne mo`e se pouzdano re}i. Prema jednom dokumentu iz avgusta godine, u gradu je `ivelo preko stanovnika, 52 dok se u postoje}oj literaturi licitira ciframa od oko do O promenama u wegovoj etni~koj i konfesionalnoj strukturi u periodu godine nezahvalno je govoriti bez relevantnih podataka. Ipak, na osnovu saznawa o drugim dru{tvenoekonomskim kretawima i procesima, mo`e se re}i da je demografska razglednica grada na Ibru bila {arenolika, tj. odra`avala nacionalno i verski heterogenu sredinu u kojoj su se pro`imale razne nacije, jezici, kulture i tradicije. Pouzdani podaci o starosnoj strukturi stanovni{tva kao i o veli~ini i strukturi kraqeva~kih porodica nisu poznati. Jedna od osnovnih karakteristika gradskih naseqa je slojevitost wihove socijalne strukture. Za razliku od ruralnih, gradska naseqa predstavqaju simbiozu stanovnika raznih nepoqoprivrednih zanimawa, pa je stoga i dru{tvena raslojenost bila znatno izra`enija i ogledala se, kako u materijalnom i dru{tvenom statusu, tako i u na~inu `ivota pojedinih slojeva. Na`alost, za me uratni period ne postoje detaqnija istra`ivawa strukture gradskog stanovni{tva Srbije, pa statistika zaposlenih lica prema glavnom zanimawu prezentirana u rezultatima popisa stanovni{tva iz godine mo`e poslu`iti tek kao simboli~ni orjentir za ovu problematiku. 55 Limitirana upotrebqivost popisa jo{ vi{e dobija na te`ini ako se ima na umu ~iwenica da podaci odra`avaju strukturu stanovni{tva na nivou srezova kao administrativno-upravnih celina, kao i mawkavost proistekla iz toga {to su grupe stanovnika odre ene prema zanimawu, ali bez obzira na vlasni~ke odnose, pa su tako u istu grupu svrstani poslodavci i radnici, vlasnici banaka i blagajnici i sl. 56 Zahvaquju}i novijim nau~nim analizama koje se odnose na strukturu gradskog stanovni{tva Srbije u XIX veku, mogu}e je dati okvirnu diferencijaciju `iteqa grada na ovim prostorima, samim tim i Kraqeva. 57 Osim {est dru{tvenih grupa formiranih i 52 AJ, 65, , Molba op{tine kraqevske Odeqku za gra anske {kole Ministarstva prosvete, 22. VIII Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, Mihajlo Mitrovi}, Gradovi i naseqa u Srbiji razvoj, urbanisti~ki planovi i izgradwa , Beograd, 1953, Prema ovim rezultatima, na podru~ju Srbije, bez Vojvodine i Kosmeta, poqoprivredom, {umarstvom i ribarstvom bavilo se 79,3% stanovni{tva, u industriji i zanatstvu bilo je upo{qeno 8,9%, u trgovini, kreditnim ustanovama i prometu bilo je 3,4% zaposlenih, u javnoj slu`bi, slobodnim zanimawima i vojsci bilo je wih 4,5%, a u grupi ostalih nalazilo se wih 3,9%. Mijo Mirkovi}, Ekonomska historija Jugoslavije, Zagreb, 1968, Mr Pe a J. Markovi}, Teorija modernizacije i njena primena na me uratnu Jugoslaviju i Beograd, Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1998, O ovome vidi vi{e: Bojana Miqkovi}-Kati}, Struktura gradskog stanovni- {tva Srbije sredinom XIX veka, Beograd, 2002.

45 jasno izdiferenciranih u pomenutom razdobqu trgovci, zanatlije, ~inovnici, sve{tenici, radnici, zemqoradnici u periodu nakon Ujediwewa godine ona je umnogome uslo`ena, u smislu izdvajawa novih, koji su je obogatili daju}i joj donekle nove dimenzije. U okviru svakog od dru{tvenih slojeva postojala je tzv. unutra{wa raslojenost, vezana za imovinski status i polo`aj na lestvici dru{tvene hijerarhije. U socijalnoj lepezi stanovni{tva Kraqeva u periodu izme- u dva svetska rata najstariju, najimu}niju i ujedno najraslojeniju grupaciju predstavqali su trgovci. Od vrste trgovine kojom su se bavili zavisilo je bogatstvo, veli~ina i struktura wihovog poseda. S obzirom na to da se u trgova~kim poslovima moglo zaraditi ulagawem relativno malog kapitala i da je dobit bila obi~no ve- }a nego u drugim delatnostima, u trgovinu se upu{talo mno{tvo qudi najrazli~itijih zanimawa i dru{tvenog porekla. Najve}i deo wih nije se mogao podi~iti du`om trgova~kom tradicijom svoje porodice. Bili su to, uglavnom, nekada{we zanatlije ili pojedinci pristigli sa seoskog podru~ja u nameri da se oprobaju u trgova~kim vodama. Usled nedostatka kapitala za rentabilno poslovawe i radi ukrupwavawa poslova, neki od wih stupali su u orta~ke odnose, kako u izvoznoj ili tzv. grosisti~koj, tako i u sitnoj du}anskoj trgovini. Dok su trgovci sa malim obrtnim kapitalom jedva sastavqali kraj s krajem, oni imu}niji su poslove granali i na druge delatnosti koje su im omogu}avale ve}u zaradu i porast dru{tvenog statusa. Tako je Petar Bogavac, ro en godine u Savovu (Studeni~ki srez), svoje trgova~ko preduze}e osnovao godine bave}i se istovremeno privredom, bankarstvom i politikom. 58 Godine izabran je za poslanika ^a~anskog okruga, a za predsednika op{tine. Bio je ~lan Ustavotvorne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, godine postavqen je za banskog ve}nika, a na parlamentarnim izborima izabran je za narodnog poslanika [estog februara godine izabran je za senatora. 59 Bogavac je bio dugogodi{wi predsednik Upravnog odbora Kraqevske privredne banke, osniva~ i vlasnik lista Narodna samouprava, ~lan Uprave Akcionarskog dru{tva Mataru{ka Bawa itd. Za doprinos u dru{tvenim poslovima godine odlikovan je od strane Kraqevskog namesni{tva Ordenom Belog orla V reda. 60 Lazar Kuzmanovi} bio je jedan od osniva~a Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda i narodni poslanik biran u dva navrata i Narodno Pretstavni{tvo Senat, Narodna skup{tina, Beograd, 1939, Isto. 60 Odlikovawe g.g. Bogavca i Kne`evi}a, Samopurava, 29. IX 1938, 3. 45

46 46 godine, a Milan Jovi~i}, osim {to je bio jedan od najve}ih akcionara Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda, biran je za predsednika op{tine na izborima godine. Trgovci su uzimali aktivno u~e{}e u delatnostima sportskih i prosvetno-humanitarnih dru{tava, bili prilo`nici u raznim dobrotvornim akcijama, nov~ano i materijalno pomagali najsiroma{nijim sugra anima, organizovali brojne kulturne ustanove i manifestacije i sl. Na taj na~in obezbe ivali su sebi mesto u dru{tvenoj eliti grada formiraju}i svojevrsni plutokratski sloj. Zahvaquju}i wima, tj. wihovim ~estim putovawima i van dr`avnih granica, u Kraqevo su stizale evropske poslovne norme, stilovi odevawa i raznovrsni kulturni obrasci, a oni sami su tako postajali zna~ajni ~inioci modernizacije. Sve do sredine 20-ih godina XX veka zanatlije su, uz trgovce, bili dominantna dru{tvena grupacija u gradu na Ibru. Promena privrednog ambijenta izra`ena u ovom razdobqu, najdubqeg traga ostavila je upravo na wima, tj. na wihovom dru{tveno-ekonomskom polo`aju. Zapadaju}i u sve te`u ekonomsku situaciju zanatlije su predstavqale tipi~an primer promenqivosti qudske sudbine, posebno oni koji su se bavili proizvodnim zanatstvom. Naime, zanatska manuelna produkcija neminovno je gubila trku sa jeftinijim, kvalitetnijim i, nadasve, modernijim industrijskim proizvodima. U donekle povoqnijem polo`aju nalazile su se wihove kolege iz grupe tzv. uslu`nih zanata, naro~ito oni iz gra evinskih bran{i, za koje je u uslovima poja~ane investicione izgradwe u dr`avnoj re`iji (Fabrika vagona, Fabrika kolonija, Aerokolonija ) bilo posla. Mada su ~inili veliku dru{tvenu grupu sa znatnim privrednim potencijalom, ekonomska snaga zanatlija nije se mogla meriti sa snagom znatno bogatijih trgovaca. Wihov dru{tveni polo`aj bio je jako nestabilan tako da ekonomski kolaps, `ivotarewe na rubu egzistencije ili zatvarawe sopstvene radwe i potraga za nekim drugim poslom, u slu~aju zanatlija nisu bili retkost. Izlaz iz privrednih poreme}aja kojima su bili izlo`eni zanatlije su videle u esnafskoj organizaciji koja je omogu}avala prili~no ujedna~enu, mada nisku zaradu i koliko-toliko olak{avala pravnu poziciju pojedinca u odnosu prema nadle`nim vlastima. S druge strane, ona je u sebi nosila dosta toga konzervativnog {to je, s obzirom na to da je bilo u suprotnosti sa modernim privrednim tendencijama, imalo negativan efekat na razvoj zanatstva i wegovu fleksibilnost (normirane cene, propisivawe broja uposlenih radnika i sli~no). Sputana esnafskom organizacijom i onemogu}avana konkurencijom industrijske robe, ve}ina zanatlija uspevala je da zaradi tek za osnovne potrebe svojih porodica,

47 ali, posmatrano merilima ekonomije, nedovoqno da unapredi proizvodwu i pro{iri poslovawe. Sve ove te{ko}e unosile su u wihovu svest, porodi~na doma}instva i zanatlijske radwe, svojevrsno nespokojstvo i ozbiqnu zabrinutost za perspektivu za koju se ne mo`e re}i da je izgledala ru`i~asto. ^iwenica da je Kraqevo bilo naseqe koje je objediwavalo niz dru{tvenih funkcija (administrativno-upravnu, privrednu, prosvetno-kulturnu, zdravstvenu, versku i vojnu), za posledicu je imala formirawe dru{tvenog sloja koji je, zbog wegove heterogenosti, te{ko podvesti pod jedinstvenu definiciju. ^inili su ga u~iteqi i profesori, lekari i apotekari, sudije i advokati, ~inovnici u upravnim organima, sve{tenici i vojna lica. Po svom stepenu obrazovawa i dru{tvenim ulogama wegovi pripadnici predstavqali su jezgro gradske elite, a svako od wih ostvarivao je, na sebi svojstven na~in, odre eni uticaj na gradsku svakodnevicu. 61 Dru{tvena uloga i status u~iteqa i profesora bili su odre eni prirodom posla, tj. obrazovno-vaspitnom ulogom {kole. Wihov poziv sa sobom je nosio veliki stepen odgovornosti i obaveza. Prosvetne vlasti od wih su zahtevale i o~ekivale da, bez obzira na materijalne pote{ko}e li~ne prirode i te{ke uslove rada, nastavu izvode {to kvalitetnije, a~ki roditeqi da im nara- {taj pravilno vaspitaju i {to svestranije obrazuju, a gradsko javno mwewe da uzmu {to aktivnije u~e{}e u javnom `ivotu. U skladu sa dr`avnom prosvetnom politikom i uobi~ajenom praksom, ve- }ina wih u Kraqevu je boravila tek po nekoliko godina, a onda je, rasporedima Ministarstva prosvete, upu}ivana na slu`bu u neko drugo mesto, a wihova mesta popuwavali su novoprido{li prosvetni radnici. Stoga je razumqivo {to je mali broj wih uspevao da tokom slu`bovawa u gradu na Ibru stvori trajnija materijalna dobra, ku}u pre svega. Ipak, wihova uloga u kulturnom `ivotu grada, posebno gimnazijskih i profesora Poqoprivredne {kole, bila je jako zna~ajna. Visokoobrazovani, pojedini i na nekom od evropskih univerziteta, sa poznavawem stranih jezika i mawe-vi- {e usvojenim evropskim kulturnim obrascima, predstavqali su neizostavan ~inilac modernizacije i preobra`aja sredine u kojoj su `iveli i radili. Svojom delatno{}u ostavili su neizbrisiv trag u muzi~kom, sportskom i pozori{nom `ivotu grada (Sokolskom dru{tvu, Aeroklubu, peva~kom dru{tvu Sveti Sava itd.) i brojnim humanitarnim dru{tvima. 61 Prema savremenim nau~nim tuma~ewima elita se formalno mo`e odrediti kao mawina za koju se pretpostavqa da, ili najvi{e vredi, ili najvi{e doprinosi dru{tvu i otuda pola`e pravo na najvi{i uticaj ili najvi{i polo`aj i mo} (vlast) u wemu. Navedeno prema: \or e Stankovi}, Izazov nove istorije, Beograd, 1992,

48 48 Veoma va`nu ulogu u domenu prosve}ivawa stanovni{tva imali su lekari i apotekari, koji su predstavqali zdravstvene uzore. Wihovim anga`ovawem savremena medicina i medikamenti lagano su nadvladavali tradicionalno sujeverje i praznoverice, a nivo zdravstvene kulture znatno je unapre en. Vera u lekara i wegovu stru~nost od strane sugra ana, koji su u wemu videli primer kako treba brinuti o svom zdravqu, iskazivana je sa osobitim po{tovawem i uva`avawem. Na taj na~in beli mantil postao je sinonim za vo ewe ra~una o zdravqu kao najve}em li~nom bogatstvu i za unapre ewe nivoa higijene. Bore}i se za dosledno sprovo ewe zakona i drugih pravnih normi kojima su udarani postulati gra anskog dru{tva, sudije i advokati bili su jako cewene osobe u svom okru`ewu. Osim prilikom sudskih sporova, wihova uloga posebno je dolazila do izra`aja prilikom parlamentarnih izbora kada su, gotovo po pravilu, redovno predsedavali bira~kim odborima, vode}i ra~una o po{tovawu zakonitosti izborne procedure. Uvek odeveni u kvalitetna {tofana odela sa neizostavnom kravatom i {e{irom na glavi, svojom pojavom na gradskim ulicama izazivali su uva`avawe sugra- ana koji su ih smatrali borcima za pravdu i uzdanicama kolektivnog duha zahvaquju}i kojima je, u vremenu izra`ene individualizacije, tradicionalni obrazac `ivota opstajao. Sli~an dru{tveni status imali su i ~inovnici upo{qeni u slu`bama Sreskog na~elstva i op{tinskoj upravi. Budu}i da su bili nosioci izvr{ne vlasti koja im je omogu}avala gra ewe karijere, dobra nov~ana primawa, ugled i uticaj, ~inovni~ki polo`aj predstavqao je privla~an na~in za siguran uspeh na dru{tvenoj lestvici. Otuda i izra`ena navala na neko od ~inovni~kih mesta, {to je izazivalo opre~na reagovawa javnosti. Osim neizbe`ne partijske pripadnosti, put do ~inovni~ke du`nosti podrazumevao je, ~esto, i odre enu dozu korupcije, {to je na primeru beogradskog ~inovni{tva, a {to se mo`e uzeti kao indikator za ~itav ~inovni~ki sloj na nivou dr`ave, uspe{no prikazao jedan na{ istori~ar. 62 Wihova dru{tvena mo} ogledala se u kreirawu raznih segmenata dru{tvenog, privrednog, kulturnog i politi~kog razvoja grada. Izgradwom rimokatoli~ke crkve godine i seobom sedi{ta crkvenog suda iz ^a~ka u odnosno Kraqevo, avgusta godine, uz ve} prisutno sve- {tenstvo hrama Silaska Svetoga duha, pove}an je i broj sve{tenika u gradu. Wihova uloga u `ivotu svakog pojedinca, iskazana kroz ~inodejstva prilikom kr{tewa, ven~awa, pogreba i drugih sve{tenoradwi, omogu}avala im je visoku kotiranost na dru{tvenoj skali. Nivo obrazovawa, posve}enost slu`ewu veri i Bogu, na~in `ivota, anga- `ovawe u mnogim aktivnostima humanitarnog karaktera i briga za siroma{ne i nemo}ne ~lanove dru{tvene zajednice, omogu}avali su im veliki uticaj i po{tovawe wihove re~i. Wihov ugled dodatno je poja~avan i ugledom crkve koju su zastupali pred narodom. 62 O ovome vidi vi{e: Pe a J. Markovi}, Beograd i Evropa (Evropski uticaji na proces modernizacije Beograda), Beograd, 1992,

49 Izrastawe Kraqeva u va`nu vojnu vazduhoplovnu bazu i prisustvo zna~ajnog vojnog kontigenta drugih rodova vojske (19. artiqerijski puk, razne pozadinsko-tehni~ke slu`be) pove}alo je procenat vojnih lica u gradskoj socijalnoj strukturi. Visoka nov~ana primawa i negovawe kulta o oficirskom pozivu, koji je u dru{tvu Srbije imao zapa`enu tradiciju i dru{tvenu ulogu, posebno slavom oven~ana herojstva srpske armije u ratovima od do godine, ~inili su vojna lica li~nostima visokog ugleda i, kada su u pitawu potencijalne udava~e, izuzetno po`eqnom ciqnom grupom. Me u vojnim licima koja su slu`bovala u jedinicama stacioniranim u Kraqevu i wegovoj bli`oj okolini, svojom delatno{}u me u Kraqev~anima ostao je posebno upam}en dugogodi{wi komandant Vojno-vazduhoplovnog zavoda, pukovnik Pavle Filipovi}. Industrijalizacija Kraqeva tokom druge polovine tre}e i u ~etvrtoj deceniji XX veka, rekonstrukcija puta Kragujevac Kraqevo Ra{ka i izgradwa `elezni~ke pruge na istoj relaciji, za posledicu su imale znatno pove}awe broja radni{tva kao socijalne grupe i, posebno, pojavom kategorije industrijskog radni{tva, diferencijaciju unutar ovog dru{tvenog sloja. 63 Do tada ve}ina radnika u Kraqevu bila je upo{qena u zanatskim i trgova~kim radwama (kalfe, sluge, nadni~ari, izu~eni majstori koji su radili pod najam u tu im radionicama), a mawi deo u poqoprivredi, uglavnom kao nadni~ari kod ba{tovana u gradskoj okolini (Sija}em poqu, Ribnici itd.). 64 Oni su se, kako zbog niskih zarada, radnih i `ivotnih uslova, tako i zbog socijalnog porekla, nalazili na dnu dru{tvene lestvice. Naime, ogromna 63 O polo`aju radnika na gradili{tima puta i `elezni~ke pruge Kraqevo Ra- {ka, sekretar Beogradske radni~ke komore je zapisao: Na gradwi puta i pruge zaposleno je oko radnika. Brojni odnos kvalifikovanih prema nekvalifikovanim nije se mogao ta~no utvrditi, ali se mo`e ra~unati sa 1 kvalifikovanim prema 3 nekvalifikovana. (...) Interesantno je da se nadnice novoprimqenim radnicima odre uju tek po isteku meseca, a radnici za ceo mesec ne znaju po- {to rade. Radno vreme je normalno 10 sati. Ali se kod nekih preduzima~a radi i 10 i po do 11 sati dnevno. Re e i vi{e. (...) Ishrana radnika je mizerna. Hrane se samo hlebom i posnim jelom sa malo masti bez mesa. Samo radnici sa boqim nadnicama imaju 2-3 puta nedeqno i po komad mesa u jelu. (...) Radnici imaju neke svoje, nazovi kujne. To su obi~ne kroviware, otvorene sa svih strana. (...) Stambene prilike su upravo stra{ne. Baraka nema dovoqno, a negde i nikako. Radnici sa boqim nadnicama spavaju po seoskim ku}ama, gde su sela u blizini radova, ostali najve}im delom spavaju pod vedrim nebom. Skoro isto va`i i tamo gde ima baraka. One su teskobne te se radnici gu{e i pune su gada i ne~isto}e. (...) Otuda sa razloga r ave ishrane i stambenih prilika, veliko je pobolevawe radnika od malarije i raznih zapalewa. A usled kr{evitih mesta ima mnogo slu~ajeva ujeda od zmija. Nesre}nih slu~ajeva i povreda na radu je vrlo mnogo. Izve{taj Beogradske radni~ke komore o radu godine, kw. I, Beograd, 1932, Prema jednom novinskom ~lanku, u Kraqevu je krajem aprila godine bilo: 30 opan~arskih, 25 obu}arskih, 10 abaxijskih, 10 stolarskih, {est pekarskih, pet kroja~kih, sedam berberskih, 10 kelnerskih, tri kolarska, tri bravarska, tri limarska, jedan u`arski, ~etiri vre}arska, dva sara~ka, ~etiri mesarska, dva voskarska, dva bojaxijska, 11 {e}erxijskih, 10 {oferskih, 20 `elezni~kih stru~nih i 60 nekvalifikovanih radnika, osam trgova~kih i tri apotekarska pomo}- nika. Kraqevo u o~i Prvog Maja!, Organizovani radnik, 10. V 1925, 3. 49

50 50 ve}ina wih poticala je sa seoskog podru~ja, a u grad su pristizali uglavnom zbog ekonomske propasti doma}instva. Neuglednog porekla i siroma{nog stawa radnici, posebno najamni, iako te`e}i da se sindikalnim organizovawem i zajedni~kim istupima na politi~koj sceni nametnu kao ravnopravni faktor svojim poslodavcima i finansijsko-intelektualnoj eliti grada, imali su mali uticaj na dru{tvene tokove. 65 Wihove metode delovawa bili su {trajkovi i tarifne akcije, a naj~e{}i zahtevi isticani u tim prilikama bili su: ograni~eno radno vreme, odre eni zagarantovani nivo zarada, zdravstveno i socijalno osigurawe, poboq{awe radnih i `ivotnih uslova, ukidawe poreza na radni~ke nadnice i sl. 66 Mawi broj wih prihvatao je levi~arske ideologije, {to se kosilo sa dr`avnom politikom, pa su stoga bili izlo`eni odre enim sankcijama (otpu{tawe s posla, proterivawe iz grada, hap{ewa i sl.), ~ime su dodatno komplikovali svoj polo`aj. Za razliku od najamnih, industrijski radnici uposleni u Fabrici aviona ili Fabrici vagona, pogotovu oni kvalifikovani, metalske ili elektro struke, bili su srazmerno dobro pla}eni, i predstavqali su neku vrstu radni~ke elite. Wihovi radni i `ivotni uslovi bili su na zavidnom nivou, pa je otuda zaposlewe u nekom od ovih industrijskih pogona bilo svojevrsna privilegija. Radnici su bili najpokretqiviji deo gradskog stanovni- {tva, {to je bilo uzrokovano wihovim poreklom. Veliki broj wih u Kraqevo je pristigao trbuhom za kruhom iz drugih delova zemqe i inostranstva, donose}i sa sobom razli~ite, za sluh ve}ine Kraqev~ana, nepoznate jezike i dijalekte srpskohrvatskog jezika, obi~aje, norme pona{awa i druge kulturne matrice. 65 Najzastupqenije organizacione forme koje su okupqale radnike tokom 20-ih godina XX veka bile su strukovne sindikalne podru`nice. Nekoliko wih sa~iwavalo je Mesno sindikalno ve}e, koje je bilo ~lan sindikalne integrativne organizacije na dr`avnom nivou Centralnog radni~kog sindikalnog odbora Jugoslavije. Osnivawe novih pododbora, Organizovani radnik, 5. XI 1925, 3; Sa puta Kraqevo Ra{ka, Organizovani radnik, 7. III 1926, 3; Podizawe pokreta u Kraqevu, Organizovani radnik, 21. III 1926, 3; [iva~i Kraqevo, Organizovani radnik, 25. IV 1926, 4; Milica Milenkovi}, Sindikalni pokret u Srbiji, na Kosovu i Makedoniji godine, Beograd, 1972; Dr Nade`da Jovanovi}, Sindikalni pokret u Srbiji , Beograd, Pokret {iva~a u Kraqevu, Organizovani radnik, 6. VI 1926, 4; [trajk abaxijskih radnika u Kraqevu, Politika, 25. VIII 1936, 14; [trajk abaxijskih radnika u Kraqevu zavr{en, Politika, 28. VIII 1936, 9; Obu}arski radnici u Kraqevu tra`e pove}awe nadnice, Pravda, 12. X 1936, 7; Berbersko-frizerski radnici u Kraqevu obustavili posao, Politika, 10. IV 1937, 10; Kroja~ki {trajk u Kraqevu pri kraju, a gra evinski traje i daqe, Politika, 10. VI 1937, 13; [trajk gra evinskih radnika u Kraqevu nije uspeo, Politika, 15. VI 1937, 11; Abaxiski radnici u Kraqevu obustavili su posao, Politika, 14. IX 1937, 8; Kroja~ki radnici u Kraqevu su ju~e napustili posao, Politika, 27. X 1938, 8; Radni~ki pokret u Jugoslaviji, Narodna samouprava, 11. XI 1938, 4.

51 URBANE OSNOVE

52 Centralni trg u Kraqevu u vreme podizawa spomenika, 7. avgusta 1933.

53 53 ULICE, VODOSNABDEVAWE, KANALIZACIJA Urbane osnove Kraqeva utemeqavane su tokom ~itavog XIX veka. 1 Poput mnogih drugih srpskih naseqa i Kraqevo (u to vreme Karanovac) bilo je, usled ~estih ratnih sukoba, izlo`eno potpunom uni{tavawu. Tokom Prvog srpskog ustanka varo{ je bila sasvim popaqena i u plamen preobra}ena zbog ~ega se morala preme{tati i iznova osnivati. 2 Urbani razvoj Kraqeva mo`e se pratiti od godine. Kako navodi Branko Maksimovi}, dobar poznavalac srpskog prostornog urbanizma, plan Po`ege i Karanovca izradio je in`iwer Zuban, a ideju za kru`ne trgove dao mu je knez Milo{: on je tra`io tepsiju peska i tu nacrtao kru`ni trg. 3 Sude}i prema najnovijim rezultatima istra`ivawa urbanizma Kraqeva, prva ve}a i ozbiqnija akcija u ostvarivawu ovog plana zapo~eta je 16. oktobra godine, kada su u Karanovcu obavqeni komisijski popis, premeravawe i prodaja du}anskih placeva. 4 Kraqevo je tako postalo grad koji je na potpuno slobodnom zemqi{tu planski osnivan kao nova urbanisti~ka celina. 5 Sedamdesetih godina XIX veka ono dobija savremen urbanisti~ki izgled i prva arhitektonska zdawa koja su 1 Prema Vojislavu \uri}u, urbanizacija se mo`e odrediti kao pojava koju ~ine slo`eni, me usobno isprepletani, dinami~ki i diskontinuirani elementi u ~ijim osnovama le`i: 1) preobra`aj postoje}ih obrazaca u pravcu urbanih oblika ( urbanizacija prostora ); 2) preobra`aj strukture zanimawa u korist neagrarnih ( urbanizacija dru{tvene strukture ); 3) preobra`aj prete`no agrarne ekonomike u industrijsko-uslu`nu ( urbanizacija proizvodwe ); 4) preobra`aj kulturnih obrazaca prema kulturnim obrascima grada ( urbanizacija kulture ili urbanizacija na~ina `ivota ) Vojislav \uri}, Urbanizacija kao proces {irenja gradskih kulturnih obrazaca, Zbornik za dru{tvene nauke, 54, Novi Sad, 1969, Branko Maksimovi}, Urbanizam u Srbiji osnovna ispitivanja i dokumentacija, Beograd, 1938, Isto, Dragan Dra{kovi}, Iz istorije urbanog razvoja Kraqeva, Katalog izlo`be Rudo Poqe Karanovac Kraqevo , Kraqevo, 1997, bez numerisanih stranica. 5 B. Maksimovi}, Urbanizam u Srbiji..., 30.

54 54 ozna~ila kraj orijentalnih graditeqskih tradicija i balkanske profane arhitekture i po~etak novog sredwoevropskog izgleda grada. Osim zgrada javne namene (Okru`nog suda i Ratarske {kole), i imu}niji gra ani po~iwu sa izgradwom modernih stambenih i poslovnih objekata, ukra{avaju}i ih plasti~nom i slikanom dekoracijom i opremaju}i ih umetni~ki obra enim poku}stvom. 6 Izrastaju}i izme u dve reke, Ibra i Zapadne Morave, koje su odre ivale i, u izvesnoj meri, ograni~avale wegov razvoj, Kraqevo je urbanisti~kim re{ewem ulica ostavqalo povoqan utisak na mnoge koji su ga pohodili tokom druge polovine XIX veka. Ono se izgra ivalo prema planimetrijskoj mre`i koju ~ine pravougaoni blokovi izme u paralelnih i naspramnih ulica koje se seku pod pravim uglom. Sredi{te grada predstavqao je kru`ni trg povr- {ine m 2, na koji se s obe strane, na pravcu severozapad-jugoistok, nastavqala prostrana glavna ulica koja je ~inila ki~mu kraqeva~ke trgova~ko-zanatske ~ar{ije. 7 Finalizaciju vi{edecenijskog urbanog ure ivawa Kraqeva, u koje su mnogi pojedinci ulo`ili zna~ajan trud i napor, 8 predstavqa regulacioni plan iz godine u kojem se izdvajaju dve gradske celine: Stara ~ar{ija sme{tena izme u puteva za Ra{ku i Gorwi Milanovac, bez nekog urbanisti~kog planirawa i predvi awa, i deo grada sa ortogonalnom mre`om ulica i trgom, tzv. sistem ro{tiqa. S mawe-vi{e ovakvom prostornom urbanisti~kom kompozicijom Kraqevo je do~ekalo i svr{etak Prvog svetskog rata. Nakon oslobo ewa godine urbanisti~ko ure ewe Kraqeva ulazi u novu fazu. ^itav me uratni period karakterisao je nagli privredni, demografski i urbanisti~ki razvoj grada, kojima je zamajac davala industrijalizacija iskazana kroz izgradwu Fabrike aviona radionice (docnije Fabrike vagona). Tako su uz severni i severoisto~ni deo gradskog jezgra podizani industrijski kompleks i stambeni blokovi za sme{taj zaposlenih u ovim fabrikama. Na ovakav na~in do{lo je do stvarawa 6 Milorad Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik , Vladislav Mar- `ik, Kraqevo, 1998, 3. 7 Kru`ni trg je nastao usecawem u okolne blokove i predstavqa, u stvari, samo pro{irenu raskrsnicu dveju ulica. U planskoj kompoziciji grada kru`nom linijom prekinuta je strogost pravolinijskog sistema, wome je data samom trgu pravilna forma, krugom je o`ivqena cela planska kompozicija, ali pri tom kru`na linija nije mogla uticati na to da se odstupi od kanoni~kog ortogonalnog sistema koji je suvereno upravqao urbanizacijom u Srbiji u najzna~ajnijem periodu wegovog razvoja. Isto, U tradiciji je ostalo upam}eno anga`ovawe Jovana Sari}a, predsednika kraqeva~ke op{tine s kraja XIX veka, koji je prilikom nivelisawa pojedinih ulica nare ivao ru{ewe i spaqivawe ~itavih mahala i {tapom i kanapom obele`io trg. Ovo posledwe je kao istorijsku zabludu razvejao svojim saznawima kraqeva~ki istori~ar Dragan Dra{kovi}. D. Dra{kovi}, Iz istorije urbanog razvoja....

55 slo`enije urbane strukture, pa se po~etkom 30-ih godina XX veka u urbanisti~kom sklopu Kraqeva uo~avaju tri zone koje su i arhitektonski i funkcionalno i po socijalnoj strukturi svojih `iteqa bile razli~ite ( prostorna segregacija stanovni{tva ). Naju`e gradsko jezgro, koje je obuhvatalo jedanaest prostranih ulica i kru`ni trg, sa~iwavale su uglavnom privatne stambene zgrade i brojne zanatske, trgova~ke i ugostiteqske radwe, ~ija je najve}a koncentracija bila na trgu na kome se nalazila i pijaca, mesto preplitawa raznih zvukova, glasova, mirisa, informacija i glasina, koje je ujedno odra`avalo i razli~ite ritmove gradskog `ivota. Centralni prostor trga krasio je spomenik podignut kao odraz svojevrsne kulture se}awa na sreza poginule u balkanskim i Prvom svetskom ratu. S obe strane glavne kraqeva~ke ulice, koja se protezala od Artiqerijske kasarne do zgrade Gimnazije, ukqu~uju}i i trg, nalazilo se oko 140 raznih lokala sme{tenih uglavnom u prizemqima jednospratnih ili dvospratnih zgrada gusto zbijenih jedna do druge. Upravo na ovom prostoru du`ine oko 300 metara uo~avala se simbioza tradicionalnog i modernog, ruralnog i urbanog. Ilustracije radi, na trgu koji je predstavqao socijalno jezgro grada i poslovnu `i`u ~ar{ije, prostor okupqawa najve}eg broja qudi, nalazile su se jedna uz drugu: manufaktura Luvr, tekstilna radwa Bo`e Crv~anina, banka, kancelarija `itarskog trgovca Qubisavqevi}a, piqara, ribarnica, hotel Pariz, taba~ka radwa, hotel Central, lon~arska radwa, limarska radwa, opan~arska radwa, prodavnica tekstila, parfimerija, apoteka, berbernica, kwi`ara, poslasti- ~ara itd. 9 Bile su to radwe savremenog tipa ~ija ponuda je bila sve vi{e okrenuta ka potrebama i potro{a~kim afinitetima gradskog stanovni{tva nego ka nedeqnim posetiocima sa sela. 10 U ovom delu grada stanovali su imu}niji gra ani: bankari, ~inovnici, bogatiji trgovci, zanatlije i ugostiteqi. 11 U ostatku ove zone koji se pru`ao od trga ka Artiqerijskoj kasarni, po{tanskoj zgradi i nekada{wem Pqakinom {ancu, a koji je u svom zale u 9 Vladimir Macura, ^ar{ija i gradski centar razvoj sredi{ta varo{i i grada Srbije XIX i prve polovine XX veka, Ni{ Kragujevac, 1984, Isto, Sliku jedne od tipi~nih kraqeva~kih ku}a ove zone, eksterijer i enterijer, mogu}e je do~arati na primeru gra evine trgovca kolonijalnom robom Zdravkovi- }a, sme{tene u glavnoj ulici, pedesetak metara udaqene od objekta osnovne {kole: Ku}a na sprat, dole radwa, gore stambene odaje. Na{a soba prostrana, zagasitoplavih zidova sa zlatnim i {arenim {arama paunovog perja. Na sredini, pod opalskim lusterom sa staklenim resama, kvadratast sto i stolice; okolo tri kreveta, polica za kwige i umivaonik. S druge strane hodnika soba nekog samca, in`iwera; privla~i nas wegov pisa}i sto od ebonovine, slo`ene {arene olovke i gramofon sa velikom cvetolikom trubom. Miodrag B. Proti}, Nojeva barka Pogled s kraja veka ( ), Beograd, 1992,

56 56 imao sto~nu pijacu, negovani su trgovina i zanati bliski seoskoj klijenteli, koja ima sku~ene i jednostavne zahteve (lon~ari, abaxije, potkiva~i, kolari i sli~no). 12 U danima pana ura i pazarnim danom upravo ona je predstavqala svojevrsnu zonu integrisanosti qudi, kada su se na ovom prostoru susretali, me{ali, poslovali i me usobno komunicirali gra ani i prido{lice sa seoskog podru~ja, pri ~emu je dolazilo do ukr{tawa raznih mentaliteta, navika, iskustava, kulturnih obrazaca, jezi~kih osobenosti... Ulica Milo{a Velikog, Drugu urbanu zonu lociranu izme u puteva koji vode prema Ra{ki, ^a~ku i Gorwem Milanovcu, odnosno Beogradu, ~inila je tzv. Stara ~ar{ija, ~ija okosnica je bila duga~ka Kara or eva ulica, od koje su se bo~no odvajali i me usobno preplitali brojni sokaci i soka~i}i sa niskim prizemnim ku}ama sitnih trgovaca, zanatlija i ni`ih ~inovnika. 13 Industrijska zona i stambeni blokovi du` kragujeva~kog druma ( aerokolonija ) predstavqali su u arhitektonsko-urbanisti~kom smislu najmoderniji deo grada. Stambeni objekti ra eni su tipski, prema u to vreme va`e}im gra evinskim standardima, sa elektro i vodoinstalacijama, svetlim i prostranim sobama i omawom oku}nicom sa zelenilom. 14 kolonije, sagra ene kao dvospratne sa parterom krajem 30-ih godina XX 12 Isto. 13 Mihailo Simi}, Kraqevo svedo~ewa i se}awa, Beograd, 1983, M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 60.

57 veka, imale su kupatila, po dve prostrane sobe ~iji podovi su bili oblo`eni parketom, predsobqe, kuhiwu, ostavu, sobu za mla- e i sopstvenu kanalizaciju. ovog dela grada bili su uglavnom oficiri, ~inovnici upo{qeni u industrijskim objektima i, u mawoj meri, industrijsko radni{tvo. 16 Po~etkom godine Kraqevo je imalo 29 ulica koje su nazive dobile uglavnom po znamenitim li~nostima iz srpske istorije. Bile su to ulice: Kraqa Milana, Jevremova, ^arapi}eva, ^ika Qubina, Toplice Milana, Haxi Prodanova, Pqaki}eva, Kara or eva, Vladike Jawa, Kraqa Petra, Kneza Milo{a Velikog, Kneza Mihaila, Svetog Save, Kursulina, Vojvode Stepe, Nemawina, Kneza Lazara, Raji}eva, Hajduk Veqkova, Vojvode Putnika, Marka Trifkovi}a, Jug Bogdanova, Obili}eva, Haxi Melentijeva, Glava{eva, Cara Du{ana, Kwaza Aleksandra, Ratarska i Pocerska, dok je kru`ni gradski trg dobio ime Prestolonaslednikov trg. 17 Wihovo imenovawe samo po sebi svedo~i o mentalitetu i duhovnoj klimi tada{wih `iteqa Kraqeva, obuzetih nacional- -romantizmom koji ih je nadahwivao i davao im snagu da u proteklim sumornim godinama izdr`e i prebrode sva isku{ewa, terete i patwe koje su sa sobom doneli minuli ratovi. Hodaju}i wima velika ve}ina u svesti je imala napore i li~nu `rtvu koju su ove li~nosti prilo`ile za dobrobit potomaka. 15 Prema gra evinsko-urbanisti~kim planovima, u ovom delu grada planirana je i izgradwa Radni~ke kolonije za naseqavawe radnika Fabrike vagona: U prvo vreme izgradi}e se 10 zgrada sa ukupno 40 stanova. Sve zgrade radni~ke kolonije bi}e jednog istog tipa i ima}e prizemqe i sprat, a predvi eno je da u svakoj toj zgradi dva stana budu u prizemqu a dva na spratu i stanovi }e biti tako pode{eni da wihovi prozori ne gledaju u dvori{te i ba{tu tu eg stana, ve} samo u svoju ba{tu i svoje dvori{te. Projektant zgrada za ovu koliniju arhitekta g. Manojlovi} uspeo je da da ne{to potpuno novo u gra ewu kolonija. Prema wegovom projektu kolonija }e biti izgra ena u jednom potpuno novom stilu koji }e dati takav izgled kakav nema do sada ni jedna kolonija kod nas. Kod ove kolonije novo je i to {to }e zgrade imati samo po 4 stana i svaki stan za sebe zaseban ulaz i zasebnu ba{tu. Svaki stan raspolaga}e jednom sobom prostranom i predsobqem, kujnom, odeqewem za ostavu i drugo. Obrada samih zgrada je takva da }e wihov spoqni izgled davati vrlo prijatan i veseo izgled. Svaka zgrada bi}e postavqena u sredini placa ~ija }e kvadratura iznositi 600 m 2, tako da }e po odbitku 140 m 2 koje zahvata zgrada, ostatak zemqi{ta od 460 m 2 biti upotrebqen za podizawe ba{te. Ova kolonija odlikova}e se od do sada izgra enih kolonija koje su obi~no podizane po engleskom sistemu, time {to }e zgrada biti u sredini a okolo we ba{ta. Do sada u kolonijama koje su podizane zgrade su bile postavqane napred, pa tek pozadi wih ba{ta. Pored ~inovni~ke kolonije, u Kraqevu se podi`e i radni~ka kolonija, Politika, 4. X 1936, Podizawe zgrada za koloniju ~inovnika `elezni~kih radionica u Kraqevu, Politika, 20. IX 1936, 15; M. Simi}, Kraqevo 1941, IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Nazivi ulica u Kraqevu, 12. IV

58 58 [irewem grada, izgradwom novih stambenih i privrednih objekata, pove}ao se i broj wegovih ulica. Prema podacima katastarske slu`be u Kraqevu, sredinom godine on je porastao na 38. U odnosu na wihov ve} navedeni imenik, ovom prilikom u popisu nema evidentiranih ulica ^arapi}eve, Haxi Prodanove, Kwaza Aleksandra i Vladike Jawa, {to navodi na zakqu~ak da su one bile preimenovane. Kao novoregistrovane javqaju se ulice: An elka Savi}a, \enerala Radisava Stanojlovi}a, ^etiri ulice nisu imale naziv ve} su obele`avane numeri~kim oznakama, a u planu grada ucrtana su i tri op{tinska puta i An elkov sokak. 18 Na`alost, gradski plan iz godine nije sa~uvan, pa je nemogu}e preciznije utvrditi nastale promene. Ulice su predstavqale svojevrsni okvir `ivota ne samo u ekolo{kom, ve} i u socijalnom pogledu. One su bile mesta susretawa, op{tewa i prolaza na kojima su se doga ale razne psiholo- {ke i socijalne situacije, na wima su se me{ali pripadnici razli~itih primarnih grupa i klasa, tj. kako bi sociolozi umeli da ka`u, razne vrste gomile i mase. Ulice su u~estvovale u `ivotu svakog pojedinca koji je hodio wima, bilo da je bio u ulozi proizvo a~a ili potro{a~a. Wihov uticaj na vaspitawe mladih nara- {taja bio je veoma zna~ajan i bivao, uporedo sa opadawem uticaja {kole i porodice, sve sna`niji. 19 Demografska ekspanzija, promena privrednih sadr`aja i intenzivni komunikacijski napredak nametali su neophodnost promena i u sferi prostorno-urbanisti~kog planirawa grada i wegovog uskla ivawa sa uzorima evropske urbane kulture. Prve inicijative u tom smeru javqaju se po~etkom ~etvrte decenije XX veka. Ako bacimo pogled na plan sada{weg Kraqeva, vidimo da je ono prite- {weno sa jedne strane industrijskim postrojewima u vezi sa `eleznicom i `elezni~kim zgradama a s druge rekom Ibrom. Jasno nam je za sada gde treba da se Kraqevo {iri, i to u dva pravca: na istoku iza kasarne artiqerijskog diviziona i na zapadu. [irewe na za- 18 Katastarska slu`ba Skup{tine op{tine Kraqevo, Katastarski listovi Kraqeva snimani od 23. IV do 15. XI i od 14. VIII do 1. XI godine. 19 Na negativnu ulogu ulice u formirawu karakternih osobina omladine ukazivano je i putem stranica lokalne {tampe. Tako je jedan od gra ana, pobornik tradicionalnog duha, napisao: Prolaze}i svakodnevno pored Ratarske ba{te gledaju}i okupqen veliki broj mlade`i zainteresovao sam se ovim skupovima, te sam se re{io da ih i sam posetim {to sam i u~inio. Pri oh jednoj grupi i primetih kako wih nekoliko igraju karte, a ostali ih zaklawaju da se to ne bi primetilo sa strane. Druga jedna ve}a grupa mladi}a i devoj~ica sede i pu{e duvan. Tre}i se tuku oko neke lopte. Ova mlade` pripada {koli i to ve}inom gimnaziji. Tu su vam zastupqeni svi razredi, od I do VIII. Ove skupove trebalo bi ~e{}e da posete i a~ki roditeqi, da se uvere o tome ~ime im se deca zanimaju u slobodnim ~asovima? Zanimqivo i va`no, Narodna samouprava, 14. X 1938, 3.

59 padu mo`e se podeliti u dva smera i to u pravcu Mataru{ke Bawe i u pravcu prema futbalskom igrali{tu i ka grobqu. Ovaj pravac zahteva preme{tawe grobqa i sportskog igrali{ta jer je to ravnica. A mi znamo da nova zona varo{i zahteva samo ravnicu zbog saobra}ajnih sila. Sem toga ova dva posledwa pravca su u svakom pogledu zdravstvenija pa zato i imaju prvenstvo. [irewe na istoku treba ostaviti za izgradwu radni~ke i trgova~ke varo{i, po{to bi ona bila bli`a industrijskim dr`avnim preduze}ima. Grobqe i sportsko igrali{te treba premestiti s druge strane Ibra po{to oni ne bi smetali saobra}aju i prometu. 20 Od nadle`nih za prostorno planirawe zahtevano je da se jasno defini{u urbane celine i, u skladu s tim, propi{u wihovi sadr`aji: Odvojiti rejon varo- {i i periferije. Odrediti mesto za industrijski kraj. Naro~itu pa`wu obratiti na izgradwu {kolskih gra evina. One moraju biti prostrane i svetle s velikim dvori{tima. Odrediti mesto gde }e se samo podizati vile. Ograni~iti potrebne povr{ine za javne svrhe i parcele za pojedinca. 21 Ukazivano je na {tetnost dotada{we prakse podizawa stambenih i poslovnih objekata u vidu slova P, T i G, kao i zidawa u za~eqe ve} samo s lica, tako da se parcele sa- ~iwavaju praznim povr{inama, jer na taj na~in dobi}e se ba{te koje su potrebne i s estetskog i s higijenskog gledi{ta ( tako izidate gra evine bez dovoqno vazduha i svetlosti predstavqaju leglo tuberkuloze, trahome i raka ), kao i na nu`nost podizawa pet-{est parkova ( varo{ treba plu}a, tj. parkove. (...) Varo{ u zelenilu predstavqa `ivu i veselu perspektivu. Ona je uvek za onog koji prvi put stupa u wu, jedna lepa i trajna za~aralost ) i parking prostora za automobile, ~iji broj na ulicama Kraqeva je lagano rastao. 22 Uprkos postojawu svesti o neophodnosti re{avawa problema nekontrolisane gradwe, poboq{awa na ovom planu nije bilo ni krajem ove decenije, tako da je dopisnik Politike iz Kraqeva, pomalo rezignirano, konstatovao: Bez preterivawa moglo bi se re}i da se danas celo Kraqevo izgra uje s brda i s dola. Nema u tom pogledu nikakvog sistema, a to dolazi otuda {to ni Kraqevo, kao uostalom i najve}i broj na{ih varo{i nema generalnog plana bez koga se ne mo`e ni zamisliti moderno ure ewe jednog mesta, pa makar ono raspolagalo svim onim uslovima kojima raspola`e nekada{wi Karanovac, da postane jedna od najlep{ih varo{i provincije. 23 Tokom ~itave tre}e i ~etvrte decenije XX veka op{tinska uprava ulagala je dosta napora na ure ivawu ulica kaldrmisawu, 20 Urbanizam i problemi Kraqeva, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933, Problem varo{i Kraqeva, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, Isto. 23 Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko 800 operacija, Politika, 7. III 1940,

60 60 izradi trotoara, osvetqavawu, odr`avawu ~isto}e i sl. Ve}ina ulica u naju`em gradskom jezgru i wegovoj blizini imala je kolovoz poplo~an turskom kaldrmom i betonske trotoare, a u ve~erwim satima i tokom no}i osvetqavala ih je elektri~na rasveta sa stubova ravnomerno raspore enih du` trotoara. 24 Nasuprot wima, periferijske ulice i soka~i}i `iveli su jo{ uvek kao u nekom drugom, pre a{wem veku, u jesewim i zimskim danima okovani barama i blatom, a u letwim obavijeni oblacima pra{ine koju bi podizao neki automobil, kamion ili rabaxijska kola u prolazu. Po~etkom leta godine posle dugih peripetija i odlagawa pokrenuta je, u saradwi op{tinskih vlasti sa Ministarstvom gra- evina, akcija na poplo~avawu glavnih kraqeva~kih ulica i onih koje su bile najoptere}enije tranzitnim saobra}ajem (Vojvode Putnika, Kara or eva, Kneza Mihaila) modernom kockastom kaldrmom. 25 Poput ve}ine gradova u Srbiji u godinama izme u dva svetska rata i Kraqevo je imalo svoje goru}e urbanisti~ke probleme vodovod i kanalizaciju. Pija}om vodom Kraqev~ani, izuzev dela `iteqa Aero kolonije, snabdevali su se iz pet arterijskih bunara iskopanih na levoj obali Ibra. Odatle je voda u raznim posudama (kantama, kofama, balonima i sl.) razno{ena po ku}ama, a gradskim ulicama krstarile su sakaxije qudi koji su u drvenim buradima natovarenim na kowsku zapregu prevozili i prodavali vodu za pi}e. Nehigijenska i neretko ne~ista sakaxijska burad i ~iwenica da su se bunari nalazili u neposrednoj blizini sto~ne pijace, na kojoj ostane ubreta kada se pijaca isprazni, predstavqali su latentnu opasnost po zdravqe me{tana, tako da je pitawe vodosnabdevawa bila de`urna tema, kako u op- {tinskoj upravi, tako i u ovda{woj javnosti. 26 [irewe grada i porast broja wegovih stanovnika po~etkom 30-ih godina pro{log veka aktuelizovali su ovaj problem i podstakli ~este polemike. Predlagana su razna re{ewa kojima se uvek, kao ograni~avaju}i faktor, ispre~avala hroni~na nesta{ica finansijskih sredstava u op{tinskom buxetu za ovu namenu. 27 Predrag A. Krsti}, trgova~ki posrednik iz Beograda, na stranicama lokalnih novina pisao je 24 Narodni muzej Kraqevo (u daqem tekstu NMK), Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik Vanredne sednice od 17. V 1931; Uzgredice, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, 2; Kod nas u Kraqevu, Politika, 7. IV 1934, Kraqevo dobija kockastu kaldrmu, Narodna samouprava, 13. VI 1939, Zanimqiv `ivot najsimpati~nije i najbogatije palanke iz predratne Srbije, Pravda, 16. VII 1935, 4; Kraqevo dobija vodovod, Pravda, 28. III 1939, 6; Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto, Pravda, 13. X 1936, 16.

61 da na istom mestu gde su sada{we pumpe treba iskopati potreban broj bunara sa kapta`om i filterima i jedno postrojewe pumpi koje }e raza{iqati vodu po varo{i, pa je varo{ obezbe ena ~istom i zdravom vodom, 28 dok se izvesni Vasiqevi} zalagao za gravitaciono iskori{}avawe vodnog potencijala reke Ribnice, nagla{avaju}i da bi izgradwa ovog vodovoda po ceni ko{tawa bila minimalna i davala bi op{tinskoj kasi najve}e prihode, a Kraqev~ani koji danas kupuju vodu pla}aju troduplo vi{e nego {to bi pla}ali kada bi vodovod postojao. 29 Vasiqevi}evo re{ewe, bazirano na idejnom projektu specijalne komisije, predvi alo je kapta`u vode Ribnice i weno razvo ewe betonskim cevima ne samo po Kraqevu, ve} i u atarima sela kroz koje bi prolazila trasa vodovoda: Ovo skupqawe i hvatawe vode mo`e da bude na dva mesta: na izvoru kod kote 769 i izme u Jeli~kog potoka i u{}a reke Sokoqe u Ribnicu kod kote 417. Ako uzmemo da je najni`a ta~ka Kraqeva kota 203 kod gvozdenog mosta a najvi{a ta~ka Ratarsko imawe kota 222, vide}emo da je razlika u visinama ova: izme u izvora Ribnice i Kraqeva iznosi 566 i 547 metara {to bi bilo dovoqno da i najve}u zgradu na svetu zvanu Empir [tat sa 86 spratova ili 381 metar snabde vodom. Nizvodno od izvora Ribnice na 5 kilometara kod kote 417 koja bi odgovarala gravitacionom padu od 214 metara, bilo bi isto tako zgodno izraditi basen za kaptirawe vode, ako bi tro{kovi za gorwi basen bili veliki. Tro{kovi izgradwe ovog vodovoda bili bi, po prou~avawu specijalne komisije, svedeni na polagawu betonskih cevi i izgradwi jednog basena sa obi~nim filterom bez ma{inerija. 30 Pomawkawe novca odlo`ilo je po~etak radova na izgradwi vodovodnog sistema do godine, kada su nadle`ni u Ministarstvu gra evina izradili planove vodovodne i kanalizacione mre`e Kraqeva, ali napad na Jugoslaviju 6. aprila godine omeo je wihovu realizaciju. 31 Nepostojawe gradske kanalizacije predstavqalo je krupan problem, posebno nakon rapidnog rasta gradskog stanovni{tva. Nehigijensko oticawe otpadnih voda koje su se u ni`im delovima grada u danima visokog vodostaja Ibra neretko izlivale iz prepuwenih septi~kih jama i poqskih klozeta, stvaralo je plodno tle za izbijawe raznih epidemija. Iako je Kraqevo, zahvaquju}i svom geografskom polo`aju i hidrolo{ko-geolo{kim karakteristikama imalo lako re{iv problem kanalizacije ( samo treba biti obazriv prilikom izrade glavnog odvodnog kanala koji ni u kom slu- 28 Problem varo{i Kraqeva, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, Urbanizam i problemi Kraqeva, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933, Isto. 31 Kraqevo dobija vodovod, Pravda, 28. III 1939, 6. 61

62 62 ~aju ne sme biti vezan sa Ibrom u svome gorwem delu, ve} tamo ispod Jalija ), nedostatak novca ~inio je svoje. 32 Po~etkom 30-ih godina XX veka, usled doseqavawa velikog broja radnika samaca, pojavila se i potreba podizawa javnog kupatila. Naime, ve}i broj wih stanovao je privatno, u neuslovnim i ~esto nehigijenskim objektima, bez mogu}nosti da na adekvatan na~in odr`avaju li~nu higijenu, tako da se u gradskim novinama moglo pro~itati: Svet koji je nau~io da se pere pita se kada }e se u Kraqevu podi}i bar jedno javno kupatilo? 33 Na realizaciju ove inicijative ~ekalo se do jeseni godine, kada su izvesni Lazi} i Kujunxi}, u objektu u ulici Kraqa Milana broj 7, izgradili parno kupatilo. 34 ELEKTRIKA Blagodeti elektri~nog osvetqewa `iteqi Kraqeva osetili su godine, desetak godina nakon Beogra ana i dve godine posle Vaqevaca i U`i~ana. 35 Kraqevo je ovim ~inom napravilo zna~ajan iskorak ispred mnogih ve}ih srpskih gradova toga vremena koji su na ovo ~ekali jo{ nekoliko godina Leskovca (1903), [apca (1906), Ni{a i Zaje~ara (1909), ]uprije (1910), Para}ina (1911) itd. Zasluge za ovaj, verovatno najzna~ajniji modernizacijski pomak kojim se, i simboli~no, najavqivao civilizacijski uspon u dolaze}em XX veku, pripadaju trgovcima Nikoli Kne`evi}u i Isidoru Radovanovi}u. Rekonstrui{u}i staru vodenicu na reci Ribnici u mini elektri~nu centralu ~ija bi energija, dobijena iz vodene turbine od 40 Hp, pokretala ma{ine obli`weg mlina, oni su do{li na ideju da vi{ak struje iskoriste za osvetqewe dela grada. Usled malog proizvodnog kapaciteta centrale od 40 Kwh, elektri~na rasveta razvedena je samo u gradskom kvartu oko hotela Pariz i u va`nija dr`avna nadle{tva. 36 U godinama austrougarske okupacije upravu nad ovom centralom preuzela je lokalna vojna komanda, kojoj je op{tinska uprava pla}ala mese~nu nadoknadu za isporu~enu elektri~nu energiju. 37 Privredni uspon grada u godinama nakon Prvog svetskog rata nametao je potrebu elektrifikacije i ostalih wegovih delova. O izgradwi centrale ve}eg proizvodnog kapaciteta, imaju}i u vi- 32 Problem varo{i Kraqeva, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, Savremene pitalice, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, Postrojewa, Slu`beni list Moravske banovine, 8. X 1938, Miroslav Peri{i}, Vaqevo, grad u Srbiji krajem 19. veka ( ), Vaqevo, 1997, Ja{a Grga{evi}, Industrija Srbije i Crne Gore, Zagreb, 1924, 306; Branko Tanasijevi}, Po- ~etak i razvoj elektrifikacije na podru~ju Elektrosrbije Kraljevo, Kraljevo, 1994, AS, VGG, Spisak nepokretne imovine op{tine kraqevske, 24. VIII 1918.

63 du iskustva susednih gradova koji su izgradili sopstvene elektri~ne centrale (^a~ak i Gorwi Milanovac 1921, a Trstenik i Kru{evac godine), razmi{qalo se i u Kraqevu. Inicijativa za to potekla je od grupe uglednih me{tana koji su po~etkom godine formirali Kraqevsko elektri~no akcionarsko dru- {tvo Ibar s ciqem da gra anima varo{i Kraqeva dadu i ostvare najbitnije potrebe za `ivot, a to je: da ostvare uvo ewe elektri~nog osvetqewa i dovo ewe zdrave pija}e vode za gra anstvo ovoga grada. 38 Pravilima Dru{tva, odobrenim od strane nadle- `nog Ministarstva trgovine i industrije 7. decembra godine, predvi en je osniva~ki kapital u iznosu od dinara podeqen u akcija vrednosti od dinara. 39 Ve}inski akcionar postala je op{tinska uprava koja je otkupila akcija, stekav{i na taj na~in odlu~uju}i uticaj na kreirawe poslovne politike Dru{tva. Nastoje}i da ono u potpunosti pre e u weno vlasni{tvo, ona je, krajem godine, pokrenula postupak wegove likvidacije. [ta su bili razlozi za ovakav korak te{ko je pouzdano re}i, ali neosporno je da je Dru{tvo uga{eno 9. januara godine. Daqe aktivnosti oko elektrifikacije usmeravala je op- {tinska vlast koriste}i ~iwenicu da je Dru{tvo izradilo sve projekte za osvetqewe, kako mre`e, tako i ma{inerije i pripremilo detaqan plan za izvo ewe mre`e, kao i prosecawe nove ulice pozadi vladi~inog konaka gde se misli i centrala sa ostalim zgradama podi}i Memorandum Kraqevskog Elektri~nog Akcionarskog Dru{tva Ibar Jedanaestog jula godine zakqu~en je ugovor sa jugoslovenskom filijalom nema~kog akcionarskog elektri~nog dru- 38 Osniva~i ovog Dru{tva bili su: Radoslav Blagojevi}, lekar, Momir Nikoli}, apotekar i trgovci Petar Bogavac, Qubomir Radovi}, Dimitrije Ivkovi}, Qubisav \oki}, Milan Paunovi}, Filip Cveti}, Aleksa Aleksi} i Velisav Matovi}. AJ, 65, , Molba osniva~a Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar Ministru trgovine i industrije, 12. XI 1925: AJ, 65, , Izve{taj osniva~a Akcionarskog dru{tva Ibar podnet Prethodnom zboru akcionara 27. juna godine, 27. VI AJ, 65, , Pravila Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar. 40 Isto, Izve{taj Upravnog odbora Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru- {tva Ibar, 1. I 1927.

64 64 {tva AEG, koje je bilo u obavezi da isporu~i elektroopremu za centralu, tri trafostanice, vazdu{nu niskonaponsku mre`u i kabl za napon od 3 kv, koji bi razvodio struju do trafostanica, dok je op{tina trebalo da izgradi objekat za centralu i izvede gra- evinske i monta`erske radove na mre`i niskog i visokog napona i trafostanicama. 41 Niskonaponska mre`a instalirana je du` ulica na belim betonskim stubovima, a s mesta na mesto na stubu bi se nalazila i po neka uli~na svetiqka ispru`ena na gvozdenom lu~nom dr`a~u, koja se sastojala od {e{ira, staklenog zvona i sijalice sa fasungom. 42 Usled ka{wewa gra evinskih radova na objektu centrale sme{tenom na zavr{etku ^ika-qubine ulice, centrala, koju su sa~iwavali generator AEG sa horizontalnim le`ajevima snage 64 kv i pokretan ~etvorotaktni dvocilindri~ni dizel motor marke Linke Hofman ja~ine 100 Ks, proradila je pola godine docnije od roka predvi enog za 1. decembar godine. Te prvomajske ve- ~eri godine op{tinski fewerxija, koji je decenijama unazad u suton prolazio kaldrmisanim ulicama nose}i u ruci duga~ku motku na ~ijem vrhu se nalazio fitiq, pripaquju}i uli~ne fewere, oti{ao je u se}awe. 43 Elektrocentrala je proizvodila trofaznu struju od 50 Hz i imala je dvojak re`im rada: letwi i zimski. Tokom letweg bila je u pogonu od 19 sati do 4 sata, a zimi od 15 sati do 7 sati. Obim wene produkcije u godini iznosio je kwh, a osim za uli~nu rasvetu, elektri~na energija kori{tena je i za potrebe gra ana za osvetlewe i pogon sitnijih motora. 44 Cena struje za gra anstvo po kwh iznosila je osam dinara. 45 Nakon jednog ve}eg kvara na dizel motoru 16. oktobra godine, elektri~na energija za potrebe Kraqeva liferovana je iz centrale Vazduhoplovnog zavoda besprekidno dan i no}. 46 Iako je kvar tokom godine otklowen, op{tinska centrala nije stavqana u pogon jer su tro{kovi nabavke dizel goriva znatno prevazilazili cenu ugqa kao pogonskog goriva za centralu Vazduhoplovnog zavoda. 47 [tavi{e, u ovda{woj javnosti izno{ene su i 41 B. Tanasijevi}, Po~etak i razvoj elektrifikacije..., Isto, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Feweri su osvetqavali grad, Ibarske novosti, 17. II 1983, AJ, 65, , Osnovni podaci Elektri~ne centrale op{tine kraqevske, 20. XI Felix Reich, Statistika elektri~nih centrala Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933, Vazduhoplovni zavod posedovao je kalori~nu parnu centralu sa dva agregata od 400 i 50 KS. (B. Tanasijevi}, Po~etak i razvoj elektrifikacije..., 82) 47 AJ, 65, , Osnovni podaci Elektri~ne centrale op{tine kraqevske, 20. XI 1934.

65 ideje o neophodnosti iskori{}avawa vodotoka Ibra jer hidrocentrala ne tro{i skupoceni gorivni materijal. 48 Centrala Vazduhoplovnog zavoda op{tini Kraqevskoj isporu~ivala je mese~no oko kwh po ceni od 1,47 dinara po kilovat-~asu, tako da su Kraqev~ani imali jevtiniju struju od svih okolnih mesta. 49 Do novog pojeftiwewa struje do{lo je nakon 1. januara godine, tj. od kada je, po osnovu ugovora sklopqenog godine izme u Elektroprivrednog regionalnog preduze}a Elektro-Maki{ A. D. iz Beograda i op{tine Kraqevo, ona u op- {tinsku centralu stizala iz Vreoca, dalekovodom Vreoci Kragujevac Bresnica (~a~anska) Kraqevo. 50 Op{tina je od Elektro- Maki{a A. D. kupovala struju za jedan dinar po kilovat-~asu. Masovna elektrifikacija Kraqeva dovela je do modernizacije niza segmenata privrednog i dru{tvenog `ivota. Bio je to doga aj koji je su{tinski promenio mnogo toga, pre svega u kulturi `ivqewa. U ve}ini porodi~nih ku}a, kafana, trgova~kih i zanatlijskih radwi, zablistala je elektri~na svetlost, a petrolejke, karbitu{e, petromaks lampe, feweri i sve}e ustupili su mesto staklenom balon~i}u u kome se `arila metalna nit. Nestalo je onog oporog petrolejskog mirisa i gare`i sve}e koja dogoreva, a svetlost koja se {irila prostorijom pru`ala je daleko ugodniji ose}aj za qudski vid od dotada{we poluprozirne pomr~ine. U asortiman trgovina gvo` arskom robom uvr{tena je i razna elektrooprema: sijalice, fasunzi, kablovi, osigura~i, prekida~i, lusteri i lampe, a u zanatskom stale`u pojavila se nova specijalnost elektri~ar. Sijalica je postala simbol evropeizacije Kraqeva i wena pojava je zanavek zatvorila stranice jedne duge vremenske epohe. Ipak, kako je za uvo ewe elektrike bilo potrebno prili~no nov~anih sredstava, elektri~no osvetqewe nije odmah preuzelo primat u osvetqavawu ku}nog prostora. Pojedina siroma{nija doma}instva, pogotovu na gradskoj periferiji, bila su prinu ena da i daqe koriste stare na~ine osvetqavawa. Elektrika je bila neobi~na inspiracija i za razne {aqivxije, pa su zaposleni u op{tinskoj centrali upozoravali na opasnosti i ne`eqene posledice koje su mogle nastati usled neozbiqnosti i neznawa. Ve} nekoliko dana na liniji koja ide od radwe Stevana Kne`evi}a do hotela Pariz de{avao se prekid osvetqewa tako da su sve radwe ostajale u mraku. Gotovo svako ve- ~e na{ elektri~ar opravqao je te linije. Prilikom detaqnog 48 Urbanizam i problemi Kraqeva, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933, Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto, Pravda, 13. X 1936, AJ, 65, , Dopis upravnika Elektri~ne centrale op{tine kraqevske Industrijsko-zanatskom odeqewu Ministarstva trgovine i industrije, 5. VIII

66 66 pregleda instalacija ustanovqeno je da je {egrt g. Ne{ovi} Milana, trgovca, prona{ao nov na~in da se zabavqa. Naime, on je u osigura~ stavqao debelu bakarnu `icu koja je bila mnogo ja~a od osigura~a i onda je unutra{wost fasunga xarao jednom debqom bakarnom `icom i na taj na~in namerno stvarao kratak spoj usled ~ega je glavni osigura~ na stubu morao pregorevati. 51 Poku{aj `elezni~ara Nikole Dugan~i}a da, umetawem eksera umesto tanke bakarne `ice, opravi osigura~ u kafani Milorada Jovanovi}a, rezultirao je kvarom glavnog osigura~a na banderi tako da je nekoliko ku}a ostalo u mraku IAK, Op{tina kraqevska , kutija br. 8, Dopis upravnika Elektri~ne centrale op{tine kraqevske Upravi op{tine kraqevske, 14. II Isto, Dopis upravnika Elektri~ne centrale op{tine kraqevske Upravi op- {tine kraqevske, 23. XI 1934.

67 PRIVREDNE PRILIKE

68 Pazarni dan u Kraqevu, krajem 30-ih godina XX veka

69 69 U periodu izme u dva svetska rata Kraqevo je imalo ulogu privrednog sredi{ta centralnog dela doline Zapadne Morave, tj. podru~ja koje se u geografskom smislu protezalo, pribli`no re- ~eno, od Mr~ajevaca na zapadu do Trstenika na istoku, i od U{}a na jugu do Gru`e na severu. Wegova povoqna geografska pozicija i relativno dobra saobra}ajna povezanost sa ostalim delovima zemqe, posebno tokom ~etvrte decenije XX veka, predstavqali su predispozicije koje su mu omogu}avale intenzivni privredni razvoj u svim segmentima: saobra}aju, zanatstvu, trgovini, ugostiteqstvu, industriji i bankarstvu. 1 SAOBRA]AJ Najte`a razarawa koja su austrougarske i nema~ke okupacione trupe izvr{ile prilikom povla~ewa iz Srbije u jesen godine, bila su ona u sferi saobra}ajne infrastrukture, bez ~ijeg normalnog funkcionisawa nema ni privrednog, kulturnog, pa ni politi~kog napretka dru{tva. Gotovo da nije bilo nijednog objekta (mosta, tunela, propusta, vijadukta, `elezni~ke stanice, vodozahvata, voznog parka i sl.) na wenim drumovima i `elezni~kim prugama a da je ostao po{te en od minirawa ili zaru{avawa. 2 Saobra}aj `eleznicom, koja predstavqa `ilu kucavicu jedne zemqe, bio je potpuno paralisan, a putevima, ~ak i onim glavnim, kretalo se s velikim naporima. Izlokani i blatwavi putevi neprohodni za kolski saobra}aj, posebno lokalne saobra}ajnice koje su uglavnom bile bez ikakve tvrde podloge, pru`ali su sumornu sliku razorene privrede Srbije nakon odlaska okupatora, {to dobro 1 Zbog svoje kompleksnosti i osobenosti svaki od ovih segmenata zaslu`uje da bude obra en ponaosob. 2 Obim razarawa na `eleznici do~arava podatak da je Srbija godine raspolagala sa 136 lokomotiva normalnog i 68 uzanog koloseka, a da je kraj rata do~ekalo 60, odnosno 14 lokomotiva, a i one su bile dotrajale. Dr Milica Milenkovi}, Obnavqawe privrednog `ivota u Srbiji posle Prvog svetskog rata, Tokovi istorije, 1 4, Beograd, 1998, 174.

70 70 ilustruje slede}i napis iz Samouprave : Oni su upropa{}eni, isprovaqivani, wima se vi{e ni pe{ak ne mo`e slu`iti, ni tovarni kow provesti, ni volovska ili kowska kola proterati. Ali ko i poku{a takvim putevima putovati neka bude pripravan na raznovrsne nevoqe i nesre}e, s kojima je putovawe, preko dana{wih puteva, skop~ano. Da vu~na stoka stane, nemo}na da teret iz blata i provale izvu~e, jo{ je najobi~niji i najmawi tragi~an slu~aj, naj~e{}e se tovari preturaju, rude i osovine lome, {trange pucaju, te nasred puta ostaju tovari, neizvu~eni i neosigurani, da ih ko ne pokrade. Mnoge su varo{i odse~ene od saobra}aja i mnoga sela izolovana od pijace, jer su putevi neprohodni. Zato ni pazarnih dana seqaci ne mogu da do u na pijac, da prodaju {to bi prodati mogli i da kupe {to bi im za ku}u trebalo. U mnogim varo{ima je zbog toga pazar potpuno stao, pa se ne prodaje ono {to se ina~e u ovo doba prodaje, jer je seqaku nemogu}e do varo{i dopreti. 3 U ovakvim okolnostima kada je nemogu}nost cirkulisawa qudi i roba pretila da potpuno obustavi privredne tokove i onemogu}i snabdevawe najugro`enijih oblasti i gradova osnovnim `ivotnim namirnicama i ogrevom, obnova saobra}aja predstavqala je prvorazredni zadatak jer, kako je naglasio jedan poslanik Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, saobra- }aj u jednoj dr`avi je isto {to i krvotok u qudskom organizmu. Prva pruga u Srbiji koja je nakon rata pu{tena u saobra}aj (18. novembra godine) bila je Para}in Zaje~ar, a prvi voz u kraqeva~ku `elezni~ku stanicu prispeo je tek u oktobru naredne godine. S obzirom na to da je opravka pruge Stala} Kru{evac Kraqevo ^a~ak U`ice bila privremena i obavqena na brzu ruku, kao i na nedostatak ispravnih lokomotiva i vagona za uskotra~ne pruge, na woj je u periodu do kraja godine saobra}alo samo po tri me{ovita (putni~ko-teretna) voza nedeqno u jednom pravcu. 4 Ovakva saobra}ajna odse~enost Kraqeva i okoline od ostalih delova dr`ave negativno se odra`avala na obnovu wegove privrede i sveukupnu integraciju u novu dr`avnu zajednicu. Do odre enog poboq{awa saobra}aja na ovoj pruzi do{lo je pri kraju naredne godine, kada su kroz kraqeva~ku `elezni~ku stanicu prolazila po tri para vozova dnevno, a posebno tokom godine kada je brzina putovawa znatno popravqena, tako da je voz od Stala}a do U`ica stizao za osam ~asova. 5 3 Navedeno prema: Mom~ilo Isi}, Seqa{tvo u Srbiji , Beograd, 1995, Dr M. Milenkovi}, Obnavqawe privrednog `ivota..., Aleksandar Spasojevi}, Privredni razvoj U`ica , Istorija U`ica ( ), kw. II, U`ice 1992, 93.

71 Dok je obnova `eleznice, zahvaquju}i sredstvima dobijenim na ime ratnih reparacija ({ine, skretnice, lokomotive i vagoni, gvozdene konstrukcije, ma{ine alatqike i alat za `elezni~ke radionice, razne naprave za dizawe te{kih objekata i sli~no), tekla, u izvesnoj meri, ne{to povoqnije, popravka putne mre`e nailazila je na znatno ve}e te{ko}e. Za popravku dr`avnih i okru`nih puteva u Srbiji dr`ava je preduzela vi{e administrativnih mera i u toku 1919, i godine izdvojila dinara, {to je, u uslovima poskupqewa radne snage i gra evinskog materijala i skoka vrednosti dinara, predstavqalo vi{e nego minimalna sredstva. Zato je Zakonom o buxetskim dvanaestinama za jul, avgust i septembar godine predvi eno izdvajawe znatno ve}ih sredstava za opravku nekoliko putnih pravaca u Srbiji, me u kojima su se na{li i putevi Kragujevac Kraqevo i Kraqevo Ra{ka, kao i uvo ewe kuluka koji je bio ukinut Zakonom o suvozemnim javnim putevima od 10. juna godine. Pravilnikom o upotrebi narodne snage za opravku javnih suvozemnih puteva donetim na osnovu Zakona o buxetskim dvanaestinama, u Kraqevu su osnovani Sreski i Mesni putni odbor ~ija du`nost je bila da se staraju o odr`avawu puteva koji prelaze preko teritorije Kraqevske op{tine, sem dr`avnih. ^lanovi putnih odbora su, zajedno sa kulu~arima, opravqali puteve nasipaju}i ih tucanikom ili nekim drugim materijalom, regulisali bujice koje su razarale kolovoz, starali se o prohodnosti puteva u zimskom periodu itd. Pri Op{tinskom sudu ustrojeni su spiskovi kulu~ara ( obveznika li~nog rada ) i onih koji su imali obavezu da na putevima rade sa svojom zapregom. Svaki poreski obveznik mogao je biti optere}en za najvi{e sedam dana s prole}a i isto toliko s jeseni. Tako e, svaki je mogao svoju obavezu da otplati ili u~e{}e na radovima zameni slawem drugog lica, pri ~emu kulu~ar nije mogao biti mla i od 18 niti stariji od 50 godina. 6 Putna komunikacija Kraqevo Kragujevac, u du`ini od 53,3 km, pu{tena je u saobra}aj u leto godine i predstavqala je prvi moderno rekonstruisani drum u Jugoslaviji. 7 Izra en u skladu sa propisima Zakona o javnim suvozemnim putovima iz godine, ovaj put je bio {irok sedam metara od ~ega je {irina kolovoza iznosila pet metara, sa ja~inom podloge od 20 cm i slojem tucanika od 15 cm, a imao je jo{ i sve objekte zidane u cementnom malteru, sa putarskim i nadzorni~kim ku}ama, i to putarskim ku}ama na 5 km, a jednom nadzorni~kom na 50 km. 8 Du` puta posta- 6 Pravilnik o upotrebi narodne snage za opravku javnih putova, Beograd, 1924, Mih.(ailo) S. Petrovi}, Putovi u [umadiji, [umadija u pro{losti i sada- {wosti, Subotica, 1932, Isto,

72 72 vqene su i me unarodne signalne oznake (signali za opasnost, signali zabrane i signali za obave{tavawe) i polukilometarske i mirijametarske oznake na kamenu. 9 Dovr{etkom rekonstrukcije putnih deonica Beograd Milatova~ka reka, u jesen i Milatova~ka reka Kragujevac u leto godine, uspostavqen je redovni autobuski i automobilski saobra}aj izme u Kraqeva i prestonice po cenama koje su tada konkurisale `eleznici. Po dobro i potpuno ravno uvaqanom drumu klizili su mnogobrojni automobili izme u Vrwa~ke Bawe, Mataru{ke Bawe, Kragujevca, Kraqeva. Wihovi farovi i signali davali su tada no}u putu veli- ~anstven i `iv izgled kakve avenije velike varo{i. 10 Put Pojate Stala} Kru{evac Trstenik Kraqevo ^a~ak, bio je nasut moravskim {qunkom i to u dosta jakom sloju, a na pojedinim mestima nasip je poja~avan i tucanikom tako da je bio prav, ocedit i dobro odr`avan i sposoban za automobilski saobra}aj u svako doba. 11 Intenzitet saobra}aja na deonici Vrwa~ka Bawa Kraqevo iznosio je krajem 20-ih godina XX veka 800, a na relaciji od Kraqeva do ^a~ka 600 tona dnevno. 12 Novi most na Ibru 9 Isto. 10 Isto, Tokom godine izvr{eno je delimi~no izme{tawe trase ovog puta ~ime je izbegnuta opasna krivina na reci Ribnici na kojoj je podignut i novi most gvozdene konstrukcije. Bele{ke o doga ajima u unutra{wosti, Pravda, 11. X 1935, M. S. Petrovi}, Putovi u [umadiji..., 367.

73 Da se uz velike napore, pre svega dr`avnih organa, uspelo do kraja tre}e decenije XX veka zna~ajno popraviti stawe puteva koji su prolazili kroz Kraqevo, svedo~i nam i jedan savremenik: Od Kraqeva idu putevi za Ra{ku, ^a~ak, Kragujevac, Trstenik, Gorwi Milanovac, Ivawicu. Putevi se delom rade, kao put Kraqevo Ra{ka, a delom su odli~ni kao Kragujevac Kraqevo, i trebali bi da se dorade i pro{ire kao Kraqevo Ivawica, Kraqevo Gorwi Milanovac. Za ove puteve treba vezati i sela koja im gravitiraju. Potrebno bi bilo izraditi dobar kolski put uz reku Ribnicu, kao i takav isti put iz Kraqeva na Go~. 13 Nasuprot ovakvoj, relativno dobroj, drumskoj povezanosti sa drugim varo{ima, Kraqevo je, ~ak i krajem 30-ih godina XX veka, imalo lo{e putne komunikacije sa seoskim sreza. O stawu u kome su se nalazili ovi putevi koji su se u vreme ki{nih dana pretvarali u neprohodne kaquge, svedo~i novinar Pravde : Postoji jedan pitom kraj u na{oj lepoj Jugoslaviji bez puteva. (...) On nam daje mnoge vredne sinove, on je izvor mnogih prirodnih blaga, u wemu ima dr`avnih fabrika, drevnih manastira, lekovitih bawa, ali nema puteva za dobar saobra}aj. Ne treba gre{iti du{u, u~iweno je dosta za ovaj kraj. Ali ipak nije u~iweno koliko se moglo i koliko on po svome bogatstvu, svome polo`aju i svojoj pro{losti zaslu`uje. Ne}ete mi verovati, ali to je okolina Kraqeva, u kome postoji fabrika vagona i aviona, gde je raskrsnica `elezni~kih pruga normalnog i uskog koloseka, nad kojom se sa jedne pitome uzvi{ice svetli krst manastira na{ih kraqeva, u ~ijoj je blizini Mataru{ka bawa i ne{to malo daqe, na putu za manastir Studenicu, drugu slavnu zadu`binu ovog kraja, nova seqa~ka bawa Bogutovac! (...) A {ta da ka`emo za onaj stra{ni, izlokani, neprohodni put za Kamenicu, kojim je postavqena jedna pruga za vreme austriske okupacije koju upotrebqava jedno drvarsko preduze}e radi transporta svojih drva, a na kome lome stoku, to~kove i osovine vredni, ali ostavqeni seqaci toga kraja? I{ao sam u Kamenicu. U wu se odlazi samo u vreme izbora i nikada vi{e. Jer i seoski u~iteq, moj dobri zemqak Slavko Ni{avi}, putuje pe{ke, po blatu do kolena, kada treba da primi platu u Kraqevo. (...) Ili na primer {ta da re~emo o putu u Vrane{? A koliko je deputacija oti{lo zbog besputnog kraja oko Oplani}a i Sir~e? (...) Pri}i do sela Bukovice, jednom bogatom selu koje na pijacu u Kraqevu iznosi ~itavo jedno bogatstvo, u prole}e, ili u jesen i zimu, zna~i polomiti kola, gaziti po blatu do ramena i upadati u rupe iz kojih se te{ko vadi Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda, kw. VIII, Sarajevo, 1930, Jedan pitomi kraj bez puteva, Pravda, 15. VII 1939, bez numerisane stranice. 73

74 74 Zakonom o dr`avnim putovima i Zakonom o nedr`avnim putovima od 8. maja godine, kojim je ujedna~eno putno zakonodavstvo za ~itavu dr`avu, izvr{ena je prekategorizacija saobra}ajnica koje su prolazile kroz Kraqevo. Od 50 dr`avnih puteva, koliko ih je pomenutim Zakonom ustrojeno na teritoriji Jugoslavije, 15 dva su se ukr{tala u Kraqevu, i to: Kragujevac Kraqevo Ra{ka Mitrovica Padali{te Pe} ^akor Andrijevica Mate{evo Lijeva Rijeka Bio~e Podgorica Crnojevi}a Rijeka Cetiwe Wegu{i Troica Kotor i Pojate Stala} Kru{evac Trstenik Kraqevo ^a~ak Po`ega U`ice Bajina Ba{ta Roga~ica Qubovija Zvornik Han Capardi Simin Han Tuzla Doboj Tesli} Kotor Varo{ Bawa Luka Ivawska Kozarac Prijedor Bosanski Novi Dvor Brezovo Poqe Maja Glina Vrgin Most Vojni} Karlovac Neretli} granica Hrvatske i Slovenije Metlika Jugorje Novo Mesto. 16 Iz Kraqeva su polazila i dva banovinska puta I reda : Kraqevo Tavnik Mr~ajevci Qubi} i Kraqevo Vrdila Kaona Bedina Varo{, kao i banovinski put II reda Kraqevo Mataruge. 17 Svi ostali javni putevi koji su od va`nosti za ~itavu op{tinu i koji slu`e prvenstveno za privredne svrhe pojedinih grupa interesenata svrstani su u kategorije op{tinskih putova I i II reda. 18 Poboq{awa putne mre`e povoqno su se odrazila na privredu Kraqeva, posebno trgovinu. Transport roba postajao je br`i i jeftiniji, asortiman artikala u kraqeva~kim trgovinama je oboga}en, dobrim putevima u grad su stizali novi qudi i ideje itd. Posebno intenzivan saobra}aj na wima bio je u vreme odr`avawa pana ura i pija~nog dana, kada su se susretali rabaxijska kola, kirixijski karavani, fijakeri, autobusi i kamioni natovareni drvetom i drvenom gra om iz go~kih, `eqinskih, rado~elskih, gledi}kih i kotleni~kih {uma, vre}ama p{enice, kukuruza, je~ma i drugih `itarica iz pomoravskih i gru`anskih sela, korpama od pru}a prepunim vo}a, gro` a i povr}a iz trsteni~kog kraja i sl. Jedni pored drugih i jedni prema drugima kretali su se seqaci u {tavqenim opancima i suknenom odelu sa {ajka~om ili {ubarom na glavi, trgovci u modernim {tofanim odelima, uredno izbrija- 15 Dr`avnim putovima smatrani su oni javni putovi koji slu`e javnom saobra- }aju izme u pojedinih krajeva dr`ave, ili ih vezuju sa glavnim saobra}ajnim putovima susednih zemaqa ili glavnim pristani{tima, kao i oni putovi koji su iz drugih razloga naro~ito va`ni za dr`avu. Zakon o dr`avnim putovima sa zakonom o nedr`avnim putovima i uredbama i pravilima za wihovo izvr{ewe, Beograd, 1930, Isto, Banovinski putovi I reda predstavqali su javne putove koji slu`e glavnome saobra}aju na teritoriji dveju ili vi{e banovina, ili koji su od naro~ite va- `nosti za saobra}aj u banovini, dok su javni putovi koji slu`e glavnom saobra- }aju izme u va`nijih mesta u banovini ili koji vezuju ova mesta sa putovima vi- {eg reda bili rangirani u banovinske putove II reda. Isto, Isto.

75 ni i pod{i{ani sa {e{irom ili ka~ketom, industrijski i zanatlijski radnici u potrazi za zaposlewem i sli~no. Dobre drumske komunikacije omogu}ile su otvarawe nekoliko autobuskih linija koje su Kraqevo povezivale sa susednim varo{ima i Beogradom. Prvo saobra}ajno preduze}e u Kraqevu, koje je vr- {ilo organizovani prevoz putnika i robe autobusom, osnovali su godine orta~ki Blagoje Marinkovi} i Velimir Veqa Milovanovi}. Wihov autobus, koga su deca zbog slike popularnog Diznijevog junaka nacrtane na wegovim stranicama, zvala Miki Maus, raspolagao je sa 12 sedi{ta i imao je to~kove sa punim gumama. Wegova polazna i dolazna stanica nalazila se ispred kafane Evropa, a saobra}ao je prema potrebama putnika, naj~e{}e do susednih bawa Mataru{ke i Vrwa~ke i 19 Tokom godine iz Kraqeva su, na relaciji Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, svakodnevno kretali autobusi Dragoslava Milosavqevi}a i Vojislava Nedi}a. 20 Iako je pu{tawem u saobra}aj `elezni~kih pruga Kragujevac Kraqevo i Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije pro{log veka, dobio zna- ~ajnu konkurenciju i osetno stagnirao, autobuski saobra}aj i daqe je ostao zna~ajan ~inilac, posebno u letwem periodu, u vreme trajawa turisti~ke sezone u Mataru{koj i Vrwa~koj Bawi. 21 Konkurencija `eleznice negativno se odra`avala i na odr- `avawe pojedinih putnih pravaca, posebno relacije Kraqevo Ra- {ka, o ~ijoj zapu{tenosti je sredinom juna godine Politika pisala: Ovda{wi kanali zatrpani su i u travu zarasli, a na mnogim mestima sru{ilo se kamewe sa strmih strana koje niko i ne pomi{qa da skloni. 22 U periodu izme u dva svetska rata na kraqeva~kim ulicama mogla su se, osim vojnih i motornih vozila trgova~kih putnika koji su pose}ivali ovda{we trgovinske radwe, videti i vozila pojedinih imu}nijih me{tana, koja su svojom vo`wom i izgledom izazivala uzbu- ewa i divqewa, posebno dece. 23 U tom vremenu i takvoj sredini motocikl ili automobil nije predstavqao samo tehnolo{ku pomodnost i 19 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Od dili`anse do prvog voza, Ibarske novosti, 16. XII 1982, Almanah {ematizam Zetske banovine, Sarajevo, 1931, U godini iz Kraqeva je svakoga dana imao po jedan povratni autobuski polazak prema Kragujevcu i prema Ra{ki. Op{ta dr`avna uprava banovine, srezovi, op{tine..., Jedinstven slu~aj sa Ibarskim putem od Kraqeva do Ra{ke, Politika, 20. VI 1940, Jedan od svojevrsnih doga aja koji je izmamio brojne znati`eqnike na gradske ulice bio je i prolazak karavana od oko 100 automobila sa ~lanovima rumunskog Auto-kluba, 3. juna godine, koji su na svom proputovawu kroz Jugoslaviju pro{li Kraqevom u pravcu ^a~ka. Dr Jaroslav Da{i}, Ekonomska kriza u ~a~anskom kraju , ^a~ak, 1986,

76 76 statusni simbol, ve} je bio svojevrsni simbol modernizacije, napretka i kretawa ka Evropi i svetu. Prve poratne godine na kraqeva~ku kaldrmu pristigla su tri motocikla. Najpre je neki `elezni~ar nabavio vanderera, tzv. kaji{ara, kod koga se to~ak, umesto lancem, pokretao kaji{em, a ubrzo su se motociklima podi~ili jo{ i Dragi Klonfer i trgovac Miro Vukovi}. Prava manija motociklizma zahvatila je Kraqev~ane u drugoj polovini 30-ih godina XX veka, kada je u varo{i bilo registrovano desetak razli~itih tipova motocikala: Saks, NSU, DKV, PUH, ILO i dr. 24 Voza~ka dozvola Blagoja Marinkovi}a Kao vlasnici prvih automobila u Kraqevu nakon rata ostali su upam}eni Blagoje Marinkovi} i lekar Rade Blagojevi}. Kako je automobil predstavqao stvar presti`a, to su pojedini trgovci, ugostiteqi, industrijalci i, re e, zanatlije, izdvajali pozama{ne sume novca kako bi zaseli za volan. 25 Ispred wihovih lokala mogli su se videti parkirani 24 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, Ibarske novosti, 23. XII 1982, Ako se ima na umu to da je 30-ih godina XX veka automobil ko{tao koliko i pristojno opremqena dvosobna ku}a u Beogradu, mogu}e je sagledati veli~inu investicije zvanu {oferirawe. Od statusnog simbola do javnog prevoza, Auto svet, 28. III 2003, 6.

77 automobili raznih marki i tipova, kao na primer: fijati 501, 502 i 503, ford pedala{, kod koga su brzine mewane pomo}u pedale, {evrolet trobrzinac, opel, lasald, AGE, vilus, a svojom superluksuzno{}u i prefiwenim oblikom odlikovao se ameri~ki bjuik Petra Bogavca. U godinama pred Drugi svetski rat svojim voznim parkom, u kome su se nalazili opel admiral zatvorenog tipa i opel kapiten kabriolet, mogao se podi~iti i bogati industrijalac Miqko Petrovi} Ri`a. 26 Ve}inom su to bili kabrioleti sa krovom od platna koji se navla~io, i bez grejawa. Kada po~ne zima ili mrazevi, automobil je malo ko koristio. Oni odva`niji strpali bi u auto vi{e osoba nego {to ima sedi{ta, kako bi im bilo toplije, a voza~u i pored rukavica ruke su trnule od hladno- }e. 27 Ipak, jedinstvena pojava izra`ena kroz mogu}nost upravqawa nad prostorom i brzinom, davala je osobi koja je vozila ose}aj mo}i i slobode, tako da je vo`wa predstavqala neskriveni izazov za mnoge. Sredinom ~etvrte decenije XX veka op{tinska uprava je, za prawe ulica i ga{ewe po`ara, pribavila kamion cisternu marke ford i jedan polovni automobil ~iju marku ne znamo, a koji je naj~e{}e upotrebqavan za prevoz vatrogasaca na mesto po`ara. Krajem 20-ih godina XX veka gorivo, sredstva za podmazivawe, rezervne delove i ostale potrep{tine za motorna vozila nabavqani su na dvema benzinskim pumpama jednoj koju je dr`ao Vladimir Ili} ( Shell ), i drugoj, u glavnoj ulici, vlasni{tvo Svela Bugar~i}a ( Standard oil ), dok su kvarove otklawali u Autogara`i Blagoja Marinkovi}a ili kod automehani~ara Pavla Si~a. 28 Porast broja automobila u gradu uzrokovao je jo{ jednu modernizacijsku novinu pojavu auto-taksija. Kao prvi kraqeva~ki taksisti pomiwu se ruski emigranti Ivan Karasev i izvesni Anatolij. Oni su sa svojim limuzinama od godine postali konkurencija Aqku, Ratku, Jablanu, Isidoru, Miloradu Vesovi}u, ~ika Rajku i drugima koji su, zavaqeni na ko- ~ija{kom sedi{tu, strpqivo sa~ekivali putnike na `elezni~koj stanici ili gradskom trgu. 29 Ipak, za razliku od Beograda gde su se fijakeri izgubili i sa ulica oti{li u legendu, u Kraqevu su oni i daqe mawe-vi{e zadr`ali primat, jer je cena prevoza wima bila jeftinija. 30 Posebno puno posla fijakeristi su imali u pro- 26 Zorica M. Petrovi}, ^ovek zvani Ri`a, Kraqevo, 1995, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, Ibarske novosti, 23. XII 1982, IAK, Udru`ewe zanatlija Kraqevo , kutija br. 42, Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941; Godi{wak Automobilskog Kluba Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu, Beograd, 1927, Prvi auto-taksi u Srbiji postavio je godine u Beogradu in`ewer Andra S. Risti}. 30 P. J. Markovi}, Beograd i Evropa ,

78 78 le}e i jesen, u dane svadbenih veseqa, kada su ulicama prevozili svatovske povorke. Gara`a Marinkovi} u Kraqevu Porast broja motornih vozila u gradu i intenzivirawe drumskog saobra}aja, pored svojih modernizacijskih odlika, imali su i drugu dimenziju, izra`enu u saobra}ajnim nesre}ama ~ija tragi~nost je, kod qudi do tada nenaviknutih na ovakav na~in stradawa, izazivalo i antiautomobilsko raspolo`ewe. Nizak nivo saobra}ajne kulture, oli~en pre svega u bahatosti pojedinih, i onako malobrojnih, ~esto nedovoqno vi~nih voza~a, koji su nakon ~a{ice osiono demonstrirali snagu svojih ma{ina, izazivao je revolte i kritizerski odnos javnosti. Jedan takav nemio doga aj desio se u ve~erwim satima 1. avgusta godine, kada je pripiti voza~ vojnog kamiona te{ko povredio Jakoba Bluma, ~lana jedne artisti~ke grupe koja je gostovala u Kraqevu. Ovaj incident je toliko revoltirao gra ane okupqene na centralnom gradskom trgu da je umalo do{lo do lin~ovawa nesavesnog {ofera, koje je, na jedvite jade, spre~ila `andarmerija. O ovom incidentu {tampa je pisala: 1. avgusta oko 10 ~asova, kada je na ulicama bilo najvi{e sveta, desio se jedan tragi~an slu~aj. Tom prilikom te- {ko je nastradao artista Jakob Blum. Mladi Jakob pripadao je artisti~koj grupi Roberta Klenere i Hilde Aksman. On je ju~e sa wima doputovao iz Trstenika, gde su dr`ali predstavu. Po{to su dobili dozvolu od op{tine da na Trgu izvode predstave to su po- ~eli da podi`u stubove potrebne za ve`be. Uz pomo} nekoliko

79 radnika oni su podigli jedan stub. Na vrhu jednog stuba koji je bio visok 12 metara nalazio se Jakob. Sav posao obavqao se u mraku jer su se bojali da im deca ne smetaju. U jednom momentu nai{ao je vojni teretni kamion vrlo velikom brzinom i uga{enih farova. Robert Kelner, koji je prvi primetio kamion, po~eo je da vi~e {oferu da zaustavi auto, ali pijani {ofer nije na to obratio pa`wu ve} je svom snagom naleteo na stub, koji se sru{io na zemqu. Sa stubom se sru{io i nesre}ni Jakob. [ef atristi~ke grupe molio je {ofera da te{ko povre enog mladi}a prenese u bolnicu, ali je ovaj cini~ki doviknuo: Ja odoh, Adio Mare! (...) Tek posle 15 minuta nesre}ni mladi} prenesen je drugim kolima u bolnicu. Jakob je stalno u nesvesnom stawu. 31 Od ogromnog zna~aja za Kraqevo i wegovo u`e gravitaciono podru~je, posebno za razvoj privrede, bilo je pu{tawe u saobra}aj `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo, 22. decembra godine, kada je ono, preko Lapova, dobilo direktnu `elezni~ku vezu sa Beogradom i daqe sa Evropom. 32 O ovom doga aju, na koji su Kraqev- ~ani ~ekali vi{e od 30 godina, od kada datiraju prve zvani~ne inicijative za izgradwu ove pruge, kao deonice zami{qene Jadranske `eleznice, koja bi povezivala Beograd sa Jadranskom obalom, 33 specijalni izve{ta~ Politike dolaze}i vozom iz pravca Kragujevca, zapisao je: Prolazi se pored vojnih hangara, fabrike avionskih motora, velike lokomotivske i vagonske radionice i ulazi u kraqeva~ku stanicu i{aranu mnogobrojnim kolosecima. Sama stani~na zgrada je veoma lepa i dosta prostrana. Stanica ima dva perona i pode{ena je tako da s jedne strane prima i otprema putni~ki saobra}aj normalnog, a s druge uzanog koloseka. Dosada{wa stanica uzanog koloseka osta}e samo za manipulaciju robe. Na 200 metara udaqenosti od stanice u pravcu ka Ra{ki s desne strane se nalazi velika moderna lo`ionica, vodocrp za snabdevawe lokomotiva vodom i okretnica za lokomotive i vagone. 31 Mladi artista pao sa stuba visokog 12 metara, Narodna samouprava, 5. VIII 1938, Trasirawe pruge Kragujevac Kraqevo izvr{eno je 1926, a gra evinski radovi su izvo eni od do godine. Probni vozovi pu{teni su u saobra}aj sredinom juna godine. Milorad Jevti}, Pruga Kraqevo Ra{ka, Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica , Beograd, 1931, O zna~aju izgradwe Jadranske `eleznice, koja bi Beograd preko Lapova, Kragujevca, Kraqeva, Ra{ke, Kosovske Mitrovice, Kola{ina, Podgorice, Virpazara i Budve povezivala sa obalom Jadrana kod Tivta, narodni poslanik iz ^a~anskog okruga Anta Radojevi} u Narodnoj skup{tini je, pored ostalog, naglasio: Jer, mi smo za vreme rata izgubili Srbiju onog dana kad su nam presekli `elezni~ke komunikacije kod Vrawa. Da smo imali prugu pre rata koja bi i{la preko Ibarske doline, mi ne bi smo imali milion `rtava koje smo izgubili u Albaniji. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, redovan saziv za 1921/22 godinu, IV kwiga, Beograd, 1922,

80 80 Nova zgrada `elezni~ke stanice u Kraqevu, po~etkom 30-ih godina Pri izradi reda vo`we za novi deo pruge od Kragujevca do Kraqeva vodilo se naro~ito ra~una o skra}ivawu vremena putovawa kao i o komotitetu putnika od Beograda do Kraqeva i obratno. U tu svrhu uvedena su direktna kola koja }e iz Beograda za Kraqevo polaziti kao posledwa tri vagona voza br. 116 u 14,15 ~asova, a iz Kraqeva za Beograd opet kao posledwa tri vagona voza br koji otuda polazi u 20 ~asova. U oba pravca i}i }e kao direktna kola po jedan vagon I i II klase i po dva III klase. Iz Lapova za Kraqevo ima u toku 24 ~asa (i obratno) po dva lokalno-me{ovita voza sa polaskom iz Lapova u 4 i 10,05, a iz Kraqeva u 6,05 i 20 sati. Osim ovih uvedeno je za slu`benu potrebu `eleznica i jedan manipulativni voz u oba pravca, a za prevoz bruta jo{ dva para teretnih vozova. Ovaj red vo`we va`i do Vreme putovawa do Beograda, udaqenog prugom 193,90 km, iznosilo je ne{to vi{e od pet ~asova. Izgradwom pruge Kosovska Mitrovica Ra{ka Kraqevo godine, Kraqevo je dobilo `elezni~ku vezu sa Kosovom i Metohijom, Skopqem i Solunom, {to je umnogome pospe{ilo izvoz agrarnih i proizvoda drvarske industrije i susednih srezova. 35 Ono je postalo va`no ~vori{te na `elezni~koj mapi Jugoslavije. Na wegovoj `elezni~koj stanici i u Lo`ionici je 1. marta godine bilo upo{qeno 173 radnika i ~inovnika, a na 34 Danas je sve~ano otvarawe `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo, Politika, 22. XII 1929, Petar Milenkovi}, Istorija gra ewa `eleznica i `elezni~ka politika kod nas ( ), Beograd, 1936, ; J. S. Nikoli}, Istorija `eleznice Srbije...,

81 wu je sredinom godine prispevalo 18 putni~kih vozova dnevno, od kojih je tri saobra}alo na relaciji Skopqe Beograd, tri od Beograda ka Skopqu, ~etiri od ^a~ka prema Stala}u, ~etiri iz Stala}a za ^a~ak i po jedan od Beograda do Kraqeva i od Kraqeva do Trstenika i obratno. 36 Oktobra godine zapo~eti su radovi na izgradwi pruge normalnog koloseka od Kraqeva do ^a~ka. Ona bi, prema elaboratu Ministarstva saobra}aja, predstavqala deonicu zami{qene pruge koja bi se od ^a~ka nastavqala preko Vaqeva, Tuzle i Doboja i dosezala do Bawa Luke, gde bi bila povezana sa tzv. unskom prugom kojom bi se potom, preko Biha}a i Knina, stizalo na Jadransko more kod Splita. 37 Zahvaquju}i kreditu od trideset miliona dinara radovi su izvo eni ubrzano, i ve} u jesen godine ona je bila osposobqena za saobra}aj. Istovremeno vr{eno je i trasirawe za izgradwu normalnog koloseka od Kraqeva do Kru{evca kako bi se na taj na- ~in omogu}ila brzina vozova od blizu 100 kilometara na sat. 38 Iz Kraqeva se `eleznicom moglo putovati i, preko Sokoqe, na Go~, 18 kilometara dugom uskotra~nom prugom {irine koloseka od 0,60 metara, koju su radi eksploatacije {umskih kompleksa ove planine tokom Prvog svetskog rata izgradili austrougarski okupatori. 39 S obzirom na slab kvalitet koloseka ove pruge, usled ~ega su lokomotive i vagoni ~esto be`ali iz wega, prouzrokuju}i sijaset lak{ih i te`ih nezgoda, neretko i sa smrtnim posledicama, Ministarstvo saobra}aja ju je izdvojilo iz svog resora i upravu nad wom poverilo Ministarstvu {uma i ruda, a ono je 36 Izvod iz reda vo`we, Narodna samouprava, 7. VIII 1939, 4; Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica 1937, Subotica, 1937, Otpo~ela je izgradwa normalne pruge Kraqevo ^a~ak, Politika, 20. X 1936, 8; Izgradwa nove `elezni~ke pruge Kraqevo Bawa Luka, Politika, 27. I 1939, 6; Privode se kraju radovi na pruzi normalnog koloseka Kraqevo ^a~ak, Pravda, 28. III 1939, Novoizgra ena pruga Kraqevo ^a~ak bila je karakteristi~na po tome {to su prilikom wene izgradwe kori{tene stare {ine kra}e du`ine od kojih }e se po dva komada zavarivawem nastavqati. Ovo }e biti novina kod nas, jer ovaj na~in je jo{ u studirawu i praksa ima da poka`e vrednost ovog opita. Radovi na izgradwi pruge normalnog koloseka Kraqevo ^a~ak nalaze se u zavr{noj fazi, Politika, 12. III 1939, U toku okupacije na teritoriji Kraqevine Srbije izgra eno je nekoliko stotina kilometara `elezni~kih pruga razli~itog koloseka. Tako su podignute pruge koloseka 0,60 metara: General Hanri Ki~evo Ohrid (234 km), Gradsko Bitoq (135 km), Alinci Sviwi{te (50 km), General Hanri Radu{a (23 km), Dubravica Kostolac (14 km), Obili}evo Naupara (16 km), Kraqevo Go~ (19 km) itd. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca redovan saziv za 1925/26. godinu, II kwiga (od XXIII do L redovnog sastanka), Beograd, 1926,

82 82 potom ustupilo na kori{}ewe industrijalcu Miqku Petrovi}u Ri`i, koji je imao koncesije na eksploataciju go~kih {uma. 40 Napredak u sferi drumskog i `elezni~kog saobra}aja uneo je velike promene u dotada{wi `ivot gra ana, a naro~ito stanovni- {tva sa seoskog podru~ja. Du` puteva i uz `elezni~ke stanice po- ~ele su da ni~u kafane kao svrati{ta i odmori{ta umornih putnika. U wima se razgovaralo, razmewivane su novosti, misli i ideje. Seqak, ~iji vidici su retko sezali van obrisa seoskog atara, na putu ili u vozu susretao je qude koji su `iveli kilometrima daleko, slu{ao razli~ite dijalekte, upoznavao druga~iju no- {wu, modernu ode}u i cipele i sli~no, {to je izazivalo prelome u wegovoj svesti i budilo nove te`we. Sa dosta pote{ko}a nakon Prvog svetskog rata obnovqen je i rad kraqeva~ke po{tansko-telegrafske stanice koja je, u to vreme, bila pod nadle`no{}u beogradske Direkcije po{ta i telegrafa. Prema podacima iz godine, weno osobqe ~inilo je ~etvoro ~inovnika: Borivoje Milo{evi}, upravnik, Angelina Milo{evi}, po{tar II klase, Dimitrije A}imovi}, po{tar IV klase i Radisav Milutinovi}, kondukter IV klase. 41 Preko we se obavqao pismonosni, telegrafski i paketski saobra}aj sa svim delovima zemqe i onim inostranim dr`avama sa kojima je Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca imala ratifikovane sporazume o po{tansko-telegrafskim uslugama. Ne mo`e se sa sigurno{}u re}i kada je u Kraqevu uspostavqen telefonski saobra}aj, tek ~iwenica je da je godine pri ovda{woj po{ti bilo registrovano 35 telefonskih prikqu~aka. Ako se ima na umu da je u Kraqevu tada `ivelo oko stanovnika, mo`e se zakqu~iti da je na jedan telefonski broj dolazilo oko 120 qudi, {to ga je u onda{wim prilikama svsrstavalo me u razvijenije gradove Jugoslavije. 42 Tehni~ke mawkavosti wene cen- 40 Prema izjavi nekada{weg ~uvara ove pruge Pavla Mirjani}a, bilo je i preturawa voza i be`awa vagona. Zbog ovoga izginulo je mnogo naroda putnika i `elezni~kih radnika. Po slobodnoj proceni izginulo je preko 100 qudi, `ena i dece. ^esto je na padovima pruge spu{tano po dvadeset i vi{e vagona bez lokomotive, samo sa ko~ni~arima akordantima. Jednom prilikom kod takvog spu{tawa, odjednom je poginulo devet qudi, a jedan je ostao do`ivotni invalid. Navedeno prema: Dobrivoje Kraqeva, radnici, revolucionari, graditeqi, Beograd, 1977, Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu koja je prosta, Beograd, 1921, Telefonske brojeve imali su: Aerodromska uprava Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, Sreska stanica, kancelarija Ibarskih rudnika, Komanda 19. artiqerijskog puka, Kopaonik A. D., preduze}e Lid, Kraqevski trgova~ki kreditni zavod, Sekcija za gra ewe pruge Kraqevo Kragujevac, Sekcija za gra radionice za popravku vagona, Sreski rasadnik, Na~elstvo Privredna banka, Op{tinski sud, preduze}e Stojadinovi} D. M., Tehni~ko preduze}e Labor,

83 trale bile su povod ~estim protestima telefonskih pretplatnika, a poslu`ile su i kao svojevrsni materijal ovda{wem humoristi- ~aru koji je zapisao: Na{a telefonska centrala najboqa je {kola za usavr{avawe u prislu{kivawu tu ih razgovora. 43 Do znatnog unapre ewa po{tanskog saobra}aja, prenosa pisama i paketa, pre svega, izme u Kraqeva i drugih delova Jugoslavije, do{lo je nakon otvarawa `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, godine. Na ovaj na~in vreme prevoza po- {iqki prema Beogradu i Skopqu umnogome je skra}eno. 44 Na osnovu Uredbe o organizaciji PTT slu`be iz maja godine, kraqeva~ka po{ta je svrstana u tre}u kategoriju, kojoj su, pored ostalih, pripadale i po{te u Kru{evcu, ^a~ku, U`icu, Kosovskoj Mitrovici i Ra{ki. Weni {alteri bili su otvoreni u letwem re`imu rada od 7 do 21, a u zimskom od 8 do 20 ~asova. 45 Po- ~etkom septembra godine postignut je i zna~ajan napredak u telefonskoj komunikaciji: Do pre dva dana na telefonski razgovor sa Beogradom ~ekalo se po nekoliko sati, a bilo je vi{e slu- ~ajeva da se Beograd ne mo`e dobiti u toku celog dana. Sve ovo te- {ko je poga alo privredni i kulturni razvoj ovog kraja. Danas, pak, prava je radost govoriti sa Beogradom. Treba samo videti kakvom se brzinom danas ovaj dobiva i govori obavqaju, pa da se pravilno oceni uloga telefonskog saobra}aja koji u posledwe vreme i kod nas pokazuje stalni porast i postepeno te`i da zauzme prvo mesto u privrednom i kulturnom razvoju na{e zemqe. 46 ZANATSTVO Izlo`eno bezobzirnoj pqa~ki od strane okupacionih vlasti, zanatstvo je jedna od privrednih grana koja je tokom Prvog svetskog rata i austrougarske okupacije skoro potpuno zamrla. Oskudica arhivske gra e onemogu}ava sagledavawe stawa zanatstva Kraqeva u ovom periodu u potpunosti. Ipak, mo`e se slobodno ustvrditi da su Tehni~ko preduze}e VAO, Uprava Ratarske {kole, Finansijska uprava, tehni~ki biro Lazar Kosti} i Mil. Anti}, hotel Beograd, hotel Pariz, gvo- ` arski trgovac Gligorije Tere{~enko, trgovac Qubomir Radovi}, Radovanovi} Isidor i Sin, \or evi} Cvetko i Sinovi, trgovina Matovi} i Crv~anin, trgovina Vukovi} Radojko i Komp., trgovac Nikola Kne`evi}, trgovac Budimir Ili}, gvo` arski trgovac Radowa Mitrovi}, trgovac Qubomir \oki} i trgovac Nikola Bugar~i}. Telefonski imenik 1929, Beograd, bez godine izdawa, Uzgredice, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, ^ergari ili po{tanska kola, Vreme, 12. IX 1936, Podela po{ta, telegrafa i telefona i po{tansko carinskih magacina, Slu- `bene novine Kraqevine Jugoslavije, 15. V Kraqevo je dobilo direktnu telefonsku vezu sa Beogradom, Narodna samouprava, 9. IX 1939, 3. 83

84 84 mnoge zanatlije u obnovi svojih radwi kretale iz po~etka. Brojne su pote{ko}e na koje su pri tom nailazili (nedostatak alata i sirovina, osiroma{eno tr`i{te), a jedna od najkrupnijih bila je pomawkawe obrtnog kapitala jer su im banke nerado odobravale kredite, a ukoliko bi ih i odobrile to bi naj~e{}e bilo pod jako nepovoqnim uslovima. Blagodare}i pove}anoj potrebi za zanatskim proizvodima i uslugama, kao i olak{avaju}im okolnostima da je za protokolisawe radwe bilo potrebno izdvojiti dinara, a da su se osnovni inventar, alat i potreban materijal mogli nabaviti za dve-tri hiqade, zanatstvo u Kraqevu je u prvim posleratnim godinama relativno brzo o`ivqavalo. 47 Da bi se za{titili od uticaja industrijske konkurencije, zanatlije organizovane u esnafe pribegavale su osnivawu zanatskih zadruga kao proizvodno-organizacionih oblika. Tako su godine obu}ari oformili Prvu obu- }arsku zadrugu koja je udru`ivala deset majstora i osam radnika, a idu}e godine nastala je Prva opan~arska zadruga u koju je stupilo tako e deset majstora i osam radnika. 48 U godini u Kraqevu je bilo registrovano 23 vrste zanata i 170 zanatskih radwi, i to: 25 opan~arskih, 18 abaxijskih, 18 kova~kih, 14 obu}arskih, 14 pekarskih, 11 berberskih, 10 kroja~kih, 10 kolarskih, osam mesarskih, {est bojaxijskih, {est zidarskih, pet stolarskih, ~etiri bravarske, ~etiri limarske, tri fotografske, tri ~asovni~arske, tri firmopisa~ke, dve jorganxijske, dve mehani~arske, dve ba~varske i po jedna lon~arska, potkiva~ka i kobasi~arska. 49 Pribli`no 36% zanatskih radwi ~inile su opan- ~arske, abaxijske i kova~ke radwe, ~ija klijentela je uglavnom bilo seqa~ko stanovni{tvo, zbog ~ega je razvoj zanatstva u velikoj meri zavisio od plate`ne mo}i ovog socijalnog sloja. Velika ekonomska kriza krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije XX veka ostavila je zna~ajnog traga u stawu i strukturi zanata. Opadawe potro{a~ke kupovne mo}i, posebno seqa{tva, fiskalna optere}enost, nagomilana dugovawa, izra`ena konkurencija industrijske robe, rad pojedinaca koji nisu imali protokolisane radwe, posebno zanatlija na seoskom podru~ju, i niz drugih okolnosti, doveli su ovu privrednu granu u nezavidan polo`aj. Jedan broj zanatlija zatvorio je svoje radwe i zaposlewe potra- `io u industrijskim preduze}ima, Fabrici aviona pre svega, dok je deo wih poku{avao da se ~vr{}im unutarstrukovnim poveziva- 47 Dr Milica Milenkovi}, Obnavqawe privrednog `ivota..., Opan~arska zadruga rasformirana je 1922, a obu}arska godine. Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, 60; Dr Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, Kraqevo, 1995, Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i poqoprivredu, Beograd, 1928, 708.

85 wem u okviru esnafa ili udru`ivawem sa siroma{nim radnicima u zanatsko-proizvodne zadruge, izbori za povoqnije uslove poslovawa. Na taj na~in u periodu od do godine u Kraqevu je formirano {est zanatsko-proizvo a~kih zadruga: Prva stolarska (1931), Prva pekarska (1931), 50 Druga opan~arska (1934), Kroja~ka (1934), Abaxijska (1936) i Druga stolarska (1937). 51 Pa ipak, uprkos evidentnim poreme}ajima, mo`e se re}i da je kraqeva~ko zanatstvo, u pore ewu sa zanatstvom u drugim delovima jugoslovenske dr`ave, usled intenzivne investicione aktivnosti, tj. izgradwe Fabrike vagona i puta i `elezni~ke pruge Kraqevo Ra{ka i poja~anog doseqavawa stanovni{tva, u velikoj meri lak{e podnelo breme krize. 52 Prema nepotpunim podacima iz godine, lepezu kraqeva~kog zanatstva ~inilo je 25 vrsta zanata upra`wavanih u 149 protokolisanih zanatskih radwi. Wihova struktura bila je: pekarskih 40, abaxijskih 16, stolarskih 12, obu}arskih 11, kroja~kih devet, mesarskih devet, kova~kih {est, potkiva~kih i bravarskih po pet, bojaxijskih i sedlarskih po ~etiri, limarskih, mehani~arskih i lon~arskih po tri, poslasti~arskih, soboslikarskih, gra evinarskih, u`arskih, ~asovni~arskih i kazanxijskih po dve i po jedna ba~varska, jorganxijska, tka~ka i elektroinstalaterska radwa. 53 O{tricu socijalne borbe zanatlije su usmeravale prema nelojalnoj konkurenciji, tj. prema onima koji su poslovali bez potrebne stru~ne kvalifikacije i dozvole nadle`nih vlasti i prema filijalama pojedinih industrijskih preduze}a ~ija roba je bila konkurentnija od wihove. Pojedinci koji bi, poput berberi- 50 O trogodi{wem radu ove zadruge wen nekada{wi ~lan Voja \erkovi} pisao je: Wu su osnovali 10 zanatskih majstora i 2 radnika zanatlije. Svaki ~lan zadruge uneo je svoj alat koji je imao i obavezni ulog od 500 din., a zadrugar koji je imao vi{e novca davao je i pozajmicu zadrugi. Prvih mesec dana zadrugari su radili bez plate, a kasnije plata se kretala od din. dnevno, dobit je deqena na kraju godine. Zadrugar koji nije hteo da podigne dobit, unosio je svoj deo u zadrugu kao svoj ulog. Osniva~ zadruge i wen predsednik bio je Voja Raki}evi}. Razlog udru`ivawa u zadrugu bio je veliki porez a i da poboq{amo svoje `ivotne uslove. Radno vreme u zadruzi je 10 ~asova. (...) Pekarska zadruga rasformirana je g. Razlog je to {to je vlast ograni~avala rad zadruge i {to me zadrugarima je izbila nesloga. Bilo je nesavesnih radnika koji su dozvolili da ih spoqa privatni poslodavci zavade jer im je zadruga smetala kao konkurencija. IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Izjava Voje \erkovi}a, pekarskog radnika iz Kraqeva, II/ Isto, Mitrovi}a, drvodeqskog radnika iz Kraqeva, II/804; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, Vladeta Radosavqevi}, Privredni i komunalni razvoj, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, Privredni adresar Kraqevine Jugoslavije , Beograd, 1934, 256, 313, 329, 344, 354, 360, 369, 390, 418, 447, 488, 526, 593, 600, 606, 607, 627, 693, 714, 725, 735, 740, 784, 834, 864,

86 86 na \ure Igi}a, snizili cene svojih usluga ispod onih koje su bile dogovorene na nivou esnafa, izlagani su bojkotu ostalih kolega. 54 Kako za obavqawe berberskog zanata nije bilo potrebno mnogo skupocenog alata, a ni posedovawe lokala, to je Berberski esnaf imao pune ruke posla da stane na put onima koji su obavqali ovu delatnost. Iz jedne od predstavki koju je ovaj esnaf upu}ivao Okru`nom zanatlijskom esnafu saznajemo da je izvesni Sreten Vasi} oko deset meseci obavqao berbersku radwu bez majstorskog prava i bez protokolacije, a Milutin Vrani} zemqoradnik `ive}i u Kraqevu koji nije probavio ni dana na berberskom zanatu, bez ikakvih isprava radi, torbari od ku}e do ku}e, od radwe do radwe. 55 Berbere i damen-frizere ugro`avao je i rad vojnih berbernica u kojima su vojnici na odslu`ewu vojnog roka besplatno pru`ali ove usluge: Od ovakvih berbera oficiri i vojni ~inovnici dobijaju pretplatne karte i to za cenu od 14 din. 10 numera. Pored toga ovi vojnici idu po ku}ama, te brijaju ne samo oficire i wihove `ene, ve} i prijateqice tih oficira i oficirskih `ena. Na taj na~in veoma mnogo opada i smawuje se rad u salonima damen-frizera i berberskih radwi, {to sve ima za posledicu zatvarawe berberskih radwi u ve}ini slu~ajeva, po{to ovom nesolidnom konkurencijom nisu u stawu pravni majstori da odgovaraju svojim gra anskim obavezama pa i svoju porodicu da ishrane. 56 ^ak je i jedan tehni~ki novitet, ~ija je popularnost iz dana u dan rasla umawuju}i na taj na~in promet u berbernicama, izazivao `u~na negodovawa. Bio je to `ilet, koji se svuda i na svakom mestu, po ulicama prodaje i to po 1 din. komad, zbog ~ega su se iz berberskog esnafa mogli ~uti apeli na nadle`ne da se uvoz i pro- 54 O Igi}evom postupku stare{ina Berberskog esnafa, Milan Kosti}, obavestio je kraqeva~ku javnost: 10. ovog meseca odr`ana je konferencija berbera u kancelariji Zanatlijskog esnafa. Konstatovano je da g. \ura Igi}, ovda{wi berberin vr{i nelojalnu konkurenciju time {to je oborio cene {i{awu, brijawu i drugim berberskim radovima, a koji je glavni uzrok na{eg propadawa iz dana u dan. Jednodu{no je osu en takav wegov rad sa kojim je bojkotovan kako od strane poslodavaca tako i od pomo}nika. Re{eno je da se upozori po{tovano gra anstvo da nije namera bila sastanka da podi`e cene svome radu, ve} da stavi do znawa kako je do sada pro{ao g. Igi} svojom nelojalnom konkurencijom. Kako i daqe poku{ava da svojim nesolidnim radom ometa nas u na{em razvijawu to, kao {to je napomenuto, bojkotovan je time da nijedan od radnika ne}e da radi kod wega. Konferencija berbersko-frizerskih pomo}nika u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 12. X 1933, IAK, Udru`ewe zanatlija kutija br. 44, Dopis zastupnika berberskog zanata u Okru`nom esnafu Milana Kosti}a, Okru`nom zanatlijskom esnafu Kraqevo, 7. XI IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije 13. i 14. septembra g., Beograd, 1931, 171.

87 daja `ileta u potpunosti zabrani, ili makar sankcioni{e visokim carinskim stopama. 57 Bilo je i pojava da pojedine zanatlije preuzimaju poslove srodnih zanata {to je dovodilo do sukoba i trzavica unutar zanatlijskog stale`a. Tako su u jesen godine vlasnici 11 kroja~kih radwi uputili zahtev na~elniku da ih za{titi od abaxija koje pored abaxijskog posla i trgovine obavqaju i kroja~ki posao, primaju poruxbine po meri i izra uju odela od {tofa iako na to nemaju zakonskog prava ni uslova jer je u opreci Zakona o radwama u kome su poslovi i zanati precizno podeqeni. 58 Problemi prouzrokovani bespravnim radom i dono{ewe mera neophodnih za wihovo re{avawe, bili su predmet Rezolucije zanatlija okupqenih u Udru`ewe zanatlija za srez `i~ki usvojene 1. decembra godine prilikom proslave Zanatskog dana. Jednoglasno konstatuju}i da je polo`aj jugoslovenskog zanatstva postao vrlo te`ak i mole}i sve merodavne ~inioce da u dana- {wim te{kim vremenima celishodnim merama pru`e zanatstvu, kao najbrojnijem i najvi{e ugro`enom gradskom stale`u, svu potrebnu za{titu, zanatlije su zahtevale da s obzirom na ogromno zlo koje predstavqa bespravan rad ne samo po legalno zanatstvo, ve} i po fiskalne interese dr`ave kao i po op{te privredne i socijalne interese, {to pre se donese poseban zakon o suzbijawu bespravnog rada kojim }e se bespravni rad energi~no goniti ustanovqewem strogih mera protivu bespravnih majstora, a naro~ito oduzimawem alata od svakog lica koje se zatekne u bespravnom obavqawu zanatskog rada. 59 U posebno nezavidnom polo`aju nalazile su se zanatlije koje su izra ivale obu}u i ode}u i koje je, osim bespravnog rada, najvi{e poga ala konkurencija industrijske robe. Ekspanzija gumene i ostale obu}e, posebno one proizvedene u fabrici Bata 60, koja je svojim kvalitetom, modernim dizajnom i niskim cenama stekla simpatije jugoslovenskih potro{a~a, izazvala je `estoka negodovawa i proteste zanatlija. U pomenutoj Rezoluciji od 1. decembra godine od vlade se tra`ilo da posebnom uredbom ograni- ~i mogu}nost industrijskim preduze}ima da svoje prodajne objekte 57 Isto. 58 Zahtev su potpisali: Aleksandar \or evi}, Du{an Jovi~i}, Bora Jakovqevi}, Drag. Joci}, Du{an M. \or evi}, Stjepan Viskovi}, Milo{ Lazarevi}, Mijat Mari} i bra}a Radosav i Vasilije Milovanovi}. IAK, Udru`ewe zanatlija kutija br. 44, Zahtev kroja~kih majstora Na~elniku sreza `i~kog, 9. XI Isto, kutija br. 42, Rezolucija Udru`ewa zanatlija za 1. XII Firma Bata iz ~ehoslova~kog grada Zlina otvorila je godine fabriku obu}e u Borovu a nakon toga lanac svojih prodavnica {irom Jugoslavije, izme u ostalog i u Kraqevu. 87

88 88 mogu otvarati samo u gradovima sa preko stanovnika, i to samo po jednu, jer ona sa razgranatom filijalskom mre`om ugro- `avaju polo`aj zanatlistva i celog sredweg stale`a, guraju}i u propast hiqade samostalnih privrednih egzistencija, te je potrebno da se ograni~i wihova svemo} kako bi se u smislu ~l. 23 Ustava izbeglo stvarawe dru{tvenih suprotnosti. 61 Poput skoro svakog ve}eg mesta u Jugoslaviji, Bata je i u Kraqevu otvorio u okviru svoje prodavnice, radionicu za opravku obu}e u kojoj su sitne opravke vr{ene besplatno, stvaraju}i na taj na~in dodatne pote{ko}e mesnim obu}arima, opan~arima i papu~arima. 62 O tome koliko je Bata uzburkao duhove svedo~i i ~iwenica da su oni 10. februara godine, u znak protesta, organizovali jednodnevni {trajk, upozoravaju}i da }e svoje radwe zatvoriti i na du`e vreme ako se wihovim molbama ne iza e u susret, apeluju}i na nadle`ne da se pozabave radom Bate i u {to skorijem vremenu zabrane wegov {tetan rad po doma}e majstore. 63 Problem Bata koji {tetno uti~e na doma}u radinost u Kraqevu, uo~avao je i dopisnik Centralnog presbiroa iz Ni{a. 64 O~ajan polo`aj opan~ara i opan~arskih radnika bio je predmet i Rezolucije upu- }ene po~etkom februara godine Ministarstvu socijalne politike, o ~emu je javnost bila upoznata putem novinskih stubaca: Nezaposleni opan~arski radnici kao i majstori ~ije su radwe propale, odr`ali su konferenciju na kojoj se govorilo o te{kom polo`aju u koji su zapali, tra`e}i mogu}nost da se wihova sada- {wa mu~na situacija u~ini sno{qivijom. Na konferenciji bilo je vi{e govornika i svi odreda isticali su svoje te{ko stawe i ~lanova svoje porodice. Govornici su nagla{avali da }e sada{wi te`ak polo`aj nezaposlenih radnika i postradalih majstora postati jo{ mu~niji i za wih i za wihove porodice ako im se {to pre ne pritekne u pomo}. 65 Na poslovawe zanatlija koji su izra ivali i vr{ili opravke obu}e i ode}e uticale su i promene u na~inu odevawa, tj. novi modni trendovi koji su se odra`avali ne samo na gradsko, ve} u sve ve}oj meri i na seosko stanovni{tvo. Narodna no{wa i tradicionalna seoska ode}a (ko`uh, {areni prsluk i sl.) ustupali su sve 61 IAK, Udru`ewe zanatlija kutija br. 42, Rezolucija Udru`ewa zanatlija za srez `i~ki, 1. XII Radionica kod Bate, Kraqevski glasnik, 19. X 1933, Istog dana u zanak protesta svoje radwe zatvorili su i obu}ari u U`icu, ^a~ku, Vaqevu, Gorwem Milanovcu i Prilepu. Kraqev~ani ka`u ako se wihovim molbama ne izi e u susret da }e radwe na du`e vreme zatvoriti, Pravda, 12. II 1936, AJ, 38, 6 22, Izve{taj dopisnika Centralnog pres-biroa iz Moravske banovine o radu stranog kapitala na teritoriji banovine, 17. II Molba nezaposlenih opan~ara u Kraqevu, Politika, 1. II 1938.

89 vi{e prostora kaputima i drugim platnenim odevnim predmetima izra enim naj~e{}e u industrijsko-konfekcijskim pogonima, dok je {tavqeni opanak gubio trku sa gumenim ili cipelama kao savr{enijom i vi{e tra`enom robom od strane seqaka Ispred grn~arske radwe Stevana Nikoli}a, 20-ih godina XX veka Nagomilani dugovi i nemogu}nost wihove otplate dovodili su neke zanatlije do ste~aja, a da bi se poveriocima nadoknadila sredstva, ~esto se de{avalo da se imovina, pa ~ak i poku}stvo, pojedinih prodaje na javnoj licitaciji. Tako je izvr{nim re{ewem Kraqevskog prvostepenog suda od 10. juna godine, radi naplate duga u iznosu od dinara, koji je imao prema poveriocu Stojanu Kastavi}u iz Beograda, abaxiji Radovanu Mitrovi}u oduzeto i potom izlo`eno javnoj prodaji pred kafanom Zlatni Prag, 15 akcija Kraqevske privredne banke. 67 Radi namirewa duga prema trgovcu Svetomiru Tomovi}u 25. februara godine, organizovana je prodaja stvari opan~ara Milovana Puzi}a. Pred zainteresovanim kupcima kod hotela Beograd na{lo se 72 para opanaka, 800 raznih kalupa, bakarni kazan od 200 litara sa priborom, jedan ormar, dva {ifowera, dva plehana kreveta sa madracima i {est prostih stolica, sve ukupno u vrednosti od dinara. 68 Za naplatu ,10 dinara, koliko je na ime doprinosa 66 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije..., Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 15. X 1931, Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 28. I 1935, 5.

90 90 Prva stolarska zadruga dugovala beogradskom Okru`nom uredu za osigurawe radnika, prodaji su izlo`ene tri stolarske ma{ine (frezer, kombinovani diht i abrihter marke SOAH i ma{ina za obradu brodskog poda). 69 Uprkos krizi, modernizacijski pomaci ostavili su traga na zanatstvu izmeniv{i unekoliko wegove strukturalne odlike. Neki od zanata su lagano odumirali (npr. terzijski, sara~ko-sedlarski, kova~ki), dok su se ukorewivali novi, do`ivqavaju}i dinami~ni uspon (~asovni~arski, automehani~arski, elektroinstalaterski, ma{inbravarski). Iako na prvi pogled, s obzirom na pote- {ko}e kroz koje je zanatstvo kao privredna grana pro{lo u godinama krize, mo`e izgledati paradoksalno, broj zanatskih radwi je u navedenom periodu rastao. Razlozi za to le`ali su, pre svega, u ~iwenici da je varo{, usled poja~ane ekonomske imigracije, rasla, pa je samim tim rasla i potra`wa zanatlijskih proizvoda i usluga. Tako e, tome je doprinosila i sama kriza nagoniv{i mnoge radnike koji su u zanatskim radwama u kojima su do tada radili dobili otkaz, da otpo~nu samostalno upra`wavawe delatnosti za koju su se obu~ili. Tako je dolazilo do tzv. razvodwavawa zanatskih radionica, tj. pove}awa kvantiteta u vidu pove}awa broja radwi na ra~un kvalitativne strane (opadawe broja uposlenog osobqa, investiranog kapitala i prose~nog prometa). 70 Okon~awem ekonomske krize sredinom 30-ih godina XX veka, prilike u zanatstvu su se u velikoj meri stabilizovale, za {ta razloge treba tra`iti u pove}anoj kupovnoj mo}i seqa{tva, otpo- ~iwawu proizvodwe u Fabrici vagona (1936. godine), kao i poja~anoj gra evinskoj delatnosti na izgradwi pruge normalnog koloseka Kraqevo ^a~ak i podizawu nekoliko vojnih objekata u okolini Kraqeva. Prema jednom popisu Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog s po~etka februara godine, u kome su evidentirani svi wegovi ~lanovi, osim mesara i pekara, Kraqevo je imalo 142 registrovane zanatske radwe u kojima je upra`wavano 43 vrste zanata. 71 Uprkos izra`enoj konkurenciji industrijske konfekcije, najzastupqeniji zanat bio je abaxijski koga je obavqalo 14 zanatlija, i to: Jerotije Be{ovi}, Radisav Jovanovi}, Petar Marjanovi}, Bogoqub Seni~i}, Milan Obradovi}, Du{an Zdravkovi}, Radenko Qubisavqevi}, ^edomir Seni~i}, Momir Radovi}, Dragoqub Rosi}, Miloje Vu~i}evi}, Vu~i} Vu~i}evi} i Miloje Vu~ini}. Kroja~kim zanatom bavili su Joci}, 69 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 29. I 1935, IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije..., IAK, Udru`ewe zanatlija Kraqevo , kutija br. 42, Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941.

91 Du{an Jovi~i}, Aleksandar \or evi}, Stjepan Viskovi}, Du{an \or Lazarevi}, Milivoje Ne{ovi}, Vojislav Milovanovi}, Tihomir Vu~eti}, Milo{ Stojanovi}, Dragoqub Milutinovi}, Zora Stefanovi} i bra}a Vasilije i Radosav Milovanovi}, {iju}i po najnovijim modnim magazinima sakoe, pantalone, frakove, ibercigere, prsluke, `akete, geroke, zimske kapute, damske haqine i sl. Obu}arske radwe imali su Dragomir K. Petrovi}, Milutin Dimitrijevi}, Sekula Vukovi}, Mijodrag Vasi}, Gavrilo Bojovi}, Predrag Leki}, Ilija Aran elovi}, Petar Oblak, Branislav Vukasinovi}, Mijodrag Andri}, Milan Vuleti} i Vlajko Mitrovi}, {tavqene {umadijske opanke izra ivali su i popravqali Milan R{umovi}, Du{an Jovanovi}, Vasilije Dragojlovi}, Jovan Ili}, Nikodije Antonijevi}, Borislav Popovi} i Milovan Puzi}, dok su papu~e proizvodili Aleksandar Ga anski i Mladen Lozani}. Brijawe i pod{i{ivawe sugra ana i onih koje je put naneo kroz Kraqevo obavqali su Milan Kosti}, Dimitrije Simeunovi}, Tanasije Kostadinovi}, Qubomir Lazarevi}, Dobrosav Jeremi}, Du{an Radujkovi}, Branko ]ur~i}, Jovan Stojkovi}, Josip Sele{i, Mijodrag An elkovi}, Nikola Prodanovi}, Milanija Milenkovi} i Zorka I{tvanovi}. 72 Zidawe stambenih i drugih gra evina izvodili su zidari Sima Milo{evi}, Stevan A. Stevanovi}, Dimitrije Kolovi}, Milan Pavlovi}, Filip Mati}, Gavrilo Jovanovi}, Nikola Arizanovi}, Igwat Miladinovi} i Martin Kova~evi}, dok su Dragutin Brozovi} i Jovan Milovi} svoje radwe protokolisali kao gra evinarske. Razne predmete od gvo` a izra ivali su kova~i Svetislav Petrovi}, Dragoqub Jovanovi}, Uro{ Stanimirovi}, Milan Nasti} i Velimir Mili}evi}, a potkiva~ke usluge pru`ali su Qutomir Lazarevi} Qutko, Mijodrag Mijailovi}, Miroslav Petrovi} i Ilija Sin i}. Bojewe vunenih prediva i tkanina obavqali su Milorad Krsta Pantovi}, Jovan Terzi} i Trifun Vidojevi}, \or e Baqozovi} imao je vunovla~arsku radwu, a vre}e raznih vrsta izra ivao je Aleksa Joci}. Sara~ki proizvodi mogli su se nabaviti kod Dragoquba Mizdrakovi}a, Dobrivoja Stefanovi}a i Milinka Jakovqevi}a, odevni predmeti od krzna u radwi Nikole Jevti}a, a Masko Olimpijada i Marija Glava{ka bile su registrovane kao modistkiwe. Obradom limova i proizvodwom raznih predmeta od wih (oluci za odvo ewe ki{nice sa krova, kofe, levkovi, lavori, modle za kola- ~e, pe}i bubware i sl.) bavili su se Dragoqub Dimitrijevi}, Gvozden Markovi} i Dragi{a Mitrovi}, a bravarski zanat upra- 72 U frizerskom salonu Nikole Prodanovi}a kraqeva~kim damama pru`ane su usluge: prvoklasna parna trajna ondulacija, vodena marsel ondulacija i manikir, i sve to po umerenim cenama. Oglas, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 4. 91

92 92 `wavali su Vladislav Paunovi}, Milutin Lazarevi} i Dimitrije Tane Petrovi}. Instalirawe elektrovodova i otklawawe kvarova na elektri~nim postrojewima, ma{inama, aparatima i ku}noj instalaciji obavqali su Milan \or evi} i Milan Milenkovi}, a opravke motornih vozila vr{io je automehani~ar Pavle Si~. Sve}e od garantovano ~istog voska i bele ven~ane izra- ivane su u radionicama Miloja Konstantinovi}a, Aleksandra Markovi}a, Miodraga Stojanovi}a i Du{ana Ni{avi}a, glinene lonce i raznu drugu grn~ariju oblikovale su ve{te ruke Borisava Ili}a, Stevana Nikoli}a i Svetislava Celi}a, a kazanxijski proizvodi mogli su se kupiti u radwama Mladena Jovanovi}a, Koste Petrovi}a i Stojana Spasi}a. Gra evinsku stolariju i pojedine vrste name{taja izra ivali su stolari Milovan Todorovi}, Milorad Miqkovi}, Milan Simeunovi}, Radoje Jovanovi}, Milutin Jovi~i} i Bo`idar Markovi}, a rezawe drvene gra e obavqano je na pilanama Mihaila Kalajxi}a, Sime Duki}a i Alekse Aleksi}a. Baklave, tulumbe, {ampite, sladoled i brojne druge poslastice mamile su brojne sladokusce da navrate u poslasti~arske radwe Dimitrija Isailovi}a, Milutina Krasojevi}a i Alije Bilalovi}a, dok je po fotografiju za ve~nu uspomenu, trebalo oti- }i u fotografski studio Katinke ]iri}-erdoglija, ~iji izlog su krasile fotografije kraqeva~kih porodica, mladenaca, gimnazijalaca, nagih beba, lokalnih lepotica, prizora sa raznih sportskih i kulturnih priredbi i sl. 73 Brigu o ta~nom vremenu na ~asovnicima Kraqev~ana vodili su Bela Mihajlica, Jovan Pavlovi} i Bogoqub Petrovi}. [tampawe raznih plakata, pozivnica, razglednica i drugog obavqao je Milenko Mitrovi}. Granitne nadgrobne spomenike izra ivao je Ivan Jakovqevi}, drvene ba~ve i burad Miloje Radojkovi}, u`ad od kudeqinog vlakna Dragutin Naski}, gra evinsku opeku Qubomir Tasi}, a preradom gove ih i sviwskih creva bavio se Milan Peri{i}. Po nagaravqenom licu i ode}i uprqanoj od gare`i, me u sugra anima je bio poznat dimni~ar Dragoqub Gavrilovi}, po borsalino {e{irima i drugim vrstama kapa, koje su se mogle zapaziti na glavama mnogih Kraqev- ~ana oba pola, bio je ~uven Radisav A}imovi}, razne {trikane odevne predmete izra ivao je Jovan Radulovi}, dok su se pedikirske usluge mogle dobiti u okviru lokala fabrike obu}e Bata. Ukra{avawe zidova stambenih i poslovnih objekata obavqali su soboslikari Dobrosav Grgi} i Mirko Premovi} O biografiji i radu Katinke ]iri}-erdoglija, fotografa koji je najdu`e radio u Kraqevu u kontinuitetu, vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}, Fotografije i razglednice u Narodnom muzeju Kraqevo, Na{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, IAK, Udru`ewe zanatlija Kraqevo , kutija br. 42, Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941.

93 Gotovo da nije bilo zanatske radwe a da u woj nije radilo nekoliko radnika, kalfi ili {egrta, regrutovanih uglavnom iz siroma- {nih seoskih porodica, koji su dolaskom u varo{ i stupawem na zanat poku{avali da sebi trasiraju novi `ivotni put ma{taju}i o tome da jednoga dana i sami otvore radionicu poput one u kojoj su slu- `ili i otkrivali tajne zanata. Wihovi `ivotni i radni uslovi bili su lo{i, posebno {egrta u bravarskim, kova~kim i obu}arskim radionicama. 75 O tome jedan nekada{wi {egrt svedo~i: U~enika je neko od roditeqa dovodio kod poslodavca. Roditeq se s majstorom pogodio o plati i uslovima koji su uvek bili vi{e nego bedni. Roditeqi su se obi~no obavezivali da donose ne{to od hrane ili u novcu. Majstorova obaveza bila bi: stan, hrana, obu}a i ode}a. A stvarno stan bi bio neki le`aj u {upi ili radionici, hrana ostaci kao za sviwe, odelo i obu}a rite i neke stare cipele... [egrt je ustajao u 4 ~asa ujutru. Prvo bi o~istio radionicu i ulicu ispred we, zatim cipele majstoru i wegovoj porodici a ~esto i kalfama. Onda bi doneo vode i drva, zalo`io vatru, oprao sudove od ve~ere i u ku}i svr{io sve te`e i prqave poslove. Zatim je morao da nosi doru~ak u radwu pa bi se vra}ao ku}i da gazdarici pomogne u spremawu ru~ka, a ako bi gazda imao decu morao je i wih zanimati. Ru~ao bi posledwi i to {to ostane od gazde i kalfi. Potom bi radio u radionici ili ku}i sve poslove samo ne one za zanat koji je hteo da izu~i. U~enik je u tim doma- }im poslovima provodio 6-7 meseci a nekada i ~itavu godinu. (...) Kao rezultat ovakvih uslova {egrti su bili iscrpqeni i slabi. Obi~no su imali {ugu, va{ke a carovala je i tuberkuloza. (...) Neretko su {egrta tukli svi: gazda, wegova `ena, kalfe. 76 Poput svojih kolega u drugim gradovima, i kraqeva~ke zanatlije bile su organizovane u svoje strukovne asocijacije esnafe, koji su se bavili unapre ewem proizvodwe i usluga, vode}i pri tom ra~una o podizawu zanatskog podmlatka i boqem organizacionom povezivawu zanatlija, a sve u ciqu lak{eg prevazila`ewa te{ko}a i isku{ewa koja je nametao postoje}i privredni ambijent. Neposredno po svr{etku Prvog svetskog rata izvr{eno je spajawe Esnafa za grad Kraqevo i srez `i~ki sa Esnafom za Ra{ku i srez studeni~ki u Zanatlijski okru`ni esnaf sa sedi{tem u Kraqevu. 77 On je bio ~lan Zanatske komore koja je imala svoje sedi{te u Beogradu, a ~ija nadle`nost se tokom tre}e decenije XX veka prostirala na teritoriji dana{wih Srbije, Makedonije i Crne Gore IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Polo`aj i statisti~ki podaci radni~ke omladine u Kraqevu od 1919 do godine, II/ Isto. 77 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, Dr Milica Milenkovi}, Specifi~nosti privrednog razvoja Srbije , Tokovi istorije, 3 4, Beograd, 2000,

94 94 TRGOVINA Jedan od osnovnih ~inilaca u privrednom miqeu Kraqeva u periodu izme u dva svetska rata bila je trgovina. Zahvaquju}i svom dobrom geografskom i saobra}ajnom polo`aju Kraqevo je, jo{ od svog osnivawa, bilo zna~ajna karavanska stanica i tr`i{te na koje je okolno stanovni{tvo iznosilo vi{kove agrarnih proizvoda. Tokom XIX veka Kraqevo (pre a{wi Karanovac) bilo je u trgova~kim krugovima poznato po tradicionalnom pana uru na koji su u velikom broju dolazili, pored doma}ih, iz Srbije, i trgovci iz Turske, Austrije i Gr~ke, kupuju}i stoku i druge poqoprivredne produkte. 79 Pojedini od wih su se, uvi aju}i dobru perspektivu za razvoj svoje delatnosti, nastawivali u Kraqevu, otvaraju}i radwe, tako da je krajem istog veka ono predstavqalo va`an izvozni trgovinski centar jugozapadne Srbije a wegovih 15 trgovaca je bilo povezano u Esnaf trgovaca izvoznika 80 Pu{tawem u saobra}aj `elezni~ke pruge Stala} ^a~ak, godine, Kraqevo postaje i zna~ajno izvozno mesto za drvo i rezanu drvenu gra u. 81 Napredak trgovine prekinuli su Balkanski ratovi, otpo~iwawe Prvog svetskog rata i posebno okupacija Kraqeva od strane austrougarskih trupa u jesen godine. Okupacione vlasti zavele su rigoroznu kontrolu trgovine tako da su se, usled nedostatka robe i novca, obnovili neki oblici naturalne privrede, karakteristi~ni za predindustrijska dru{tva. Prema izve{tajima wihovih policijsko-upravnih organa, stanovnici i oni malobrojni trgovci koji nisu izbegli iz zemqe ili bili odvedeni u internaciju, pribegavali su skrivenoj trampi koja je uzela toliko maha da se za novac uop{te nije moglo ili vrlo te{ko moglo kupiti bilo {ta, a trgovina, ukoliko se ova razmena mogla uop{te i podvesti pod ovaj termin, svodila se, prvenstveno, na prodaju `ivotnih namirnica, odevnih predmeta i ogrevnog materijala. 82 Uvo ewem monopolske trgovine okupatora na robu {iroke potro{we, kao {to je bila so, {e}er, cigaret-papir, {ibice, petrolej, {piritus i sli~no, za posledicu je imalo pojavu krijum~arewa i preno{ewa trgovine ovim proizvodima u tzv. crnu zonu, tj. van trgova~kih radwi. Ova pojava uhvatila je toliko duboke korene tako da se o~itovala i tokom nekoliko poratnih godina. Pojedini ov- 79 Primera radi, na petodnevnom pana uru od 22. do 28. juna godine prodato je 565 goveda, 316 kowa, 90 teladi, 22 `drebadi, a 80 kowa je trampqeno. M. M. Matijevi}, B. Bi{evac, Karanovac zna~ajan trgova~ki centar Srbije..., Krajem XIX veka Kraqevo je imalo 32 bakalske, 49 ostalih trgova~kih radwi i 17 {pekulativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda. Isto, Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, Bo`ica B. Mladenovi}, Grad u Austrougasrkoj okupacionoj zoni u Srbiji od do godine, Beograd, 2000, 93.

95 da{wi trgovci su, prema nekim navodima, spretno koristili sebi svojstvenu profesionalnu prepredenost i radi uve}awa sopstvenog imetka sara ivali sa okupatorom, bez obzira na moralnu problemati~nost svojih postupaka i izra`en prezir sugra ana. 83 Obnova trgovine nakon Prvog svetskog rata odvijala se sa dosta pote{ko}a. Surovi re`im okupacije ostavio je katastrofalne posledice i u ovoj privrednoj grani, tako da su mnogi trgovci u obnovi svojih radwi kretali iz po~etka. 84 Ako se uz to imaju na umu nedostatak obrtnog kapitala, nesta{ica mnoge robe, smawena kupovna mo} stanovni{tva, ote`an transport usled razorenosti saobra}ajnica i sli~no, slika trgovine izgledala je sumorno. Tek tri-~etiri godine docnije, u periodu privredne konjukture, trgova~ki tokovi lagano ulaze u normalnu fazu. Uz to, obnova rada nov~anih zavoda omogu}ila je zna~ajnije kreditirawe trgovine, {to se uskoro odrazilo na porast broja trgova~kih radwi, posebno onih na malo. Prema podacima iz godine, u Kraqevu je postojalo sedam gvo` arskih i dve kwi`arske trgova~ke radwe, 22 radwe koje su trgovale manufakturnom i 23 me{ovitom robom, pet trgovina zemaqskim proizvodima i jedna trgovina ma- {inama. Gvo` arske radwe imali su: ^edomir Vojinovi}, Jelena Vukovi}, Radoje Vukovi}, Budimir Ili}, Radowa Mitrovi}, Stevan Risti} i Tomovi} i Kali~anin, manufakturnom robom trgovali su Kosta Dimitrijevi}, Qubo Dimitrijevi}, Vojislav \or- evi}, Dragutin Ivkovi}, Borivoje Jakovqevi}, Radomir Jovanovi}, Petar Karovi}, Gli{a Koturanovi}, Qubo Lazarevi}, bra}a Matovi}, Dragoqub Milovanovi}, Stevan Milosavqevi}, Milan Ne{ovi}, Velisav Obradovi}, Vojislav Petrovi}, Sava Prodanovi}, Radi} Radoj~i}, bra}a Stefanovi}, bra}a Terzi}, Milo{ Tomi}, Tomi} i Popovi} i Velisav Matovi}. Kwi`are su imali Milenko Mitrovi} i Milenko Novakovi}. Trgovine me{ovitom robom vodili su: Marko Andreji}, Dragosav An elkovi}, Gli{a Aritonovi}, Qubomir Blagojevi}, Dragomir Bo{kovi}, Nikola Bugar~i}, Miodrag Vukosavqevi}, Qu- 83 Tako je izvesni Matovi} bio glavni liferant austriske okupacione sile u Kraqevu, i za to je posle oslobo ewa odgovarao po ~lanu 85. za veleizdaju. AJ, 37, , Dopis Kraqevske banske uprave Moravske banovine Milanu Stojadinovi}u, 3. X Okupator je, na primer, iz trgovinske radwe Jovice Stojkovi}a odneo: 600 kg kafe, kg {e}era, 400 kg pasuqa, 150 kg sapuna, kg kukuruza, 50 raznih sanduka, 105 xakova za {e}er, dve ma{ine za mlevewe kafe i jednu za mlevewe soli, vagu, terazije, tezgu du}ansku sa fiokama, vi{e rafova du}anskih, tri dolapa od kafe, nekoliko kanti petroleja, {est buradi zejtinskih, 25 koko- {aka, a polomili su i troje vrata i kapake na prozorima du}ana. IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Ra~un {ta su mi [vabe nema~ki vojnici odneli i upropastili od 24. oktobra god kada su u{li u Kraqevo. 95

96 96 bomir Dimitrijevi}, Qubisav \oki}, Stanislav Zdravkovi}, Dimitrije Ivkovi}, Qubomir Igrutinovi}, Du{an Jovanovi}, Jovan Jovanovi}, Miodrag Jovanovi}, Milan Kova~evi}, Andreja Markovi}, Dragutin Milaki}, Dragoslav Mileti}, Rade Mili}evi}, Du{an Mitrovi}, Krsto Petrovi} i Nikola Sukijasovi} Jermenin, radwama sa zemaqskim proizvodima radili su Nikola Kne`evi}, Andrija Markovi}, Milutin Masla}, Sreten Raki} i Ranko Rogqi}, dok su se razne ma{ine mogle prona}i u trgovini Isidor Radovanovi} i Sinovi. 85 Najve}a koncentracija ovih radwi bila je u u`em centru grada na Trgu Kraqa Aleksandra i u ulicama Milo{a Velikog, Tanaska Raji}a, Kraqa Petra, Vojvode Putnika, Vojvoda Stepe, u Hajduk Veqkovoj, dok je u godinama pred Drugi svetski rat uo~qivije otvarawe trgovinskih radwi bli`e periferiji. Wihov asortiman prilago avan je kupovnoj mo}i i potrebama tamo{we socijalne strukture stanovni{tva, koje su, sem u delu varo{i naslowenom na Kragujeva~ki drum, bile znatno ni`e i skromnije od stanovnika centra. 86 U periodu izme u dva svetska rata Kraqevo je imalo razvijen sistem tzv. povremene trgovine, tj. bilo je poznato po pijaci koja je odr`avana petkom i dva trodnevna pana ura: letwem (7 9. jul) i jesewem (7 9. oktobar). 87 Tih dana ono je postajalo steci{te velikog broja trgovaca iz raznih krajeva dr`ave i mesto okupqawa mase seqa{tva i susednih srezova. Pijaca, sme{tena na gradskom trgu, bila je uvek raznovrsna i dobro snabdevena. 88 Na ovda{woj pijaci u najve}oj meri izla`u se prodaji razne vrste `ita, rakije, stoke, `ivine u velikim koli~inama i drugo, pa sve do kajmaka koji se sa svoga odli~nog kvaliteta davno pro~uo te se radi toga i mnogo tra`i i raza{iqe u sva mesta na- {e dr`ave. [to se pak samih cena ti~e, one su dosta nestalne i mewaju se gotovo svakog pazarnog dana. Eto, na primer, kajmak. Dok ga jednog petka imate u kojoj ho}ete koli~ini po ceni od 12 i 13 dinara, samo nedequ dana kasnije nemogu}e ga je nabaviti ispod 15 i 16 dinara. [to se retko kad preko leta de{ava u vezi sa kajmakom, to se dogodilo ovog leta. Nije bio redak slu~aj ranije, da se kajmak mogao nabaviti u Kraqevu za 8 ili 10 dinara po kilogramu. Ovoga 85 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i, V. Macura, ^ar{ija i gradski centar, 57; dr Milan Matijevi}, Organizovanost trgovine u Kraqevu izme u dva rata, Na{a pro{lost, 5, Kraqevo, 1992, Pana ur u Kraqevu, Pravda, 2. VII 1933, 3; Ju~e je odr`an va{ar u Kraqevu, Politika, 9. X 1937, 11; Slu`beni list Moravske banovine, 11. VI 1938, 2; Trodnevni sto~ni pana ur u Kraqevu odr`a}e se u dane 7, 8 i 9. jula, Narodna samouprava, 9. VI 1939, 4; Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu , Privredni `ivot u Kraqevu znatno je o`iveo, Politika, 5. IX 1937, 10.

97 puta on nije bio jeftiniji od 12 dinara, i to samo za jedno kratko vreme. Izuzetno od ranijih godina, ovog leta bila je velika tra- `wa kajmaka pa se stoga i odr`ao na ceni pisala je o kraqeva~koj pijaci Politika Pijaca u Kraqevu, dvadesetih godina XX veka Prema saznawima Milivoja M. Savi}a, sredinom 20-ih godina XX veka na pijaci u Kraqevu padne godi{we: kukuruza 200 vagona, p{enice 100 vagona, je~ma 100 vagona, zobi 200 vagona, kupusa 10 vagona, krompira 10 vagona, rakije 5 vagona, koko{iju komada, }urki komada. Sa dva va{ara 7. jula i 7. oktobra izveze se: 400 volova, 300 krava, 200 junadi, 200 kowa, 100 `drebadi, ovaca, jagawaca, 200 sviwa, 100 koza i 150 jaradi. 90 U isto vreme u Kraqevo se uvozilo godi{we oko 200 vagona robe ~ija struktura je, prema Savi}u, bila: bra{no, `ito itd. 100 vagona, gvo` arske robe 60 vagona, manufakturne i galanterijske robe 35 i bojaxijske 5 vagona. 91 [tambiq Udru`ewa trgovaca za 89 Isto. 90 M. M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i..., kw. VIII, Roba je najvi{e uvo`ena iz Beograda, Kragujevca, Ni{a, Leskovca, Jagodine, Novog Pazara, Ra{ke, Kosovske Mitrovice, Subotice, Zagreba i Qubqane. Isto, 161.

98 98 Izgled trgova~ke radwe T. Mileti} i sin Bogato poqoprivredno zale e i dobra ponuda kvalitetnih agrarnih produkata, omogu}ili su stvarawe posebnog trgova~kog sloja, tzv. trgovaca izvoznika ( grosista ), koji su se specijalizovali za eksport pojedinih artikala i van dr`avnih granica, ostvaruju}i tako veliki trgovci sa najve}im kapitalom bili su Quba Rajovi} i Trgovina Kne`evi} Radosavqevi}, izvozom povr}a bavili su se Bo{ko, Dimitrije i Lazar Milovanovi}, Jevrem Simovi}, Ilija Savi} i naslednici Jordana Stojkovi}a, glavni izvoznici rakije bili su Velisav Tomovi}, Sreten Raki}, Sotir Gligorijevi} i Mihajlo Kosovac ( najboqu rakiju u ovome kraju daju sela Gledi}, Vitkovac i Vitanovac i to sve od {qiva Ma arki ), kuvawe i izvoz pekmeza od {qiva obavqali su Bra}a Mihailovi} i Svetozar Buwak i Sinovi 92, dok su Isidor Radovanovi}, Veqko Bo{kovi}, Radojko Vukovi} i Vojin Radosavqevi} va`ili za najzna~ajnije izvoznike drveta i rezane gra e ( preko godine se izveze iz Kraqeva vagona drveta za Ni{, Beograd i Skopqe ) U jesen godine iz Kraqeva je izve`eno 107 vagona vo}a i pekmeza. AJ, 38, 6 22, Izve{taj dopisnika Centralnog pres biroa iz Moravske banovine o stawu trgovine, industrije i zanatstva za oktobar decembar godine. 93 Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati i trgovina wine osnovice, stawe, odnosi, va`nost, putevi, pro{lost i budu}nost, kw. IV, Sarajevo, 1924,

99 Kraqevo je godine imalo devet veletrgovinskih radwi koje su se bavile prometom poqoprivrednih proizvoda, {est koje su trgovale alkoholnim pi}em, ~etiri koje su izvozile drvenu gra u, jednu koja je plasirala ogrevno drvo i ugaq i jednu ~iji opis delatnosti je podveden pod odrednicu ostalo. 94 Kraqeva~ki grosisti bili su prisutni na tr`i{tima Beograda, Ni{a, Kragujevca, Kru{evca, ^a~ka, U`ica, a pu{tawem u saobra}aj `elezni~ke saobra}ajnice Beograd Kraqevo Skopqe, te`i{te wihovog poslovawa sve vi{e se usmeravalo ka jugu, tj. ka Kosovskoj Mitrovici, Skopqu i daqe ka Solunu, preko ~ije luke su agrarani produkti, drvo i rezana gra a sreza stizali i u razne mediteranske zemqe, ponajvi{e u Egipat. Sve ovo navelo je jednog trgova~kog putnika da Kraqevo okarakteri{e kao mesto u kome se odvija zdrava trgovina, a za ovda- {we trgovce zapi{e da se kod wih, kao i kod u`i~kih, ~a~anskih i kru{eva~kih, najvi{e jede i pije mezeti{e. 95 Uticaji ekonomsko-finansijske depresije u koju je po~etkom 30-ih godina zapala jugoslovenska ekonomija, osetili su se, dodu{e u ne{to bla`im oblicima nego u ostalim delovima zemqe, i u sferi ovda{we trgovine. 96 Smawewe kupovne mo}i stanovni{tva, ote- `ano kreditirawe, poreme}aji fiskalnih tokova i niz drugih ograni~avaju}ih faktora, kreirali su takav poslovni ambijent da su mnogi trgovci, sa dubokom zabrinuto{}u i pesimizmom gledali u budu}nost ( [ta }e najzad biti i da li ovome ima kraja? ). 97 Kriza je poja~ala unutarstale{ko raslojavawe, pa je tako, iz dana u dan, rastao broj osiroma{enih trgovaca, koji su, ne samo poslovno propadali, ve} su i wihove ku}e i druga imovina postajali predmet prodaje radi namirewa dugova prema poveriocima ili kreditori- 55, 95; Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati i trgovina, kw. V, Sarajevo, 1925, 10; M. M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina, kw. VIII, 162; Milivoje M. Savi}, Privredne prilike i podizawe industrije zemaqske odbrane u slivu reka Drine i Zapadne Morave (okrugu u`i~kom i susednim okruzima), Beograd, 1938, Dr M. Matijevi}, Organizovanost trgovine u Kraqevu..., Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda privredno stawe: B. Hrvatske i B. Slovenije, Sredwe i Severne B. Dalmacije i pojedinih mesta u na{oj ostaloj zemqi, kw. XI, Beograd, 1933, Prema saznawima Qubodraga Dimi}a, disparitet cena poqoprivrednih i industrijskih proizvoda sasvim je obesna`io kupovnu mo} seqa{tva, {to se direktno odrazilo na promet u trgovini izazvav{i pad od oko 40%. Q. Dimi}, Srbi i Jugoslavija, Istorijski arhiv Beograd (u daqem tekstu IAB), Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru- `ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet III redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 18. IV g. 99

100 100 ma. 98 Samo tokom 1932/33. godine u Kraqevu je zatvorena 21 trgovinska radwa, od ~ega tri usled smrti vlasnika, a otvoreno je svega devet novih, od kojih su dve bile filijale velikih trgovinskih firmi iz drugih gradova. 99 Kao jednog od krivaca za opadawe obima svojih poslova, a samim tim i ekonomske mo}i, trgovci su ozna- ~avali zemqoradni~ke, potro{a~ke i kreditne zadruge, kojih je tokom godine srezu bilo dvadesetak, a koje su, radi toga {to im je postoje}a zakonska regulativa omogu}avala znatne poreske olak{ice, predstavqale nelojalnu konkurenciju : Koliko nam je poznato, ni jedna od ovih zadruga ne nabavqaju za svoje zadrugare savremene poqoprivredne sprave i alate niti priplodna grla stoke i semena za unapre ewe i poboq{awe poqoprivrede i sto~arstva, ve} naprotiv sve ove zadruge otvorile su du}ane u kojima nesmetano trguju sa zadrugarima i nezadrugarima, kupuju}i i prodaju}i raznu trgova~ku, pa ~ak i luksuznu robu, ne pla}aju}i porez, prirez, takse i td. te na ovaj na~in {tete dr`avu ne pla}aju}i joj nikakve da`bine za obavqeni posao, a trgovce upropa{}uju, jer su u mogu}nosti da vode nelojalnu konkurenciju, po{to nisu ni~im optere}eni. 100 Gradske trgovce, one sa mawim obrtnim kapitalom, pre svega, ugro`avala su i pojava torbarewa i dolazak u Kraqevo pazarnim danom trgovaca iz drugih mesta sa dozvolom za radwe bez stalnog poslovnog mesta, koji su, na improvizovanim tezgama ili po trotoarima ulice An elka Savi}a, prolaznicima nudili i prodavali, dok su na{i trgovci po ceo dan u svojim du}anima uzaludno o~ekivali mu{terije. 101 Na o{tru osudu ~lanova Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki nailazio je i postupak jednog wihovog ~lana koji ima ovla{}ewe za radwu na stalnom poslovnom mestu u Vojvode Putnika ulici, a on svakoga pazarnog dana iznosi raznu robu na trg Kraqa Aleksandra i tamo je prodaje 102. Kraqeva~ke trgovce poga ale su i razne administrativne uredbe i normativna re{ewa koja su, izme u ostalog, propisivala i vreme otvarawa i zatvarawa radwi, poput one iz oktobra godine. Wome je uvedena obaveza po{tovawa tzv. zimskog i letweg radnog vremena i zatvarawa lokala nedeqom i u dane dr`avnih i pojedinih verskih 98 Kraqevski prvostepeni sud obznawuje svima i svakome da je otvoreno steci- {te nad celim pokretnim i nepokretnim imawem prezadu`enog ^edomira Vojinovi}a, trgovca iz Kraqeva... Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 14. I 1930, IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet III redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 18. IV g. 100 Isto, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet IV redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 1. III g. 101 Isto. 102 Isto.

101 praznika. 103 Pojedinci su se stoga dovijali na razne na~ine perfidno kr{e}i ove normative: Stalno se radilo iako je gazda radwu prividno zatvarao, uvek je neko bio unutra da bi poslu`io, obi~no seqaka kada do e ne{to da pazari, a sve radwe su imale zato ulaz i iz dvori- {ta. Nedeqom je bilo obavezno da pomo}nici rade. Vrata sa ulice su bila obi~no zatvorena, ali se ulazilo iz dvori{ta. 104 Do konsolidacije poslovawa u trgovini do{lo je krajem ~etvrte decenije XX veka, tako da su godine u Kraqevu radile 241 trgova~ka radwa na malo i 21 na veliko. 105 Mali poslovni kapital, {to je bila karakteristika ve}ine trgovaca, i tr`i{na kupovna mo}, umnogome su uticali na na~in wihovog poslovawa. Prete`no se trgovalo robom {iroke potro{we, neophodnom u svakodnevnom `ivotu jednog doma}instva. Prilike u jednom segmentu trgovine Kraqeva u razdobqu izme u dva svetska rata (asortiman i cene pojedinih proizvoda, na~ini snabdevawa trgova~kih radwi robom i sl.), mogu}e je donekle prikazati na primeru poslovawa kolonijalno-bakalske radwe Dimitrija Nesterenka, sme- {tene u Raji}evoj ulici broj Bila je to tipi~na bakalnica u kojoj su se `iteqi Kraqeva mogli snabdeti raznim ku}nim potrep{tinama, od `ive`nih namirnica i higijensko-kozmeti~kih proizvoda, do posu a i de~ijih igra~aka i ukrasa, a u kojoj su, sem vlasnika, radili wegova supruga Jelena i trgova~ki pomo}nik Mihajlo Miloj- ~evi}. Najve}i deo artikala Nesterenko je poru~ivao neposredno iz fabrika ili od veletrgovaca iz raznih krajeva zemqe (Beograda, Kragujevca, Kru{evca, ^a~ka, Leskovca, Ni{a, Pirota, Jagodine, Pan~eva, Subotice, Ba~kog Petrovca, Osijeka, Slavonske Po`ege, Zagreba, Qubqane, Maribora, Sarajeva, Dubrovnika, Kotora itd.), pla}aju}i je u roku od 15 do 45 dana, a ona mu je dostavqana `eleznicom i, re e, autobusima. 107 Pojedinu robu (bra{no, `itarice i sl.) na- 103 U zimskoj sezoni (1. IX 1. IV) radno vreme trgova~kih radwi bilo je od 7 do 12 i od 13 do 19 sati, a u letwoj (1. IV 1. IX) od 6 do i od do 20 sati. Otvarawe i zatvarawe trgova~kih radwi, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Izjava Dragi{e Jovovi}a, trgova~kog pomo}nika iz Kraqeva, II/ Dr M. Matijevi}, Organizovanost trgovine u Kraqevu..., U Istorijskom arhivu Kraqevo postoji li~ni fond Dimitrija Nesterenka, a ~ine ga dve kutije arhivalija (poslovno-finansijska dokumentacija) i sedam poslovnih kwiga, tzv. {traca, u kojima su evidentirana imena du`nika, nazivi, koli~ine i cene artikala, rashodi i prihodi radwe i niz drugih zabele{ki koje svedo~e o tendencijama u onovremenoj trgovini i marqivosti i pedantnosti ovog ruskog trgovca koji je svoju ume{nost kupoprodaje uspe{no iskazao u novoj sredini. 107 Nesterenkovi dobavqa~i bili su, izme u ostalih, i: Tvornica kemijsko-tehni~kih proizvoda Union iz Maribora, Fabrika sapuna, svije}a, sode i rafinerije uqa Riviera Kotor, Jugoslavensko deoni~arsko dru{tvo [iht-lever iz Zagreba, Tvornica ~etaka i metala Ada iz Ba~kog Petrovca, ^e{ka industrija suhomesnate robe i konzervi Bra- }e Nedela iz Slavonske Po`ege, Tvornica salame i mesne robe Herc i Sin iz Banatskog Karlovca, Pletarsko-korparska fabrika Balon Bra}e S. Risti}a iz Jagodine, Prva kraqevska srpska povla{tena fabrika kakaoa, ~okolade, keksa i 101

102 102 bavqao je i na stovari{tima kraqeva~kih trgovaca na angro : Alekse Ili}a, Dimitrija Ivkovi}a Giqana, Budimira Ili}a i Miodraga A. Milaki}a, a neke artikle posredstvom trgova~kih putnika koji su zastupali industrijalce i veletrgovce i, nose}i u torbama uzorke, mustre i kataloge, obilazili trgovine na malo. Duga~ak spisak wegovih dobavqa~a jasno pokazuje u kojoj meri je ovda{wa trgovina, a posredno i ~itava privreda Kraqeva, bila integrisana u jugoslovenske privredne tokove. Zasigurno da su napredak ili poreme- }aji na dr`avnom ekonomskom planu i oscilacije koje su se o~itovale na jugoslovenskom makroekonomskom prostoru, nailazile na odraz i u Nesterenkovoj radwi, tj. ekonomiji grada na Ibru. U asortimanu ove bakalnice nalazili su se agrarni proizvodi: p{enica, kukuruz, pasuq, krompir, boranija, crni i beli luk, paprika, paradajz, krastavci, spana}, keleraba, jabuke, gro` e, orasi, suve {qive i dr. Na policama i tezgama mogle su se prona}i razne mesne prera evine: Veronesa salama, sremske doma}e kobasice, konzervirana pra{ka {unka, lova~ka salama, zimska salama, slanina, pa{teta od sviwske xigerice, pa{teta od gove eg jezika, pa{teta od piletine, pa{teta od ze~etine, kavurma, {kembi}i, sviwska mast i td. Onima koji su pak u ishrani koristili vi{e ribu, nu ene su sardine Extra, Neptun, Lemoin, su{ene sarage, haringe, su{eni bakalar i gr~ki ra~i}i. Najve}u prodaju bele`ile su `ivotne namirnice koje su svakodnevno tro{ene u doma}instvu: so, {e}er (sitni, u kockama i `uti ), bra{no, pirina~, makarona, fida za supu, tarana, {pageti, rezanci od testa, zejtin, za~ini i aromati~ni dodaci jelima (biber, cimet, karanfili}, vanila, kim, limuntus, vanilin {e- }er, susam, slatka i quta aleva paprika), kvasac, kafa, ~aj ( Lipton, Suchon, Maning, Ningari, cejlonski, ruski ), ratluk, cigura i dr. Za odr`avawe higijene tela, rubqa, ode}e, obu}e i prostorija kupovani su razni sapuni ( mirisavi, {areni, marsejski, Riviera, Zvezda, Jelen, Apolo, Kqu~ ), pra{ak za ve{ Radion ( [ihtov Radion pere sam! Kuvaj rubqe pola ~asa u rastopini Radiona. To je sve! ), ~etke za odelo i obu}u ( blatarica, mazalica, glancarica ), imalin Bril i [mol-pasta, metle za brisawe podova raznih veli~ina, ~etke ribalice, limeni ubravnici, a za negu ko`e i zuba kremovi za lice Alem i Venera i kaladont Kutakovi}. Ono {to je najmla e Kraqev~ane i starije sladokusce privla- ve{ta~kog leda [onda iz Beograda, Fabrika za konzervirawe povr}a, vo}a i preradu mesa, fabrike pekmeza i buradi Svetozar Stefanovi} iz Kragujevca, Tvornica `i~nih in lesnih izdelkov Evgen Ivanc iz Sodra`ice, Sve~arna J. Kopa~ i CO iz Qubqane, Industrija limene robe Franjo Boost iz Ba~ke Palanke, Kru{eva~ka fabrika bonbona, ~okolada i ratluka Jastrebac, Fabrika bonbona Milorada M. Pavlovi}a iz Beograda, Radionica votke Vitez iz Beograda, Fabrika metalnih izra evina Hristodor iz Leskovca, Kolonijal na veliko i komision Dingarac, Stojanovi} i Golo~evac iz Beograda, Povla{}ena kwi`ara La Frans iz Beograda i dr.

103 103 ~ilo u Nesterenkovu bakalnicu, bili su razni slatki{i: ~okolade ( Nestle, Srbija, Mena`, Milk, Reks ), alva, dra`e i svilene bombone, karamele, biskviti, osje~ki keksovi Petit beurre i Karolina, kandirano vo}e, pekmezi od {qiva, {ipuraka, malina, breskvi, kajsija i jabuka, me{ana marmelada, kompoti od tre{awa, qu- {tenih i nequ{tenih {qiva, qu{tene kajsije, duwa i kru{aka itd. Mu{terije sa sela i oni Kraqev~ani koji nisu imali elektri~no osvetqewe, u woj su mogli prona}i fitiqe i stakla za lampe petrolejke i fewere, petrolej, najboqe na svetu Feuerhard fewere i karabit. Dobra je bila i ponuda alkoholnih i bezalkoholnih pi}a: ruske votke, rakije, vina, piva, likera, sokova (od maline, klaker, kabeza), mineralne vode ( Milan Toplica ) i sli~no. Iz Dubrovnika, `eleznicom, su redovno pristizale isporuke ju`nog vo}a: limuna, pomoranxi ( Jaffa ), urmi, smokvi i maslinki, a iz radionice Mike Zlatkovi}a iz Pirota ~uveni pirotski ka~kavaq. Preduzimqivi Rus dr`ao je i kancelarijski materijal i {kolski pribor, pa su se tako kod wega mogli na}i: mastilo Leonardi, plajvazi, razna hartija, grafitne olovke, gumerabika, crta}i blokovi, sveske, pera za pisawe, krede itd. Zna~ajan deo radwe zauzimalo je razno stakleno, porcelansko i metalno posu e: servisi za ru~avawe, {oqice za kafu, {oqe za ~aj, ~a{e za vodu i rakiju, tawiri, {erpe, lonci, tigawi, cediqke, poslu`aonici, escajg, tegle, baloni, fla{e i sl. Kod Nesterenka su se mogli nabaviti jo{ i: kikiriki, badem, le- {nici, kolowska voda, karmini za usne, parfemi, brilijantin, stipsa, igle za {ivewe i pletewe, lepak za muve, ekseri, lanci, konopci, sijalice, anodne baterije, ~a~kalice za zube, cucule za bebe, kese, bi- ~evi od ko`e, kuferi i cegeri od pru}a, ~e{qevi, ukosnice, klikeri, gumene lopte, `ileti, ma{inice za brijawe, ogledala, dugmad, drikeri, ve{plav, gips, ni{ador, crveni vosak, parafinske i sve}e vo{tanice, `elatin, med, mak, kausti~na soda, soda bikarbona, salicil, esencija, {tirak, oblande, kanap, plutani zapu{a~i za fla{e, {ibice, {tipaqke za ve{, {mirgl-papir, de~ji pi{toq~i}i na kapisle, lutke za devoj~ice, ~arape, notesi, kantari, katanci, `ice za gitaru i violinu, kobilice i ~ivije za gitaru, metri, sita za prosejavawe bra{na, udice za ribolov, pertle za cipele i jo{ mnogo druge nirnber{ko-galanterijske robe i zemaqskih proizvoda. Cene artikala, naro~ito industrijske robe, zavisile su od povoqnosti ostvarenih prilikom nabavke (dobijenog rabata, roka za pla}awe i sl.), pa se tako godine kilogram pasuqa prodavao za dva i po dinara, crnog luka za tri, belog luka za pet, spana}a za tri, boranije za ~etiri, pirin~a za osam, p{enice za dinar i po, p{eni~nog bra{na za tri i po, oraha za 20, badema za 28, le{nika za 30, meda za 13,5, griza za {est, makarona za 24, fide za osam, aleve paprike za 30, soli za dva i po, sitnog {e}era za 13, {e}era u kocke za 14,5,

104 104 {e}era u prahu za 15, sviwske masti za 14, ka~kavaqa za 19,5, krompira za jedan dinar i sl. Pivopije su za pola litra omiqenog napitka morali izdvojiti pet dinara, koliko je ko{tao i litar vina ili sifon sode, dok je litar qute rakije trebalo platiti 13, a istu koli~inu likera od kru{ke 18 dinara. Litar petroleja za osvetqewe ko{tao je sedam, sir}eta dva, {piritusa 10, a jestivog uqa 14 dinara. Ju`no vo}e je uglavnom prodavano po komadu, pa je jedna pomoranxa ko{tala dva, a za jedan limun vaqalo je izdvojiti jedan dinar. Obi~aj do~ekivawa gostiju ratlukom i kafom bio je prili~no skup ratluk je pla}an ~etiri, a kafa 44 dinara po kilogramu. Da dobrog ro{tiqa nema bez }umura znali su mnogi Kraqev~ani, pa su ga kod Nesterenka nabavqali za dinar i po za kilogram, koliko su ko{tali i igla za {iva}u ma{inu, karabit, {mirgl-papir i sve}a. Modernizacija kulture `ivqewa i stanovawa koja se ogledala i u kuhiwskom posu u, gde je emajlirano, porcelansko, stakleno i posu e od rostfraja potiskivalo tradicionalnu grn~ariju i pribor za jelo od drveta, odra`avala se i u ponudi ove bakalnice, u kojoj su prodavani: {erpa zapremine dva litra za 15, stakleno lon~e za ~etiri, ~orbaluk za 16, lonac zapremine pet litara za 23, xezva za kafu za tri, komplet od sedam plehanih tawira za 32, poslu`avnik za 15, vaza za kola~e za 18, tacna za slatko za pet i {oqica za kafu za dinar i 40 para po komadu, a za porcelanski servis za ru~avawe trebalo je izdvojiti pravo malo bogatstvo 320 dinara. Za dva dinara mogli su se kupiti: sijalica, 10 {tipaqki za ve{, metar lasti{a, pakovawe {tirka za ve{ ili metlica za ~i{}ewe poda, dok su cenu od ~etiri dinara imali ~e{aq, sapun i imalin. Za jedan dinar prodavani su: {ibica, ~a~kalice, pakovawe kvasca, pertle za obu}u, driker, brezova metla ili `ilet, a najjeftiniji artikal bio je ni{ador pola dinara. Ovako bogat asortiman jedne tipi~ne onovremene bakalnice, kakvih je u Kraqevu bilo na desetine, re~ito govori o potrebama i navikama stanovnika grada. ^iwenica da su se kod Nesterenka mogle nabaviti tri vrste salame, razni suhomesnati delikatesi (pa{tete od sviwske xigerice, gove eg jezika, piletine i ze- ~etine), nekoliko vrsta uvoznih ~ajeva, sapuni i kozmeti~ki preparati raznovrsnih mirisa, mediteranske vrste vo}a, te pravo {arenilo svakovrsnih slatki{a, pored toga {to pokazuje te`wu vlasnika radwe da se raznovrsno{}u ponude izbori u o{troj konkurenciji, svedo~i i o svojevrsnoj modernizaciji ukusa Kraqev- ~ana koji na svoje trpeze uvode nove jelovnike, pokazuju poja~anu svest o potrebi odr`avawa higijene i pra}ewa modnih trendova i sve vi{e prihvataju savremene evropske obrasce `ivqewa. Sude}i prema pomenutim zabele{kama, klijentela ove bakalnice nije se previ{e razmetala kada je u pitawu bila kupovina luk-

105 suznije robe. Krivudavim rukopisom grafitnom olovkom naj~e{}e su bila upisana zadu`ewa za osnovne `ivotne namirnice i najosnovnije ku}ne potrebe, ili se to mo`da mo`e re}i samo za one koji su pribegavali veresiji i svoje dugove pla}ali nakon dobijawa plate. Primera radi, u maju godine Maksim Petrovi}, stanice, pazario je robe u vrednosti od 286,5 dinara, i to: 14 kilograma {e}era, dva kilograma bra{na, tri kilograma ve{plava, dva kilograma kukuruza, po kilogram pirin~a, pasuqa, }umura i eksera, pola kilograma kafe, ~etvrt kilograma griza, litar i po zejtina, ~etiri komada limuna, po jednu metlu, imalin, [mol-astu, ~etkicu za zube i lutku za decu, jedne pertle i dve kutije {ibica. Bla`i} potro{io je 115,5 dinara za nabavku sedam komada plehanih tawira, dva kilograma soli, dve riba}e ~etke, pet pakovawa lepka za muve, 10 {tipaqki za ve{, igle za {iva}u ma{inu, sita za prosejavawe bra{na, ka{ike za jelo, kilogram {tirka za ve{, kaladonta, 200 grama bibera, kesice cimeta, kesice kvasca, ~etiri pomoranxe, dve smokve, 10 komada jaja, jedne {ibice, pola litra petroleja za osvetqewe, pola kilograma fide za supu i kutije biskvita. Blagajnik magacina Ivan ^inei kupio je za 56,5 dinara po tri kilograma krompira, p{enice i bra{na, dva kilograma {e}era i ~etvrt kilograma kafe. Nesterenkove mu{terije bili su uglavnom radnici i ~inovnici zaposleni u Lo`ionici i `elezni~ari. U kwigama evidencije veresije, koje su revnosno vo ene za svaku kupovinu i isplatu duga, zapisana su brojna imena, {to ukazuje na to da je ovaj vid trgovine na po~ek bio jako razvijen, a s druge strane svedo~i o svojevrsnom poverewu koje je izgra eno na relaciji trgovac kupac. U wima se mogu pro~itati imena: Dragomir Naumovi}, saobra}ajni ~inovnik, Stanimir Milutinovi}, ko~ni~ar, Qubomir \uri}, lo`a~, Milorad Jovanovi}, ~inovnik, Maksim Petrovi}, stanice, Ivan ^inei, blagajnik Pantovi}, skretni- ~ar, Mileta Rado{evi}, Bla`i}, Petrovi}, preduzima~, izvesni potporu~nik Brada} i voskar Miloje, i mnoga druga kraj kojih nije upisano zanimawe du`nika. U ovoj bakalnici su vr{ene i nabavke namirnica za a~ku kuhiwu pri osnovnoj {koli koju su poha ali ruski mali{ani Evidentirani su jo{ i: Nikolaj [marov, Sergej Koljadinski, Milo{ Juri~i}, Milo{ Rajkovi}, V. A. Bri{kovski, Dragi{a Kosti}, Mirko Bogdanovi}, Qubisav Smiqani}, Vitomir Krsti}, Stevo Koci}, Frawa Bahert, Cvetko Pujevi}, Milorad Vaki}, Jeremija Luki}, Pavle Ninkovi}, Gvozden \or evi}, Tikomir Lazarevi}, Petar Kaqagin, Petar Pavlenko, Marija Amentova, Andrej Prohorenko, Jovica Sari}, Rade Jovi~evi}, Petar Gerger, Rade \elo{evi}, Dragi} Radovanovi}, Miqojko Tasi}, Radivoje Stamenkovi}, Grigorije Smoqankov, Trajko Jovi~i}, Stanimir Stanoj~i}, Radosav [ulevi}, Milutin Milo{evi}, Vladimir Bre{kovski, Mladen Nikoli} i Sava Gr~karac. 105

106 106 Na osnovu Zakona o radwama od 5. novembra godine i kraqeva~ki trgovci su, poput svojih kolega u drugim varo{ima, pristupili reorganizaciji dotada{weg udru`ewa, tako da je ~lanstvo u wemu dobilo obavezuju}i karakter za sve one koji su na podru~ju imali registrovane trgova~ke radwe. 109 Prema Pravilima Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki, usvojenim na skup{tini trgovaca odr`anoj 27. marta godine, wegovi zadaci bili su da neguje i razvija duh zajednice i uzajamnog pomagawa me u svojim ~lanovima i da odr`ava i unapre uje po{tovawe stale{ke ~asti; da zastupa i unapre uje interese trgovine, da se stara o uklawawu obi~aja, postupaka i metoda rada koji smetaju da se me u ~lanovima razvija samo solidna utakmica, da se brine da u~enici pomo}nici wegovih ~lanova uredno poha aju {kolu, i da vlastima obra}a pa`wu na bespravni rad kao i na zanemarivawe du`nosti svojih ~lanova prema pomo}nom osobqu; da se stara o moralnom vaspitawu i op{tem tehni~kom i stru~nom obrazovawu svojih ~lanova i wihovog pomo}nog osobqa prire ivawem predavawa, izlo`bi, osnivawem muzeja, domova u~enika i pomo}nika i dr. 110 Ono je bilo ~lan Saveza Trgova~kih Udru`ewa u Beogradu, strukovne asocijacije koja je okupqala trgova~ka udru`ewa sa teritorija Beogradske, Skopske, Velikobe~kere~ke i delova Sarajevske trgovinske komore. 111 Udru`ewe je svake godine organizovalo proslavu trgova~ke slave na dan Sveta Tri Jerarha, 12. februara, koja je va`ila za najelitniju u gradu. O atmosferi koja je vladala na onoj odr`anoj godine Mihailo Simi} pi{e: Otkako se smrklo fijakeri su hitali ka Parizu. Do{lo je celo Kraqevo. Obavezne pozivnice. Od{tampan je i red igara. Nazna- ~ene su igre sa napomenom dame biraju. U frizerskim salonima kod Je{ka Simonovi}a i Mi}a An elkovi}a nisu mogli da odahnu du{om do posledweg trenutka. Kose su bile besprekorno o~e{qane. Na ulazu u salu goste do~ekuju mladi trgovci. Svi imaju 109 Pravila Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki propisivala su da ~lanovi udru- `ewa su svi trgovci koji na podru~ju Udru`ewa obavqaju trgova~ku radwu, kao i lica koja obavqaju na istom podru~ju radwu koja potpada pod Zakon o radwama, ili izraziti zna~aj trgova~ke radwe, a nadle`ne se komore saglase ili ako do ove saglasnosti ne do e onda bar re{i da ista lica pripadnu ovom Udru`ewu. ^lanovi Udru`ewa moraju biti i sva trgova~ka preduze}a dr`ave i javnih samoupravnih tela ukoliko obavqaju radwu koja potpada pod Zakon o radwama. IAK, Udru`ewe trgovaca za Kraqevo , kutija br. 1, 27. III Prvu Upravu Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki sa~iwavali su: Radojko Vukovi}, predsednik, Velisav Tomovi}, potpredsednik, Vojislav \or evi}, sekretar i Luka Lazarevi}, Nikodije Popovi}, Qubisav \oki}, Qubomir Dimitrijevi}, Stevan Kne`evi}, Krsta Petrovi} i Mil. Ne{kovi}, ~lanovi. Isto. 111 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet IV redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 1. III g.

107 {traftaste pantalone, crne sakoe sa bri`qivo vezanim ma{nama i crne lakovane cipele. Takozvana klub-odela. Oni prate goste do stolova. Ako su gost roditeqi i }erke, onda jedan od doma}ina prati stare, a drugi privodi devojke stolu. U sali je puno novih toaleta. Neke su {ivene ~ak u Beogradu. Preovla uju svila i taft. Na jednom kraju sale vidno su postavqeni lutrijski zgodici. Svaki je poklon od nekog ~lana Trgova~kog udru`ewa. A prihod od lutrije i}i }e u dobrotvorne svrhe: za obla~ewe siroma{ne dece i pomo} a~koj kuhiwi. Kad je muzika zasvirala, mladi}i su krenuli ka svojim izabranicama. Svaki je nosio po karanfil da ga daruje devojci. Zbog karanfila je Mi{a Obu}ina i{ao u Beograd. Sve`eg cve}a u ovo doba godine nije moglo da se na e nigde u Kraqevu niti u bli`oj okolini. 112 Prihod sa ovih proslava ustupan je u dobrotvorne svrhe, naj~e{}e mesnom odboru Crvenog krsta ili nekom drugom humanom dru{tvu, a deo sredstava upla}ivan je i na konto Kraqevske trgova~ke omladine. 113 Retke su bile trgova~ke radwe u kojima, pored vlasnika, nije radilo nekoliko trgova~kih pomo}nika, kalfi i u~enika. Vlasnici ve}ih radwi obi~no su jednog od pomo}nika postavqali za starijeg trgova~kog pomo}nika, koji bi ih zamewivao kada bi odsustvovali, tj. vodio posao. 114 UGOSTITEQSTVO Uz trgovinu i zanatstvo, privredna delatnost sa najdu`om tradicijom u Kraqevu, bilo je ugostiteqstvo. Jo{ u drugoj polovini XVIII veka austrijski oficir Jozef Paul Mitiser, putuju}i po Srbiji, u onda{wem trgovi{tu Karanovcu, zapazio je dva hana i tri mehane. 115 Sa porastom saobra}ajnog zna~aja varo{i, wenim rastom, poja~anim protokom qudi i roba, rastao je i broj ugostiteqskih objekata. Mogu}nost dobre zarade navodila je mnoge da se oprobaju u ovoj delatnosti, {to je stvaralo sve ja~u konkurenciju. To je nu`no dovelo i do modernizacije ugostiteqstva po uzoru na evropsko, tako da su po~etkom XX veka kafane, gostionice i hoteli, postepeno potiskivali mehane i hanove orijentalnog tipa. O tome svedo~e i impresije Feliksa Kanica, koji se godine, u vreme posete kraqa Aleksandra i kraqice Dragiwe Obrenovi}, zatekao u Kraqevu: Ova `iva varo{ica ulo`ila je mnogo truda da {to boqe do~eka kraqevski par, koji je posetio u septembru 1901., na proputovawu za 112 M. Simi}, Kraqevo , Dr M. Matijevi}, Organizovanost trgovine..., Isto. 115 \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada...,

108 108 slavne i Studenicu. Sada ve} i stranac mo`e tamo da na e nekoliko hotela na sprat, koji gostu pru`aju kud i kamo boqi komfor nego one bedne mehane u kojima sam odseo. 116 Otpo~iwawem Prvog svetskog rata i austrougarskom okupacijom nastupio je period stagnacije kraqeva~kog ugostiteqstva. Ve}inu hotela i kafana okupator je rekvirirao za svoje potrebe, a onaj mawi deo ugostiteqa koji je nastavio rad, suo~avao se sa pote{ko}ama prilikom nabavki pi}a i hrane i slabom posetom gostiju, te su stoga neki bili prinu eni da zatvore svoje radwe. 117 Oslobo ewem Kraqeva nastala je nova etapa u razvoju wegovog ugostiteqstva. Dinami~ni privredni uspon varo{i u drugoj polovini 20-ih godina pro{log veka i pu{tawe u saobra}aj pruge Kragujevac Kraqevo Ra{ka ( ), izazvali su ekonomsku imigraciju brojnih radnika i stru~waka, od kojih je bio veliki broj samaca, koji su sme{taj i ishranu tra`ili kod ovda{wih ugostiteqa. Zbog toga su uz skoro svaki ugosteqski objekat koji nije imao sobe za preno}i{te, one izgra ivane. Najgu{}a koncentracija ugostiteqskih objekata bila je na gradskom trgu i du` ulica koje su se ukr{tale na wemu (Kraqa Petra, Milo{a Velikog, Milana Toplice i Raji}evoj), ulici An- elka Savi}a, koja je od sto~ne pijace izlazila na ulicu Milo{a Velikog, \enerala Stanojlovi}a, koja je vodila ka Kragujevcu i Kara or evoj, kojom se odlazilo ka Ra{ki. Izra`ena konkurencija i prava tr`i{na utakmica vremenom su prouzrokovali neku vrstu specijalizacije ugostiteqskih objekata, tako da su u periodu izme u dva svetska rata u Kraqevu, osim hotela i gostionica, postojale i radile brojne kafane, kr~me (mehane), bifei, narodne kujne i }evabxinice. U zavisnosti od vrste ugostiteqske radwe i obima prometa, zavisila je i fiskalna optere}enost, pa su vlasnici ~esto mewali kategoriju svoje radwe nastoje}i da, u {to je mogu}e ve}oj meri, izbegnu oporezivawe. 118 Broj ugosti- 116 Feliks Kanic, Srbija zemqa i stanovni{tvo, kw. II, Beograd, 1985, U julu godine okupatorski organi vlasti odredili su kazne za duboko ukoreweno zlo besposli~ewe po kafanama i gostionicama, smatraju}i ih za mesta okupqawa besposli~ara, lewivaca i politi~ki nepouzdanih osoba. Stoga je mla ima od 18 godina bila zabrawena poseta ovim objektima, osim na putovawima, dok su odrasli u kafane mogli da odlaze tri puta dnevno: za vreme doru~ka (od 5 do 8 sati), ru~ka (od 11 do 14 sati) i ve~ere (od 18 sati do zabrane koja je po~iwala u 21 ~as zimi i u 22 ~asa leti). B. B. Mladenovi}, Grad u Austrougarskoj okupacionoj zoni, Milan M. Matijevi} je, prou~avaju}i razvoj kraqeva~kog ugostiteqstva u pro- {losti, defini{u}i nekoliko kategorija ugostiteqskih objekata, zapisao: Hotel je ugostiteqska radwa sa sobama za preno}i{te i vi{e od 10 kreveta, restoranom za uslu`ivawe hladnih i toplih jela i odvojenom prostorijom za to~ewe pi}a. Kafana je ugostiteqska radwa sa ve}om prostorijom za uslu`ivawe gostiju i udobnijim sme{tajem i ure ajima. U kafani se pripremaju hladna i topla jela i slu`e

109 teqskih objekata varirao je iz godine u godinu. Prema zvani~nim statisti~kim podacima, godine Kraqevo je imalo {est hotela: Beograd, Grand hotel Studenica, Evropa, Imperijal, London i Pariz. U isto vreme ugostiteqskom delatno{}u bavili su se: Mihajlo Andri}, Dimitrije Antonovi}, Marko Vasiqevi}, Stanimir V. Vukomanovi}, Radomir Vukoti}, \or e Dimitrijevi}, Gli{a Dugali}, Radovan \ur evi}, Milivoje Igwat R. Jovanovi}, Stamenko M. Joksimovi}, ^edo Lazovi}, Bo`idar Lukovi}, Milorad Matijevi}, Rado{ Milanovi}, Stojan Milenkovi}, Milentije Nov~i}, udova Stojana Obradovi}a, Radomir Orestijevi}, Bo{ko Pantovi}, Miodrag F. Peri{i}, Danilo Petrovi}, Du- {an Petrovi}, Mato Petrovi}, Mihajlo J. Radomirovi}, Radisav K. Ra~i}, Simeun Ristovi}, Momir Savi}, Radosav Simi}, Vladislav Tairovi}, Milan Todosijevi}, Mom~ilo Todosijevi} i Tihomir Tomi}. 119 Sredinom marta godine radile su 32 mehane i kafane, ne ra~unaju}i vinarsko-podrumarske radwe. 120 Prema pisawu Pravde, krajem godine Kraqevo je imalo 60 kafana i bifea, tako da na svakog dvadesetog poreskog obveznika ima po jedna kafana ili bife, a kako pokazuju istra`ivawa Milana Matijevi}a, u razdobqu od do godine, u Kraqevu je bilo registrovano 120 ugostiteqskih radwi: pet hotela, 25 gostionica, 63 kr~me, pet kafana, sedam bifea, 12 narodnih kujni i tri }evabxinice. 121 Nastoje}i da kvalitetom i raznovrsno{}u ponude privuku goste, hotelijeri i kafexije modernizovali su svoje objekte, opremaju}i ih skupocenim inventarom nabavqenim uglavnom u inostranstvu (porcelansko posu e iz ^e{ke, escajg iz Austrije i Nema~ke, Tonetove stolice iz Slovenije, Goldnerove pe}i iz Subotice itd.), uvode}i elektri~nu rasvetu i teku}u vodu, ukra{avaju}i enterijer kerami~kim plo~icama, parketom i tepih stazama, umetni~kim slikama, rasko{nim lusterima, instaliraju}i radioprijemnike, postavqaju}i bilijar stolove i sli~no. alkoholna i bezalkoholna pi}a. Gostionica je ugostiteqska radwa u kojoj se preko celog dana pripremaju i uslu`uju topla i hladna jela i to~e alkoholna i bezalkoholna pi}a. Kr~ma (mehana) je ugostiteqska radwa sa jednom prostorijom u kojoj se kr~mi pi}e i slu`e hladna i topla jela i razni mezetluci. Bife je mawa ugostiteqska radwa do 5 stolova u kojoj se kr~mi pi}e, slu`i kafa i hladni mezetluci. Narodne kujne su oblik ugostiteqske radwe u kojoj se pripremaju jednostavna i jevtina topla jela. U wima se nije smelo to~iti alkoholno pi}e i slu`iti crna kafa. Dr Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ke kafane, Kraqevo, 1998, Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i..., IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za Kraqevo, Dopis Kraqevskog trgova~kog udru`ewa Trgova~koj komori Beograd, 23. III Bele{ke o doga ajima u unutra{wosti, Pravda, 10. XI 1935, 10; M. Matijevi}, Kraqeva~ke...,

110 110 Hotel Pariz, 30-ih godina XX veka Najkvalitetnija ugostiteqska ponuda bila je u hotelima: Pariz, Evropa, Beograd, Imperijal, Jugoslavija i Grand hotelu Studenica, u kojima su putnika namernika o~ekivale udobne sobe i dobra kuhiwa. Posebno na glasu bio je Pariz, spratno zdawe sa 20 soba, od kojih je svaka bila okre~ena u druga~iju boju i, opremqena modernim name{tajem, raspolagala kupatilom sa toplom i hladnom vodom, dok su podovi bili oblo`eni parketom. S obzirom na to da je gostima pru`ao sve udobnosti jednog velegradskog hotela bio je, prema postoje}im ugostiteqskim kriterijumima, rangiran u prvu kategoriju. 122 Neretko, u wegovoj kafani, kao i leti za brojnim stolovima iznetim ispred we, te{ko se mogla prona}i slobodna stolica. Naro~ita pa`wa poklawana je ponudi jela i pi}a. Na jelovnicima su nu eni razni mezetluci, salate (od barenih krompira, paradajza, kiselog i slatkog kupusa, ajvar, cvekla, tur{ija, pe~ena paprika sa belim lukom), razne vrste pe~ewa (prase}e, jagwe}e, tele}e), specijaliteti sa ro{tiqa (}evap~i}i, ra`wi}i, be~ka i pariska {nicla i sl.), jela po poruxbini (sviwski kare sa prilogom od krompir-pirea, gra{ka, {argarepe i kelerabe, jagwe}a sarmica sa ov~jim kiselim mlekom, kasapski uve~), a u vreme posta riba. Oni sa prefiwenijim ukusom i dubqim xepom svoj apetit mogli su, u hotelima Pariz, Jugoslavija, Studenica i kafani 122 Kroz na{u zemqu, Politika, 20. XII 1933, 8; Otvarawe hotela Pariza, Kraqevski glasnik, 21. XII 1933, 3.

111 Kod Drmowe i Zanatlijskoj kasini, utoliti specijalitetima francuske kuhiwe, dok su se na meniju Studenice nalazila i jela ruske kuhiwe. U kafani Kod Bo`e slu`eni su lova~ki specijaliteti od mesa fazana, jarebice, zeca, srne i divqe sviwe. 123 Neki ugostiteqi u ponudu svojih lokala uvr{tavali su i poslastice: pala~inke, krofne, razne kifle, sitne kola~e, rolate, slatko testo kitnikez i sl. Po bogatom asortimanu slatki{a bio je poznat hotel Evropa. 124 Qubiteqi dobre kapqice bili su u prilici da ugase `e hladnim jagodinskim, sarajevskim, Vajfertovim i Bajlonijevim pivom, nekim od ~uvenih vina iz `upskog, jeli~kog ili trsteni~kog vinogorja, {pricerom i raznim vrstama `estokih pi}a ( stara srpska {qivivica, komovica, nanova~a, orova~a, pelinova- ~a, klekova~a ), a onima koji su alkohol smatrali porokom, slu`eni su klaker, kabeza, sok od maline i druga bezalkoholna pi}a. Ve}ina hotela i kafana za zabavu gostiju anga`ovala je poznate muzi~are i orkestre ~iji repertoar su ~inili razli~iti muzi~ki `anrovi, od narodne muzike do xeza. Uz ~ar{ijske svira~e Cigane Stev~u i Pe{u koji su {kripavim zvucima svojih violina svirali na uvce, naj~e{}e gostima kafane Gru`a, u se}awu Kraqev~ana ostala su koncertrirawa Lele Sremice, harmonika{a Radojke i iz Kru{evca, orkestara bra}e Rexi} iz Leskovca i Cicvari}a iz [apca, kapele ^ehoslovaka La{tovke, benda ^etiri Dalmatinca, Vuka{ina Vula Jefti}a, Mice Amerikanke, Nade, Kaje, onda{wih estradnih zvezda Sofke i Vuke [eherovi}, kapelnika Virta i xez peva~ice Tilde, nakon ~ijeg prvog nastupa u Imperijalu vi{e nije mogla da se na e prazna stolica, itd. 125 Ugostiteqski objekti bili su i svojevrsne kulturne institucije u kojima su odr`avane brojne trgova~ke, zanatlijske, oficirske, u~iteqske, radni~ke i druge strukovne zabave, kermesi, matinei, posela, priredbe mesnih humanih i sportskih dru{tava i sl. U wima su, osim putuju}ih bioskopa, ma ioni~arskih i akrobatskih trupa, ~esto gostovale pozori{ne dru`ine iz raznih delova zemqe, poput poznatog putuju}eg i popularnih Stoki} i Dobrice Milutinovi}a. 126 Oni su bili i mesta na kojima se bistrila politika, u kojima su odr`avane strana~ke konferencije i zborovi, slavile 123 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 79, 125, 163, 178, Isto, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Sre}na nova, pa na posao, Ibarske novosti, 30. XII 1982, 9; Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letovalo se na Ibru ili bawama, Ibarske novosti, 10. XII 1983, 8; M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letovalo se na Ibru ili bawama, Ibarske novosti, 10. II 1983,

112 112 partijske slave i proslavqale izborne pobede. Kao radikalski lokali slovili su Grand hotel Studenica i kafana [umadija u ulici Milo{a Velikog, a Zanatliska kasina va`ila je za steci{te ~lanova i simpatizera Demokratske stranke. 127 Ambijent jedne kafane u Kraqevu, Kafane i hoteli privla~ili su i qude `eqne kocke i oku- {avawa sre}e. Budu}i da je kockawe na javnim mestima bilo zakonom dozvoqeno, pobornici hazarderstva svoju strast su upra`wavali naj~e{}e za kafanskim stolom. Gotovo u svakom lokalu mogli su se nabaviti neraspakovani {pilovi karata, koje bi, u partijama pokera, sansa ili farbula, donosile nekom bogatstvo, a nekom o~aj i siroma{tvo. Hotel Jugoslavija imao je ~ak i posebnu prostoriju za kockawe u kojoj se nalazio i rulet, zbog ~ega su ga pose}ivali i kockari iz ^a~ka, Vrwa~ke Bawe i drugih gradova. 128 U pam}ewu starijih Kraqev~ana ostala su pokera{ka nadmetawa izme u bankarskog ~inovnika Mari}a, {ustera Milana Vuleti}a i trgovca Jelisijevi}a Beogra anina za kafanskim stolom Pariza Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 129, 179, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 83.

113 Svaka ugostiteqska radwa imala je svoju stalnu klijentelu po kojoj je bila, u neku ruku, prepoznatqiva. Hotel Pariz, sme- {ten na gradskom trgu, osim {to je bio kona~i{te mnogih koje je put naveo kroz Kraqevo, predstavqao je mesto na kome se okupqala kraqeva~ka elita. U wegovim otmenim salonima ili, u letwim danima, pod kro{wama bujnih lipa hotelske ba{te, odsedali su pukovnik Pavle Filipovi}, komandant Vojnotehni~kog zavoda, Ve- }eslav Duj{in, direktor Fabrike aviona, Svetozar \akovi}, vlasnik kraqeva~ke ciglane, Mi{a [mol, trgova~ki zastupnik istoimene zagreba~ke fabrike, Josip Gec, in`ewer, Pero Nikoqa~i}, obave{tajni oficir, Dragan Jelisijevi} Beogra anin, trgovac, Rafailovi}, vlasnik rudnika Tavnik i dr. Cene usluga bile su, u proseku, za 50% vi{e nego u drugim lokalima, a svaki stalni gost imao je svoju {oqicu za kafu iz koje je poslu`ivan. 130 U hotel Evropa, na suprotnoj strani trga od Pariza, navra}ali su na jutarwu kafu i ~itawe novina razapetih na dr`a~ima od bambusove trske, trgovci i zanatlije ~ije su se radwe nalazile u blizini, a u ve~erwim satima u wegov restoran zalazili su ~inovnici i oficiri. 131 U Grand hotel Studenicu koji se, gledaju}i od gradskog trga ka Nemawinoj ulici, nalazio na desnoj strani ulice Kraqa Petra, svra}ali su in`eweri koji su radili na izgradwi puta Kraqevo Ra{ka i mnogi od Francuza upo{qenih u Fabrici aviona. 132 Stalni posetioci gostionice Bristol, koja je godine otvorena tik uz hotel Evropu, i na ~ijim stolovima su se preko celog dana nalazila barena jaja farbana u lukovinu koja su gosti koristili kao meze uz pi}e, bili su apotekar Miroslav Pelnar`, lekar Obren Jovi}, trgovci Vukovi} i [vap~i} i drugi. 133 Kafana Zlatni Prag Jelesija Vasovi}a, na dodiru Nemawine i ulice Kraqa Petra, bila je steci{te ~inovnika obli`weg suda, op{tinskih i slu`benika drugih dr`avnih su se okupqali u Lazovi}a kafani, koja se nalazila u blizini pru- `nog prelaza na putu prema Mr~ajevcima, a ruski emigranti su za svoju smatrali kafanu Kod srpskog Kraqa, na uglu Hajduk Veqkove i Obili}eve ulice. Kod srpskog Kraqa ~esto su navra}ali i radnici Fabrike aviona i `elezni~kih radionica, `elezni~ari i oficiri iz obli`we artiqerijske kasarne. 134 Kao boemski hram u kome su se ra ale neverovatne pri~e, pre`ivqavali qubavni brodolomi, sa setom se prise}alo prohujalih vremena, obra ivale ~ar{ijske novosti, smi{qale doset- 130 Isto, Isto, Isto, Isto, Isto, 143, 151,

114 114 ke i {ale, nadevani mnogi nadimci i prepri~avale lova~ke pri~e, poznata je bila kafana Kod Bo`a, ili Musina kafana, kako je obi~no nazivana po vlasniku Qubi{i Krsti}u Musi. Za wenim stolovima dugo vremena provodili su mesari Veqo Kuzmanovi} i Mujo Milenkovi}, opan~ari Lazo Hini} i Dule Milosavqevi} ]opica, potkiva~i Qutko Lazarevi}, Mile Kandi}, Veqko Lopi- ~i} i drugi. Svake godine kraqeva~ki boemi i bekrije u woj su proslavqali bekrijsku slavu na ^isti ponedeonik. 135 Prava doma}a kujna u Kraqevu Kafane, gostionice i kr~me locirane bli`e periferiji du` puteva koji su vodili ka Ra{ki, ^a~ku i Kragujevcu Zeleni venac, Prole}e, Gru`a, Rasina, kr~me Uro{a Cveti}a i Sredoja Maxarevi}a i dr.), bili su svrati{ta seqaka, kirixija i trgovaca iz okolnih sela. U skladu sa wihovim potrebama, vlasnici ovih lokala su izgra ivali i prostrane magacine za robu i {tale za sme{taj zapre`ne i tovarne stoke o kojoj se starao, za to posebno upo{qen radnik, arxija. Pazarnim i u dane dva trodnevna pana ura, wihova dvori{ta bila su zakr~ena volujskim kolima i mno{tvom volova i kowa ~iji doma}ini su, uz ~a- {icu i meze, zalivali na pijaci obavqen posao. Naj~e{}i posetioci ugostiteqskih radwi otvaranih u blizini industrijskih objekata (Fabrika radioni- 135 Isto, 164.

115 ce) i `elezni~ke stanice, poput Novog Sada, Orijenta, Kragujevca, Jadrana i Bele ru`e, bili su radnici samci koji su se u wima hranili kao abonirci ( na kost ), neretko i na veresiju. Iako je, pod okriqem ugostiteqske delatnosti, organizovane prostitucije bilo i tokom XIX veka, doseqavawe mno{tva radnika iz drugih delova zemqe i inostranstva i prisustvo velikog broja vojnih lica, podstakli su pravu ekspanziju najstarijeg zanata, koji su upra`wavale animir dame pristigle u Kraqevo iz Ma arske, Slavonije, Srema i Dalmatinskog primorja. Animir dame su pravile dru{tvo mu{teriji u kafani gde su srkutale liker kru{kovac, ofarbanu vodicu ili ~aj koji je mu{terija pla}ao kao skupoceno pi}e. Nakon {to napravi dobar pazar u kafani, animir dama je mu{teriju odvodila u sobu. U vreme pred Drugi svetski rat, u zavisnosti od ranga i ugleda kafane i kategorije dama, tarifa za provedenu no} sa `enskom se kretala od 10 do 30 dinara, od ~ega je polovina pripadala gazdi, a ostatak animir dami. 136 Najgu{}a koncentracija javnih ku}a bila je u delu grada u blizini stare `elezni~ke stanice, koji je zbog toga i dobio naziv Pic mala, i u okru`ewu nove stani~ne zgrade sagra ene godine ne{to zapadnije od stare. 137 Po svojim `enskama i crvenim fewer~i}ima posebno na glasu bile su tamo{we kasina, U i bato, Jadran, Ibar, Kraqevi} Marko, Brege i Solun, a za pravog kupler-majstora va`io je nekada- {wi konobar Ilija Radovanovi}, koji je radio sa prodava~icama qubavi u Ibru, Solunu i Bregeu. Animir dama bilo je i u kafanama Jelenac (u ulici Milo{a i Draga~evu (u Staroj ~ar{iji), gde su naj~e{}e navra}ali seqaci iz studeni~kih sela. 138 Do godine ugostiteqi su imali zajedni~ku strukovnu asocijaciju sa trgovcima, a tada su formirali Udru`ewe ugostiteqa za srez `i~ki, koje je pred organima vlasti zastupalo wihove interese Isto, Postoji mi{qewe i da naziv Pic mala poti~e otuda {to je ovaj deo grada u arhitektonsko-urbanisti~kom smislu i po socijalnom statusu svojih `iteqa predstavqao elitni kraj Kraqeva u kome je sve, po onda{wem `argonu, bilo pic-pic, tj. odisalo otmeno{}u i elegancijom. 138 Isto, IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki podnet I redovnoj godi{woj skup{tini na dan 5. III godine.

116 116 NOV^ANI ZAVODI Obnova privrede nakon Prvog svetskog rata iziskivala je, pored niza drugih uslova, i novac, tj. kredite kojima bi se koliko- -toliko sanirale posledice ratnih pusto{ewa i novim investicijama pokrenule proizvodwa i trgovina. Situacija na finansijskom tr`i{tu novoformirane Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a posebno na teritoriji Srbije, bila je, usled ~iwenice da su doma}e banke tokom rata bile potpuno zamrle i na razne na~ine stavqene van prometa, veoma te{ka, tako da se wihova delatnost tokom i godine obnavqala usporeno. 140 Ovakvo stawe nov~anih institucija karakteristalo je i Kraqevo. Sva tri wegova nov~ana zavoda koja su poslovala do okupacije godine ( Kraqevska akcionarska {tedionica, Kraqevska akcionarska zadruga i Kraqevska privredna banka za trgovinu i industriju ), 141 tokom okupacionog perioda obustavila su rad i bila izlo- `ena pqa~ki i uni{tavawu inventara i arhive. 142 S obzirom na to da je razvoj privrede uslovqen situacijom na finansijskom poqu, jer weno pokretawe u velikoj meri iziskuje investirawe i kreditirawe koje vr{e oni subjekti koji raspola`u novcem i wime manipuli{u, to se kao neophodna za o`ivqavawe kraqeva~ke privrede nametnula potreba obnove rada nov~anih zavoda. Finansijske aktivnosti nakon oslobo ewa, usmerene prvenstveno na konsolidovawe svoje aktive i pasive, najpre je, 1. februara godine, otpo~ela Kraqevska privredna banka za trgovinu i industriju. Tokom aprila aktivirana je Kraqevska akcionarska zadruga, a 1. juna iste godine rad je obnovila i Kraqevska akcionarska {tedionica. 143 Sve izra`enija potra`wa kredita i mogu}nost 140 Danica Mili}, Privredni polo`aj Srbije po zavr{etku ratnih operacija, Srbija na kraju Prvog svetskog rata, Srbija na kraju Prvog svetskog rata, Beograd, 1990, O osnivawu i poslovawu ovih nov~anih zavoda do okupacije Kraqeva godine vidi vi{e: Milovan Sekuli}, Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do godine, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, Primera radi, Kraqevskoj privrednoj banci za trgovinu i industriju bile su uni{teni: Dnevnik, Glavna kwiga, Kwiga bilansa i sve ostale pomo}ne kwige, osim Kwige zaloga, a Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici, osim {to je ostala bez kancelarijskog inventara i ru~ne kase, uni{ten je ~itav meni~ni portfeq u kome je bilo oko menica u vrednosti od oko dinara. AJ, 65, , Dopis predsednika Upravnog odbora Kraqevske privredne banke za trgovinu i industriju, Petra Bogavca, Na~elstvu okruga ~a~anskog, 15. V 1919; Dopis Uprave Kraqevske akcionarske {tedionice Ministru trgovine i industrije, 23. I AJ, 65, , Izve{taj Upravnog odbora Kraqevske akcionarske {tedionice podnet XXXI redovnoj skup{tini akcionara na dan 20. II godine; Izve{taj Nadzornog odbora Kraqevske privredne banke podnet redovnom zboru akcionara na dan 27. februara godine o svom radu u Banci; Izve{taj Upravnog odbora Kraqevske Akcionarske Zadruge podnesen redovnom zboru akcionara u Kraqevu na dan 17. marta godine.

117 117 Ra~un gubitaka i dobitaka i Ra~un izravnawa Kraqevske akcionarske {tedionice za period godina

118 118 wihovog povoqnog plasirawa u uslovima poratne konjukture, navodila je uprave pomenutih nov~anih zavoda na ideju integracije, kako bi pove}awem kapitala bile stvorene mogu}nosti za pro{irivawe delatnosti i wegovo ve}e ulagawe u privredu, trgovinu pre svega. Inicijativa za ukrupwavawe bankarskih kapitala potekla je po~etkom godine od Upravnog odbora Kraqevske privredne banke za trgovinu i industriju, o ~emu su weni akcionari bili obave{teni: Da bi uprava mogla kapital ban~in plasirati {to popularnijem a rentabilnijem poslu nego do sada pre`ivelom zajmodavstvu eskontu, to treba da ostvarimo na{a pravila, a to je da vr{imo trgova~ko- -privredne i {pekulativne poslove koji bi poslovi mnogo korisniji bili i za akcionare, trgovinu a i za samu okolinu ovoga kraja, nego eskont meni~ni za davawe zajmova u gotovu. A da bi mogli ovom poslu pri}i, nu`no je da imamo kapital ve}i nego {to ga danas banka ima. Stoga je uprava u sporazumu sa nadzornim odborom donela odluku da ova banka treba da se spoji sa ovda{wim zavodima, i u tom ciqu ~inila je poku{aj kod uprava Kraqevske {tedionice i Akcionarske zadruge, {to su obe uprave odgovorile banci da oni rado pristaju ako im to wihovi zborovi odobre. Usled toga, oba su zavoda ovda{wa, pa i na{a banka, stavila u dnevni red predloge o spajawu zavoda. G.G. akcionari, ovim spajawem posti`e se mnogo u pogledu stabilnije trgovine, industrije i uop{te svih privrednih grana, jer danas kapital bez milion dinara ni{tavan je da se sa malim kapitalom mo`e ma {ta raditi a taj rad da mo`e doneti prihoda bar pristojnog da se wime mogu re`iski tro{kovi pokriti i dividendu akcionarima bar 8% dati. Ne, to zavodi malog kapitala kao na{a banka ne mogu dati, a to isto i ova druga dva zavoda kojima su kapitali ravni na- {em, {to su i wihove uprave uvidele, da danas oni ne mogu punom parom raditi ovakvi kakvi su danas, s toga su i oni pristali na spajawe. 144 Po svemu sude}i, zbor akcionara Kraqevske akcionarske {tedionice negativno se izjasnio prema ovoj ideji, tako da je integracija bila ograni~ena samo na Kraqevsku privrednu banku za trgovinu i industriju i Kraqevsku akcionarsku zadrugu, od kojih je, 24. jula godine, formirana Kraqevska privredna banka, ~iji je osnovni kapital u iznosu od dinara u srebru ~inilo akcija od po 500 dinara. Kako se navodilo u wegovim Pravilima, ciq novoosnovanog nov~anog zavoda bio je da kreditovawem, trgovawem, izvozom i uvozom robe, obavqawem industrijskih preduze}a, podpoma`e razvitak trgovine, privrede, industrije i zanatstva AJ, 65, , Predlog Upravnog odbora Kraqevske privredne banke podnet III redovnom zboru akcionara dr`atog na dan 27. februara godine. 145 AJ, 65, , Predlog o izmeni i dopuni Pravila Kraqevske privredne banke odobrenih re{ewem Gospodina Ministra Narodne Privrede od 2. maja godine, 24. VII 1921; dr Milan Matijevi}, Nov~ani zavodi i banke u Kraqevu, Kraqevo, 2000, 95.

119 119 Akcija Kraqevske privredne banke O tome koliko su bankarski poslovi tokom dvadesetih godina XX veka bili profitabilni i kolika je bila potra`wa za sve- `im novcem neophodnim za obnovu ovda{we privrede, trgovine i zanatstva, pre svega, svedo~i i ~iwenica da je 11. aprila godine Kraqevo dobilo jo{ jedan nov~ani zavod, ~iji ciq je bio da da mogu}nost trgova~kom i privrednom svetu ove okoline da {to br`e i lak{e obavqa svoje poslove. Bio je to Kraqevski trgova~ki kreditni zavod sa osnovnim kapitalom od dinara, podeqenih u akcija u iznosu od po dinara. 146 Krajem iste decenije bilo je poku{aja osnivawa jo{ jednog nov~anog zavoda Obrtne banke A. D. ali Ministarstvo trgovine i industrije to nije odobrilo, s obrazlo`ewem da predvi eni kapital je i suvi- {e mali od dinara, a i Pravila Banke nisu saobra`ena svima odredbama Zakona i praksi. 147 Ipak, promeweni poslov- 146 ^lanovi prvog Upravnog odbora Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda bili su: Milan Jovi~i}, trgovac, Lazar Kuzmanovi}, trgovac, Nikola ^ukuli}, opan~ar, Miodrag Jovanovi}, trgovac, Todor [evi}, in`ewer, Velisav Tomovi}, trgovac i Aleksa Jelesijevi}, trgovac, a u Nadzorni odbor izabrani su advokat Branko Pa{trovi} i ~etvorica trgovaca: Jevrem Planojevi}, Bo`idar Crv~anin, Manojlo Manojlovi} i Dragutin Nenadovi}. AJ, 65, , Oglas Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda, 29. VII Osniva~i ovog nov~anog zavoda bili su: Miodrag M. Markovi}, apotekar, Luka Lazarevi}, trgovac, Igwat Jovanovi}, kafexija, Dragomir Rankovi}, kwigovo a, Radisav Jovanovi}, trgovac, Petar Bo`i}, trgovac, Luka Lukovi}, hoteli-

120 120 ni ambijent za rad nov~anih zavoda u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca u odnosu na onaj u Kraqevini Srbiji, stavqao je pred kraqeva~ke bankare niz isku{ewa i te{ko}a. Naime, procenat zarada ostao je na predratnom nivou, dok su re`ijski tro{kovi porasli za oko puta, a stepen poreskog optere}ewa uve}an je za oko 400 puta. U ovakvim uslovima ovda{wi nov~ani zavodi, koji su poslovali uglavnom kao kreditne ustanove sa eskontom i kreditirawem trgovine i mawih privrednih preduze}a po teku}im ra~unima sa kamatnom stopom od 12% na godi{wem nivou i provizijom od 8%, nisu uspevali podeliti ni 4% dividende akcionarima, {to je dovodilo do gubitka poverewa akcionara u svoje ustanove. Stoga su iz uprava nov~anih zavoda ~esto upu}ivane molbe dr`avnim finansijskim vlastima da se poreske stope vrate na predratne i da se samoupravni i vanredni prirezi, ako ne ukinu, a ono barem uvedu olak{ice prilikom wihovih davawa. Period od do godine mo`e se okarakterisati kao zlatno doba u poslovawu ovda{wih nov~anih zavoda. U wemu se bele`i znatan porast uloga na {tedwu, a eskont i reeskont menica, zajmovi i stawa teku}ih ra~una do`ivqavaju uzlaznu putawu. Po~etkom 30-ih godina XX veka ovaj pozitivni trend je, usled odjeka velike svetske ekonomske krize na jugoslovenskim prostorima, zaustavqen i nastupilo je razdobqe vi{egodi{we stagnacije bankarskog poslovawa. Plasman novca u nove zajmove zna~ajno je umawen jer su se potencijalni klijenti, uprkos sni`ewa kamata, usled smawewa zarada nerado odlu~ivali za nove poslove. To je uzrokovalo orjentaciju banaka na, skoro iskqu~ivo, eskontirawe kratkoro~nih sitnih menica koje su iskqu~ivale svaki rizik. Po~etkom jeseni godine do{lo je do prave navale {tedi{a na {altere banaka {irom zemqe i podizawa uloga na {tedwu i po teku}im ra~unima, {to nije mimoi{lo ni banke u Kraqevu. O razmerama ove pojave, prouzrokovane u velikoj meri i psiholo{kim momentima, re~ito govori i primer Kraqevske akcionarske {tedionice, kod koje su nov~ani ulozi godine opali za dinara u odnosu na prethodnu godinu. Poreme}aje finansijskog tr`i{ta najilustrativnije prikazuju pore ewa Ra~una izravnawa i Ra~una gubitka i dobitka ovog nov~anog zavoda iz odnosno godine, ~ija uprava je uspevala da, koliko-toliko odr`ava stabilnost poslovawa: jer, Krsta Petrovi}, trgovac, Bo`idar Markovi}, trgovac i Qubi{a Stefanovi}. AJ, 65, , Molba osniva~a Obrtne banke A. D. Ministru trgovine i industrije, 19. I 1929; Dopis Ministarstva trgovine i industrije Na~elstvu sreza `i~kog, 13. III 1929.

121 121 AKTIVA RA^UN IZRAVNAWA G. U HIQADAMA DIN. RA^UN GUBITKA I DOBITKA G. U HIQADAMA DIN. blagajna menice zajmovi na zaloge teku}i ra~uni potra`ivawa kod stranih nov~. zavoda vrednost rezervnog fonda nepokretnosti kaucije nova gra evina 38 razlika kursa dr`avnih hartija 40 PASIVA glavnica rezervni fondovi ulozi na {tedwu reeskont kod Narodne banke 115 prenosna kamata nepodignuta kamata 2 2 tantijema dobit za podelu zbir bilansa RASHODI G. U HIQADAMA DIN. Prema: Narodno blagostanje, , G. U HIQADAMA DIN. porezi kamata tro{kovi i plate dobit prihodi provizija kamata stanarina zbir prihoda ili rashoda

122 122 Tabela prikazuje porast zbira bilansa od na dinara {to je bila posledica pove}awa gotovo svih pozicija u pasivi. Od toga, sopstvena sredstva iznose (za vi{e zbog pove}awa fondova), a tu a sredstva prema u godini. U odnosu na godinu nova stavka u poslovawu je pozicija reeskonta kod Narodne banke, sa , {to dokazuje da je ovaj zavod bio u stawu da podmiri ulaga~e skoro iskqu~ivo smawewem svoje aktive, koja je, kako izgleda, bila vrlo likvidno plasirana. Meni~ni krediti su u godini bili za ve}i nego dve godine ranije, {to navodi na zakqu~ak da su ulozi na {tedwu porasli i bili bi znatno ve}i da nije bilo pomenutog podizawa novca od strane {tedi{a u septembru i oktobru. Potra`ivawa kod stranih nov~anih zavoda iskazana krajem godine sa u godini su za preko polovine otkazana i iznosila su dinara. Prihodi od nepokretnosti poticali su od zarade hotela Pariz, vlasni{tva [tedionice, i oni su, prema onda- {wim ekonomskim analiti~arima predstavqali lepe tihe rezerve ban~ine. 148 Paralelno sa pove}awem prihoda uve}ani su i rashodi: porezi, tro{kovi uprave i plate, kao i rashodi po kamatama. Ipak, ~ista zarada je bila ve}a za u odnosu na godinu, i iznosila je dinara. Odlukom Uprave bila je podeqena na slede}i na~in: dinara dato je rezervnom fondu, penzionom fondu, dinara kao tantijema Upravnom i Nadzornom odboru, dinara je ispla}eno kao dvoprocentna dividenda, a ostatak od dinara poslu`io je za osnivawe fonda za pokri}e eventualnih {teta. 149 Dono{ewe tzv. seqa~kog zakona, 12. aprila godine, kojim su dr`avne vlasti uvele moratorijum na otplatu seqa~kih dugova za 90 dana i propisale da se sa zemqoradnicima postignu dogovori o na~inu pla}awa duga, kao i maksimizirawe visine kamata, doneli su dodatne komplikacije u poslovawu nov~anih zavoda. 150 Dramati~nost polo`aja u kome su se nalazili mali nov~ani zavodi, kakvi su bili i kraqeva~ki, u prvoj polovini ~etvrte decenije 20. veka, do~arava molba Upravnog odbora Kraqevske privredne banke upu}ena po~etkom marta godine Ministarstvu trgovine i industrije: Te{ko stawe u privredi, koje nas prati od godine, u privrednom pogledu sva je u krizi, ~ija je o{trina 148 Narodno blagostanje, 2. VII 1932, Isto. 150 Dr`avna normativa kojom se te`ilo obuzdavawu inflacije propisivala je da visina kamatnih stopa na pozajmqene sume ne sme prelaziti 12,5% godi{we, a kamata za nov~ane uloge 6,5% godi{we. Ivan M. Beci}, Privatni nov~ani zavodi i bankarstvo u Leskovcu izme u dva svetska rata, Istorija 20. veka, 1, Beograd, 2002, 139.

123 bez presedana i kojoj jo{ nije mogu}e predvideti kraj. Preduzete razne mere u svrhu ubla`ewa krize i o`ivqewa privredne radinosti, nisu mnogo pomogle, jer nisu provedene po jednom unapred utvr enom planu, koji bi imao da obuhvati celokupno ovo slo`eno pitawe i sve grane privrede. Pru`ene za{titne mere stanovitim privrednim klasama u vidu odlagawa pla}awa pomogle su im da se odr`e u `ivotu ali ne i da ubrza wihovo ozdravqewe, dok je na drugoj strani kod drugih privrednih grana izazvalo depresiju i u~malost. Zdrava mera za o`ivqewe privrede, wene radinosti i za oporavqewe privredno slabijih jeste sni`ewe kamatwaka. Ova mera nije postigla puni efekat, jer je donesena u vremenu kad jo{ konstantno traje nepoverewe kod ulaga~a. Nije postigla puni efekat i stoga {to je ova mera jednaka za sve nov~ane zavode, dok je poznato da su mawi poslovi optere}eni srazmerno ve}om re`ijom od velikih i da mawi zavodi uz te`e uslove delaju. Poslovawe na{eg zavoda je silno ote`ano zbog neprovo ewa izvr{ewa od strane izvr- {nih vlasti i po onim predmetima ~iji predlozi ve} godinama le- `e i za koje smo imali velike tro{kove za tu`bene takse. Ovakvim radom izvr{nih vlasti mi smo bili u nemogu}nosti da do emo do potrebnih sredstava s jedne strane, a s druge strane i uredni du- `nici napustili su ure ewe svojih obaveza i dozvolili utu`ewe, iza kojeg je imao da zapne svaki daqi postupak za naplatu, jer sa neprovo ewem izvr{ewa kod nas svaki du`nik ra~una. Ulaga~i nisu hteli da shvate te{ko stawe ve} su u novom nastupu nepoverewa tra`ili povra}aj ulo`enog novca i stavqaju}i terete obezbe ivali se nad ban~inom imovinom. Preduzetim strogim {tedwama u svakom pogledu i pravcu uspeli smo da re`iju svedemo na minimum, ali i pored toga i dobre voqe zbog slabog priliva novca od naplata svojih potra`ivawa nismo u stawu udovoqiti svojim obavezama prema ulaga~ima i poveriocima. Ovi su nas razlozi uverili da ne mo`emo imati vi{e nikakvih iluzija, te smo primorani obratiti se Vama Gospodine Ministre i zatra`iti za{titu Akcionari kraqeva~kih nov~anih zavoda pripadali su razli~itim socijalnim slojevima. Najvi{e je bilo trgovaca, koji su posedovali i najve}i broj akcija, zatim zanatlija, ugostiteqa i dr`avnih ~inovnika. Vo eni filozofijom zarade na malo, akcionari su postajali i obi~ni qudi, kupuju}i mawi broj akcija, te`e}i da na taj na~in o~uvaju i, u izvesnoj meri, oplode svoju crkavicu, ste~enu mukotrpnim radom i svakovrsnim odricawima. Jo{ vi{e je bilo sitnih {tedi{a, posebno radnika koji su iz raznih delova zemqe pristizali u Kraqevo tragaju}i za poslom, a koji su zara eni novac deponovali u blagajnama ovda{wih bana- 151 AJ, 65, , Molba Upravnog odbora Kraqevske privredne banke Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III

124 124 ka. 152 U godinama ekonomske krize iskazana je tendencija dela akcionara da u svojim rukama skoncentri{u {to ve}i broj akcija, ili da raznim spekulacijama, na u{trb ostalih, uve}aju kapital, a samim tim i dominaciju u rukovo ewu bankama. Jedan od najre~itijih primera odnosio se na Kraqevsku privrednu banku. Naime, odlukom Upravnog odbora, a na osnovu Uredbe o nov~anim zavodima, ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora otpisano je 50% wihovih dugovawa na teret rezervnog fonda, a omogu}eno im je da ostatak pla}aju ulo`nim kwi`icama. Kako banka nije bila u stawu da ulaga~ima ispla}uje sve uloge, mnogi sitni akcionari po~eli su da prodaju ulo`ne kwi`ice 10-20% jeftinije, {to koriste ~lanovi Upravnog i Nadzornog odbora da na lak na~in do u do novih uloga i kamata. 153 Vremenom je me u akcionarima dolazilo do sve ve}eg raslojavawa i izdvajawa prave finansijske elite koja je u potpunosti kreirala poslovnu politiku nov~anih zavoda, a ~iji uticaj se ose- }ao u svim dru{tvenim sferama grada, posebno u politici. Mogu}- nost uticaja na nov~ane tokove omogu}avala je pojedinim od wih, ina~e jako pragmati~nim qudima koji znaju u {ta treba ulagati, a i da se mo} pojedinca ne meri samo ciframa novca, uspeh i na pla- 152 Poreme}aji u bankarstvu tokom 30-ih godina pro{log veka, uzrokovali su duboke potrese na relaciji banka {tedi{a, o ~emu, kao i o moralu kraqeva~kih bankara, tj. odsustvu elementarnog ~ovekoqubqa, slikovito govori pismo Petra Mudrini}a iz Zaklopca (srez Dowi Lapac) Ministarstvu trgovine i industrije: Godine do{ao sam na rad na prugu i put Kraqevo Kosovska Mitrovica. Radijo sam na tom poslu do god. Novac koji sam zara ivao i od svojih usta odvajao svakoga meseca ulagao sam na {tedwu u Kraqevsku privrednu banku u Kraqevu po pet do osam stotina dinara mese~no i tako sam u{tedijo nekoliko hiqada dinara da mogu da pod ve} oronule dane da kupim krov nad glavu i da se ne moram skitati po tu im ku}ama, a sada moj novac ne mogu da dobijem po{to se banka brani sa nekakvim zakonom o za{titi a kada sam ja davao da mi skine jedino godi{wi interes i da mi ostatak isplati a upravnik banke Petar Bogavac tra- `ijo mi je da mu ostavim 25 dinara po jednoj stotini dinara. Ja na ovu pqa~ku nisam hteo da pristanem po{to ako ja dam na sumu dinara toliki odbitak onda nemam {ta da dobijem od moga novca koji sam ja krvavo zaradijo tucaju}i kamen kroz ibarsku dolinu i raznim putevima. Zato molim Gospodina Ministra da se zauzme za mene siromaha radnika i da mi se moj novac koji se nalazi u Banci odma u najkra}em roku izbavi i naredi odma da mi se cela suma isplati bez ikakvi odbitaka po{to mi je novac odmah potreban da kupim malo zemqe i ku}u. Daqe nisam u stawu da ~ekam i da me pobe uju zakoni o za{titi a Banka da na mom novcu zara uje a ja umirem gladan i bez ikakve pomo}i a Banka raspola`e sa velikim kapitalom kako pokretnim tako i nepokretnim a trgova~ku i sitnih zanatlija imovinu prodaje i sebe napla}uje za{to onda meni moje ne plati. (...) U pomenutoj banci ima wih 7 akcionara koji raspola`u sa najve}im trgovinama u Kraqevu. Oni imaju iz ~ega da meni isplate moj novac odma po{to mi je potreban. Ja vi{e ne mogu da ~ekam. AJ, 65, , Molba Petra Mudrini}a Ministarstvu trgovine i industrije, 14. VII Dr Nikola Jon~i} Ko~a, Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta do Drugog svetskog rata, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 324.

125 nu politike. Tako je na izborima za Ustavotvornu skup{tinu godine poslani~ki mandat srezu pripao radikalu Petru Bogavcu, dugogodi{wem predsedniku Upravnog odbora Kraqevske privredne banke. Bogavac je odneo apsolutne pobede u Kraqevu i na parlamentarnim izborima 1923, 1927, i godine, ~emu je u velikoj meri zasigurno imao da zahvali i svojoj funkciji u banci. Sli~ne politi~ke uspehe bele`io je i imu}ni trgovac Lazar Kuzmanovi}, jedan od osniva~a Kraqevske trgova~ke banke, koji je biran za narodnog poslanika i godine. INDUSTRIJA [est godina skoro neprekidnog ratnog stawa ( ) ostavilo je duboke tragove na privredi Srbije. Prema proceni Delegacije Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca podnetoj Reparacionoj komisiji godine, ukupna materijalna {teta koju je Srbija pretrpela u ovom periodu iznosila je izme u sedam i deset milijardi zlatnih franaka, {to je predstavqalo vi{e od polovine wenog nacionalnog bogatstva. 154 Za izrazito agrarnu zemqu, kakva je bila Srbija u to vreme, posebno te{ki gubici bili su u domenu industrije koja se tokom XIX veka nalazila u povoju. U ovako sumornu sliku srpske privrede uklapalo se i Kraqevo, u kojem za~eci industrijalizacije se`u u osamdesete godine XIX veka, kada je, otprilike godine, osnovana Fabrika poqoprivrednih sprava Aksentija Bogdanovi}a i Sre}ka Vasi}a, prvo industrijsko preduze}e u Kraqevu. Do po~etka Prvog svetskog rata u Kraqevu i wegovoj neposrednoj okolini osnovana su jo{ dva industrijska preduze}a: paromlin Mihajla ^ebinca (1892. godine) i {estospratni mlin na elektropogon Nikole Kne`evi}a i Isidora Radovanovi- }a, sagra en u susednoj Ribnici, u to vreme jedan od najve}ih na Balkanu, sa dnevnim kapacitetom prerade `ita od dva i po vagona. Ratne neda}e znatno su o{tetile wihova postrojewa ote`avaju}i normalizaciju proizvodwe dugi niz godina nakon rata. 155 Do intenzivne industrijalizacije Kraqeva do{lo je u periodu izme u dva svetska rata kada je, osim Fabrike aviona i Fabrike vagona, koje su ~inile industrijsku osnovu grada, izgra eno jo{ nekoliko mawih industrijskih objekata. Bogati {umski potencijali planinskih Stolova, Rado~ela, Kotlenika, ^emerna i Gledi}a, kao i {iroka rasprostrawenost hrastovih {uma u selima na potezu od Kraqeva do ^a~ka, pru`ali su izvrsne uslove za razvoj drvoprera iva~ke industrije. Iako je ve}ina prera iva~kih objekata strugara bila locirana, uglavnom zbog ote- 154 Smiqana \urovi}, Industrija Srbije na po~etku privrednog `ivota Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Istorija XX veka, X, Beograd, 1969, 190,

126 126 `anog transporta drveta u oblicama, u samim zabranima ili wihovoj blizini, deo ovih kapaciteta izgra en je i u Kraqevu. Tako je, u wegovom neposrednom susedstvu, Ribnici, radila strugara preduze}a Kne`evi} Radovanovi}, sagra ena godine, sa osnovnim kapitalom od i obrtnim od dinara. Wena dva puna struga i po tri cirkulara i jednotra~ne testere pokretala je parna ma{ina ja~ine 55 Hp. Po~etkom 20-ih godina XX veka 56 uposlenih radnika obra ivalo je godi{we oko m 3 tvrdog i mekog drveta. Posebno su bile tra`ene orahovina i hrastovina, prva za oblikovawe pu{~anih kundaka u Vojnotehni~kom zavodu u Kragujevcu, a druga za izradu kvalitetne stolarije. 156 U blizini stare `elezni~ke stanice do godine radila je i parna strugara Direkcije dr`avnih `eleznica, koja je pomo}u dva gatera rezala gra u iskqu~ivo za potrebe `eleznice, izra uju}i najvi{e `elezni~ke pragove. 157 U godini kraqeva~ki industrijalac Miqko Petrovi} Ri- `a, koji je slovio za pravog drvnog magnata, podigao je u samom gradu, u neposrednoj blizini ulica Vojvode Putnika i Jug Bogdanove, modernu parnu strugaru sa tri gatera, ~etiri cirkulara, bansekom, ruba~ima i postrojewem za parewe impregnaciju bukovog drveta. 158 Uprkos bogatoj sirovinskoj osnovi, ko`arska industrija je sve do godine imala karakteristike sitne zanatske proizvodwe. Tada je ovda{wi Antonijevi}, na desnoj obali Ibra, u Ribnici, sagradio modernu radionicu za preradu ko`e sa {est ma- {ina. Wen proizvodni asortiman ~inili su: tele}i i gove i boks, sve vrste postava, fiksleder, ko`a u boji i ko`a za izradu opanaka. U woj je, pored desetak nekvalifikovanih i pet do deset kvalifikovanih radnika, izvesno vreme radio i jedan hemijski in`ewer. 159 U godinama pred Drugi svetski rat Kraqevo je dobilo i dva poluindustrijska ciglarsko-creparska objekta. Prvi, sa kru`nom pe}i kapaciteta oko tri miliona komada cigala godi{we, podigao je Svetozar \okovi}, a drugi, upola maweg kapaciteta, pripadao je Veqku Bo{kovi}u Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e., J. Grga{evi}, Industrija Srbije i Crne Gore, 258; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e..., Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e., Osim ove, Miqko Petrovi} je posedovao jo{ i tri strugare na vodeni pogon u okolini Kraqeva na Gvozda~koj reci, na Beloj reci i u Malom Risovcu. AJ, 65, , Dosije Industrije gra e i drveta za ogrev Miqko Petrovi} Kraqevo, 13. III 1941; Z. M. Petrovi}, ^ovek zvani, Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e..., Isto.

127 Fabrika aviona ^vrste osnove industrijalizacije Kraqeva izme u dva svetska rata udarene su 12. septembra godine. 161 Toga dana na lokalitetu Divqe poqe, povr{ine ne{to vi{e od jednog kilometra kvadratnog, na wegovoj severoisto~noj periferiji, s leve strane `elezni~ke pruge Kraqevo Kru{evac, polo`en je kamen temeqac budu}e fabrike aviona. 162 O ovom, za grad na Ibru, istorijskom doga aju, koji je predstavqao sna`an inicijator demografske, privredne i kulturne ekspanzije, beogradske Novosti izve{tavale su: Ve} ju~e su u Kraqevo, gde je danas izvr{eno sve~ano polagawe kamena temeqca fabrici aeroplana po~eli da sti`u avioni. Do danas su doletele avionske eskadrile iz Novog Sada, Skopqa i Sarajeva. Do{ao je i ve}i broj avijati~arskih oficira me u kojima se isti~u pukovnik Jovan Jugovi} i komandant vojne avijatike general Stanojlovi}. Varo{ je jutros osvanula ~ista, pra{ina sa ulica uklowena, na ku}ama su zastave, gra anstvo raspolo`eno, dan vedar. Na mestu gde se podi`e fabrika slio se silni svet i veliki broj uglednih civilnih, crkvenih i vojnih li~nosti. Bili su tu svi oficiri, nekoliko episkopa sa ni{kim episkopom na ~elu. Ina~e sve korporacije i udru`ewa iz Kraqeva bile su tu zastupqene, a jednako i svi narodni poslanici tog kraja. Prisustvovala su i sva {kolska deca. U varo{ je ~ak do{lo hiqadama seqaka iz okoline da prisustvuje sve~anosti. U 10 ~asova pre podne izvr{eno je polagawe kamena temeqca. Uzidana je i poveqa o podizawu te fabrike aeroplana u kojoj se ka`e da se ona podi`e u vreme vladavine kraqa Aleksandra Kara or evi}a, za vreme vlade g. Uzunovi- }a, za vreme predsednika op{tine g. M. Jovi~i}a. Prvi je govorio episkop ni{ki, zatim ministar vojni, pa predsednik op{tine, {ef vojne avijatike general Stanojlovi}, narodni poslanik Petar Bogavac, predsednik Prvostepenog suda u Kraqevu i drugi. Narodno veseqe trajalo je do duboko u no}. Avijoni su dugo leteli nad Kraqevom i izvodili razne figure. Posle podne svirala je vojna muzika. Pred ve~e avioni su se vratili u odredi{ta sem jednoga koji je ne{to o{te}en ostao u Kraqevu na popravci Po eparhiji, Pregled crkve 9 10/1926, Fabrika aviona, kako je u kraqeva~koj javnosti uvre`eno ime ovog privrednog objekta, u periodu do godine nekoliko puta je mewala zvani~ni naziv. Poslovawe je otpo~ela pod firmom Dr`avna radionica aeroplana i motora (12. IX X 1927), zatim je, po potpisivawu ugovora sa Bregeom, 14. X godine, preimenovana u Anonimno dru{tvo avijati~arskih radionica Luj Brege, radionice u Kraqevu Jugoslavija, od 1. IV do 6. III godine slu`beni naziv bio je Aeroplanska radionica Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, a od 6. III godine Dr`avna fabrika aviona. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 21. III 1939, 1 4; M. Filipovi}, Kraljevski avioni, bez numerisane stranice. 163 Polagawe kamena temeqca, Novosti, 14. IX 1926,

128 128 Ideja o izgradwi moderne fabrike za izradu aviona za~eta je godine u General{tabu vojske Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Naime, zna~aj aviona u koncepciji modernog ratovawa, ali i u mirnodopskom saobra}aju, iziskivao je potrebu stvarawa doma}e avio-industrije kako bi se, pre svega, oja~ala vojna mo} zemqe. 164 Dve postoje}e privatne fabrike aeroplana Ikarus u Novom Sadu i Rogo`arski u Beogradu izra ivale su mawe serije {kolskih i trena`nih aviona i hidroavione drvene konstrukcije, {to je bilo nedovoqno za potrebe vazduhoplovstva mlade Kraqevine. 165 Izme u nekoliko lokacija izbor je, zbog wegovog odli~nog geostrate{kog polo`aja i saobra}ajne povezanosti sa drugim delovima zemqe, pao na Kraqevo. Izrada projekta budu}e fabrike poverena je profesoru Beogradskog univerziteta dr Milutinu Milankovi}u, svetski priznatom stru~waku, koji je prvi odredio jedna~ine za armature betonskih nosa~a. 166 Zahvaquju}i nov~anim sredstvima od deset miliona dinara, koje je Ministarstvo vojske i mornarice obezbedilo u vidu kredita, gra evinski radovi izvo eni su ubrzano, pa su tako tokom godine sagra ene dve velike hale natkrovqene lukovima od armiranog betona. 167 Wihova veli~ina i tehnologija gradwe izazivale su ~u ewe i divqewe onih me{tana ~iji vidici i `ivotno iskustvo su dosezali samo do obrisa okolnih planinskih masiva. Isto~no od hala, kojima je kasnije dogra eno sa svake strane jo{ po jedno krilo, ure- ena je betonska uzletno-sletna pista, a zapadno od wih podignute su zgrade za sme{taj Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda i magacini. Na severnoj strani fabri~kog kompleksa iznikla je jedna ve}a zgrada u koju je sme{tena radionica za opravku aviona i avio-motora. 168 Uporedo sa gra evinskom fazom i nabavkom ma{ina i opreme koji su na ime ratnih reparacija pristizali iz Nema~ke, vo eni su pregovori za kupovinu proizvodne licence od, jedne od najstarijih i najve}ih evropskih avio-fabrika, Anonimnog dru{tva avijati~kih radionica Luj Brege ( Societe anonyme des Ateliers d aviation Louis Breguet ) iz Velizy-Villacoublau-a kod Pariza. Iako u na~elu sklopqen polovinom godine, ugovor izme u Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ove francuske fabrike potpisan je 17. oktobra iste godine, s petogodi{wim rokom trajawa. Dr`ava se pri tom obavezala da Francuzima besplatno ustupi zgrade za- 164 U sklopu planiranih mera za osavremewavawe vojnog vazduhoplovstva koje je izradio general Radisav Stanojlovi}, predvi ena je izgradwa aerodroma u Beogradu, Zagrebu i Kraqevu, nabavka savremenih letilica i podizawe velike aviofabrike. M. Filipovi}, Kraljevski avioni, Isto. 166 Isto, Aerodrom u Kraqevu, Balkan, , Godi{njak jugoslovenskog vazduhoplovstva , Beograd, 1933,

129 tvorene, pokrivene, grejane i pode{ene za upotrebu, dok su oni bili u obavezi da dovedu svoj tehni~ki kadar, koji bi organizovao proizvodwu i radio u kraqeva~koj fabrici sve dok ne obu~i doma- }e radnike da samostalno primewuju licencu. 169 Posebnim zakonom Dru{tvo Brege je za vreme od 5 godina ra~unaju}i od 27. juna godine oslobo eno pla}awa svih taksi i poreza, kao i uvozne carine sa ostalim da`binama koje se pri uvozu napla}uju na sirovine, izra ene delove i sve potrebe za fabriku aeroplana u Kraqevu. 170 Ugovor je predvi ao i da, do wegovog isteka, vazduhoplovstvu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca bude isporu~eno najmawe 425 aviona ~ija cena }e biti obra~unavana u zlatnim dinarima i identi~na sa cenom predvi enom u ugovoru Bregea sa francuskom dr`avom. 171 Prilago avaju}i hale zahtevima svoje tehnologije, Francuzi su uradili sisteme ventilacije, grejawa i osvetqewa ( onde gde to nije moglo tehnologija je prilago avana fabrici ), tako da je ova fabrika, sa ma{inama i postrojewima nabavqenim uglavnom na ime reparacija u Nema~koj, bila jedna od najmodernije projektovanih i izvedenih fabrika u svetu u to vreme. U organizacionom smislu sastojala se od pet celina: bravarskog, limarskog, ma- {inskog, stolarskog i odeqewa monta`e. 172 Krovovi su bili dovoqno osvetqavani. U radnim prostorijama stakla su bila armirana, a podovi u radionicama poplo~ani drvenom kockom. Naravno, tamo gde su montirane ma{ine bio je beton, a za stajawe radnika kori{tene su letve. Elektri~na mre`a, odnosno, dovod elektri~ne energije do postrojewa i{ao je podzemnim putem. Radionice su bile dovoqno osvetqene, a bilo je i posebnih, dodatnih lampi na ma{inama, ukoliko bi potrebe to zahtevale. (...) Pri ulasku u fabriku postojalo je odeqewe za sme{taj ode}e i umivaonici sa kabinama za umivawe. Pored ovih prostorija postojala je i ambulanta za hitnu medicinsku pomo} sa bolni~arem, a u slu~aju te`ih povreda postojalo je vozilo kojim se bolesnik prevozi kod lekara. Cela fabrika zagrevana je putem parnog grejawa. U radionicama su bili kaloriferi, a u kancelarijama radijatori. 173 Odlukom komandanta ratnog vazduhoplovstva Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, divizijskog generala Radisava Stanojlovi}a, u Kraqevo je, avgusta godine, preseqen Vazduhoplovno-tehni~ki zavod, pozadinska ustanova koja je do tada, kao centar tehni~ke slu`be vazduhoplovstva vojske, radila u Petrovaradinu. 169 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 31. I 1930, M. Filipovi}, Kraljevski avioni, Isto, 39, Isto,

130 130 Na taj na~in ostvarena je specifi~na simbioza Fabrike aviona i ove ustanove i stvoren kompleks u kome se na jednom mestu obavqalo konstruisawe, izrada, ispitivawa i popravka aviona. 174 Najve}i problem koji je ote`avao normalno odvijawe proizvodnog procesa u po~etnim godinama rada fabrike bio je nedostatak kvalifikovane radne snage. Kako je Kraqevo u to vreme imalo malo radnika metalskih struka, to su upo{qavane zanatlije i radnici iz tehni~ki razvijenijih krajeva zemqe Slovenije, Hrvatske i Vojvodine, a nekoliko tehni~ara i in`ewera dovedeno je iz kragujeva~kog Vojno- -tehni~kog zavoda. Tako je krajem godine uz svakog francuskog radnika, tehni~ara ili in`ewera, kojih je bilo oko 200, stajao wegov parwak iz Jugoslavije koji je u~io i ~im bi nau~io posao i mogao samostalno da radi, Francuz bi se pakovao i i{ao ku}i 175. Osim toga, fabri~ka uprava organizovala je i kurseve za stru~no usavr{avawe radnika, od kojih velika ve}ina nije u svom `ivotu ni videla tehni~kog crte`a, a kamoli da je umela po wemu da radi. 176 Oni su, u trajawu od dva sata, odr`avani nakon radnog vremena, i bili obavezni za sve doma}e radnike. Predavani su geometrija, ra~un i jo{ neki predmeti, a radnicima je za ta dva sata ispla}ivana nadnica kao da su na poslu. 177 Biti upo{qen u Fabrici aviona predstavqalo je privilegiju. Zarade fabri~kog osobqa bile su izuzetno visoke, a u periodu godine, kako tvrdi M. Filipovi}, ~ak najve}e u Jugoslaviji. 178 Do wihove stagnacije do{lo je samo u godinama ekonomske krize, ali se, uop{teno uzev{i, mo`e re}i da su one uvek bile stimulativne, i da je stoga ova fabrika s pravom nazivana fabrika bez radni~kog pokreta. 179 Radni uslovi bili su, u skla- 174 O me usobnoj povezanosti Fabrike i Zavoda Miroslav Filipovi} navodi: Ti pojmovi se ~esto me{aju i dovode u zabunu ~ak i dobre poznavaoce prilika. Ta zabuna je ne retko i sasvim opravdana, jer su odnosi fabrike i Zavoda svo vreme bili vrlo ispreplitani, pa i komplikovani. Tako se de{avalo da dva radnika ili slu`benika, svejedno, budu zaposleni u fabrici na istim poslovima, sa istim ovla{}enjima i istom platom, s tim, {to je jedan tu platu primao od fabrike, a drugi od Zavoda. Fabrika aviona je u oba navrata (i u slu~aju Bregea i u slu~aju DFA) prakti~no bila podstanar Vazduhopolvno tehni~kog zavoda. Dr`ava je, naime, u oba slu~aja izdavala, ili ustupala fabrici aviona deo zemlji{ta, zgrada i opreme na upotrebu, na odre eno vreme i bez naknade, ali je uvek zadr`avala veliki obim prava na kontrolu svih vrsta. Tako su svi zaposleni u fabrici, normalno, bili pod~injeni rukovodstvu fabrike, ali su u disciplinsko bezbednosnom smislu bili pod~injeni isklju~ivo Zavodu. Niko nije mogao da bude primljen u fabriku bez odobrenja Zavoda, a bio bi momentalno, bez ikakvih prava otpu{ten, ukoliko bi to Zavod tra`io. Isto, Isto, IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/ M. Filipovi}, Kraljevski avioni, Tako je {loser Jovi{a Brkovi} za samo dve godine rada u Fabrici, od radni~ke plate napravio ogromnu ku}u u Obili}evoj ulici u Kraqevu. Pri tome ne samo da nije {tedeo i mu~io se kao qudi koji prave ku}u, ve} je `iveo kao gospodin i sve dok se nije o`enio, hranio se u kafani. Isto, Nije bilo radnika kojima je padalo na pamet da se bave politikom. Qudi su radili i zara ivali. Isto, 66, 95.

131 du sa visokosofisticiranom tehnologijom, atipi~ni za tada{we prilike u jugoslovenskoj industriji: Bilo je ~isto i svetlo, usisiva~i su stalno kupili pra{inu i opiqke, ma{ine su imale dodatno elektri~no osvetqewe, delove su do ma{ina donosili radnici u elektri~nim kolicima da se ne bi zaga ivao vazduh, radnici su imali sredstva li~ne za{tite, pod pretwom otkaza bilo je zabraweno obavqawe radwi i operacija opasnih po zdravqe. (...) Oni koji su radili u prostorijama sa velikim isparewima {tetnih materija (boje, lakovi i sl.), primali su odgovaraju}e sledovawe mleka. 180 Uslovi za rad i organizacione karakteristike proizvodwe, tj. besprekoran red i ~isto}a, ostavili su duboke utiske i na jugoslovenskog premijera Milana Stojadinovi}a i ministra vojske i mornarice, armijskog generala Mari}a, koji su Fabriku obi{li 16. jula godine Konstrukcioni biro Fabrike aviona U razdobqu od do sredine godine u Fabrici aviona obavqano je kompletirawe 125 aviona proizvedenih u Francuskoj, a prvi aparat koji je u u potpunosti bio izra en u Kraqevu, Breguet 19 A2, predat je na upotrebu jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu, u prisustvu Luja Bregea, 1. juna godine. 182 Iz 180 Isto, Posle Kragujevca i Kru{evca G. Dr. Stojadinovi} i general G. Mari} obi{li su i Kraqevo, Politika, 17. VII 1936, Isto, 51.

132 132 fabri~kih hala u narednim godinama izlazile su serije dvokrilnih klipnih aviona tipova: Breguet 19 B2 sa motorom Hispano-Suiza 12 Hb, Breguet 19 B2 sa motorom IAM Jupiter 9 Ad, Breguet 19 A2 sa motorom Lorraine Dietric 12 Db, Breguet 19.7 sa motorom Hispano-Suiza 12 Nb i Breguet 19.8 pokretan motorom Wright Cyclone GR-1820-F Iako je ugovor Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca sa Dru- {tvom Brege istekao 14. oktobra godine, na osnovu wegovog aneksa, on je produ`en do marta godine, a fabrika je pre- {la u dr`avne ruke 1. aprila te godine. Istovremeno, formirana je me{ovita jugoslovensko-francuska komisija za primopredaju materijala koja je, na tim i nekim drugim poslovima, radila vi{e od tri godine, tako da su posledwi Francuzi napustili Kraqevo godine. Do opadawa proizvodwe do{lo je u godinama ekonomske krize, tokom prve polovine 30-ih godina XX veka. Pomawkawe finansija uzrokovalo je otpu{tawe ve}eg broja radnika, a uprava Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda na wihova mesta anga`ovala je zanatlije i majstore iz redova vojnika koji su vojni rok slu`ili u vazduhoplovnim jedinicama. 184 Radne aktivnosti svodile su se, mawevi{e, iskqu~ivo na opravku aviona i izradu rezervnih delova. Promena spoqnopoliti~ke orjentacije Kraqevine Jugoslavije, sredinom ~etvrte decenije XX veka, odrazila se i na poslovawe kraqeva~ke fabrike aviona. Preorjentacija jugoslovenskih dr`avnih nabavki sa, tradicionalno savezni~kih, britanskog i francuskog tr`i{ta na tr`i{te Nema~ke, koja je postala wen glavni trgova~ki partner, dovela je do pregovora Ministarstva vojske i mornarice Kraqevine Jugoslavije i predstavnika nema~ke fabrike aviona Dornijer oko kupovine bombardera Dornijer DO 17 i hidroaviona DO 22. Naime, napredak evropske vojne vazduhoplovne industrije ~iji je tempo tehnolo{kog razvoja grabio krupnim koracima napred, i pove}avawe uloge aviona u koncepcijama savremenog ratovawa, suo~ili su jugoslovenske vojne vlasti sa problemom zastarelosti wenog vazduhoplovstva, tako da se po- ~elo ozbiqno razmi{qati o wegovoj modernizaciji. Kako britan- 183 Sa aeroplanima BREGE jugoslovenski vojni avijati~ari odne}e sjajno na utakmicama u g. pobedu u kru`nom letu Male Antante i Poqske, pojedina~no i u grupama, a Kost i Belont prvi prelete{e Severni Atlanski okean sa Istoka na Zapad spojiv{i Pariz sa Wujorkom bez spu{tawa za 37 ~asova (1 2. IX 1930). Oglas, Na{a krila, mart 1932, bez numerisane stranice. 184 U odnosu na period kada su u Kraljevu serijski proizvo eni avioni, posao se smanjio za nekoliko puta, pa je broj radnika prepolovljen. Ostali su pre svega oni radnici koji su tu bili vezani polo`ajem ili postavljenjem, dakle, oficiri, podoficiri, vojni ~inovnici. Civilni radnici su sami oti{li, jer su se i plate drasti~no smanjile, tako da su radnici koji su za vreme Francuza primali i po 3000 dinara, sada jedva primali 1000, pa i manje. M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 95.

133 ska i francuska produkcija modernih ratnih aviona nije mogla da zadovoqi ni sopstvene potrebe, Kraqevina Jugoslavija je bila primorana da se za to obrati Nema~koj, koja je na tehni~kom planu u to vreme bila u silnom uzletu. Po~etkom druge polovine godine potpisan je me udr- `avni ugovor o kupovini licence za proizvodwu bombardera Dornijer DO 17. On je predvi ao obuku izvesnog broja in`ewera i radnika iz Kraqeva u Dornijerovoj fabrici u Fridrihshafenu i dolazak tridesetak nema~kih in`ewera i tehni~ara u Kraqevo, u svojstvu instruktora. 185 Pre otpo~iwawa proizvodwe novog tipa aviona izvr{ene su neophodne izmene i adaptacije hala, kako bi se objekti prilagodili novom tehnolo{kom procesu, koji je ina~e bio slo`eniji od onog vezanog za izradu Bregea. 186 Nemci su zbog toga posebnu pa`wu obratili na obuku radnika, dr`e}i im predavawa na kojima su, uz pomo} grafikona i filmova, poja{wavali pojedine proizvodne operacije. Prvi jednokrilni Dornijer DO 17 sa klipnim motorom Gnome-Rhone K14 iza{ao je iz proizvodnih hala avio-fabrike u Kraqevu polovinom novembra godine. Do Aprilskog rata godine napravqena su jo{ 32 ovakva aparata. 187 Fabrika aviona predstavqala je jedan od najzna~ajnijih industrijskih kapaciteta jugoslovenske privrede, kako sa vojno-strate- {kog, tako i sa ekonomskog stanovi{ta. Kao svojevrsni reprezent privrede Kraqevine Jugoslavije, pose}ivale su je brojne inostrane delegacije, poput rumunskog princa Nikole, 22. septembra godine, ili visokih zvani~nika Republike Turske, ministra inostranih poslova Ismeta Inenija i ministra odbrane Arasa Ru- `dija, u prole}e godine Isto, Naime, VTZ je u aeroplanskoj radionici jo{ uvek raspolagao delom ma{ina koje su kori- {}ene za vreme proizvodnje Bregea, koje su jo{ u to vreme bile i zastarele i izraubovane i skupljene sa svih strana sveta. Te ma{ine nisu mogle da se koriste u proizvodnji DO 17, pa su zamenjivane novim ma{inama, ali i specijalizovanim ma{inama, naro~ito u limarskom odeljenju (odeljenje presa). I raspored radionica je izmenjen i prilago en novom avionu. Radionica za izradu i kaputa`u krila koja je zauzimala centralno mesto u monta`noj hali za vreme Brega, potpuno je uklonjena, odeljenje presa je pro{ireno, napravljena je velika kalionica sa ogromnim bazenom za odmek{avanje aluminijuma. Lakirnica je iz podrumske hale preba~ena u jugoisto~no krilo. Sproveden je i niz manjih organizacionih promena. Isto, Isto, G. Ismet Ineni i g. dr Ru`di Aras obi{li su ju~e Kragujevac, Kraqevo i Vrwa~ku Bawu, Politika, 16. IV 1937, 3.

134 134 Avion Dornier DO 17 proizveden u Fabrici aviona u Kraqevu (Zbog izuzetnog zna~aja Fabrike za svoju ratnu privredu, Nemci su nastojali da je prilikom okupacije Jugoslavije zauzmu neo{te}enu, ali su je in`iwerijske jedinice jugoslovenske vojske, prilikom odstupawa ka ^a~ku, minirale i u znatnoj meri onesposobile za daqu proizvodwu.) Fabrika vagona Drugi krupni industrijski pogon, pored Fabrike aviona, po kome je Kraqevo bilo prepoznatqivo na mapi jugoslovenske privrede, i koji je predstavqao sna`an motor wegovog ekonomskog razvoja u periodu izme u dva svetska rata, bile radionice za opravku vagona i lokomotiva, poznatije kao Fabrika vagona. Izuzetni geografsko-komunikacioni polo`aj Kraqeva, kao va`nog `elezni~kog ~vori{ta, u kome su se, od po~etka ~etvrte decenije XX veka, ukr{tale pruge koje su povezivale Beograd sa Skopqem i Ni{ sa Sarajevom i Dubrovnikom, i strate{ki razlozi, predstavqali su opredequju}e faktore za odluku dr`avnih organa koji su se starali o planirawu, razvoju i unapre ewu `elezni~kog saobra}aja, da industrijski pogon ovakvog tipa lociraju ba{ ovde. Oprema, ure aji, instalacija i metalna konstrukcija za wenu izgradwu, nabavqeni su neposredno nakon svr{etka rata, na ime ratnih reparacija, u Nema~koj, dok su temeqi budu}ih fabri~kih hala udareni godine. Do godine montirana je gvozdena konstrukcija i ozidani su zidovi, dok se sa monta`om

135 opreme, koja je usled nepovezanosti Kraqeva prugom normalnog koloseka do godine bila sme{tena u `elezni~koj radionici u Ni{u, i izbijawa ekonomske krize po~etkom 30-ih godina, otezalo. 189 Fabri~ki kompleks protezao se na povr{ini od oko devedeset hektara, od kojih je osam hektara ~inio pokriven prostor, tako da je Fabrika vagona predstavqala najve}u jugoslovensku i jednu od najve}ih `elezni~kih radionica u centralnoj Evropi. 190 Fabrika se sastojala od dve krupne organizacione celine: kolske i lokomotivske radionice, s tim {to je kolska bila podeqena na putni~ku i teretnu kolnicu. Kolsku radionicu, koja je bez pompe i naro~ite sve~anosti, otpo~ela sa radom 1. aprila godine, ~inilo je devet odseka: hala za demonta`u i snimawe ( m 2 pokrivenog prostora), hala za opravku putni~kih kola ( m 2 pod krovom), lakirnica (2.300 m 2 pod krovom), strugara, alatnica i tapetarnica (6.650 m 2 pokrivenih krovom), magacin drvene gra e (972 m 2 bez krova), kova~nica (1.584 m 2 pokrivenog prostora), modelarnica i livnica metala (792 m 2 pod krovom), radionica za opravku osovina i to~kova (1.280 m 2 pod krovom) i magacin koji se sastojao od prizemqa i dva sprata sa centralnim otvorom za kranove, korisne povr{ine oko m Weni po~etni godi{wi remontni kapaciteti s obzirom na iskustvo i usavr{ene metode rada, bili su: 300 revizijskih opravki ~etvoroosovinskih putni~kih kola normalnog koloseka, 600 revizijskih opravki dvoosovinskih putni~kih kola normalnog koloseka i revizionih opravki teretnih kola normalnog koloseka. Prema planovima Ma{inskog odeqewa Generalne direkcije Dr`avnih `eleznica, pod ~iji resor je ona spadala, vremenom je trebalo pove}ati kapacitete, da bi 189 radionice u venac, 15. IV 1937, O veli~ini objekta svedo~e i ~inewice da je du`ina ograde kojom je bila opasana Fabrika iznosila oko ~etiri kilometra, a du`ina internog `elezni~kog koloseka bila je oko 60 kilometara. Najve}e radionice za opravku vagona i lokomotiva u na{oj zemqi, Politika, 20. VIII 1936, 13; radionice u venac, 15. IV 1937, 3; Pou~ne ekskurzije svr{enih u~enika `elezni~ko-zanatskih venac, 15. VIII 1940, Po~etak rada Fabrike obznawen je i putem {tampe, pa je tako Politika bele`ila: Po re{ewu ministra saobra}aja, radionica za opravku vagona i lokomotiva u Kraqevu od danas (1. aprila prim. V. Virijevi}) funkcioni{u kao samostalne jedinice. U prvo vreme u ovim radionicama pove}a}e se samo broj administrativnog osobqa koje }e se u Kraqevo dovesti preme{tawem iz drugih radionica. Ve} postoje}a stru~na radna snaga ne}e se uve}avati po{to se radionica jo{ za izvesno vreme ne}e baviti opravkom voznog parka, ve} }e svoj rad da usredi na dogra ivawe, a delimi~no i na izgradwu rezervnih delova koji }e se izra ivati u odeqewima osposobqenim za rad. Prema tome, nezaposleni radnici ne bi trebalo da dolaze u Kraqevo radi tra`ewa upo{qewa u ovim radionicama, po{to one za sada raspola`u potrebnom radnom snagom, kako kvalifikovanom tako i za grube poslove. Velike `elezni~ke radionice u Kraqevu otpo~ele su ju~e rad, Politika, 2. IV 1936,

136 136 mogla da sa izvesnim ja~im naprezawem primi na opravku gotovo celokupan teretni park na{ih `eleznica. 192 Organizacija rada i radni uslovi bili su na visokom nivou, o ~emu je, zadivqen, novinar Politike zapisao: Po svim radioni~kim odeqewima kojih uostalom ima vrlo mnogo, higijenski uslovi za rad stoprocentno su zastupqeni blagodare}i modernim instalacijama uvedenim po svim odeqewima. U odeqewu u kome se obra uje gra a, radi se bez pra{ine i strugotine, a to se postiglo instalacijama koje ih skupqaju i odvode. I u kova~nici se radi bez dima, jer su i u woj izvedene instalacije koje odvode dim i dovode vazduh potreban kova~kim vatrama. Blagodare}i zastakqenom krovu po odeqewima ima se svetlost koja je istovetna sa spoqnom svetlo{}u. (...) Sve ma{ine po svim odeqewima kre}u se pomo}u elektri~ne struje, a pogon ma{ina izveden je tako da svaka ima svoj elektromotor koji je kre}e donde dokle je wen rad potreban. Ovo je najekonomi~niji na~in jer se tro{i energija samo dotle dok je ma{ina u pokretu. (...) Sam rad u radionicama podeqen je prema vrsti opravaka u nekoliko etapa, ili po stajali{tima. Na prvom stajali{tu, po{to je prvo opisan posao, vr{i se demonta`a doweg stroja i dizawe kola koja se potom stavqaju na drugo stajali{te gde se demontiraju drveni delovi dok se na posledwem stajali{tu ne zavr{i monta`a skinutih, o~i{}enih i popravqenih delova, pa se posle toga kola upu}uju na bojadisawe. Ovaj na~in rada za na{e radionice je sasvim nov. On podse}a i ima sli~nost sa poznatim lancem rada po Fordovim fabrikama. Tako }e radnik stojati na mestu i posao }e prolaziti pored wega, dok se do sada, po ostalim na{im radionicama, na ovom poslu moralo da ide do 200 pa ~ak i 300 metara i to ~esto jo{ po nevremenu, jer se u drugim radionicama masa radova izvodila na otvorenom poqu, i kola koja su bila za opravku stojala su na mestu, a radnici su se kretali oko wih. To se u ovda{wim radionicama izbeglo blagodare}i kranovima i prenosnicama koji kola po potrebi prenose s kraja na kraj odeqewa. 193 Radionica za opravku lokomotiva sastojala se od tri zgrade. Prvu, povr{ine m 2, ~inili su odeqak za monta`u lokomotiva i tendera, cevkara i kotlarnica, i bila je opremqena kranovima nosivosti do osamdeset tona i prenosnicama ~ija prenosna mo} je dostizala sto dvadeset tona. Wen radni kapacitet, tj. mogu}nost remonta vi{e objekata u istom trenutku, iznosio je: 50 lokomotiva, 24 tendera i 30 kotlova. U drugoj, dvospratnoj zgradi, povr{ine m 2 bio je sme{ten magacin, dok se u tre}oj (1.584 m radionice u venac, 15. VIII 1937, Najve}e radionice za opravku vagona i lokomotiva u na{oj zemqi, Politika, 20. VIII 1936, 13.

137 pod krovom) nalazila kova~nica. Planirana je bila i izgradwa objekta u kome bi se obavqalo livewe raznih predmeta od gvo` a, ali nedostatak novca i docniji po~etak rata omeli su wegovo dovr{ewe. 194 Fabrika vagona raspolagala je sopstvenom parnom elektri- ~nom centralom, a za potrebe snabdevawa vodom, sagra en je vodocrpni sistem, kojim je voda, iz korita Morave, pumpama izbacivana u veliki bazen na Grdi~koj kosi ( kod Raki}a vinograda ), a odatle je, slobodnim padom, razvo ena po fabri~kim halama Izgled Fabrike vagona, 30-ih godina XX veka U skladu sa osposobqavawem proizvodnih potencijala i obimom poslova varirao je i broj stalno upo{qenog fabri~kog osobqa ~ija je profesionalna struktura bila veoma raznovrsna. Uz odre eni broj in`ewera i tehni~ara ma{inske i elektro struke koji su rukovodili poslovima, u Fabrici je radilo mno- {tvo bravara, ma{inbravara, metalostrugara, mehani~ara, tokara, stolara, tesara, zidara, tapetara, remenika, slovopisaca, gravera, farbara, tipografa, kwigovezaca, obele`iva~a, varioca, frezera, reza~a navoja, brusa~a, tokara to~kova, izra iva~a vijaka i zakivaka, topioca, livaca kalupera itd. Ve}ina wih do{la je iz drugih dr`avnih radionica za opravku vagona, i vre- 194 radionice u venac, 15. IV 1937, Vodosnabdevawe je u po~etnim godinama rada Fabrike predstavqalo usko grlo jer kod postavqawa vodovoda nisu stru~waci pazili da betonske cevi koje vode od Morave do pumpne stanice u blizini fabrike le`e na podvodnom terenu. Cevi su po~ele da propadaju i da se pomeraju tako da sada ulazi prqava terenska voda u cevi. Uskoro }e fabrika vagona u Kraqevu proraditi, Pravda, 31. I 1936, 6; Protekla je prva godina rada u najve}im na{im radionicama za opravku vagona, Politika, 5. IV 1937, 6.

138 138 menom je, od prvih 70, wihov broj do 1. januara godine narastao na 820 zaposlenih. 196 Neposredno pred po~etak Aprilskog rata otpo~elo se sa izradom novih vagona, i do ulaska nema~kih trupa u Kraqevo napravqeno ih je 110, od ~ega 10 za normalni i 100 za uzani kolosek (0,76 metara) Blagomir radionica Kraqeva i wen doprinos u NOPu godine, Narodni ustanak i borbe za Kraqevo godine, Beograd, 1985, Isto, 322.

139 IZBORNE BORBE

140 Do~ek senatora Bogavca u Kraqevu, 30-ih godina XX veka

141 141 Raznovrstan i bogat politi~ki `ivot u Kraqevu i wegovoj okolini, tj. na sreza, karakteristi~an je za ~itavu drugu polovinu XIX i prve ~etiri decenije XX veka. Strana~ke borbe bile su sastavni deo dru{tvenih, privrednih i kulturnih de{avawa. Pri~e i rasprave o politi~kim pitawima, bilo da su se ticale spoqne ili unutra{we politike na nivou dr`ave ili pak lokalne politi~ke za evice, bile su neizbe`ne teme za stolovima kraqeva~kih kafana, na gradskom korzou, u trgovinskim i zanatlijskim radwama (posebno berbernicama) ili u kom{ijskim razgovorima preko plota. 1 U politi~kom miqeu grada od po~etka XX veka najva`niji ~inilac bila je Narodna radikalna stranka, koja je usled toga prva nakon Prvog svetskog rata obnovila svoju strana~ku organizaciju sa Sreskim odborom, ~ije sedi{te se nalazilo u Kraqevu, i mesnim odborima po svim sreza. 2 Nastoje}i da se nametnu kao odlu~uju}i politi~ki faktor, radikali su pokrenuli obimnu kampawu omasovqavawa ~lanstva agituju}i posebno me u bogatijim kraqeva~kim trgovcima, ugostiteqima i zanatlijama, a na seoskom terenu wihova aktivnost bila je usmerena prvenstveno prema uglednijim i imu}nijim doma}inima. Svoju politi~ku aktivnost oni su organizovali i usmeravali prema strana~kom programu iz godine, dopuwenom tokom godine. Prihvativ{i u potpunosti principe izlo`ene u Krfskoj deklaraci- 1 Fenomen politi~kih doga awa u jednom omawem provincijskom gradu predstavqa slo`en i jako sadr`ajan istra`iva~ki materijal ~ija detaqna obrada iziskuje znatno vi{e prostora nego {to je mogu}e u radu ovakvog tipa. Zbog toga smo obradi politi~kih prilika u Kraqevu pri{li pra}ewem izbornih borbi na tri nivoa op{tinskim, oblasnim i parlamentarnim izborima, nastoje}i da na osnovu wih skiciramo osnovne konture wegovog politi~kog `ivota. 2 Prema odredbama novog Statuta Radikalne stranke, mesni radikalni odbor organizovan je u svakoj op{tini u kojoj je imalo najmawe deset ~lanova stranke. Birao je svog predsednika, potpredsednika, sekretara i blagajnika. Svi predsednici i potpredsednici mesnih odbora sa~iwavali su Sreski odbor, a wegov predsednik i potpredsednik ulazili su u sastav Okru`nog odbora. Promena statuta o izboru partijskih odbora, Samouprava, 3. IX 1920, 2.

142 142 ji iz godine, o jedinstvenom ure ewu novoformirane Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i sa moralnim kapitalom pobedni~ke snage u Prvom svetskom ratu, radikalska akcija nailazila je na plodno tlo u ovda{woj javnosti. Glavni konkurent radikalima bila je Demokratska stranka formirana 15. februara godine u Sarajevu, kojoj su prilazili pripadnici i simpatizeri predratnih opozicionih partija: Samostalne radikalne, Napredwa~ke i Liberalne. Wena politi~ka orjentacija izra`ena je u programskoj deklaraciji od 15. aprila iste godine u kojoj se isticalo da se ona zala`e za princip jedinstvenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, za centralisti~ko dr`avno ure ewe sa jednim zakonodavnim i izvr{nim telom. U pogledu ekonomskih i socijalnih pitawa demokrate su se zalagale za energi~no re{ewe agrarne reforme i za{titu malih zemqoposeda, a u vezi sa radni~kim pitawem za osmo~asovno radno vreme i radni~ko osigurawe, ~ime se te`ilo privla~ewu radni~kog sloja i smawivawu klasnih tenzija. 3 Najve}i deo radni~ke populacije priklawao se pak Srpskoj socijaldemokratskoj partiji, ~ija organizaciona }elija je u Kraqevu formirana godine. Wen nakon Prvog svetskog rata obnovqeni mesni odbor odlikovao se agilno{}u na {irewu programskih na~ela, a wegovi delegati uzeli su u~e{}a i na Kongresu ujediwewa socijalisti~kih partija i grupa, odr`anom od 20. do 23. aprila godine u Beogradu, na kome je doneta odluka o stvarawu jedinstvene Socijalisti~ke radni~ke partije (komunista). 4 Kao nova politi~ka opcija pojavila se i Zemqoradni~ka stranka, tj. Savez zemqoradnika, obrazovan 12. oktobra godine u Velikoj Plani, isti~u}i programske zahteve koji su se odnosili na seqa{tvo kao posebnu dru{tvenu klasu koja treba da se organizuje i ostvari u~e{}e u vlasti u onom obimu koji odgovara wegovoj masovnosti, te`e}i da sa sela istisne uticaj varo{kih stranaka. 5 Imaju- }i u vidu socijalnu strukturu stanovni{tva Kraqeva, razumqivo je {to akcija zemqoradnika nije nailazila na {ire odjeke u gradu, ali ipak ostaje kao ~iwenica da su figurirali na politi~koj sceni. U ovakvom politi~kom ambijentu do~ekani su prvi poratni izbori, koji su predstavqali svojevrsni lahmus papir, tj. pokazateq politi~kog uticaja. Bili su to izbori za op{tinsku upravu zakazani za 22. avgust godine. Naime, svr{etkom rata i stva- 3 Dr Branislav Gligorijevi}, Parlament i politi~ke stranke u Jugoslaviji ( ), Beograd, 1978, Dr N. Jon~i} Ko~a, Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj, 1966, Organizacija na{e stranke, Selo, 2. XII 1919, 2; Dr Branislav Gligorijevi}, Politi~ki odnosi u U`icu , Istorija U`ica , kw. II, U`ice, 1992, 15.

143 rawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca nametnulo se pitawe organizacije vlasti u osnovnim administrativno-upravnim jedinicama op{tinama. Kako je op{tinskim upravama izabranim godine trogodi{wi mandat istekao jo{ godine, to je bilo nu`no organizovati izbore i izabrati nove. Izbori su pripremqeni na osnovu Privremenog zakona za izbor op{tinskih ~asnika, koji je regent Aleksandar Kara or evi} potpisao 11. maja godine, a sprovo eni su na ~itavoj teritoriji predratne Kraqevine Srbije i okruzima: Belopoqskom, Beranskom, Metohijskom i Pqevaqskom. 6 Wegove odredbe propisivale su trogodi- {wi mandat op{tinskim upravama nakon ~ega bi se izbori obavqali tre}e nedeqe meseca avgusta, i to: predsednika op{tine, potpredsednika, kmetova i odbornika u op{tinama koje su sastavqene iz vi{e mesta, i kmetova varo{kih odnosno selskih, u prvu nedequ i dane za ovim, posle izbora 7. Zakon je predvi ao tajno glasawe ubacivawem gumenih kuglica na kojima je bio utisnut grb Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca u drvene kutije koje su se zatvarale sa tri kqu~a i bile ude{ene tako da se spu{tawe kuglice ne vidi i ne ~uje. 8 Bira~i su se na glasa~kom mestu odlu~ivali kojoj }e istaknutoj kandidatskoj listi ukazati poverewe. Op{tinsku upravu formirala je kandidatska lista koja bi osvojila prostu ve}inu i dve tre}ine odborni~kih mesta, ~iji broj je zavisio od broja bira- ~a upisanih u bira~ke spiskove. 9 Oskudica arhivske gra e i relevantnih napisa iz onovremene {tampe onemogu}ava podrobnija saznawa o toku predizborne kampawe u Kraqevu (kandidatskim listama, strana~koj agitaciji i sl.), osim podataka da su radikali kao nosioca svoje liste istakli Jovicu Stojkovi}a, trgovca, a Socijalisti~ka radni~ka partija Jugoslavije (komunista) Milenka Novakovi}a, kwi`ara. 10 Ipak, mo- `e se pretpostaviti da su sve partije izbornoj utakmici pristupile maksimalno anga`ovano, smatraju}i je uvertirom za budu}e iz- 6 Zakon je sadr`avao 34 ~lana i donekle se razlikovao od ranijeg Zakona o op{tinama koji je jo{ uvek bio na snazi. Najzna~ajnija izmena odnosila se na ukidawe poreskog cenzusa. Bira~ko pravo su tako imali svi mu{ki punoletni gra ani ~lanovi op{tine, bez obzira na to da li pla}aju porezu ili ne, dok su ranije ovo pravo u`ivali samo punoletni mu{karci koji su pla}ali 15 dinara neposredne poreze sa dr`avnim prirezima. Slu`bene novine Kraqevine SHS, 106, 15. V 1920; dr Mom~ilo Pavlovi}, Mira Nino{evi}, Veroqub Trajkovi}, Izborne borbe u leskova~kom kraju , kw. 1, Leskovac, 1997, Slu`bene novine Kraqevine SHS, 15. V Isto. 9 Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe, IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Milenka Novakovi}a, II/123; Za op{tinske izbore u Kraqevu, Samouprava, 12. VIII 1920,

144 144 bore za Ustavotvornu skup{tinu. 11 Kako zvani~ni rezultati ovih izbora nisu objavqeni, mogu}e ih je, donekle, rekonstruisati na osnovu pisawa onda{we dnevne {tampe i strana~kih glasila. Prema wima, pobedu je odnela lista Radikalne stranke za koju je glasalo 237 Kraqev~ana, demokrate su ukwi`ile 167, dok u~inak ostalih stranaka nije poznat, mada kandidat Socijalisti~ke radni~ke partije Jugoslavije (komunista) u svojim memoarima navodi da je wegova lista zaostala za radikalnom za svega 20 glasova. 12 Narednu priliku za odmeravawe snaga politi~ke partije imale su ve} krajem iste godine, kada su birani okru`ni kandidati za Ustavotvornu skup{tinu, ~iji zadatak je bio da defini{e ustrojstvo mlade Kraqevine. Na predlog vlade dr Milenka Vesni}a, biv{eg Kraqev~anina, Privremeno narodno predstavni- {tvo je usvojilo 2. septembra godine Nacrt Zakona o izborima za Ustavotvornu skup{tinu, po kome je pravo glasa imao svaki mu{karac sa navr{enom 21 godinom `ivota, ukoliko je bio dr- `avqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i najmawe {est meseci nastawen u op{tini u kojoj }e glasati. Usled ukidawa imovinskog cenzusa bira~ko telo je pro{ireno, ali je istovremeno bira~ko pravo bilo uskra}eno `enama, aktivnim vojnim licima i pripadnicima pojedinih nacionalnih mawina, koje su po me- unarodnom ugovoru o za{titi mawina imale pravo opcije za svoje mati~ne zemqe (Ma ari, Rumuni, Nemci, Italijani i Jevreji). 13 Nacrt je odredio da izborne jedinice predstavqaju administrativni okruzi, odnosno `upanije. U svakoj izbornoj jedinici birao bi se jedan poslanik na stanovnika, a ako je vi{ak stanovnika u jednom okrugu bio ve}i od , birao bi se jo{ jedan poslanik. 14 Poslani~ki mandati dodeqivani su kandidatskim listama na osnovu koli~nika koji je dobijan deqewem broja bira~a jednog izbornog okruga brojem poslanika koje je doti~ni okrug imao da izabere. Svaka kandidatska lista morala je da ima i tzv. kvalifikovanog poslanika, tj. sa fakultetskom diplomom, kako 11 Ovakvo razmi{qawe potkrepquje napis iz radikalske Samouprave u kome je nagla{avano: Op{tinski izbori mogu se smatrati kao uvod u izbornu borbu za Ustavotvornu skup{tinu. Pored svog lokalnog zna~aja imaju i naro~ite vrednosti za ocenu op{teg raspolo`ewa naroda. O zna~aju op{tinskih izbora, Samouprava, 22. VIII 1920, IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Milenka Novakovi}a, II/123; Izbori u varo{ima, Politika, 23. VIII 1920, 1; Izbori u unutra{wosti, Samouprava, 24. VIII 1920, 1; Rezultati op- {tinskih izbora, Samouprava, 25. VIII 1920, 1; Op{tinski izbori, Pravda, 25. VIII 1920, 1; Varo{ki izbori, Politika, 29. VIII 1920, 1; Op{tinski izbori, Pravda, 29. VIII 1920, Dr Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije , Beograd, 1980, Dr B. Gligorijevi}, Parlament i, 72.

145 bi Ustavotvorna skup{tina dobila potrebnu kvalifikacionu strukturu za dono{ewe ustava. 15 I ovom prilikom, zbog velikog broja nepismenih bira~a u dr`avi, bilo je predvi eno tajno glasawe kuglicama od gume. Kako su administrativno-teritorijalnom podelom Kraqevo srez pripadali ^a~anskom okrugu, to se ono na{lo u ~a- ~anskom izbornom okrugu ~ijih bira~a je imalo da izabere pet poslanika. 16 Prema zvani~nim statisti~kim podacima op{tina Kraqevska imala je 771 gra anina upisanog u bira~ki spisak. 17 I ovoga puta uvi alo se da }e se glavna borba voditi izme u radikala i demokrata. Kandidat Radikalne stranke sreza bio je Petar Bogavac, ugledni trgovac iz Kraqeva, jednodu- {no izabran na sreskom partijskom zboru odr`anom 17. oktobra. 18 Sem wega, radikalsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu sa- ~iwavali su jo{ i: Milo{ F. ]osi}, zemqoradnik iz Pakovra}e (Trnavski srez), Milisav R. Tajsi}, zemqoradnik iz Puhova (Draga~evski srez), Savo R. Mladenovi}, predsednik op{tine trnavske (Studeni~ki srez), dok je za tzv. kvalifikovanog poslanika kandidovan Antonije Anta Radojevi}, inspektor Ministarstva saobra}aja iz Beograda, ~iji zamenik je bio dr Milenko Radovi}, upravnik ~a~anske bolnice. demokrate kao svog kandidata isturile su Tanasija ^ubri}a, predsednika op{tine sir~anske, u Draga~evskom srezu kandidovan je Dragutin Ocokoqi}, u~iteq iz Luka, u Studeni~kom ^edomir ^eda Damwanovi}, kafexija iz Pobr a Baqevca, a u Trnavskom Manojlo M. Soki}, vlasnik i direktor dnevnog lista Pravda iz Beograda. Demokratski kvalifikovani kandidat bio je Svetozar Teodosijevi}, inspektor Gra evinske direkcije iz Kru{evca, ~iji zamenik je bio Milan Mileti}, advokat iz ^a~ka. 20 Zemqoradni~ka stranka za svog kandidata sreza predlo`ila je Du{ana Duki}a, zemqoradnika iz Drak~i}a, koji je, uz Borislava T. [tavqanina, zemqoradnika iz Ka~ulice (Trnavski srez), Dobrosava Eri}a, zemqoradnika iz Gu~e (Draga~evski srez) i 15 Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe, Milovan Sekuli}, Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju od do godine, Vi{evekovna istorija ^a~ka i okoline, Beograd, 1995, Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca izvr{enih na dan 28. novembra god., Beograd, 1921, bez numerisanih stranica. 18 Kandidacije poslanika `i~ki srez, Samouprava, 19. X 1920, 2; Partijsko kretawe, Samouprava, 4. XI 1920, AJ, 14, 6 21, [ifrovani telegram Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvu unutra{wih dela, 18. XI 1920; Kandidatska lista za ~a~anski okrug, Samouprava, 19. XI 1920, Izborno kretawe, Demokratija, 10. XI 1920,

146 146 Dragoquba Mijatovi}a, zemqoradnika (Studeni~ki srez) i kvalifikovanog poslani~kog kandidata Miloja K. Sretkovi}a, profesora iz Beograda, koga je zamewivao Milorad Paleta{evi}, upraviteq kraqeva~ke Ni`e poqoprivredne {kole, sa- ~iwavao listu ove stranke u ~a~anskom izbornom okrugu. 21 Komunisti~ki poslani~ki kandidat sreza bio je Kosta Novakovi}, urednik Radni~kih novina iz Beograda, a na okru`noj kandidatskoj listi nalazili su se jo{ i: Tasa Petkovi}, trgovac iz ^a~ka (Trnavski srez), Sredoje Brki}, zemqoradnik iz Dowe Kravarice (Draga~evski srez), iz Trnave (Studeni~ki srez), kvalifikovani Ratko Penezi}, profesor iz ^a~ka i wegov zamenik Vojislav Mladenovi}, suplent iz Velikog Gradi{ta. 22 Sa pribli`avawem dana izbora predizborna agitacija je dobijala na `estini. Osim `ivom re~ju, agitovalo se i putem {tampanih proglasa, letaka, strana~ke {tampe itd. Najpovoqnije uslove u borbi za bira~ku naklonost imali su radikali koji su kontrolisali op{tinsku upravu. Komunisti su 21. oktobra u kafani Kne`evi} odr`ali predizborni skup na kome je o zna~aju predstoje}ih izbora govorio Pavle Stojkovi}, partijski aktivista iz Ni{a. 23 Izbori za Ustavotvornu skup{tinu obavqeni su 28. novembra godine. U Kraqevu je bilo otvoreno jedno bira~ko mesto ~ijim odborom je predsedavao Milosav Milosavqevi}, predsednik ovda{weg prvostepenog suda. 24 Svoje gra ansko pravo i obavezu ispunilo je 492 Kraqev~ana ili 63,80% upisanih u bira~ki spisak. Najve}i broj wih svoje poverewe ukazao je listi Radikalne stranke za koju se opredelilo 300 glasa~a (60,97%), lista Demokratske stranke osvojila je 110 (22,35%), komunisti~ka lista 75 (15,25%), dok je najslabiji u~inak zabele`ila lista Zemqoradni~ke stranke ukwi`iv{i svega sedam glasova (1,43%). Radikali su ostvarili potpunu dominaciju i u svih 19 preostalih sreza, 21 AJ, 14, 6 21, Izve{taj Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvu unutra{wih dela, 18. XI Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 27. XI Zbor je bio odli~no pose}en. Ne samo da su svi radnici ovog mesta uzeli u~e- {}e na zboru, ve} je i veliki deo gra anstva bio prisutan. Drug Stojkovi} je bio vrlo ~esto prekidan burnim odobravawem. Naro~ito kada je govorio o politi~koj reakciji koju su vlasnici zaveli u zemqi samo da bi se i daqe odr`ali na vlasti i o Uredbi o redu i radu. Svi prisutni su najjednodu{nije manifestovali punu gotovost na borbu do kraja protiv ove Uredbe, ne gledaju}i ni najmawe na te- {ko}e i `rtve. Zbor u Kraqevu, Radni~ke novine, 27. X 1920, Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. XI 1920.

147 osvojiv{i glasova, tj. 39,28% od ukupnog broja glasa~a, tako da je poslani~ki mandat pripao wima, tj. Petru Bogavcu. 25 Nova prilika za strana~ka nadmetawa ukazala se sredinom marta godine. Woj je prethodio niz politi~kih potresa i trzavica na dr`avnom nivou. Dono{ewem Vidovdanskog ustava tenzije me u vode}im politi~kim faktorima u zemqi nisu splasle, ~ak su se po~etkom godine i zao{trile. Demokratska frakcija okupqena oko Qube Davidovi}a po~ela je Petar Bogavac ( ) u to vreme sve otvorenije da se zala`e za reviziju nekih ustavnih odredbi, pribli`avaju}i lagano svoje stavove stavovima opozicione Hrvatske republikanske seqa~ke stranke (HRSS), {to je dovelo do krize koalicione radikalsko-demokratske vlade i wenog pada 4. decembra godine. 26 Sedamnaest dana docnije obznawen je Ukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i zakazivawu novih izbora za parlament za 18. mart godine. Mandat za wihovo sprovo ewe poveren je homogenoj radikalskoj vladi na ~elu sa Nikolom Pa{i}em. 27 Drugi poratni parlamentarni izbori organizovani su u skladu sa novim izbornim zakonom propisanim 27. juna godine, koji je uneo niz novina u odnosu na prethodni. Raniji proporcionalni sistem bitno je modifikovan, tako da je raspodela mandata za parlament vr{ena po sistemu tzv. koeficijenata (koli~nika), a izmewen je i na~in kandidovawa uvo ewem kategorije sreskih kandidata. Rok za podno{ewe kandidatskih lista na overu kod nadle`nog suda skra}en je na 25 dana, ~ime je polo`aj mawih 25 AJ, 14, , Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Ministarstvu unutra{wih dela, 28. I 1921; Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca..., bez numerisane stranice. 26 Milovan Sekuli}, Pregled rezultata parlamentarnih izbora u zve~anskom okrugu od do godine, Zve~an, 1, Kosovska Mitrovica, 1997, Dr Jovan M. Zlati}, Politi~ki `ivot u Ni{u izme u dva svetska rata ( ), Ni{, 1994,

148 148 politi~kih partija umnogome ote`an. 28 Svaki izborni okrug bio je izdeqen na izborne srezove od kojih je svaki imao svoje kandidate za okru`nu listu. Kraqevo srez i ovoga puta na{li su se u ~a~anskom izbornom okrugu koji je trebalo da u novi parlament izabere tri poslanika. Te`i{te svoje izborne borbe radikali i Pa{i}eva vlada usmerili su u pravcu lomqewa demokrata, isti~u}i se kao tvrdokorni branioci Vidovdanskog ustava, dok su demokrate u izbornu utakmicu u{li znatno oslabqeni zbog unutarpartijskog sukoba i cepawa na dve struje, Davidovi}evu i Pribi}evi}evu, koje su se me usobno borile za primat. Uprkos naporima strana~kog glavnog odbora, radikali ~a- ~anskog izbornog okruga su na ove izbore iza{li podeqeni na dve frakcije jednu okupqenu oko dotada{weg poslanika Ante Radojevi}a i drugu, sa~iwenu od pristalica kraqeva~kog trgovca Petra Bogavca. 29 Za razliku od wih, demokrate su, iako je u wihovom strana~kom vrhu do{lo do sukoba, uspele da o~uvaju jedinstvo, tako da je kod ~a~anskog prvostepenog suda potvr ena samo jedna okru`na kandidatska lista ~iji je nosilac bio Manojlo Soki}, urednik beogradske Pravde. 30 Unutarpartijske razmirice karakterisale su i Zemqoradni~ku stranku, {to se odrazilo i na wenu agilnost u ~a~anskom izbornom okrugu u kome je istaknuta kandidatska lista sa Dobrosavom Eri}em, zemqoradnikom iz Gu~e, na ~elu. 31 Prvi put u trci za poslani~ke mandate na{la se i Republikanska stranka koja se zalagala za federalisti~ko dr`avno ure ewe, veruju}i da bi jugoslovenska federacija, po ugledu na [vajcarsku i SAD obezbedila potpunu nacionalnu ravnopravnost u Kraqevini SHS. 32 Nosilac wene okru`ne kandidatske liste bio je ~a~anski advokat Milo{ K. Nedi} Koeficijent (koli~nik) se dobijao deqewem ukupnog broja glasova brojem poslanika predvi enih za taj saziv plus jedan. Kandidatske liste koje ne bi uspele da dosegnu zadati koeficijent ostajale su bez mandata, a glasovi koje su dobile potpuno su zanemarivani. Potom bi se broj glasova koje su dobile ostale liste u nizu matemati~kih operacija, delio sa jedan, dva, tri itd. Tako dobijeni niz koeficijenata uzimao se po redu veli~ina i adekvatno tome kandidatskim listama su dodeqivana poslani~ka mesta. Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe..., \or e \. Stankovi}, Radikalna stranka na parlamentarnim izborima godine, Istorijski glasnik, 2, Beograd, 1972, Potvr ena lista, Pravda, , Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta godine, Beograd, 1924, Dr [erbo Rastoder, Politi~ke borbe u Crnoj Gori , Beograd, 1996, Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta godine...,

149 Za ove izbore u Kraqevu su bila otvorena dva bira~ka mesta. Na prvom ( Kraqevo I ) glasalo je 514 bira~a. Radom wegovog odbora rukovodio je Bogomir Jevti}, predsednik Kraqevskog prvostepenog suda, a na drugom ( Kraqevo II ) bira~ko pravo ostvario je 251 Kraqev~anin. Wegovim bira~kim odborom predsedavao je ovda{wi sudija Dobrosav Popovi}. 34 Najvi{e glasa~a opredelilo se za kandidatsku listu svog sugra anina Petra Bogavca, koja je ukwi`ila 529 glasova (69,15%), dok je lista wegovog partijskog rivala Radojevi}a, koja je od strane partijskog rukovodstva ogla- {ena za disidentsku, do`ivela pravi fijasko dobiv{i svega 12 glasova (1,57%). Demokratska lista zabele`ila je u svoj izborni konto 215 glasova (28,1%), republikanska pet glasova (0,65%), a najslabiji rezultat imali su zemqoradnici, za koje su glasala svega ~etvorica glasa~a (0,52%). Kako su na okru`nom nivou najvi{e uspeha imale liste Bogavca, Radojevi}a i Soki}a, to su wih trojica postali poslanici u novom skup{tinskom sazivu. 35 Drugi izbori za op{tinsku upravu nakon Prvog svetskog rata obavqeni su 19. avgusta godine, ali, na`alost, o wihovom ishodu nisam uspeo da pribavim podrobnije podatke. Zao{travawe politi~ke krize u zemqi, nesposobnost re`ima da otkloni nagomilane socijalne probleme koji su sve vi{e ugro- `avali i sredwe dru{tvene slojeve, nove podele i podvajawa kod vode}ih politi~kih partija, formirawe Opozicionog bloka koji su po~etkom godine stvorile Demokratska stranka, Slovenska qudska stranka (SLS) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (JMO), a koji je stupio u bliske politi~ke odnose sa Hrvatskom republikanskom seqa~kom strankom (HRSS), dovelo je do obarawa radikalske vlade i formirawa vlade skup{tinske ve}ine, na ~ijem ~elu se na{ao Quba Davidovi}. Me utim, ova koaliciona vlada nije bila stabilna i kako je weno insistirawe na reviziji nekih ustavnih odredbi izazivalo podozrewe, pre svega kod kraqa i zagovornika ~vrstog unitarizma, to je, po~etkom novembra, radikalima uspelo da je u Skup{tini obore. Kraq je za mandatara ponovo odredio Nikolu Pa{i}a, ~ija je nova vlada imala zadatak da organizuje parlamentarne izbore, zakazane za 8. februar godine. 36 Ukqu- ~iv{i u svoj kabinet i Svetozara Pribi}evi}a i wegovu Samostalnu demokratsku stranku (SDS), stvoriv{i tzv. PP vladu i formiraju}i Nacionalni blok, radikali su u predizbornoj kampawi is- 34 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 26. I 1923; Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta godine, Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta godine, 66 67, 163, Dr B. Gligorijevi}, Politi~ki odnosi u U`icu,

150 150 ticali da ovi izbori ozna~avaju borbu za dr`avu i borbu protiv antidr`avnih elemenata. 37 Wihove glavne parole bile su: Kraq je sa nama, Ko je protiv nas taj je protiv kraqa i Dr`ava je u opasnosti, kraq je u opasnosti, nastoje}i da na taj na~in kod bira- ~a stvore uverewe da glasaju}i za radikalske kandidate glasaju za srpstvo, kraqa i dr`avu. 38 Za nosioca kandidatske liste Radikalne stranke u okrugu ^a~anskom odre en je Anta Radojevi}, in`ewer iz Beograda i biv{i narodni poslanik, a za sreskog kandidata srezu Lazar Kuzmanovi}, trgovac iz Kraqeva ~iji zamenik je bio Radoslav Rale Milovanovi}, zemqoradnik iz Mrsa}a. 39 Demokrate su se bira~ima obra}ale s tvrdwom da je wihova vlada bila oborena samo zato {to se zalagala da Srbi, Hrvati i Slovenci u dr`avi imaju jednaka prava i du`nosti. Nosilac wihove okru`ne kandidatske liste i ovoga puta bio je beogradski novinar Manojlo Soki}, a srezu predsednik op{tine kome je za zamenika odre en Milo{ Rafajlovi}, op{tinski delovo a iz Vrbe. 40 Okru`nu listu Zemqoradni~ke stranke predstavqao je Milan V. Popovi}, sve{tenik iz Zabla}a (Trnavski srez), a srezu Velimir Uro{evi}, zemqoradnik iz Ro}evi}a koga je zamewivao Jovan Belobr anin, zemqoradnik iz Gra~aca. 41 Po drugi put u izbornu trku u{la je i Republikanska stranka, koju je na okru`nom nivou predstavqao Milo{ K. Nedi}, advokat iz ^a~ka, a u `i~kom izbornom srezu Konstantin Torlakovi}, zemqoradnik iz Lasca i wegov zamenik Milivoje Stanojevi}, zemqoradnik iz istog sela. 42 U~e{}e u izborima uzela je i za ovo podru~je nova politi~ka partija Samostalna demokratska stranka, ~iji okru`ni kandidat je bio dr Qubomir Kordi}, advokat iz ^a~ka. Wen kandidat srez bio je Milovan Lazovi} Lazarevi}, zemqoradnik iz Popovi}a, kome je za zamenika odre en Isaije Markovi}, zemqoradnik iz Mrsa}a U predizbornom proglasu objavqenom na naslovnoj stranici Samouprave 6. februara, ~lanstvu i simpatizerima Radikalne stranke poru~ivalo se: Bra}o! Prijateqi! Radikalci! Glasajmo 8. februara za predstavnike Narodne radikalne stranke jer }e mo time glasati za jednu i nedeqivu Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, glasa}emo time za weno sveukupno sna`ewe, a u sna`ewu dr`ave oseti}e se i blagostawe sviju wenih ravnopravnih gra ana! Na{im bira~ima, Samouprava, 6. II 1925, Izbori od 8. februara, Selo, 22. II 1925, Zvani~ne kandidatske liste Narodne radikalne Stranke za izbor narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu na dan 8. februara godine, Samouprava, 4. II 1925, 2. demokrati, Pravda, 16. XII 1924, Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 30. I Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 4. II Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 30. I 1925; Samostalne demokrate u ^a~ku, Politika, 11. III 1925, 3.

151 Odlukom Dr`avnog odbora ~a~anski izborni okrug trebalo je da izabere tri poslanika. 44 Kao i prilikom prethodnih parlamentarnih izbora, i ovoga puta Kraqev~ani su glasali na dva bira~ka mesta. Na prvom, ~iji predsednik bira~kog odbora je bio Bogomir Jevti}, predsednik mesnog prvostepenog suda, u bira~ke spiskove bilo je upisano 657, a na drugom, na kome je bira~kim odborom predsedavao sudija Prvostepenog suda Du{an K. Jovanovi}, 287 bira~a. Na birali{ta je iza{lo wih 690 (73,09%). Najvi{e glasova palo je na kandidatsku listu Radikalne stranke 446 (64,64%), demokrate su osvojile 217 glasova (31,45%), dok su ostale tri liste zabele`ile znatno slabije rezultate Samostalna demokratska 18 (2,60%), Republikanska osam (1,16%), a Zemqoradni~ka svega jedan glas (0,14%). Radikalna lista trijumfovala je i na okru`nom nivou, osvojiv{i glasa~kih kuglica (62,7%), te je stoga dobila sva tri poslani~ka mandata. 45 Uprkos `albi ~a~anskog advokata Milorada Lozani}a na neke neregularnosti izbornog postupka, Verifikacioni odbor Narodne skup{tine potvrdio im je mandate. 46 Nova prilika politi~kim partijama za proveru svog politi~kog uticaja na bira~e i odmeravawe snaga, ukazala se u leto godine, kada su za 15. avgust bili raspisani op{tinski izbori. 47 Iako su podaci o wima oskudni, sa sigurno{}u se mo`e re}i da su i ovoga puta glavni takmaci bili radikali i demokrate davidovi}evci, mada su u~e{}e na wima uzeli i pripadnici Nezavisne radni~ke partije Jugoslavije, koji su za nosioca svoje izborne liste u Kraqevu istakli kwi`ara Milenka Novakovi}a. 48 Prema izve{tajima onda{we {tampe, op{tinsku upravu, prvi put nakon Ujediwewa, osvojile su demokrate, a wihov kandidat Milan Jovi~i}, postao je predsednik. 49 Pola godine kasnije, 23. januara godine, odr`ani su izbori za poslanike Skup{tine Ra{ke oblasti, jedne od 33 na koli- 44 Koliko je lista podneseno, Politika, 15. I 1925, Poslani~ke mandate dobili su: Anta Radojevi}, Andrija M. Proti}, zemqoradnik iz Gu~e i Branko ^orbi}, trgovac iz Ra{ke. Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 8. februara godine, Beograd, 1926, 58 59, U izbornom okrugu ~a~anskom `alio se Milorad Lozani}, advokat iz ^a~ka da su izvesni policijski organi u ovom okrugu uticali na bira~e i pojedine op{tinske ~asnike u korist kandidatskih lista vladaju}ih stranaka. Odbor je na{ao da su sve ove `albe delom nedokazane, a delom bez ikakvog uticaja na rezultat i pravilnost izbora. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca vanredan saziv za godinu (od I prethodnog sastanka 7. marta godine do III redovnog sastanka 31. marta godine), Beograd, 1925, Op{tinski izbori, Odjek, 4. VIII 1926, Radni~ka lista u Kraqevu, Pravda, 5. VIII 1926, Rezultati izbora u Srbiji i Crnoj Gori, Politika, 17. VIII 1926, 2; Trijumfalna pobeda Narodne Radikalne Stranke u celoj zemqi, Samouprava, 17. VIII 1926,

152 152 ko ih je, po Zakonu o oblasnoj i sreskoj samoupravi od 28. aprila godine, Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila podeqena. 50 Poslanici Oblasne skup{tine birani su za ~etvorogodi{wi mandat op{tim, jednakim, neposrednim i tajnim glasawem. Bira~ko pravo u`ivali su svi mu{ki punoletni gra ani upisani u bira~ki spisak, a glasalo se spu{tawem gumenih kuglica u kutije. Opredeqivalo se za sreske kandidate, a svoju kandidaturu je mogao ista}i svaki dr`avqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca stariji od 30 godina, pod uslovom da govori, ~ita i pi{e slu`benim jezikom. 51 I ovoga puta Kraqevo je imalo dva bira~ka mesta - prvo na kome je predsednik bira~kog odbora bio Hristifor Vasovi}, {kolski nadzornik, i drugo na kome je bira~kim odborom predsedavao Sima \or evi}, u~iteq iz Kraqeva. 52 Demokrate su, kao svog kandidata, istakle predsednika op- {tine Kraqevske Milana Jovi~i}a, a radikali Hristifora Vasovi}a, {kolskog nadzornika iz Kraqeva, dok kandidati ostalih politi~kih partija nisu poznati. Na izborna mesta iza{lo je 637 gra ana Kraqeva sa pravom glasa. Za Vasovi}a je glasalo 391 (61,38%), a za svog predsednika op{tine 246 (38,62%) glasa~a. 53 Tokom prve polovine godine situacija na politi~koj pozornici Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca se sve vi{e komplikovala. Stalne razmirice i neslagawa me u vode}im politi~kim partijama potpuno su paralisale rad skup{tine izabrane godine, onemogu}avaju}i wenu zakonsku delatnost, {to je podstaklo premijera Velimira Vequ Vuki}evi}a, koga Glavni odbor Radikalne stranke, u kojoj je nakon Pa{i}eve smrti (10. decembra godine) do{lo do podela, nije priznavao za svog predstavnika, da zatra`i od kraqa raspisivawe novih parlamentarnih izbora, s obrazlo`ewem da dotada{wa skup{tina po svom sastavu i zadatku nije u stawu da svr{i ogroman zakonodavni rad koji stoji 50 Ovi izbori, prema odredbama pomenutog zakona, trebalo je da budu odr`ani tri meseca nakon wegovog stupawa na snagu ali, kako je sistem uprave, koji je velikim `upanima davao {iroka ovla{}ewa, odgovarao interesima vladaju}ih partija i kraqu, to su oni odlagani skoro punih pet godina. Nadle`nosti i obaveze Oblasne skup{tine bile su: da se stara o unapre ewu privrednih, kulturnih i zdravstvenih prilika, tj. o ratarstvu, sto~arstvu, vo}arstvu, vinogradarstvu, {umarstvu, ishrani naroda u vreme nerodice i elementarnih nepogoda, narodnom zdravqu, zatim da podi`e bolnice i ambulante, koncesijama iskori{tava bawe, sara uje sa dr`avnim vlastima na unapre ewu prosvete, izra uje drumske i `elezni~ke komunikacije, radi na preventivi od poplava itd. O oblasnim skup- {tinama, Selo, 10. XI 1926, Mogu}nost kandidovawa bila je uskra}ena svim policijskim, finansijski, {umarskim i ~inovnicima agrarne reforme, kao i sudijama. Kako se bira oblasna skup{tina, Selo, 24. XI 1926, Slu`bene novine Kraqevine SHS, 6. I Rezultati oblasnih izbora, Pravda, 24. I 1927, 3.

153 pred wom. 54 Na ovakve vladine te`we, kraq je odgovorio 15. juna potpisuju}i ukaz o raspu{tawu parlamenta i raspisivawu novih skup{tinskih izbora za 11. septembar godine. Istovremeno je obznawen i ukaz o postavqewu i preme{tajima velikih `upana i sreskih na~elnika, {to je imalo za ciq da omogu}i vladi da pomo- }u svojih poverqivih qudi {to ja~e uti~e na izborne tokove. 55 Predizbornu kampawu Radikalne stranke u ^a~anskom okrugu ovoga puta odlikovali su nesloga i rascep me u ~lanstvom. Naime, u ^a~anskom okrugu postojala su dva radikalna odbora. Na ~elu onog koji je priznavao Glavni odbor stranke nalazio se Dragan Puri}, oblasni poslanik, koji je podr`avao biv{eg narodnog poslanika Antonija Antu Radojevi}a, a predsednik drugog, koji je delovao po instrukcijama vlade, bio je Milo{ Popovi}. 56 Na konferenciji provladinog okru`nog odbora odr`anoj 26. jula u ^a~ku oko 600 prisutnih aklamacijom je za nosioca okru`ne kandidatske liste izabralo Milo{a F. ]osi}a, zemqoradnika iz Pakovra}e, a srez Petra Bogavca, trgovca iz Kraqeva, za ~ijeg zamenika je odre- en Rado{ Uro{evi}, zemqoradnik iz Ro}evi}a. 57 Nosilac druge okru`ne radikalske liste, iza koje je stajao partijski glavni odbor, bio je Anta Radojevi}, a za wenog kandidata srez imenovan je Lazar Kuzmanovi}, trgovac iz Kraqeva, kome je za zamenika odre- en Gligorije Civri}, delovo a op{tine javorske iz Ku{i}a. 58 Demokrate su, uz napore, uspele da u ^a~anskom okrugu sa~uvaju jedinstvo i da za izbore istaknu samo jednu listu, nadaju}i se da }e najzad uspeti da pobede razjediwene radikale. Na okru`noj konferenciji odr`anoj 10. juna u hotelu Lazovi} u ^a~ku, po ~etvrti put, za nosioca okru`ne kandidatske liste izabran je Manojlo Soki}, novinar iz Beograda. Kandidat za `i~ki izborni srez bio je Buwak, trgovac iz Kraqeva, a wegov zamenik Milo{ S. Rafailovi}, zemqoradnik iz Vrbe Dr Branislav Gligorijevi}, Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini SHS, Beograd, 1970, Wima je Vuki}evi} slao tajne naredbe o tome kako treba organizovati i voditi nadzor nad predizbornom kampawom. U jednoj od wih nagla{avalo se: Vi }ete, zajedno sa va{im organima, pomagati one liste, bilo radikalske bilo demokratske, ~iji su kandidati pristalice vladine politike. Postarajte se da radikali protestvuju protiv rada Glavnog odbora sastavqenog samovoqno i bez ikakvog oslonca na Statut Radikalne stranke i neka se na wih baci sva krivica za rascep u Radikalnoj stranci. Dr J. M. Zlati}, Politi~ki `ivot..., Vladan Virijevi}, Studeni~ki srez (dru{tveno-ekonomske i politi~ke prilike), Kraqevo Ra{ka, 2000, Kandidovawe Milo{a ]osi}a, Politika, 27. VII 1927, 5; Slu`bene novine Kraqevine SHS, 12. VIII Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. septembra 1927, Beograd, 1928, Kandidacija g. Manojla Soki}a, Politika, 11. VII 1927, 5; Slu`bene novine Kraqevine SHS, 13. VIII

154 154 Za nosioca okru`ne kandidatske liste Zemqoradni~ke stranke, na konferenciji odr`anoj 17. jula u ~a~anskom hotelu Kasina, ogla{en je Dimitrije Vuji}, in`ewer i biv{i narodni poslanik iz Beograda, dok su srez odre eni Qubivoje Nikoli}, zemqoradnik iz Bukovice i predsednik op{tine Samaila, i Dimitrije Petrovi}, zemqoradnik iz Ratine, kao wegov zamenik. 60 Kandidatsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu istakla je i jedna, za ove prostore, nova politi~ka organizacija, Radikalno-seqa~ki republikanski savez. Za svog okru`nog kandidata Savez je nominovao Tasu Petkovi}a, biv{eg ~inovnika iz ^a~ka, a za Konstantina Torlakovi}a, zemqoradnika iz Lasca, za ~ijeg zamenika je odre en Velimir Petrovi}, abaxijski radnik iz Kraqeva. 61 Prvobitnim re{ewem nadle`nih za sprovo ewe izbora, za predsednika bira~kog odbora na izbornim mestu Kraqevo I odre- en je Qubi{a Vuji}, sudija Prvostepenog suda iz Kraqeva, a na izbornom mestu Kraqevo II Milo{ Popovi}, u~iteq iz ^a~ka, da bi naknadnom odlukom umesto Popovi}a bio imenovan Milen Palurovi}, {kolski nadzornik iz ^a~ka. 62 Na bira~kom mestu Kraqevo I od 587 bira~a upisanih u bira~ki spisak glasalo je wih 403 (68,65%), dok je na drugo birali{te od 635 upisanih iza{lo 450 (70,86%). Ukupan odziv na nivou op{tine Kraqevske iznosio je 69,80% upisanih bira~a. Najve}i broj wih svoj glas dao je okru`noj kandidatskoj listi ~iji nosilac je bio Milo{ F. ]osi}, tj. svom sugra aninu Petru Bogavcu 343 (40,21%). Za listu Manojla Soki}a i sreskog demokratskog kandidata Buwaka opredelilo se 278 Kraqev~ana (32,59%), dok se wih 205 (24,03%) priklonilo zvani~noj radikalskoj listi i wenom sreskom kandidatu Lazaru Kuzmanovi}u. Za kandidatsku listu Radni~ko-seqa~kog republikanskog saveza glasalo je 22 glasa~a (2,58%), a najslabiji skor postigao je Savez zemqoradnika, osvojiv{i svega {est glasova (0,70%). 63 Zahvaquju}i broju glasova dobijenih na nivou ~itavog izbornog okruga, sva tri mandata pripala su listi Ante Radojevi}a. Sem wega, mesta u poslani~kim klupama izborili su jo{ i Lazar Kuzmanovi} i Milenko R. Milutinovi}, zemqoradnik (Draga~evski srez) Zemqoradni~ka lista u ^a~ku, Politika, 21. VIII 1927, 5; Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. septembra , Isto. 62 Slu`bene novine Kraqevine SHS, 20. VII 1927; Slu`bene novine Kraqevine SHS, 20. VIII Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. septembra , Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca vanredan saziv za godinu, I kwiga (od I do IV prethodnog sastanka), Beograd, 1927, 4.

155 Kraj tre}e decenije pro{log veka Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca do~ekala je zahva}ena dubokom socijalnom krizom i naraslim nacionalnim i partijsko-politi~kim suprotnostima, koje su aktuelni re`im i dr`avni koncept dovele u skoro bezizlazni polo`aj. Uqe na vatru dolilo je krvoproli}e u parlamentu, juna godine, tako da se do kraja godine situacija toliko zakomplikovala, da se kraq Aleksandar, nakon bezuspe{nih konsultacija sa prvacima najistaknutijih politi~kih stranaka i drugih priprema, odlu~io na radikalan korak dr`avni udar i zavo ewe apsolutisti~kog re`ima. Odlukom obnarodovanom 6. januara godine on je ukinuo Vidovdanski ustav iz godine i raspustio Narodnu skup{tinu izabranu godine. 65 Istovremeno je objavqeno i nekoliko zakona kojima su pravno utemeqena na~ela novog politi~kog stawa. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o op{tinskim i oblasnim samoupravama, ukinute su samouprave u op{tinama i oblastima i izvr{eno raspu{tawe op{tinskih uprava izabranih na op{tinskim izborima godine. Nova rukovodstva op{tina postavqana su re{ewima velikih `upana i bila su sastavqena od pouzdanih qudi. Za predsednika op{tinske uprave u Kraqevu imenovan je trgovac Aleksije Leso Jelesijevi}. Aktivnosti svih politi~kih partija su zamrle, a pojedinci iz rukovodstava lokalnih, aktom diktature zabrawenih partija, stavili su se na raspolagawe novouspostavqenom re`imu. Wihovi postupci i poseta predsednika vlade, generala i {efa wegovog kabineta Du- {ana Filipovi}a Kraqevu, 10. maja godine, u~vrstili su pozicije novouspostavqenog re`ima. 66 Spoqnopoliti~ka, unutra{wopoliti~ka i privredna kriza koja je po~etkom godine zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju, navela je kraqa Aleksandra i vladu generala na razmi{qawe o tome na koji na~in vaqa prebroditi te{ko stawe u kome se dr`ava na{la. Dvogodi{wi period diktature, uprkos nastojawima wenih nosilaca, nije uspeo da re{i nagomilane proble- 65 U obrazlo`ewu svoje odluke kraq je navodio: Parlamentarni red i sav na{ politi~ki `ivot dobijaju sve vi{e negativno obele`je, od ~ega narod i dr`ava imaju za sada samo {tete. Sve korisne ustanove u na{oj dr`avi, wihov napredak i razvitak na{ega dr`avnog `ivota, dovedeni su time u opasnost. (...) Umesto da parlamentarizam razvija i ja~a duh narodnog i dr`avnog jedinstva, on ovakav kakav je, po~iwe da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjediwavawa. Moja je sveta du`nost da svim sredstvima ~uvam dr`avno i narodno jedinstvo. I ja sam re{io da ovu du`nost bez kolebawa ispunim do kraja. Slu`bene novine Kraqevine SHS, 6. I Prilikom ove posete je, u razgovoru sa predsednikom op- {tine Jelesijevi}em, naglasio potrebu da se samoupravni i dr`avni ~inovnici ne osvr}u ni na kakve uticaje, ve} da otpravqaju svoje poslove savesno i samo onako kako to zahtevaju interesi dr`ave i naroda. Inspekciono putovawe predsednika vlade, Politika, 11. V 1929,

156 156 me zbog kojih je i uveden, nego ih je, {tavi{e, i zao{trio. Nezadovoqstvo je sve vi{e zahvatalo i seqa{tvo, najbrojniju dru{tvenu kategoriju, koju je ekonomska kriza najsna`nije poga ala, a koja je u prvim danima diktature predstavqala wen glavni oslonac. Izlaz iz takve nezavidne situacije kraq je poku{ao da prona e u restauraciji parlamentarizma, a prvi korak u~iwen u tom pravcu bio je dono{ewe Ustava 3. septembra godine ( Oktroisani ustav ), kojim je zavedeno dvodomno Narodno predstavni{tvo, sastavqeno od Senata i Narodne skup{tine. Polovinu senatora imenovao je po svom naho ewu kraq, dok je druga polovina birana, a poslanici za Narodnu skup{tinu birani su op{tim, jednakim i neposrednim glasawem na parlamentarnim izborima. 67 Nakon obznawivawa Ustava, vlada je donela niz zakonskih propisa uobli~avaju}i tako predizborne radwe u skladu sa svojim naho ewima. Novi izborni zakon propisivao je iskqu~ivo zemaqske izborne liste. Kriterijum za wihovo podno{ewe predvi ao je da kandidatura mora biti podr`ana potpisima po 60 predlaga~a iz svakog administrativnog sreza, dok je sreski kandidat bio u obavezi da prikupi 200 potpisa `iteqa doti~nog sreza i saglasnost nosioca zemaqske kandidatske liste da ga uvr{tava na svoju listu. 68 Ovakve odredbe imale su za ciq da onemogu}e eventualne poku{aje politi~kih stranaka zabrawenih 6. januara godine da istaknu svoje kandidatske liste. Kraqevim ukazom od 23. septembra godine izbori za poslanike Narodne skup{tine zakazani su za 8. novembar iste godine. 69 Neposredno nakon objavqivawa ukaza o raspisivawu izbora, o`ivela je politi~ka aktivnost i u Kraqevu. Lokalni politi~ari ~ija je aktivnost zabrawena nakon zavo ewa diktature otpo~eli su sa organizovawem nekada{wih pristalica, oslu{kuju}i novosti iz svojih strana~kih centrala, a deo wih, rukovo en pre svega li~nim interesima, po`urio je da se prikloni re`imskoj opciji. To se prvenstveno mo`e re}i za pre a{we radikalske perjanice, trgovce Petra Bogavca i Lazara Kuzmanovi}a, koji su, zarad zadovoqewa svojih politi~kih ambicija, postali takmaci u trci za poslani~ki mandat. Obojica su svoju kandidaturu istakli na zemaqskoj kandidacionoj listi generala 70 Za ove prve izbore nakon perioda ~vrste diktature, u Kraqevu su bila otvorena tri birali{ta. Za predsednika bira~kog 67 Todor Stojkov, Gra anska opozicija i skup{tinski izbori od 8. novembra godine, Istorija XX veka, IV, Beograd, 1962, Isto, Slu`bene novine Kraqevine SHS, 24. IX Kuzmanovi}ev zamenik bio je predsednik op{tine vitanova~ke. Prvo jugoslovensko Narodno predstavni{tvo izabrano 8. novembra godine, Beograd, 1931,

157 odbora na prvom bira~kom mestu odre en je Milan Antonovi}, gimnazijski profesor iz Kraqeva, na drugom Todor Dimitrijevi}, sudija Sreskog suda iz Kraqeva i na tre}em Petar Aran elovi}, sudija ovda{weg sreskog suda. 71 Pravo glasa imao je `iteq Kraqeva. Ovakav porast bira~kog tela u odnosu na izbore iz godine bio je uzrokovan mehani~kim prilivom stanovni{tva, tj. naseqavawem velikog broja radnika iz raznih delova zemqe. Na birali{ta je iza{lo glasa~a (68,65%), od ~ega je wih 734 (62,84%) svoj glas dalo Petru Bogavcu, a 434 (37,16%) Lazaru Kuzmanovi}u. 72 Ipak, zahvaquju}i boqem uspehu u seoskim sreza, za poslani~ki mandat se izborio Kuzmanovi}. 73 Prvi izbori za ~lanove op{tinskih uprava u Kraqevini Jugoslaviji sprovedeni su tokom godine u skladu sa novim Zakonom o op{tinama i Zakonom o bira~kim spiskovima, obznawenim 15. aprila 1933, odnosno 7. septembra godine. 74 Bira~ko pravo na ovim izborima, koji su bili neposredni i javni, u`ivao je svaki punoletni mu{karac ako je bio najmawe {est meseci nastawen u op{tini u kojoj je upisan u bira~ki spisak. 75 Za predsednika op{tine postavqan je onaj odbornik koji je bio nosilac kandidatske liste koja je dobila najvi{e glasova. Op{tinsku upravu je, sem predsednika, ~inilo izme}u dva i pet ~lanova Op{tinskog odbora, i ova slu`ba smatrana je za po~asnu. Za teritoriju Moravske banovine, pa samim tim i za Kraqevo, op{tinski izbori zakazni su za 7. juli godine. U skladu sa zakonskim odredbama op{tina kraqevska trebalo je da u svoj odbor izabere 30 odbornika, ~iji mandat je bio ograni~en na tri godine. U bira~ke spiskove bilo je upisano Kraqev~ana koji su mogli da se opredele za dve kandidatske liste listu Milana Jovi~i}a ili Velisava Matovi}a. Oba kandidata, ina~e trgovci po profesiji, istupali su kao ~lanovi re`imske Jugoslovenske radikalno-se- 71 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 10. X Na prvom bira~kom mestu glasalo je 429 bira~a, tj. 68,09% od broja upisanih u bira~ke spiskove, na drugom 437 (67,75%) i na tre}em 302 (70,79%). Statistika izbora narodnih poslanika za Prvu Jugoslovensku Narodnu Skup{tinu odr- `anih 8. novembra god., Beograd, 1935, Za Kuzmanovi}a se opredelilo (54,29%), a za Bogavca (45,71%) sreza. Isto. 74 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 7. IX 1931; Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 15. IV Bira~ko pravo bilo je uskra}eno vojnim licima, a privremeno su ga gubili i oni koji su osu eni na zatvor ili robiju du`u od godinu dana dok se ne povrate u pravo, osu eni na gubitak ~asnih prava za vreme dok traje ta kazna, koji su pod steci{tem ili starateqstvom i koji su presudom izgubili to pravo zbog bira~kih krivica. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 7. IX

158 158 qa~ke demokratije (JRSD). 76 Od bira~a iza{lih na birali{ta, wih 797 (64,85%) glasalo je za Jovi~i}a, a 432 (35,15%) za Matovi}a, tako da je novi predsednik op{tine postao Milan Jovi~i}. 77 Ubistvo kraqa Aleksandra 9. oktobra godine u Marseju, jo{ vi{e je pogor{alo ionako te{ku unutra{wopoliti~ku situaciju u dr`avi. Ogor~ewe siroma{nih narodnih slojeva, posebno radni{tva, ~iji polo`aj je svakim danom postajao sve nestabilniji, hrvatsko pitawe i spoqnopoliti~ki zapleti, predstavqali su sve ve}a isku{ewa za vladu Nikole Uzunovi}a, pa je on krajem godine podneo ostavku, a mandatar za sastav nove vlade postao je Bogoqub Jevti}, ministar Dvora u vladi Jevti}eva vlada se deklarativno zalagala za sti{avawe politi~kih strasti i ispuwavawe amaneta kraqa-mu~enika, istupaju}i kao faktor izmirewa izme u re`ima i opozicije. Uprkos svemu, opozicioni front je ja~ao, posebno u pre~anskim krajevima, tako da je 7. februara godine Namesni{tvo donelo ukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i raspisivawu novih parlamentarnih izbora za 5. maj godine. 78 Za ove izbore bile su istaknute ~etiri zemaqske kandidatske liste: vladina, odnosno lista Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), 79 ~iji nosilac je bio wen predsednik Jevti}, lista Udru`ene opozicije (UO), koju je predstavqao Vladimir Vlatko Ma~ek, pr- 76 Na sednici odr`anoj 25. VI godine u Kraqevu izabran je Sreski odbor Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije. Za wegovog predsednika aklamacijom je izabran Lazar Kuzmanovi}, trgovac i narodni poslanik, za potpredsednike Hristifor Vasovi}, u~iteq iz Kraqeva, banski ve}nik iz Vitanovca, \or e Pavlovi}, zemqoradnik iz Urdov, predsednik op{tine mrsa}ke i Milutin Jevtovi}, op{tinski delovo a iz Dragosiwaca, za sekretare Dragomir Milanovi}, u~iteq iz Sir~e i Bo{ko Milenkovi}, sve{tenik a za blagajnika Bo`idar Nikoli}, penzioner iz Mataruga. Za ~lanove Uprave birani su: Bo{ko Markovi} iz Ro}evi}a, Ilija Kolakovi} iz Vitanovca, Dragomir Komatovi} iz Goda~ice, Dragoqub Antonijevi} iz Trnavac iz Tavnika i Milorad Vu~ini} a za wihove zamenike Milan Kitoni} iz Adrana, Dragoqub Lipovac iz ^ukojevca, Vasilije Pejkovi} iz Gledi}a, Dragoqub Radowi} iz Vrane{a, Milutin Milovanovi} iz La evaca i Milan Mila{inovi} iz Kamenice. U srezu `i~kom, Glasnik Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije, 7, 14. VII 1933, Rezultati op{tinskih izbora u Moravskoj i Vrbaskoj banovini, Pravda, 8. VII 1933, I za ove izbore va`io je izborni zakon iz godine, sa malim izmenama i dopunama u~iwenim godine. Razlike je bilo jedino u tome {to je za ove bilo dovoqno da nosilac zemaqske kandidatske liste obezbedi po 30 potpisa bira~a iz polovine od ukupnog broja izbornih srezova, s tim da oni moraju biti raspore eni u dve tre}ine banovina ({est banovina). Dr M. Sekuli}, Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju, Jugoslovenska nacionalna stranka je nastala preimenovawem Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije 20. VII godine. Jugoslovenska nacionalna stranka, Zetski glasnik, 53, 22. VII 1933, 1.

159 vak Hrvatske seqa~ke stranke (HSS), lista Bo`idara Maksimovi- }a, biv{eg ministra unutra{wih poslova i lista pokreta Zbor, ~iji nosilac je bio Dimitrije Qoti}, advokat iz Smedereva. 80 Za poslani~ku funkciju srezu borilo se {est kandidata: tri na vladinoj, jedan na Maksimovi}evoj, jedan na Qoti- }evoj i jedan na listi Udru`ene opozicije. Na vladinoj listi kandidaturu su istakli: Petar Bogavac, trgovac iz Kraqeva, zemqoradnik iz Vitanovca i Dragomir Milanovi}, u~iteq iz Sir~e. 81 Svoju kandidaturu na Jevti}evoj listi poku{ao je da istakne i vitanova~ki paroh Milan Markovi}, ali je, iz zasada nepoznatih razloga, premijer nije prihvatio. 82 Agitacija Jevti}evih kandidata, uprkos me usobnom rivalstvu, bila je, u skladu sa instrukcijama zemaqskog izbornog {taba, usmerena u prvom redu protiv predstavnika Udru`ene opozicije i wihovog kandidata. Podr{ka im je pru`ana i sa stranica re`imske {tampe, zatim putem brojnih letaka, bro{ura i pamfleta kojima se veli~ala uloga vlade u normalizaciji privrednih i dru{tvenih tokova, a posebno jak efekat na bira~e trebalo je, prema zamisli kreatora Jevti}eve kampawe, da ostavi poseta Bogoquba Jevti}a i ministra unutra{wih poslova Veqe Popovi}a Kraqevu, 5. aprila godine. 83 Kandidat Udru`ene opozicije, kojoj su se priklawali uglavnom nekada{wi ~lanovi Demokratske stranke, Saveza zemqoradnika i pojedini levo orjentisani gra anski politi~ari, bio je Jeremija Radojevi}, poslani~ki kandidat pokreta Zbor bio je Dragoqub Ili}, a na listi Bo`idara Maksimovi}a na{ao se Milan Markovi}. 84 U predizborne aktivnosti ukqu~ili su se, ilegalno, i kraqeva~ki komunisti, poku{avaju}i da istaknu kandidatsku listu Pavla Pavlovi}a, abaxijskog radnika iz Beograda, ali u tome nisu imali uspeha, pa su stoga svoju agitaciju usmerili u ko- 80 Svoje kandidature poku{ali su da istaknu Topalovi}, lider Socijalisti~ke stranke i Svetislav Ho era, biv{i {ef kabineta generala i vo a Jugoslovenske narodne stranke ( borba{i ), ali im one nisu odobrene. Dr Todor Stojkov, Opozicija u vreme {estojanuarske diktature , Beograd, 1969, AJ, 37, 4, 24 79, Spisak kandidata za narodne poslanike na listi g. B. Jevti}a pismeno predlo`enih od strane Trgova~kih udru`ewa; Izborna borba, Pravda, 21. III 1935, 8; Danas su podnete sve zemaqske liste, po{to je 19. april bio posledwi dan za wihovu predaju, Pravda, 20. IV 1935, 3; Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine, Beograd, 1938, Izborna borba, Pravda, 27. III 1935, Predsednik vlade g. Jevti} i ministar unutra{wih poslova g. Popovi} u Aran- elovcu, Gorwem Milanovcu, ^a~ku i Kraqevu, Pravda, 6. IV 1935, Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine...,

160 160 rist kandidata Udru`ene opozicije. 85 Poslani~kih ambicija nije bio li{en ni Radoslav Vesni}, ~inovnik Ministarstva prosvete i novinar iz Beograda, ali wegov poku{aj nije imao efekta. 86 Na dan izbora 5. maja godine u Kraqevu su bila otvorena ~etiri bira~ka mesta. Predsednik bira~kog odbora na prvom bio je Todor Dimitrijevi}, sudija Sreskog suda iz Kraqeva, na drugom Vojislav Polovina, sudija Sreskog suda, na tre}em wegov kolega An elko Traji} i na ~etvrtom Sava A}imovi}, ovda{wi advokat. 87 Odziv bira~a i rezultate izbora mogu}e je sagledati iz narednog tabelarnog prikaza: UKUPAN BROJ OD UKUPNOG BROJA GLASOVA DOBILE SU ZEMAQSKE KANDIDATSKE LISTE GLASA~KO MESTO BIRA~A GLASA~A GLASOVA Dragomir M. Milanovi} Bogoquba D. Jevti}a Isidor Petar. B. Bogavac Dr Vladimira Ma~eka Jeremija Radivojevi} Dimitrija V. Qoti}a Dragoqub Ili} Maksimovi}a Milan Markovi} Kraqevo I Kraqevo II Kraqevo III Kraqevo IV Kao {to se vidi, ve}ina Kraqev~ana opredelila se za kandidate na vladinoj listi, pre svega za svog sugra anina i suseda Petra Bogavca, kome je svoje poverewe ukazalo wih 1.070, tj. 47,35%. S obzirom na to da je Bogav~eva lista na nivou sreza osvojila glasa (30,67%), to je poslani~ki mandat pripao wemu Su ewa u ^a~ku, Narodni pokret, 19. XII 1935, Oko kandidacije u Kraqevu, Pravda, 6. III 1935, Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 16. III Lista D. Milanovi}a dobila je u ~itavom srezu (23,71%), (20,86%), Jeremije Radojevi}a (19,64%), Milana Markovi}a 580 (5,10%) i Dragoquba Ili}a svega dva glasa (0,02%). Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine, 176; J. M. Ovadija, Narodno predstavni{tvo Kraqevine Jugoslavije, Beograd, 1935, 23.

161 Uprkos pobedi na petomajskim parlamentarnim izborima, Jevti}eva vlada se ve} u junu godine na{la u nemilosti kneza namesnika Pavla Kara or evi}a, koji je bio mi{qewa da bi za stabilizaciju jugoslovenske politi~ke scene bilo najcelishodnije formirawe jedne nove vlade, sastavqene od predstavnika politi~kih grupa koje nisu bile neposredno anga`ovane pre izbora. Wen prvenstveni zadatak bilo je nala`ewe kompromisnog re{ewa hrvatskog pitawa, a za novog mandatara odre en je dr Milan Stojadinovi}. U ciqu {irewa svoje politi~ke osnove Stojadinovi} je pribegao stvarawu politi~ke kombinacije sastavqene od tzv. opozicionih radikala, tj. ~lanova Narodne radikalne stranke koji su priznavali Glavni odbor, Slovenske qudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Na taj na~in stvorena je, 19. avgusta godine, Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ), ~iji mesni odbor je formiran i u Kraqevu, uglavnom od ~lanova tada ve} opozicione Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), koji su se preko no}i presvukli u novi strana~ki dres. Wihov lider ponovo je bio Petar Bogavac, beli medved, kako su ga, zbog wegovog visokog i krupnog stasa i sede kose, prozvali sugra ani. 89 Prva prilika Stojadinovi}evoj vladi za proveru svoje i popularnosti Jugoslovenske radikalne zajednice u narodu, ukazala se tokom godine, na petim po redu op{tinskim izborima nakon 1. decembra godine. Na osnovu wihovih rezultata Stojadinovi}ev kabinet je `eleo da odlu~i da li i kada treba i}i na parlamentarne izbore, a veliki zna~aj ovim izborima pridavan je i zbog ~iwenice da }e novoizabrani predsednici op{tina sa~iwavati najve}i deo bira~kog tela za dopunske senatorske izbore predvi ene za kraj godine. 90 Odlukom bana Moravske banovine, Marka Novakovi}a, obznawenom 15. juna godine, izbori za op{tinske uprave na teritoriji ove banovine zakazani su za 27. septembar iste godine. 91 Glavni izborni rivali bili su re`imska Jugoslovenska radikalna zajednica i opozicioni blok Udru`ena opozicija. ^lanovi jereze, predvo eni narodnim poslanikom Petrom Bogavcem, izbornoj utakmici pri{li su vrlo agilno, mada su se uskoro u wihovim redovima po~ela opa`ati razmimoila`ewa. 92 Bogav~ev ego- 89 M. Simi}, Kraqevo 1941, Dr Todor Stojkov, Vlada Milana Stojadinovi}a , Beograd, 1985, Mir~eti}, Prokupqe i okolina izme u dva svetska rata , Prokupqe, 1998, Dvadeset {estog jula godine ~lanovi i simpatizeri Jugoslovenske radikalne zajednice u Kraqevu odr`ali su konferenciju kojoj su prisustvovali senator Milan Simonovi} i narodni poslanici dr Voja Jani} i Petar Bogavac, koji su apelovali na prisutne da se prilikom ovih izbora ne cepaju, ve} da na wima svi slo`no istupe. Simonovi} je najvi{e pa`we poklonio hrvatskom pitawu isti~u}i da se mora na}i neko re{ewe kojim }e oni biti zadovoqni, ali da se isto tako mora voditi ra~una da tim re{ewem budu zadovoqni i Srbi i Slovenci. U Kraqevu je odr`ana sreska konferencija JRZ, Politika, 27. VII 1936,

162 162 izam i apsolutisti~ki odnos kada se radilo o odre ivawu predsedni~kih kandidata, nailazili su na negodovawe partijskog ~lanstva, o ~emu je ban Novakovi} referisao Stojadinovi}u: Srez `i~ki nije mi dovoqno jasan. Poslanik Bogavac, stari iskusni politi~ar nije me ni minut ostavio na samo, te da bih mogao preko drugih saznati pravo stawe. On `ivo radi, ne `ali truda, agituje, ve{to manevri{e, ali mi se ~ini da mu ne{to {kripi. Mora}u ponovo i}i u taj srez da saznam pravo stawe. 93 Za predsednika op{tinske uprave Jugoslovenska radikalna zajednica je kandidovala Velisava Tomovi}a Tilovca, trgovca, a za ~lanove Radoslava Milovanovi}a, penzionera, Radoja Jovanovi- }a, stolara i Miodraga Todosijevi}a, hotelijera. 94 Udru`ena opozicija je u izbornu utakmicu u{la sa svojim kandidatom Du{anom Krsti}em, tridesetdvogodi{wim bankarskim ~inovnikom. 95 U bira~ke spiskove bilo je evidentirano bira~a, od kojih je glasalo wih (59,47%). Na op{te iznena ewe, posebno re`imskih struktura, trijumfovala je lista Udru`ene opozicije sa 898 glasova (52,39%), na osnovu ~ega joj je pripalo 25 odborni~kih mandata u op{tinskoj skup{tini, dok je lista Jugoslovenske radikalne zajednice dobila 816 glasova (47,61%) i pet odbornika. 96 O tome koliko su poraz i ~iwenica da je u Kraqevu opozicija preuzela vlast uzburkali strasti u redovima Jugoslovenske radikalne zajednice svedo~e i me usobne optu`be wihovih lokalnih prvaka upu}ivane Milanu Stojadinovi}u i banu Novakovi}u, u kojima se direktno ukazivalo na krivce za ovaj neuspeh. 97 Razloge neuspeha Petar Bogavac je video u destruktivnom radu komuni- 93 AJ, 37, 49, , Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}a Milanu Stojadinovi}u, 18. VII Kandidacija JRZ u Kraqevu, Politika, 27. VIII 1936, AVII, Popisnik 17, k. br. 77, f. 6/1-3, Izve{taj sudskog majora Dragoquba R. Prekovi}a Ministru vojske i mornarice, 6. XI U Moravskoj banovini ju~e su obavqeni op{tinski izbori, Politika, 28. IX 1936, Tako je banski ve}nik iz Kraqeva Aleksije Jelesijevi} za izborni neuspeh direktno optu`ivao Bogavca: Narodni poslanik g. Petar Bogavac, nije smatrao za potrebno da blagovremeno s partijskim prijateqima, kako u varo{i tako i srezu, odr`ava u`e konferencije radi organizacije i savetovawa o li~nostima koje bi bile najpodesnije kao kandidati na listama JRZ ve} je to sam na svoju ruku radio tako da je za varo{ Kraqevo zna dana predposledwim danom za potvrdu kandidatske liste pozvao nas {estoricu i saop{tio nam da je on re{io da kandiduje za predsednika g. Velisava Tomovi}a. Sa ovakvim samovoqnim radom g. Bogavca nisam se mogao slo`iti, jer sam znao narodno raspolo`ewe prema g. Tomovi}u, pa sam skrenuo pa`wu g. Bogavcu da }emo s wime kao kandidatom propasti. Ovakvo mi{qewe delili su mnogi kandidati za odbornike na wegovoj listi i nisu hteli dati pristanak za odbornike. Evo razlozi zbog kojih pristalice JRZ i weni simpatizeri nisu hteli glasati za listu g. Tomovi}a:

163 sta i pojedinih dr`avnih ~inovnika i oficira na slu`bi u Vojno- -tehni~kom zavodu, zahtevaju}i od nadle`nih organa da prema wima preduzmu rigorozne mere, a izbore poni{te. 98 Kako bi stekao {to realniji uvid u razloge izbornog neuspeha u Kraqevu, premijer Stojadinovi} je zatra`io sprovo ewe istrage na visokom nivou. Tako je 2. oktobra na wegov radni sto prispeo izve{taj glavnog inspektora Ministarstva unutra{wih poslova u kome se kao razlozi pobede opozicionog kandidata navode gre{ke u bira~kim spiskovima, samouverenost Mesnog odbora JRZ, trevwa pojedinih radikala, kao i to da su komunisti izveli radnike Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda na ulice, pri ~emu su klicali Narodnom frontu {to je unelo strah kod 1) G. Tomovi} je padao pod ste~aj; 2) G. Tomovi} je bio, vele, glavni liferant austriske okupatorske sile u Kraqevu, i za to je posle oslobo ewa odgovarao po ~l. 85 za veleizdaju; 3) G. Tomovi} je kao rakixiski i manufakturni trgovac poznat kao {vercer tro{arine na {tetu op{tine, banovine i dr`ave. Ranije op{tinske uprave zbog ovog bile su primorane da mu postavqaju specijalnu stra`u pred ku}om da onemogu}e {verc. Bira~i su sticali ube ewe da se Tomovi} kandiduje zato da bi mogao nesmetano {vercovati. Sve su ove ~iwenice na{i politi~ki protivnici iskoristili i pod punim potpisom sa plakatama i karikaturama izneli pred bira~e, te time ostvarili veliko nezadovoqstvo prema Tomovi}u i JRZ. Smelo mogu tvrditi da g. Tomovi} da je bilo tajno glasawe ne bi dobio ni 100 glasova. Napred izlo`eni rad revoltirao je sve pristalice JRZ i veliki deo radni{tva, koji je na petomajskim izborima glasao za g. Bogavca, sada je glasao za opoziciju. AJ, 37, 49, , Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}a Milanu Stojadinovi}u, 3. X U svom obra}awu premijeru Stojadinovi}u Bogavac je navodio: Izjavqena je `alba na izbor op{tine u Kraqevu. Ja sam intervenisao, da li }e biti poni- {ten izbor ili ne ja neznam, ali bi trebalo da bude poni{ten. Glasalo nije glasa~a zbog one komunisti~ke manifestacije, celoga dana logorovawa na birali{tu. Sem velikog broja radnika u Kraqevu do{li su radnici iz Kragujevca, ^a~ka, Kru{evca, Zemuna i Beograda, upravo tu su stvorili centar, da odatle manifestuju. Bilo je advokata iz ^a~ka, Kragujevca i drugih republikanskih lica. Sve sam znao {ta se sprema zato sam blagovremeno tra`io pomo} od Va{ih Ministara, ali je nisam dobio. Pored ostalih bio sam i kod g. Mari- }a, Ministra vojske i mornarice kome sam sve predo~io {ta se radi u Vazduhoplovnom zavodu. Gosp. Predsedni~e: Daleko bi me odvelo kada bi Vam sve iznosio, ali Vas molim: 1) da se penzioni{e pukovnik Pavle Filipovi}, upravnik Vazd. Zavoda; 2) da se otpuste iz dr`avne slu`be {efovi Odeqewa u istoj fabrici: Milivoje Savovi} i Marku{. Ako koji ima godina slu`be, onda ga penzionisati ili ih negde daleko premestiti, no uveren sam da }e i tamo nesre}u praviti. Ovo sve dr`avni je interes, jer su ova tri ~inovnika kobna po dr`avu i wezine interese, a tako isto i major Dor~i}. Napomiwem samo, da kad dr`ava ne bi mogla bez wih da postoji onda razumem ali u svakom drugom slu~aju ko ne voli dr`avu koja ga po{teno pla- }a pa neka ide i tra`i boqeg gazdu. AJ, 37, , Pismo Petra Bogavca Milanu Stojadinovi}u, 10. X

164 164 glasa~a da glasaju za JRZ, a opozicija je optu`ena i za kupovinu glasova ( svima po 200 dinara ). 99 Posledwi parlamentarni izbori u Kraqevini Jugoslaviji odr`ani su krajem godine. Prethodila im je konkordatska kriza koja je tokom godine ozbiqno uzdrmala pozicije Stojadinovi}eve vlade, naru{avaju}i wen kredibilitet posebno me u pravoslavnim `ivqem. S obzirom na to da je mandat Narodne skup- {tine izabrane na petomajskim izborima godine isticao aprila godine, Stojadinovi} se, u dogovoru sa knezom Pavlom Kar or evi}em, odlu~io da izbore sprovede pre isteka tog roka. 100 Za ove izbore bile su istaknute tri zemaqske kandidatske liste: vladina, tj. lista Jugoslovenske radikalne zajednice, ~iji nosilac je bio dr Milan Stojadinovi}, kandidatska lista Udru`ene opozicije, sa dr Vladimirom Ma~ekom na ~elu, i lista politi~kog pokreta Zbor, koju je predstavqao wegov lider Dimitrije Qoti}. Najvi{e kandidata za narodnog poslanika srezu bilo je istaknuto na zemaqskoj listi Jugoslovenske radikalne zajednice ~ak ~etvorica: Miqko Petrovi}, predsednik op{tine dragosiwa~ake, Radoslav Vesni}, vi{i savetnik Ministarstva prosvete iz Beograda, Dragomir Milanovi}, penzionisani u~iteq iz Sir~e i Veqko Nikoli}, zemqoradnik iz Oplani}a. 101 Udru`ena opozicija u izbornu borbu u{la je sa dva kandidata: Jeremijom 99 Mr Dragan Te{i}, Jugoslovenska radikalna zajednica na op{tinskim izborima u Srbiji godine sa posebnim osvrtom na izbore u U`i~kom okrugu, U`i~ki zbornik, 24, U`ice, 1995, O motivima koji su ga podstakli na ovakvu odluku Stojadinovi} je u svojim memoarima zapisao: Mi smo u vladi, me utim, na moj predlog odlu~ili da izbore izvr{imo pre tog roka, u decembru godine. Ovo najvi{e iz prekti~nih razloga. U to vreme seqak, koji ~ini veliku ve}inu bira~a, nije zauzet poqskim radovima kao {to je to u slu~aju prole}a. Sem toga, ra~unao sam kako je `etva bila odli~na u leto i jesen, a cene vrlo dobre, industrija u poletu, moglo se o~ekivati povoqno raspolo`ewe naroda u korist vlade od strane bira~a. Milan M. Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970, Petrovi}ev zamenik bio je Vladimir Tomi}, predsednik op{tine vitkova~ke i banski ve}nik u Skup{tini Moravske banovine, Petrovi}, advokatski pripravnik iz Kraqeva, Milanovi}ev Milutin Bunarxi}, zemqoradnik iz Dedevaca i Nikoli}ev Milutin Lukovi}, zemqoradnik iz Drak~i}a. AJ, 37, 49, , Dopis Milana Stojadinovi}a Jani}iju Krasojevi}u, banu Moravske banovine, 5. XI 1938; Potvr ena lista JRZ za srez `i~ki, Vreme, 4. XI 1938, 5; Potvr ena lista g. Milanovi}a-Sir~e u Kraqevu, Vreme, 7. XI 1938, 4; Kandidacija zemqoradni~ke grupe g. V. \or evi}a u srezu `i~kom, Vreme, 10. XI 1938, 6; Kandidatska lista JRZ za Narodna samouprava, 11. XI 1938, 1; Partijske konferencije i kandidacije, Politika, 12. XI 1938, 6; G. Radoslav Vesni} potvrdio svoju listu u Kraqevu, Vreme, 12. XI 1938, 6; Predsednik vlade g. dr. M. Stojadinovi} potvrdio je u Sreskom sudu svoju izjavu kao nosilac kandidatske liste, Politika, 16. XI 1938, 4; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dr M. Stojadinovi}a, Slu`beni list Moravske banovine, 26. XI 1938, 2.

165 Radojevi}em, zemqoradnikom iz Vitanovca i dr Vojislavom Jani- }em, penzionisanim ministrom iz Beograda, dok je nosilac liste Zbora bio Jovica Novakovi}, zemqoradnik iz Oplani}a Manifestacije pristalica Jugoslovenske radikalne zajednice, Ovoliki broj kandidata u~inio je izbornu utakmicu vi{e nego zanimqivom. Strastvene politi~ke ambicije bile su uzrok sukoba i kandidata sa iste zemaqske liste, pre svega vladine, ~iji alfa i omega srezu, Petar Bogavac, neskriveno je favorizovao Miqka Petrovi}a, izazivaju}i proteste i ogor~ewe ostalih kandidata. 103 Atmosferu u gradu u danima pred izbore do- 102 Radojevi}ev zamenik bio Nikoli}, zemqoradnik iz Samaila, Jani}ev zemqoradnik iz Vitanovca, a zamenik zbora{kog kandidata Milorad \uri}, sve{tenik iz Kraqeva. Partijske konferencije i kandidacije, Politika, 1. XI 1938, 4; Potvr ena lista g. Dr. Voje Jani}a u Kraqevu, Vreme, 5. XI 1938, 5; Kandidat Zbora u Kraqevu, Vreme, 6. XI 1938, 5; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dimitrija V. Qoti}a, avdokata iz Smedereva, Slu`beni list Moravske banovine, 26. XI 1938, 3; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dr. Vladimira Ma~eka, Slu`beni list Moravske banovine, 1. XII 1938, Tako je Radoslav Vesni} pisao Stojadinovi}u: Po{tovani Gosp. Predsedni~e, na{a stvar u srezu sve gore. Gosp. Petar Bogavac vr{i jedan zlo~in nezapam}en u na{em sreu. Molim Vas da uzmete svoje kandidate u za{titu. [aqem Vam proglas g. Bogavca u Narodnoj samoupravi da vidite dokle tera na{ senator iz li~nih razloga. A u ovom proglasu, objaqenom na prvoj stranici Narodne samouprave, organa JZR svima organizacijama Jugoslovenske Radikalne Zajednice za srez `i~ki poru~ivalo se: Kako su Radoslav Vesni} i Dragomir Milanovi} do{li iz Beograda da se kandiduju u ovom srezu, a Miqko Petrovi}

166 166 ~arava nam se}awe tada{weg gimnazijalca Nikole Jon~i}a: Slu- {ao sam zbor g. Voje Jani}a, kandidata opozicije za ovo mesto. Zbor je bio vrlo uspe{an, prisutnih je bilo oko (...) Jerezovci su poku{ali da ometu zbor pa su poslali oko 50 pijanih qudi da se deru i da lupaju u kante. Tako je jedno vreme do{lo do tu~e pa su izvukli ovi pijani razlupane glave kamenicama i policija je morala najzad da interveni{e i da ih udaqi. 104 Jon~i}eva se}awa korisna su i za oslikavawe situacije u Kraqevu na sami dan izbora, 11. decembra: Bio sam ve} u 8 obu~en. (...) Nai{li su pristalice g. Vesni}a, jednog kandidata JRZ. Imalo je oko 150 du{a, me u wima dosta seqaka. (...) Oko 11 ~asova je jedan avion bacao letke, jo{ jedno sredstvo vladine propagande. (...) Pre ru~ka pro{etao sam kroz varo{. Nervoza je velika, svi se nadaju u pobedu. (...) ^uo sam da je Bogavac po podne izvi`dan kad je prolazio kroz varo{. Pored toga su mu razbili izlog na redakciji Narodne samouprave. (...) Posle zatvarawa kapija u {est ~asova, preko Porte su u Sokolanu (bira~ko mesto) pu{tali Jerezovce. 105 Kao i za petomajske godine, tako su i za ove parlamentarne izbore bila otvorena ~etiri bira~ka mesta. Na prvom, sme- {tenom u zgradi Op{tine, predsednik bira~kog odbora bio je Milan Radosavqevi}, predsednik ovda{weg okru`nog suda, na drugom, otvorenom u Sokolani, predsedavao je Du{an Stani}, sudija Okru`nog suda, tre}e bira~ko mesto nalazilo se u zgradi Osnovne {kole i tu je radom bira~kog odbora rukovodio Radovan Bo- {kovi}, sudija Okru`nog suda, a ~etvrto je bilo sme{teno u zanatske {kole, gde je bira~kim odborom predsedavao Mustafa Kamari}, pisar Dr`avnog saveta iz Beograda. 106 Marti}, kandidovao se iz organizacije Jugoslovenske radikalne zajednice kao kandidat sreza `i~kog od strane svih organizacija JRZ, jer je i sam Miqkovi} predsednik mesnog odbora kao i wegov zamenik Vladimir Tomi}, to se ova LISTA MIQKA PE- TROVI]A-MARTI]A, predsednika op{tine iz Dragosiwaca i wegovog zamenika predsednika op{tine iz Vitkovca ima smatrati ZA ZVANI^NU LISTU jugoslovenske radikalne zajednice za srez `i~ki. Stoga se preporu~uje svima organizacijama JRZ za da rade kod svih ~lanova stranke i prijateqa da se glasa za zvani~nu listu Miqka Petrovi}a, tako isto mole se sve ustanove, dr`avne i samoupravne da porade kod svojih nadle{tava da se glasa za listu Miqka Petrovi}a. Tako isto mole se svi gra ani grada Kraqeva koji pripadaju JRZ kao i ostali prijateqi da glasaju za listu Miqka Petrovi}a. AJ, 37, 5, 31 64, Pismo Radoslava Vesni}a Milanu Stojadinovi}u, 3. XII 1938; Proglas, Narodna samouprava, 2. XII 1938, IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Nikole Jon~i}a, II/ Isto, II/ Na prvom bira~kom mestu glasali su bira~i ~ija prezimena su po~iwala slovima azbuke od A na drugom slovima Z, I, J, K, L, Q i N, tre}em slovima M, O, i P i na ~etvrtom slovima R, S, T, ], U, F, H, C, ^, X i [. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 2. XI 1938; Slu`beni list Moravske banovine, 5. XI 1938; Glasa~ka mesta u Kraqevu, Narodna samouprava, 9. XII 1938, 3; Predsednici bira~kih odbora sreza `i~kog Kraqevo, Narodna samouprava, 18. XI 1938, 4.

167 Na birali{ta je iza{lo Kraqev~ana. Najve}i broj wih opredelio se za svog biv{eg sugra anina Radoslava Vesni}a, koji je prikupio 649 glasova (30,28%), drugi kandidat Jugoslovenske radikalne zajednice, Dragomir Milanovi}, ukwi`io je 521 glas (24,31%), tre}i po uspehu bio je kandidat Udru`ene opozicije Jeremija Radojevi} sa 478 glasova (22,31%), ~etvrtu poziciju osvojio je wegov kolega sa liste Voja Jani} sa 245 glasova (11,43%), dok je Bogav~ev favorit Miqko Petrovi} dobio 240 glasova (11,20%). Za ~etvrtog kandidata Jugoslovenske radikalne zajednice, Veqka Nikoli}a, izjasnila su se svega dvojica glasa~a (0,09%), a za zbora{kog Jovicu Novakovi}a wih osmorica (0,37%). Uprkos slabom rezultatu u Kraqevu, zahvaquju}i apsolutnim pobedama u bogutova~koj, vrane{koj, vitkova~koj, gok~ani~koj, goda~i~koj, gra~a~koj, dragosiwa~koj, kameni~koj, mataru{koj, podunava~koj, ribni~koj i stubalskoj sreza, poslani~ki mandat pripao je Miqku Petrovi}u, za koga se izjasnio glasa~. 107 Postizbornu euforiju ~lanova i pristalica Jugoslovenske radikalne zajednice prezentira ~lanak iz Narodne samouprave : Povodom izborne pobede zemaqske liste g. Dr. Stojadinovi}a nastale su u Kraqevu, posle saop{tewa izbornog rezultata, velike manifestacije. Masa gra ana i seqaka koji su sino} i danas do{li iz raznih sela sreza `i~kog skupqali su se po ulicama i predvo eni senatorom Petrom Bogavcem manifestovalo svoje raspolo`ewe zbog pobede JRZ na ju~era{wim izborima. Da bi poraz dr Vojislava Jani- }a i drugih kandidata UO u ovome srezu jo{ vi{e markirali, oni su na mrtva~kim kolima u jednom sanduku stavili lutku u formi ma~ke. Pored ma~ke stajala je tabla sa natpisom: 11. decembra sahrawen je Ma~ek. Ovo je predstavqalo UO i wen ju~era{wi krah. Ova simboli~na kola provodila su svim glavnijim ulicama Kraqeva, a za wima se kretala velika povorka sveta koji je time glorifikovao ju~era- {wu pobedu JRZ i odu{evqeno aklamirao predsednika vlade g. Dr. Stojadinovi}a. Na kraju ova lutka je spaqena u centru grada. 108 Ovi izbori bili su posledwa izborna utakmica u Kraqevini Jugoslaviji. Do fa{isti~ke agresije aprila godine u politi~kom miqeu Kraqeva zapa`ao se sve ja~i uticaj Udru`ene opozicije, dok su pozicije re`ima slabile, posebno nakon smrti Petra Bogavca, najistaknutije politi~ke figure u redovima Jugoslovenske radikalne zajednice, 10. februara godine Kandidati Jugoslovenske radikalne zajednice osvojili su skupa, na nivou ~itavog sreza, glasova, kandidati Udru`ene opozicije 3.930, a kandidat Zbora svega 43 glasa. AJ, 37, 6, , Izborni rezultati 11. decembra godine u predkumanovskoj Srbiji; Veli~anstvena pobeda JRZ, Narodna samouprava, 16. XII 1938, Manifestacije u Kraqevu, Narodna samouprava, 16. XII 1938, Petar Bogavac, biv{i narodni poslanik i senator, Politika, 20. II 1941, 8.

168

169 PROSVETNE PRILIKE

170 Polagawe i osve}ewe kamena temeqca osnovne {kole u Kraqevu, 22. maja 1938.

171 171 U razdobqu od do godine Kraqevo je predstavqalo va`an prosvetni centar sredi{weg dela zapadnomoravske doline u kome je delovalo nekoliko {kolskih institucija. Da bi se celovitije prikazao wihov zna~aj, a s obzirom na wihove razli~ite funkcije i mesta u obrazovno-vaspitnom sistemu, nametnula se potreba da se wihova aktivnost prika`e posebno. OSNOVNA [KOLA Za~eci prosvetnog rada u Kraqevu vezuju se za kraj XVIII veka i ime privatnog u~iteqa Teodora Rape, koji je kwizi u~io decu imu}nijih `iteqa Karanovca i wemu gravitiraju}ih seoskih naseqa. Prema najnovijim saznawima o istorijatu kraqeva~ke prosvete, osnovna {kola, kao obrazovno-vaspitna ustanova, ustrojena je krajem godine i, osim kratkotrajnog prekida u periodu izme u Prvog i Drugog srpskog ustanka, radila je tokom ~itavog XIX veka. 1 Prema zvani~nim podacima {kolske 1873/74. godine u Karanovcu su radile dve ~etvororazredne osnovne {kole sme{tene u istoj zgradi: `enska sa jednom u~iteqicom i 48 u~enica, i mu{ka, sa tri u~iteqa, koju je zavr{ilo 134 u~enika. 2 One su radile do godine, kada je grad okupiran od strane austrougarske vojske. Okupacione vlasti su u prole}e godine, u skladu sa svojom prosvetno-kulturnom politikom na teritoriji Srbije, nastojale da obnove {kolski rad, te`e}i da od srpske dece i omladine naprave dobre podanike Austro-Ugarske. 3 Prema jednom dokumentu austrougarskih okupacionih organa iz novembra godine, kraqeva~ka osnovna {kola je morala biti zatvorena zbog 1 Radomir Risti} Vera Filipovi}, [kolstvo u Karanovcu Kraqevu tokom XIX veka, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd/Kraqevo, 2000, Isto, Osnovni princip rada sastojao se u tome da u nastavi, koja je bila osetno politi~ki i ideolo{ki obojena, u~enici budu vaspitavani po austrougarskom uzoru i sti~u znawa pod kontrolom okupatora i po wihovim nastavnim planovima. B. B. Mladenovi}, Grad u Austrougarskoj okupacionoj zoni..., 112.

172 172 nedostatka nastavnog kadra. 4 Da li je i u kom obimu nastavni proces obnovqen u toku i godine, na`alost, nismo utvrdili. Nakon oslobo ewa Kraqeva godine mesna uprava je, u saradwi sa nadle`nim prosvetnim vlastima novostvorene Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preduzimala korake da se nastava {to pre organizuje. Niz ote`avaju}ih okolnosti, ponajvi{e materijalna oskudica, ometao je wihovu realizaciju. Naime, neposredno pre povla~ewa iz Kraqeva okupatorske trupe su skoro potpuno demolirale {kolski objekat uni{tavaju}i vrata, prozore, podove, dvori{nu ogradu, {kolski inventar, u~ila i kwi`ni fond, tako da se za stvarawe koliko-toliko normalnih uslova za otpo~iwawe nastave moralo pri~ekati do 17. februara godine. 5 [kolska zgrada, koja je bila op{tinsko vlasni{tvo, nalazila se u centru grada, u Raji}evoj ulici. Bila je prizemna, sagra ena od tvrdog materijala i imala je 11 u~ionica i dve kancelarije, a za wu je u izve{tajima {kolskih nadzornika isticano da je zdrava i udobna i da va`i kao primer ispravnih i urednih {kolskih zgrada. 6 Na wenom placu povr{ine 56 ari okru`ivali su je dve poqske u~ionice od puzavih biqaka i de~ije igrali{te. Jedan od najva`nijih ~inilaca koji su ote`avali normalno odvijawe nastave i weno unapre ivawe i osavremewivawe, bila je oskudica u {kolskom priboru, u~ilima i savremenim nastavnim 4 U izve{taju austrougarske Okru`ne komande iz ^a~ka nadre enoj komandi u Beogradu od 7. novembra godine navodi se slede}e: Po naredbi broj 8525 od 15. oktobra teku}e godine javqeno je da su preduzete sve mere koje se odnose na osnivawe domova za nastavnice i u~enike i organizaciju u wima i na osnovu pristiglih izve{taja sreskih komandi u glavnim gradovima okruga ^a~ak, Kraqevo, Ivawica i Ra{ka pripremqeni su domovi za prijem nastavnica. U istim gradovima bi}e organizovani i domovi za u~enike koji su ve} zapo~eli svoje aktivnosti pod nadzorom unapred dodeqenih inteligentnih podoficira. Po objavi ove naredbe stanovni{tvo je u domove za mlade prijavilo prili~no veliki broj dece, starosti od 6 12 godina. Ciq je uspe{no postignut a bio je da se spre~i rasipawe dece. Deca se podu~avaju da ~itaju i pi{u, ali se i strogo vaspitavaju i zapo{qavaju izme u ostalog, rade ve`be, de~je igre, bave se gimnastikom i rade u vrtu. AS, Vojno-generalni guvernman, N.9442, Izve{taj Okru`ne komande ^a~ak da se pristupilo obrazovawu domova za u~iteqice i a~kih odreda u svim glavnim mestima srezova, 7. XI Prema presudama Prvostepenog i Vi{eg suda za ratnu {tetu, vrednost materijalnih o{te}ewa koje je pretrpela kraqeva~ka osnovna {kola procewena je na dinara. Wene prave razmere mogu}e je sagledati ako se ima na umu da je visina {kolskog buxeta za prvu poratnu godinu iznosila dinara, {to zna~i da je ratna {teta bila vi{e nego dvostruko ve}a od iznosa godi{weg {kolskog buxeta. Mom~ilo Isi}, Osnovne {kole `i~kog sreza u {kolskoj 1918/1919. godini, Na{a pro{lost, 1, Kraqevo, 1986, 115, AJ, 66, , Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1922/23. godinu, 20. VII 1923; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i trsteni~kog za II polugo e 1929/30. godine, 10. XI 1930.

173 sredstvima. U takvim okolnostima u~iteqi su bili upu}ivani da, u saradwi sa u~enicima, prikupqaju nastavna sredstva koja se mogu dobiti bez novca, kao {to su zbirke biqaka, li{}a, minerala, insekata i sl. 7 Osim obrazovnog, posebna pa`wa pridavana je vaspitnom sadr- `aju nastavnog procesa. Ustaqena je bila praksa po kojoj su u~iteqi do~ekivali u~enike pre po- ~etka i ispra}ali ih iz {kolskog dvori{ta po zavr- {etku nastave, a svojom skromno- {}u u odelu stekli su priznawe me{tana i okoline. Nadzor nad u~enicima ostvarivan je i tokom pauza izme u ~asova kada im je ukazivano na lo- {e strane igara dugmi}ima, klikerima, krajcarice, vatrom i drvenim pu{kama, pa su upu}ivani na to da se u trenucima odmora zabavqaju recitovawem, odgonetawem zagonetki, prepri~avawem, ~itawem kwi`ica iz a~ke kwi`nice ili ~asopisima na koje je {kola bila pretpla}ena. 8 Naro~ito je razvijan i negovan duh solidarnosti i dru`ewa ( uspelo se da deca saose}aju bol svojih dru- Zgrada osnovne {kole u Raji}evoj ulici 7 AJ, 66, , Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1923/24. godinu, 21. IX Interesantno je napomenuti da je i fudbal, kao novotarija koja je svakim danom sticala sve vi{e poklonika i me u {kolskom populacijom, od strane prosvetnih vlasti bio okarakterisan kao {tetan, tako da je krajem godine u~enicima saop{tena zabrana da budu ~lanovi futbalskih klubova, kao i u~e{}e u futbalskim igrama i utakmicama. U~enicima je zabrawen futbal, Glas [umadije, 6. XII 1931,

174 174 gova i pate zbog wihovog siroma{tva. ^esti su primeri da deca imu}nijih roditeqa poma`u obu}om i odelom svoje siroma{ne drugove ), a energi~no su suzbijane pojave me usobnog fizi~kog razra~unavawa i izrugivawa drugova. Kaznene mere su primewivane prema individualnim osobinama aka i izricane su, u ve}ini slu~ajeva, u saradwi u~iteqa sa sudijama De~jeg suda iz odeqewa koje poha a prestupnik ( samo onda kada lepa re~ ne poma`e, kada ukor nema dejstva, kada se i prekidom prijateqstva sa u~enikom koji gre{i ne posti`e `eqeni ciq ) a podrazumevale su produ`ewe rada za jedan ~as pod nadzorom nastavnika, izdvajawe iz igre, docnije pu{tawe na ru~ak i sl. Wihov ciq bio je da kod u~enika razviju svest o lo{em postupku, ose}aj odgovornosti, nu`nost po- {tovawa odre enih pravila i samokritiku. Nagrade i pohvale su, u skladu sa pedago{kim principima, primewivane retko i oprezno, kako ne bi izazvale gordost i oholost kod pohvaqenih, a zavist kod ostalih. Nagrade su dodeqivane uglavnom u vidu poklona u kwigama ili ulo`nih kwi`ica Po{tanske {tedionice. 9 Kraqeva~ki osnovci bili su ~lanovi raznih dru{tveno-korisnih udru`ewa, poput: Podmlatka Crvenog krsta, Dru{tva trezvene mlade`i, Jadranske stra`e, Dru{tva za za{titu ptica i dr. 10 U ciqu pospe{ivawa vaspitno-obrazovnog rada pri {koli je postojala i institucija Roditeqskog ve}a. Na wegovim zasedawima vo en je dijalog u~iteqa i a~kih roditeqa o u~eni~kom uspehu, vladawu, zdravqu, higijeni i drugim pitawima od interesa za pravilno formirawe wihovih li~nosti. Bile su to dobre prilike i za obrazovawe roditeqa putem ~itawa raznih pou~nih temata koje su pripremili u~iteqi, poput: Razlika izme u nekulturnog i kulturnog ~oveka, O va`nostima i koristima od roditeqskih ve}a, O ogovarawu i sli~no, pri ~emu je roditeqima skretana pa`wa na potrebu ~itawa, {to je za rezultat imalo osnivawe Narodne kwi`nice i ~itaonice pri {koli u koju je bilo u~laweno wih stotinak. 11 Radom {kole rukovodili su upraviteq i [kolski odbor, koji su sa~iwavali predstavnici Op{tine (kao osniva~a {kole) i a~kih roditeqa. Odbor je propisivao iznos {kolskog buxeta, davao predloge nadle`nim organima za otvarawe novih odeqewa, 9 AJ, 66, , Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za I polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 18. III 1926; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 21. VII AJ, 66, , Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugodi- {te {kolske 1924/25. godine, 20. VII 1925; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za I polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 18. III 1926; isto, Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog, 18. IV AJ, 66, , Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1925/26. godinu, 23. III 1926.

175 slao opomene roditeqima ~ija su deca neredovno poha ala nastavu ili ih tu`io Op{tinskom sudu, odlu~ivao o nabavci od prosvetnih vlasti preporu~enih kwiga, ~asopisa, listova i sl. Iz kase {kolskog buxeta ispla}ivane su prinadle`nosti poslu`iteqima, nabavqana drva za ogrev, pla}ana elektri~na struja za osvetqewe prostorija, nabavqan kancelarijski materijal, vr{ene opravke i kre~ewe zgrade, izdavana pomo} najsiroma{nijim u~enicima za nabavku kwiga i {kolskog pribora i sli~no. Upraviteq je, u sklopu obavqawa {kolske administracije, vodio: delovodnik, kwigu po{iqaka, spisak kwiga, inventar stvari, zapisnik sednica [kolskog odbora i {kolski letopis. Pedago{ke novine i ostale modernizacijske ideje u nastavi u~iteqi su usvajali na u~iteqskim zborovima odr`avanim u Kraqevu, na kojima su u~e{}e uzimali svi u~iteqi srezova `i~kog i studeni~kog, kao i na okru`nim u~iteqskim sastancima odr`avanim u ^a~ku. Ovi zborovi, kojima su prisustvovali i {kolski nadzornici, bili su odli~na prilika da se raspravqa o nastavnim principima ( naro~ito o principima o~iglednosti i postupnosti ), pri ~emu je isticano da osnovnoj {koli nije zadatak davawe golog znawa i od u~iteqa zahtevano da se kod dece razvije interes za ono {to mu se predaje, {to jedino i treba da bude merilo pri oceni uspeha, tj. da nastava bude prakti~na, primewena i vaspitna. 12 Pri tom su ~itane i razne rasprave o didakti~ko-metodi~kim i ostalim problemima nastavnog procesa, kao i li~na zapa`awa prosvetnih nadzornika uo~ena prilikom revizija. 13 Radi pospe{ivawa o~iglednosti nastave u~enici su vo eni na izlete u gradsku okolinu i na kra}e ekskurzije. U jesen godine kraqeva~ki osnovci izveli su dve ekskurzije prvu relacijom Kraqevo Vrwci Qubostiwa Kru{evac Obili}evo Kraqevo i drugu na pravcu Kraqevo ^a~ak Ov~ar Bawa Qubi} rudnik Gorwa Gorevnica Kraqevo, a na prole}e idu}e godine posetili su U`ice. 14 Finansirawe rada {kole tokom 20-ih godina XX veka, osim isplate u~iteqskih zarada, padalo je na ple}a op{tinskog buxeta. Zahvaquju}i razumevawu op{tinskih vlasti, sredstva namewena 12 AJ, 66, , Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1923/24. godinu, 21. VII Na zborovima odr`anim tokom {kolske 1924/25. godine ~itane su rasprave: Osobine dobrog nastavnika, Poroci kod dece i La` kod dece. AJ, 66, , Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za Osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 31. V AJ, 66, , Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 27. II 1925; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za II polugodi{te {kolske 1924/25. godine, 20. VII

176 176 {koli su mawe-vi{e redovno ispla}ivana, mada su iz {kolske uprave ~esto stizale molbe da se ona pove}aju. 15 [kola je posedovala kwi`nicu za nastavnike i kwi`nicu za u~enike u ~ijim policama se godine nalazilo 438, odnosno 154 kwiga. 16 Wihovi kwi`ni fondovi oboga}ivani su poklonima raznih pojedinaca i ustanova i nabavkama iz svojih sredstava, a po preporukama Ministarstva prosvete. Primani su, uz pretplatu, razni ~asopisi i listovi: Prosvetni glasnik, Roditeqski list, U~iteq, Narodna prosveta, Misao, De~ji list, Zorica, Moravka, Miroqub, Glasnik Podmlatka Crvenog krsta i dr. 17 U skladu sa op{tim trendovima dru{tvenih promena koje su tokom tre- }e i ~etvrte decenije XX veka sve vi{e zahvatale Kraqevo, mewan je u pozitivnom smeru i odnos Kraqev~ana prema osnovnoj {koli. Sazrevawe svesti da je prepu{tawe dece {kolskom vaspitawu i obrazovawu ne samo zakonska, ve} i moralna obaveza prema podmlatku i sna`an Faksimil pe~ata Osnovne {kole kraqevske modernizacijski korak unapred koji donosi veliku prakti~nu korist u svakodnevnom `ivotu, doprinosilo je pove}awu materijalnih subvencija koje su imu}niji Kraqev~ani, mimo redovnih dotacija iz op{tinske blagajne, izdvajali za osnovnu {kolu i wene u~enike. Tako su kao veliki prijateqi {kole, na predlog op- {tinskog upraviteqa, od Ministarstva prosvete javno pohvaqivani trgovci Krsta Petrovi}, Stevan Radovi} ( kao blagajnik {kolskog odbora u svako doba je bio {koli na usluzi da se nikad nije osetila oskudica ), Bo`idar Crv~anin ( svake godine iz humanih pobuda odeva 4 siroma{na aka ), Mihailo Ili} ( prilo`io Uprava {kole ukazivala je na nesrazmeru sredstava koja je op{tina Kraqevska, u odnosu na ostale sreza, izdvajala za svoju osnovnu {kolu: Op- {tinski buxet Kraqeva iznosi dinara, a {kolski tj. srazmera je 60:1, dok je u drugim op{tinama `i~kog sreza odnos od 5:1 do 1 1/2:1. AJ, 66, , Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog, 18. IV AJ, 66, , Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog, 18. IV AJ, 66, , Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za II polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 21. VII 1926.

177 kwiga u vrednosti od 400 dinara ), {umarski referent Mihailo Petrovi} ( prilo`io 20 kwiga u vrednosti od 160 dinara ), privatna nastavnica muzike Margarita Simi} ( besplatno priprema decu za sve {kolske sve~anosti pri kojima i li~no sa velikom qubavqu u~estvuje ), predsednik op{tinske uprave Milan Jovi~i} ( na dan Oceva godine obuo 26 siroma{nih u~enika-ca toplom obu}om i darivao ih s novcem ) i hotelijer Stamenko Joksimovi}. 18 Kao posebno veliki dobrotvori ostali su upam}eni ugledni trgovac An elko Savi}, koji je {koli zave{tao nepokretno imawe u vrednosti od dvesta hiqada dinara i Milan Belopavli}, ~ije nekretnine su procewene na vrednost od osamdeset hiqada dinara. 19 Sem ovih aktivnosti humanih Kraqev~ana, pri {koli su ustanovqena i dva fonda za pomo} siroma{nim acima jedan koji je ustrojio [kolski odbor i koji je septembra godine raspolagao sa dinara, i drugi ~iji utemeqiva~ je bio nekada- {wi op{tinski predsednik Jovan Sari}, pri kojem se u isto vreme nalazilo dinara. Od kamate na ova nov~ana sredstva pohrawena u Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici i Kraqevskoj privrednoj banci, za najsiroma{nije mali{ane nabavqani su ode}a i obu}a. 20 Konstantni rast broja dece odrasle za {kolu krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, nastao kao posledica poja~ane ekonomske imigracije, postavio je pred op{tinske i prosvetne vlasti problem sme{tajnih kapaciteta koji su u postoje}em {kolskom objektu bivali sve mawi. Prema zvani~nim statisti~kim podacima, na kraju {kolske 1929/30. godine u sva ~etiri razreda nastavu je poha alo 459 u~enika oba pola, a samo tri godine kasnije broj u~enika pove}an je na 698, svrstanih u 13 odeqewa. 21 U ovakvim okolnostima nametala se neophodnost izgradwe nove {kolske zgrade kako bi se omogu}ilo normalno odvijawe nastavnog _ 18 AJ, 66, , Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 20. VI 1925; isto, Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi, 29. VII Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi, 26. I 1926; isto, Re{ewe Ministarstva prosvete, 4. II 1926; isto, Re{ewe Ministarstva prosvete, 24. X 1927; Zahvala, Kraqevski glasnik, 6. I 1934, 3; Uprava osnovne {kole u Kraqevu, Narodna samouprava, 8. VII 1938, AJ, 66, , Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugo e {kolske 1925/26. godine, 7. VII AJ, 66, , Statisti~ki list Narodne {kole u Kraqevu, 13. IX AJ, 66, , Izve{taj Prosvetnog referenta Na~elstva sreza `i~kog Ministarstvu prosvete, 5. IV 1930; isto, Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske banske uprave Moravske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 21. IX

178 178 procesa u postoje}oj, koja je raspolagala sa osam u~ionica i u kojoj je bila organizovana poludnevna nastava. 22 Konkretni koraci u tom smeru u~iweni su krajem oktobra godine, o ~emu je Kraqevski glasnik izve{tavao: Op{tinska uprava u Kraqevu, u dogovoru sa {kolskom upravom, odlu~ila je da se odmah otpo~ne sa pripremama za podizawe nove zgrade za osnovnu {kolu. Prvi korak je ve} u~iwen i od banske uprave je tra`ena komisija za izbor zemqi{ta na kome bi novu {kolsku zgradu trebalo podi}i. \a~ki roditeqi i ostali prijateqi {kolske omladine i wene budu}nosti iskreno pozdravqaju ovu odluku. 23 U ciqu efikasnije akcije formiran je odbor u koji je izabrano 56 vi enih gra ana, a kome je stavqeno u zadatak da pribavqa sredstva za wenu izgradwu. Nakon pogibije kraqa Aleksandra, 9. oktobra godine, Odbor je doneo odluku da budu}u {kolu, ~ija izgradwa je, prema planovima, trebalo da otpo~ne s prole}a godine, nazove Dom Vite{kog Kraqa Aleksandra I Ujediniteqa. 24 Ekonomska kriza koja je znatno osiroma{ila stanovni{tvo Kraqeva, odrazila se i na izgradwu nove {kolske zgrade. Iako su postojali dobra voqa i razumevawe zna~aja nove {kole, do po~etka godine od Kraqev~ana je prikupqeno svega oko dinara, {to je, uprkos ~iwenici da je Op{tina izrazila spremnost da za tu namenu besplatno ustupi plac i u svom buxetu odvoji oko dinara, bilo nedovoqno, pa je po~etak radova morao biti odlo`en. 25 Odlukom op{tinskih vlasti za lokaciju nove {kolske zgrade prvobitno je bilo odre eno zemqi{te Kod centrale, ali kako ono zbog blizine elektri~ne centrale, apsane i reke Ibra, kao i nastojawa da nova {kolska zgrada bude rejonska {kola za deo varo{i koji se podizao oko aerodroma i `elezni~kih radionica, nije odgovaralo, to je, na molbu {kolskog odbora, uprava op{tine ustupila za izgradwu povoqniji plac Kod artiqerijske kowu{nice, pored kragujeva~kog druma. 26 O wegovoj podobnosti stru~na komisija je, po obavqenom pregledu, podnela izve{taj Sreskom na~elstvu: Ovo zemqi{te odgovara u svemu postavqenom zadatku u koliko se ti~e: Da je u centru novog Kraqeva koje se izgra uje te bi {kolska zgrada bila u pravom smislu reonska {kola; 22 Fond za podizawe {kolske zgrade formiran je jo{ po~etkom 20-ih godina XX veka, a aprila godine u wegovoj blagajni bilo je prikupqeno dinara. AJ, 66, , Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za {kolsku 1928/29. godinu, 18. IV Dnevne vesti, Kraqevski glasnik, 21. X 1933, Akcija za podizawe spomen-{kole u Kraqevu, Politika, 4. XII 1934, U Kraqevu je ponova pokrenuta akcija za podizawe zgrade osnovne {kole, Pravda, 12. I 1936, AJ, 66, , Dopis [kolskog odbora Dr`avne narodne {kole Kraqevo Na~elstvu sreza `i~kog, 12. VII 1936.

179 Sa higijenske i tehni~ke strane zemqi{te odgovara u svemu te mu se ni{ta u tome pogledu ne mo`e primetiti; U pogledu izgra ivawa zemqi{te je prostrano, ravno, otvoreno sa sviju strana suncu i promaji, direktno se naslawa na gradski park te bi za decu bilo od prvoklasne va`nosti, ima vode, a geolo{ka struktura terena za fundirawe zgrade veoma je povoqna. Daleko je od grobqa i drugih javnih gra evina u kojima se proizvodi larma, dim i drugo. Povr{ina placa iznosila je 5.120,42 m Na osnovu wega nadle`ni banovinski organ, 30. juna godine, odobrio je izgradwu nove {kole na ovom zemqi{tu. 28 Pomawkawe finansijskih sredstava ote`avalo je po~etak radova, tako da je polagawe kamena temeqca obavqeno tek 22. maja godine. O ovoj sve~anosti Narodna samouprava je pisala: U nedequ 22-og ov. mes. osve}en je temeq nove zgrade Osnovne {kole u Kraqevu. Ovoj sve~anosti prisustvovale su sve civilne i vojne vlasti kao i veliki broj gra ana. W. P. g. Dr. Nikolaj, uz asistenciju sve{tenstva izvr{io je osve}ewe temeqa. U kamen temeqac spu{tena je poveqa koju je pro~itao kmet g. Milivoje Radovanovi}, zatim je uzeo re~ g. Du{an Krsti}, predsednik op{tine. (...) Pro- ~itao je i telegram g. P. Bogavca, senatora, koji je uputio iz Beograda, u kome ~estita dana{wu sve~anost i `eli uspeh u radu oko podizawa {kole. U svome govoru g. Krsti} istakao je zna~aj podizawa ove {kole koja treba da odgovara potrebnim higijenskim i zdravstvenim uslovima. To je prvi uslov za pravilno izvo ewe nastave u {koli. Najposle je uzeo re~ Episkop g. Dr. Nikolaj koji je govorio o vaspitawu dece i ulozi u~iteqa kao vaspita~a. Sve~anost je zavr{ena pevawem Sv. Savske himne od strane aka ~etvrtog razreda osnovne {kole. 29 Nakon ne{to vi{e od godinu dana, zahvaquju}i i zna~ajnom prilogu kraqice Marije Kara or evi}, gradwa je zavr{ena, tako da je po~etkom {kolske 1939/40. godine Kraqevo dobilo drugu zgradu osnovne {kole nazvanu, u skladu sa odlukom {kolskog odbora iz godine, Dr`avna narodna {kola Kraq Aleksandar I ^lanovi komisije bili su: in`ewer V. Popovi}, sreski pisar M. To{i}, sanitetski referent dr Dragoslav Vu~kovi}, prosvetni referent M. Simi}, upraviteq Osnovne {kole Mita Trajkovi}, predsednik op{tine Milan Jovi~i} i op- {tinski odbornici N. Stojakovi} i R. Vukovi}. AJ, 66, , Dopis Tehni~kog odeqka pri Sreskom na~elstvu Kru{evac Prosvetnom referentu Na~elstva sreza `i~kog, 26. VI AJ, 66, , Re{ewe Banovinskog {kolskog odbora Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 30. VI Osve}ewe nove osnovne {kole, Narodna samouprava, 23. VI 1939, AJ, 66, , Zapisnik sednice Mesnog {kolskog odbora u Kraqevu, 27. IV 1939; Osve}ewe nove osnovne {kole, Narodna samouprava, 23. VI 1939, 1; Du{an V. Jani}ijevi}, [est u~iteqa osnovne {kole Kraq Aleksandar I Ujediniteq u Kraqevu, Kraqevo, 1997,

180 180 Po~etkom septembra godine od strane [kolskog odbora pokrenuta je zvani~na inicijativa za formirawe zabavi{ta za decu uzrasta od ~etiri i pet godina, koje bi delovalo u sklopu Osnovne {kole, mada ova ideja datira od nekoliko godina ranije. Tako je povodom Svetosavske proslave godine a~kim roditeqima pro~itano saop{tewe upraviteqa osnovnih {kola i Studeni~kog u kome je, pored ostalog, nagla{avano: [ta smo uradili da nam deca budu boqa telesno, duhovno i moralno? Gde su nam deca do sedme godine? Gde nam je zabavi{te? Da li sokak i slu{kiwe nisu suvi{e opasne za duh i telo na{e dece? Da li smo malu decu i aka, u toku godine, dovoqno navikavali na red i ta~nost, na ~isto}u, skromnost, u~tivost, {tedqivost, umerenost i izdr`qivost? (...) [ta su na{a deca ~itala, s kim su se i kako igrala? Jesu li suvi{e bila van nadzora? Smemo li zaboraviti da }e na{a deca biti budu}i gra ani i da }e od wih zavisiti budu}nost na{eg naroda? Ali ko ho}e od dece qude, mora i sam biti ~ovek. Da mi ne zaboravqamo decu jure}i previ{e za praznim bogatstvom? Roditeqi, ne ~ini dr`avu sre}nom Zakon, ve} vaspitawe. R avo vaspitani qudi ne po{tuju ni najboqe zakone. Roditeqi, zahtevajte {to pre otvarawe zabavi{ta za malu decu u varo{ima, a mi sa svoje strane obe}ajmo da }emo svoje roditeqsko vaspita~ke du`nosti u teku}oj godini ispuwavati sa vi{e voqe i razumevawa. Bez ovoga i svetosavska proslava bi}e bez vrednosti. 31 Nakon odobrewa Ministarstva prosvete od 14. septembra, izvr{en je upis 28 de~aka i 22 devoj~ice, ali, usled nemogu}nosti da se anga`uje odgovaraju}a stru~na zabaviqa, po~etak rada De~jeg zabavi{ta je odlo`en. 32 Prva generacija kraqeva~kih mali{ana krenula je u zabavi{te, sme{teno u jednoj od zanatske {kole, po~etkom {kolske 1931/32. godine, i u woj je bilo 30 mu{kar~i}a i 33 devoj~ice, sa kojima je, u formi poludnevne nastave, radila Jovanka Kqaji}, privremena zabaviqa bez stru~nog ispita. 33 Naredne {kolske godine u zabavi{te je upisano 87 dece (39 mu{kih i 48 `enskih) uzrasta od ~etiri do {est godina, ali iz raznih uzroka do kraja godine ispisano je wih 11 (tri mu{ka i osam `enskih). 34 Prinadle`nosti zabaviqi ispla}ivane su iz dr`av- 31 Svetosavska smotra, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, AJ, 66, , Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Prosvetnom odeqewu ^a~ak, 8. IX 1928; Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 14. IX 1928; Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 30. X AJ, 66, , Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1931/32. godinu, 1. VII 1932; Prosvetni {ematizam Kraljevine Jugoslavije, knj. I, Zagreb, 1932, Profesionalna struktura roditeqa i starateqa polaznika zabavi{ta u ovoj {kolskoj godini bila je: pet nastavnika, pet sve{tenika, deset ~inovnika, devet rentijera, devet sopstvenika, osam penzionera i 22 nadni~ara. AJ, 66, , Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33. godinu, 30. VII 1933.

181 181 nog, a materijalni tro{kovi za rad zabavi{ta iz op{tinskog buxeta. Pove}awem broja dece upisane u zabavi{te {kolske 1937/38. godine stekli su se uslovi za otvarawe wegovog drugog odeqewa AJ, 66, , Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske banske uprave Moravske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 4. X 1937.

182 182 Aktivnosti zabavi{ta, ~iji zadaci su bili da decu sa~uva od svakog {tetnog uticaja i nezgoda, da bri`qivom negom i smi- {qenim vaspitawem unapre uje telesni, duhovni i moralni razvoj deteta, da podesnim zaposlewem i opho ewem navikava decu na `ivot u zajednici, da gaje qubav prema Kraqu, otaxbini i Bogu i da odr`ava stalnu vezu sa roditeqima dece, a naro~ito majkama, odvijane su u skladu sa odredbama Zakona o narodnim {kolama iz godine. U zabavi{te koje nije imalo obavezuju}i karakter, primana su telesno i du{evno zdrava deca onih roditeqa koji se iz raznih razloga ne mogu sami brinuti o svojoj deci, s ciqem da se od wih, u skladu sa odgovaraju}im vaspitnim principima, stvaraju harmoni~ne li~nosti (...) budu}i gra ani koji }e korisno slu`iti dru{tvenoj i narodnoj zajednici. 36 Zabavi{te je bilo opremqeno potrebnim didakti~ko-vaspitnim sredstvima: slikama, igra~kama, stvarima za zanimawe po Freblu i Montesori, kwigama, raznim priborima i materijalima od kojeg mogu deca po uputstvima zabaviqe izraditi razna vaspitna sredstva i sl. Sve~ano su proslavqani: ro endan Prestolonaslednika Petra, Dan Ujediwewa, Sveti Sava i Vidovdan, a u skladu sa mogu}nostima deca su vo ena na poludnevne izlete u okolinu. 37 GIMNAZIJA Proterivawem okupatora u jesen godine, stvoren je osnovni preduslov za obnovu rada Gimnazije, otvorene godine, koja je svojom delatno{}u udarila sna`an pe~at na prosvetno- -kulturni i sveukupni dru{tveni `ivot grada na Ibru. 38 U realizaciji toga ciqa gimnazijski odbor, na ~ijem ~elu se nalazio agilni predsednik op{tine Jovica Stojkovi}, susretao se sa ogromnim te{ko}ama. Period surove trogodi{we okupacije u~inio je svoje, tako da je prvi poratni direktor Jani}ijevi} izvestio Ministarstvo prosvete da {kola nema ni~ega, pa ni klupa. Klupe }e se izraditi, ali kabineti nemaju ni~ega, jer je neprijateq sve razneo. 39 Problem nedostatka nastavnika, koji je bio izra`en u ~itavoj Srbiji, nije mimoi{ao ni Kraqevo, tako da su za nastavu u godini morali biti anga`ovani u~iteqi Osnovne {kole i 36 Prosvetni glasnik, 9. septembar 1940, AJ, 66, , Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33. godinu, 30. VII O istorijatu Gimnazije do godine vidi vi{e: Qubodrag P. Risti} Vera Filipovi}, Od prvih aka do povratka u otaxbinu ( ), Gimnazija u Kraqevu , Kraqevo, 2000, Qubodrag P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona o sredwim {kolama ( ), Gimnazija u Kraqevu , Kraqevo, 2000, 92.

183 penzionisani gimnazijski profesori. Nastavni~ki kolegijum u godini ~inili Jani}ijevi}, \ura Vrbavac, Vujo Milutinovi}, Avram An u{i}, Stojan Milivojevi}, Qubica Nikoli}, Savatije Bo`i} i Dragica Stojkovi}. 40 Nedostatak potrebnog {kolskog prostora, kabineta i u~ila, pratili su Gimnaziju tokom skoro ~itave posleratne decenije. Gotovo da nije bilo izve{taja prosvetnih inspektora i izaslanika Ministarstva prosvete koji su nadgledali wen rad a da ovaj problem nije izri~ito nagla{en. Nekada{wa zgrada Duhovnog suda Eparhije `i~ke, u kojoj je ona sme{tena nakon rata, imala je svega pet u~ionica, te su stoga V i VI razred i{li u {kolu od 8 do 10 ~asova pre podne i od 14 do 16 ~asova, a oba odeqewa I razreda su i{la u {kolu od 10 do 12 ~asova pre podne i ~etvrtkom i subotom, od 14 do 16 ~asova. 41 Nevoqe sa sme{tajnim kapacitetima dobile su jo{ vi{e na te`ini sa nastojawima Kraqev~ana da izdejstvuju otvarawe vi{ih razreda gimnazije. O wihovim razmerama najilustrativnije svedo~i izve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a, koji je, krajem septembra godine, obi{ao zgrade Duhovnog suda, Vladi~inog konaka radeni~ke {kole, u kojima je trebalo smestiti ~etiri razreda Ni`e dr`avne i ~etiri razreda Vi- {e privatne gimnazije: u~ionice nemaju dovoqnu kubaturu, neke od wih nisu dovoqno osvetqene, patosi pohabani, nedovoqno spremqene klupe, nema odeqewa za kabinete 42. Sumorni izgled gimnazijskih objekata provejavao je i u izve{taju gimnazijske uprave upu}enom nadle`nim prosvetnim vlastima: Name{taj je oskudan, klupe primitivne i nedovoqne za veliki broj u~enika/ca. Ali, i da se nabavi, u {koli ne bi za wih bilo mesta. Higijenske prilike su u zavodu stra{ne: ni vazduha, ni prostora, ni svetlosti, ni zaklona od studi. I samo se ima blagodariti ~eli~nom sastavu me{tanske dece koja odolevaju svima nepogodama jer lekarski pregledi utvr uju stawe zdravqa u~enika kao dobro. 43 Sli~na su bila i zapa`awa uglednog profesora Beogradskog univerziteta dr Vladimira ]orovi}a, koji je, po~etkom juna godine, u svojstvu izaslanika Ministarstva prosvete, kontrolisao rad Gimnazije: U ovakvim prilikama, u kakvima je {kola danas, gde aci najne`nijih godina sede u podrumima i biv{im {upama, ja dr`im da bi bilo nesavesno odr`avati {kolu i daqe, a kamo li je razvi- 41 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., Stojan~evi} je sugerisao Ministarstvu da ovi objekti mogu poslu`iti samo tokom dolaze}e {kolske godine i da, ukoliko se u me uvremenu ne obezbedi boqa zgrada, ne bi trebalo dopustiti vi{e da se u~enici i nastavnici zlopate po tesnim, nedovoqno osvetqenim i poraba}enim u~ionicama. AJ, 66, , Izve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a Ministarstvu prosvete, 25. IX Isto, Izve{taj direktora Gimnazije Ministarstvu prosvete o stawu i radu Gimnazije u Kraqevu u po~etku 1922/23. godine, 19. X

184 184 jati. Ona ne daje nikakva higijenskog uslova za rad. Bez toga, daqe bez zbirki, bez karata, bez kabineta i bez name{taja ona apsolutno ne vr{i zadatka koji joj je namewen; donosi a~ko vaspitawe koje je polutansko i nesigurno i spre~ava decu da se ili odaju drugim strukama, gde }e biti boqe upu}eni u posao ili da idu u druge gimnazije, gde se nastava mo`e vr{iti onako, kako treba. Iz ovakvih {kola ne mo`e ni{ta dobro izi}i; one su, po mome dubokom uverewu, jedan greh na{e sredwo{kolske politike. 44 Sve do godine kada je, za potrebe Dr`avne gimnazije, Odbor op{tine Kraqevske besplatno ustupio zgradu sme{tenu na uglu ulica Nemawine i Kneza Mihaila, u kojoj je do tada radila Sto~arsko-poqoprivredna {kola, problem prostorija ozbiqno je ugro`avao wen rad. Nova zgrada predstavqala je namenski objekat izgra en godine sa {est u~ionica i deset odeqewa pogodnih za kabinete i kancelarije, gimnasti~kom salom i dvori{nim stanom za poslu`iteqa. 45 Kako je ona bila dosta rabatna i zapu{tena, gimnazijska uprava je, u skladu sa skromnim finansijskim mogu}nostima, izvr{ila najnu`nije popravke krova, okre~ila i dezinfikovala prostorije, uvela elektri~nu rasvetu i adaptirala gimnasti~ku salu. Nedostajalo je oko dinara za nabavku name{taja i u~ila i opravku stepeni{ta, prozorskih krila, oluka i prepokrivawe krova, za {ta je tra`ena pomo} Ministarstva prosvete. 46 Uprkos pomenutim mawkavostima, materijalne osnove nastave su, u odnosu na prethodne, vidno poboq{ane, tako da su, najzad, opremqeni kabineti za nastavu svih predmeta. 47 Portret novog objekta do~arao je Miodrag B. Proti}: Na- {a {kola, na uglu dveju ulica, u velikom klasicisti~kom zdawu: jedan sprat, dva niza svetlo uokvirenih prozora u prizemqu lu~nih, na spratu pravougaonih, na sredini, pod razvu~enim timpanonom, ulaz sa stepeni{tem; zidovi sivonaranxasti, krov taman, nekoliko dimwaka. (...) U~ionice sve bele, olajisanog patosa, sa mrkim ili mrkozelenim skamijama, tablom u uglu (na nogarima) i kredom, sun erom, lewirom, uglomerom i {estarom na hoklici pored we; sa katedrom isko{enog pulta na visokom podijumu, pa profesor, tako izdignut, podse}a na sudiju. 48 Da po pitawu opravke {kolske zgrade nije bilo vidnijih pomaka u narednom periodu svedo~i dopis wenog direktora Ministarstvu prosvete s kraja {kolske 1932/33. godine: Gra evina po prostranstvu odgovara potrebama nepotpune gimnazije, ali je pri- 44 Isto, Izve{taj dr Vladimira ]orovi}a Ministarstvu prosvete, 2. VI Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., Izve{taj Kraqevske gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1930, Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., M. B. Proti}, Nojeva barka...,

185 li~no rabatna i treba je {to pre opraviti. Preduzimao sam mere da se ista opravi, ali zbog nesporazuma izme u op{tine i banovine, nije jo{ opravqena. Op{tina se izgovara da je to posao banovine, a ova opet ka`e da je zgrada svojina op{tine pa ona treba i da je opravi. Op{tina pak, se sa svoje strane izgovara da nema materijalnih sredstava, a pored toga ona je, veli, u~inila dosta sa svoje strane kada je gra evinu ustupila za potrebu {kole bez ikakve kirije. Tako je to pitawe oko opravke ostalo nere{eno. 49 Tek po~etkom {kolske 1936/37. godine, zahvaquju}i nov~anoj pomo}i Kraqevske banske uprave Moravske banovine od dinara, dotaciji op{tinske uprave od dinara i novca iz fonda Zajednice doma i {kole u iznosu od dinara, prikupqena je potrebna suma za neke od planiranih gra evinskih radova, tako da je jedan dobar deo gimnazijske zgrade, i to onaj u kome su prilike za rad bile najgore, prepravqen skoro iz osnova Zgrada Gimnazije tridesetih godina XX veka Stalno pove}avawe broja u~enika, nu`no je nametalo izgradwu novog objekta za sme{taj Gimnazije jer je, prema mi{qewu 49 AJ, 66, , Izve{taj direktora Velimira R. Trifunovi}a Ministarstvu prosvete o radu Nepotpune realne gimnazije u Kraqevu {kolske 1932/33. godine, 24. VI Qubodrag P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama do po~etka Drugog svetskog rata ( ), Gimnazija u Kraqevu..., 160.

186 186 stru~nih organa Ministarstva prosvete, postoje}a zgrada imala nepravilan raspored prostorija (uski hodnici, teskobne u~ionice za tako veliki broj aka, samo jedan izlaz sa gorweg sprata) i bila ve} dotrajala. 51 Inicijativom Zajednice doma i {kole i narodnog poslanika Petra Bogavca, pokrenuta je akcija za izgradwu nove {kolske zgrade koju je, prema planu, trebalo podi}i na placu povr{ine oko m 2 u ulici Qube Stojanovi}a, koji je Op{tina besplatno ustupila. Do prole}a godine, kada je trebalo otpo~eti sa radovima, ura en je moderan projekat i odobren potreban kredit, ali je Aprilski rat onemogu}io wihovu realizaciju. Tokom ~itavog me uratnog perioda Gimnazija je vi{e puta mewala svoj status. Razredi i odeqewa su, u skladu sa brojem upisanih u~enika i materijalnim osnovama nastave, ~as otvarani pa zatvarani. Na osnovu Uredbe o regulisawu upisa u~enika u sredwe {kole Ministarstva prosvete i crkvenih poslova kojom se nastojao ubla`iti nesklad u nivoima obrazovawa u~enika nastao kao posledica ratnih okolnosti, a koja je predvi ala skra}ewe {kolske godine, tj. tri te~aja, Kraqevska privatna gimnazija otpo~ela je svoj posleratni rad kao {estorazredna. 52 Krajem {kolske 1920/21. godine Ministarstvo prosvete je, pod uticajem izve{taja prosvetnog inspektora za Ra{ku oblast Uro{a Kuburovi}a koji je ukazao na neprikladnost {kolskog objekta i nedovoqan broj nastavnika, ukinulo {estorazrednu privatnu gimnaziju, da bi ve} 1. jula godine, Ukazom prestolonasledika Aleksandra, weni ni`i razredi bili pretvoreni u Dr`avnu ni`u gimnaziju. 53 Nakon molbi Kraqev~ana, ministar prosvete je 10. oktobra iste godine odobrio otvarawe petog i {estog razreda Vi{e privatne gimnazije. 54 Po~etkom {kolske 1923/24. godine Ministarstvo prosvete je, iza{av{i u susret novim molbama roditeqa kraqeva~kih gimnazijalaca, odobrilo pro{irewe Dr`avne ni`e gimnazije petim i {estim razredom, ali su oni, zbog malog broja aka, ukinuti ve} 23. novembra. Peti razred formiran je ponovo naredne, a {esti {kolske 1925/26. godine da bi, odlukom Mini- 51 Isto, Usled prekida redovnog {kolovawa tokom okupacije, pojavio se nakon rata problem nejednake {kolovanosti gimnazijalaca. Me u onima koji su ostali u domovini neki su privatno zavr{ili pojedine razrede, a neki nisu. Bilo je razlike i me u onima koji su se u ovom periodu {kolovali u inostranstvu, a najve}i zaostatak opa`ao se kod onih koji su bili u zarobqeni{tvu. Pomenutom Uredbom propisana su tri te~aja: prvi od 16. januara do kraja juna godine, drugi od 1. avgusta do 16. januara godine i tre}i od januara do juna godine. Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., Isto, Isto, 107.

187 starstva prosvete, a u vezi sa odredbama finansijskog zakona za 1927/28. godinu, tokom leta godine peti razred opet ukinut. Na po~etku {kolske 1928/29. godine ukinut je i {esti razred. 55 Usvajawe Zakona o sredwim {kolama od 31. avgusta godine kojim su uvedena tri tipa sredwe {kole realna gimnazija, realka i klasi~na gimnazija unelo je novine i u organizaciji rada kraqeva~ke gimnazije. 56 Tako je {kolske 1929/30. godine Kraqevo imalo ~etvororazrednu Ni`u dr`avnu gimnaziju i Vi{u samoupravnu gimnaziju sa petim i {estim razredom. Mnogo toga bilo je zajedni~ko za obe {kole: {kolski objekat, nastavnici, direktor, kabinetske zbirke i biblioteke, a~ka udru`ewa, izlo- `be a~kih radova i sli~no, pa su one kod gra anstva do`ivqavane kao jedinstvena prosvetna ustanova. Dinami~ni industrijski razvoj Kraqeva tokom 30-ih godina XX veka koji je rezultirao brzim uve}awem broja stanovnika, a samim tim i broja u~enika, omogu}io je postupno izrastawe Vi{e samoupravne gimnazije, pa je ona po~etkom 1937/38. godine dobila sedmi, a godinu dana kasnije i osmi razred. 57 U ciqu poja~awa kako vaspitnog tako i zdravstvenog napretka u~enika, pri Gimnaziji je, zalagawem direktora Velimira R. Trifunovi}a, nekolicine nastavnika i a~kih roditeqa, 12. novembra godine, osnovana Zajednica doma i {kole. Weni zadaci, iskazani u drugom ~lanu Pravila odobrenih od Ministarstva prosvete 16. januara godine, bili su: da ja~a vezu izme u u~eni~kih domova i {kole, razvija qubav i drugarstvo me u {kolskom decom, osniva humane a~ke ustanove, me usobnim obave- {tavawem izme u nastavnika i roditeqa, ujedna~i, ukoliko je to mogu}e, postupawe i opho ewe s decom u {koli i kod ku}e, navikne sve roditeqe da se {to ~e{}e obave{tavaju o svojoj deci u {koli, o wihovom napretku i pona{awu u {koli i kod ku}e, i, za svakodnevni `ivot i napredak Gimnazije najva`niji, da osnuje fond za opravku i dozi ivawe {kolske zgrade. 58 Pravila su predvi ala na~ine ostvarivawa zadatih ciqeva i zabrawivala svako me{a- 55 Isto, , Realna gimnazija predstavqala je op{ti tip sredwe {kole, dok su se realke i klasi~ne gimnazije mogle osnivati kao posebne {kole ili kao paralelna odeqewa samo u mestima u kojima je ve} postojala realna gimnazija. Privatne sredwe {kole su ukinute i mogle su postojati samo dr`avne ili samoupravne sredwe {kole. Da bi bile otvorene, dr`avne sredwe {kole su morale imati odre eni broj u~enika koji je u Zakonu preciziran i po razredima. Samoupravna tela su mogla otvarati potpune i nepotpune sredwe {kole o svom tro{ku za koje su va- `ile iste zakonske regulative kao i za dr`avne, osim ograni~ewa u vezi sa brojem u~enika. Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., Isto, Pravila Zajednice doma i {kole, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933,

188 188 we zajednice u pitawa i poslove koji pripadaju iskqu~ivo u nadle- `nost nastavnika i {kolskih vlasti i svaku raspravu o politi~kim pitawima. Redovnim ~lanovima Zajednice smatrani su svi nastavnici i a~ki roditeqi za vreme dok im dete poha a gimnaziju. Aktivnosti Zajednice usmeravane su posredstvom wenih organa: Glavne godi{we skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora. 59 Ve} tokom prve godine svoga postojawa Zajednica je postigla zapa`ene rezultate. Sa dva posela, odr`ana u sali hotela Jugoslavija, na kojima je wen pozori{ni odsek gra anstvu prikazao komad Pokondirena tikva od Jovana Sterije Popovi}a, u fond Zajednice prikupqeno je dinar. 60 Tokom {kolske 1933/34. godine na repertoaru ovog pozori{nog odseka, kojim je znala~ki rukovodio suplent Ivo Grabovac, nalazio se Gogoqev Revizor. 61 Anga`ovawem direktora Radoja Uskokovi}a, februara godine obnovqen je Fond za potpomagawe siroma{nih u~enika, ustrojen godine, koji je prikupqao novac, ode}u i obu}u za najsiroma{nije. Nov~ani kapital Fonda, oro~en kod Dr`avne hipotekarne banke u Ni{u, uve}avao se kamatom od glavnice, dobijawem dve tre}ine ~istog prihoda sa svetosavske zabave i dobrovoqnim prilozima. 62 Zapa`enu ulogu u vaspitnom radu me u u~enicima imao je Podmladak Dru{tva Crvenog krsta osnovan, inicijativom profesora Feodora Rajevskog, godine. Nastoje}i da svakom prilikom razvije kod svojih ~lanova plemenita ose}awa Uprava Podmlatka uzimala je u~e{}a u mnogim manifestacijama i proslavama, poput: Dana mira, Dana trezvenosti, Dana zdravqa, Materinskog dana itd. Pod okriqem Podmlatka radili su kwigoveznica, u 59 U prvi Upravni odbor Zajednice doma i {kole izabrani su: Steva Kne`evi}, industrijalac, Sava A}imovi}, advokat, Milan Antonovi}, profesor, Mija Petrovi}, suplent, Petar Buwak, trgovac, Radenko Qubisavqevi}, abaxija, dr Rade Blagojevi}, lekar, Quba Dimitrijevi}, trgovac, Drago Stanimirovi}, zemqoradnik, Mihailo Kne`evi}, profesor, Radenko Stanisavqevi}, `elezni~ki ~inovnik, Ivo Grabovac, suplent, Jelisaveta Maxarevi}, suplent i Anka Bugar~i}. Nadzorni odbor sa~iwavali su: Velimir R. Trifunovi}, direktor gimnazije, Milan Jovi~i}, predsednik op{tine, Dobrosav Cerovi}, sve{tenik, Tasa Papako~a, kwigovo a i Dobrivoje Milovanovi}, artiqerijski kapetan. Organizacija doma i {kole, Kraqevski glasnik, 11, 23. XI 1933, O ovim poselima Kraqevski glasnik je pisao: Radovalo bi nas kada bi se ovakve priredbe ~e{}e prire ivale, jer se istom daje mogu}nost a~kim roditeqima da se boqe upoznaju me u sobom, a isto i sa nastavnicima. Uzajamnom saradwom nastavnika i roditeqa, posti}i}e se i `eqeni ciq. Poselo Zajednice doma i {kole, Kraqevski glasnik, 28. XII 1933, Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1934, Sa svetosavske zabave 27. januara godine na kojoj je, u okvirima a~kog programa sa odabranim koncertnim delom, koji se satojao iz horskih pesama, recitacije i jedne pozori{ne slike, prikupqeno je u kasu Fonda dinara. Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 144.

189 kojoj su u~enici ve`bali povezivawe i kori~ewe kwiga, i kwi`nica, u kojoj se {kolske 1929/30. godine nalazilo 82 dela. 63 Radi vaspitawa kod ~lanova, ose}awa reda i po{tovawa tu e svojine u {kolskom hodniku postavqena je kutija za ostavqawe na enih stvari, a Podmladak je imao i svoj po{tanski sandu~i} drvenu kutijicu oka~enu na zid u koji su u~enici ubacivali pisma sa raznim predlozima, primedbama i sugestijama vezanim za rad {kole. 64 [kolske 1924/25. godine pri Gimnaziji je formirana literarna a~ka dru`ina Sveti Sava s ciqem da svoje ~lanove upozna sa {to ve}im brojem na{ih i stranih dela i da se ~lanovi ve`baju u lepom i slobodnom izlagawu svojih misli. 65 Dru`ina je raspolagala kwi`nicom u ~ijim rafovima se, krajem juna godine, nalazilo 897 kwiga, mahom zabavne sadr`ine, ali i dela Branka Radi- ~evi}a, Janka Veselinovi}a, Vojislava Ili}a, \ure Jak{i}a, Qube Nenadovi}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Branislava Nu{i}a, Viktora Igoa, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog i dr. 66 Pod nadzorom jednog od nastavnika odr`avane su sednice na kojima su ~itana odabrana dela doma}e i svetske kwi`evnosti, pesme, kratke pri~e i pripovetke ~iji su autori bili ~lanovi Dru`ine, prevodi iz francuske literature, polemisalo o raznim kwi`evnim temama i sl. 67 Ve}ina pro~itanih u~eni~kih radova imala je socijalnu i rodoqubivu notu ( te`wa za istinom i dru{tvenom pravdom ). 68 U okviru Dru`ine delovao je i pozori{ni odsek, a ure ivan je i a~ki list Na{ odziv Ove godine Dru`ina trezvene mlade`i Karanovac, osnovana u sklopu Gimnazije 1925, prikqu~ena je Podmlatku, pa su wena imovina i kwi`ni fond u{li u gore prikazani broj kwiga. Izve{taj Kraqevske gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1930, Isto, Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku godinu, Kraqevo, 1931, AJ, 66, , Izve{taj direktora Velimira R. Trifunovi}a Ministarstvu prosvete, 29. VI O nadzoru {kolskih vlasti nad aktivno{}u Dru`ine svedo~i izve{taj ministarskog izaslanika Direktor Trifunovi} Velimir, strogo je nadzirivao rad a~ke literarne dru`ine Sv. Sava i strogo pazio da se ona uputi samo na kwi`evni rad i da se ~lanovi ove dru`ine ne bave politikom i socijalnim pitawima u duhu komunisti~ke ideologije. Na tome je radio li~no i preko nadzornog nastavnika (Grabovca Iva). (...) Izvr{io je sa nadzornim nastavnikom i dru- `inskim kwi`ni~arem preure ewe a~ke dru`inske kwi`nice i iz we izbacio sve one kwige koje nisu za dobro vaspitavawe u~enika i naredio da se ubudu}e kwige kupuju samo u sporazumu sa nadzornim nastavnikom. Ja sam pregledao celokupni rad ove dru`ine za {kolsku 1933/34. godinu i uverio sam se da je ona radila dobro. Ima dobro snabdevenu kwi`nicu iz koje su u~enici ~esto uzimali kwige na ~itawe. AJ, 66, , Poverqivi izve{taj izaslanika ministra prosvete Odeqewu za sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 27. VI Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1936,

190 190 Do {kolske 1936/37. godine Dru`ina je delovala i u Ni`oj realnoj i u Vi{oj samoupravnoj gimnaziji, a tada su gimnazijalci Vi{e obrazovali literarno udru`ewe Osvit. Od novca prikupqanog na ime ~lanarine ~lanovi Osvita, kojih je u {kolskoj 1938/39. godini bilo 188, kupovali su kwige za biblioteku u ~ijem fondu su se, pored doma}e literature, nalazila i dela na nema~kom i francuskom jeziku. 70 Kao i wihovi mla i drugovi iz Svetog Save, i gimnazijalci u~laweni u Osvit organizovali su sednice na kojima su ~itani u~eni~ki radovi u kojima su oni te`ili da izraze du{evna zbivawa na umetni~ki na~in, s tim {to su socijalne i politi~ke teme, zaogrnute levi~arskom ideologijom, kod wih bile daleko izra`enije. 71 Udru`ewe Osvit izdavalo je istoimeni ~asopis, ~iji prvi broj je iza{ao 4. novembra godine. Tematskom aktuelno{}u i kvalitetnim napisima ~asopis je nai{ao na dobar prijem ~itala~ke publike i van Kraqeva: u ^a~ku, U`icu, Kru{evcu, Kragujevcu, Beogradu, Gorwem Milanovcu, Negotinu, Smederevu, Zaje- ~aru, Ni{u, Prokupqu, Leskovcu, Novom Pazaru, Vaqevu, a stizao je ~ak i do Zagreba, Cetiwa, Skopqa, Bitoqa, Berana, Podgorice, Novog Sada, Subotice itd. 72 Nakon izlaska tre}eg broja, januara godine, ~asopis je, po nalogu policijskih vlasti, zabrawen Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., Isto. 72 Isto, 176; Dr Miroljub Vasi}, Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji , Beograd, 1977, O povodu za zabranu tada{wi predsednik udru`ewa Osvit, Miodrag B. Proti}, pisao je: Osvit je, me utim, ubrzo zabrawen zbog gotovo romanesknih okolnosti. Naime, jednog dana je maloletni kraq Petar II, u ~ije su ime vladali namesnici (ta~nije knez Pavle), prolazio Kraqevom. Prilikom do~eka, direktor i profesori rasporedili su nas ivicom ulice koja je od stanice i{la ka trgu. (...) Ni pomislio nisam da bi wegova poseta mogla uticati na na{ ~asopis sve dok jedne ve~eri famulus nije u{ao na ~as nema~kog i gospo i Me{ulan rekao da direktor tra`i da odmah do em do wega... Kne`evi} za stolom pu{i, prsti `utomrki kao da ih je umo~io u jod, gleda me ozbiqno. Pozvao sam te (tako je o~inski oslovqavao sve ake) kao predsednika Osvita, da u va{em ~asopisu {tampate ovu dobrodo{licu pru`io mi je list hartije koju je vladika Nikolaj izgovorio prilikom kraqevog dolaska Kraq je, dodao je, va{ drug, ak, isto godi{te.... Odgovorio sam da je ~asopis skoro od{tampan i da se ve} povezuje, {to je bilo ta~no. Na to je direktor odvratio da se to mora u~initi (neko je o~igledno od wega to tra`io): [tampajte broj ponovo. Po zavr{etku ~asa obavestio sam o direktorovom nare ewu Bugar~i}a i Jon~i}a. Shvatili su ga kao tragikomi~ni obrt: sred XX veka napredni omladinski ~asopis po~eti odom jednog episkopa kraqu! Prvo se sve ~inilo izgubqenim, zatim, ipak, re{ivim: Nikolajeva kratka dobrodo- {lica u kojoj zbog svoje crvene boje, neo~ekivano upore ena sa crvenim barjakom {tampa}e se na prvom listu, sve~ano, kurzivom, bez paginacije; zatim }e se taj list pa`qivo istrgnuti iz svih brojeva namewenim gimnazijama izvan Kraqeva; a poverqivim pojedincima u Kraqevu sve objasniti. (...) Pop Aleksa, koji je predavao veronauku, otkrio je da su u Kragujevcu primerci ~asopisa bez Nikolajevog

191 Gimnazijalci su uzimali aktivno u~e{}e u radu mesnog Sokolskog dru{tva, koje je svoje sprave za ve`bawe instaliralo u gimnazijskoj gimnasti~koj sali, renoviranoj godine. 74 Osim za telove`bawe, ova sala kori{tena je i za odr`avawe raznih obrazovno-popularnih predavawa, koncerata, pozori{nih predstava i kino-projekcija. 75 U sklopu Gimnazije delovali su Pododbor Podmlatka Jadranske stra`e u kome je {kolske 1937/38. godine bilo u~laweno 59 u~enika oba pola. 76 [kolske 1935/36. godine pri Gimnaziji je otvorena i {kola za izradu aviomodela, koju je sa uspehom zavr{ilo 14 u~enika tre}eg i ~etvrtog razreda. 77 Ova {kola uspe- {no je radila i tokom naredne {kolske godine, a u prvom polugodi- {tu {kolske 1938/39. godine formiran je i posebni gimnazijski Podmladak mesnog Aerokluba u koji se u~lanilo 430 u~enika. 78 uvodnika, a zatim da su bez wega i svi primerci izvan Kraqeva, i o tome obavestio vladiku i policiju. Sve to saznali smo Jon~i} i ja od direktora koji nas je, natu- {ten, pozvao i tra`io obja{wewe. Uznemireni obrtom, odgovorili smo mu da je prvi deo tira`a, pre wegovog naloga, mo`da ostao bez govora kako ne bi propao, a da je drugi deo sa govorom. I obe}ali dokaze. Jon~i} je u sva mesta poverqivo poslao i kraqeva~ke primerke; stvorena je zbrka koja nas je spasla: svuda brojevi i sa Nikolajevom dobrodo{licom i bez we. Direktor je spre~io policiju da nas saslu{ava, ali je ~asopis zabranio. M. B. Proti}, Nojeva barka..., [kolske 1932/33. godine u redove Sokola bilo je upisano 62 gimnazijalke i 52 gimnazijalca. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku godinu, Kraqevo, 1933, Tako je 24. septembra godine organizovana projekcija filma Sokolski slet u Beogradu, 1. oktobra iste godine Moravsko banovinsko pozori{te priredilo je pozori{ni komad Boj na Kosovu, 20. februara godine profesor Nikola Kuzeq odr`ao je predavawe o Vuku Karaxi}u i zna~aju wegovog nacionalnog rada, 4. maja iste godine o narodnim velikanima Zrinskom i Frankopanu besedio je profesor Milan Antonovi}, 1. marta godine Tereza Antoan odr`ala je uz pripomo} projekcionog aparata predavawe o Francuskoj, 11. aprila iste godine artiqerijski poru~nik Stevan Todorovi} govorio je o za{titi od bojnih otrova, a 20. maja godine o tuberkulozi je predavao dr Mihailo Stani}, upravnik mesne banovinske bolnice. Tokom {kolske 1936/37. godine u~enici Gimnazije bili su u prilici da pogledaju dramu Pe~albari u izvo ewu Moravskog banovinskog pozori{ta i pozori{ni komad Hajduk Stanko i prisustvuju koncertima gimnazijskog hora iz Kwa`evca i operskog peva~a Georgi Gospodinova iz Sofije. Izve{taj Dr`avne ni`e i Samoupravne vi{e gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1932, 11; Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku godinu, Kraqevo, 1933, 19; Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1937, ^lanovi Podmlatka bili su pretpla}eni na list Mladi stra`ar. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1938, Modelarskom {kolom rukovodili su vazduhoplovni in`eweri Mirko Vojinovi} i Dragoqub Be{lin, a izra ivana su tri tipa modela: planer ak, motorni visokokrilac komarac i motorni model skakavac. Izve{taj Dr`avne realne gimanzije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1936, Gimnazijski Podmladak je 12. februara godine osvetio svoju zastavu kojoj je kumovao Aleksa Aleksi}, rentijer iz Kraqeva. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1937, 41; Izve{taj Dr`avne nepotpune i Vi{e samoupravne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku godinu, Kraqevo, 1939,

192 192 Gimnazijski profesori bili su tipi~ni predstavnici dru- {tvene elite, inicijatori i nosioci mnogih modernizacijskih procesa, koji su svojom delatno{}u u {koli i van we, davali nemerqiv doprinos stvarawu intelektualnog podmlatka grada u usponu, kakav je predstavqalo Kraqevo tokom tre}e i ~etvrte decenije XX veka. Ve}ina wih visoke {kole zavr{ila je na nekom od univerziteta Sredwe i Zapadne Evrope i, upoznav{i kulturna stremqewa tih zemaqa, nastojala da ih kroz nastavu pribli`i svojim u~enicima, pola`u}i na taj na~in u wih, kako ka`e Miodrag B. Proti}, temeqe evropskog kulturnog jedinstva. 79 Wiho- 79 O profesorima Gimnazije u godinama neposredno pred Aprilski rat Proti} je ostavio dopadqivo svedo~anstvo: To {to je Ministarstvo prosvete raspore ivalo profesore kao general{tab oficire po pravilu mlade u unutra{wost bila je dobit; vaspitavali su nas uglavnom qudi novih, najnovijih saznawa. Stariji su obezbe ivali celinu, kontinuitet, mla i prodore, dodir s vremenom... Mija, Nata Mitrovi}... ~ekali su nas i u vi{im razredima; i, kao direktor, Mihajlo Kne`evi} koji je svoju pravi~nost i strogost dokazivao ~uvawem samostalnosti {kole od uplitawa lokalnih vlasti i trudom da uvi avnost prema raspolo`ewu mladih nastavnika pomiri sa lojalno{}u prema poretku i svome pokolewu... Od starijih se najvi{e izdvajao Dragomir Raki}, profesor Istorije, ~ije su seosko poreklo studije na Oksfordu potpuno izbrisale: sredweg rasta, prav, svetlosme e prozra~ne kose, otmen, sa velikom maramicom u xepu, dostojanstvene ozbiqnosti, pristalica realisti~kog tuma~ewa istorije. Govorio je sugestivno, ali bez krupnih re~i i ble{tavih slika kojima se slu`io drugi kraqeva~ki besednik, vladika Nikolaj. (...) Anglofil i elitist, sa`aqivo je Raki} gledao na nekolicinu na{ih drugova sa sela koji su i u vi{im razredima nosili narodna odela; a sa naklono{}u na one u ~ijoj je pameti, ukusu i izgledu otkrivao svetlucawe sveta. Bli`i su nam bili mladi profesori. Na primer, Pavle Jak{i} koji se tek bio vratio iz Pariza, sa specijalizacije iz opti~ke fizike, slu{ao je na Sorboni de Broqija prav, uredan, ~esto u zagasitoplavom odelu sa prugama, grgurave, za~e{qane i po sredini razdeqene kose, levi~ar, ali jo{ ne i ~lan Komunisti~ke partije, sabran, energi~an i mu`evan, sli~an svemo}nom deksteru, detektivu X, iz tada{weg stripa Aleksandra Rejmonta. Tra`io je da sinusima, kosinusima, logaritmima, jedna~inama parabole, infinitezimalnim ra~unima, pristupimo slobodno, bez tradicionalnog straha. U wegovom krugu Danica Koka Jasni} i An a Kustudi}-@ivanovi} koje su nam naizmeni~no, iz razreda u razred, predavale francuski. Prva stroga, stamena, u cipelama sa niskim potpeticama, kratke pepeqaste frizure á la garçon sa nao~arima na licu bledom, umornom, ponekad gotovo izmo`denom, haqinom i {kolskim mantilom vi{e zamotana nego obu~ena. Druga, Crnogorka, visoka i malo povijena, bleda, du`e odrezane kose, u sme oj ili sivoj sukwi i pripijenom xemperu... pozajmqivala mi je francuske kwige o slikarstvu iz biblioteke svog mu`a slikara biv{eg nadrealiste i tada{weg pristalice socijalne umetnosti... Nema~kom su nas u~ile Du{ica Gute{a i gospo ica Me{ulan, obe izrazito gradske kulture prva sme a, vi{a, lep{a, druga sitna, tihog glasa, vrlo crne kose; obe sa nao~arima i obe krhke, uredne, svaka kovrxa wihove kose bila je savr{ena. Bubali smo uz wih gramati~ka pravila, sintakti~ke konstukcije, Hajneove pesmice, Vilandove i Geteove balade, sastavqali opise... Iza mira gospo ice Me{ulan krila se stidqivost koju pojedinci nisu po{tovali.

193 va znawa, iskustva, interesovawa i duhovni vidici zna~ajno su nadma{ivali prosek sredine u kojoj su `iveli i radili. Zahvaquju}i upravo wima kraqeva~ka gimnazija predstavqala je intelektualni svetionik ~iji odsjaji su dosezali daleko izvan gradskog atara. Wihova aktivnost ostavila je vidnog traga u Sokolskom dru{tvu, Dru{tvu Crvenog krsta, Jadranskoj stra`i, Dru{tvu Knegiwe Qubice, Francusko-jugoslovenskim hri{}anskom pokretu i drugim humanim i kulturnim dru{tvima, a wihove besede gra anstvu i razna ogledna predavawa, ~inili su sna`an uticaj na duhovnu klimu grada. U o~ima vr{waka i ostalih sugra ana u~enici Gimnazije smatrani su za intelektualnu elitu u povoju, koja je, ste~enim znawima i na~inom pona{awa, kako u {koli tako i van we, predstavqala uzore u izgra ivawu gra anskih manira i pristojnosti u opho ewu. Biti gimnazijalac zna~ilo je u izvesnom smislu privilegiju koja je, s druge strane, nosila sa sobom i brojna ograni~ewa i obaveze. Poluvojna disciplina, koja se mogla upore ivati sa svojevrsnim spartanskim vaspitawem, zahtevala je od svojih vaspitanika propisno obra}awe profesorima, pozdravqawe skidawem tamnoplavog ili crnog ka~keta na kome se nalazio mesingani rimski broj razreda ili naklonom, etikeciju prema starijima, mnoga po`rtvovawa i odricawa, a sve s ube ewem da se plemenitost individualne sre}e samo tako mo`e posti}i. 80 [kolske 1940/41. godine na ka~ketu je, osim broja razreda, no{ena i velika zna~ka sa reqefom dok su u~enice nosile crne keceqe sa belim kragnama i francuske kape. Nepropisno odevenim acima de`urni profesor nije dozvoqavao ulazak ~ak ni u {kolsko dvori{te. 81 Po~etkom svake {kolske godine i krajem zi- Uqudnim i sigurnim opho ewem Du{ica nas je, me utim, dr`ala na odstojawu, tako da sam razmi{qao {ta zna~i, i da li ne{to zna~i, ako me uz obavezno vi oslovi prisnije, imenom, ili hladnije, prezimenom. (...) Najmla a i najzagonetnija, Ana Bogosavqevi}, profesorka matematike, profil sa gr~ke kameje ili rimske medaqe, kosa te{ka, tamna, podignuta i skupqena u pun u, siva sukwa i bela bluza; despotski uspravnom lepotom izazivala je po{tovawe, a stogo{}u strah mogla je i u junu, pred po~etak raspusta, na posledwem ~asu, zbog neke oma{ke i dobre ake da po{aqe na popravni. (...) Posle Milke Poderegin, srpskohrvatski, teoriju kwi`evnosti (prema uxbeniku Pauline Lebl-Albale), estetiku (prema \or u An eli}u) predavala nam je gospo iva Dobrila Vasiqevi}, krupna i plava, iz mnogo~lane porodice, ~ija je jedna sestra bila nastavnica, a dve-tri druge aci, na{e drugarice... Nastavnik crtawa u petom i {estom razredu Van el Baduqi, Albanac, ro en u Elbasanu, ak Qube Ivanovi}a i Ivana Radovi}a na Umetni~koj {koli u Beogradu, omawi, latinske glave, crne prave kose razdeqene po sredini. Svirao je na violini i sastavqao pesmice za hor (koji je vodio). M. B. Proti}, Nojeva barka..., Isto, Miladin Duki}, Gimnazija je u`ivala poseban ugled, Gimnazija u Kraqevu , Kraqevo, 2000,

194 194 me, svi u~enici su {i{ani do glave, osim velikih maturanata, koji su u drugom polugodi{tu bili izuzeti od toga kako bi i{li na maturu s frizurom. 82 \acima gimnazije bilo je zabraweno pose}ivawe bioskopa i cirkuskih predstava, izlazak u grad posle osam nave~e, osim u dru- {tvu roditeqa ili uz posebno odobrewe direktora, ulazak u kafane i igrawe fudbala po{to je prime}eno da im sport prelazi u strast i smeta mnogo wihovom napretku u {koli. 83 Na kraju {kolske godine ~itano im je strogo upozorewe o pona{awu tokom letweg raspusta: Ko se bude ogre{io o disciplinska pravila, bi- }e u po~etku idu}e {kolske godine ka`wen. Ako krivica bude velika ne}e biti upisan u stariji razred! 84 Naro~ita pa`wa pridavana je pona{awu `enske omladine koja lako podle`e modi i stoga je apelovano na wihove roditeqe da ne dozvole da im }erke postanu rasko{ne dame i raspiku}e, uz opasku da {kola naravno ne sprema za luksuz i neumerenost. 85 Potreban nivo discipline odr`avan je savetima i bla`im kaznama koje su primewivane uglavnom u poratnim godinama kada je, kao posledica trogodi{weg nerada i raspu{tenosti, bilo nemilih pojava. 86 Doga aji koji su kod u~enika izazivali najvi{e uzbu ewa i radosti, koji su i{~ekivani `eqno, sa neskrivenim nestrpqewem, bile su ekskurzije i izleti. Oni su bili sastavni deo nastave sa jasno utvr enim didakti~kim ciqevima: da se u~enici na wima obrazuju intelektualno, ali i moralno, fizi~ki i esteti~ki i da se utisci utvr uju u {koli po povratku. 87 Prve posleratne ekskurzije organizovane su tokom {kolske 1920/21. godine, i to botani~ka u vezi sa poznavawem minerala i stena pored flore po obroncima Stolova i istorijsko-geografska u okolini 88 Radi lak{eg obezbe ivawa finansijskih sredstava za izvo- ewe ekskurzija, pogotovu za u~e{}e siroma{nih u~enika, {kolske 1931/32. godine organizovan je Ekskurzioni fond. U {kolskim analima ostale su zapisane brojne jednodnevne i vi{ednevne ekskurzije i poludnevni pou~no-vaspitni izleti u okolinu grada. [kolske 1923/24. godine organizovana je osmodnevna ekskurzija za u~enike III i IV razreda na relaciji Kraqevo Zaje~ar 82 M. Simi}, Kraqevo , 9, 39, Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., 133; Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku godinu, Kraqevo, 1935, Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., Isto, Isto.

195 Negotin \erdap Beograd Novi Sad Kraqevo, a naredne {kolske godine i{lo se u posete Kru{evcu, Aleksincu, Ni{u i U`icu. 89 U skladu sa odredbama Zakona o sredwim {kolama od 31. avgusta godine, po kome se a~ke ekskurzije imaju smatrati kao nastavni deo {kolskog rada i po kome svako odeqewe mora biti najmawe ~etiri puta izvedeno na poludnevnu ekskurziju, a po mogu}stvu jednom na ceo dan, {kolske 1929/30. godine izvo ene su jednodnevne ekskurzije u Trstenik i Qubostiwu, ^a~ak i Qubi}, Kragujevac, Ibarsku klisuru i trodnevna nau~na ekskurzija u Ni{ i Belu Palanku. 90 Krajem {kolske 1935/36. godine kraqeva~ki gimnazijalci bili su u poseti prestonici, obi{av{i pri tom Etnografski i Muzej kneza Pavla, Narodno pozori{te, spomenik Knezu Mihailu, most Kraqa Aleksandra i Kalemegdan, posetiv{i uzgred Top~ider i Zemun. Tokom ove godine i{lo se i u pohode manastirima u Ov~arsko-kablarskoj klisuri: Blagove{tewu, Vavedewu, Nikoqu i Svetoj trojici. 91 Dobar deo svr{enih gimnazijalaca svoje {kolovawe nastavqao je na nekom od doma}ih univerziteta, ponajvi{e u Beogradu, Skopqu i Subotici, a pojedinci kojima je materijalna situacija to omogu}avala, duhovne i intelektualne horizonte {irili su na visoko{kolskim institucijama u inostranstvu Francuskoj, ^ehoslova~koj, [vajcarskoj, Austriji i Nema~koj. POQOPRIVREDNA [KOLA Iako ratna pusto{ewa tokom okupacije godine nisu mimoi{la nijednu vaspitno-obrazovnu instituciju u Kraqevu, ~ini se da je najve}a razarawa do`ivela [kola za sto~arstvo i planinsko gazdovawe, osnovana godine. Najte`i gubici bili su, svakako, qudski. Naime, vi{e od 50 u~enika i ve}ina nastavnika nisu imali sre}e da do~ekaju slobodu i vrate se u svoju {kolu. [kolska zgrada i internat su, iako pretvoreni u austrougarsku vojnu bolnicu, pretrpeli ozbiqna o{te}ewa, a inventar, bogate kabinetske zbirke i obimna biblioteka, u kojoj se jo{ godine nalazilo naslova, potpuno su uni{teni. 92 Zgrada mlekare sazidana neposredno pred Prvi svetski rat na Ravnom gaju, bila je potpuno ruinirana, tako da je morala biti poru{ena, a nove ma{ine za preradu mleka nabavqene u Austriji 89 Isto, 118, Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku godinu, Kraqevo, 1936, Milomir Jovanovi} Bogomir Mihajlovi}, 100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu ( ), Kraqevo, 1983,

196 196 i Nema~koj okupator je prilikom povla~ewa odneo. Uni{teni su i staklena (botani~ka) ba{ta i p~elarnik sa 50 ko{nica i kompletnim priborom za p~elarewe, a {kolska ekonomija (wive, ba- {ta, vo}wak, gradine, ogledno poqe) zarasla je potpuno u korov. 93 Nakon obavqawa najnu`nijih opravki {kolskih prostorija i internata, {kola je otpo~ela sa radom 10. februara godine. 94 Tokom {kolske 1920/21. godine obnovqeni su botani~ka ba{ta i ogledno poqe, a do godine osposobqeni su meteorolo{ka stanica i mlekara. 95 Kako je {kolsku zgradu Op{tina, koja je bila wen vlasnik, nameravala da ustupi za sme{taj Gimnazije, a imaju}i u vidu i udaqenost {kolskog imawa na Ravnom gaju od we, nadle`ni u Ministarstvu poqoprivrede odlu~ili su da odobre sredstva za izgradwu nove zgrade na Ravnom gaju. Tri godine nakon polagawa kamena temeqca 29. oktobra godine, objekat je zavr{en i {kola i internat su, po~etkom godine, preseqeni iz centra grada. 96 Sagra eno je i {est paviqona za stanovawe nastavnika i spratna zgrada za {kolskog upraviteqa. 97 Sme{teno na uzvi{enom platou zapadno od gradskog sredi- {ta, velelepno {kolsko zdawe dominiralo je okolinom. Sa~iwavali su ga suteren, prizemqe i sprat, tj. 56 prostorija (u~ionice, kabineti, prostrana aula), a u potkrovqe su sme{tena dva velika rezervoara za vodu, koja je pumpama iz Ibra izbacivana u wih. Tokom ~etvrte decenije pro{loga veka na Ratarskom imawu, kako je zbog {kole bio prozvan kompleks Ravnog gaja, izgra eni su jo{ i: staja za 50 kowa, staja za 200 goveda, staja za 50 grla tzv. radne stoke, staja za 100 sviwa i niz mawih sli~nih objekata, ure en je park povr{ine oko devet hektara, zasa ena borova {uma, drvoredi vo- }aka i, du` puteva i staza, `iva ograda Isto, Upis u poqoprivredne {kole, Selo, 8. II 1920, M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina..., U temeqe zgrade uzidana je, na pergamentu ispisana poveqa, koja je glasila: Danas 29. oktobra godine pod vladom W. V. Kraqa Aleksandra Kara or evi}a, Ministra Poqoprivrede i Voda Dr Fran Kulovca i Ministra Finansija Dr Mehmeda Spahe, a na energi~no zauzimawe qubiteqa poqoprivrede i narodnog poslanika sreza `i~kog g. Petra Bogavca i u prisustvu gra anstva, nastavnika i u~enika, postavqa se kamen-temeqac za novu {kolsku zgradu Ni`e Poqoprivredne {kole koja je ovde otvorene ukazom od 29. juna godine i koja je za sada privremeno sme{tena u zgradama op{tine kraqeva~ke. IAK, Poqoprivredna {kola Dragoslav Bogavac Kraqevo , Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe g., Zapisnik sednice od 24. X Radove na izgradwi ovih objekata izvodilo je gra evinsko preduze}e in`ewera \or a Ojdrovi}a iz Beograda. AJ, 62, 1470, Dopis Ministarstva gra evina Okru`noj gra evinskoj sekciji ^a~ak, 21. IV 1926; Dopis Okru`ne gra evinske sekcije ^a~ak Gra evinskoj direkciji Kru{evac, 29. VIII M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina...,

197 197 Zgrada Poqoprivredne {kole na Ravnom gaju Ni`e poqoprivredne {kole, u koje je spadala i kraqeva~ka, predstavqale su poseban vid stru~nih {kola. Namewene, pre svega, seqa{tvu kao najbrojnijoj socijalnoj kategoriji tada{weg jugoslovenskog dru{tva, imale su zadatak da pru`e osnovna teorijska i prakti~na znawa iz pojedinih poqoprivrednih grana. Te`e}i stvarawu modernog poqoprivrednog proizvo a~a koji bi, znawem i radom, mewao svoje okru`ewe, ~ine}i ga kulturnijim i bogatijim, dr- `avne vlasti pridavale su ovim {kolama veliki kulturni zna~aj. 99 Rad i razvoj {kole zavisili su umnogome od finansijskih sredstava. U periodu od oslobo ewa do godine o wenim materijalnim izdacima staralo se Ministarstvo poqoprivrede, iz ~ijih buxetskih sredstava su obavqane rekonstrukcije objekata stradalih tokom rata i izgra en {kolski kompleks na Ravnom gaju. Prelaskom na finansirawe iz skromnog buxeta Ra{ke samoupravne oblasti {kola se, usled oskudnog i neredovnog priliva nov~anih dotacija, na{la u te{kom polo`aju. Sre}om, nakon dve godine, obrazovawem banovina, ona je dobila status banovinske poqoprivredne {kole Moravske banovine, ~ija uprava je iskazala veliko razumevawe za wenu delatnost. Iz banovinskih fondova {kola se izdr`avala do 1. januara godine, kada je, nakon svrstavawa u rang sredwih {kola, brigu o wenom radu preuzelo Ministarstvo poqoprivrede. 100 U periodu od do godine {kola je, u skladu sa izmenama koncepcije i profila obrazovawa, nekoliko puta mewala ime. Obnoviv{i rad kao [kola za sto~arstvo i planinsko gazdo- 99 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije , kw. II, Beograd, 1996, M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina..., 246.

198 198 vawe ( ) {kolske 1925/26. godine ona je preimenovana u Sto~arsko-ratarsku {kolu, da bi, u sklopu dr`avnih napora usmerenih ka poboq{awu sto~arstva i proizvodwe mleka, godine bila transformisana u Sto~arsko-mlekarsku {kolu. S obzirom na male kapacitete sredwih poqoprivrednih {kola u Vaqevu i Bukovu kod Negotina, koji su bili nedovoqni za ozbiqniji privredni i kulturni napredak srpskog sela, na predlog Ministarstva poqoprivrede, ukazom Kraqevskog namesni{tva od 17. novembra godine, ni`a Sto~arsko-mlekarska {kola prerasla je u Sredwu poqoprivrednu {kolu. 101 Nastavni planovi i programi i du`ina trajawa {kolovawa saobra`avani su koncepcijskim izmenama {kolskog profila. 102 Kako wihove promene nije pratilo izdavawe novih uxbenika, u~enici su bili prinu eni da tokom predavawa prave bele{ke. Osim kabinetske nastave, zna~ajan deo nastavnog procesa bio je posve}en prakti~nom radu na {kolskoj ekonomiji. Pod budnim nadzorom nastavnika i pomo}nog osobqa ( praktikanata ) u~enici su ulazili u tajne savremenog sto~arstva, `ivinarstva, p~elarstva, uzgajawa povrtarskih, ratarskih, vo}arskih i vinogradarskih kultura, tehnologije prerade mleka, sticali osnovna znawa iz veterinarstva itd. Radom {kole rukovodili su upraviteq i nastavni~ki savet. Prvi poratni upraviteq bio je Milorad Paleta{evi}, kome pripadaju najve}e zasluge za wenu uspe{nu obnovu i dinami~ni razvoj. 103 Nasledio ga je godine Branimir Popovi}, a godine Uprava Moravske banovine za upraviteqa je postavila Milorada Bo`ovi}a. 104 Profesori ove {kole u`ivali su veliki ugled 101 U periodu od {kolske 1927/28. do 1937/38. godine, pri {koli je radila i jednogodi- {wa Pletarska {kola, u kojoj su sticana znawa i ve{tina izrade raznih predmeta od vrbovog pru}a. Poha ali su je, osim u~enika koji su to `eleli, na posebno organizovanim kursevima i mnogi Kraqev~ani i `iteqi obli`wih sela. Isto, Do kraja godine nastava u [koli za sto~arstvo i planinsko gazdovawe trajala je tri godine, da bi u periodu do wene transformacije u Sto~arsko-ratarsku bila skra}ena na dve i po, a kasnije s ciqem da se svr{eni u~enici zadr`e na svojim imawima, a mawe orjenti{u na dr`avnu slu`bu i ~inovni~ki poziv na svega dve godine. Isto, Milorad Paleta{evi} je ro en godine u Krnulama kod [apca u u~iteqskoj porodici. Kao diplomirani agronom Visoke poqoprivredne {kole u Lajpcigu (Nema~ka) svoje prvo zaposlewe prona{ao je godine u {aba~koj poqoprivrednoj {koli. Nakon u~e{}a u Drugom balkanskom ratu, godine postavqen je za suplenta [kole za sto~arstvo i planinsko gazdovawe u Kraqevu, da bi uskoro bio preme{ten za v. d. direktora novoformirane Poqoprivredne {kole u Skopqu. Nakon Prvog svetskog rata u kome je kao dobrovoqac u~estvovao na Solunskom frontu, imenovan je za v. d. upraviteqa kraqeva~ke poqoprivredne {kole. Tokom godine kra}e vreme radio je kao sekretar Ministarstva poqoprivrede i voda, nakon ~ega je ponovo vra}en u Kraqevo, i na du`nosti upraviteqa ostao do smrti godine. Isto, Isto,

199 u gradu i, naro~ito, na seoskom podru~ju. Aktivno su u~estvovali u radu Poqoprivredne podru`ine sreza `i~kog, radili na unapre ewu poqoprivrednog zadrugarstva, prire ivali razna predavawa, te~ajeve, priredbe i druge kulturne manifestacije, unapre- uju}i tako kulturni i privredni nivo sela. Prvenstvo upisa imali su sinovi seqaka ~iji zemqoposed je bio ve}i od pet hektara. Pre no {to bi postali pitomci ove {kole kandidati su morali najpre da zavr{e petomese~ni pripremni te~aj i polo`e prijemni ispit. [kolska godina otpo~iwala je 1. oktobra, a zavr{avala se polagawem godi{wih razrednih ispita iz svih stru~nih predmeta u drugoj polovini avgusta. Sastavqeni iz usmenog i prakti~nog dela, oni su bili svojevrsna smotra na kojoj su demonstrirana postignu}a u nastavi. Propra}eni prire ivawem poqoprivredne izlo`be, predstavqali su jedinstveni doga aj kojem su prisustvovali mnogobrojni gosti iz grada, `iteqi sreza i predstavnici seoskih op{tina iz kojih su poticali u~enici. 105 Kao poseban vid podsticaja za {to uspe{nije u~ewe i druge delatnosti postojala je praksa nagra ivawa u~enika koji su tokom {kolovawa postizali odli~an ili vrlo dobar uspeh i iskazali priqe`nost i primerno vladawe. Nagrade su dodeqivane u vidu rasnih grla stoke ili `ivine, poqoprivrednih ma{ina i alatki, sadnica vo}a i stru~ne literature. 106 Posebno va`na vaspitna uloga pripadala je {kolskom internatu u kome su stanovali svi u~enici, bilo da su dr`avni pitomci ili su pla}ali {kolarinu. Dr`avni pitomci su, stupawem u internat, osim besplatne ishrane i ogreva, dobijali i dva kompleta ode- }e, tzv. radno i paradno odelo, koja su bila jednoobrazna za sve u~enike. 107 Dok se {kola nalazila u centru grada, wegov kapacitet bio je u~enika, a prelaskom u novu zgradu na Ravnom gaju pove- }an je na 100. Svaki pitomac imao je svoj krevet, sto, stolicu, ogrta~ za no}ni izlazak, pe{kir, ogledalo, dve ~etke, papu~e itd. Naro~ita pa`wa posve}ivana je disciplini i ~isto}i koja je bila besprekorna. 108 Ulogu vaspita~a vr{ili su nastavnici, a 105 Isto, Ilustracije radi, najboqi u~enik u generaciji upisanoj {kolske 1929/30. godine, Milovan Kovanxi} iz Doweg Stupwa (Rasinski srez), nagra en je mu{kim teletom i kwigama Vo}arstvo i Vinogradarstvo, a drugonagra eni Borisav Milenkovi} iz Poslona (Ra`awski srez) dobio je zapat sviwa, par jagwadi i kwige Vo}arstvo i Vinogradarstvo. Isto, Paradno odelo imalo je izgled planinarske no{we i sastojalo se od: pantalona pumparica, cokula gojzerica, zatvorenog sakoa vojni~ke forme, kravate i ka~keta sa jednim do tri {irita, zavisno od razreda koji je u~enik poha ao. No- {eno je prilikom izlazaka u grad i na va`nijim sve~anostima. Isto, Isto,

200 200 u~enici su imali obavezu de`urawa u {koli, ba{ti, vo}waku, vinogradu, trpezariji, p~elarniku i podrumu. Disciplina, koja je podse}ala na disciplinu kadetskih {kola, podrazumevala je ustajawe u letwim danima u 4 30h a u zimskim u 5 h. Sve do pove~erja u 22 h u~enici su bili anga`ovani u nastavi, na prakti~nom radu, u~ewu i drugim aktivnostima. Wihove du`nosti bile su: da po{tuju profesore i ~inovnike i da se pokoravaju wihovim nare ewima, da se pa- `qivo odnose prema gostima i da sa wima razgovaraju, da sti~u poqoprivredno obrazovawe i da se staraju da slu`e na ~ast [koli, da sami name{taju krevete, pospremaju prostorije i donose vodu za pi}e, da se dobro me usobno odnose i `ive kao bra}a, da ~uvaju svoje stvari, obu}u i da ih ~isto dr`e. 109 Nedeqom i u dane verskih praznika bilo je obavezno prisustvo bogoslu`ewima, a neki od u~enika su i pevali u horu pri hramu Silaska Svetog duha. 110 Pri susretu sa nastavnicima ili nekom starijom osobom pozdravqano je skidawem kape. U grad, na korzo, u~enici su izlazili subotom i nedeqom uve~e, i ponekad ~etvrtkom, pri ~emu se moralo {etati samo sa svojim {kolskim drugovima. Tokom letwih dana, uz nadzor vaspita~a, i{lo se na neku od ibarskih pla`a. 111 Kr{ewe strogih disciplinskih pravila bilo je o{tro ka- `wavano, naj~e{}e kaznom dvodnevnog ili trodnevnog zatvora, a u slu~aju te`ih prekr{aja izricana je i mera otpu{tawa iz {kole sa gubitkom prava na nastavak {kolovawa u nekoj drugoj {koli istog tipa. Primera radi, u~enik M. Bogdanovi} ka`wen je jer je javno pu{io duvan, M. Radovi} i V. Radevi} su uhap{eni zbog me usobne tu~e u trpezariji, I. Tatar~evi}, A. To{i}, M. Leposavi} i Q. Jovanovi} zaradili su zatvor jer su dobiv{i dozvolu za izlazak u varo{ oti{li u kafanu i pili, a K. Filipovi} je kao opasan po {kolu isteran iz svih Ni`ih i Specijalnih poqoprivrednih {kola Moravske banovine, zbog toga {to su on i B. Ne- {i}, kao {kolski redari, tukli {kolske sviwe tako da su dva nazimeta, po nalogu veterinara morala biti zaklana jer su tako jako udarana da ne mogu ostati u `ivotu. Filipovi} je sem tog zaklao jedno odraslo prase bez da je koga pitao. Na spisku krivica ~este su bile i sitne kra e, bespravni izlasci u grad, kockawe, nemaran odnos prema imovini i higijeni, tumarawe po varo{i i sl. 112 Tokom godine osnovana je kulturno-literarna dru`ina Srpska nada, s ciqem da se zajedni~ki u~i ~itawu korisnih 109 Isto, Isto. 111 Isto, IAK, Poqoprivredna {kola Dragoslav Bogavac Kraqevo , Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe g.

201 kwiga i listova doma}ih i stranih, da se obra uju pojedine lekcije iz nauke, prevode pou~ni predmeti od ~uvenih pisaca, da je i svoje mlade snage oku{aju. U sklopu we ustrojena je biblioteka, a kra}e vreme izdavan je i mese~ni list Venac, koji je umno`avan prepisivawem. Naziv Dru`ine uskoro je promewen u Ratar, a prelaskom u novu {kolsku zgradu, godine, i biblioteka je preimenovana u ~itaonicu Plug, ~iji kwi`ni fond su sa~iwavala dela Domanovi}a, Nu{i}a, Veselinovi}a, Rankovi}a, Tolstoja, Dostojevskog, Igoa, Verna, Londona, Travena, razni ~asopisi, listovi i sl. Weni ~lanovi bili su i mnogi Kraqev~ani. 113 U organizaciji Pluga odr`avane su ve~eri poezije na kojima su se u~enici oprobavali u pisawu i recitovawu, prire ivana razna pou~na predavawa i sl. Pri Dru`ini je delovala i muzi~ka sekcija koja je, osim svirke na {kolskim proslavama i igrankama, u~estvovala na brojnim priredbama u varo{i i, posebno, prilikom godi{wih skup{tina zemqoradni~kih zadruga, na seoskom sreza. 114 Svake godine organizovana je stru~na ekskurzija za u~enike zavr{nog razreda kako bi se upoznali o~igledno sa svima granama poqoprivrede i poqoprivredne industrije. 115 Prva posleratna ekskurzija izvedena je u periodu od 28. jula do 13. avgusta godine. Prema planu, u~enici su imali obi}i {e}eranu u ]upriji, sto~ni zavod u Dobri~evu, pivaru Mihaila Kosovqanina, klanicu Klefi{ lozni rasadnik, internat i imawe poqoprivredne {kole u Jagodini, magacine Srpskog poqoprivrednog dru{tva i Saveza srpskih zemqoradni~kih zadruga u Beogradu, ekonomiju i fabriku za preradu poqoprivrednih proizvoda u Top~ideru, Fru- {kogorske manastire, novosadsku svilaru, poqoprivredno dobro u Kara or evu, Kosan~i} ( gde }e se u~enicima pokazati gajewe pirin~a i drugih biqaka na tom dobru ), Sentoma{ ( koji je opkoqen velikim naprednim i modernim srpskim dobrima ), Ni`u poqoprivrednu {kolu u Adi, jednu od na{ih najboqih povrtarskih {kola u Subotici, ~uvene ribwake u Somboru i Apatinu, Osijek, Beqe ( dr`avno dobro gde se ima videti puterana, mlekara i fabrika {e}era ), Vinkovce, Nu{tar, opitnu stanicu za selekciju biqaka u Rumi, kazneni zavod u Sremskoj Mitrovici, {aba~ku poqoprivrednu {kolu, Obrenovac, Vaqevo ( Poqoprivredna stanica i weno imawe ), Gorwi Milanovac ( okolinu koja je bogati vo- 113 Prema nekim podacima, do godine ona je prikupila oko kwiga. M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina..., Isto, 74, IAK, Poqoprivredna {kola Dragoslav Bogavac Kraqevo , Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe g., Zapisnik od 10. III

202 202 }arski kraj ), Takovo i lozni rasadnik i ostale poqoprivredne ustanove u ^a~ku. Od 1. do 10. jula godine izvedena je ekskurzija na relaciji Kraqevo Kragujevac Beograd Pan~evo Vr{ac Bela Crkva Smederevo Po`arevac Qubi~evo Prahovo Zaje~ar Para}in ]uprija Kru{evac Kraqevo, a godine organizovano je dvanaestodnevno putovawe relacijom: Kraqevo Kragujevac Beograd Novi Sad Subotica Pali} Be~ej Petrovaradin Kovin Smederevo Trnovo Negotin Bukovo Zaje- ~ar Para}in ]uprija Jagodina Stala} Kraqevo. 116 U leto godine, pod vo stvom profesora Vasilija Vasovi}a, u~enici su i{li na ekskurziju u Dubrovnik i Kotor. Pri povratku u Sarajevu su razgledali poqoprivredne ustanove, a u Sevojnu obi{li Poqoprivrednu sto~arsku {kolu. ZANATSKA zanatsku {kolu, prosvetnu ustanovu u kojoj su `enska deca obrazovana za dobre doma}ice, majke i pored toga obu~avale su se u raznim radovima za doma}u potrebu, Kraqevo je dobilo 20. oktobra godine trinaest godina nakon otvarawa prve {kole ovog tipa u Srbiji radeni~ke {kole. 118 Do izbijawa Prvog svetskog rata u wenim klupama sme{tenim u objektu koji je Upravi Kraqevske `enske podru`ine besplatno ustupio na kori{}ewe biv{i predsednik op{tine Kraqevske Jovan Sari}, sticale su znawa i umewa iz oblasti `enskog rada ({ivewa, krojewa, vezewa i sl.) 22 generacije devojaka iz Kraqeva i ostalih sreza. Usled ratnih okolnosti nastava je obustavqena, da bi, zahvaquju}i anga`ovawu i naporima ~lanica Kraqevske `enske podru`ine, pod ~ijim okriqem je {kola i oformqena, bila obnovqena 1. septembra godine. 119 Tokom okupacije {kolska imovina (u~ila, {iva}e ma{ine, alat, a~ki radovi, ti{qeraj za {kolsku zgradu koja je do okupacije bila ozidana i stavqena pod krov, kwi`nica i sl.) opqa~kana je, {to je umnogome ote`avalo normalan po~etak rada. Ako se ovome dodaju finansijska oskudica i nemawe podesnog objekta za 116 M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina Ekskurzija aka Ni`e Poqoprivredne {kole u Kraqevu, Narodna samouprava, 8. VII 1938, Doma}ica dru{tva i wegovih podru`ina u spomen proslave dru{tva , Beograd 1900, 59; Svetlana Stefanovi}, Doma}ica organ Beogradskog `enskog dru{tva i wegovih podru`nica ( ), Istorija 20. veka, 1, Beograd, 1998, AJ, 65, , Dopis Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 18. XI 1919.

203 izvo ewe nastave, sumorni ambijent u kome je nastavni proces u {koli zapo~et bio je potpun. 120 Problem neadekvatnog sme{tajnog prostora optere}ivao je rad {kole do godine, kada je, zahvaquju}i nov~anoj pomo}i Ministarstva trgovine i industrije u iznosu od dinara, {kolska zgrada ~ija je izgradwa zapo~eta godine, zavr{ena. 121 Ipak, usled velikog interesovawa za upis u ovu {kolu, ve} nakon nekoliko godina problem prostora ponovo je do{ao u prvi plan. Re{ewe je na eno u nadzi ivawu drugog sprata tokom godine, pa je tako zgrada sme{tena na uglu ulica Kneza Lazara i Hajduk Veqkove, prema izve{taju upraviteqa {kole Hristifora Vasovi}a, raspolagala sa osam odaja i dva predsobqa. U~ionica ima dve, odvojenih pokretnim zidovima, te iste po potrebi mogu poslu`iti i kao velike sale 122. U ovom objektu sme{tena je i Uprava Kraqevske `enske podru`ine, a pojedine prostorije izdavane su pod zakup Francusko-jugoslovenskom klubu i op{tinskoj upravi, najpre za sme{taj Zabavi{ta, a potom i nekih odeqewa Osnovne {kole. zanatska {kola imala je, po Zakonu zanatskim {kolama od 30. marta godine, status poludr`avne produ`ne zanatske {kole. 124 Ministarstvo trgovine i industrije postavqalo je i pla}alo prinadle`nosti nastavnom osobqu, davalo subvencije za materijalne nabavke i propisivalo nastavne planove i programe, dok se Uprava Kraqevske `enske podru`ine iz sopstvenih sredstava brinula o ogrevu, osvetqewu i snosila tro- {kove odr`avawa higijene. Uredbom o prenosu poslova od Dr`ave na oblasti od 26. novembra zanatska {kola stavqena je pod nadle`nost Ra{ke samoupravne oblasti, da bi ve} Zakonom o podeli Kraqevine na upravna podru~ja, od 3. ok- 120 U nizu molbi i dopisa koje je Uprava Kraqevske `enske podru`ine upu}ivala Ministarstvu trgovine i industije tokom prve polovine godine tra`ena je i finansijska pomo} radi dovr{etka {kolskog objekta i nabavke alata i u~ila. U jednoj od wih se je i voqa ~lanica da u~ine sve i porade na ponovnom podizawu {kole. Umoqavaju Ministarstvo trgovine i industrije da {kolsku zgradu dovr{i i da stavi Upravi na raspolo`ewe barem 2 {iva}e ma{ine, a sve ostalo }e Uprava svojim radom u~initi i nabaviti. Isto, Dopis predsednice Kraqevske `enske podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 7. IV Isto, Izve{taj Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 6. VI 1921; Dopis Uprave Kraqevske `enske podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. I Isto, Izve{taj zanatske {kole Hristifora Vasovi}a I odeqewu Kraqevske Banske Uprave Moravske banovine, 10. XI NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 4. X Poludr`avne zanatske {kole osnivane su kao ustanove Ministarstva trgovine i industrije, s jedne, i `enskih korporacija, s druge strane. Slu`bene novine Kraqevine SHS, 15. V

204 204 tobra godine, nadzor nad wenim radom preuzele prosvetne vlasti Moravske banovine. 125 Po~etkom godine postojala je inicijativa da ona u potpunosti postane banovinska {kola, ali je, postupaju}i po instrukcijama Beogradske `enske podru`ine, Uprava Kraqevske `enske podru`ine to odbila. 126 Radom {kole rukovodila je, uz pomo} [kolskog odbora, predsednica Kraqevske `enske podru`ine. 127 zanatsku {kolu upisivane su svr{ene u~enice osnovne {kole starije od 12 godina. U sklopu we radile su trogodi{wa Ni`a `enska zanatska {kola i dvogodi{wa Produ`na `enska zanatska {kola. Na kraju Ni`e polagao se stru~ni ispit, a krunu {kolovawa u Produ`noj `enskoj zanatskoj {koli predstavqao je ispit spremnosti. 128 Ispitima su prisustvovali, osim izaslanika Ministarstva trgovine i industrije, ~lanice Kraqevske `enske podru`ine, a~ki roditeqi, predstavnici humanih i strukovnih udru`ewa i zainteresovano gra anstvo. Saop{tavawe uspeha obavqano je, naj~e{}e, na Vidovdan kada je organizovana i trodnevna izlo`ba u~eni~kih radova. Najboqe u~enice nagra ivane su ode}om, obu}om, kwigama, nov~anim nagradama, a ponekad je jedna od wih dobijala i stipendiju za nastavak {kolovawa na Vi{oj `enskoj zanatskoj {koli u Beogradu. 129 Nastavni proces u prvim poratnim godinama odvijao se po Pravilima o zanatske {kole iz Beograda, a izu~avani su slede}i predmeti: beli vez, {areni vez, krojewe i {ivewe belog rubqa, krojewe i {ivewe `enskih haqina, nauka hri{}anska, srpski jezik, ra~un i zemqopis sa istorijom. Nastavni plan i program po kome se nastava odvijala krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, prikazan je u narednim tabelama: 125 Qubica zanatska stru~na nastava, Glasnik stru~ne nastave, 1, Beograd, 1929, NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 14. II Du`nost upraviteqice po~etkom pete decenije pro{log veka vr{ila je Ilinka Ili}, a ~lanice Odbora bile su stru~ne u~iteqice rada Persida Mihajlovi} i Radmila Popadi}-Nikoli} i predstavnice Kraqevske `enske podru`ine Ifigenija Sotirovi} i Milica Kne`evi}. Izve{taj o zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj godini, Ni{, 1941, Q. zanatska stru~na, NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od ; Zapisnik sednice od ; Zapisnik sednice od

205 ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored) NAZIV PREDMETA RAZRED I II III Srpsko-hrvatski-slovena~ki jezik i krasnopis Veronauka Ra~un Istorija sa geografijom Stru~no crtawe Teorija rada i prakti~ni rad Pevawe Gimnastika SVEGA ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored) NAZIV PREDMETA RAZRED I II III Prema: Q. zanatska stru~na..., SVEGA Kwigovodstvo Doma}e gazdinstvo Poznavawe materijala Higijena Prakti~ni rad i teorijsko crtawe Stru~no crtawe Pevawe Gimnastika Ve`bawe u izradi modela i dekorat. ure ewu 2 2 Skice celokupne toalete po modelu i na lutki 2 2 Stru~ne predmete predavale su stru~ne u~iteqice rada, a op{teobrazovne u~iteqi i nastavnici drugih mesnih prosvetnih ustanova, za {ta su dobijali honorare. 130 Neredovna isplata nadoknada honorarnim nastavnicima, u nekoliko navrata dovodila je u pitawe redovno odvijawe nastave. 131 Sem toga, ~este promene stru~- 130 Tokom {kolske 1940/41. godine kao honrarni nastavnici, od ~asa, radili su: Milorad Jovi} (Srpski jezik), Radovan Vlaji} (Ra~unica), Jawa Aran elovi} (Zemqopis sa istorijom), Van el Baduqi (Dekorativno crtawe), dok je akon Dragoslav Danilovi} predavao veronauku bez honorara. Izve{taj o zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj , Po~etkom godine Uprava Kraqevske `enske podru`ine obave{tavala je Ministarstvo trgovine i industrije da ni do danas nije primila odobrenu pomo} od 2400 dinara za isplatu honorarnih nastavnika za predmetnu nastavu, koji su pre-

206 206 nih u~iteqica rada ote`avale su potpunu realizaciju nastavnog plana i programa. Pored Negosave Pavlovi}, prve posleratne stru~ne u~iteqica rada, u {koli su u periodu godine radile jo{ i: Persida Markovi}, Radmila Jovanovi}, Dinka Vodanovi}, Radojka Popovi}, Milica Jockovi}, Branislava \or evi}, Sofija Milovanovi}, Rosa Ili}, Radmila Popadi}-Nikoli}, Du{anka Petrovi}, Nade`da Lazovi} i dr. U zavisnosti od broja upisanih u~enica anga`ovane su jedna, dve ili najvi{e tri stru~ne u~iteqice rada, koje su prakti~ni deo nastave izvodile na {iva}im ma{inama i }ilimarskim razbojima. 132 Najve}i broj polaznica ove {kole bio je iz Kraqeva, ali bilo je i devoj~ica sa seoskog sreza. Po socijalnom poreklu najvi{e je bilo k}eri zemqoradnika, zanatlija, trgovaca, ~inovnika, radnika i nadni~ara. 133 Broj u~enica varirao je, kako iz godine u godinu, tako i tokom same {kolske godine usled napu- {tawa nastave {to, na sre}u, nije imalo ve}eg uticaja na rad {kole. Broj upisanih u~enica u {kolu za neke od godina, mo`e se sagledati iz narednog tabelarnog pregleda: {KOLSKA GODINA UPISANO 1919/ / / / / / / / / / / / Prema: AJ, 65, , Izve{taj Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 21. IV Isto, Dopis Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 19. X NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 10. IX Isto, Dopis Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 21. VII Isto, Dopis Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 14. X Isto, Dopis Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 2. II Isto, Izve{taj stru~ne u~iteqice Radmile Jovanovi} Ministarstvu trgovine i industrije, 29. VI Isto, Izve{taj Uprave Podru`ine Komesaru Ra- {ke oblasti, 22. X Bo`idar ^orbi}, Ma- {inska tehni~ka {kola 14. oktobar Kraqevo , Kraqevo, 1995, 12. davali u na{oj zanatskoj {koli. Uprava izve{tava da je odobrena pomo} nedovoqna da se nastavnici isplate ni za dva i po meseca u kojima su predavali. Stoga Vas Uprava u~tivo izve{tava da je predavawe predmetne nastave obustavqeno jer je Upravi nemogu}e iz svoje kase ispla}ivati. Stoga moli da joj se naknadno otvori kredit u Finansijskoj upravi da bi isplatila honorare do sada i produ`ila honorarne ~asove iz ra~unawa i srpskog jezika. AJ, 65, , Dopis Uprave Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 9. II U godinama pred Drugi svetski zanatska {kola je raspolagala sa {est {iva- }ih ma{ina, tri razboja za tkawe pirotskih }ilima i jednom elektri~nom peglom. Izve{taj o zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj , Isto, Izve{taj Uprave Podru`ine Komesaru Ra{ke oblasti, 22. X 1929.

207 zanatske {kole u~estvovale su u mnogim kulturnim manifestacijama i humanitarnim akcijama organizovanim u Kraqevu i drugim mestima. Tako su po~etkom godine prikupqale dobrovoqne priloge za rusku siro~ad i izgradwu pravoslavne crkve u Sisku, u junu godine priredile su koncerat u Mataru{koj Bawi, uo~i nove godine organizovale su do~ek u okviru koga su izvedeni pozori{ni komad Badwe ve~e i uspe{ne deklamacije u~enica i sl. 134 Pri {koli je postojala priru~na nastavni~ka kwi`nica ~iji fond je oboga}ivan poklonima i kupovinom iz sopstvenih buxetskih sredstava. Sa~iwavali su ga, uglavnom, uxbenici i stru~na literatura, poput Zanatsko kwigovodstvo i zanatska kalkulacija, Osnovi zanatske korespondencije, Eksperimentalna fizika, Ve{ta~ko krojewe i sl. 135 U {kolskoj 1933/34. godini, kupovinom Sabranih dela Jovana Jovanovi}a Zmaja, formirana je i a~ka kwi`nica koja je bila pretpla}ena na ~asopis Deca i roditeqi. 136 [kolske 1940/41. godine u wenim policama nalazilo se 305 dela. 137 Od a~kih udru`ewa aktivno je delovao Podmladak Crvenog krsta, a, s ciqem obezbe ivawa materijalnih osnova za izvo ewe ekskurzija, formiran je i Ekskurzioni fond. 138 Pored obrazovne, posebna pa`wa nastavnog osobqa bila je usmerena na vaspitnu komponentu nastave. Pravilnik o du`nosti u~enica, wihovom vladawu u {koli i van we, poha awu {kole i radu u {kolskoj radionici, ateqeu, pravdawu izostanaka, ka`wavawu i ostalom redu zanatskim i `enskim stru~nim u~iteqskim {kolama propisivao je stroge norme koje su bile obavezuju}e za sve u~enice. Pravilnikom je zabrawena upotreba sredstava za ulep{avawe lica, kao i no{ewe svih nepotrebnih ukrasa, skupqawe u gomile po ulicama i na javnim mestima i pravqewe nereda, zadr`avawe na ulicama zimi posle 19, a leti posle 20 ~asova, pose}ivawe pozori{ta, bioskopskih, cirkuskih i drugih predstava, svadbi i dnevnih zabava sa igrankom bez odobrewa {kolske uprave, a posebno strogo sankcionisano je pu{ewe 134 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od ; Zapisnik sednice od ; Zapisnik sednice od AJ, 65, , Izve{taj Uprave Kraqevske `enske podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 2. VI 1920; isto, 10. V NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 9. V Izve{taj o zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj , U {kolskoj 1940/41. godini Podmladak Crvenog krsta imao je 127 ~lanica i raspolagao gotovinom u iznosu od 916,20 dinara, a kapital Ekskurzionog fonda iznosio je 3.827,40 dinara. Isto. 207

208 208 duvana. U~enice koje bi tokom {kolske godine napravile preko 30 neopravdanih izostanaka iskqu~ivane su iz {kole, s tim da se ubudu}e ne mogu upisati ni u jednu `ensku zanatsku {kolu. Jedino uz prethodno odobrewe {kolske upraviteqice mogli su se prire ivati koncerti sa literarnim i muzi~kim programom i igrawem i pozori{ne predstave, i to samo dawu pod nadzorom nastavnica i bez prisustva mu{karaca. 139 Primena nekih ograni~ewa iz Pravilnika izazivala je neretko proteste pojedinih a~kih roditeqa koji su smatrali da su ona neprimerena uzrastu i socijalnom statusu wihovih k}eri. Posebno je to bio slu~aj sa zabranom pose}ivawa zabava i {kole igrawa, oko ~ega je izbio spor izme u {kolske uprave i poznatog trgovca Budimira Ili}a, ~ija }erka Smiqana je poha zanatsku {kolu, dok je Dragomir Rankovi} nakon udaqewa wegove }erke iz {kole, revoltirano izjavio da woj ta {kola i sve {to se u woj u~i nije ni potrebna. 140 Radovi u~enica ove {kole u`ivali su veliku popularnost me u gra anima Kraqeva, a [kola je vrlo lepo cewena u samom mestu kao i u okolini Kraqeva. O tome svedo~i i ~iwenica da su se, prilikom posete kraqa Aleksandra i kraqice Marije Kara- or evi} u junu godine, me u poklonima koji su im tom prilikom uru~eni od strane op{tinske uprave Kraqeva, na{li i dva jastu~eta sa bo{~alucima, izra eni u zanatske {kole. 141 TRGOVA^KA [KOLA KRAQEVSKE TRGOVA^KE OMLADINE Va`na uloga u razvoju i unapre ivawu kraqeva~ke trgovine i zanatstva, u smislu osposobqavawa stru~nih kadrova za te profesije, pripadala je nedeqno-prazni~noj Trgova~koj {koli Kraqevske trgova~ke omladine, osnovanoj godine. 142 Zadatak ovog tipa {kole bio je da teorijski i prakti~no upotpuwuje stru~no obrazovawe trgova~kih u~enika i pomo}nika i da unapre- uje wihovu spremu za privredna znawa. 143 U wenim klupama stasale su mnoge generacije docnijih uspe{nih kraqeva~kih trgovaca i zanatlija, koji su svojom delatno{}u udarili sna`an pe~at ovim privrednim granama grada na Ibru. 139 Isto, 29. I 1922; Novica Petrovi}, Stru~ne {kole u Pirotu izme u dva svetska rata ( ), Pirot, 1998, NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 4. XII 1921; Zapisnik sednice od 19. III Isto, Zapisnik sednice od 1. VI AJ, 65, , Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 23. X Zbirka propisa za stru~ne produ`ne {kole, Ni{, 1939, 11.

209 Obnova nastavnog procesa nakon Prvog svetskog rata nailazila je, kao i u drugim kraqeva~kim vaspitno-obrazovnim institucijama, na brojne pote{ko}e. U ratnom vihoru uni{teni su {kolski inventar i kwi`nica, a usled toga {to nije imalo starijih u~enika jer su u ratu propali, {kolske 1919/20. godine formirani su samo I i II razred. 144 Nastava se odvijala po planu i programu {kole Beogradske trgova~ke omladine, propisanom 1. septembra godine. 145 Izu- ~avani su slede}i predmeti: kwigovodstvo, korespondencija, srpski jezik sa gramatikom, krasnopis, meni~no, trgova~ko i ste~ajno pravo, trgova~ka ra~unica, ra~un i crtawe sa geometrijom, a tokom {kolske 1920/21. godine izvo ena je i nastava iz vojnog ve- `bawa, gimnastike i pevawa. 146 [kolovawe polaznika ove {kole trajalo je ~etiri godine, a nastava je, sa fondom od pet ~asova dnevno, izvo ena nedeqom i u dane praznika kada su trgova~ke i zanatlijske radwe u kojima su aci bili upo{qeni, bile zatvorene. Na kraju {kolske godine polagani su godi{wi ispiti, kojima su prisustvovali izaslanik Ministarstva trgovine i industrije, ~lanovi ispitnog odbora i vi eni trgovci i zanatlije. 147 Odli~ni i vrlo dobri u~enici IV razreda su prilikom podele svedo~anstava nagra ivani odabranim trgova~kim kwigama. 148 Oni ambiciozniji, {kolovawe su mogli nastaviti u dvogodi{woj Vi- {oj trgova~koj {koli. [kola nije raspolagala sopstvenom zgradom pa je nastava organizovana u prostorijama mesne osnovne {kole. Za nastavnike su anga`ovani weni u~iteqi i ~inovnici pojedinih dr`avnih nadle{tava i nov~anih zavoda, i za to bili nagra ivani honorarima iz {kolskog buxeta. Nastavni~ki kolegijum {kolske 1920/21. godine sa~iwavali su: Dragomir Rankovi}, kwigovo a, koji je, osim {to je obavqao du`nost upravnika, predavao kwigovodstvo i korespondenciju, Dragutin Krsmanovi}, sudija, izvodio je nastavu iz meni~nog i trgova~- 144 Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1920; Izve{taj predsednika Kraqevskog trgova~kog udru`ewa Ministarstvu prosvete, 5. VIII Beogradska trgova~ka omladina je humano-patriotsko dru{tvo trgova~kog pomo}nog osobqa osnovano 14. decembra godine s ciqem da unapre uje trgova~ku omladinu u moralnom i materijalnom pogledu. O wegovoj delatnosti vidi vi{e: Mira Sofronijevi}, Humanitarna dru{tva u Srbiji, Beograd, 2003, Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 27. IX 1920; Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VII Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII Isto. 209

210 210 kog prava, Stojan Milivojevi}, u~iteq, podu~avao je ake srpskom jeziku i krasnopisu i ^edomir A}imovi}, u~iteq, predavao je trgova~ku ra~unicu. 149 Osim wih, nastavnici Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine u narednim {kolskim godinama bili su jo{ i: sudija Du{an Jovanovi}, u~iteqi Avram An u{i}, Sima \or evi} i Tihomir Matovi} i kwigovo a Aleksandar Maksimovi}. BROJ U^ENIKA NA GODI[WIM ISPITIMA ZA NEKE OD GODINA {KOLSKA GODINA I RAZRED II RAZRED III RAZRED IV RAZRED SVEGA 1919/ / / / / / / / Prema: AJ, 65, , Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1920; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 5. X 1921; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1922; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1923; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VII 1924; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1925; isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 21. VI Najvi{e problema u normalnom funkcionisawu Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine poticalo je od hroni~nog nedostatka finansijskih sredstava. [kola se izdr`avala iz sredstava Kraqevske trgova~ke omladine, {kolarine u~enika, dotacija op{tinske uprave, mesnog zanatskog i trgova~kog udru`ewa, pomo}i produktivnih i plemenitih qudi i retkih skromnih subvencija Ministarstva trgovine i industrije. 150 Od novca prikupqe- 149 Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 27. IX Za {kolsku 1920/21. godinu Ministarstvo trgovine i industrije uputilo je {koli dinara, dok je {kolske 1921/22. godine i ova simboli~na pomo} izostala. Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1922; Dopis Uprave Kraqevske trgova~ke omladine Beogradskoj trgova~koj omladini, 19. II 1923.

211 nog na ovaj na~in ispla}ivani su honorari nastavnicima, upravniku {kole i posluzi i nabavqan ogrev i kancelarijski materijal. Stoga je u prepisci {kolske uprave sa Ministarstvom trgovine i industrije, kao i u izve{tajima ministarskih izaslanika na godi- {wim ispitima, stalno apelovano na nadle`ne u Ministarstvu da {kolu, {to je mogu}e vi{e, nov~ano pomognu. 151 Tako je, sredinom januara godine, Ministarstvu poslat slede}i dopis: Uprava ove Omladine pozitivno je izve{tena da je ^a~anskoj Trgova~koj Omladini data pomo} za 1923/24. {kolsku godinu u din , a ovoj Omladini ni pet para, iako ova {kola ima ve}i broj aka, vi{e odeqewa, pa prema tome i vi{e nastavnika, i ne mo`e da se na~udi tako nejednakom i ma}ehinskom postupawu prema ovoj ustanovi. 152 Pote{ko}e u realizaciji nastavnog plana i programa dolazile su i od ~iwenice da su u {kolu upisivani u~enici koji su prethodno svr{ili samo prvi ili drugi razred osnovne {kole, a bilo je i onih kojima je dolazak u Trgova~ku {kolu Kraqevske trgova~ke omladine predstavqao prvi ulazak u u~ionicu, pa tako dok je u~iteq jedne ake u~io pismenosti, drugi su aci dangubili. 153 Uprkos ovom i sli~nim zapa`awima o mawkavostima nastave koja su u svojim izve{tajima iznosili izaslanici Ministarstva trgovine i industrije, ipak je nagla{avano da ova {kola potpuno odgovara svome ciqu. Jer aci koji je uredno zavr{e sti~u dobru pismenost i upoznavaju se sa onim stvarima koje treba da budu poznate svakom savremenom trgovcu i zanatliji i da je uspeh iz svih predmeta potpuno zadovoqavaju}i kao i ceo rad i pravac nastave koje su g. g. nastavnici te {kole uveli, ne uzimaju}i u obzir mali broj radnih dana te {kole Faksimil {tambiqa Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine 151 Na sve ove sugestije iz Ministarstva su naj~e{}e odgovarali da ovo Ministarstvo, usled potpune buxetske nemogu}nosti, nije u stawu da se odazove zahtevima Trgova~ke omladine u Kraqevu. Isto, Dopis Odeqewa za unutra{wu trgovinu i trgova~ke ustanove Ministarstva trgovine i industrije Savezu Trgova~kih i Trgova~ko-zanatlijskih omladina, 26. III Isto, Dopis Uprave Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 10. I Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VI Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VI 1922; Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratkovi}a Ministarstvu trgovine i industrije,

212 212 Uxbenici i druga stru~na literatura nabavqani su od {kole Beogradske trgova~ke omladine i oni su {kolske 1920/21. godine u~enicima sirotnog stawa deqeni besplatno. 155 ZANATSKO-TRGOVA^KA [KOLA Odluka Kraqevske trgova~ke omladine da od {kolske 1924/25. godine vi{e ne upisuje u svoju nedeqno-prazni~nu {kolu zanatlijske {egrte i kalfe zato {to ne mo`e da izvodi potrebnu nastavu za zanatlije prema Uredbi o zanatskim {kolama i zato {to ne mo`e zanatlijama izdavati svedo~anstva o zanatskim {kolama, jer joj to nije ciq, ve} samo za trgova~ke pomo}nike i u~enike, nametnula je neophodnost obnove rada Zanatske {kole koja je u Kraqevu radila do godine. Inicijativa za to potekla je od Zanatlijskog okru`nog esnafa. 156 Tako je, na osnovu re{ewa Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije od 10. septembra godine, u Kraqevu, po svim propisima Zakona o radwama i Zakona o zanatskim {kolama, formirana Zanatsko-trgova~ka {kola. 157 Kako je ciq zanatsko-trgova~kih {kola bio da spreme pomo}nike majstora raznih struka, tj. da zanatskim, industrijskim i trgova~kim u~enicima daju ona teoretska znawa, koja su im pored prakti~ne obuke u radionicama i radwama kod svojih gospodara, potrebna za temeqito zanatsko-industrijsko i trgova~ko obrazovawe, po uputstvu Ministarstva trgovine i industije, u ovu trogodi{wu {kolu upisivani su trgova~ki pomo}nici i zanatlijski {egrti i kalfe stariji od 14 godine, a koji su prethodno svr{ili ~etiri razreda osnovne {kole. 158 Za wenog prvog upravnika odre en je gimnazijski profesor Radomir Pavlovi}. 159 Godinu dana kasnije on je zamewen, a uz prethodnu saglasnost Ministarstva poqoprivrede i voda, postavqen je Milorad Paleta{evi}, upravnik kraqeva~ke poqoprivredne {kole, koji je ovu du`nost obavqao do 2. Faksimil {tambiqa Zanatsko-trgova~ke {kole 155 Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratkovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 10. VII AJ, 65, , Dopis Zanatlijskog okru`nog esnafa u Kraqevu Ministarstvu trgovine i industrije, 6. IX Isto, Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije, 10. IX Profesionalna nastava u na{oj Kraqevini, Glasnik stru~ne nastave, 1. oktobar 1929, AJ, 65, , Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije, 15. XI 1924.

213 septembra godine, kada je umesto wega imenovan direktor Gimnazije Velimir Trifunovi}. 160 Nakon obavqenih neophodnih priprema, do sredine februara godine upisano je 186 kalfi i {egrta, dok su trgova~ki pomo}nici ove {kolske godine ostali u klupama Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine jer su ve} dva tromese~ja radili i svr{ili odre eni program. Nastava je sve~ano otpo~ela 23. februara godine. 161 Re{ewem Ministarstva trgovine i industrije za prve honorarne nastavnike postavqeni su u~iteqi Sima \or evi}, ^edomir A}imovi} i Tihomir Matovi}, kwigovo a Dragomir Rankovi}, gimnazijski profesor Vladislav Mar`ik i lekar dr Milosav Obradovi}. 162 U periodu do godine honorarni nastavnici Zanatsko-trgova~ke {kole bili su jo{ i: u~iteqi Mija Jura~i}, Milo{ Vu~kovi}, Milutin Virijevi}, Qubomir Radoji~i}, Milo{ Simi} i Hristifor Vasovi}, lekari Mihajlo Stani} i Obren Jovi}, sudija Hranislav Jovanovi}, profesor Milan Antonovi} i bankarski ~inovnik Milutin Petrovi}. Pri {koli je postojao Odbor koji se starao o uspehu i napretku {kole i vodio ra~una o redu i disciplini u {koli za vreme ~asova i izme u odmora. 163 [kolske 1929/30. godine u wemu su bili: Aleksije Jelisijevi}, predsednik op{tine Kraqevske, Ilinka Ili}, zanatske {kole, Luka Lazarevi}, predsednik Trgova~kog udru`ewa, Radoje Jovanovi}, predsednik Zanatskog udru`ewa, Qubomir Dimitrijevi}, trgovac i Jelesije Vasovi}, stolar. 164 Prema nastavnom planu i programu za ovu vrstu {kole izu- ~avani su, kao zajedni~ki predmeti za polaznike oba smera, ra~un, higijena, lepo pisawe, crtawe, kwigovodstvo, srpski jezik i zemqopis. U~enici zanatskog smera slu{ali su predavawa i iz hemije, fizike i geometrije, a trgova~kog iz korespondencije, meni~nog i trgova~kog prava Isto, Dopis Odeqewa za poqoprivredu Ministarstva poqoprivrede i voda Ministarstvu trgovine i industrije, 14. II 1925; Izve{taj upravnika Zanatsko- -trgova~ke {kole Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 4. X Isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III Isto. 163 IAK, Udru`ewe zanatlija, kutija br. 42, Uredba o organizaciji, nastavnom planu, stru~noj spremi nastavnika i upotrebi uxbenika u stru~nim produ`nim {kolama, 14. XI AJ, 65, , Izve{taj zastupnika upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Dragomira Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX Isto, Raspored ~asova Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu za {kolsku 1925/26. godinu, 12. X

214 214 Nastava je izvo ena u objektu Osnovne {kole svake nedeqe i prazni~nim danima, od 7 do 12 i od 14 do 17 sati. 166 [kolska godina po~iwala je obi~no 1. septembra, a zavr{avala se u aprilu, mada se ponekad, usled raznih okolnosti, po~etak odga ao za jednu ili dve sedmice. 167 Po zavr{etku ciklusa predavawa organizovano je polagawe godi{wih ispita, kojima su prisustvovali predstavnici trgova~kih i zanatskih strukovnih udru`ewa i izaslanik Ministarstva trgovine i industrije. Broj upisanih u~enika u Zanatsko-trgova~ke {kole za neke od godina vidi se iz naredne tabele: {KOLSKA GODINA I RAZRED II RAZRED III RAZRED SVEGA 1924/ / / / / Prema: AJ, 65, , Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III 1925; isto, Brojni pregled u~enika Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu, 12. X 1925; isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 20. XII 1926; izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 4. XI 1929; Izve- {taj zastupnika upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Dragomira Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX Po~etkom {kolske 1929/30. godine upravnik Zanatsko-trgova~ke {kole Velimir Trifunovi} uputio je Ministarstvu trgovine i industrije predlog za reorganizaciju nastave: Dok sam bio nastavnik ovakvih {kola u U`icu i Po`ezi uvideo sam nezgodu stalnih ve~erwih ~asova. Deca dolaze s rada u {kolu, umorna su i nesposobna da prate nastavu. Usled toga sam pristalica dnevne nastave, ukoliko je to izvodqivo. Ali, s druge strane do sada je bilo zavedeno u ovoj {koli, po mome mi{qewu, jedna r ava praksa, a to je da su svi ~asovi dr`ani nedeqom i praznikom kad radwe ne rade od 7 12 i od 2 5 kao {to sam ispred spomenuo. Po mom mi{qewu, to je isuvi{e mnogo. Mnogo je s gledi{ta same nastave za jedan dan 8 ~asova. S druge strane, oduzima se toj deci nedeqom i praznikom svaki ~as odmora. Ne ostavqa im se ni toliko vremena da se ~estito u te dane umiju, operu, o~e{qaju i presvuku. Naposletku, za vreme kratkih zimskih dana posledweg ~asa po podne od 4 5 mora se opet raditi prema ve{ta~koj svetlosti. Prema tome, to vi{e nije dnevni, ve} ve~erwi ~as. [to se ti~e prvog ~asa pre podne od 7 do 8, on je u zimske dane, tako sam obave{ten a tako iz napred navedenih razloga i mora biti, po~iwe dockan. Deca nisa dolazila na vreme, uvek su zadocwavala. Usled svega toga, iako sam pristalica dnevne nastave, protivnik sam ovakve prakse. Zato mi je ~ast predlo`iti Ministarstvu, i moliti za odobrewe, da se ubudu}e nedeqom i praznikom, kada su radwe zatvorene, dr`i 6 ~asova, i to od 8

215 Tro{kove izdr`avawa {kole snosila je Op{tina koja je svake godine u svome buxetu votirala odre ena sredstva za tu namenu. Od wih su ispla}ivani honorari upravniku, nastavnicima, {kolskom lekaru i poslu`itequ, nabavqani kancelarijski materijal i u~ila, pla}ani ogrev i osvetqewe, kupovani uxbenici i {kolski pribor siroma{nim u~enicima i dr. 168 Na`alost, o radu Zanatsko-trgova~ke {kole tokom ~etvrte decenije pro{log veka nisu sa~uvani vaqani podaci. Naime, prelaskom nadle`nosti nad ovim tipom {kola sa Ministarstva trgovine i industrije na Prosvetno odeqewe Kraqevske banske uprave Moravske banovine, godine, sva korespondencija {kolske uprave sa nadle`nim organima bila je usmerena ka Ni{u, a poznato je da je arhiva Moravske banovine uni{tena. Ipak se mo- `e re}i da je delatnost Zanatsko-trgova~ke {kole imala veliki zna~aj za unapre ewe zanatstva i trgovine Kraqeva i sreza. DR@AVNA ME[OVITA GRA\ANSKA [KOLA ZANATSKO-INDUSTRIJSKOG PRAVCA Privredni oporavak nakon ekonomske krize koja je uzdrmala sve dru{tveno-ekonomske tokove na prelazu iz tre}e u ~etvrtu deceniju XX veka, nagla{ena potreba za stru~nim radnicima raznog profila, kao i neophodnost uspostavqawa tipa {kole koji bi pru`io obrazovawe onoj kategoriji u~enika za koje je {kolovawe u vi{im narodnim {kolama bilo nedovoqno, a upis u sredwe {kole koje omogu}avaju docnije {kolovawe na univerzitetu nepotrebno, doveo je do toga da, krajem leta godine, Kraqevo, pored postoje}ih prosvetnih institucija (Osnovna {kola, Gimnazija, Ni`a poqoprivredna {kola, Zanatsko-trgova~ka, Trgova~ka {kola Kraqevske trgova~ke omladine zanatska {kola) dobije jednu novu, koja je svojom delatno{}u trebalo da postane rasadnik stru~nih kadrova za wegovu industriju i zanatstvo. To do 12 i od 2 do 4. Druga dva ~asa koji jo{ preko ostaju po nastavnom planu, da se dr`e ~etvrtkom po podne od 6 do 8. Isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 23. IX [kolske 1928/29. godine nastava je otpo~ela 9. septembra, a naredne godine 15. septembra zbog toga {to se osnovna {kola u kojoj se nalazi i Zanatsko-trgova~ka {kola, opravqala i kre~ila. Isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 15. VI 1929; Dopis upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 4. X Isto, Buxet Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu za {kolsku 1926/27. godinu, 17. IV

216 216 je bila Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca. Inicijativa za weno osnivawe potekla je od kraqeva~kih op{tinskih odbornika predvo enih preduzimqivim predsednikom Du{anom Krsti}em. Tako je na odborskoj sednici odr`anoj 20. avgusta godine zakqu~eno da za budu}nost na{eg grada, za razvoj na{e industrije, za uhqebqewe, stru~nu spremu i kulturno podizawe na{e omladine, potrebno je vi{e nego ma gde da se otvori dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog smera 169. Ovakav zakqu~ak preto~en u pisanu molbu upu}en je Ministarstvu prosvete. U woj je, pored ostalog, navedeno da je Op- {tina spremna da materijalno izdr`ava {kolu, tj. da {koli da potrebne prostorije, da pla}a poslugu i da se stara u duhu Zakona o gra anskim {kolama za izdr`avawe {kole, a da Ministarstvo ispla}uje prinadle`nosti nastavnicima, navode}i da bi se postarali da u~enici ove {kole zanatsko-industrijsku pouku dobiju na praksi u ovda{wim fabrikama, a ovo bi podiglo najvi{i rang {koli i dalo najboqu stru~nu spremu u~enicima 170. O~ito da je naklonost Ministarstva za ovu inicijativu bila unapred pripremqena, jer je ono ve} nakon dva dana 24. avgusta pozitivno odgovorilo na pomenutu molbu, donose}i re{ewe o otvarawu Me{ovite gra anske {kole zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu, s tim da se za istu {kolsku godinu izvr{i upis u~enika-ca u I i II razred iste {kole, a da se ostali razredi postupno otvaraju narednih {kolskih godina. U drugom razredu rad }e po- ~eti samo ako se u isti bude upisalo najmawe 15 u~enika-ca 171. Upis prve generacije polaznika obavqen je 1. novembra i tom prilikom u {kolske klupe primqeno je 58 u~enika i u~enica svi u prvi razred. Pravo upisa imali su aci koji su svr{ili IV razred osnovne {kole bez slabih ocena i oni koji su svr{ili neki razred vi{e narodne ili sredwe {kole, a nisu stariji od 14 godina AJ, 66, , Molba Op{tinskog odbora varo{i Kraqeva Odseku za gra- anske {kole Sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 20. VIII U molbi je navedeno i slede}e: Kraqevo je grad sa preko stanovnika i ogromnim brojem radni~ke, zanatliske i seoske dece kojoj je potrebno {kolovawe kroz sredwu {kolu, a naro~ito kroz {kolu zanatlisko-industrijskog smera. Poznato je da Kraqevo postaje izrazito industrijsko mesto sa dr`avnom fabrikom aviona, `elezni~kom radionicom, `elezni~kom lo`ionicom i drugim preduze}ima, te za budu}nost na{ega grada, za razvoj na{e industrije, za uhqebqewe, stru~nu spremu i kulturno podizawe na{e omladine potrebno je vi{e nego ma gde da se otvori dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog smera. Isto. 171 AJ, 66, , Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu Odseku za nastavu u gra anskim {kolama Ministarstva prosvete, 30. VIII Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu Izve{taj za {kolsku 1939/40. godinu, Kraqevo, 1940, 23.

217 Nastava je otpo~ela 6. novembra u jednoj od zanatske {kole. Usled ote`anih uslova za weno normalno odvijawe zbog teskobe i prevelikog broja u~enika u jednom odeqewu, Ministarstvo je 22. novembra odobrilo podelu razreda na dva odeqewa Ia i Ib od kojih je u prvom (me{ovitom) bilo 30, a u drugom (mu{kom) 28 u~enika. 173 Uspe{an po~etak rada ote`avali su i nedostatak stru~nih nastavnika, uxbenika i u~ila. Odlukom Ministarstva za upraviteqa {kole postavqen je Milorad S. Jovi}, dotada{wi nastavnik Dr`avne mu{ke gra anske {kole u Subotici. 174 Do sredine februara godine u {koli su, osim wega, po~eli da rade jo{ i: Vjekoslava M. Jovi} (predavala narodni jezik, pisawe i zemqopis), Borka Vasi}-Ivanovi} (francuski jezik, pisawe i pevawe), Milka S. Berberijan (crtawe, prirodopis, ra~un i geometriju), Radovan M. Vlaji} (ra~un, geometriju, crtawe i mu{ku gimnastiku) i Stanislava V. Markovi} (`enski i mu{ki ru~ni rad i `ensku gimnastiku). ^asove veronauke za u~enike pravoslavne veroispovesti izvodio je akon Srboqub Ristanovi}, a za katolike (~etvoro u~enika u I-a razredu) kraqeva~ki `upnik Tugomir Geli}. 175 Brigu o u~eni~kom zdravqu vodio je dr Dragoslav Vu~kovi}, sreski sanitetski referent, a o higijeni {kolskog prostora i ogrevu slu`iteq Svetislav Milosavqevi}. 176 Razredni stare{ina I-a razreda bila je Borka Vasi}-Ivanovi}, a I-b Milka S. Berberijan. Naredne {kolske godine nastav- 173 AJ, 66, , Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu Odseku za nastavu u sredwim {kolama, 25. XI Osim pedago{kog, Milorad S. Jovi} se aktivno bavio i spisateqskim radom. Wegovo najzna~ajnije delo predstavqa kwi`ica od 32 stranice Sokolstvo u svetlosti nauke, politi~ke istorije, sociologije, estetike, psihologije, biologije, eugenike i pedagogike izdata godine u Kraqevu. U koautorstvu sa Danicom Jovi} objavio je uxbenik za tre}i razred gra anskih {kola Doma}e gazdinstvo, a pa`wu su mu posebno privla~ile kwi`evna kritika i postavka pozori{nih komada, u okviru kojih je publikovao pet bro{urica nevelikog obima: Dolap pozori{na slika po pesmi M. Raki}a, Invalid pozori{na slika po pesmi A. [anti}a, Lem Edim dramska slika sa igrom i muzikom uz pesme po J. J. Zmaju, Zimska idila pozori{na slika po istoimenoj pesmi V. Ili}a, a Komitska majka tragedija u I ~inu objavqena godine u Beogradu do`ivela je i drugo izdawe. Srpska bibliografija kwige , kw. 7, Beograd, 1995, Pre anga`ovawa u ovoj {koli Vjekosava M. Jovi} radila je u Mu{koj gra anskoj {koli u Subotici, Milka S. Berberijan u Dr`avnoj gra anskoj {koli u Kratovu, Stanislava V. Markovi} gra anskoj {koli u Subotici, a Borka M. Vasi} i Radovan M. Vlaji} bili su diplomirani slu{aoci Vi{e pedago{ke {kole u Beogradu. Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu Izve{taj za {kolsku 1939/40. godinu, Tokom ove {kolske godine osmoro u~enika bolovalo je od gripa, petoro od ko- `nih bolesti, po jedan od bolesti organa za disawe i zuboboqe i troje od ostalih bolesti. Isto,

218 218 ni~ki kolegijum je, dolaskom Dragice T. Mihi} za nastavnicu prirodne grupe predmeta, uve}an, a na du`nosti verou~iteqa akona Ristanovi}a zamenio je Obren Lazovi}. 177 Kako je vreme odmicalo, materijalne osnove nastave popravqane su nabavkom novih u~ila, alata i kwiga, tako da su do kraja {kolske godine oformqene tri zbirke u~ila i amaterska {kolska radionica. Istorijsko-geografska zbirka, kojom je rukovodila Vjekosava M. Jovi}, sadr`avala je: 12 mapa svih delova sveta, kartu nebeskih tela, kartu fizi~kih oblika i po jedan globus i busolu, a u okviru zbirke formiran je i istorijski album. U sklopu Zbirke za prirodopis (zbirkom je rukovodila Milka S. Berberijan) napravqeni su herbarijumi i kutije od stakla za ~uvawe prepariranih insekata, a za izu~avawe anatomije ~oveka nabavqen je veliki rasklapaju}i torzo ~ove~ijeg tela. Nastavnica Berberijan je brinula i o zbirci za matematiku i geometriju, u kojoj se nalazilo 16 u~ila (mere za te~nost, te`inu, zapreminu i sl.), kao i ve}i broj geometrijskih tela koja su od drveta i kartona izradili sami u~enici. Amaterska {kolska radionica bila je poverena nastavnici doma}instva i ru~nog rada Stanislavi Markovi}, a posedovala je dvadesetak stolarskih alatki, dok je i svaki u~enik imao sopstveni alat za drvorez. Formirane su i dve biblioteke koje je vodila Borka Vasi}-Ivanovi}: nastavni~ka, sa mawim brojem kwiga iz oblasti nauke, kwi`evnosti, pedagogije i psihologije, i a~ka sa 51 delom iz omladinske lepe kwi`evnosti. \a~ka biblioteka bila je pretpla}ena na ~asopise: De~iji zabavnik, Priroda i Na{ jezik. 178 Kao i u ostalim vaspitno-obrazovnim ustanovama, i u ovoj su u sklopu nastave organizovane i izvo ene ekskurzije u ciqu obrazovawa u~enika, sticawa novih pojmova iz svih oblasti saznawa, razvijawa dru`equbqa i svih plemenitih ose}awa koja ~ine lepo i ~ove~no vaspitawe. 179 Tako su tokom {kolske 1939/40. godine u~enici i{li na poludnevni izlet do topionice olova u Sir~i radi prirodopisnog i geografskog prou~avawa terena (28. marta godine), na zajedni~ki izlet sa u~enicima ~a~anske Dr`avne gra anske {kole do (12. maja) i trodnevnu ekskurziju za Beograd ( aprila), prilikom koje su posetili Zoolo{ki i Vojni muzej, Beogradski sajam (jugoslovenski, nema~ki, italijanski, turski, gr~ki, ma arski, bugarski i rumunski paviqon), Kalemegdansku tvr avu i bioskop u kome su gledali prigodne a~ke filmove Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu Izve{taj za {kolsku godinu, Kraqevo, 1941, Isto, Isto, Isto, 12,

219 S ciqem da kod u~enika podstaknu `equ za ~itawem kao i da oni steknu interesovawe za svakodnevni `ivot, da prate savremeni razvoj ~ove~anstva i sve doga aje u wemu i razviju smisao za `urnalistiku, obrazovane su \a~ke zidne novine, gde su isticani u~eni~ki literarni radovi, crte`i, poslovice, pitalice, zagonetke, ise~ci iz de~jih ilustrovanih listova i sl. 181 [kola je sve~ano obele`avala Dan Ujediwewa (1. decembar), [trosmajerov dan i Dan majke (14. maj) i slavila kao {kolsku slavu praznik Svetog Save. 182 Posebna pa`wa u nastavnom procesu poklawana je oglednim predavawima sa edukativnim sadr`ajima ( O suzbijawu tuberkuloze, Bojni otrovi i odbrana iz vazduha, Bombardovawe stanovni{tva, prva pomo} i za{tita od napada iz vazduha ). U okviru vannastavnih aktivnosti radila su i dva udru`ewa: Dru{tvo Zajednice doma i {kole i Podmladak Dru{tva Crvenog krsta. Osniva~ka skup{tina Dru{tva Zajednice doma i {kole odr`ana je 10. marta. Ona je okupqala nastavnike i a~ke roditeqe radi vo ewa zajedni~ke brige o vaspitawu u~enika i sprovo- ewu mera za unapre ewe wihovih `ivotnih i radnih uslova (nabavke uxbenika i u~ila, izvo ewa ekskurzija, razvoja sporta, obla- ~ewa siroma{nih u~enika, osnivawa {kolskih pomo}nih kuhiwa, prire ivawa {kolskih izlo`bi i javnih predavawa i sl.). 183 U~lawivawe u Podmladak Crvenog krsta obavqano je prilikom samog upisa u {kolu. Od prikupqene ~lanarine nabavqena je zidna priru~na apoteka sa mnogim va`nim medikamentima a ustrojena je i bolesni~ka kwiga, pa je tako svaki u~enik sticao pravo na besplatno le~ewe kod sreskog sanitetskog referenta dr Vu~kovi}a. 184 Nastavni ciklus u ovoj prvoj godini rada {kole zavr{en je 20. juna godine, a saop{tewe uspeha i podela svedo~anstava obavqeni su na Vidovdanskoj sve~anosti. 185 [kolovawe u prvom razredu uspe{no su zavr{ili 51 u~enik i u~enica. 181 Isto, Doma}in slave bio je ^edomir Seni~i}, trgovac. Upraviteq Jovi} je odr`ao predavawe Na{a {kola i duh svetosavqa. U prigodnom programu u~estvovali su Petkovi} i Nikola Borovi}anin a Svetosavsku himnu intonirao je {kolski hor pod vo stvom Borke Vasi}-Ivanovi}. Proslavi su prisustvovali predstavnici vlasti i vojske, brojno gra anstvo i a~ki roditeqi. Isto, U Upravu zajednice izabrani su: Milorad S. Jovi}, upraviteq {kole, Milija Grbovi}, Radovan M. Vlaji}, Stanislava Markovi}, Julka ^i~uli}, Roksanda Maksimovi}, Sreten Bor~evi}, Bela [mit, Petar Vukovi} i Nikola Mladen. Nadzorni odbor sa~iwavali su: Milka Berberijan, Milan Smiqani} i Milutin Stojanovi}. Isto, Isto, Ovom prilikom otvorena je izlo`ba u~eni~kih radova koje su sa~iwavali: crte`i, herbarijumi, radovi u duborezu, makete zoolo{kog vrta sa `ivotiwama, radovi od se~enog papira i kartona, gobleni, stolwaci i miqea, {areni vez itd. Isto,

220 220 Usled ratne opasnosti u prole}e godine, nastavni proces prekinut je 2. aprila, da bi se u~enici vratili u {kolske klupe 12. maja. Tri dana kasnije, po skra}enom postupku, zavr{ena je {kolska 1940/41. godina Isto, 9.

221 KULTURNE PRILIKE

222 Sokolsko dru{tvo Kraqevo, 30-ih godina XX veka

223 223 [TAMPA U odnosu na neke druge srbijanske gradove koji su, poput Beogada, Vaqeva, Kru{evca, ^a~ka, Kragujevca, [apca i drugih, spoznali zna~aj pisane re~i i informacija koje je sa sobom nosila lokalna {tampa jo{ u XIX veku, Kraqevo je ovu specifi~nu novinu do~ekalo sa velikim zaka{wewem. Prema dostupnim podacima, u periodu izme u dva svetska rata u wemu su pokrenuta dva lokalna nedeqna lista. Kraqevski glasnik Kod kraqeva~kih prodavaca novina, pored Politike, Pravde i ostalih dnevnih, nedeqnih i mese~nih listova {tampanih u Beogradu i drugim srpskim gradovima, 14. septembra godine pojavio se i jedan novi, koji je izazvao interesovawe i znati`equ me- {tana. Pred wima se nalazio prvi broj Kraqevskog glasnika, nezavisnog nedeqnog organa, kako je nagla{eno u wegovom zaglavqu. Verovatno da mnogi Kraqev~ani u tom trenutku nisu ni bili dovoqno svesni zna~aja ovog doga aja koji ih je svrstavao u red urbanih sredina koje su mnogo ranije od wih spoznale blagodeti {tampe kao civilizacijske tekovine i indikatora modernizacijskog pomaka. Naime, pojavom Kraqevskog glasnika Kraqevo je, kao grad u sna`nom privrednom, demografskom i prosvetno-kulturnom usponu i kao administrativno-upravno sreza, dobilo prvi put svoj list, koji je uneo novi duh u dru{tveni `ivot grada, podsti~u}i wegovu dinamiku, lagano potiskuju}i uli~nu glasinu decenijama uvre- `enu u mentalitet, na~iwu}i qubomorno ~uvanu privatnost u porodi~nim i poslovnim odnosima, doprinose}i na taj na~in liberalizaciji trgovine, zanatstva, kulturnih tokova, dru{tvenih navika, zavode}i svojevrsnu kontrolu javnog mwewa nad radom op{tinske uprave, podsti~u}i kolektivnu svest o potrebi unapre ewa kvaliteta `ivota u gradu re{avawem komunalnih problema itd. 1 1 Vladan Virijevi}, Prilog istoriji {tampe u Kraqevu izme u dva svetska rata, Kraqevski glasnik, Zbornik radova Filozofskog fakulteta, XXVIII XXIX ( ), Pri{tina Blace, 2001, 228.

224 224 Osniva~ i prvi urednik lista bio je advokatski pripravnik Vladimir Radi~evi} kome su u redakciji pomagali: Bo`idar Milenkovi}, sve{tenik, Hristifor Vasovi}, u~iteq, \ur e Radovi}, profesor Ni`e poqoprivredne {kole i Ivo Grabovac, suplent Realne gimnazije. 2 Prvobitno sedi{te uredni{tva i administracije lista bilo je u ulici Kara or evoj 9-a. Kada je nakon izlaska tre}eg broja Radi~evi} napustio uredni~ko mesto obrazla`u}i svoj postupak prezauzeto{}u u advokaturi, 3 funkciju glavnog urednika preuzeo je Ivo Grabovac, koji je sedi{te redakcije premestio u ulicu Cara Lazara br Promenom glavnog urednika reorganizovan je i redakcioni odbor u koji su pored ranijih ~lanova uvedeni i Velimir Trifunovi}, direktor Realne gimnazije, Toma Ivanovi}, advokat, Radosav Blagojevi}, lekar, Qubomir Radovi}, trgovac, Voja Jakovqevi}, ~inovnik, Milosav Milosavqevi}, trgovac i izvesni Vasiqevi}, arhitekta. 5 Kraqevski glasnik je do devetnaestog broja izlazio ~etvrtkom, verovatno iz pragmati~nih razloga jer je petak bio pazarni dan u Kraqevu te se o~ekivalo da }e tada, kada u wega nahrle mnogi iz okolnih sela i susednih gradova, plasman tira`a biti najboqi, a onda je iz tehni~kih razloga wegovo izla`ewe pomereno za nedequ. [tampan }irilicom u poznatoj kraqeva~koj {tampariji ^ede M. Milo{evi}a 6 na ~etvrtini araka (in folio), list je u grafi~kom pogledu bio profesionalno ure en. 7 Ko{tao je jedan dinar, polugodi{wa pretplata iznosila je 25, a godi{wa 50 dinara. Motive koji su podstakli pokretawe lista ~lanovi uredni- {tva saop{tili su ~itaocima u wegovom prvom broju: Svesni da samo putem {tampe, putem jednog ovakvog glasila mo`emo poslu`iti 2 AJ, 66, , Dopis direktora Realne gimnazije u Kraqevu Prosvetnom odeqewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 23. X O razlozima Radi~evi}eve ostavke direktor kraqeva~ke gimnazije Velimir Trifunovi} pisao je nadle`nim organima Moravske banovine slede}e: Prema usmenoj izjavi koju sam ~uo od pomenutih ~lanova redakcionog odbora g. Radi~evi} je list napustio zato {to nije izvr{io dovoqnu organizaciju. Pri pokretawu lista uveravao je ~lanove redakcionog odbora da je on osigurao materijalnu stranu za izla`ewe lista. Me utim, to se pokazalo kao neta~no. Na taj na~in, list je trebalo da se ugasi. Sem ovog razloga, mislim da razlog za napu{tawe lista le`i jo{ u tome, a koliko sam to mogao saznati u varo{i, {to list posle prvog broja ne{to zbog lokalnih prilika a ne{to i zbog samog urednika, nije nai{ao na dobar odziv. Isto. 4 Promena urednika, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 3. 5 Reorganizacija redakcionog odbora na{eg lista, Kraqevski glasnik, 2. XI O {tampariji ^ede Milo{evi}a, osnovanoj godine, koja se pored {tamparstva bavila u mawem obimu i izdava{tvom, vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}, Fotografije i razglednice u Narodnom muzeju Kraqevo, Na{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 56, Vuk Dragovi}, Srpska {tampa izme u dva rata Osnova za bibliografiju srpske periodike , I, Beograd, 1956, 182.

225 op{toj stvari, do{li smo do ube ewa da potrebe Kraqeva i sreza `i~kog, s obzirom na wihovu dana{wicu kao i na wihovu blisku i sjajnu budu}nost, imperativno zahtevaju pokretawe i izdavawe jednog ovakvog lista. (...) Na{ }e list najvi{e poklawati pa`wu kulturnim, ekonomskim, privrednim, politi~kim, prosvetnim i drugim problemima koji duboko zasecaju u na{ nacionalni `ivot. Naro~ito }e nam du`nost biti da svestrano i objektivno pretresamo komunalne probleme. (...) Do{li smo do ube ewa da postavqeni ciq sam po sebi nije lak, kao i da sredstva sa kojima raspola`emo nisu velika, ali da ipak i pored toga treba ustrajati u preduzetoj akciji, jer imamo primera da i druga mesta, po veli~ini kao i Kraqevo, imaju ~ak i po dva nedeqna lista. Za{to da i Kraqevo nema bar jedan?!! 8 Uredni{tvo je poru~ivalo ~itaocima da }e mu princip biti objektivnost, a ciq istina. 9 Isticalo je da je list nezavisan jer smo svesni ~iwenice da samo kao takvi nezavisni i slobodni mo`emo ispuniti svoj ciq, 10 ali je ujedno nagla{avalo da }e se po{tovati nacionalni i dr`avni imperativ da svi gra ani {irom na{e prostrane i lepe dr`ave, akceptiraju pojam novog nacionalizma Jugoslovenstvo; da se, sa tim novim nacionalizmom sa`ivimo, odnosno da Jugoslovenstvo postane jedno od bitnih ose}awa na{eg unutra{weg `ivota i da putem wega Jugoslovenstva kao putem nove nacionalne religije, stvorimo preduslove i udarimo ~vrste temeqe za {to lep{i, mirniji i sre}niji `ivot u na{oj lepoj i bogatoj otaxbini. 11 Nastoje}i da stekne simpatije {to {ireg kruga ~italaca, uredni{tvo je iz broja u broj uvodilo nove rubrike, a naj~e{}e su bile: Dnevne vesti, Kroz Kraqevo, Sport, Uzgredice, Hronikus, Na{e selo, Iz medicine, Savremene pitalice, Sa reporterskom bele`nicom u stvarnost, Iz nacionalne literature, Pisma ~italaca zatim razna obave{tewa, oglasi, reklame i sl. U duhu integralnog jugoslovenstva Kraqevski glasnik je poja{wavao brojna politi~ka pitawa o{tro istupaju}i prema politi~arima stranaka ~ija je delatnost zabrawena 6. januara godine ( politi~kim qudima ), okrivquju}i ih za zloupotrebu nacionalnog rada, za uskostrana~ke i li~no{i}arxijske interese, pozivaju}i omladinu da se pojavi na politi~koj pozornici, da situaciju pro~istimo i da punom snagom stanemo u odbranu dr`avnih i narodnih interesa. 12 Na wegovim stupcima moglo se pro~itati i o tome {ta pi{e inostrana {tampa, uglavnom ~ehoslova~ki i francuski listovi. 8 Na{a re~, Kraqevski glasnik, 14. IX 1933, 1. 9 Isto. 10 Isto. 11 Krajwe je vreme, Kraqevski glasnik, 14. IX 1933, Pre~i{}avajmo situaciju, Kraqevski glasnik, 28. IX 1933,

226 226 ^itaoci sa sela sa naro~itom pa`wom i{~itavali su ~lanke koji su tretirali ona pitawa koja su ih najvi{e interesovala, kao {to su: Pitawe zemqoradni~kih dugova, Uredba o za{titi zemqoradnika, i sli~no, zatim brojne prakti~ne savete i pou~ne tekstove poput: Koristi od semena tikava i lana, Sapunica kao odli~no ubre, Petroleum protivu lisnih va{i na cve}u, ru`i i vo- }u, Koristi od lana, P~elarske zadruge itd. Wihovi autori bili su profesori kraqeva~ke poqoprivredne {kole tako da su svojom stru~no{}u bili na visokom nivou. Novine su redovno informisale Kraqev~ane o aktivnostima op{tinskih vlasti, pri tom apeluju}i da svaki gra anin ima bar toliko voqe za op{tim korisnim radovima, koliko pokazuje energije {tede}i i najmawi deo svoje imovine. 13 Poput pravog barometra varo{kog javnog mwewa, sa stranica lista upu}ivana su op{tinskoj upravi kratka pitawa o raznim problemima koje je ona, u interesu gra ana, trebalo da re{i, poput onih: Da li op- {tinska vaga stoji pored spomenika kao ukras ~ar{ije ili...?, 14 Kada }e nas policijska ili op{tinska vlast za{tititi od svakodnevnog terora pojedinih bekrija?, Kada }e se u Kraqevu podi}i bar jedno javno kupatilo?, Da li se o~ekuje jo{ koja `rtva na spomeniku izginulim Kraqev~anima pa da se ona trula gra a ukloni? i sli~no. 15 Poklonici kwi`evnosti i u~enici gimnazije i ostalih kraqeva~kih sredwih {kola, na stranicama Kraqevskog glasnika mogli su saznati ne{to vi{e o Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, Augustu [enoi i drugim velikanima jugoslovenske kwi`evnosti, pro~itati prikaz neke nove kwige, ~lanak o poselu Zajednice doma i {kole u mesnoj gimnaziji, prevod ruske Pri~e o magarcu itd. Te`e}i unapre ewu zdravstvenog nivoa, kulture i svesti svojih ~italaca, u uredni{tvu su zna~ajnu pa`wu poklawali temama iz medicine objavquju}i niz pou~nih tekstova, i time posredno doprinosili poboq{awu op{tih zdravstvenih i higijenskih prilika u mnogim doma}instvima. 16 ^esti su bili i prilozi o sportu i sokolstvu, akcijama mesnog pododbora aerokluba Na{a krila, Francusko-jugoslovenskog kluba u Kraqevu, Diletantskog pozori{ta, zanimqivosti iz `ivota kolonije ruskih emigranata u Kraqevu, novosti eparhije, o te{ko}ama radnika i naporima usmerenim ka poboq{awu wihovih `ivotnih i radnih uslova i sli~no. 13 Du`nost op{tine, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, Savremene pitalice, Kraqevski glasnik, 28. IX 1933, Savremene pitalice, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, Ne{to o tuberkulozi, Kraqevski glasnik, 28. IX 1933, 3; Ishrana zdravog odoj~eta, Kraqevski glasnik, 30. XI 1933, 3.

227 227 Kraqevski glasnik je objavqivao i informacije o ekonomsko-finansijskoj krizi, otvarawu lovne sezone srezu, postavqawu novih sudijskih pripravnika u Sreskom sudu, opasnostima po mir u Sredwoj Evropi, sednicama Banskog ve}a Moravske banovine, podizawu Wego{evog spomenika u Beogradu, retkom primeru po{tewa jedne gospo e koja je vratila blagajniku koji ispla}uje penzije gre{kom vi{e ispla}enih 500 dinara itd. Shvatawe da ko ogla{uje taj napreduje lagano je preovladavalo u svesti nosilaca privrednih tokova u Kraqevu, naro~ito trgovaca i zanatlija, koji su me u prvima spoznali mo} reklame, tako da je posledwa stranica Kraqevskog glasnika bila namewena gotovo iskqu~ivo komercijalnim oglasima i reklamama. ^itaoci su tako obave{tavani o ponudi pr`ene i mlevene kafe, {e- }era, pirin~a, zejtina, bombona, ~okolade, kowaka, ruma i likera u bogatom stovari{tu Nikole Sukijasovi}a Jermenina, o velikom izboru kreveta, otomana, jorgana, kredenaca, kompletnih soba, astala, stolica za udava~e, u Pomodnoj manufakturnoj radwi Vojislava D. \or evi}a, o raznoj obu}i Kod Bate i sli~no. U kraqeva~kim kolonijalno-bakalskim i kolonijalno-delikatesnim radwama mogli su se, idu}i za reklamama iz Kraqevskog glasnika, nabaviti Peko cipele najnovijih fazona, razne vrste sapuna, Ba~ko bra{no za razvijawe, crno-beli i zeleno emajlirani sa niklovanim delovima {poreti Dika i irske pe}i Febo i Biser, {e{iri za gospodu i dame, {tofovi i gotova mu{ka odela, damski kaputi, mantili i kostimi po najni`oj ceni i najboqoj izradi, plavo posu e, karte za igrawe proizvo a~a Ferd Piatnik Sohne Wien, nema~ke {iva}e ma{ine marki Feniks, Keler, Najman i Ehscela, torpeda i ostali delovi za bicikle, benzin, gas za osvetqewe, trska za {tukator, cement, gvo` e {tokasto i obru~no, klinci za potkov stoke, crni i ferc pleh, sre}ke klasne lutrije, a~ki uxbenici, {kolski i kancelarijski pribor i druga roba. Na novinskim stupcima ogla{avani su stanovi i lokali za izdavawe, lekarske usluge, propagirano sredstvo za odvikavawe od pu{ewa Asepton, itd. Oni su kori{teni i za iskazivawe javnih zahvalnosti ustanovama ili pojedincima, za ~estitawa povodom raznih praznika, jubileja, porodi~nih slava, obznawivawe parastosa i pomena, ogla{avawe prodaje imawa, ku}a ili lokala putem licitacija i sli~no. Sa posebnim uzbu}ewem ~itane su vesti iz crne hronike o raznim pqa~kama, ubistvima, tu~ama i drugim kriminalnim doga- ajima koji su raspaqivali ma{tu ~italaca doprinose}i stvarawu raznih verzija jednog istog doga aja, kao i izricawu osuda i licitirawa krivi~nim sankcijama pre odluke sudskih organa. Novine su skretale pa`wu roditeqima na pravilno vaspitawe dece, posebno na moral, ukazuju}i da se pored deteta ne sme re-

228 228 }i ni{ta ru`no i odvratno, ni{ta {to bi bilo u stawu da da r ave navike sluhu i vidu. Ono {to je pritajeno optere}ivalo odnos me u `iteqima Kraqeva, trzavice izme u domorodaca-oxakovi}a i stranaca- -skorojevi}a, bilo je predmet `ustre polemike u vidu pisama ~italaca u nekoliko prvih brojeva Kraqevskog glasnika. Stranci iz redova inteligencije (profesori, stru~waci iz Fabrike aviona, sudije, ~inovnici), pomalo hvalisavo, isticali su svoje zasluge za uno{ewe novog duha u Kraqevo, koje, po wima, postepeno gubi svoje lokalne boje i tradicije i postaje sve vi{e ne samo op- {tejugoslovensko nego i kosmopolitsko mesto s obzirom na broj stranaca koji tu `ive 17. Doma}i, pre svega iz redova trgovaca, zanatlija i ugostiteqa, odgovarali su im da bi radi bili da znaju {ta su ti stranci uneli novo, lep{e i uzvi{enije u na{u u~malu palanku te nam primerom pokazali da se ugledamo. Osigurani dobrim mese~nim dohocima, ta gospoda vi aju se ~esto, naravno kada im to slobodno vreme dozvoli, po javnim lokalima, te na taj na- ~in prave Kraqevo `ivqim. To je lepo. Pitamo se sad, da li je to novi ton Kraqeva?. 18 Jedan od oxakovi}a zakqu~ivao je da u razvoju Kraqeva domoroci moraju voditi prvu re~, ako ne `ele da im drugi kapu kroje, te da ono bude mawe svoje, vi{e tu e. 19 Ovako dopisivawe bilo je najboqi pokazateq otvorenosti lista za svakakva mi{qewa i nastojawa uredni{tva da se, objektivnosti radi, ~uju i jedna i druga strana. Uprkos entuzijazmu i zalagawu uredni{tva Kraqevskog glasnika da list zadr`i nivo ~itanosti i kontinuitet izla`ewa, po~etkom godine, nakon izlaska devetnaestog broja 21. januara, list je uga{en. Narodna samouprava Na pojavu svojih novih nedeqnih novina, nakon prestanka izla`ewa Kraqevskog glasnika, Kraqev~ani su morali da pri~ekaju ne{to du`e od dve godine. Kako bele`i beogradska Pravda, na sednici Sreskog odbora Jugoslovenske radikalne zajednice za odr`anoj po~etkom januara godine, inicijativom Petra Bogavca, trgovca, narodnog poslanika i prvaka Jugoslovenske radikalne zajednice srezu, doneta je odluka o pokretawu nedeqnog lista pod nazivom Jugoslovenska radikalna samouprava, koji je trebalo da bude neka vrsta partijskog biltena. 20 Nakon obavqawa neophodnih priprema, prvog 17 Kraqevo nekad i sad, Kraqevski glasnik, 14. IX 1933, Kraqevo nekad i sad, Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, Kraqevo u budu}nosti, Kraqevski glasnik, 19. X 1933, 1.

229 petka u aprilu mesecu godine pojavio se prvi broj ovog jerezovskog lista, ali sa izmewenim nazivom u odnosu na prvobitno zami{qeni. Bila je to Narodna samouprava, obima svega ~etiri stranice, {tampana }irilicom u {tampariji poznatog kraqeva- ~kog {tampara ^edomira M. Milo{evi}a. Kako se pretpostavqa, verovatno da je do usvajawa ovog naziva do{lo usled te`we vlasnika lista Petra Bogavca i uredni{tva, na ~elu sa Dobrivojem Milovanovi}em, da se zadobiju simpatije {to {ireg kruga ~italaca, a ne samo partijskog ~lanstva. 21 O tome koliki je bio tira` prvih brojeva Narodne samouprave ne postoje podaci, ali je poznato da je u ~etvrtoj godini izla`ewa lista dostigao primeraka. 22 Pojava Narodne samouprave je, kako navodi jedan istori- ~ar, unela pravo osve`ewe u dru{tvenu atmosferu Kraqeva sreza, tako da se mogao sresti (list prim V. Virijevi}) u rukama ne samo ~lanova i simpatizera jereze, ve} i wenih politi~kih oponenata i onih koje politi~ka prepucavawa nisu zanimala, ve} su prosto `eleli da saznaju neku novost iz svog okru`ewa i drugih delova zemqe. 23 Na prvoj stranici lista, u zaglavqu, nalazio se memorandum Narodna samouprava Jugoslovenske radikalne zajednice osniva~ Petar Bogavac sa osnovnim tzv. tehni~kim podacima, te crte`ima mauzoleja Kara or evi}a na Oplencu i portreta Nikole Pa{i}a. Na woj su naj~e{}e objavqivani politi~ki komentari, vesti i analize politi~kih doga aja u zemqi i svetu, koje je uglavnom karakterisalo pristrasno pisawe u korist vlade i vladaju}e stranke Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). 24 Subjektivnost i antiopozicioni tonovi posebno su dolazili do izra`aja u predizbornim kampawama kada se list gotovo u potpunosti pretvarao u propagandno oru e vladaju}e stranke. 25 Tako su ~lanstvo i simpatizeri JRZ obave{tavani o partijskim kon- 20 Konferencija JRZ u Kraqevu, Pravda, 13. I 1936, Milovanovi}a je na uredni~koj du`nosti nasledio Bo`idar \uri}. Zlatibor Markovi}, Narodna samouprava prilog za istoriju {tampe u Kraqevu izme u dva svetska rata, Poveqa, 3, Kraqevo, 2002, ^etvrta godina od izla`ewa Narodne samouprave, Narodna samouprava, 7. IV 1939, Z. Markovi}, Narodna samouprava prilog za istoriju {tampe..., Iako se uredni{tvo deklarativno izja{wavalo za principijelno gledi{te nezavisno od u`eg partijskog shvatawa koje se sastojalo u tome da novina ostane slobodna i nepristrasna, van partijskog uticaja, iz naslova i sadr`ine tekstova objavqenim na wenim stranicama, pogotovu onih politi~ke sadr`ine, to se ne bi moglo zakqu~iti. Evidentno je da je, u pogledu ure iva~ke koncepcije, ono po{tovalo na~ela usvojena u strana~kom vrhu, i da su stupci Narodne samouprave bili zatvoreni za politi~ke stavove koji su odudarali od zvani~nog kursa. Isto, Isto. 229

230 230 ferencijama i zborovima, prezentirane su kandidatske liste, popisi predsednika bira~kih odbora i izborni rezlutati po sreza za op{tinske izbore od 27. septembra i parlamentarne izbore od 11. novembra godine i sl. Osim otvoreno navija~kih tekstova politi~ke konotacije, ~itala~ki korpus je sa stubaca Narodne samouprave mogao da sazna i o koracima koje preduzima Ministarstvo poqoprivrede na unapre ewu vo}arstva, iznenadnoj smrti lidera Jugoslovenske muslimanske organizacije Mehmeda Spaha, produ`ewu va`nosti jugoslovensko-gr~kog trgovinskog sporazuma, u~e{}u jugoslovenskih izlaga~a na velikoj Svetskoj izlo`bi u Wujorku godine, merama za poboq{awe saradwe Srpske i Bugarske pravoslavne crkve, osnivawu udru`ewa Vasojevi}a u Beogradu, nema~kim privrednim merama prema Jugoisto~noj Evropi, bilateralnim odnosima Kraqevine Jugoslavije sa susednim zemqama, formirawu Saveza poqoprivrednih komora u Beogradu, ulozi Stalnog saveta Balkanskog pakta i wegovom zasedawu u Bukure{tu i drugo. Memorandum Narodne samouprave Imaju}i u vidu raznolikost socijalne strukture ~italaca lista, uredni{tvo je nastojalo da aktuelnim tekstovima o raznim pitawima iz domena poqoprivrede, zanatstva, trgovine, sfere radni~kih prava i potreba i sli~no, omasovi ~itala~ki korpus. Otuda i napisi poput: Le~ewe obolele stoke od slinavke i {apa, Nova vrsta konopqe, Kajsija i wen zna~aj za na{e vo}arstvo, Prakti~na uputstva oko suzbijawa va{qivosti kod stoke, Op{ta pravila kojih se treba dr`ati pri orawu, Prirodni neprijateq krompirove bube, Kako treba pripremiti zemqi{te za sadwu vo}aka, napis o Poqoprivrednoj sto~arskoj izlo`bi u Novom Sadu, te ~lanci o aktivnostima JUGORAS -a, Zemaqskoj zanatskoj izlo`bi prire enoj u Beogradu od 8. do 25. oktobra godine, kreditirawu zanatske proizvodwe itd. 26 Nakon poraza kandidata JRZ-a u Kraqevu na op{tinskim izborima 27. septembra godine Narodna samouprava je dobila i jednu novu rubriku, pomalo neobi~nog naziva?!, a 26 Isto, 130.

231 bila je rezervisana za kratka pitawa i konstatacije kojima se kritikovala novouspostavqena op{tinska vlast koju su ~inili pripadnici Udru`ene opozicije. 27 U novinama je bilo mogu}e pro~itati i o kriminalu (su ewu ciganskoj lopovskoj bandi, `eni koja je zbog ubistva qubavnika osu ena na zatvorsku kaznu u trajawu od sedam godina, ubistvu na jednom seoskom saboru, osudi kowokradice na godinu dana strogog zatvora uz gubitak ~asnih prava ), samoubistvima, nesre}nom slu~aju ga`ewa ~oveka automobilom, davqewu supruge predsednika kraqeva~kog suda u vrtlozima Ibra i sli~no. Novine su donosile i vesti o delatnosti mesnog aerokluba Na{a krila, postavqewu novih profesora beogradskog univerziteta, u~iteqskim zabavama, radu Okru`nog i Sreskog suda u Kraqevu, manifestacijama organizovanim od strane mesnog sokolskog dru{tva i razvoju sokolskog pokreta na seoskom sreza, osve}ewu kamena temeqca za novi hotel u Ulciwu, voznom redu na pruzi Stala} U`ice i Lapovo Skopqe, rasporedu de`urstava apoteka u gradu... Posledwa stranica lista bila je namewena komercijalnim tekstovima reklamama i malim oglasima iz kojih se moglo saznati o asortimanu i uslovima prodaje u apoteci Kod Svetog \or a, ponudi u kafani Zlatan Prag ( najboqa doma}a kujna koja prima abonirce po umerenoj ceni ), najnovijim modelima {iva}ih ma{ina i rezervnih delova za iste u trgova~koj radwi Radisava Jovanovi}a, turisti~koj ponudi Mataru{ke Bawe itd. 28 Ne postoji pouzdan podatak o tome do kada je izlazila Narodna samouprava, mada, ono {to je izvesno, to je ~iwenica da je bila svojevrsno obele`je i hroni~ar jednog dinami~nog perioda u pro{losti Kraqeva, u kome je ono na~inilo definitivni otklon od palanke orijentalnog tipa i okrenulo se uzorima Beograda i Evrope. 29 Pregled crkve Seobom sedi{ta i crkvenog suda iz ^a~ka u odnosno Kraqevo, krajem leta godine, Kraqevo je dobilo i jedan list verskog karakte- 27 U ovoj rubrici se moglo pro~itati: Kada }e se o~istiti ono ubre i korov na obali i ispod obale?, Kada }e na{a op{tina zameniti male sijalice od petnajest sve}a u nekim ulicama i postaviti ve}e i propisne sijalice?, Op{tina je dala novo ime Ratarskoj ulici, ali bi mnogo boqe bilo da je dala ma kakvu kaldrmu!, Kada }e op{tina Kraqevska da zavr{i spomenik i {ta je bilo sa onih dinara koje je op{tina dala za dovr{ewe istog? Isto. 28 Isto. 29 Postoji pretpostavka da je ona uga{ena nakon Bogav~eve smrti, ali i mogu}nost da je izlazila sve do Aprilskog rata godine. (Isto.) 231

232 232 ra koji je izlazio pod okriqem eparhijske uprave. Bio je to Pregled crkve poluslu`beni organ sve{teni~kog eparhije pokrenut 1. avgusta godine s ciqem da izve{tava sve{tenike i vernike o svemu onome {to se radi i doga a u eparhiji. 30 U skladu sa materijalnim uslovima list je izlazio kao mese~nik, mada se povremeno de{avalo i da bude {tampan kao dvobroj, tj. dvomese~nik. Osim poluslu`benih vesti, list je objavqivao napise sve{tenika i drugih prijateqa Crkve koji su tretirali aktuelna pitawa iz domena religije, prosvete, morala, `ivota na{eg naroda i sve{tenstva, poqoprivrede i higijene, kao i sve ono {to }e biti pou~no i korisno za narod, a iz uredni{tva budu}im saradnicima i ~itaocima poru~ivano je da svakoj li~noj polemici ne}e biti mesta u listu. 31 Prema zamislima wegovih pokreta~a, list je trebalo da bude svojevrsna spona koja }e nas duhovno ja~e vezati i pokretati na {to aktivniju delatnost na versko-moralnom poqu u na{em narodu i trgnuti nas od pesimizma u koji su mnogi zapali usled korumptivnih posledica dugogodi{weg ratovawa. 32 Prve tri godine urednik lista bio je Sreten Mihailovi}, od oktobra do avgusta godine ure iva~ku politiku kreirao Aleksi}, paroh ~a~anski, a nakon wega uredni- {tvo je preuzeo Dragoslav Obu}ina, jedan od sve{tenika kraqeva~kog hrama Silaska Svetog duha, i ovu du`nost obavqao sve do ga{ewa lista, avgusta godine. 33 [tampawe lista ~iji tira` je po~etkom 30-ih godina pro- {log veka bio oko 400 primeraka, finansirano je iz nov~anih sredstava priloga eparhijskog sve{tenstva i mona{tva, pretplate i dobrovoqnih priloga vernih. Dostavqan je svim crkvama i manastirima ove eparhije, kao i pretplatnicima iz Kragujevca, Beograda, Bawa Luke, Bitoqa i jo{ nekih jugoslovenskih gradova, a nekoliko primeraka slato je srpskim pravoslavnim parohijama i pojedincima u inostranstvu. 34 S obzirom na orijentaciju lista, razumqivo je {to su dominiraju}e vesti, prilozi, ~lanci i drugi napisi publikovani na wegovim stranicama bili oni vezani za crkveni `ivot i teologiju. Rubrike Slu`beni deo i Raspisi i bele{ke krcate su vestima slu- `benog karaktera, poput naredbi Svetog Arhijerejskog Sinoda i 30 Prethodna re~, Pregled crkve 1, avgust 1919, Isto. 32 Isto. 33 Marija Orbovi}, ^a~ansko {tamparstvo i izdava{tvo bibliografija , ^a~ak, 1998, Slobodan Nevoqica, Pregled crkve u kulturnom `ivotu ^a~ka od do godine, Bogorodica grada~ka u istoriji srpskog naroda, ^a~ak, 1993, 265.

233 eparhije, odluka i re{ewa o postavqewu, odlikovawima, unapre ewima, ka`wavawu i preme{tajima sve{tenika i monaha, proslavama verskih praznika u Kraqevu, ^a~ku i drugim mestima na teritoriji eparhije, rekonstrukcijama i izgradwi hramova i parohijskih domova i sl. U odeqku Bibliografija ~itaocima je u vidu kratkih prikaza skretana pa`wa na razne teolo{ke ~asopise i kwige, kao i na ostalu literaturu pou~nog i istorijskog sadr`aja. Rubrika Spoqni pregled bila je ispuwena vestima iz drugih eparhija Srpske pravoslavne crkve i drugih crkava. Poseban prostor ustupan je kulturnim doga ajima u kojima je Crkva imala predvodni~ku ulogu, organizovanim uglavnom povodom nekog verskog praznika ili jubileja iz nacionalne pro{losti (Bogojavqewa, Jovandana, Savindana, Vidovdana, Nikoqdana i drugih). Nastoje}i da stekne {to vi{e ~italaca i me u sekularnom populacijom (gra anstvom, seqa{tvom, radni{tvom i sl.), uredni- {tvo je objavqivalo i niz napisa o dru{tvenoj svakodnevici, vode- }i ra~una da wihov si`e bude uglavnom pou~nog i moralnog karaktera, tj. u skladu sa tradicijom pravoslavqa i wegovim dogmatskim u~ewem. Kvalitetom svojih tekstova neslu`bene prirode, posebno onih iz pera Radomira Kre~kovi}a i episkopa `i~kih Jefrema (Bojovi}a) i Nikolaja (Velimirovi}a), Pregled crkve uvrstio se me u uglednije ~asopise ove vrste u Srbiji. 35 BIOSKOPI Za pokretne slike kao novo svetsko ~udo ~ulo se u Kraqevu sredinom posledwe decenije 19. veka. Pri~e o velikom platnu na kome se vide qudi, vozovi, fijakeri i kowi u pokretu, znati`eqnoj kraqeva~koj ~ar{iji prepri~avali su {kolci po povratku iz Be- ~a, Pariza i drugih zapadnoevropskih gradova i trgovci koji su na nekom od svojih poslovnih putovawa imali prilike da se upoznaju sa sedmom umetno{}u. Wihove impresije kod mnogih su budile nevericu, uzbu ewe i znati`equ. 36 Na ovaj do`ivqaj `iteqi Kraqeva morali su da pri~ekaju do godine, kada je, svega godinu dana nakon prve bioskopske projekcije u Beogradu, prema saznawima utemeqenim na se}awima starih Kraqev~ana, u varo{i prvi put gostovao putuju}i bioskop kinematograf bra}e Limijer. Prva kino- -projekcija nemog filma, ~ijeg se naslova na`alost niko ne se}a, odr`ana je u kafani Studenica, koju su dr`ala bra}a Jankovi} M. Orbovi}, ^a~ansko {tamparstvo..., Dobrivoje Obradovi} slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, Bosa Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini , Beograd, 1982,

234 234 Bioskopske predstave u organizaciji austrougarskih vlasti odr`avane su i za vreme okupacije Kraqeva ( ). 38 Do svojevrsne popularizacije filmske umetnosti u ovoj sredini do{lo je u periodu izme u dva svetska rata. Po~etkom tre}e decenije XX veka filmovi su prikazivani u prostorijama hotela i kafana. Naime, te`e}i da poboq{aju poslovawe, neki kraqeva~ki ugostiteqi dovodili su povremeno putuju}e bioskobxije koji su prikazivali komi~ne filmove sa velikanima nemog filma: Baster Kitonom, ^arli ^aplinom, Stanliom i Oliom, Lujzom Fazendom, Emilom Janingsom, Ernestom Verebe{om, Konradom Fajtom, Glorijom Svanson itd. Publika je sedela za kafanskim stolovima i tokom projekcije bila poslu`ivana kafom, raznim pi}ima i mezetlucima, a da bi ugo aj bio potpun anga`ovani su i Cigani Stev~e i Laza, koji su zvucima svojih violina stvarali posebnu atmosferu. 39 Po ovoj vrsti zabave posebno na glasu bili su hoteli Studenica, Pariz, Imperijal i kafane Jelenac, Plug i Kne`evi}a kafana. 40 U istorijatu kraqeva~kih bioskopa posebno mesto pripada Rudolfu Prohaski ( ~ika Rudi ) i wegovoj supruzi Mari ( teta Mari ). 41 Pre dolaska u Kraqevo sa svojom kino-aparaturom godine, ovaj ^eh ro en u Daruvaru, gde mu se porodica doselila iz ^e{ke, zavr{io je elektri~arski zanat u Pragu. U Srbiju je do{ao prvi put godine u pratwi putuju}eg bioskopa svoga dede Franca Prohaske, sa kojim je proputovao ^ehoslova~ku, Ma arsku, Austriju, Bugarsku i Tursku, prikazuju}i filmove i na dvoru sultana Abdul Hamida. U vreme aneksione krize biva mobilisan u austrougarsku vojsku iz koje je ubrzo dezertirao u Srbiju, zaposliv{i se potom kao elektri~ar u beogradskom Modernom bioskopu. Za wegovo ime vezuju se instalirawa prvih stalnih bioskopa u ^a~ku, Kragujevcu, Leskovcu, Ni{u, Vrawu, Tetovu, [tipu i Skopqu. Nakon Prvog svetskog rata, u kome je aktivno u~estvovao bore}i se u srpskoj vojsci, Rudolf Prohaska je radio kao kino-operater u beogradskim bioskopima Pariz, Kasina i Kolarac. Bio je jedan od inicijatora osnivawa udru`ewa kino-operatera koje bi {titilo wihova prava, tj. dono{ewa propisa po kojima se 38 Prikazivani su nemi komi~ni filmovi ameri~ke produkcije. (Dobrivoje Obradovi} slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8). 39 Dr M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., M. Pantovi}, Kraqeva~ki medaqoni..., Interesantno je napomenuti da se u arhivskoj gra i Rudolf Prohaska navodi pod imenom Radivoje Prohaska. Pretpostavqamo da je ova promena posledica wegovog dobrovoqnog posrbqavawa. IAK, Udru`ewe zanatlija za kutija br. 44, Molba Radivoja Prohaske Okru`nom zanatlijskom esnafu Kraqevo, 2. XI 1929.

235 oni imaju smatrati kvalifikovanim majstorima koji moraju imati polo`en stru~ni ispit, kao i da se bioskopi mogu registrovati samo na wih kao odgovorne stru~wake. Oko godine otvorio je svoj bioskop u Vrwa~koj Bawi, da bi se nakon toga nastanio u Kraqevu, gde je, uz prethodno odobrewe beogradske Zanatske komore, u sklopu hotela Studenica otvorio bioskop Ibar. 42 Bioskopska dvorana sa 200 sedi{ta i pli{om oblo`enim lo`ama nalazila se u renoviranom objektu nekada{we hotelske {tale, a vlasnik hotela, Stamenko Joksimovi}, iznajmio ju je Prohaski. U vreme Prohaskinog dolaska u Kraqevo u gradu su postojala dva bioskopa: Korzo i Kne`evi}, u kojima su kao kino-operateri radili Dragoqub ^olovi}, odnosno Pavle Si~. Kako ^olovi} nije imao potrebne stru~ne kvalifikacije za obavqawe ove vrste delatnosti, to mu je, povodom Prohaskine predstavke i intervencije Udru`ewa kinematografskih radnika iz Beograda, od strane nadle`nih vlasti zabrawen rad. 43 ^etiri godine nakon {to je 11. decembra godine u Zagrebu prvi put na jugoslovenskim prostorima prikazan zvu~ni film, ovaj tehnolo{ki napredak u kinematografiji imali su prilike da na platnu Ibra vide i `iteqi Kraqeva. 44 Bio je to film Rene Kelera Pod krovovima Pariza. 45 Pojava ton-filma ostavila je bez posla bioskopske svira~e i poznatog lokalnog {lager peva~a Voju Petrovi}a Ramonu, a uvela ulogu ~ita~a koji je publici nenaviknutoj da prati tekst prevoda na platnu ili pak nepismenim gledaocima, ~itao ono {to izgovore filmski akteri. Iako moderniji od nemog, zvu~ni film je kod nekih nailazio na kritike. Tada{wi gimnazijalac Miodrag B. Proti}, evociraju}i uspomene na svoje {kolovawe u Kraqevu, zapisao je: Se}am se pre svega nemih filmova, od pre desetak godina koje sam voleo vi{e od zvu~nih. Slika je u wima bila aktivna, jezgrovita, napeta, kontrastna i primitivna, videlo se od ~ega je sastavqena; u zvu~nim je, me utim, beskrajnim dijalozima bila potisnuta. Zanet novim otkri}em, film je postao brbqiv, ~ak i raspevan. Zbog ~itawa silnih titlova, sliku ~ije je bi}e nemo jedva smo i stizali da pratimo. Akcija se sve vi{e pri~ala, sve mawe neposredno videla. Kada bi se dvoje posle uzdisawa, igrawa, pevawa, ~ak i u du- 42 B. Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini..., Isto, Dopis Udru`ewa kinematografskih radnika Beograd Zanatlijskoj komori, ; Dopis Zanatske komore Zanatlijskom esnafu Kraqevo, 11. X Ekspanziju zvu~nog filma i potiskivawe nemog najboqe ilustruju podaci o zastupqenosti ton-bioskopa u Jugoslaviji po~etkom ~etvrte decenije 20. veka. U godini bilo je 184 zvu~na i 154 nemih, da bi ve} posle tri godine broj zvu~nih bioskopa porastao na 263, a nemih opao na 55. (Filmski godi{njak 1936, Beograd, 1936, 7) 45 Dobrivoje Obradovi} slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8; M. Pantovi}, Kraqeva~ki...,

236 236 etu, razgovora, sva a, mirewa najzad poqubili, zurio bih, prevaren, u patos Uranije. 46 Na bioskopskim platnima kraqeva~ki qubiteqi filmova mogli su pogledati brojna ostvarewa ameri~ke i evropske (nema~ke, italijanske i francuske) filmske industrije raznih `anrova, a najgledaniji su bili filmovi komi~nog i qubavnog sadr`aja. Naro~itu pa`wu izazivali su Ben Hur, Quo vadis, Pakao zarobqenika, ^ovek koji se smeje, Mata Hari, Beli vragovi, Ana Karewina, Cinker izdajica, Luana rajska ptica, Trader Horn, Kozaci, Vrtlog, Igra strasti, Dama s kamelijama, Lukrecija Borxija, Romeo i Julija, Kraq Napuqa, Legija stranaca, Junaci sa Marne, Tragedija jezero, Vesela udovica, Jadnici, Kraq kraqeva, Bela robiwa, Krik mesa, FP1 antworte nicht, Rokombolo, kao i filmovi u ~ijim glavnim rolama su se pojavqivali komi~ari Tantolini, Pat i Pata{on, Maks Linder, legendarni ^arli ^aplin, Dolores del Rio, Lilijana Gi{, Me Vest, Marlena Ditrih, Hari Bor, Pola Negri, Ramon Novaro, Xon Xilbert, Armando Falkoni, Dita Parlo, Klerk Gebl, Ivan Mo`uhin, Adolf Gaben, Robert Tejlor, Simona Simon, Olga ^ehova, La Jana, sestre Lejn, Brigita Helm, Edvi` Fejer, Renata Miler, Sibil [mit, Hans Mozer, [irli Templ, Gari Kuper, a uzdahe kod ne`nijeg pola posebno je izmamqivao Rudolf Valentino. 47 Interesovawa su izazivala i ostvarewa jugoslovenske kinematografije, koja se nalazila u povoju nemi dokumentarni filmovi poput Plave grobnice, Plitvi~kih jezera, Kajaka na Drini, Izleta na more, Orlova Jadrana itd. Simpatije publike u`ivali su i doma}i glumci: Svetislav Petrovi}, Slavko Vorkapi}, Tino Patiera, Zvonimir Rogoz, Voja \or evi} (Voya George), Hinko Nu~i}, a svojom popularno{}u posebno se isticala Ita Rina. 48 O tome koliko je film zarazio Kraqev~ane svih uzrasta i socijalnih slojeva, svedo~i i ~iwenica da su tokom 30-ih godina XX veka u Kraqevu radila ~etiri stalna bioskopa i to u hotelima Jugoslavija i Pariz, u Klubu aerodromaca i Uraniji. 49 Vlasnik Jugoslavije bio je Nikola P. Jakovqevi}, dok je kino- -operaterske poslove na aparatu marke Philips obavqao Stevan Kolarevi}. Jakovqevi}ev bioskop, koji je raspolagao sa 250 sedi- 46 M. B. Proti}, Nojeva.., Kroz Kraqevo, Kraqevski glasnik, 6. I 1934, 3; Kuda }emo danas, Kraqevski glasnik, 12. X 1933; Dobrivoje Obradovi} slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8; M. B. Proti}, Nojeva..., Jugoslovenski filmski almanah, Beograd, 1933, Dobrivoje Obradovi} slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8.

237 {ta, tokom letwih meseci povremeno je obustavqao rad. 50 Repertoar je mewan osam puta mese~no a prikazivani su, {est dana u nedeqi, ton-filmovi. 51 Bioskop Pariz, vlasni{tvo Rudija Prohaske, radio je svakodnevno tokom ~itave godine. U dvorani sa 150 sedi{ta prikazivani su zvu~ni filmovi, a za projekcije je upotrebqavana aparatura Korting. Cena ulaznice kretala se, u zavisnosti od kvaliteta filma, u rasponu od tri do osam dinara. 52 Neprekidno tokom godine radila je i Uranija Milorada Tairovi}a. Repertoar u ovom bioskopu sa 200 sedi{ta mewan je ~etiri puta u mesecu a filmovi su emitovani aparaturom Zeiss-Ikon. 53 Karakteristike bioskopa u Klubu aerodromaca nisu nam poznate. Osim ve} pomalo standardnih `anrova (komi~nih i qubavnih sadr`aja), u godinama pred Drugi svetski rat popularnost sve vi{e sti~u filmovi koji obiluju pucwavom i akcijama od kojih je prisutnima u sali zastajao dah, ameri~ki vesterni, storije o Tarzanu i oni u kojima je glavnu ulogu igrala Greta Garbo, kada su bili redovi da se kupe ulaznice. 54 Bioskop, kao novi oblik masovne zabave i film kao produkt moderne kulture, uneli su u prili~no patrijarhalnu sredinu kakva je bila kraqeva~ka, promene odnosa prema zabavi i slobodnom vremenu, ru{e}i rigidni puritanizam, eti~ke i pedago{ke principe na kojima je po~ivalo tada{we dru{tvo. 55 Scene nasiqa, ubistava i slobodnijeg odnosa me u polovima, izazivale su, sem empatije, i opre~na mi{qewa o uticaju filma na formirawe qudskog karaktera, posebno mladih. Dok su jedni sa odobravawem prihvatali novotarije sa celuloidnih traka, dotle su pojedini a~ki roditeqi a i {kolske vlasti sa zabrinuto{}u komentarisali efekte kinematografskog buma. Stoga je po {kolama bila zavedena interna cenzura, tako da su u~enicima ~itane naredbe kojima se dozvoqavalo ili zabrawivalo gledawe filma koji se tih dana prikazivao u nekom od bioskopa. Neretko je ispred bioskopskih vrata de`urao i direktor {kole i kontrolisao po{tovawe naredbi o zabrani. U~enicima je tako e zabrawivano pose}ivawe ve~erwih projekcija koje su po~iwale posle 20 ~asova. 56 Interesantno je napomenuti da je i me u u~enicima, gimnazi- 50 U periodu od kraja aprila do kraja septembra meseca poseta u ve}ini bioskopa u Jugoslaviji bila je slaba. Kako su poresko optere}ewe i re`ijski tro{kovi neretko prema{ivali vrednost novca dobijenog prodajom ulaznica, to su mnogi vlasnici kinematografskih radwi pribegavali privremenim prekidima rada. Filmski godi{njak 1936, Isto, Filmski godi{njak 1937/38, Beograd, 1938, Isto. 54 Isto. 55 Dejan Kosanovi}, Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije , Beograd, 1985, Isto. 237

238 238 je pre svega, bilo onih koji su o filmu imali r avo mi{qewe, pa je tako jedan onda{wi gimnazijalac u svom dnevniku zapisao: [ta je film? Moje je mi{qewe da je to stvar koja ima najvi{e krivaca za ovakvo stawe. To je stvar kojom se slu`e filmski magnati da bi se obogatili. U filmovima su sve takve scene koje }e mo}i ~oveka da izvedu iz takta a koje danas mnogi vole. Naro~ito vole `enske. Smem se kladiti da jedna u~enica vi{e voli gledati jedan film i potro{iti 5 dinara za wega nego pro~itati jednu kwigu. Prvo {to bih zabranio jeste film. ^esto su seoska deca koja su do{la na zanat gledala kriminalne filmove. ^esto se posle toga de{avalo da jedan drugog udari no`em kao onaj dasa na filmu. Film od `enskih stvara prostitutke, a od mu{karaca pokvarewake i razbojnike. 57 Posledwi film prikazan u Kraqevu pre nema~ke okupacije grada, aprila godine, bio je Nevidqivi ~ovek, emitovan u Jugoslaviji. 58 SPORTSKA KULTURA Sport O za~ecima organizovanih sportskih aktivnosti u Kraqevu, tj. sporta kao masovnog dru{tvenog fenomena, ne~ega {to odvaja moderno vreme od pre a{weg, zna se veoma malo, a i izvori koji bi upu}ivali na wih jako su oskudni. 59 Prema nekim saznawima, prva moderna sportska disciplina koja je u wemu dobila organizacionu formu, bilo je streqa{tvo. Ono je po~elo da se razvija jo{ 80-ih godina XIX veka, kada su ga, zbog wegovog vojnog karaktera i potreba vojske, materijalno i organizaciono pomagale dr`avne vlasti. 60 U podno`ju Grdi~ke kose nalazilo se streli{te koje je kori{teno za vojne, ali i potrebe mesnog streqa~kog dru{tva, i na kome su mnoge generacije Kraqev~ana prvi put osetile miris barutnog dima. Ono je posedovalo figure za ga awe, rovove za za- 57 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a, II/ Dobrivoje Obradovi} slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, Kako navodi Predrag Markovi} za samu pojavu modernog sporta potrebni su preduslovi koji se mogu objediniti jednim pojmom koji ih sve sadr`i. To je moderan grad. On sadr`i dovoqan broj qudi. Velika populacija je neophodna za moderan sport iz tri razloga. Prvo, ona daje dovoqan broj posmatra~a. Drugo, visoka specijalizacija koja postoji tek u urbanoj sredini mo`e da iznedri i dovoqan broj kvalitetnih takmi~ara. Tre}e, sport je jo{ jedan od vidova osobito velegradske kulture, na~in ispuwavawa dokolice nepoznat ruralnoj sredini. P. J. Markovi}, Beograd i Evropa , Sokoli ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije , Beograd, 1991, 14.

239 klon pokaziva~a meta i niz drugih prate}ih sadr`aja koji su ga awe ~inili bezbednim kako po strelce, tako i po okolinu. Tokom letwih dana na streli{tu je uvek bilo `ivo. Dolazili su oni koji su se takmi~ili, a bilo je i dosta posmatra~a. (...) Takmi~ewa su redovno odr`avana i pucalo se svakodnevno. 61 Usled izgradwe Fabrike vagona u neposrednoj blizini, streli- {te je moralo biti izme{teno na novu lokaciju koja je obezbe ena u Staroj ~ar{iji i bilo je potpuno moderno ure eno, te se mo`e ga ati i pod najte`im elementarnim nepogodama bez ikakve smetwe 62. ^lanstvo Streqa~ke dru`ine ~inili su prete`no oficiri i podoficiri vojnih jedinica stacioniranih u Kraqevu, ali je bilo i dosta ~lanova iz redova drugih socijalnih kategorija: zanatlija, trgovaca, ~inovnika, ugostiteqa, radnika, kalfi, trgova~kih pomo}nika i dr. Streqa~ko dru{tvo u Kraqevu takmi~ilo se u okviru [umadijske streqa~ke oblasti. 63 [umom bogati masivi Stolova, Gledi}kih planina i talasasti reqef u dolinama Ibra i Morave obrastao listopadnim drve}em, pru`ali su dobre uslove za razvoj lova koji je u ovom kraju imao dugu tradiciju. Lova~ko dru{tvo osnovano je godine, a u wemu je godine bilo u~laweno 87 Kraqev~ana i lovaca iz drugih sreza, a me u wima su bili i lekari Radosav Blagojevi} i Milosav Obradovi}, {tampar ^edomir Milo{evi}, veletrgovci Petar Bo`i} i Bo`idar Crv~anin i dr. 64 Tri godine kasnije ono je imalo 183 ~lana i po brojnosti je zauzimalo {esto mesto u Upravi Saveza Lova~kih Udru`ewa. 65 Svojom popularno{}u, posebno u periodu nakon Prvog svetskog rata, ubedqivo se od svih sportova najvi{e nametnuo fudbal, postaju}i svojevrsni masovni fenomen. Za loptawe, kako se najpre nazivala ova novotarija, po kraqeva~kim ulicama, ba{tama, zelenim povr{inama i drugim slobodnim prostorima, najzaslu- `niji su bili u~enici {kolovani u ve}im gradovima, radnici koji su, tragaju}i za zaposlewem, pristizali iz drugih urbanih sredina i oficiri koji su slu`ili u Kraqevu. 66 To je bila nova igra 61 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. II 1983, Streqa~ke utakmice u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, Streqa~ke utakmice u Kraqevu, Politika, 22. X 1931, Upravu Lova~kog dru{tva godine ~inili su: Kosta \or evi}, predsednik, Milenko Radoi~i}, blagajnik i Vojislav \or evi}, sekretar. Raspolagalo je kapitalom u iznosu od dinara. Godi{wak Lovac, Beograd, 1927, Prvi jugoslovenski sportski almanah, Beograd, 1930, Kraqeva~ki novinar i publicista Milan Pantovi}, navodi da je prvu fudbalsku loptu u Kraqevo doneo godine kowi~ki kapetan Deli}, koji je slu`bovao u kowi~kom puku Car Du{an Silni, a ve} naredne godine pri Sokolskom dru{tvu osnovan je Lopta~ki odsek, koji je prve utakmice igrao na poqanama Divqeg poqa. M. Pantovi}, Kraqeva~ki...,

240 240 koja je plenila mladost, ali i neki tabu za onda{we {kolske vlasti koje su smatrale da ovaj naduvani balon od ko`e odvla~i pa- `wu acima od u~ewa, da se wime bave lo{i u~enici i oni siroma{ni, a ni policijske vlasti nisu bile blagonaklone prema ovom sportu koji je u velikom broju okupqao omladinu. Kroz fudbal su gledali opasnost okupqawa crvenih. 67 Iako nismo uspeli utvrditi datum wegovom nastanka, pretpostavqamo da je najstariji ovda{wi fudbalski klub Sport- -klub Ibar, u sklopu koga su, prema wegovim pravilima, usvojenim na vanrednoj skup{tini kluba 30. jula godine, osim lopta~ke, na papiru postojale jo{ i lakoatletska, velosipedska, skija{ka i kulturna sekcija. 68 Tokom tre}e decenije XX veka fudbalska igra stekla je {iroku popularnost, tako da su pored Ibra, ~iji igra~i su nastupali u dresovima otvorenoplave boje, osnivani i novi klubovi: Spartakus, koji je Na kapiji prete`no okupqao radnike, i Kraqevskog sport-kluba Ibar Jedinstvo, ~iji igra~ki kadar su ~inili uglavnom trgovci i trgova~ki pomo}nici, ali wihove aktivnosti su bile kratkotrajne. 69 Prvog oktobra godine obrazovan je Sport-klub Morava, godine Sport-klub Radni~ki, 71 a po~etkom septembra godine Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, AJ, 14, , Pravila Sport-kluba Ibar, 7. X 1933; O sportu uop{te, Narodna samouprava, 16. VI 1939, Uz obrazlo`ewe da predstavqa komunisti~ki klub policija je nekoliko meseci nakon wegovog formirawa, po~etkom godine, zabranila rad Spartakusa, koji je wegova uprava potom preimenovala u Klasbor, a kada je i on zabrawen, oformqen je Sport-klub Polet, koji nije verificiran i bio je vi{e divqi klub. IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Borba radni~ke omladine za svoja prava {trajkovi, demonstracije, klubovi, kulturno-prosvetna dru{tva (referat). Saveta Maleti}, Razvoj i karakter fizi~ke kulture u naprednom radni~kom pokretu Srbije, Radni~ki sportski pokret Jugoslavije do 1945, Zagreb, 1972, AJ, 14, , Pravila Sport-kluba Morava u Kraqevu, 1. X Klupska boja bila je otvoreno crvena, a fudbaleri su nastupali u prugastim crveno-crnim dresovima. AJ, 14, , Pravila Kraqevskog Sport-kluba Radni~ki, 22. IX 1932.

241 pa je ovakva masovnost pikawa lopte omogu}ila formirawe lokalnog takmi~arskog prvenstva, u ~ijem jesewem delu godine je najuspe{nija bila ekipa Ibra. 73 Kraqeva~ki fudbalski timovi nadmetali su se i u Zapadnomoravskoj `upi Kragujeva~kog lopta~kog potsaveza, a najve}i rivalitet vladao je prema ~a~anskim ekipama Borac i Jedinstvo Detaq sa fudbalske utakmice, Na igrali{tu sme{tenom na livadama preko puta stare `elezni~ke stanice, koje su zajedni~ki koristili ovda{wi fudbalski klubovi, gostovali su, osim pomenutih ~a~anskih timova, jo{ i kru{eva~ki Obili}, Konkordija i Car Lazar, u`i~ki Era i Sloboda, kragujeva~ki Radni~ki, Kara or e, Kolonija, [umadija i Slavija, gorwomilanova~ko Takovo, novopazarski Ras, ra{~anska Studenica, ali i prestoni~ki klubovi, poput Jedinstva, koje je po~etkom maja godine odigralo 72 Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, Drugoplasirani je bio tim Radni~kog, tre}e mesto osvojili su fudbaleri Morave a na za~equ su se na{li Sport, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, Prema podacima iz godine Jugoslovenski nogometni savez, sa sedi{tem u Beogradu, okupqao je 14 regionalnih nogometnih (lopta~kih) podsaveza, a u Kragujeva~kom lopta~kom potsavezu takmi~ilo se 27 ekipa iz Kragujevca, ]uprije, Jagodine, Svilajnca, Gorweg Milanovca, U`ica, ^a~ka i Kraqeva. Hrvoje Macanovi}, Jugoslavenski sport Godi{njak Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933, 20, 24.

242 242 dve utakmice sa Ibrom i svojom tehnikom i po`rtvovawem prosto pregazilo ovoga provincijskog bauka. 75 Da je Kraqevo predstavqalo vru} teren, u fudbalskom smislu te re~i, svedo~i i ~iwenica da je tu polo`io oru`je i u evropskim razmerama poznati be~ki klub Brigetenauer. 76 Do nagle stagnacije fudbala u Kraqevu do{lo je po~etkom godine, kada je zbog radionica uni- {teno fudbalsko igrali{te, a krajem godine odlukom Jugoslovenskog nogometnog saveza iz wegovog ~lanstva izbrisan je Radni~ki. 77 Opasnost od totalnog zamirawa fudbalske igre donekle je ubla`ena formirawem 7. maja godine, ~ije ~lanstvo su ~inili uglavnom `elezni~ari i zaposleni radionicama i Lo`ionici, a koji je od Generalne direkcije dr`avnih `eleznica dobio na kori{}ewe plac koji je preure en u fudbalsko igrali{te. 78 Na wemu su, kao jedinom u gradu, trenirali i igrali utakmice i fudbaleri Ibra i Morave. 79 Sredinom godine postojala je inicijativa za obnovu Sport-kluba Radni~ki, ali Ministarstvo fizi~kog vaspitawa naroda nije dalo odobrewe za wegovu registraciju s obra- 75 Dve pobede Jedinstva u Kraqevu, Pravda, 8. V 1935, 11; Dr Dobrivoje Lisinac, Fudbal kru{eva~kog kraja Od prve lopte do saveznih liga, bez oznake mesta i godine izdawa, Posle nekoliko godina, futbal u Kraqevu ponova je o`iveo, ali mu preti opasnost da bude ugu{en, Politika, 4. VIII 1940, Radni~kom je stavqano na teret da je preko svojih funkcionera, {tampanim lecima, organizovao bojkot jedne Ibrove utakmice, a iz Kragujeva~kog lopta~kog potsaveza mu je zamerano da je vrlo retko odgovarao na akta potsaveza, niti je po{tovao potsavezova nare ewa. Brisan iz ~lanstva J. n. s-a, K. L. P., 12. XII 1936, U spisak osniva~a ~iji igra~i su bili odeveni u dresove i kratke ga}ice crne boje i duge ~arape koje su na gorwem delu bile protkane sa belim ispustom, upisani su: dr Nikodijevi} Vlastimir (po~asni predsednik kluba), Jovanovi} Vladimir, Konstantinovi} Du{an, [uster Aleksandar, Gace K. Anton, Stojanovi} Nikodije, Mali} Nikola, Vere{ Stevan, Kova~ Frawo, Nici} Nikola, Santo Jovan, Si~ Jovan, Smiqkovi} Qubomir, [oti Ladislav, Virc Frawo, Nikoli} Bogdan, Zlatanovi} Dragoqub, Ki{ Matija, Novak Josip, Pejovi} Bo`idar, Petrovi} Branivoje, Stanojevi} Dragoqub, Piler Frawo, Milenkovi} Jovan, Orozovi} Petar, Smiqani} Vidoje, Rankovi} Branislav, Paravina Marko, Davidovi} Dimitrije, Vu~kovi} Milo{, Duganxi} Nikola, Bursa} \ura, Gros Paja, Bahert Frawo, Tombi Lajo{, Savkovi} Stefan, [ibali} Vidoje, Pavi}evi} Vojislav, ^imgel Ivan, Haben{us Martin, Virokovi} Ivan, Jovi~i} Trajko, Todorovi} Ilija, Ivkovi} Stanoje, \uki} Nenad, Kova~ Ivan, Vu~kovi} ^edomir, Vukomanovi} Qubinko, Popovi} Petar, Vuksanovi} Trajko, Stankovi} Ratko, Maric Fridrih, Guti Stevan i Grga Rudolf. AJ, 71, 27 65, Spisak ~lanova S. Kraqevo, 5. VII 1935; Pravila u Kraqevu, 7. V Po svemu sude}i je u vreme krize fudbala prouzrokovane gubitkom igrali{ta prestao da postoji.

243 zlo`ewem da ~lanovi osniva~i ne pru`aju dovoqne garancije da }e raditi prema odre enim ciqevima a da dru{tvo ne}e prekora- ~iti svoj statutarni krug rada. 80 O tome koliko je problem igrali{ta optere}ivao i usporavao razvoj ne samo kraqeva~kog fudbala ve} i ~itavog sporta, ukazivano je i na stupcima kako lokalne tako i prestoni~ke {tampe. Razlozi za stagnaciju sporta u na{em mestu, nalaze se prvenstveno u nedostatku sportskog terena; iz tog razloga, najstariji futbalski klub na{eg mesta Ibar poveo je akciju u zajednici sa ostalim sportskim zajednicama i uspelo se toliko {to je, zahvaquju}i razumevawu op{tinskih odbornika u buxet op{tine za godinu unesena suma od dinara za kupovinu sportskog igrali{ta, kao zajedni~ke svojine svih sportskih i vite{kih organizacija na{ega mesta. Me utim, posle svestranog pregleda slobodnih terena koji mogu do}i u obzir, uspostavilo se da u okolini na{ega mesta a u ataru na{e op{tine, nema pogodnog terena koji bi se mogao uz potrebne uslove otkupiti za dinara. Radi toga sportski klubovi na{ega mesta, u ciqu podizawa sporta, prinu eni su da se ponova obrate op{tinskom odboru sa molbom, da im se dodeli slobodan teren na obali Ibra, odmah ispod hotela Pariz i da se isti osposobi sa ve} odobrenih dinara. U tu svrhu, da se to sprovede, a i sa zadatkom da i docnije, na ve} izgra enom terenu svr{ava teku}e poslove uslovqene zajedni~kom svojinom terena, osnovan je Me uklubski radni odbor koji, pored ve} pomenutog ciqa oko izgradwe terena ima za zadatak da sportske i vite{ke zajednice na{ega mesta me usobno pove`e, kako bi 80 Ovakvo re{ewe Ministarstva doneto je na sugestiju sreskog na~elnika iz Kraqeva da ne bi trebalo dozvoliti osnivawe ovog sport kluba, s razloga {to me- u ~lanovima ima lica koja po svojim politi~kim ube ewima nisu ispravna. Ina~e, na spisku ~lanova osniva~a nalazili su se: hotelijer Milan Pribakovi}, advokat Du{an Ili}, {tampar Mihailo Mihailovi}, ~lanovi Op{tinske uprave Petar Bo`i} i Kosta Popovi}, trgovci Dobrivoje Koturanovi}, Krsta Pantovi}, Svetozar An eli} i Mi{a Obu}ina, trgova~ki pomo}nici \or e Mili}evi}, Radmilo Tro{i}, Milutin Rudwanin, Vlada Petrovi} i Branislav Nikoli}, stolari Qubomir Markovi} i Stojan Markovi}, abaxije Stanko Nedeqkovi}, Dobrivoje Jano{evi} Bukowi}, obu}ari Filip Ni{avi}, Miodrag Vu~ini}, Milorad Mladeni}, Borivoje Samarxi}, Ilija Trifunovi} i Aleksa Aleksi}, frizeri Sreten Vasi}, Dimitrije Simonovi} i Frawa Supek, opan~ar Rajko Despotovi}, bravari Milan Mari}, Dragoqub Vu~i}, Slobodan \or evi} i Bo`idar Kiti}, {usteri Milan Gavrilovi}, Miodrag Radanovi} i Dragoslav Nikoli}, Rankovi} i lekar Dragomir Karajovi} AJ, 71, 27 65, Spisak upisanih ~lanova Sport kluba Radni~ki u Kraqevu, bez datuma; Dopis Na~elstva sreza `i~kog II Upravnom odeqewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 29. VI Re{ewe Ministarstva za fizi~ko vaspitawe naroda, 16. VII

244 244 iste sa svojim opravdanim zahtevima istupale zajedni~ki i da ih kolaborirawem rada osposobi za pravilno, sportsko i sporazumno kori{}ewe terena pisala je kraqeva~ka Narodna samouprava 16. juna godine. 81 Naporima za obezbe ivawe odgovaraju}eg sportskog terena u Kraqevu u avgustu godine pridru`ila se i Politika : Gubqewem igrali{ta ovda{wi sportisti ostali su na ulici, ili, jo{ boqe je re}i, vratili su se ponova kafani i svemu onome r avom {to proisti~e iz kafanskog `ivota. (...) Nekoliko godina aktivni igra~i i drugi sportski radnici bogorade iz dana u dan kod nadle`nih da im se dodeli bilo kakav teren za igrali{te, no sve je to ostalo bez ikakva rezultata. Obijeni su mnogi pragovi i na mnogim mestima dobilo se mnogo obe}awa, ali do igrali{ta kakvo ovo napredno mesto zaslu`uje do danas se nije do{lo. 82 Uprkos svim navedenim te{ko}ama fudbal se duboko uvre`io u du{ama mnogih Kraqev~ana potvr uju}i maksimu o najva`nijoj sporednoj stvari na svetu, a najboqi fudbaleri su u`ivali veliko po{tovawe i divqewe svojih sugra ana. Sredinom dvadesetih godina XX veka u Kraqevu je osnovana i podru`nica Saveza izvidnika i planinki koja je negovala skautizam, sportski pokret nastao po~etkom veka u Engleskoj, a ~iji idejni tvorac je bio Baden Paul. Krajem pomenute decenije skautsku ~etu u Kraqevu ~inilo je 27 ~lanova razli~itog pola i uzrasta. 83 Dolaskom francuskih stru~waka i radnika, sredinom tre}e decenije pro{log veka, u Kraqevu je za`iveo i jedan novi sport tenis. Bli`ih podataka o aktivnosti ovda{weg tenis-kluba koji se koristio teniskim igrali{tima sa crvenom {qakom u Aerokoloniji nemamo, sem toga da je imao saradwu sa Beogradskim tenis-klubom osnovanim godine. 84 Izgradwa aerodroma, Fabrike aviona i Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, pru`ali su Kraqevu odli~ne preduslove za razvoj vazduhoplovnog sporta, koji je nakon Prvog svetskog rata do`iveo pravu ekspanziju u zapadnoevropskim zemqama. Sportsko vazduhoplovstvo u ju`noslovenskoj dr`avi svoju organizacionu formu dobilo je 14. maja godine, kada je, po uzoru na francuski i belgijski, osnovan Aeroklub Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 81 O sportu uop{te, Narodna samouprava, 16. VI 1939, Posle nekoliko godina, futbal u Kraqevu ponova je o`iveo, ali mu preti opasnost da bude ugu{en, Politika, 4. VIII 1940, Prvi jugoslovenski sportski..., 45, Isto, 69.

245 Deset godina kasnije wegovim spajawem sa Udru`ewem rezervnih avijati~ara nastao je Aeroklub Na{a krila s ciqem da {ire- }i svoju organizaciju po celoj zemqi upoznaje na{ narod sa visokim koristima koje vazduhoplovstvo pru`a ~ove~anstvu; gaji i razvija qubav prema vazduhoplovstvu kao sportu i va`nom privredno-ekonomskom faktoru; poma`e podizawu vazduhoplovstva u zemqi kao mo}nom sredstvu narodne odbrane; radi na pripremi stanovni{tva za odbranu od vazdu{nih napada; potpoma`e razvijawe tehnike i nauke u oblasti vazduhoplovstva, vode}i naro~ito ra~una o pripremi stru~nog i tehni~kog podmlatka; kao ~lan Me- unarodne Aeronauti~ke federacije vr{i funkciju oblasti aeronauti~kog sporta koja mu prema wenim statutima pripada i okupqa sve pobornike vazduhoplovstva kako bi oni mogli stru~nim radom potpomagati izvo ewe klubskih zadataka 85. Tokom tre}e decenije XX veka osnovano je niz mesnih odbora Na{ih krila u unutra{wosti, izme u ostalog i u Kraqevu. Ta~an datum wegovog konstituisawa nije poznat ali, prema nekim saznawina, verovatno je da se to dogodilo u julu godine. Za prvog predsednika wegovog Upravnog odbora izabran je prota Savatije Bo`i}, za potpredsednika trgovac Qubi{a Radovanovi}, za blagajnika trgovac Dragomir Jovanovi} a na du`nost sekretara biran je Mika Ili}, tako e trgovac po zanimawu. 86 Sredinom godine Mesni odbor prerastao je u Oblasni, ~ija osniva~ka sednica je odr`ana 12. juna. O ovom doga aju novine su zapisale: Danas oko 10 ~asova odr`ana je dobro pose}ena skup{tina novoformiranog Oblasnog odbora kojoj je prisustvovao i delegat Sredi{weg odbora iz Beograda, in`iwer Veqovi}. (...) Po{to je data razre{enica staroj upravi mesnog odbora, dobio je re~ g. Veqovi} koji je izneo razloge koji su rukovodili Sredi{wi odbor da u Kraqevu osnuje Oblasni odbor, jer ono ima sve uslove za razvoj civilne avijacije: postoje}i aerodrom, hangari i dovoqan broj odli~nih pilota pri Vazduhoplovnom zavodu. Po{to su izvr{ene jo{ neke formalnosti, iazbran je kandidacioni odbor koji je kandidovao novu upravu, a koja je sastavqena ovako: predsednik Du{an Radovi}, potpukovnik Vazduhoplovnog zavoda, potpredsednik Jelesijevi}. ^lanovi: potpukovnik Dragi}, in`. Brana Vasiqevi}, Milosav Milosavqevi}, Ivan Pupis, 85 Pravila Aero-kluba Kraqevine Jugoslavije Na{a krila doneta 15. februara godine na zajedni~koj Vanrednoj skup{tini Aero-kluba i Udru`ewa Rezervnih Avijati~ara, Na{a krila, mart 1932, bez numerisanih stranica. Sava J. Miki}, Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Beograd, 1933, 617, Rade Joveti}, Wima pripada nebo, Kraqevo, 1998,

246 246 in`. Zrni}, Savo Mom~ilovi}, Kotas, Vu~kovi}. (...) Oblasni odbor u Kraqevu ima preko 300 ~lanova, a nastoja}e da se upi{e u ~lanstvo bar 10% od celokupnog gra anstva u Kraqevu. 87 Kraqeva~ki oblasni odbor odigrao je zna~ajnu ulogu u popularizaciji i razvoju sportskog vazduhoplovstva u jugozapadnoj Srbiji i delu Ra{ke oblasti. Zalagawem wegove uprave a`uriran je rad mesnih odbora u ^a~ku, Po`egi, Ivawici, U`icu, Ra{ki i Novom Pazaru, a Kraqevo je postalo jedan od centara vazduhoplovnog sporta u Kraqevini Jugoslaviji. O popularnosti ove sportske grane u gradu najre~itije govore statisti~ki podaci o broju ~lanova Mesnog odbora: godine bilo ih je 205, a dve godine kasnije 565, kao i 483 ~lana podmlatka. 88 Uprkos prili~no skromnim materijalnim mogu}nostima, Mesni odbor je razvio `ivu aktivnost s ciqem da {to vi{e propagira civilno vazduhoplovstvo i da me u gra anstvom na e {to ve- }i broj prijateqa avijatike. 89 Pod wegovim okriqem radila je {kola za izradu avio-modela u kojoj je godine obu~eno 12 modelara i izra eno 26 modela i jedan zmaj, a u periodu od 28. juna do 3. jula, deo wihovih rukotvorina prikazan je sugra anima na izlo- `bi. 90 Idu}e godine modelarske te~ajeve poha alo je 65 polaznika od kojih je wih 58 dobilo diplome modelara, a izra eno je 138 avio-modela. 91 Sportsko-vazduhoplovna disciplina koja je svojom atraktivno{}u plenila pa`wu svih ~lanova Mesnog odbora bilo je jedrili~arstvo ( bezmotorno letewe ). Prvi Kraqev~ani koji su imali prilike da se sportskom jedrilicom vinu u nebeski svod i osete ~ari letewa bili su Konstantin \or evi} i Miodrag ^ukuli}, koji su godine, u organizaciji Sredi{weg odbora Aerokluba Na{a krila, svr{ili [kolu bezmotornog letewa koja je obuku izvodila u Pinosavi kod Beograda. 92 Jedrili~arstvo je imalo dosta poklonika tako da su godine delovale dve jedrili~arske sa 21 i Kraqevo sa 17 ~lanova od kojih su ~etvorica imala svr{enu leta~ku {kolu. 93 Poseban uspeh kraqeva~ki jedrili~ari postigli su sre- 87 Osnivawe Oblasnog odbora Aero-kluba u Kraqevu, Politika, 13. VI 1932, Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za godinu, Beograd, 1937, 37. Kraqevski Jugoslovenski aero-klub Na{a krila Izve{taj za XVIII redovnu zemaqsku skup{tinu, Beograd, 1939, U Kraqevu }e se osnovati {kola za pravqewe avionskih modela, Politika, 19. II 1936, Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za godinu..., Kraqevski Jugoslovenski aero-klub Na{a krila Izve{taj za XVIII redovnu, [kola bezmotornog letewa u Pinosavi kod Beograda, Na{a krila, 1. X 1932, Kraqevski Jugoslovenski aero-klub Na{a krila Izve{taj za XVIII redovnu..., bez numerisane stranice.

247 dinom jula godine izradiv{i samostalno tri jedrilice ( Orao, Soko i Grlica ), o ~emu je Politika objavila op{iran tekst: U prisustvu ve}eg broja Kraqev~ana i delegata aeroklubova sa teritorije Kraqevskog oblasnog odbora Aero-kluba Na{a krila i u prisustvu velikog broja predstavnika raznih humanih i nacionalnih dru{tava, izvr{eno je osve}ewe 3 jedrilice koje su izradili ovda{wi mladi}i. Kumovali su Miqko Petrovi}-Marti}, biv{i narodni poslanik, Dragan Tomovi}, trgovac Buwak, ak Trgova~ke akademije. Pre samog obreda, predsednik Oblasnog odbora Aero-kluba Na{a krila, vazduhoplovni pukovnik g. Pavle Filipovi}, pozdravio je prisutne govorom: (...) Blagodarimo vam {to ste se odazvali na{em pozivu i prisustvovali ovako zna~ajnom ~inu kr{tewa na{ih prvih jedrilica sagra enih u skromnim radionicama kraqevskog Aero- -kluba. (...) Koristim priliku da zahvalnost izrazim na ukazanoj pomo}i Aero-klubu i to: Politici (uredni{tvu) (3.000 din.), glav. uredniku Politike Jovanu Tanovi}u na sumi od din, Dr`avnoj fabrici aviona Kraqevo od din., firmi Vistad iz Vi{egrada i svima koji }e sledovati ovim primerima. (...) ^inodejstvovale su prote Savatije Bo`i} i Milovan Blagojevi} uz asistenciju jednog aka. 94 Obuka i trena`ni avio-letovi do po~etka godine obavqani su na jednom polovnom aparatu, koji je potom dat na reviziju, a od jula godine Oblasni odbor je dobio novi avion koji je na sve~anom kr{tewu dobio ime Kraqevo. 95 U organizaciji Oblasnog i Mesnog odbora, svake godine odr- `avan je aeromiting na kome su se okupqali brojni posetioci, ne samo iz Kraqeva, a mnogi od wih imali su priliku da se prvi put u `ivotu voze avionom. Radi animirawa ovda{we javnosti i uve- }awa ~lanstva, Mesni odbor je prire ivao ~este izlo`be avionskih i jedrili~arskih modela, a jedna od takvih odr`ana je od 1. do 10. jula godine u prostorijama objekta Osnovne {kole. 96 Mada smatran uglavnom za vrstu dru{tvene igre kojom se prekra}ivalo vreme za kafanskim stolom, {ah je bio jedan od najzastupqenijih sportova u Kraqevu. Misaona igra na 64 crno- -bela poqa imala je brojne poklonike organizovane u [ah-klub Kraqevo. Wihovo omiqeno sastajali{te je bila kafana Evro- 94 Kr{tewe prvih jedrilica sagra enih u radionicama Aero-kluba u Kraqevu, Politika, 22. VII 1940, AJ, 74, , Izve{taj artiqerijskog majora Igwata M. Furlana Komandantu [umadijske divizijske oblasti, 7. VII 1939; Izaslanik W. V. Kraqa i Episkop g. Nikolaj na osve}ewu aviona Na{ih krila u Kraqevu, Pravda, 4. VII 1939, 7; Aeromiting u Kraqevu, Narodna samouprava, 7. VII 1939, Posetite izlo`bu avionskih i jedrili~arskih modela, Narodna samouprava, 7. VII 1939,

248 248 pa, za ~ijim stolovima su se, u atmosferi duvanskog dima i uz budan nadzor brojnih kibicera, oprezno osmi{qali i vukli lukavi potezi. Evropa je 22. septembra godine ugostila i doajena jugoslovenskog {aha, Ozrena Nedeqkovi}a, koji je tom prilikom odigrao tro~asovnu simultanku sa 14 najboqih kraqeva~kih {ahista, ostvariv{i 11 pobeda, dva remija i jedan poraz. 97 ^etrnaestog decembra godine osnovan je u Kraqevu i Smu- ~arski klub. 98 Prema klupskim Pravilima, odobrenim od strane Ministarstva fizi~kog vaspitawa naroda 15. februara godine, wegovi ciqevi bili su: gajiti, {iriti smu~arski sport, kao i sve {to je s wim u vezi i propagirati lepotu zimske prirode. 99 Kraqeva~ki smu~ari su svoje ume}e vo`we po sne`nom pokriva~u iskazivali uglavnom na padinama obli`weg Go~a i ne{to udaqenijeg Kopaonika. Iako su se velosipedi kotrqali kraqeva~kom kaldrmom jo{ u godinama pre Prvog svetskog rata, prava ekspanzija biciklizma nastupila je sredinom ~etvrte decenije XX veka. O tome koliko je vo- `wa to~ka, kako je bicikl ~esto nazivan, uzela maha, svedo~i pismo jednog Kraqev~anina objavqeno po~etkom aprila godine u Politikinoj rubrici Me u nama : Ba{ u ovoj rubrici izneta je slika jedne beogradske ulice ~iji je trotoar zakr~en nosa~kim kolicima tako da pe{aci moraju da si u na kolovoz, ~ime se, naravno, izla- `u opasnosti da ih pregaze kola ili auto. Kod nas u Kraqevu, me utim, obratno je. Ako ho}ete da ste sigurni da ne budete prega`eni, boqe je da idete sredinom ulice, dakle kolovozom. Trotoar kod nas u Kraqevu predstavqa veliku opasnost jer dok je u najve}em delu ulice kolovoz sa starom turskom kaldrmom, najve}i deo trotoara izra- en je od betona tako da je du{u dao za velosipediste. I oni te trotoare mu~ki iskori{}avaju jure}i verolomnom brzinom tako da je ipak najsigurnije i}i kolovozom. Ne znam {ta je beogradska op{tina preduzela da oslobodi trotoare. Kod nas u Kraqevu protiv ovih vatrenih velosipedista nije preduzeto jo{ ni{ta. ^eka se vaqda da neko najpre pogine, pa onda tek da sleduje potrebno nare ewe. 100 Biciklizam kao sportska disciplina dobio je svoju organizacionu formu u Kraqevu tek po~etkom oktobra godine, kada je agilno{}u nekoliko ~lanova, pri sportskom klubu Morava 97 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, 8; Vremeplov XX veka, Kraqevski glasnik, 29. III 2001, Wegovi osniva~i bili su: potpukovnik Pavle Filipovi}, komandant Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, artiqerijski kapetan II klase Frawo Tu{ar, in`ewer Slobodan Zrni}, ~inovnici Maks Derna~, Ivan Pupis i Dragomir Radovi}, policijski pisar Milosav Braqinac, in`ewer Dobrivoje Savi}, Bo`idar Milojkovi}, Roman Raj{p, Danica Aleksi}, i izvesni Intihar. AJ, 71, 33 90, Spisak osniva~a Smu~arskog kluba Kraqevo, 18. XII AJ, 61, , Pravila Smu~arskog kluba iz Kraqeva, 15. II Kod nas u Kraqevu, Politika, 7. IV 1934, 9.

249 obrazovana biciklisti~ka sekcija, a godinu dana docnije formiran je Kraqevski Biciklisti~ki sport klub Lasta. 101 Ve} 6. oktobra godine odr`ana je, u ciqu popularizacije novog vida sportskog nadmetawa, velika propagandna biciklisti~ka trka na 38 kilometara dugoj mar{ruti od Kraqeva do Lopatnice. U~e{}e u ovoj, za Kraqev~ane i me{tane sela kroz koje je vo`eno, svojevrsnoj atrakciji i doga aju koji je Kraqevo uveo u novu etapu razvoja modernog sporta, uzeli su: Miroslav Matovi}, Stojan Stoji}, Dragutin Bla`i}, Jovan Blagojevi}, Milo{ Vuksanovi}, Sreten Vasi} i Dragan Terzi}, od kojih su trojica imali prave trka~ke, a ~etvorica tzv. te{ke bicikle. O tome je op{irno pisala i beogradska Pravda : Polazak je bio ta~no u 9 ~asova Na svakom petom kilometru za vreme trke bio je postavqen po jedan kontrolni ~lan. U Lopatnici ispred kafane zasedavala je komisija od vi{e ~lanova. Du` cele staze, a naro~ito izme u Mataru{ke Bawe i Lopatnice, pored puta, stajali su seqaci i seqanke i pojedine tekmi~are `ivo bodrili. (...) Na ciq je prvi stigao Miroslav Matovi}. S obzirom na tip bicikala, nagrade su podeqene ovako: prvu (srebrnu tabakeru) dobio je Matovi} za vreme od 1.15,35 sati, drugu Blagojevi} (1.23,32), tre}u Stoji} (1.23,13), ~etvrtu (poklon u novcu Petrovi}a) Dragutin Bla`i} su Petrovi}, sudijski pripravnik, Milan Ne{ovi}, trgovac Aleksandar Vasiqevi} i D. Stoji} ^lanska karta Kraqeva~kog Biciklisti~kog sport kluba Lasta Biciklizam je ubrzo stekao brojne poklonike, tako da su biciklisti~ka nadmetawa u brzoj vo`wi postala prava strast za mnoge mladi}e `eqne dokazivawa. Najboqi kraqeva~ki bicikli- 101 Biciklizam, Pravda, 4. X 1935, Prve biciklisti~ke trke u Kraqevu, Politika, 7. X 1935, 11; Propagandisti~ke trke u Kraqevu, Pravda, 11. X 1935, 12.

250 250 sta u periodu do godine bio je Stojan Stoji}, ~iji uspesi su proneli ime Kraqeva i van jugoslovenskih dr`avnih granica. Zajedno sa svojim klupskim drugom Deletom Ni{avi}em, Stoji} je u~estvovao na olimpijadi u Nema~koj godine stigav{i u Berlin voze}i bicikle iz Kraqeva, 103 a samostalno je nastupao na ~uvenom Tour de France, takmi~io se na velikoj Trci oko Srbije godine i na niz mawih biciklisti~kih nadmetawa. 104 Sokolstvo Ideje sokolstva, kao izrazito slovenskog kulturnog i nacionalno-oslobodila~kog liberalnog pokreta, svoje institucionalne okvire u Kraqevu dobile su godine, osnivawem Sokolskog dru{tva Du{an Silni, podru`nice Saveza Sokolskih dru{tava Du{an Silni, koji je bio ~lan Sveslavenskog sokolskog saveza. 105 S obzirom na to da je sokolstvo, zbog svog karaktera, predstavqalo idealno sredstvo za vojni~ko vaspitawe omladine, Dru- {tvo je, potpomagano od dr`avnih vlasti, ubrzo steklo brojne pristalice, posebno me u gimnazijalcima. Agilno{}u prvog predsednika kraqeva~kih sokola, majora Vlastimira Jakovqevi- }a i potporu~nika Miodraga Stevanovi}a, koji je vr{io du`nost sekretara, ono je razvilo razne grane telesnog ve`bawa (redovne i proste ve`be, ve`be na spravama, laka atletika itd.), poklawaju}i naro~itu pa`wu ve`bama sa elementima vojne obuke (strojeve ve`be, streqa{tvo i sli~no). Ratne neda}e u periodu od do godine, paralisale su u potpunosti sokolske aktivnosti. Krajem prestao je rad 103 Podvig ove dvojice Kraqev~ana opisale su i novine: Kad su dva mladi}a krenula na olimpijadu biciklama niko nije verovao da }e se ostvariti wihovo putovawe. Ali, jednog dana, sasvim iznenada, u Kraqevu se pronela vest da su dva biciklista Jugoslovena stigla sa olimpijskom vatrom u Berlin. Nema~ke novine pisale su o tome op{irno, ~ak su donele i wihove fotografije. To su dva mladi}a: Stojan Stoji} i Deleta Ni{avi}, poslasti~ar. Danas su se oni vratili sa svog dugog i napornog puta. Vratili iski}eni mnogim medaqama i sa jednom kwigom u kojoj se nalaze potpisi mnogih istaknutih nema~kih dr`avnika i sportista. Tu su potpisi Hitlera, Geringa, Hesa, Gebelsa, dr Karla Dima, generalnog sekretara olimpijade i drugih. Masa naroda do~ekala je ove mlade bicikliste i priredila im spontane manifestacije. A oni su ushi}eni i nemaju dovoqno re~i da iska`u kojima bi ispri~ali sve svoje utiske s putovawa. No, i to se svr{ilo: sada }e oni svaki na svoj posao jedan turpijom u gvo` e, a drugi rukama u testo. Biciklisti koji su preneli olimpijsku vatru vratili su se u Kraqevo, Pravda, 17. XII 1936, Danas po~iwe velika biciklisti~ka devetodnevna trka oko Srbije, Politika, 29. VIII 1940, 15; Dobrivoje Obradovi} Kondis, Tanc-majstor i prvi biciklista, Ibarske novosti, 21. VII 1983, Kraqevo osve}ewe zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenog opstanka, Sokolski glasnik, 14. VI 1935, 3; Dvadesetpetogodi{wica Sokolskog dru{tva u Kraqevu, Politika, 13. VI 1935, 7.

251 u ve`baonicama. Sokoli su oti{li da na bojnom poqu ostvare snove snevane po ve`baonicama. Ve`baonice su ostale puste, a zatim i uni{tene od neprijateqskih okupatorskih vlasti. Veliki broj sokola [umadije pao je na bojnom poqu! Neprijateq je progonio i one koji su, onesposobqeni i ostareli, ostali kod ku}a i uni{tavao sistematski sokolsku imovinu, tako da se po svr{etku rata moralo raditi iz po~etka. Ali, ako su uni{tena materijalna dobra sokolska, sokolska misao je pre`ivela ove te{ke dane! 106 Ujediwewem ju`noslovenskih naroda u jedinstvenu dr`avnu zajednicu, 1. decembra godine, stvoreni su uslovi i za objediwavawe sokolskog pokreta. Na sednici predstavnika srpskog, hrvatskog i slovena~kog sokolstva, odr`anoj 26. januara godine u Zagrebu, osnovan je Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca, koji je, prilikom I pokrajinskog sleta u Mariboru, 30. avgusta godine, preimenovan u Jugoslovenski sokolski savez. 107 Sokoli, kao organizacija liberalnog ideolo{kog usmerewa, prihvataju}i ideolo{ki koncept novoformirane dr`ave, postali su avangarda u wegovom sprovo ewu, tj. glavni nosioci jugoslovenske nacionalne ideologije, zauzimaju}i centralno mesto u fizi~koj kulturi Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prema sokolskom ustavu, zadaci ove organizacije bili su stvarawe fizi~ki zdrave, krepke, moralno i intelektualno razvijene, nacionalnom sve{}u pro`ete, duhom slovenske solidarnosti nadahnute i velikim i op- {tim idealima ~ove~anstva zadojene omladine koja }e ~uvati tekovine tada{we generacije ujediwewe i nezavisnost. 108 Uloga sokola kod provo ewa u `ivot jugoslovenske nacionalne ideologije, bila je posebno istaknuta nakon proklamovawa [estojanuarske diktature godine. Zala`u}i se za socijalnu i nacionalnu nivelaciju stanovni{tva, oni su se u potpunosti uklapali u novi dr`avni ideolo{ki kurs, u`ivaju}i zato punu podr{ku wegovih kreatora kraqa Aleksandra Kara or evi}a i vlade generala Tako je, Zakonom o narodnim {kolama od 5. decembra godine, u {kolske planove i programe uveden nastavni predmet Telesno vaspitawe, koji je izvo- en po sokolskom sistemu, dok je Zakonom o sredwim {kolama u~enicima bilo zabraweno u~lawivawe u sve sportske organizacije sem sokolske Sveslavensko sokolstvo jubilarno izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1930, AJ, 71, 3 7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi (referat). 108 Dr Kraji{ki sokoli Sokoli Srpske Krajine , Beograd, 1998, O ulozi sokola u dru{tvenom `ivotu Kraqevine Jugoslavije vidi vi{e: Sokoli ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije, Beograd,

252 252 Sokolsko dru{tvo Kraqevo, kako se nazivala ova organizacija u periodu izme u dva svetska rata, obnovilo je svoju delatnost 15. novembra godine. Najve}e zasluge za to pripadale su Vladimiru Novaku, honorarnom gimnazijskom profesoru istorije, latinskog i nema~kog jezika i Vojislavu Konstantinovi}u, komandantu I haubi~kog puka, wegovom prvom posleratnom predsedniku. Zahvaquju}i Novaku sokolstvo je u gra anstvu postalo omiqeno, po{to su o~igledno, uvideli na svom podmlatku lep fizi~ki razvoj, disciplinu i patriotizam, dok je Konstantinovi} dao Sokolskom dru{tvu salu u ovda{woj kasarni, snabdeo ga spravama, poma`e ga tambura{kim orkestrom svojih vojnika i u~inio je toliko da }e se mnoga na{a mlada bra}a: Hrvati i Slovenci, koji slu`e vojsku u Kraqevu, rado se}ati lepih ~asova provedenih u Kraqevu u Sokolskom dru{tvu sa {kolskom omladinom 110. Kraqeva~ko sokolsko dru{tvo pripadalo je, u organizaciono-upravnom smislu, Sokolskoj `upi Kragujevac, formiranoj 16. januara godine. 111 Wegovom delatno{}u rukovodio je Upravni odbor biran na godi{wim skup{tinama Dru{tva ( nastoji na izvo ewu sokolskog programa, osigurava stalan i neprekidan rad dru{tva, prikupqa potrebna sredstva za to, provodi sve odredbe vi{ih sokolskih organizacija ). 112 Na ~elu Dru{tva nalazio se stare{ina ( on doma}inski motri i nadzire kako rad pojedinog ~lana uprave, tako i svakog ~lana u dru{tvu i izvan wega, daje inicijativu i polet svima funkcionerima uprave za rad, a savesnim radom svojim on je primer svima mla ima ), kome su u radu neposredno pomagali tajnik ( on je du{a celokupne administracije, ~uva {tambiq, vodi celokupni spisak ~lanova, vodi zapisnik na sastancima uprave, prima svu po{tu itd. ) i blagajnik ( pobire redovno ~lanarinu i ostale doprinose od ~lanova, prima sve 110 AJ, 66, , Dopis komandanta I haubi~kog puka komandantu I armijske oblasti, 6. V 1922; isto, Dopis direktora Privatne gimnazije u Kraqevu Ministarstvu prosvete, 29. V Prvobitni ~lanovi kragujeva~ke sokolske `upe bila su dru{tva: Kragujevac, Jagodina, Kru{evac, ^a~ak, Kraqevo selo (kod Aleksinca), U`ice, Kraqevo i sokolsko dru{tvo Vojske Kraqevine SHS. Sveslavensko sokolstvo jubilarno izdanje..., 101; Almanah Kraljevine SHS za godinu, sv. II, Zagreb, 1922, Na sednici Upravnog odbora, odr`anoj 29. januara godine u prostorijama hotela Pariz, izabrana je Uprava Dru{tva za godinu. Za stare{inu je izabran ugledni trgovac Velisav Matovi}, a za wegovog zamenika sudija Sreskog suda Todor Dimitrijevi}. ^lanovi Uprave postali su: Milan Antonovi}, Vlada Aritonovi}, Milivoje Markovi}, Vladan Milo{evi}, Qubisav \oki}, Du{an Krsti}, Nikola Stanojevi}, Mane Derna~, Milo{ Simi}, Stanko Kova~evi}, Krsta Petrovi}, Milorad Stefanovi}, \ura Ben~en, Stevan Nikoli}, Pavle Filipovi}, Stevan Kne`evi}, Petar Buwak, Bo`idar Crv~anin, Vuka{in Marku{, Emilija Petrovi} i M. Cvijovi}. Sokoli u Kraqevu odr`ali su svoju skup{tinu, Pravda, 30. I 1936, 6.

253 nov~ane prihode od zabava sa ta~nim obra~unom, vr{i isplate po nare ewu i zakqu~ku uprave, vodi blagajni~ku kwigu ). Ve`bawe sa mu{kim ~lanovima Dru{tva bilo je povereno na~elniku, a sa ~lanicama na~elnici ( na~elnik predvodi ~etu na svima javnim istupima i sve~anostima. Od wega zavisi sav uspeh u tehni~kom radu, pa zato on mora da bude primer ta~nosti, odu{evqewa i vaqanosti ostalim ~lanovima ). 113 U redove sokola primane su osobe oba pola starije od 18 godina, pod uslovom da su ispravne u moralnom pogledu i da nisu protudr`avni elementi. 114 Pre prijema svaki potencijalni ~lan ispuwavao je prijavni list, nakon ~ega bi bio primqen privremeno na {est meseci i, ukoliko bi za to vreme uprava Dru{tva bila zadovoqna wegovim radom i vladawem, dobijao bi legitimaciju i sokolsku zna~ku. Prema Pravilniku sokolske organizacije, svi ~lanovi su prilikom sve~anosti i drugih javnih nastupa bili obavezni da nose sve- ~ano sokolsko odelo bluzu zakop~anu do grla i pantalone drap boje, bluzu dolamicu koja se nije sasvim obla~ila, ve} je jedna strana bila preba~ena preko ramena, i kapu drap boje, sli~nu {ajka~i, sa sokolskim amblemom. U me usobnom obra}awu pozdravqali su se sokolskim pozdravom Zdravo! i oslovqavali sa Ti. 115 Dru{tvo je imalo i svoju zastavu koju mu je darovao ovda{wi trgovac Qubisav \oki}. 116 U sklopu Sokolskog dru{tva Kraqevo delovalo je i nekoliko seoskih sokolskih ~eta, od kojih su najaktivnije bile one iz Vrbe, Vitkovca, Gra~aca i Drak~i}a, a tokom ~etvrte decenije pro{log veka, uspe{no je radio i Ruski odsek okupqaju}i poklonike Tir{ovih ideja iz redova ruskih emigranata nastawenih u Kraqevu. 117 Brojnost ~lanstva varirala je iz godine u godinu, kre}u}i se u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina. Uslovqavalo ju je vi{e ~inilaca, a jedan od najva`nijih bio je preduzimqivost Uprave, posebno a`urnost na~elnika i na~elnice. 118 Tokom 113 Sokolski zbornik, Beograd, 1934, Isto, Isto. 116 Weno sve~ano osve}ewe obavqeno je 16. juna godine. IAK, Udru`ewe zanatlija Kraqevo , kutija br. 44, Dopis Sokolskog dru- {tva Kraqevo Zanatskom udru`ewu Kraqevo, 8. VI 1935; Dvadesetpetogodi{wica Sokolskog dru{tva u Kraqevu, Politika, 13. VI 1935, 7; Kraqevo osve}ewe zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenog opstanka, Sokolski glasnik, 14. VI 1935, U godini Ruski odsek imao je 10 ~lanova i sedam ~lanica, a godinu dana kasnije wegovo ~lanstvo ~inili su 21 soko i {est sokolica. Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za godinu Glavnoj 4. i 5. marta godine u Kraqevu, Kragujevac, 1939, O te{ko}ama koje su poticale od nedostatka vaqanih stru~nih kadrova za telove`bawe svedo~i slede}i dokument: Proletos smo poku{ali da dobijemo za 253

254 godine Dru{tvo je imalo 137, a krajem naredne godine 199 ve- `ba~a koji su, ve`baju}i na vratilima, razboju, kozli}u, kowu, struwa~ama, lestvama, krugovima, konopcu i motki za pewawe, savladavali razne gimnasti~ke tehnike. 119 Predvo eni svojim stare{inom, na~elnikom i na~elnicom, kraqeva~ki sokoli u~estvovali su na mnogim sokolskim sletovima i raznim dru{tvenim manifestacijama u zemqi i inostranstvu. Wihova gimnasti~ka i druga postignu}a prezentovana su na Vidovdanskom sletu odr`anom u Osijeku godine, Prvom sletu `upe Kragujevac ( maja godine), III sletu sokolstva na Jadranu u [ibeniku ( avgusta godine), velikom Sletu Bugarskih Junaka u Sofiji godine, osve}ewu nove zgrade osnovne {kole u Kraqevu (25. juna 1939), osve}ewu nove jedrilice mesnog Aerokluba Na{a krila (2. jula 1939), osve}ewu zastave Sokolskog dru{tva Vrwa~ka Bawa (21. septembra 1940) itd. 120 Bilo je dobrih gimnasti- ~ara, vrsnih ve`ba~a koji su u~estvovali na raznim takmi~ewima, a jedan me u wima, poreklom Slovenac, koji je u Kraqevu slu`bovao kao vojno lice, osvojio je prvo mesto na gimnastijadi u Pragu. Pobe- ivali su kraqeva~ki gimnasti~ari na takmi~ewima u U`icu, Kragujevcu i Ni{u, Markovi} Baxo, fudbaler i bek Ibra, kao da je rezervisao najboqa mesta na gimnasti~kim nadmetawima gde je uvek bio me u prvom trojicom, i smatrali su ga najboqim sokolcem Kraqeva u periodu godine. 121 Pridru`uju}i se Sokolskoj Petrovoj Petoqetci, obimnoj akciji Sokola Kraqevine Jugoslavije, u kojoj se, u razdobqu od do godine, tj. do punoletstva Petra II Kra or evi}a, imao intenzivirati sav sokolski rad u svim wegovim pravcima, Kraqevo jednu sokolicu u~iteqicu pa smo zato jo{ dobili ukor, {to smo po savetu saveza uradili. Kako se sada prave u~iteqski rasporedi i kako je fakat da Kraqevo ima 22 u~iteqa i u~iteqica od kojih su 4 prekobrojni, a ni jedan nije aktivni soko, a kamo li ve`ba~ i sposoban da sar uje u ve`baonici, to se ponovo obra}amo s molbom da se u Kraqevo postavi bar jedna u~iteqica sokolica sposobna da vodi `enska odeqewa. Li~nost ne predla`emo da ne bi opet dobili odgovor: da ona mo`e i tamo gde je Sokolu poslu`iti. AJ, 66, , Dopis Sokolskog dru{tva Kraqevo Sokolskoj `upi Kragujevac, 27. VIII Osim pomenutih sprava, za ve`bawe su upotrebqavani jo{ i: diskovi, kopqa, ulad, razne palice, lopte i sl. Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za godinu Glavnoj 28. marta godine u ]upriji, Kragujevac, 1937, IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a, II/233; Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za godinu..., 4; Izve{taj Uprave Kragujevac za godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila godine u ^a~ku, Kragujevac, 1940, 44; Sveslavensko sokolstvo jubilarno izdanje..., 103; Gimnazija u Kraqevu..., Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, 8.

255 kraqeva~ki sokoli su, u nekoliko navrata, pohodili Oplenac, uredili i ogradili letwe ve`bali{te tako da je osposobqeno za ve- ~erwe priredbe, nabavili priru~nu apoteku, odenuli nekoliko siroma{ne dece, prikupqali nov~anu pomo} za socijalno starawe besposlene bra}e i, na severoisto~noj strani varo{kog grobqa, podigli spomenik sugra anima streqanim u godinama austrougarske okupacije. 122 Otkrivawe spomenika u obliku visokog kamenog krsta na kome je uklesan tekst Streqani od neprijateqa , obavqeno je 25. septembra godine, o ~emu je Politika pisala: Danas pre podne na ovd. grobqu odr`ana je jedna tu`na sve~anost. U prisustvu velikog broja gra ana, predstavnika vojnih i gra anskih vlasti, raznih humanih dru{tava i {kolske dece, izvr{eno je osve- }ewe i otkrivawe spomenika streqanim od strane okupatorske vlasti. (...) Spomenik koji je danas osve}en podiglo je sokolsko dru{tvo u Kraqevu. ^in osve}ewa po~eo je posle slu`be Bo`ije. ^inodejstvovalo je vi{e sve{tenika sa dva akona, a na jektanije je odgovarao hor peva~kog dru{tva Sveti Sava. Po zavr{enom verskom obredu spomenik je otkrio stare{ina sokolskog dru{tva g. Velisav Matovi}. Muzika dobrovoqne vatrogasne ~ete zasvirala je molitvu, a jedan odred vojnika ispalio je po~asni plotun. 123 Pored fizi~kog vaspitawa, veliki zna~aj pridavan je prosvetnom radu kao na~inu ideolo{kog uticaja na mase. On je ispoqavan organizovawem raznih priredbi, koncerata, izlo`bi, predavawa, pozori{nih predstava i sl. Obele`avani su: praznik nastanka ^ehoslova~ke, 124 Dan Ujediwewa (1. decembar), ro endani i godi{wice dinastije Kara or evi}, Savindan, \ur evdan, Vidovdan, Dan ]irila i Metodija itd Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za godinu..., 27. Izve{taj Uprave Kragujevac za godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 5. i 6. aprila godine u Jagodini, Kraqevo, 1941, Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu, Politika, 26. IX 1938, Jednu od ovih manifestacija do~arava nam napis iz Kraqevskog glasnika : Sokolsko dru{tvo u Kraqevu priredilo je u nedequ t. g. proslavu praznika oslobo ewa bratske ~ehoslova~ke republike. Proslavu je otvorio g. Miroslav Pelnar`, stare{ina Sokola. Posle otpevane narodne himne goste je pozdravio g. Milan Antonovi}, profesor, koji je u svom govoru istakao nacionalni preporod i politi~ko oslobo ewe ^ehoslova~ke, a potom kulturne veze izme u na{eg i ~ehoslova~kog naroda. Naro~ito je podvukao zna~aj sokolstva i velike zasluge g. Dr Tome Masarika u tom pogledu. Wegov govor propra}en je pqeskawem i poklicima bra}i ^ehoslovacima i wihovom poglavaru Republike. Sokolski `enski nara{taj otpevao je tada ^ehoslova~ku himnu a potom jo{ nekoliko pesmica na ~ehoslova~kom jeziku. Na{a vredna deca pod vo stvom na~elnika Sokola brata Ambro`a, izvela su ove pesme sa mnogo ose}aja i bili su zato burno pozdravqeni. Posle toga tambura{ki zbor je otsvirao nekoliko narodnih komada. Proslava narodnog praznika ^ehoslova~ke republike, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije ( ), kw. I, Beograd, 1996,

256 256 Naro~itu pa`wu gra anstva pobu ivala su gostovawa sokola iz drugih gradova, poput posete Sokolskog dru{tva iz Ko~ana, po~etkom avgusta i pozori{nog odseka jagodinskih sokola, po~etkom septembra godine, kao i sve~ane sokolske akademije prire ivane na praznom prostoru iza Sokolane, gradskom trgu ili u sali nekog od hotela. 126 Bile su to idealne prilike za sprovo ewe sokolskih zamisli u `ivot i, ujedno, prikupqawe nov~anih sredstava za rad Dru{tva. Pa`qivo odabranim repertoarom sa prigodnom nacionalnom sadr`inom, sa`imaju}i pri tom prosvetnu, ideolo{ku i propagandnu komponentu, najlak{e se sugestivno uticalo na qudsku svest. 127 Ideje sokolstva propagirane su i putem sokolske {tampe ( Bratstvo, Sokolski glasnik, Oko sokolovo, Na{a radost, Soko na Jadranu, Soko ), koja je pristizala u dru{tvenu ~itaonicu i izdavana ~lanovima i gra anstvu na ~itawe. 128 Krajem 30-ih godina pro{log veka, potencirawem raznih grana vojni~ke obuke, na intenzitetu dobija i narodno-odbrambeni rad. 129 Uprkos entuzijazmu ~lanstva, rad Dru{tva ograni~avale su brojne pote{ko}e, pre svega materijalne prirode. Najve}i problem predstavqao je nedostatak adekvatne prostorije za ve- `bawe. Dru{tvo nema svoje ve`baonice ve} radi u gimnazijskoj sobi koja je svakog ~asa zauzeta za potrebe {kole nagla{avano je u izve{tajima Uprave Sokolskoj `upi Kragujevac. 130 Zato je po- ~etkom godine obrazovan Odbor za gradwu Sokolskog doma, koji je, prema planu, trebalo da bude podignut na placu povr{ine m 2 koji je Op{tina besplatno ustupila Dru{tvu. 131 Do godine za tu namenu prikupqeno je dinara, {to je bilo nedovoqno za po~etak radova. 132 Kako apel za finansijsku pomo} upu- }en Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda po~etkom septembra godine nije urodio plodom, jer ono sada nema mogu}nosti, izgradwa Sokolskog doma ostala je u domenu planova i `eqa, 126 Sokoli iz Ko~ana u Kraqevu, Pravda, 9. VIII 1933, 9; Uspele sokolske ve`be, Narodna samouprava, 17. VI 1938, 4; Sokolsko pozori{te iz Jagodine u Kraqevu, Narodna samouprava, 9. IX 1938, 4; Sokolstvo, Narodna samouprava, 7. VII 1939, Q. Dimi}, Kulturna politika..., kw. I, Izve{taj Uprave Kragujevac za godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila godine u ^a~ku, Kragujevac, 1940, AJ, 71, 3 7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi te~aj u Kragujevcu, Sokolski glasnik, 19. V 1939, Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za godinu..., Za ~lanove Odbora izabrani su: pukovnik Pavle Filipovi}, komandant Aerodroma, Milan Jovi~i}, predsednik op{tinske uprave, Petar Bogavac, narodni poslanik i drugi. Zidawe Sokolskog doma u Kraqevu, Pravda, 29. I 1936, Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za godinu..., 37.

257 a sokoli su za ve`bawe i daqe bili upu}eni na gimnazijsku salu, me u gra anstvom poznatiju kao Sokolana. 133 KULTURNO-PROSVETNA I HUMANITARNA DRU[TVA Kraqevska `enska podru`ina Beogradsko `ensko dru{tvo, rodona~elnik `enskog pokreta u Srbiji, imalo je svoju podru`nicu i u Kraqevu Kraqevska `enska podru`ina, formirana 22. maja godine inicijativom Drage Ubavki}, biv{e u~iteqice mesne `enske osnovne {kole. Podru`nica je godine imala 45 ~lanica. Obnovila je svoju delatnost tokom prve poratne godine. 134 Wen ciq, kao sinonima za prvi organizovani nastup `ena u Srbiji, bio je rad na nacionalnom, privrednom, prosvetnom i humanom poqu. 135 Pod okriqem Kraqevske `enske podru`ine od 20. oktobra godine radila zanatska {kola s ciqem da devojke vaspitava i da im da stru~nu spre- 133 U ovoj molbi upu}enoj Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda navedeno je: Sokolsko dru{tvo Kraqevo, u `eqi da do kraja izvr{i svoj nacionalni, kulturni i telesno-vaspitni zadatak u mestu i okolini, zavetovalo se da ovde u Kraqevu, najprirodnijem geografskom centru drage nam Domovine, na raskrsnici `eqezni~kih i kolskih dr`avnih puteva, podigne svoj Sokolski dom, koji }e biti rasadnik nacionalne svesti, narodne i dru{tvene ~estitosti te kulturne i telesno- -vaspitne radinosti mesta i okoline. Na{e sokolsko dru{tvo odlu~ilo se na taj korak {to je svesno da Kraqevo, prema svom prirodnom polo`aju, ve} sada postaje vrlo va`an prometni centar i nosilac kulturnog i nacionalnog stremqewa na- {eg naroda, za svoju prostraniju i bli`u okolinu koja mu gravitira. Podizawe ovog nacionalno-kulturnog Hrama, pored svih `rtava koje }e ovo Dru{tvo ulo- `iti, tra`i i velika finansijska sredstva. Prema dobivenom prora~unu taj Dom treba da staje oko osam stotina hiqada dinara. Ovo Dru{tvo za sada, pa ni u daqoj budu}nosti, iz sopstvenih sredstava, ne mo`e ostvariti tu zamisao, iako za sada ve} raspola`e sa izvesnom, zaista skromnom svotom novca i materijalom, {to je nameweno jedino za zidawe Sokolskog Doma u Kraqevu. Dru{tvo i na daqe neumorno radi i prikupqa novac i materijal. Radi {to skorijeg postignu}a svoga ciqa i ostvarewa svoje zavetne zamisli, Dru{tvo se obra}a Vama Gospodine ministre, i moli Vas da ovu plemenitu akciju Sokola i naroda Kraqeva i okoline, po mogu}nosti, pomognete i, po Va{em naho ewu, dodelite Sokolskom dru- {tvu Kraqevo jednu efikasniju pomo} u novcu, iz kredita koji Vam u poverenom Ministarstvu, stoje na raspolo`ewu. AJ, 71, 17 47, Molba Sokolskog dru{tva Kraqevo Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda, 8. IX Doma}ica dru{tva i wegovih podru`ina u spomen proslave 25- dru{tva , Beograd, 1900, bez numerisane stranice. 135 Dru{tvo osnovano je 17. maja godine anga`ovawem Katarine Milovuk, Danice Hristi}, Jelene Gruji}, Elodije Mijatovi}, Marije Sretenovi}, Hristine Jovanovi}, Emilije Le{janin, Drage Popovi}, Varvare Gatkovi}, Katarine G. Bodi, Varvare Ma{in i Jelene Mihajlovi}. Pokroviteq Dru{tva bila je kwegiwa Natalija Obrenovi}. S. Stefanovi}, Doma}ica organ

258 258 mu, kako bi mogle sebe i svoju porodicu na ~astan na~in izdr`avati, a u ~ijim {kolskim klupama su se, do Prvog svetskog rata, {kolovale 22 generacije mladih Kraqev~anki i devojaka sa seoskog sreza. 136 Briga oko organizovawa nastavnog procesa u ovoj {koli bio je prvenstveni zadatak Kraqevske `enske podru`ine u ~itavom periodu izme u dva svetska rata. Wena predsednica je, volonterski, obavqala du`nost {kolske upraviteqice, u ~emu su joj pomagale ostale upravne i druge ~lanice. 137 U saradwi sa Ministarstvom trgovine i industrije, u ~ijoj nadle`nosti se nakon 1. decembra godine na{la ova vrsta {kola, a docnije sa Upravom Kraqevske banske uprave Moravske banovine, i op{tinskim vlastima, ~lanice Kraqevske `enske podru`ine starale su se o materijalnom i finansijskom izdr`avawu {kole. Dodatna nov~ana sredstva prikupqana su izdvajawem sredstava iz podru`inskog buxeta, organizovawem raznih koncerata, priredbi, proslava i humanitarnih skupova. 138 Posebno sve~ano bilo je prilikom proslave podru- `inske slave Male Gospojine (20. septembra) i do~eka Nove godine, povodom ~ega su prire ivani kra}i pozori{ni komadi, deklamacije u~enica i mini-koncerti. Svake godine o Krstovdanu odr`avan je parastos umrlim ~lanicama. 139 Radi kulturno-obrazovnog uzdizawa ~lanstva pri Kraqevskoj `enskoj podru`ini ustrojena je skromna kwi`nica koja je bila pretpla}ena i na neke popularne ~asopise, poput Glasnika jugo- 136 Isto. 137 Zbog wihovih zasluga na poqu humanitarno-prosvetnog rada tokom tre}e decenije XX veka Ministarstvu prosvete je predlo`eno da predsednicu Kraqevske `enske podru`ine Ilinku Ili} odlikuje Ordenom Svetog Save IV stepena, a upravne ~lanice Milicu Kne`evi} i Leposavu Radovanovi} Ordenom Svetog Save V stepena : Predsednica podru`ine u Kraqevu zanatskom {kolom ve} sedam godina. Woj duguju zahvalnost mnoge sirotice iz Kraqeva i okoline {to su besplatno [kolu, a mnoge od wih i [kolu u Beogradu. [kole pod predsedni{tvom g- e Ili}ke uspela je da stvori gotovinu od dinara i tom sumom `ele da nadzidaju sprat na sada{woj {kolskoj zgradi, da bi se dobio ve}i broj odeqewa lokala. Ove dve gospo e su najrevnosnije pomo}nice g i Ilinki na svakom humanom poslu. Sve tri poma`u materijalno sva siroma{na `enska dru{tva u Ju`noj Srbiji i Crnoj Gori, a o danima Crvenog krsta i o danima Zdravqa organizuju prikupqawe priloga za obe ustanove. Same aktivno u~estvuju u prikupqawu priloga ne `ale}i ni vremena ni truda, da se {to vi{e priloga skupi. AJ, 66, , Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog III personalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 3. I Tako je, primera radi, 8. marta godine organizovan Kostim-bal na kome je prikupqen prilog za nabavku novih stolica zanatsku {kolu jer mnoge u~enice ne mogu stoje}i raditi. NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 17. II godine. 139 Isto, Zapisnik sednice od 9. IX 1923.

259 slovenskog `enskog saveza i sli~no. 140 Iz istih pobuda organizovano je i nekoliko jednodnevnih izleta i vi{ednevnih ekskurzija. 141 ^lanice Kraqevske `enske podru`ine aktivno su u~estvovale i u nizu kulturnih i humanih akcija koje su organizovane u gradu, poput Wego{eve proslave, a u skladu sa finansijskim mogu}nostima pru`ale su pomo} raznim pojedincima i ustanovama. 142 U ime Kraqevske `enske podru`ine Dana Stefanovi} prisustvovala je svadbenoj sve~anosti povodom `enidbe kraqa Aleksandra Kara or- evi}a godine u Beogradu, pri ~emu je Beogradskom `enskom dru{tvu upu}eno pet pe{kira za ki}ewe svatova, a u decembru godine 27 ~lanica Kraqevske `enske podru`ine potpisalo je Apel Beogradskog `enskog pokreta za `ensko pravo glasa ^lanice Kraqevske `enske podru`nice 140 Isto, Zapisnik sednice od 2. V U junu godine ~lanice Kraqevske `enske podru`ine su, zajedno sa nastavnicama i zanatske {kole izvele jednodnevni izlet do Oplenca i Aran elovca, a u junu godine bile su u vi{ednevnoj poseti manastiru De~ani i Pe}koj patrijar{iji. Isto, Zapisnik sednice od 27. VI 1932; Zapisnik sednice od 20. VI Tako su sredinom marta godine darovale 500 dinara Odboru za pomo} sirotiwi iz Kraqeva, po~etkom maja godine uplatile su 300 dinara Odboru za za{titu grada Kraqeva od napada iz aviona, krajem maja godine upla}eno je 100 dinara mesnom sokolskom dru{tvu, a u decembru godine prikupqani su dobrovoqni prilozi za izgradwu Spomen kapele Bla`enopo~iv{em patrijarhu Varnavi u Varevu kod Ra{ke, za pomo} ~ehoslova~kim izbeglicama iz Sudetske oblasti i za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu. Zahvaquju}i wihovoj pomo}i od 150 dinara ruska izbeglica Lina Ivanovna vodila je na le~ewe svoje sakato dete u jedan zavod u Hrvatskoj, i sl. Isto, Zapisnik sednice od 19. XI 1924; Zapisnik sednice od 25. III 1932; Zapisnik sednice od 9. V 1933; Zapisnik sednice od 30. V 1935; Zapisnik sednice od 2. XII Isto, Zapisnik sednice od 8. V 1922; Zapisnik sednice od 27. XII 1939.

260 260 Faksimil {tambiqa Kraqevske podru`ine `enskog dru{tva Pododbor Dru{tva Knegiwa Qubica Po~etkom jeseni godine Kraqevo je dobilo svoje drugo `ensko humanitarno dru{tvo. Bio je to obnovqeni Pododbor patriotsko-humanog dru{tva Knegiwa Qubica osnovanog 30. januara godine u Beogradu s ciqem da materijalno i moralno poma`e prosvetne ustanove u Staroj Srbiji i Ma}edoniji, a specijalno da odr`i i podigne kult pravoslavne vere pomagawem crkava i manastira i osirotelog sve{tenstva. 144 Na sednici kraqeva~kog Pododbora odr`anoj 12. oktobra u prostorijama osnovne {kole za predsednicu izabrana je Miqa Buwak koja je ovu du`nost vr{ila i pre rata. 145 U wegovo ~lanstvo upisano je 134 ~lanice. 146 Broj wegovih ~lanica ( redovnih i upravnih ) varirao je iz godine u godinu, od 215 u do svega 32 u godini, kada je, pod uticajem ekonomske krize u zemqi, delatnost dru{tva zahvatila osetna stagnacija. 144 Osniva~ i prva predsednica dru{tva bila je Milka S. Vulovi}, nastavnica matematike. Almanah Kraljevine SHS za godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 364; Almanah humanih dru{tva, Beograd, 1940, 364; M. Sofronijevi}, Humanitarna dru{tva..., Za svoju predanu humanu delatnost Miqa Buwak je od strane {kolskog nadzornika i Studeni~kog predlo`ena za odlikovawe Ordenom Svetog Save IV stepena : Predsednica Pododbora gospo a Knegiwa Qubica do godine. Mnogo bi se suza sirotiwskih vi{e prolilo u Kraqevu da nije ove gospo e koja prikupqa, a i svoje priloge daje {kolskoj zanatske {kole i Osnovne {kole. AJ, 66, , Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog III personalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 3. I Formirawe ovog humanog dru{tva pomogli su nov~anim prilozima, u formi prilo`nika: sudija Bo`a Petrovi}, sudski pisari Milenko Je{i} i Slavko Drndarevi}, trgovci Petar Krsti}, Petar Bogavac, Milisav Milosavqevi}, Milan Jovi~i}, Bo`a Crv~anin, Voja Kali~anin i Radowa Mitrovi}, obu}ar Dragoqub ^olovi}, pekar Milorad Jovanovi}, kroja~ ^eda Paji}, profesor Dragomir Raki} i Stojadin Milenkovi}. NMK, Pododbor dru{tva Knegiwa Qubica Kraqevo, Kwiga zapisnika, Zapisnik sednice od 12. X 1925.

261 Humani rad ~lanice Pododbora usmeravale su na materijalno-finansijsku pomo} siroma{nim i nemo}nim sugra anima i raznim ustanovama sli~nog karaktera u Kraqevu i van wega. One su tako u martu godine kupile ode}u i obu}u za vrlo dobre ake i ratnu siro~ad osnovne {kole Vu~ka Bulatovi}a i Biseniju Kori}anac i gimnazijalce Makartija Popovi}a i Du{anku Bisi}, za praznik Vrbicu godine odenuto je i obuveno {estoro siroma{ne dece, u aprilu godine iz kase Pododbora izdato je 60 Vasi}u, kome su kao siromahu potrebni za voznu kartu do Beograda, a pomognuto je i siroma{noj Gini Milenkovi} za sahranu wenog mu`a. 147 Za vaskr{we praznike godine 11 najsiroma{nijih Kraqev~anki dobilo je po 20 dinara kako bi dostojno proslavile praznik Hristovog vaskrsnu}a. 148 Korisnici wihove finansijske pomo}i bili su i ovda{wi siroma{ni studenti Krsta Popovi}, \or e Maksimovi}, Miodrag Toti} i izvesni Vilotijevi}. 149 Stagnacija privrednih tokova i porast nezaposlenosti u gradu po~etkom ~etvrte decenije XX veka pobudili su ove humane `ene da uplate zna~ajnu nov~anu sumu op{tinskim vlastima, na ime socijalnih programa, za pomo} onima koji su ostali bez zaposlewa. 150 Shvataju}i zna~aj brige za najmla i nara{taj, posebno za decu koja su u proteklom ratnom vrtlogu ostala bez roditeqskog starawa, ~lanice Pododbora su bile jedne od inicijatora formirawa de~jeg zabavi{ta i, po~etkom novembra godine, u tu svrhu uplatile, u za to predvi en fond, 500 dinara. 151 U skladu sa instrukcijama Glavnog odbora Knegiwe Qubice redovno je upu}ivana pomo} Domu milosr a u [timqu, podignutom nakon Prvog svetskog rata radi zbriwavawa ratni~ke i siroma{ne dece. 152 Iz blagajne Pododbora slata je pomo} i Dru- {tvu Srpkiwa Knegiwa Zorka u Lipqanu, Odboru za obnovu crkve grada~ke u Gradcu kod Ra{ke, za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu, podizawe spomenika ratnicima palim u ratovima godine u centru Kraqeva itd Isto, Zapisnik sednice od 11. III 1926; Zapisnik sednice od 24. I 1929; Zapisnik sednice od 8. VIII 1929; Zapisnik sednice od 20. II 1930; Zapisnik sednice od 25. I Isto, Zapisnik sednice od 7. IV Isto, Zapisnik sednice od 11. III 1926; Zapisnik sednice od 24. I 1929; Zapisnik sednice od 8. VIII 1929; Zapisnik sednice od 20. II 1930; Zapisnik sednice od 25. I Isto, Zapisnik sednice od 22. II Isto, Zapisnik sednice od 16. XI Almanah humanih dru{tva, Beograd, NMK, Pododbor dru{tva Knegiwa Qubica Kraqevo, Kwiga zapisnika, Zapisnik sednice od 22. VI 1926; Zapisnik sednice od 30. IV 1931; Zapisnik sednice od 26. VIII 1931; Zapisnik sednice od 26. II

262 262 Nastoje}i da uporedo sa podsticawem humanih ose}awa kod svojih ~lanica doprinese i wihovoj emancipaciji i uklapawu u savremene dru{tvene tokove, Uprava Pododbora je po~etkom leta godine osnovala Klub za u~ewe stranih jezika (francuskog i nema~kog), {ivewe `enskog odela i izradu `enskih {e{ira. 154 Sredstva za svoj humani rad Pododbor je prikupqao na razne na~ine. Osim godi{we ~lanarine, koja je bila obavezna za sve ~lanice, Uprava je pribegavala organizovawu raznih kulturno-zabavnih manifestacija, vr{e}i na taj na~in i svojevrsnu kulturnu misiju. U se}awima starijih Kraqev~ana i danas su prisutni brojni kermesi, cic-balovi i zabave prire eni pod okriqem ovog humanog dru{tva, a posebnu popularnost kod ovda{weg gra anstva imao je tradicionalni matine odr`avan svake godine povodom pravoslavnog hri{}anskog praznika Materica. Zna~ajna nov~ana sredstva prikupqana su i prilikom Vidovdana, kada su ~lanice Pododbora na nekoliko punktova u gradu prodavale cve}e kosovskog bo`ura dobijeno od Glavnog odbora Knegiwe Qubice. 155 Muzi~ki orkestar Pododbora odr`avao je i niz koncerata u Kraqevu i drugim gradovima Srbije. 156 Humano dru{tvo ubogih i sirotih Velika ekonomska kriza koja je po~etkom ~etvrte decenije pro{log veka zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju, a samim tim i Kraqevo, uzrokovala je stagnaciju privrednih tokova, porast nezaposlenosti i osiroma{ewe najve}eg dela stanovni{tva, pogotovu radnika. U ovakvim uslovima, inicijativom stalnih posetilaca kafane Danila Petrovi}a Da~e, 19. januara godine oformqeno je Humano dru{tvo ubogih i sirotih s ciqem da jedanput ili dvaput godi{we obla~i sirotu decu, prvenstveno ratni~ku, koja su ostala bez roditeqa a i onu ~iji su roditeqi siroma{ni i imaju vi- {e dece, bez obzira na veru i narodnost 157. Pravilima Dru{tva, odobrenim od strane bana Moravske banovine 24. aprila godine, bila je predvi ena i podela `ivotnih namirnica najsiroma{nijim sugra anima i `iteqima sa seoskog sreza u vreme blagdana, tj. Bo`i}a i Uskr{wih praznika. 158 Za prvog predsednika ovog humanog dru{tva izabran je Danilo Petrovi} Da~a, u ~ijem lokalu se nalazilo i sedi{te Dru{tva. 154 Isto, Zapisnik sednice od 23. III 1926; Zapisnik sednice od 1. VI Isto, Zapisnik sednice od 27. VI Svoje muzi~ko ume}e ~lanice Pododbora prezentovale su 14. februara godine gra anstvu Ra{ke, a dan kasnije gostovale su u Kosovskoj Mitrovici. Isto, Zapisnik sednice od 19. II AJ, 14, , Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu. 158 Isto.

263 Na osniva~koj sednici odr`anoj 19. januara godine za potpredsednika Dru{tva izabran je Radisav M. Cveji}, ekonom Sreske bolnice, za sekretara Miloje M. Vu~i}evi}, pisar Sreske bolnice, za blagajnika Dimitrije An elkovi}, po{tanski ~inovnik, a za ~lanove Uprave: Tasa \or evi}, pu{kar, Aleksa Leki}, ba{tovan, Radivoje ^uki}, poslovo lo`ionice, Igwat Rako~evi}, pekar, Nikola Arizanovi}, preduzima~ i Mija Vuka{inovi}, {pediter. U Nadzorni odbor izabrani su: Kosta Petrovi}, Vule Stefanovi}, Todor Risti} i Velimir Savi}. 159 Sredstva za svoju delatnost Dru{tvo je prikupqalo u vidu dobrovoqnih priloga od ovda{wih gra ana i svih ostalih rodoquba koji imaju samilosti prema sirotim i nevoqnim, a sem toga u svim ve}im ugostiteqskim objektima u varo{i postavqene su plehane kante u kojima }e prijateqi i rodoqubi ove plemenite ideje ubacivati svoje priloge. 160 Najve}i prilo`nici bili su zaposleni u Fabrici aviona, ~ije zarade su bile najve}e u Kraqevu. Zahvaquju}i aktivnostima ~lanova Humanog dru{tva ubogih i sirotih tokom marta godine, sirotiwi i drugim bednim i nevoqnim, podeqeno je oko kilograma bra{na, pasuqa i drugih namirnica, ogrevno drvo i izvesna suma novca, a 1. aprila iste godine, prilikom praznika Vrbice, odeveno je 35 najsiroma{nijih de~aka i devoj~ica, o ~emu je beogradska Pravda izvestila: Za Vrbicu ove godine upravni odbor dru{tva podelio je 35 pari komplet maturskih haqinica mu{koj i `enskoj sirotoj deci sa cipelicama i maramicama. Pre dolaska na Vrbicu deci je prire ena obilna zakuska koju su ~lanovi Upravnog odbora, sami iz svojih sopstvenih sredstava servirali. Po podne ~lanovi Upravnog odbora sa potpredsednikom Radisavom Cveji}em, ekonomom bolnice i svom ostalom decom po{li su na Vrbicu. Veli~anstvena povorka sa inicijalima ovog humanog dru{tva na trobojci koju su nosili jedan mu{karac i jedna devoj~ica, ostavqala je vanredan utisak na gra anstvo, utoliko pre {to je ovoj sirotoj deci prepu{teno prvo mesto na Vrbici. 161 O aktivnostima Humanog dru{tva ubogih i sirotih nakon smrti wegovog osniva~a Da~e Petrovi}a, 19. jula godine, nema bli- `ih podataka, pa se pretpostavqa da su ona u velikoj meri smawena. hri{}anski pokret Petnaestog marta godine zalagawem gospo a Mare Radi~evi}, Zage Jovi} i Zore B. Milenkovi} u Kraqevu je osnovano 159 Humano dru{tvo sirotih i ubogih, Pravda, 22. I 1932, AJ, 14, , Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu. 161 Obla~ewe sirote dece u Kraqevu, Pravda, 3. VI 1932, Smrt jednog humanog starog Kraqev~anina, Pravda, 1. VIII 1933,

264 264 hri{}anskog pokreta, religiozno-humane organizacije formirane po~etkom marta godine u Beogradu, s ciqem da izvr{i podizawe morala na osnovama Hristove nauke, suzbijawe poroka, bu ewe savesti, useqavawe u srce qudske qubavi, radosti i mira, po~etak novog `ivota na starim, zdravim i istinitim hri{}anskim principima, tj. da posrnuli moral u ratu digne moralnim u~ewem na{eg najve}eg U~iteqa Gospoda Isusa Hrista i to specijalno me u `enskim svetom i decom. 163 Na osniva~koj sednici kojoj su prisustvovale gospo e iz sviju dru- {tvenih redova, izaslanica Centralnog hri- {}anskog pokreta, Qubica Aran elovi}, i mesni pravoslavni sve{tenici, prota Savatije Bo`i} i Hranislav Ko`etinac, zakqu~eno je da }e prvenstveni zadaci kraqeva~kog dru{tva biti da u sporazumu sa sve{tenstvom radi na {irewu vere i morala i ~uvawu pravoslavqa od inoveraca. 164 U prvu Upravu Dru{tva, koje prema svojim Pravilima nije imalo predsednicu, izabrane su: Olga Jovi~i}, Vera Q. \oki}, Olga Zdravkovi}, Dana A}imovi}, Bosiqka Bo`i}, Bosa Budimir, Desa Buwak, Caca Bugar~i}, Ilinka Ili}, Zora Virijevi}, Branka Ivanovi}, Mica Jovanovi}, Leposava Ivkovi}, Jelena Ko`etinac, Nata Kosti}, Zora Milenkovi}, Mara Maksimovi}, Radisava Petronijevi}, Vera Pjeva~evi}, Divna Todosijevi}, Mileva Cerovi}, Qubica Antonovi}, Danica Petkovi} i Qubica Matijevi}. 165 Kraqevo se tako svrstalo u red osam gradova, varo{i i varo{ica u Srbiji (Beograd, Ni{, Negotin, Zaje~ar, Kladovo, Dowi Milanovac i Smederevo) u kojima je do tada bila provedena hri{}anskog pokreta. Ideje ovog versko-humanog dru{tva nai{le su na dobar prijem me u `enskim delom kraqeva~ke populacije, tako da je dva meseca nakon formirawa u wegovo ~lanstvo upisano 140 ~lanica. Po~etkom godine broj ~lanica narastao je na 160, a tokom godine dostigao cifru od 180, {to samo po sebi govori na koji na~in se ovda{wa javnost odredila prema hri{}anskog pokreta, koji je okupqao pripadnice svih socijalnih slojeva i starosne dobi. 166 Zahvaquju}i entuzijazmu ~lanica, zna~ajnoj moralnoj, finansijskoj i materijanoj pomo}i op{tinske uprave i sve{tenstva hrama Silaska Svetoga duha i Duhovnog suda hri{}anski pokret u Kraqevu, Pravda, 21. III 1934, 3; Petnaest godnina hri{}anskog pokreta (mart g. mart g.), Beograd, 1936, 3. hri{}anski pokret u Kraqevu, Pregled, 5 6/1934, Petnaest godina hri{}anskog pokreta..., Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do 1. marta g., Beograd, 1937, 46; Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta g., Beograd, 1940, 47.

265 kao i dobrovoqnim prilozima humanih qudi, ne samo Kraqeva ve} i iz drugih delova hri{}anski pokret, koji je u godini pristupio Savezu, razvio je, rukovo en principima Hristove Nauke i Hristovim re~ima o qubavi i milosr u, `ivu aktivnost na zbriwavawu i materijalnoj potpori najugro`enijih sugra ana, pre svega dece iz siroma{nih porodica. Posebno, prvenstveno duhovno, nadahnu}e wihovom humanom radu davao je episkop `i~ki dr Nikolaj, koji je od godine upisan za po~asnog ~lana dru{tva i velikog dobrotvora. 167 Brigom i zalagawem hri{}anskog pokreta ukloweno je sa ulice i zbrinuto troje siro~i}a pokojnog \ure ^i~i}a, za dan slave Dru{tva Svete `ene Mironosnice godine, odevene su ~etiri u~enice osnovne {kole, ~etiri u~enice gimnazije i dve zanatske {kole, u novembru i decembru godine u okviru akcije Zimske pomo}i prikupqena je ve}a koli~ina polovne i nove ode}e, koja je potom razdeqena sirotiwi, a svakako najzna~ajniji uspesi delatnosti Dru- {tva bili su otvarawe Hranili{ta i obdani{ta za sirotu decu, tj. De~ijeg hranili{ta, kako je naj~e{}e nazivano me u Kraqev- ~anima, i Doma za iznemogle starce i starice. 168 Uz pomo} op{tinskih vlasti i kraqeva~kog parohijskog pravoslavnog sve{tenstva, De~ije hranili{te otvoreno je 9. oktobra godine, a za wegovog pokroviteqa izvoleo se primiti dr Nikolaj. 169 Crkvena op{tina je za tu namenu ustupila jedan stariji objekat u crkvenoj porti, a Uprava op{tine Kraqevske prihvatila je da hranili{te snabdeva ogrevom, pla}a osvetqewe i lekarske usluge, kao i da mese~no dotira wegov rad sa dinara. 170 O ovom doga aju Politika je zabele`ila: Na vrlo sve- ~an na~in otvoreno je ovde obdani{te i hranili{te za sirotu decu koje u Kraqevu ima vrlo mnogo. Ovu tako potrebnu ustanovu organizovao hri{}anski pokret uz saradwu predsednika op{tine g. Du{ana Krsti}a i materijalnu pomo} Kraqev~ana. U 167 Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do 1. marta g, Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu, Pregled crkve 9 10/1937, 32; Dom za de~ije prehranili{te, Narodna samouprava, 17. VI 1938, U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te, Politika, 11. X 1937, Tokom godine nov~anu i raznu materijalnu pomo} De~ijem hranili{tu uputili su ~lanovi Sport-kluba Morava, mesnog pododbora Jadranske stra- `e, general Kalafatovi} iz Beograda, dr Vojislav Jani}, oficiri vojnih jedinica sme{tenih u Kraqevu i mnoga druga lica van mesta, a berberin Mi}a An- elkovi} je svakog meseca besplatno {i{ao pitomce hranili{ta. Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. marta do 1. marta g., Beograd, 1938,

266 266 ovom hranili{tu siroma{na deca dobijaju svakodnevno obroke hrane. Pored dece obroci }e se svakodnevno deliti i sirotim i iznemoglim starcima i staricama. Prilikom sve~anog otvarawa, u prisustvu predstavnika nadle{tava i gra ana, crkveni obred izvr{io je dr Nikolaj, koji je odr`ao du`i govor. Na wegov govor odgovorila je potpredsednica pokreta Ilinka Ili}. 171 Naredne godine milostiwom raznih prilo`nika na imawu crkve kraqevske i u neposrednoj blizini same crkve izgra ena je nova zgrada u koju je hranili{te preseqeno. Rad hranili{ta u toku prve godine bio je organizovan na slede}i na~in: Svakoga dana, po unapred utvr enom rasporedu, de`ura po jedna ~lanica u hranili{tu oko pripreme ru~ka i ve~ere, kao i za vreme obeda. Broj prisutne dece dnevno se kretao od broja 30 do 50. Sva deca uvek dobijaju dva dovoqna obroka tople i zdrave hrane. Osmoro najmla e dece dobijaju i tre}i obrok doru~ak. (...) Za vreme prisustva u hranili{tu deca se vaspitavaju u religioznom duhu i vode se ~esto u crkvu. 172 Tokom godine iz kuhiwe hranili{ta izdato je obroka, a u wegovoj trpezariji svakodnevno je obedovalo 70 dece razli~itog uzrasta, dok je od 1. januara godine pod krovom hranili{ta bilo zbrinuto i 25 najsiroma{nijih gimnazijalaca. 173 Hranili{te je kao svoju slavu proslavqalo Svetog Savu, a od wegovih pitomaca formiran je de~iji hor koji je, pod vo stvom akona Danilovi}a, ~esto u crkvi odgovarao na Bogoslu`ewu. 174 U neposrednoj blizini nove zgrade hranili{ta, novcem jednog prilo`nika iz Beograda koji ne `eli da mu se ime objavi, godine sagra en je i Dom za iznemogle starce i starice. 175 hri{}anskog pokreta na zbriwavawu iznemoglih i bolesnih staraca i starica i siroma{ne dece, nailazile su na {iroku moralnu, finansijsku i materijalnu podr{ku, ne samo kraqeva~ke javnosti. Tako je u korist wihovog fonda jedno od najpoznatijih onda{wih putuju}ih pozori{ta povodom dvadesetogodi{wice svog umetni~kog rada, prikazalo dramu Du{ana Nikolajevi}a Preko mrtvih, a zaposleni u Fabrici aviona su, u okviru prikupqawa pomo}i za siroma{ne Kraqev~ane, u iste svrhe predali hri{}anskog pokreta dinara. Gotovo ni{ta mawe od humanog rada dru{tvo je delovalo i u sferi u~vr{}ivawa i {irewa tradicionalnih hri{}ansko-pravo- 171 U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te, Politika, 11. X 1937, Isto, Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta g..., Isto, Izgradwa ovog objekta ko{tala je dinara. U Kraqevu se podi`e Dom za iznemogle starce i starice i zgrada De~jeg hranili{ta, Politika, 29. IV 1938, 10.

267 slavnih moralnih vrednosti, organizuju}i u tu svrhu brojne aktivnosti, po~ev od religiozno-filozofskih predavawa do ekskurzija radi obilaska najzna~ajnijih manastira kao ba{tina duhovnosti. Na brojnim predavawima odr`anim u hri- {}anskog pokreta, naj~e{}e u mesnoj Sokolani, Kraqev~ani su imali prilike da Aleksi}a, ~lana Duhovnog suda ( O Hri{}anskoj qubavi ), dr Radivoja Josi}a, univerzitetskog profesora iz Beograda ( Misli velikih qudi o Isusu Hristu ), Aleksandra Jeremi}a, ~lana Duhovnog suda ( Deset bo`jih zapovesti ), dr Kseniju Atanasijevi}, filozofa ( Bo`anstvo u na{im narodnim pesmama ), a posebnu pa- `wu privla~ile su vanredno pou~ne i uspele besede episkopa dr Nikolaja ( O~e Na{ kao osnovica dru{tvenog ure ewa i dr.). 176 Jedna od manifestacija u kojima hri{}anski pokret redovno u~estvovao sa za tu priliku posebno pripremqenim kulturnim programima, bila je Nedeqa pravoslavqa. O onoj posledwoj predratnoj Politika je bele`ila: U Kraqevu je na sve- ~an na~in proslavqena Nedeqa pravoslavqa. Organizaciju proslave sproveli su u saradwi uprava Crkvene op{tine hri- {}anski pokret. Sve~anost je obavqena, u prepunoj sali De~jeg hranili{ta, uspelim duhovnim koncertom, ~iji je program bio obilan i raznovrstan. Ovom prilikom odr`ao je predavawe rezrevni potpukovnik ratni invalid in`ewer g. Pavle Aleksi}. On je govorio o nosiocima Kara or eve zvezde. Potom su deca pitomci hranili{ta izveli nekoliko recitacija nacionalne sadr`ine. 177 hri{}anskog pokreta uzimale su u~e{}e u svim va`nijim akcijama organizovanim u Kraqevu, pa su tako tokom godine pose}ivale Te~aj za odbranu od napada iz vazduha i upisale se u Ligu borbe protiv tuberkuloze, naredne godine u~estvovale su u prenosu posmrtnih ostataka nekada{weg episkopa `i~kog Save De~anca (26. juna), do~eku crkvenih velikodostojnika iz Bugarske kao i do~eku svih humanih i kulturnih dru- {tava koja su pose}ivala na{ grad, a u godini, u saradwi sa Kraqevskom `enskom podru`inom, pose}ivale su samari}anske te~ajeve u kojima su sticale znawe potrebno za bolni~ku negu u slu~aju rata. 178 Sem toga, iako raspola`u}i skromnim sredstvima, 176 Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 15. januara g. do 1. marta g., Beograd, 1936, 32; Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. marta 1937 do 1. marta g., 43; Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta g., Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu, Politika, 10. III 1941, Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 15. januara g. do 1. marta g., 32; Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do 1. marta g., 45; Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta g.,

268 hri{}anski pokret je upu}ivao nov~anu pomo} za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu, manastirima Blagove{tewu i Vavedewu u Ov~arskoj klisuri, De~anima, Pe}koj patrijar{iji, crkvi u Radincima, postradalim od poplava u Beloj Palanci, siroma{nim ruskim emigrantima koji su se nastanili u Kraqevu itd. 179 Faksimil {tambiqa Kraqevske Peva~ke Dru`ine Sveti Sava Peva~ko dru{tvo Sveti Sava Ustanova za koju se s punim pravom mo`e re}i da je u periodu izme u dva svetska rata predstavqala rasadnik u kome su ponikli mnogi kraqeva~ki muzi~ki talenti i koja je svojom delatno{}u udarila sna`an pe~at na muzi~ki `ivot grada, bilo je peva~ko dru{tvo Sveti Sava, osnovano godine s ciqem da pesmom oblagoro ava srce i du{u, da skladnom melodijom crkvenih i svetovnih pesama budi i razvija u narodu religiozna i patriotska ose}awa. 180 Osim {to su pevali na liturgijama u hramu Silaska Svetog duha i prilikom crkvenih litija, ~lanovi Dru- {tva i{li su na pratwe i parastose, samo da bi {to vi{e dru- {tvu koristili, ne tra`e}i nikakve naknade za sebe, ve} jednako iz qubavi prema Sv. Pravoslavqu. 181 Wihova delatnost nailazi- 179 Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 15. januara g. do 1. marta g., 30; Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. marta 1937 do 1. marta g., 43; Godi{wi izve{taj o hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta g., AJ, 66, , Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava narodnom poslaniku Lazaru Kuzmanovi}u, 23. III 1932; AJ, 66, , Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava Episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru Eparhije `i~ke gospodinu Nikolaju, 15. VIII 1934; Skup{tina peva~kog dru{tva Sv. Sava u Kraqevu, Pravda, 1. I 1936, 2; Peva~ka dru{tva u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1927, AJ, 66, , Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava Episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru Eparhije `i~ke gospodinu Nikolaju, 15. VIII 1934.

269 la je na dobar prijem me u gra anstvom Kraqeva koje je u velikom broju prisustvovalo koncertima i igrankama odr`avanim, naj~e- {}e, u hotelu Pariz. 182 Na repertoaru su se naj~e{}e nalazile Mokraw~eve Rukoveti, dela Taj~evi}a, Pa{anina, Manojlovi}a, Kojanova, Jenka, crkvene pesme i operske arije. Dru{tvo je imalo plodnu saradwu sa muzi~kom sekcijom mesnog Francusko-jugoslovenskog kluba i peva~kim dru{tvima iz drugih jugoslovenskih gradova, koja su, na wegov poziv, gostovala u Kraqevu. 183 Wegovi ~lanovi poticali su iz svih socijalnih kategorija, a najvi{e iz redova trgovaca, zanatlija i radnika. 184 Po~etkom godine Dru{tvo je imalo 23 ~lana i 27 ~lanica O onom odr`anom 8. januara godine Kraqevski glasnik je zapisao: Osmog ov. m. imali smo jedno retko prijatno ve~e. U toliko prijatnije {to je do- {lo iznenada i neo~ekivano. To nam je iznena ewe i prijatnost priredila Peva~ka dru`ina Sv. Sava svojim koncertom u hotelu Parizu. Oti{li smo po du- `nosti da posetimo koncerat i materijalno pomognemo dru{tvo, ali nismo ni- {ta naro~ito o~ekivali. No trud i `rtva koju smo u~inili je bogato nagra ena. O~arani smo i ne znamo {ta pre da pohvalimo. Jo{ pre koncertnog izvo ewa, mi smo osetili prijatnost, gledaju}i na podijumu ~lanove hora, gde rame uz rame stoji lekar do prostog radnika; sve{tenik do trgovca; profesor i u~iteq do zanatlije, vezani qubavqu prema pesmi. Ta lepa slika ulila nam je nadu da }emo ~uti lepu i skladnu pesmu i nismo se prevarili. Hor skladnim i preciznim pevawem, kao i soliste g.g. Grabovac i Obradovi} su odu{evili publiku, koja ih je burno pozdravila, te je program morao da se ponavqa. Za sve ovo imamo na prvom mestu da zahvalimo Upravi peva~kog dru{tva, kao i ~lanovima peva~ima, koji su posle zamornog dnevnog rada, pose}ivali ~asove pevawa a naro~ito mladom i talentovanom horovo i g. Jovi~i}u, koji je uspeo da za vrlo kratko vreme obradi sav program. Mi od srca ~estitamo Dru{tvu Sv. Save i wegovom horovo i na uspehu, i radova}emo se i ubudu}e wegovom napretku. Veoma bi nam bilo milo, ako bi peva~ko dru{tvo stvorilo me{oviti hor, koji bi, uvereni smo, davao mnogo boqe rezultate. Verujemo da je to sada u Kraqevu mogu- }e. Jedno prijatno ve~e, Kraqevski glasnik, 14. I 1934, Primera radi, kao gost Svetog Save u gradu na Ibru 3. marta godine gostovalo je Akademsko peva~ko dru{tvo Obili} iz Beograda, a 17. novembra godine Kraqev~ani su imali priliku da ~uju skopsko peva~ko dru{tvo Mokrawac. Gostovawe Obili}a u Kraqevu, Pravda, 4. III 1936, 4; Posle uspelog koncerta u Kraqevu, skopsko peva~ko dru{tvo Mokrawac pevalo je ju~e za vreme slu`be Bo`ije u manastiru, Politika, 18. XI 1940, Sredinom 30-ih godina pro{log veka predsednik Upravnog odbora Dru{tva bio je Hranislav Ko`etinac, sve{tenik, potpredsednik Radomir Vukoti}, ugostiteq, blagajnik Vojislav \or evi}, trgovac, sekretar Ivo Grabovac, suplent Gimnazije, a ~lanovi: Petar Petrovi}, bravar, Slavoqub Maksimovi}, pekar, Milan Obradovi}, trgovac, Mile Jovanovi}, ugostiteq, Tihomir Petri~kovi}, obu}ar. Nadzorni odbor sa~iwavali Petrovi}, trgovac, Voja Milovanovi}, kroja~ i Krsta Petrovi}, trgovac. Skup{tina peva~ke dru`ine Sv. Save, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, AVII, Popisnik 17, k-557/2-1 (VII), Spisak novostvorenih udru`ewa na teritoriji [umadiske divizijske oblasti sastavqen po nare ewu komandanta V armiske oblasti, 11. II

270 270 Uprkos entuzijazmu ~lanstva i simpatijama Kraqev~ana za rad Dru{tva, ono je po~etkom ~etvrte decenije XX veka zapalo u finansijske pote{ko}e koje su dodatno pogor{ane odlaskom iz Kraqeva dotada{weg horovo e, {to je uzrokovalo du`i prekid wegovih aktivnosti U vezi sa ovim problemima Uprava Dru{tva obra}ala se molbama za pomo} mnogima, izme u ostalih i tada{wem narodnom poslaniku za Lazaru Kuzmanovi}u, navode}i: Kraqevska Peva~ka Dru`ina Sv. Sava ve} vi{e godina prekinula je svoj rad usled toga {to za svoj hor nema horovo u. Dru{tvo nema ni sa koje strane materijalne pomo}i niti ima kakvih prihoda da bi moglo da pla}a samostalnog horovo u. Raniji predstavnici na{eg dru{tva obra}ali su se u vi{e mahova molbama Ministarstvu prosvete da bi se pri Osnovnoj {koli u Kraqevu postavio jedan u~iteq koji raspola`e muzi~kim znawem koji je ve} upravqao horom, te koga bi na{e Dru{tvo moglo da uzme za svog horovo u uz honorar, ali je sve ostalo bez uspeha. Mi dole potpisani ~lanovi Kraqevskog Peva~kog Dru{tva Sv. Sava uzeli smo slobodu, da Vas ovom prilikom umolimo, da nastanete kod g. Ministra Prosvete na tome da se pri Kraqevskoj osnovnoj {koli postavi jedno lice u~iteq, koje raspola`e muzi~kim znawem, ali koje ima i sposobnosti da diriguje horom, sa kojim }e mo po wegovom dolasku ovde do}i u vezu i time re{iti daqi opstanak na{eg dru{tva. AJ, 66, , Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava narodnom poslaniku Lazaru Kuzmanovi}u, 23. III 1932.

271 CRKVENE PRILIKE

272 Izgled budu}e Saborne crkve u Kraqevu prema nacrtu Aleksandra Deroka iz godine

273 273 SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA Vi{evekovna tradicija pravoslavqa na prostorima sredweg toka Zapadne Morave i neposredno susedstvo sedi{ta prve srpske arhiepiskopije, u~inili su to da su pravoslavna Crkva i weno sve{tenstvo va`ili za najzna~ajniju dru{tvenu instituciju Kraqeva u periodu izme u dva svetska rata. Duboka ukorewenost zna~aja crkve u svesti ovda{we srpske populacije, presudno je odre ivala i odnos austrougarskih okupatora prema ovom srpskom duhovnom sto`eru wegovim verskim objektima, imovini, sve{tenstvu i vernima. Poput mnogih drugih crkava i manastira i kraqeva~ki hram Silaska Svetog duha bio je predmet ru{ila~kih poriva austrougarskih vojnika, iz koga su opqa~kane sve boqe i skupocenije stvari. 1 Sa crkvenog zvonika, decembra godine, poskidana su sva tri zvona ukupne te`ine oko 450 kg., ~ija predratna vrednost je procewivana na zlatnih dinara, a nedugo zatim hram je ostao i bez krovnog pokriva~a od cink-pleha. 2 U ruiniranom stawu nalazila se i zgrada sagra ena godine u porti, namewena za kancelarije sve{tenika i ispovedaonicu, a koja je tokom rata slu`ila kao improvizovana bolnica. 3 Smatraju}i ih potencijalno opasnim po svoje interese, okupacione vlasti su kraqeva~ke parohe, Savatija Bo`i}a i Isaila Maxarevi}a, uz jo{ 24 sve{tenika i monaha internirale u ma- arski logor Ne`ider. 4 1 Katedrala u Kraqevu, Pregled Crkve 7 8/1936, Po nare ewu onda{we mesne vojne komande uzeli su ih austro-maxarski vojnici. Oni su najpre naredili op{tini da skinu i kad na{i nisu hteli, skinula ih je vojska wina. Odneli su ih bez ikakve priznanice. Tra`imo da nam se dadnu druga zvona od iste smese, zvu~na i postojana, jer su ona pri padu s torwa razbivena. AJ, 69, , Dopis tutora crkve kraqevske Ministarstvu vera, 28. XII Letopis crkve Silaska Svetog duha u Kraqevu. 4 Internirani sve{tenici, Pregled Crkve 1/1919, 10; Sla ana Bojkovi} Miloje Pr{i}, Stradawe srpskog naroda u Srbiji , Beograd, 2000, 152, 155.

274 274 Uprkos svemu, snaga vere naroda u Crkvu kao spasonosnu instituciju nije mogla da se zna~ajnije suzbije. Za malog ~oveka, napa}enog nema{tinom, gla u i bole{tinama, ophrvanog strahovima svake vrste, u vremenu prepunom svojevrsnih isku{ewa, kakvi su bili dani okupacije, ona je predstavqala posledwu nadu i ujedno simbiozu pravoslavne sa daleko izra`enijom nacionalnom komponentom identiteta srpskog naroda. Povratkom interniranih sve{tenika i oslobo ewem zemqe, stvoreni su uslovi za obnovu i normalizaciju verskih prilika. Osim nekoliko bogoslu`benih kwiga, malo zaostalog odjejawa i crkvenih protokola, pri kraqeva~kom hramu nije bilo ni~ega od predmeta neophodnih za obavqawe bogoslu`benih radwi. ^ak je i krov, sa~iwen od hartije premazane katranom, proki{wavao, tako da se, kao imperativ, nametala wegova hitna rekonstrukcija. 5 Marqivo{}u sve{tenstva, te preduzimqivo{}u i velikodu{no{}u gra ana, crkveni objekat i porta su za kratko vreme umnogome sanirani, {to je, kao i stawe duha kod `iteqa Kraqeva pravoslavne veroispovesti i wihovog sve{tenstva, ostavilo jake impresije na episkopa `i~kog dr Nikolaja, prilikom wegove prve posete Kraqevu nakon ustoli~ewa na episkopski tron, februara godine, o ~emu je zapisao: Narod preduzimqiv i otresit. [kolovani qudi mawe ravnodu{ni prema crkvi nego {to je to obi~no. U~iteqi simpati~ni i odani veri Bo`joj. Decu vode u crkvu na molitvu uredno. Jedna vrsna u~iteqica peva za pevnicom sa starim u~iteqom. Bilo bi lepo kada bi vi{e u~iteqica podr`avalo ovu svoju drugaricu. Sve{tenici revnosni u svojoj slu`bi, ispravni u `ivotu, po{tovani od gra anstva i potpuno slo`ni u svom radu. Crkva ure ena i ponovo (posle okupacije) ogra ena. Mnogi parosi mogli bi se ugledati na sve{tenike u Kraqevu u dru`equbqu, bratskoj slozi i zajedni~koj brizi za crkvu i crkvenu portu. 6 Narednih nekoliko godina, uz ostale gra evinske popravke, na hramu su postavqena i dva zvona: mawe, koje je godine, zalagawem sve{tenika Bo`i}a, dobijeno iz ratnog plena iz Ma arske, i drugo, ve}e, koje je crkvi prilo`ila Tatija Savi}, udovica uglednog kraqeva~kog trgovca An elka Savi}a, 7 tako da je sredinom godine Pregled crkve izve{tavao: Crkve u Ariqu, U`icu, B. Ba{ti, Mr~ajevcima i Kraqevu potpuno su opravqene. Sve ove crkve bile su za vreme okupacije upropa{}ene i zvona odneta. Sada su svuda zvona nabavqena zauzimawem vrednih sve{tenika i pobo`nih parohijana. 8 5 Katedrala u Kraqevu, Pregled Crkve 7 8/1936, Tamo-amo po eparhiji, Pregled Crkve 3/1919, IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis); Letopis crkve Silaska Svetog duha u Kraqevu. 8 Opravqene crkve, Pregled Crkve 6 7/1924, 166.

275 Crkva Silaska Svetog duha pripadala je Pravoslavnom arhijerejskom namesni{tvu koje je u sklopu ^a- ~anskog protoprezviterata bilo sastavni deo ~ija teritorija se prostirala na 18 srezova. 9 Do kraja godine ona je bila parohijski hram I i II kraqevske parohije, a od tada, usled pove}awa broja pravoslavnih domova, i novoosnovanih III i IV kraqevske parohije. Prema podacima iz godine, I kraqevska parohija obuhvatala je deo Kraqeva i susedna sela: Jar~ujak, ^ibukovac, Konarevo i Drak~i}e, a II su ~inili: deo Kraqeva, Adrani, Grdica i Musina Reka. Paroh I parohije bio je protojerej Savatije Bo- `i}, koji je vr{io i du- `nost arhijerejskog namesnika a u II je pastirsku misiju obavqao protojerej Milan Stani}. 10 Prvi paroh III kraqevske paro- Crkva Silaska Svetog duha u Kraqevu hije bio je Hranislav Ko`etinac, 11 dotada{wi paroh vrbski, a IV Dobrivoje Cerovi}, raniji paroh kru{evi~ki. 12 Osim wih sve{te- 9 ^a~anski protoprezviterat ~inila su ~etiri arhijerejska namesni{tva: `i~ko, moravi~ko, draga~evsko i studeni~ko. [ematizam Isto~no pravoslavne Srpske patrijar{ije po podacima iz godine, Sremski Karlovci, 1925, Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu koja je prosta, Beograd, 1921, Hranislav Ko`etinac ro en je 28. februara godine u Kru{evcu. Zavr{io je osnovnu {kolu, ~etvororazrednu gimnaziju i godine Bogosloviju u Beogradu. U ~in akona rukopolo`en je 22. oktobra godine, a u ~in sve{tenika dva dana kasnije. Bio je ve{t drvorezbar. AJ, 69, , Biografski podaci sve{tenstva 27. VIII Regulacija kraqevskih parohija, Pregled Crkve 12/1932; Preme{teni, Pregled Crkve 5/1933,

276 276 ni~ku du`nost pri crkvi Silaska Svetog duha u me uratnom periodu obavqali su, u kra}im ili du`im vremenskim intervalima, jo{ i: Sava Petrovi}, 13 Milorad \uri}, Jovan Dimitrijevi}, Panta Popovi}, ^edomir Todorovi}, Dragoslav Obu}ina, Svetislav Jovi}, 14 Aleksa Todorovi} 15 i Milan Sretenovi}. Pove}awem broja pravoslavnog stanovni{tva u Kraqevu, a i u okolnim selima, sredinom 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, pojavio se problem prostora za obavqawe bogoslu`benih radwi. Crkva, gra ena 1823/24. godine, postala je pretesna za veliki broj vernih, tako da se po~elo razmi{qati o wenom pro{irewu ili izgradwi novog sakralnog objekta. Radi toga je godine oformqen i odbor na ~elu sa ministrom u penziji dr Vojom Jani- }em, kome je stavqena du`nost da dobije blagoslov i odobrewe od nadle`nog Arhijereja za prikupqawe novca i pripremi sve {to treba za podizawe nove crkve. (...) Izabrati odbor odmah se obratio onda{wem Arhijereju Preosve}enom g. Jevremu i molio za dozvolu i blagoslov da mo`e prikupqati priloge i pripremati {ta treba za podizawe crkve. No odgovor nije dobiven zato je ta stvar zastala. 16 Napori u ovom pravcu intenzivirani su posebno nakon seobe eparhijskog sedi{ta iz ^a~ka u avgusta godine, 17 dok je u Kraqevo, u objekat Vladi~inog konaka, 13 Sava Petrovi} ro en je 14. januara godine u Trsteniku. Nakon osnovne {kole zavr{io je godine bogosloviju Svetog Save u Beogradu. U ~in akona rukopolo`en je 10. jula godine, a u ~in sve{tenika proizveden je 25. avgusta godine. Nosilac je Albanske i Ratne spomenice. AJ, 69, , Biografski podaci sve{tenstva 27. VIII Svetislav Jovi} ro en je u selu Kapixija (Rasinski srez). Svr{io je osnovnu {kolu, pet razreda gimnazije i godine bogosloviju Svetog Save u Beogradu. Radio je kao u~iteq, akon i duhovnog suda, a za sve{tenika je rukopolo`en 1. avgusta godine. U svim mestima u kojima je sklu`bovao odlikovao se radom u Dru{tvu Crvenog krsta, a bio je i poverenik Srpske kwi- `evne zadruge. Odlikovan je crvenim pojasom. U Kraqevo je do{ao 17. aprila godine. AJ, 69, , Spisak parohijskih sve{tenika i parohija u srezu `i~kom koji primaju svoje prinadle`nosti na kasi Sreske finansijske uprave Kraqevo, 9. II 1927; Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, sv. I, Beograd, 1933, Aleksa Todorovi} je ro en 30. aprila godine u Negri{oru. Zavr{io je osnovnu {kolu, ~etvororazrednu gimnaziju i godine bogosloviju u Sremskim Karlovcima. U ~in akona rukopolo`en je 2. februara godine, a u ~in sve{tenika mesec dana docnije. Novembra godine postavqen je za arhijerejskog namesnika Izvesno vreme bio je blagovesnika. Aktivno se anga`ovao u delatnosti Bogomoqa~kog pokreta. AJ, 69, , Biografski podaci sve{tenstva 27. VIII 1926; Slu`beni deo, Pregled Crkve 11 12/1935, 298; Dragan Suboti}, Episkop Nikolaj i pravoslavni Bogomoqa~ki pokret Pravoslavna narodna hri- {}anska zajednica u Kraqevini Jugoslaviji , Beograd, 1996, Katedrala u Kraqevu, Pregled Crkve 7 8/1936, Oko preme{taja sedi{ta crkvenog suda, vo ena je u

277 u neposrednoj blizini crkvene porte, preseqena crkvenog suda. 18 U skladu sa htewima da Kraqevo treba da ima hram molitve koji odgovara ovom mestu, koji }e istinski reprezentovati Sabornu crkvu u eparhije, 5. avgusta godine obrazovan je Gra evinski odbor za podizawe Episkopske pravoslavne katedrale, u koji su izabrani: Budimir Pjeva~evi}, predsednik Sreskog suda, Du{an Krsti}, predsednik op{tine, Milutin Pani}, lo`ionice, Du{an Popovi}, drvarski trgovac i Milutin Kolarevi} iz Grdice. 19 Projekat budu}e crkve uradio je, po uzoru na crkvu Svetih apostola Petra i Pavla kod Novog Pazara, poznati jugoslovenski arhitekta i profesor Beogradskog univerziteta, Aleksandar Deroko. O wegovoj monumentalnosti i lepoti Pravda je objavila slede}i napis: Ovaj }e hram biti jedan od najlep{ih na Balkanu. Kube na katedrali ima}e u preseku petnaest metara, {to zna~i da }e biti najve}e u na{oj dr`avi. Unutra{wost crkve bi}e veoma prostrana: mo}i }e da primi oko deset hiqada vernika. Izrada oltara bi}e poverena na{im najboqim stru~wacima. Po ugledu na oltare Sredweg veka i oltar u kraqeva~koj katedrali predstavqa}e lepu umetni~ku vrednost. 20 Po pitawu lokacije nove crkve mi{qewa su bila podeqena. Jedni su bili za to da se ona podigne na sto~noj pijaci koja bi bila pretvorena u park, dok su drugi predlagali da se stara crkva poru{i i nova sagradi na wenom mestu. Prevagnulo je ovo dugo mi- {qewe, a za{to do ru{ewa postoje}eg hrama nije do{lo ne mo`emo pouzdano re}i. Odgovor verovatno treba tra`iti u ~iwenici da je za izgradwu bilo potrebno oko dva miliona dinara, a da je po- {tampi `ustra polemika izme u ~a~anskih i kraqeva~kih op{tinskih vlasti. Uzburkane strasti poku{avali su da sti{aju mnogi, pre svega iz crkvenih krugova, nagla{avaju}i, pored ostalog: Sme{na je ova borba oko toga, gde }e biti rezidencija, ^a~ak ili Kraqevo? To nije velika disonansa. Svega trideset kilometara i svaki dan po nekoliko vozova idu tamo i ovamo. No, najpre~a je vera. Najpre~i je na{ duhovni `ivot, najpre~e je na{e sveto Pravoslavqe. Za wega mi `ivimo, i kad wega nestane svi smo mi mrtvi. Ko ovo razume ne treba mu mnogo obja{wavati. Dovoqno je napomenuti da se u Kraqevu zida katoli~ka katedrala, a do}i }e red i na ^a~ak. Do}i }e red i na svetu Studenicu, ako mi budemo zatvarali o~i pred stvarno{}u. ^a~ak ili Kraqevo, Pregled Crkve 8/1933, Sedi{te `i~ke eparhije bi}e u ^a~anski glas, 21. I 1934, 5; Seoba Duhovnog suda, ^a~anski glas, 1. IX 1934, 3; Nova rezidencija, Pregled Crkve 9/1934, Podizawe nove saborne crkve u Kraqevu, Narodna samouprava, 4. VIII 1939, 1; U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignuta jo{ jedna crkva zadu`bina prote g. M. Crv~anina, Pravda, 7. VIII 1939, U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignuta jo{ jedna crkva zadu`bina prote g. M. Crv~anina, Pravda, 7. VIII 1939,

278 278 menuti Gra evinski odbor avgusta godine raspolagao sa tek ne{to vi{e od ~etvrtine ove sume. 21 Otprilike u isto vreme kada je ra ena projektna dokumentacija nove Saborne crkve, bila je aktuelna i `eqa protojereja Milivoja Crv~anina, paroha srpske pravoslavne parohije u Pragu (^ehoslova~ka) da u Kraqevu sagradi svoju crkvu zadu`binu, ali bli`ih podataka o sudbini ove ideje nema. 22 Za razliku od ruralnih sredina u kojima su religiozna ose- }awa bila bazirana vi{e na tradiciji negoli na hri{}anskoj dogmatici, uloga Crkve u dru{tvenim tokovima i svakodnevici `iteqa Kraqeva imala je znatno sadr`ajniji karakter. Dok su na seoskom podru~ju bili retki vernici koji su osim O~e na{... znali da izgovore jo{ neku molitvu, me u Kraqev~anima je bilo dosta onih koji na bogoslu`ewa nisu odlazili samo u dane velikih praznika, na zavr{etku posta ili zbog krsne slave, ve} su aktivno u~estvovali u humanitarnim i kulturnim aktivnostima organizovanim pod okriqem Crkve u hri{}anskog pokreta, peva~ke dru`ine Sveti Sava, proslavama Nedeqe pravoslavqa i sli~no, a ~iji zadatak se sastojao u prosve}ivawu, oplemewavawu, vr{ewu dobrih dela za li~nosti i dru{tvo. 23 Naro~ito veliko prisustvo vernika bilo je kada je ~inodejstvovao vladika Nikolaj, ~ije su besede, u kojima su se nalazile jedinstvene filozofsko-moralne i bogoslovske rasprave na razne teme (greh, sre- }a, voqa, `ivot, smrt, vaskrsewe, moralni zakoni, blud, rat, bla- `enstvo itd.), izazivale divqewe okupqenih Postoje tvrdwe da je izgradwa nove Saborne crkve zapo~ela godine u ulici \enerala Stanojlovi}a (danas Dositejeva prim. V. Virijevi}) i da je zidana od kamena, a zidovi su ve} bili podignuti na visinu oko dva metra kada je zemqu zahvatio II svetski rat. Gradwa je obustavqena, a zidovi su vremenom sru{eni, ali smo ih, zbog hronolo{ke nepreciznosti, pre svega, uzeli s rezervom. Rade Joveti}, Hronika kraqeva~kog grobqa, Kraqevo, 1994, O ovoj plemenitoj nameri episkop `i~ki dr Nikolaj je govorio: Qudi se se}aju svoga kraja, a Bog im je dao mogu}nosti da ~ine dobra dela. Vidite, Kraqev~ani i jako udaqeni od svoga zavi~aja ne zaboravqaju svoj rodni kraj, ~ak ni onda kada su daleko u tu ini. Eto, na{ prota Milivoje Crv~anin, koji je ve} davno u Pragu na du`nosti kao na{ pastir pravoslavnih `iteqa Praga i profesor Konzervatorijuma, `eleo je da se odu`i otaxbini i svome rodnom kraju, pa me je izvestio jednim pismom da `eli da podigne jedan hram kao svoju zadu`binu koja }e, eto, na domaku zablistati u na{em lepom Kraqevu. Na taj na~in ostvari}e se ideali Svetoga Save o podizawu srpskih crkava i {kola. U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignuta jo{ jedna crkva zadu`bina prote g. M. Crv~anina, Pravda, 7. VIII 1939, O jednoj od ovih svetkovina crkvena {tampa je zabele`ila: Prva nedeqa ^asnog posta, 13. maja proslavqena je i ove godine kao Nedeqa Pravoslavqa. Toga dana, posle ve~erwe, odr`ana je sve~ana litija kroz varo{ do spomenika na trgu, u kojoj je uzelo u~e{}a nekoliko hiqada vernih. ^inodejstvovao je u litiji sam Preosve}eni G. Nikolaj sa celokupnim sve{tenstvom kra-

279 279 Litije u Kraqevu, Pastirsku misiju sve{tenstvo je vr{ilo neposrednim kontaktom sa vernima `ivom i pisanom re~ju, izdaju}i publikacije, bro{ure, poslanice, ~asopise ( Pregled blagovesnik ), kalendare ( Sveti Knez Lazar ), dok je {irewe pravoslavnog duha upotrebom radio-prijemnika, kao modernizacijska novina, nailazilo na odbojan stav crkvenih struktura. 25 O privr`enosti Kraqev~ana Crkvi svedo~e i brojni primeri prilo`ni{tva i zave{tawa raznih materijalnih dobara. Sem ranije pomenutog priloga Tatije Savi} u vidu crkvenog zvona, trgovac Radojko Vukovi} prilo`io je jedan par bogoslu`benog odjejawa i darke za Sv. tajnu u ukupnoj vrednosti dinara, Draga Radosavqevi} ve- qeva~kim. Posle litije odr`an je u dvorani Sokolskog dru{tva duhovni koncert. Ne samo dvorana, ve} i dvori{te i ulica, bili su prepuni naroda. Nedeqa pravoslavqa u Kraqevu, Pregled Crkve 3/1938, U znak zahvalnosti i po{tovawa prema wegovoj misionarskoj delatnosti, Odbor op{tine Kraqevske izabrao je vladiku Nikolaja za po~asnog gra anina Kraqeva. Diploma po~asnog gra anina, rad akademskog slikara Vladislava Mar`ika, uru~ena mu je 16. septembra godine. Episkop `i~ki g. dr. Nikolaj izabran je za po~asnog gra anina Kraqeva, Politika, 17. IX 1939, Kada su kafane nabavile radio aparate, i nedeqom prenosile liturgiju iz Beograda, u crkvama je bilo sve mawe sveta. Crkva se borila protiv tog nepotrebnog modernizma podse}aju}i na nedostojnost pra}ewa slu`be Bo`je iz kreveta ili sede}i za stolom u kafani dok se okolo pri~aju vicevi. Milo{ Timotijevi}, ^a~ak u predve~erje Drugog svetskog rata socijalna, ekonomska i politi~ka struktura, Zbornik radova Narodnog muzeja, XXIX, ^a~ak, 1999, 152.

280 280 zen ~ar{af za ~asnu trpezu, trgovac Radomir Jovanovi} jedno veliko kandilo od kino srebra, Jelka Stojanovi} amvon za svoje zdravqe, a za spomen svog prvog mu`a pok. Sima Stevanovi}a, kroja~a iz ^a~ka i drugog pok. Mladena Stojanovi}a, voskara iz Kraqeva, prilo`ila je veliki barjak sa ikonama u vrednosti dinara itd. 26 RIMOKATOLI^KA CRKVA Poja~ani priliv stanovni{tva krajem 20-ih i po~etkom 30- -ih godina XX veku izmenio je ne samo etni~ku ve} i versku razglednicu Kraqeva. Doseqavawe brojne kolonije Francuza, velikog broja Hrvata, Slovenaca i, u mawoj meri, Nemaca i Ma ara, stvorilo je prostor za {iru aktivnost Rimokatoli~ke crkve. Osim me u novoprido{lim `iteqima, rimokatoli~kih vernika bilo je i me u pripadnicima IV haubi~kog puka i vojnih jedinica stacioniranih na Aerodromu. Verske obrede sa ovda{wim rimokatolicima krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije XX veka obavqao je Ivan fra Vinodolac, 27 `upnik kragujeva~ke `upe, koji je slu`bu Bo`ju, usled nepostojawa odgovaraju}eg sakralnog objekta, vr{io naj~e{}e u kasarni, dok je beogradski nadbiskup dr Ivan Rodi} prilikom posete Kraqevu, 29. i 30. juna godine, odr`ao misu u Sokolani. 28 Nepostojawe rimokatoli~kog verskog objekta, zahtevi Francuza, kao i te`wa op{tinskih vlasti da, u skladu sa proklamovanim dr- `avnim projektom integralnog jugoslovenstva, omogu}e rimokatolicima uslove za upra`wavawe verskih potreba, inicirali su pokretawe akcije za izgradwu crkve. U tu svrhu 24. juna godine odr`ana je u velikoj op{tinskoj sali konferencija najuglednijih gra ana i predstavnika humanitarnih i kulturnih dru{tava, na kojoj je formiran Odbor za podizawe katedrale u Kraqevu, ~iji zadatak je bio prikupqawe sredstava potrebnih za izgradwu Izjave zahvalnosti, Pregled Crkve 9 10/1930, 336; Blagodarnost, Pregled Crkve 5-6/1934, 150; Blagodarnost, Pregled Crkve 7/1934, Fra Vinodolac se pre postavqewa za kragujeva~kog `upnika, na osnovu re{ewa Ministarstva vera od 3. jula godine, nalazio na du`nosti sve{tenika biskupije Pore~ko-pulske, a izvesno vreme proveo je i na poslovima sekretara IV klase Ministarstva vera. AJ, 69, 43 69, Dopis Katoli~kog odeqewa Ministarstva vera Ra~unovodstvu Ministarstva vera, 27. VIII 1923; Qubodrag Dimi}, Rimokatoli~ki klerikalizam u Kraqevini Jugoslaviji, Beograd, 1992, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Bogomoqa za katolike, Ibarske novosti, 18. VIII 1983, U Odbor su izabrani biv{i ministar dr Vojislav Jawi}, predstavnici svih humanih i kulturnih dru{tava i oko 30 gra ana. Za katedralu u Kraqevu, Politika, 25. VI 1931, 7.

281 Lokacija za crkvu odre ena je na uglu ulica Obili}eve i Hajduk Veqkove. Izgradwa je, po odobrewu projekta od strane Ministarstva gra evina, a pod stru~nim nadzorom in`ewera B. Misite Katu{i}a, otpo~ela po~etkom maja godine, 30 a ve} nakon ne{to vi{e od pet meseci crkva je bila zavr{ena. 31 Weno osve}ewe obavqeno je 19. novembra godine, uz prisustvo vernika iz Kraqeva, Kru{evca, Kragujevca, ^a~ka, U`ica i drugih okolnih mesta. 32 O ovom doga aju izve{ta~ Politike je zapisao: ^in osve}ewa po~eo je jo{ ju~e po podne oko 5 ~asova ( prim. V. Virijevi}) kada je beogradski nadbiskup g. Rodi}, uz asistenciju 8 sve{tenika, posvetio dva crkvena zvona. Jedno je posve}eno Svetom Mihailu kome je i sama crkva namewena, a drugo Svetom Arhangelu Rafaelu. Posle zavr- {enog osve}ewa zvona odr`ano je bdenije pred mo{tima svetih mu~enika koje }e biti postavqene u oltar crkve. Jutros u 7 ~asova po~eo je obred osve}ewa crkve koji je trajao sve do 11 ~asova. (...) ^inodejstvovao je nadbiskup g. Rodi} uz asistenciju 10 sve{tenika koji su na ovu sve~anost do{li iz Beograda. Na pontifikalnu misu odgovarao je crkveni hor `upe Svetog Josipa iz Kragujevca. Du`u besedu odr`ao je okupqenom svetu g. Petar Vla{i} (drugi savetnik Beogradske nadbiskupije prim. 30 AJ, 63, 91 V, Dopis Ministarstva vera Ministarstvu gra evina, 3. V Katoli~ka crkva u Kraqevu, Politika, 20. XI 1933, Prema podacima Na~elstva u ovo vreme u Kraqevu je bilo nastaweno 437 rimokatolika. AJ, 63, F III 80, Spisak stanovnika rimokatoli~ke veroispovesti u Kraqevu, 18. XI Rimokatoli~ka crkva Svetog Mihovila

282 282 V. Virijevi}). Kada je osve}ewe zavr{eno g. Rodi} objavio je da je vernicima koji su osve}ewu prisustvovali opro{teno za sto dana grehova. I ubudu}e na dana{wi dan vernicima }e se svake godine davati opro{tewe za 40 dana. 33 Sve~anim osve}ewem novopodignute crkve simboli~ki je obele`eno i formirawe nove rimokatoli~ke `upe Svetog Mihovila, 34 za ~ije sedi{te je odabrano Kraqevo, a obuhvatila je teritoriju od Stala}a do U`ica i od Gorweg Milanovca do Ra{ke. 35 Uprava `upe, koja je pripadala Ni{kom dekanatu, 36 poverena je bosanskim frawevcima, a za prvog `upnika postavqen je Krunoslav fra Misilo. 37 Zahvaquju}i `ivoj vjeri i dare`qivosti nekolicine qudi u crkvi su postavqeni, osim glavnog oltara Sv. Mihovila i lijepi oltar sv. Ante s velikom umjetni~kom slikom istog Sveca, rad sarajevskog umetnika Gabrijela Jurki}a, kipovi presv. Srca Isusova i presv. Srca Marijina, veliki luster na sredini crkve i klupe za sedewe. 38 Radi popularizacije rimokatoli~anstva, pri crkvi je stvoreno peva~ko dru{tvo Sveti ]iril i Metod 39 i organizovana su skioptikonska predavawa iz `ivota i muke Spasiteqeve, iz `ivota sada{weg Sv. Oca Pape Pija XI, te misijskog `ivota, za koja su anga`ovani znameniti rimokatoli~ki propovednici. 40 Svake nedeqe dr`ana je misa, a crkva je naro~ito bila pose}ena prilikom va- 33 Nova katoli~ka crkva u Kraqevu, Politika, 20. XI 1933, Treba napomenuti da dr Krunoslav Draganovi} u Op}em {ematizmu Katoli~ke crkve u Jugoslaviji iz godine navodi kao vreme osnivawa `upe u Kraqevu godinu, a isti podatak prezentiran je i u mese~niku Beogradskog nadbiskupskog ordinarijata Blagovest broj 11 iz godine. 35 Odobrewu Ministarstva pravde za formirawe ove `upe prethodila je molba Beogradske nadbiskupije u kojoj su obrazlo`eni zahtevi za weno osnivawe: Teritorij koji bi imao potpasti pod `upu Kraqevo, potpadao je dosad pod `upu u Ni- {u i `upu u Kragujevcu. (...) Ni{kom `upniku bilo je i dosad nemogu}e dospjevati svuda, pogotovo radi velikog broja {kola, tako da je ovaj Ordinarijat bio prisiqen zbog vjerskih, {kolskih i administrativnih razloga osnovati novu `upu u Kraqevu, u kojem imade toliko radni{tva i gdje je intenzivna pastva jako potrebna. (...) Nemogu}a je redovna duhovna pastva, to~no vo ewe matica, marqivo poha- awe {kola, a bez samostalnih `upnika. AJ, 63, F III 80, Dopis Nadbiskupskog ordinarijata Beograd Verskom odeqewu Ministarstva pravde, 10. X Ni{ki dekanat sa~iwavalo je osam `upa: Bor, Kragujevac, Kraqevo, Ni{, Para}in, Ravna Reka, Smederevo i Zaje~ar. Viktor Novak, Magnum crimen pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, 1957, Osve}ewe katoli~ke crkve, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933; Nova katoli~ka crkva u Kraqevu, Politika, 20. XI 1933, zajednice, Blagovest, Beograd 1974, Na{a najmla a `upa Kraqevo, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 22. IV 1934, Isto. 40 Za uskr{we praznike godine propovede su dr`ali dr Emanuel fra Krajinovi} iz Sarajeva i pater Privat Belard iz Beograda. Isto.

283 `nijih crkvenih praznika: Bo`i}a, Uskrsa, Sv. Obiteqi, Krista Kraqa, Nedjeqe Cvjetnice, Duhova, Presvetog Trojstva, Velike Gospe i drugih. Ve~e uo~i Uskrsa organizovana je procesija. O onoj iz godine u Glasniku Beogradske Nadbiskupije zapisano je: U subotu na ve~er razvila se veli~anstvena procesija po glavnim ulicama varo{i. Vrli lijepi i skupocjeni baldahin (nebo) i kri` za procesiju za ovu prigodu poklonio je crkvi preuzvi{eni g. I. R. Rodi}, nadbiskup. Za vrijeme procesije svirala je vojna muzika iz Kru- {evca. Cijela varo{ iza{la je na ulice i trotoare da vidi ovu prvu, ali uistinu lijepu vawsku vjersku manifestaciju u ovom kraju. Me u svima je vladalo veliko odu{evqewe i veseqe. 41 Osim verskih obreda, u crkvi Svetog Mihovila su, kao i u pravoslavnom hramu Silaska Svetog duha, obavqana blagodarewa povodom va`nijih dr`avnih praznika: Dana Ujediwewa (1. decembar), ro- endana prestolonaslednika Petra (6. septembar) i drugih. iz Kraqeva obavqao je sve{teni~ke du`nosti i u Vrwa~koj Bawi, ^a~ku, U`icu i Kru{evcu, 43 a predavao je i veronauku u kraqeva~kim {kolama. Prvog kraqeva~kog `upnika, fra Krunoslava Misila, sredinom aprila godine zamenio je Ante fra Strukar, 44 a do godine `upnici u Kraqevu bili su: Serafim Sari} ( ), Tugomir Geli} ( ) i Rudolf Mecilo{ek ( ). 45 Izgradwa rimokatoli~ke crkve i formirawe `upe koja je obuhvatila veliki deo jugozapadne Srbije nai{li su na razli~ite odjeke, ~ak i otvoreno nezadovoqstvo pojedinih krugova u kraqeva~koj javnosti, koji su u tome videli ugro`avawe pravoslavqa. Tako su u peva~kom dru{tvu Sveti Sava smatrali da je podizawe rimokatoli~ke crkve u neposrednoj blizini bez stvarne potrebe vernih, ve} jedino radi propagande u srcu pravoslavqa. 46 Da ovakve tvrdwe nisu bile bez osnova, kao i da se pojedini kraqeva~ki `upnici nisu bavili samo pastriskim radom, 41 Isto. 42 IAK, Udru`ewe zanatlija za kutija br. 44, Dopis Na~elstva sreza `i~kog Zanatlijskom udru`ewu, 5. IX Tokom godine na podru~ju `upe Svetog Mihovila ro eno je 85, a umrlo 14 rimokatolika, dok je sklopqen 31 brak. U vinogradu Gospodwem, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 22. IV 1934, 2; Blagoslov kapele u U`icu, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 2. XI 1934, 2; Na{ `ivot i rad, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 17. I 1936, Na{a najmla a `upa Kraqevo, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 22. IV 1934, Tugomir fra Geli} ro en je 1. jula godine u Vitezu, a za sve{tenika (misnika) zare en je 24. marta godine. Dr Krunoslav Draganovi}, Op}i {ematizam Katoli~ke crkve u Jugoslaviji, Zagreb, 1939, AJ, 66, , Dopis Uprave peva~ke dru`ine Sveti Sava episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru eparhije `i~ke dr Nikolaju, 15. VIII

284 284 svedo~i i izve{taj policijskih organa: Pri katoli~koj crkvi u Kraqevu nalazi se kao sve{tenik Tugomir Geli}, `upnik koji je politi~ki pripadnik HSS. Ovo Na~elstvo ima pouzdane podatke od svojih poverenika da imenovani za vreme slu`be bo`je, a i van crkve, u razgovoru, uvek nagla{ava da je on na prvom mestu Hrvat, a tek na posledwem mestu sve{tenik, i da svi katolici moraju da budu Hrvati, zatim po profesiji ono {to su, pa tek onda katolici. Ovakvi razgovori nai{li su na negodovawe kod radnika Slovenaca kojih u Kraqevu ima prili~an broj jer su upo{qeni u dr- `avnoj fabrici aviona, a koji se svi ose}aju jugoslovenima bez obzira na narodnost. 47 Prema nekim saznawima, u danima pred Aprilski rat u torwu crkve nalazila se ilegalna prijemno-otpremna radio-stanica putem koje su u Nema~ku slati razni izve{taji obave{tajnog karaktera AJ, 63, F-2/1940, Dopis Odeqewa za dr`avnu za{titu Ministarstva unutra{wih poslova Ministarstvu pravde, 1. III Dobrivoje Obradovi} Kondis, Sukobi sa nema~kim agentima, Ibarske novosti, 14. IV 1983, 8.

285 USTANOVE

286 Zgrada Kraqevskog prvostepenog suda

287 287 BOLNICA I APOTEKE Za~eci organizovane zdravstvene slu`be u Kraqevu vezuju se za godinu i osnivawe vojne bolnice. Od tada pa kroz ~itav XIX vek Jovan Petrovi}, Stevan Tren~anin, Jovan Siber, Jovan Maksimovi}, Ilija Kolovi}, Kosta Risti}, Dimitrije Anti}, Josif Mar`ik i niz drugih lekara ulagali su ogromne napore u ciqu unapre ivawa niskog nivoa zdravstvene kulture stanovni{tva ove varo{i, optere}enog te{kim bremenom predrasuda i konzervativnih shvatawa prema bolestima i medicini, primitivizmom i ravnodu{no{}u, poku{avaju}i da ga i{~upaju iz ordinacija baba Stane-Pazarke, samoukih hirurga Sime Kne`evi}a i \or a Pelcera i niza drugih nadrilekara, vra~ara i travara sumwivog stru~nog znawa, te`e}i prosve}enijem i zdravijem gradu. 1 Sve do godine, tj. formirawa Privremene bolnice, koja je godine prerasla u Sresku, `iteqi Kraqeva su za neprekidno bolni~ko le~ewe morali da pohode susedne varo{i: ^a~ak, Kragujevac i Kru{evac. Wenim otvarawem i obrazovawem Odbora za narodno zdravqe, Dru{tva za suzbijawe tuberkuloze (1906) i organizovawem niza obrazovnih akcija pod okriqem Crvenog krsta, svest o zna~aju zdravstvene kulture lagano je potiskivala praznoverice i predrasude tako da je vera u lekara, higijensku ishranu i stanovawe, spre~avawe bolesti i lek postepeno zamewivala verovawe u sudbinu. 2 Sreska bolnica, na ~ijem ~elu se godine nalazio dr Rafailo Bi erani, obavqaju}i ujedno i ulogu lekara i u kojoj je kao lekarski pomo}nik radio Miodrag Ivkovi}, postala je tako zdravstveni svetionik ne samo za grad sa oko ~etiri hiqade stanovnika i ve} i za delove okolnih srezova studeni~kog, gru`anskog, draga~evskog itd. U isto vreme Kraqevo je imalo i svog op{tinskog lekara dr Mihaila Sretenovi}a i babice Nataliju Belimarkovi} u op{tinskoj i Rosu Vrkqan u sreskoj slu`bi. 3 1 Medicinska {kola u Kraqevu , Kraqevo, 1999, Isto, Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1914, Beograd, 1914,

288 288 Prvi svetski rat i austrougarska okupacija pra}eni pqa~kom hrane, lekova, obu}e i ode}e od strane neprijateqa i {irewem raznih zaraznih bolesti (od trbu{nog tifusa do veneri~nih oboqewa) pogor{ali su zdravstvene prilike u Kraqevu. Stoga je jedan od va`nijih zadataka neposredno po oslobo ewu bila obnova rada zdravstvenih ustanova, Sreske bolnice pre svega. Tako se me u 42 bolnice u Srbiji ~iji je rad obnovqen tokom godine nalazila i kraqeva~ka sa 40 bolesni~kih posteqa. 4 Zna~ajnu pomo} tokom prvih poratnih godina ovda{wim medicinskim radnicima pru`ala je i misija ameri~kog Crvenog krsta ( Amerikanska misija ), koja je, uz preglede, obolelima delila besplatno i neophodne lekove. 5 Sme{tajni kapaciteti bolnice u Kraqevu tokom tre}e i ~etvrte decenije XX veka su, u skladu sa finansijskim sredstvima, varirali. U godini broj bolesni~kih le`ajeva pove}an je na 60, da bi godine bio smawen na 50, a na Pro{irewem bolni~ke zgrade sredinom 30-ih godina XX veka opremqeno je sedam bolni~kih soba, tako da je godine ona raspolagala sa 67 posteqa. 7 Prelaskom na finansirawe iz buxeta Moravske banovine ubrzana je izgradwa hiru{kog paviqona, 8 nakon ~ijeg zavr{etka, po~etkom godine, bolni~ki kompleks su sa~iwavale ~etiri zgrade sa 16 soba i 115 bolesni~kih le`ajeva na internom odeqewu 67 i hiru{kom Uprkos svemu, usled velikog priliva stanovni{tva u Kraqevo, problem sme{tajnih kapaciteta bolnice ostao je i daqe aktuelan. Na nu`nost wihovih daqih pro{irewa ukazivano je i putem {tampe: Broj bolesnika popeo se vi{e nego stoprocentno, pa se kod takvog stawa stvari sada{wa bolesni~ka 4 U isto vreme ~a~anska bolnica imala je 170, u`i~ka 64, kragujeva~ka 117, ra{- ~anska 35 a novopazarska 20 kreveta. Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, juli 1920, 38; Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada..., Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, avgust 1921, 16; Almanah Kraqevine SHS za 1927/1928. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 203; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za godinu, Beograd, 1937, Iz buxeta Moravske banovine ispla}ivane su prinadle`nosti zaposlenom medicinskom i pomo}nom osobqu, honorarnom sve{teniku, nabavqani lekovi, sanitetski materijal, serumi, medicinski instrumenti, hrana i posteqina za bolesnike, vr{ene opravke zgrade i inventara, obezbe ivani ogrev i osvetqewe, odr`avana ~isto}a i sl. Banovinski buxet Moravske banovine za 1931/32. godinu, Ni{, 1931, Nabavka name{taja za hiru{ki paviqon Banovinske bolnice u Kraqevu, Slu- `beni list Moravske banovine, 22. I 1938, 4; Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za godinu, Beograd, 1940,

289 zgrada pokazala skroz nedovoqna i sku~ena za broj bolesnika koji joj se svakodnevno obra}a. Kada se tome doda jo{ i ova ~iwenica da su na bolnicu u Kraqevu upu}eni i bolesnici iz studeni~kog i trsteni~kog sreza, naro~ito oni kojima je potrebna hiru{ka intervencija, onda ona ni izbliza nije u stawu da odgovori svojoj nameni. Od kolike je va`nosti bolnica u Kraqevu i kolika je wena uloga, najboqe ilustruje ~iwenica da je na wenom hiru{kom paviqonu samo u pro{loj godini izvr{eno oko 800 operacija od kojih veliki broj vrlo te{kih. U ovoj godini, sude}i po operacijama koje su izvr{ene za ova dva protekla meseca, broj od 800 operacija bi}e kud i kamo prema{en. Upravnik bolnice, hirurg g. dr Vitomir Govedarevi} ~ini sve mogu}e da bolnica pru`i {to vi{e pomo}i onima koji joj se obrate, ali sve je to zabadava kad on nema ni pribli`ni broj posteqa koji mu je svakodnevno potreban. Onda pitawe kredita i mla eg bolni~kog osobqa tako e predstavqaju velike te{ko}e, jer ovda{wa bolnica i danas raspola`e istim kreditom koji je imala i onda kad u woj nije bilo vi{e od 40 do 50 bolesnika, a sada ih ima redovno na licu mesta po 100 do 120. U mla em bolni~kom osobqu se isto tako oskudeva. 10 Posebno lo{i uslovi bili su na infektivnom odeqewu koje vi{e nije mesto u kome treba spre- ~avati one opasne bolesti koje su u stawu da nemilice seju smrt, ve} je pravi rasadnik infektivne bolesti. Celo odeqewe raspola`e sa svega dve sobe sa po {est kreveta. Jedna je za `enske bolesnike, a druga za mu{ke. U tim sobama sme{taju se svi oni koji su oboleli od ma kakve zarazne bolesti. Tu su sme{teni oboleli od tifusa, {arlaha, crvenog vetra, difterije, zaraznog ko~ewa vrata (meningitisa prim. V. Virijevi}) i svih ostalih opasnih i lako preno{qivih bolesti. Kod ovakvog stawa stvari nije onda nikakvo ~udo ako se neki bolesnik izle~i od difterije a u bolnici navu~e neku drugu isto tako opasnu bolest, tim pre {to u tom odeqewu nije redak slu~aj da po dva te{ka bolesnika le`e u jednoj posteqi usled nedovoqnog prostora i posteqa. Tu nije krivica ni do upravnika bolnice ni do bolni~kih lekara, kada se nema nikakve mogu}nosti za izolaciju bolesti. Sve ove nezgode dale bi se otkloniti uz vrlo male izdatke. Sa kreditom od 100 do 150 hiqada dinara bilo bi omogu}eno izgra ivawe jednog paviqona specijalno za zarazne bolesti, i tada se ne bi doga alo da desetoro dece obolelo od zaraznog ko~ewa vrata le`i u istoj sobi sa bolesnicima obolelim od drugih zaraznih bolesti, kao {to je to bio skoro slu~aj i kao {to je to uostalom i danas Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko 800 operacija, Politika, 7. III 1940, Isto. 289

290 290 Zgrada bolnice u Kraqevu O zdravstvenom stawu i nezi bolesnika hospitalizovanih u ovoj ustanovi ili onih koji bi u wu navratili radi ambulantnog pregleda, staralo se osobqe koje su sa~iwavali jedan do tri lekara, nekoliko bolni~ara i pomo}nih radnika. Sredinom godine osim dr Milutina I. Radivojevi}a, koji je obavqao i du`nost upravnika, bilo je upo{qeno {est bolni~ara (Avram \ekovi}, Zorka Toma{evi}, Milica Mirkovi}, Dragomir \or evi} i Mikailo Le{evi}), kuvarica (Mileva Nikoli}), praqa (Todora Arsenijevi}) i ekonom (@ivko Petrovi}) a du`nost sve{tenika honorarno je vr{io mesni paroh Savatije Bo`i}. 12 [esnaest godina kasnije, godine, kraqeva~ka bolnica imala je dva lekara, sedam bolni~ara i laboranata i ~etiri poslu`iteqa, a u woj su bila upo{qena trojica lekara, 10 stru~nog sanitetskog osobqa, pet administrativnog i troje ostalog osobqa. 13 U razdobqu izme u dva svetska rata, sem ve} pomenutog doktora Radivojevi}a, kao lekari u Kraqevu slu`bovali su jo{ i: Ivan Andru{kijevi~, Radosav Blagojevi}, Mihailo Mladenovi}, AJ, 39, 1 1, Izve{taj upravnika Sreske bolnice u Kraqevu Ministarstvu narodnog zdravqa, 7. VII Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za godinu..., 230; Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za godinu..., Mihailo Mladenovi} ro en je 14. oktobra godine u Smederevu. Medicinu je zavr{io 18. maja godine u Lionu (Francuska). U godini radio je kao sekundarni lekar Op{te dr`avne bolnice u Beogradu, u martu godine preme{ten je za sreskog lekara u Dowi Milanovac, a novembra godine posta-

291 Mihajlo Stani}, Cvetko Zotovi}, 15 Dragomir Karajovi}, Mileva Pavlovi}-Karajovi}, Aleksandar Tomi}, Vlastimir Nikodijevi}, Dragoslav Vu~kovi}, 16 Obren Jovi}, 17 Dragoslav Vi{ek, 18 Sava Simi} 19 i Vitomir Govedarevi}. 20 vqen je za lekara sreza Takovskog u Gorwem Milanovcu. Od juna do decembra godine slu`bovao je u Kraqevu kao lekar a onda je raspore en za sreskog lekara u ^a~ku. Zavr{io je dvogodi{wi balneolo{ki te~aj beogradskog Medicinskog fakulteta stekav{i zvawe bawskog lekara. Dobre je stru~ne spreme. Ima dobro opho ewe prema bolesnicima te je veoma cewen. Govorio je francuski jezik. AJ, 39, fasc. 113, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Mihaila Mladenovi}a, 15. XI Cvetko Zotovi} je ro en 11. januara godine u U`icu. Medicinski fakultet zavr{io je godine u Bernu ([vajcarska) a lekarski sta` u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu. Kao lekar op{te prakse, pre dolaska u Kraqevo krajem godine, slu`bovao je u Golupcu ( ), Aleksincu ( ) i Trsteniku (nekoliko meseci u godini). Nakon Kraqeva radio je kao upravnik du{evne bolnice u Toponici i okru`nih bolnica u ^a~ku i U`icu. Govorio je francuski i nema~ki jezik. Zbog ispravne lekarske slu`be godine odlikovan je Ordenom Svetog Save IV reda, a godine Ordenom Jugoslovenske krune IV reda. AJ, 39, fasc. 212, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Cvetka Zotovi}a, 2. XI Dragoslav Vu~kovi} ro en je 3. avgusta godine u Kragujevcu. Studije medicine izu~avao je tri godine u Pragu a diplomirao je 31. januara godine u Zagrebu. Nakon toga, godine postavqen je za sreskog lekara u Krivoj Palanci a potom preme{ten u Kwa`evac odakle je raspore en na du`nost sreskog sanitetskog referenta u Kraqevu. U slobodnim ~asovima obavqao je i privatnu praksu. Ordenom Svetog Save V stepena odlikovan je kao dobar radnik u svojoj struci godine. Govorio je nema~ki, a delimi~no i francuski i ~e{ki jezik. AJ, 39, fasc. 204, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Dragoslava Vu~kovi}a, 31. X Obren Jovi} ro en je 7. aprila godine u La evcima. Lekarsku diplomu stekao je 2. aprila godine u Be~u. Tokom godine radio je {est meseci na De~joj klinici i dva meseca na Grudnom odeqewu bolnice u Gracu (Austrija), a u godini ~etiri meseca na Unutra{wem i tri meseca na Ginekolo{kom odeqewu u Be~u. Na slu`bu u Banovinsku bolnicu u Kraqevo do{ao je septembra godine i le~io uglavnom obolele od zaraznih bolesti. Bavio se i privatnom praksom. Govorio je nema~ki, a slu`io se i francuskim i ruskim jezikom. AJ, 39, fasc. 66, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Obrena Jovi}a, 14. XI Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, Sava Simi} je bio specijalista hirurgije. U kraqeva~ku bolnicu do{ao je godine, naslediv{i dr Vi{eka. U Kraqevu je ostao do godine kada prelazi u Ni{, a potom u Beograd, gde nakon Drugog svetskog rata osniva Hiru{ko odeqewe Onkolo{kog instituta Medicinskog fakulteta i postaje profesor ovog fakulteta. Radoje B. ^olovi}, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd, 2002, Vitomir Govedarevi}, upravnik kraqeva~ke bolnice u periodu od do godine, ro en je godine u selu Rakincu u okolini Aran elovca, gde je wegov otac slu`bovao kao u~iteq. Osnovnu {kolu je svr{io u Bani~ini, a gimnaziju poha ao u Smederevskoj Palanci. Godine kao maturant biva mobilisan i kao pripadnik ~uvenih kaplara biva raspore en u {tab vojvode Stepe Stepanovi}a. Zajedno sa ovim {tabom pre{ao je povla~ewe preko Albanije, nakon ~ega je, do{av{i u Gr~ku, bio raspore en u XIII pe{adijski puk Hajduk Veqko Timo~ke divizije. Kao oficir (poru~nik) istakao se u borbama na Solunskom frontu, zbog ~ega je dobio nekoliko najvi{ih srpskih, francuskih i 291

292 292 Osim stacionarnog le~ewa i ambulantnih pregleda u woj su obavqane neke mawe slo`ene operacije, autopsije, le~eni su oboleli od raznih zaraznih bolesti (tuberkuloze, trbu{nog tifusa, bogiwa, kuge, meningitisa, veneri~nih oboqewa), obavqani poro- aji itd. 21 U~inci rada Sreske bolnice za neke od godina iskazani su u slede}oj tabeli: Godina Broj bolesni~kih dana u godini Prose~an broj bolesni~kih dana (dnevno) Broj ambulantnih pregleda godi{we Prose~an broj ambulantnih pregleda (dnevno) Stacionarno le~eno bolesnika (ukupno) Otpu{teno zdravih Umrlo u bolnici , , , Prema: Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, 11, juli 1920, 38; Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, 8, avgust 1921, 16; Medicinski godi- {njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 244; Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za godinu, Beograd, 1937, 230, 242. Uporedo sa ovim, bolnica je vr{ila i svojevrsnu kulturnu misiju. Weni lekari su, organizuju}i niz obrazovnih akcija i predavawa za {kolsku decu i gra anstvo, vodili svojevrsnu borbu za zdraviji i prosve}eniji grad. Osim u Sreskoj, odnosno docnije Banovinskoj bolnici, gra anstvo Kraqeva stru~ni medicinski pregled moglo je dobiti i na jo{ nekoliko adresa. Naime, nakon dono{ewa Zakona o zdravstvenim op- {tinama 27. februara godine, Op{tina je anga`ovala za bes- ruskih odlikovawa. Po zavr{etku rata odlukom srpske vlade biva upu}en na studije, najpre u Italiju, a potom u Francusku. U Lionu (Francuska) Govedarevi} diplomira na Medicinskom fakultetu, na kome je izvesno vreme radio i kao asistent. Vrativ{i se u Srbiju raspore en je na slu`bu najpre u Novi Sad, potom u ^a~ak, zatim u Prokupqe, odakle je po~etkom godine dobio preme{taj u Kraqevo. U Kraqevu je, osim {efa Hirur{kog odeqewa, obavqao i du`nost upravnika bolnice. (Nikola Krpi}, Doktor Vitomir (@ivota) Govedarevi} (22. V VI 1959) upravnik Banovinske bolnice u Kraqevu ( ), (rukopis), bez numerisanih starnica.) 21 Tokom tre}e decenije pro{loga veka du`nost bolni~ke babice obavqala je Danica Risti}, a hirur{ke zahvate izvodio je dr Dragoslav Vi{ek. AJ, 39, 5 9, Spiskovi osobqa Ministarstva narodnog zdravqa na teritoriji Srbije, 6. III 1922; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 414.

293 platno le~ewe svojih `iteqa dr Nikodijevi}a, ranijeg `elezni~kog lekara u Kraqevu. 22 Wegove du`nosti bile su, osim da besplatno le- ~i siroma{ne Kraqev~ane, anga`ovawe na zdravstvenom prosve}ivawu i starawe za unapre ivawe zdravqa, posebno dece, unapre ewe higijene, prou~avawe `ivotnih prilika stanovni{tva, stanovawa, ishrane i sl. 23 Radnici koji su imali socijalno osigurawe sanirawe lak{ih povreda i le~ewe nekih oboqewa obavqali su u ambulanti Okru`nog ureda za osigurawe radnika, koja je, zbog neuslovnih okolnosti rada, ~esto bila predmet negodovawa javnosti. 24 U gradu je ordiniralo i nekoliko privatnih lekara op{te medicine a privatnu praksu su, posle radnog vremena, upra`wavali i poneki od lekara ovda{weg garnizona, poput celokupnog lekarstva doktora Davida Elija, sanitetskog kapetana, koji ordinira i za gra anstvo u svome stanu preko puta hotela Jugoslavije i celokupnog lekarstva Q. Kari}a, koji prima u svom stanu svakoga dana od 1 do 5 po podne i po sporazumu. 25 Le~ewe zuba i bolesti usta obavqali su stomatolozi Andrija Vol~kov i Nada Jeremi}. Brigu o trudnicama i pomo} pri poro ajima Kraqev~ankama pru`ale su stru~ne babice kojih je po~etkom 30-ih godina XX veka bilo pet: dve koje su ovaj posao obavqale privatno (Natalija Belimarkovi} i Darinka Petrovi}), dve u op{tinskoj slu`bi i jedna na radu u bolnici. 26 Poro aji su obavqani naj~e{}e u domu porodiqe, a samo prilikom te`ih i komplikovanijih slu~ajeva pacijentkiwa je sme{tana u bolnicu, pod neprestani medicinski nadzor Po odredbama ovog zakona svaka varo{ ili varo{ica sa vi{e od stanovnika progla{avana je za samostalnu zdravstvenu op{tinu koja je bila u obavezi da na svakih `iteqa anga`uje po jednog lekara i medicinsku sestru, na svakih stanovnika po jednu stru~nu babicu kao i da pla}a bolni~ke tro{kove za le~ewe siroma{nih sugra ana. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 144; Dr Ljiljana Valenti}, 110 godina `elezni~kog zdravstva u Srbiji , Beograd, 1996, Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije , kw. II, Beograd, 1996, U ovoj ambulanti je u godini tokom tro~asovnog dnevnog rada pregledavano prose~no pacijenata. Pregledi su obavqani u prostorijama koje su vrlo neprakti~ne. Nemogu}a je ventilacija. Kada do e neki tuberkulozni bolesnik mora da guta milijarde novih bakcila. ^ekaonica je stra{no neure ena. Ona slu`i i kao magacin. Zato su se radnici iselili iz ove ~ekaonice i od ambulante napravili ~ekaonicu. Tu se mo`e videti vrlo zgodan na~in poslovawa. Bolesnici dohvataju rukama instrumente, sami vade dezinfikovanu gazu, pipaju rukama is~i{}ene i oprane rane. Kraqevo ima ured, a radnicima od wega preti opasnost, Pravda, 26. X 1936, Oglas, Politika, 19. II 1928, 16; Oglasi, Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Neravnopravne ali uticajne, Ibarske novosti, 10. III 1983,

294 294 Svoju prvu apoteku Kraqevo je dobilo godine, pola veka nakon otvarawa prve apoteke u Beogradu godine. Wen vlasnik Du- {an Todorovi} nazvao ju je Kod Svetog Arhangela. 28 Do tada lek se mogao nabaviti jedino u priru~noj apoteci nekog od ovda{wih lekara ili, Apoteka Kod Svetog \or a, uz izvestan rizik, u nekoj trgova~koj radwi. 29 Kakva je bila wena sudbina i da li je u periodu do godine, tj. do oslobo ewa Kraqeva, postojala jo{ neka apoteka, ne mo`e se pouzdano tvrditi. 30 Prema zvani~nim podacima, od do godine u Kraqevu je, kao jedina, radila apoteka Momira Nikoli}a u kojoj su, osim vlasnika, radili i po jedan pomo}nik i laborant. 31 Od godine neki od lekova, sanitetski materijal, lekovito biqe, medicinski instrumenti i druga pomagala, mogli su se nabaviti i u drogeriji magistra farmacije Miodraga M. Markovi}a, dotada{weg Nikoli}evog pomo}nika. 32 Na osnovu koncesije dodeqene godine Miroslavu Pelnar`u, Kraqevo je dobilo svoju drugu apoteku, u kojoj su, osim vlasnika, radili i farmaceuti \or e \okovi} i Kosta Risti} i labo- 28 Dragan Dra{kovi}, Razvoj zdravstva u Karanovcu Kraqevu u XIX i po~etkom XX veka, Zbornik Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, Dr. mr. ph. Vojislav Marjanovi}, Farmacija u Srbiji u XIX veku, Beograd, 1970, Izgleda da je, prema nekim navodima, nakon Todorovi}eve smrti godine vo ewe ove apoteke preuzeo Momir Nikoli}, ali obavqena istra`ivawa nisu to potkrepila. Dobrivoje Obradovi} Kondis, Prve apoteke, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 331; Aesculap - almanah za farmaciju i kemiju 1922, Novi Sad, 1922, 122; Aesculap almanah za farmaciju i kemiju 1924, Novi Sad, 1924, 194; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, Miodrag M. Markovi} ro en je 28. avgusta godine u Osipaonici kod Smedereva. Nakon zavr{ene {estorazredne gimnazije u Po`arevcu, bio je na izu~avawu apotekarske struke kod Mite Stanisavqevi}a i Mihaila M. Du{mani}a. Svoje usavr{avawe nastavio je potom u Vrawskoj vojnoj bolnici, u francuskoj bolnici Glemi u Al`iru i Bolnici prestolonaslednika Aleksandra u Solunu. Farmaceutski fakultet zavr{io je godine u Zagrebu, a godine do{ao je u Kraqevo i zaposlio se u Nikoli}evoj apoteci. Drogerijsku radwu dr`ao je do godine. Milutin R. Jugovi}, Apoteka u Karanovcu, Kraqevo, 1981, 73; Aesculap almanah za farmaciju i kemiju 1923, Novi Sad, 1923, 267.

295 rant Aleksa Biqanovski. 33 Konkurencija na tr`i{tu lekova i drugih farmaceutskih proizvoda posebno je postala izra`ena nakon {to je, krajem oktobra godine, Miodrag M. Markovi} u ukusnom lokalu preko puta od hotela Nacional otvorio apoteku Kod Sv. \or a. 34 Na rafovima wegove apoteke mogli su se, sem raznih lekova, zavoja i {priceva, prona}i i preparati za suzbijawe {uge, sugreba i svraba, otklawawe mitisera, `uqeva, bradavica, sredstva za ~i{}ewe fleka na telu, zuba, negu ruku i nogu, osve`avawe vazduha, brijawe, protiv znojewa nogu, dezinfekciju prostorija, uni{tavawe insekata i glodara i sl. Pripadnice ne`nijeg pola u woj su kupovale farbe za kosu, razne pudere, pomade, kolonske vode i parfeme koje je Markovi} pripremao po specijalnom receptu, a zemqoradnici su nabavqali lekove za sto~ne bolesti, te~no i pra{kasto siri{te prvoklasnog kvaliteta pomo}u kojih se dobija ve}a koli~ina sira i u{te uje se u vremenu, sredstva za merewe ja~ine alkoholnih pi}a i mleka, za razbistravawe vina, otklawawe neprijatnih mirisa i dovo ewe buradi u ispravno stawe itd. 35 U woj su izdavani lekovi po receptima svih lekara privatnih, samoupravnih i dr`avnih, a bolesnici osigurani preko mesne ekspoziture ni{kog Ureda za osigurawe radnika, Bolesni~kog fonda za dr`avno saobra}ajno osobqe Oblasne uprave u Beogradu, vojna lica, `andarmi i siroma{ni `iteqi Kraqeva i sa seoskog podru~ja pojedine medikamente mogli su dobiti besplatno. 36 Sve tri apoteke uspe{no su radile do nema~ke okupacije Kraqeva, aprila godine. PRAVOSU\E Prva administrativno-upravna institucija koja je nakon ulaska srpske vojske u Kraqevo godine obnovila rad bio je Sud op{tine Kraqevo. Istini za voqu, u znatno izmewenoj formi i sa ograni~enim ovla{}ewima, ovaj sud je, vi{e kao upravni organ, funkcionisao i tokom austrougarske okupacije, a osnovna uloga bila mu je da izvr{ava naredbe vojnih i policijskih vlasti i da odr`ava red po op{tini radi sigurnosti neprijateqa M. R. Jugovi}, Apoteka u Karanovcu..., 77; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, Tre}a apoteka u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, Oglas, Narodna samouprava, 24. II 1939, Isto. 37 O radu op{tinskih sudova u Srbiji tokom okupacije, tj. na wenim podru~jima okupiranim od strane austrougarskih trupa, vidi vi{e: Bo`ica B. Mladenovi}, Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji od do godine, Beograd,

296 296 Ustrojstvo, organizacija i rad sudova op{tina u Srbiji u sklopu novoformirane dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca vr{eni su na osnovu Zakona o op{tinama od 5. juna godine, wegovim izmenama i dopunama, kao i va`e}im zakonima iz oblasti krivi~nog i parni~nog materijalnog prava i sudskih postupaka. S obzirom na ~iwenicu da su op{tine bile osnovne upravne i sudske jedinice u sistemu samouprave, kao i delovi dr`avne celine, Sud op{tine je predstavqao prvu i neposrednu vlast u op{tini, a ~inili su ga: predsednik ili wegov zastupnik, dva kmeta i delovo a. Svi oni, sem delovo e, birani su na neposrednim izborima za mandat koji je trajao tri godine. 38 Prema zakonskim regulativama, op{tinski sud je obavqao policijsku, samoupravnu, upravnu, izvr- {nu i sudsku vlast. Kao policijsko-upravni organ on se brinuo o ~isto- }i i higijeni op{tinskog atara, bezbednosti stanovnika i wihove imovine, odr`avawu puteva i mostova i ure ewu re~nih obala, protivpo- `arnoj za{titi, vr{io nadzor nad klanicama i kasapnicama, merama koje se upotrebqavaju u trgovini, licima pod policijskim nadzorom, suzbijao prosja~ewe, starao se o zdravstvenim prilikama qudi i sto~nog fonda, vodio spisak `iteqa op{tine, nadzirao da ko ne daje povoda i ne ide na ruku razvratnosti i skaradnosti, pa sve {to je protivu morala i blagih obi~aja otklawa i sli~no. 39 Kao samoupravni organ Sud op{tine je upravqao op{tinskom imovinom, prikupqao op{tinske prihode, izdavao uverewa i druga slu`bena akta i isprave, nadzirao pupilne staraoce i drugo. 40 Sudska funkcija op- {tinskog suda obavqana je po specijalnim zakonima i to, pre svega, u gra anskim sporovima, u krivi~- Pe~at Suda Op{tine Grada Kraqevo noj oblasti za istupna dela i po policijskim uredbama Pravo, pravda i pravosu e Podriwa, [abac, 2000, Isto, Isto. 41 Op{tinski sud je sudio u gra anskim parnicama sve sporove imovinsko-pravne prirode ~ija vrednost ne prelazi 200 dinara, u sporovima oko nepokretnosti kada vrednost spora ne prelazi 100 dinara, u meni~nim sporovima do 100 dinara, u trgova~kim sporovima do 200 dinara i u poqskim slu`benostima. Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 4.

297 Reformama jugoslovenskog pravosu a i upravnog sistema, sprovedenim krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, obim poslova iz sudske nadle`nosti op{tinskog suda osetno je umawen, a on sam transformisan u Op{tinski odbor koga je ~inilo od 24 do 36 ~lanova biranih na trogodi{wi period na neposrednim izborima. Funkcije predsednika suda i kmetova su ukinute i zamewene op{tinskom upravom koju su ~inili predsednik op{tine i dva do pet ~lanova. Organizacija op{tinskih slu`bi regulisana je Statutom o Op{tinskim slu`benicima op{tine Kraqevske usvojenim na sednici Op- {tinskog odbora 16. oktobra godine. Prema wegovim odredbama, radom celokupnog administrativnog op{tinskog osobqa rukovodio je delovo a ( na ~elu celokupne op{tinske administracije stoji kao odgovorno lice Delovo a op{tine, kao [ef administracije koji raspore uje celo administrativno osobqe, on otpravqa sve poslove op{tinske administracije pod neposrednim nadzorom Predsednika op{tine ). Sistematizacija slu`beni~kih mesta propisana Statutom propisivala je anga`ovawe po jednog blagajnika, ra~unovo e, pisara krivi~nog odeqka, referenta vojnog odeqka, pisara izvr{iteqa, pisara likvidatora, pisara statisti~ara, pisara ekonoma, arhivara, in`ewera {efa elektrocentrale, kwigovo e elektrocentrale, ma{iniste elektrocentrale, pomo}nika ma{iniste elektrocentrale, inkasanta elektrocentrale, nadzornika elektri~ne mre- `e, {ofera, gra evinskog in`ewera, veterinara, tro{arinca, arendatora napla}iva~a kasapske arende, referenta za telesno vaspitawe naroda, strvodera i babicu, po dva pomo}nika inkasanta elektrocentrale, pripravnika u~enika elektrocentrale, kontrolora za pregled `ivotnih namirnica, pomo}nika tro{arinca, kancelarijska slu`iteqa, ~uvara klanice, ~uvara {mrkova i ba{tovana, po tri elektri~ara linija{a, pomo}nika elektri~ara linija{a, pomo}- nika arendatora napla}iva~a kasapske arende, ~uvara parkova i ~uvara grobqa, ~etiri ko~ija{a, pet napla}iva~a op{tinskih prihoda, po {est kancelarijskih pripravnika, mera~a i slu`iteqa pozivara i dvanaest ~ista~a ulica. Kao poseban organ ustrojena je i Op- {tinska stra`a, s ciqem vr{ewa policijske slu`be u podru~ju op- {tine, u koju je bilo ukqu~eno 30 qudi ^lan 30 pomenutog Statuta propisivao je, u ciqu eliminisawa nepotizma, vrlo restriktivne odredbe: Srodnici po pravoj liniji ili po pobo~noj do tre}eg stepena zakqu~no, mu` i `ena i srodnici po braku zakqu~no do drugog stepena ne mogu biti u odnosu stare{ine i pot~iwenog. Slu`benici ne mogu biti u takvom srodstvu ni prema Predsedniku, odnosno ~lanovima Uprave. Odnos srodstva izme u samih slu`benika i izme u slu`benika i Predsednika, odnosno ~lanova op{tinske Uprave, ne}e biti smetwa za daqi opstanak u slu`bi onih slu`benika koji su bili primqeni u op{tinsku slu`bu pre no {to je doti~na Uprava sa kojim je slu`benik u srodstvu primila du`nost. IAK, Op{tina kraqevska Kraqevo , kutija br. 9, Statut o op{tinskim slu`benicima op{tine Kraqevske, 16. X

298 298 Tokom prve poratne godine obnovqena je delatnost i Kraqevskog prvostepenog suda, ustanovqenog godine na osnovu Zakona o ustrojstvu sudova od 20. februara godine i wegovih docnijih izmena i dopuna. On je bio nadle`an za su ewe u prvom stepenu za gra anske, krivi~ne, pupilne i trgova~ke predmete, kao i u slu~ajevima kada nije zakonom izri~no odre eno koji je sud nadle`an za raspravu koga predmeta. 43 Na wegovom ~elu godine nalazio se Milosav Milosavqevi}, a sudijski kolegijum ~inili su: Dobrosav H. Popovi}, Dragoqub Kuzmanovi}, Bogomir M. Jevti}, Branislav Pa{trovi} i privremene sudije dr Ilija Ko- ~i~ki i Du{an K. Jovanovi}. Du`nost intabulacionog protokoliste vr{io je ^edomir Jasni}, arhivara II klase Aleksa Martinovi}, ra~unovo e I klase Miroqub Aran elovi}, dok su pisari II klase bili: Milutin Beri}, Svetislav Petrovi}, Milo{ Simeunovi}, Dragomir Risti}, Milenko Rajkovi}, Vladislav Pecovi} i Branko Xokovi}. Mesto sekretara suda bilo je upra`weno. 44 Pri ovom sudu, krajem decembra godine, obrazovani su Vi{i sud za ratnu {tetu i Prvostepeni sud za ratnu {tetu za srez `i~ki, koji su imali pune ruke posla procewuju}i {tetu koju su pojedinci i ustanove pretrpeli tokom rata i okupacije. U Vi{em sudu za ratnu {tetu sudile su sudije: Milosav Milosavqevi} (predsednik), Dobrosav H. Popovi} (sudija) i Dragoqub Kuzmanovi} (sudija), dok je Prvostepenom sudu za ratnu {tetu za srez `i~ki predsedavao Milan Markovi}, okru`ni {umar, du`nost sudije obavqao je Stanko Stankovi}, ekonom sreza `i~kog, a Luka Baji}, pisar Kraqevskog prvostepenog suda, imenovan je za zastupnika dr`ave. 45 Nivelacija pravosu a u zajedni~koj dr`avi kojom je celovito ure en sistem redovnih sudova izvr{ena je dono{ewem Zakona o ure ewu redovnih sudova usvojenog u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 24. septembra godine. Ali, kako je prema jednom od wegovih paragrafa bilo predvi eno da stupi na snagu 1. aprila naredne godine, zavo ewe diktature kraqa Aleksandra, koji nije `eleo da u materiji ure ewa pravosu a osta- 43 U odnosu na vrednost spora prvostepeni sudovi bili su nadle`ni u gra anskim sporovima za sve sporove ~ija je vrednost neprocewiva (npr. o usinovqewu), za sporove o nepokretnoj imovini ~ija vrednost prelazi 100 dinara, za druge imovinske sporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara, za sve sporove o nasledstvu bez obzira na vrednost spora, za sporove za naknadu {tete koju u~ine ~inovnici bez obzira na vrednost spora. U trgova~kim sporovima ovi sudovi su nadle`ni za sporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara, a za meni~ne sporove onda kada vrednost prelazi 100 dinara. Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921, Slu`bene novine Kraqevine SHS, 6. XII 1920, 3.

299 vi na snazi zakon usvojen u narodnom predstavni{tvu, prouzrokovalo je dono{ewe novog Zakona o ure ewu redovnih sudova, 18. januara godine. Bio je to neznatno revidiran tekst prethodnog zakona modifikovan prema intencijama novog re`ima. 46 Wime su, pored ostalog, propisani i uslovi za sticawe zvawa sudije, povlastice koje su iz toga proizilazile i sudijska odgovornost. 47 Po~etkom novembra godine osobqe Kraqevskog prvostepenog suda sa~iwavalo je 28 slu`benika: predsednik, sekretar, {est sudija, {est sudskih pisara, tri zvani~nika, tri zvani~nika dnevni~ara, tri slu`iteqa, dva slu`iteqa dnevni~ara i po jedan sudijski pripravnik, intabulacioni protokolista, ra~unovo a i arhivar. Predsednik Suda, Bogomir M. Jevti}, rodom iz sela Kulina kod Ni{a, zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. U dr`avnu slu`bu stupio je godine upo{qewem u lozni~kom prvostepenom sudu. Nakon toga radio je u Poreskom odeqewu Uprave grada Beograda, prvostepenim sudovima u Gorwem Milanovcu, Kraqevu, ^a~ku i Aleksincu, da bi opet bio postavqen za sudiju u Kraqevu. 48 Milo{ V. Popovi} ro en je u selu Trnavci kod Aleksandrovca. Pravne nauke zavr{io je na beogradskom univerzitetu. Od 1908 do godine radio je kao privremeni u~iteq, a nakon Prvog svetskog rata izvesno vreme bio je pisar prvostepenih sudova u Gradi{tu i Beogradu. Sudijsku karijeru zapo~eo je u Novom Pazaru iz koga je pre{ao u Kraqevo. 49 Qubi{a V. Vuji} rodom iz Obrenovca zavr{io je pravni fakultet u Di`onu (Francuska). Kao sudski pisar slu`bovao je u Beogradu i Jagodini, a sudijsku du`nost obavqao je u Pri{tini nakon ~ega je preme{ten u Kraqevo. 50 Slavoqub Drndarevi} rodom iz U`ica bio je diplomirani pravnik beogradskog univerziteta. U dr`avnu slu`bu stupio je 30. maja godine kao pisar leskova~kog sreskog suda. Du`nost pisara obavqao je kra}e vreme i u Kraqevu, da bi godine bio postavqen za sudiju u Prokupqu, a nakon toga u Kraqevu. 51 Budimir Pje- 46 Sistem redovnih sudova ~inili su sreski, okru`ni, trgova~ki, apelacioni i kasacioni sud. Dr Sr an [arki}, dr Dragoqub Popovi}, dr Dragan Nikoli}, Istorija srpskog pravosu a (XII XX vek), Beograd, 1997, Za sudiju je mogao biti postavqen svaki dr`avqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca koji je svr{io pravni fakultet i polo`io sudijski ili advokatski ispit, bio stariji od 26 godina i ispuwavao uslove za dr`avnu slu`bu. Jedna diskriminatorska odredba nagla{avala je da `enska lica ne mogu biti sudije. Isto, AJ, 63, 7/1, Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda, 1. XI Isto, Dopis predsednika Prvostepenog suda Kraqevo Ministarstvu pravde, 2. I Isto, Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda, 1. XI Isto. 299

300 300 va~evi}, rodom iz Jagodine, tako e je zavr{io prava u Beogradu. Od godine radio je kao pisar u Prilepu, Jagodini i Kraqevu. Pre no {to je postavqen za sudiju u Kraqevu, tu du`nost je obavqao u [tipu. 52 Vitomir Pavlovi}, rodom iz Velike Drenove kod Trstenika, zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. Na sudijsku du`nost u Kraqevu postavqen je godine, a pre toga radio je u leskova~kom gradskom i sreskom sudu. 53 Du{an V. Blagojevi}, sudijski pripravnik rodom iz Kraqeva, pravni fakultet zavr{io je u Beogradu. Pre zaposlewa u ovom sudu (oktobra godine) slu- `bovao je kao pisar dnevni~ar u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu (od godine). 54 Poslove sudskih pisara obavqali su tako e diplomirani pravnici. Qubomir Petri~kovi}, ro eni Kraqev~anin, diplomirao je prava na suboti~kom fakultetu. Prvo zaposlewe bilo mu je godine u ovom sudu. 55 Vojislav V. Milisavqevi}, rodom iz Jelenca (srez Jaseni~ki) studirao je prava u Beogradu i Subotici. Pre dolaska u Kraqevo godine bio je pisar u Narodnoj skup- {tini (1922), privremeni u~iteq ( ) i pisar Pravnog odseka Generalne direkcije {uma u Beogradu ( ). 56 Stjepan [trodl, rodom iz Sarajeva, diplomirao je na zagreba~kom univerzitetu. U dr`avnu slu`bu stupio je godine, kada je i dodeqen na rad u Kraqevo. 57 Dragoqub M. Stevanovi}, rodom iz Pale`a (Studeni~ki srez), fakultet je zavr{io u Beogradu. Prvo zaposlewe nakon studija bilo mu je u ovom sudu. 58 Kraqev~anin po ro ewu, Milorad Manojlovi}, prava je zavr{io u Beogradu. Od 16. decembra do 30. avgusta godine slu`bovao je u negotinskom sreskom sudu, a onda je preme{ten u svoj rodni grad. 59 Filip S. ]osi}, rodom iz Pakovra}e kod ^a~ka, pravne nauke izu~io je u Beogradu, a radnu karijeru zapo~eo je 25. jula godine u Kraqevu. 60 Odredbama Zakona o ustanovqewu sreskih i okru`nih sudova na podru~ju Apelacionog suda u Beogradu i na jednom delu podru~ja Apelacionog suda u Skopqu od 26. novembra godine i Uredbe o otpo- ~iwawu rada novih sreskih i okru`nih sudova i o prenosu poslova od dosada{wih prvostepenih sudova na ove, Prvostepeni sud je preformiran u Sreski ~ija nadle`nost je ograni~ena samo na teritoriju `i~kog upravnog sreza. Novoformirani Sreski sud u Kraqevu, otpo~eo je sa radom 1. aprila godine, i u pravosudnom hijerarhijskom siste- 52 Isto. 53 Isto. 54 Isto. 55 Isto. 56 Isto. 57 Isto. 58 Isto. 59 Isto. 60 Isto.

301 mu bio je podre en Okru`nom sudu u ^a~ku. 61 Sreski sud je vr{io sudsku vlast u prvom stepenu u gra anskim parnicama, trgova~kim i meni~nim predmetima izvr{ewa, kao i u krivi~nim predmetima prema nare ewima u zakonima koji se ti~u tih predmeta. 62 Wegova nadle- `nost se odnosila i na ~itav prvostepeni postupak po svim prestupima mla ih maloletnika, a za starije maloletnike i punoletna lica za koje Zakon predvi a kaznu zatvora do jedne godine ili nov~anu kaznu, ili obadve, za sudelovawe u pripremnom postupku zbog svih krivi~nih dela za koja je nadle`an okru`ni sud, ukoliko se ne ti~e mla ih maloletnika. 63 U Sreskom sudu su vo ene i zemqi{ne i tapijske kwige. 64 Prema podacima s po~etka godine, u okviru Sreskog suda radila su ~etiri odeqewa. U prvom je sudio predsednik Suda Budimir Pjeva~evi}, koga je u slu~aju spre~enosti zamewivao sudija An- elko Traji}. U wegov delokrug rada spadali su predmeti parni~nog postupka, stvari mandatnog i meni~nog postupka, stvari pravne pomo}i, predmeti izbornog suda, stvari sudske uprave, sudskog poravnawa, predmeti obezbe ewa dokaza, kao i predmeti po Uredbi o likvidaciji zemqoradni~kih dugova za osam sreza. Zapisni~ar ovog odeqewa bio je Budimir Petrovi}, sudijski pripravnik. U II odeqewu radio je sudija An elko Traji}, a po potrebi, zamewivao ga je sudija Branko Erdeqac. Sem {to je bio nadle`an za sve krivi~ne i gra anske predmete nastale na podru~ju sedam sreza, Traji} je sudio i gra anske predmete koji nastanu u postupku izvr{ewa, izdavao tapije za prenos nepokretnih dobara i razmatrao `albe na presude op{tinskih sreza. U radu su mu pomagali zapisni~ar Mihovil Vil~i} i intabulacioni protokolista Mihailo Tripkovi}. Tre}e odeqewe bavilo se stvarima pravne pomo}i po krivi~nim predmetima i su ewem po krivi~nim predmetima iz 15 op{tina ovog sreza, re{avalo pitawa otkaza i stvari smetawa uznemiravawa dr`ave. U wemu je sudio sudija Branko Erdeqac, koji je bio zadu`en i za IV odeqewe u kome su raspravqani ostavinski i starateqski sporovi i drugi predmeti iz vanparni~nog postupka. Poslove zapisni~ara u III i IV odeqewu obavqali su sudijski pripravnici: Milo{ Paunovi} i Du{an Mitrovi} i zvani~nici Dragojin Vojinovi} i Dragoslav Veqkovi} Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 10. XII Pravo, pravda i pravosu e..., Isto. 64 Radomir Risti} Vladan Virijevi}, Sudska vlast i sudovi u Kraqevu , Okru`ni sud u Kraqevu, Kraqevo, 2002, Osim pomenutih, personal Sreskog suda ~inili su jo{ i: Vasilije Barlovac, glavni arhivar, Du{an Bisi}, upraviteq sudske pisarnice, Branislav Milovanovi}, sudijski pripravnik, Igwat Vilotijevi}, slu`iteq pozivar, Velimir Ili}, ~uvar zaplewenih stvari slu`iteq i Dragoqub A}imovi}, arhivski ~inovnik. Raspored rada Sreskog suda u Kraqevu, Narodna samouprava, 13. I 1939,

302 302 Reorganizacijom pravosudnog sistema Kraqevine Jugoslavije sprovedenom sredinom aprila godine Kraqevo je, pored postoje}ih Op{tinskog i Sreskog suda, dobilo jo{ jednu sudsku instituciju Okru`ni sud. Wegova teritorijalna nadle`nost, kao drugostepenog sudskog organa, odnosila se i Studeni~ki srez. 66 Kraqeva~ki Okru`ni sud, na ~ijem ~elu se po~etkom godine nalazio Milan Radosavqevi}, imao je {est odeqewa ~ije nadle`nosti su bile precizirane op{tim zakonskim aktima o ustrojstvu sudova. U delokrug rad I i II odeqewa spadala su sva su ewa po krivicama i gra anskim sporovima za koje je nadle`an Okru`ni sud, odluke o `albama na re{ewa doneta od strane sreskih sudova, naredbe o pritvoru i istra`nom zatvoru, `albe na javne prodaje, pokretawe ste~ajnih postupaka nad preduze}ima i pojedincima, protokolisawa firmi, sporovi izme u istra`nog sudije i stranaka, prinudna poravnawa van ste~aja i depoziti i svi poslovi vezani za poslovawe zadruga. Upraviteq I odeqewa bio J. Aran elovi}, a II Du{an Stani}. Tre}e odeqewe bilo je istra`no ( izvi awe i istra`ivawe svih krivi~nih dela po Op{tem krivi~nom zakonu, specijalnim zakonima po Zakonu o suzbijawu zloupotrebe u slu`benoj du`nosti ) i vodio ga je istra`ni sudija Mihailo Damjanovi}. U ~etvrtom odeqewu u kome su obavqana su ewa po gra anskim sporovima za koje je nadle`an sudija pojedinac, poslovi ste~ajnog sudije i vanparni~ne stvari sudili su pojedina~no depozitni i ste~ajni sudija Dragoqub G. Zikov i wegov zamenik Du{an Stani}. Sudije Qubomir Petri~kovi} i Radovan Bo{kovi} vodili su V odeqewe sude}i sve krivi~ne predmete za koje je nadle`an sudija pojedinac. Problemima maloletni~ke delikvencije bavilo se VI odeqewe i sudija Vladimir Konstantinovi} koga je, po potrebi, zamewivao stare{ina I J. Aran elovi}. 67 Prvo su ewe pred ve}em petorice Okru`nog suda odr`ano je po~etkom juna godine, a kao optu`eni za delo razbojni- {tva, pred sudom su se na{li M. i D. Radenkovi} i R. Jovanovi}, zemqoradnici iz Milo~aja Zakonom o osnivawu novih okru`nih i sreskih sudova od 14. aprila godine, osim Kraqeva, okru`ni sudovi na podru~ju Apelacionog suda u Beogradu, ustrojeni su i u: Loznici, Aleksincu, Velikom Gradi{tu i ]upriji. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 20. IV 1938, 1; Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 29. IV 1938, Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 6. I 1939, 3; Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 13. I 1939, Prvo su ewe u novoosnovanom okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 10. VI 1938, 4.

303 Pri sudu je delovala i institucija po~asnih sudija, ~ije ~lanove je, na osnovu predloga beogradske Trgovinske komore, Zanatske komore iz Ni{a i mi{qewa Okru`nog suda u Kraqevu i Apelacionog suda u Beogradu, postavqalo Ministarstvo pravde. U godini po~asne sudije bile su: trgovci Bo`idar Ili}, Du- {an Popovi} i Milosav Milosavqevi}, abaxije Radenko Qubisavqevi} i Milan Obradovi}, pekari Milan Pantovi} i Vojislav Raki}evi}, gostioni~ari Du{an To{i} Raki}evi}, voskar Miloje Konstantinovi}, stolar Radoje Jovanovi}, opan~ar Jovan Ili}, bravar Vladimir Paunovi}, kazanxija Mladen Jovanovi}, berberin Du{an Radujkovi}, kova~ Svetislav Petrovi}, {tampar Milenko Mitrovi}, kroja~ Vojislav Milovanovi} i zidar Miroslav Dugali}. 69 Tokom prve godine rada Okru`ni sud je uspeo da re{i ogroman broj invalidskih predmeta kao i drugih raznih stvari iz privatno-pravnih odnosa. 70 Nakon ustrojstva Okru`nog suda, u Kraqevu je, kao poseban, od suda nezavisan, organ krivi~nog gowewa, formirano i Dr`avno tu`ila{tvo, ~ija teritorijalna nadle`nost se poklapala sa sudskom. Obaveza Dr`avnog tu`ila{tva bila je da utvr uje krivi~na dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti, da se prona u u~inioci tih krivi~nih dela u kom ciqu }e preko policijskih vlasti ili sudova, pokretati potrebne izvi aje radi primene ili produ`ewa daqeg sudskog postupka i kada se steknu osnovi podizati optu`bu i istu zastupati. 71 Dr`avno tu`ila{tvo je vodilo jo{ i evidenciju o izdavawu novina i povremenih publikacija, vr- {ilo nadzor kod izdavawa {tampanih stvari i kada bi na{lo da ima za to osnova, imalo je ovla{}ewa da donese re{ewe po Zakonu o {tampi i o zabrani rasturawa istih. Na`alost, imena zaposlenih u Dr`avnom tu`ila{tvu nisu nam poznata, sem Vladimira Radi~evi}a, koji je, nakon napu{tawa advokature, po~etkom marta godine, obavqao funkciju zamenika dr`avnog tu`ioca. 72 Uporedo sa razvojem pravosudnih ustanova rastao je i broj pravozastupnika advokata koji su, va`e}i za jedne od naju~evnijih qudi sa dugogodi{wim pravni~kim i `ivotnim iskustvom, zauzimali visoko mesto na lestvici dru{tvene hijerarhije. Wihove kancelarije sme{tene, po nepisanom pravilu, {to je mogu}e 69 Po~asne sudije u godini pri Okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 30. XII 1938, Godi{wica Okru`nog suda u Kraqevu, Narodna samouprava, 9. VI 1939, Pravo, pravda i pravosu e..., Osnivawe Pododbora Udru`ewa sudija Kraqevine Jugoslavije, sekcija Beograd, pri Okru`nom i Sreskom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 10. III 1939,

304 304 bli`e sudskoj zgradi, bile su mesta nade za one koji su u wih ulazili boja`qivo tra`e}i pravni lek, bilo da su tu`eni ili tu- `iteqi. Advokat je, u o~ima onih koje je usud uveo u zavrzlame sudskih parnica, bio ne{to veliko, za{titnik od nepravednih optu- `bi i borac za isterivawe pravde na ~istac, neko u koga su gledali kao u ~udotvorca koji }e izle~iti wihovu pravnu boqku. Bore}i se za zakonitost, pravdu i pravi~nost, advokati su davali zna~ajan doprinos razvoju i unapre ivawu pravne kulture, u~vr- {}uju}i kod svojih klijenata i ostalih u~esnika u postupku svest o nu`nosti po{tovawa slova i duha zakona. 73 Pravozastupnika je u Kraqevu bilo i u XIX veku, a u godinama pred Prvi svetski rat ovim poslom bavili su se: Marko \ura{kovi}, Aleksa Radulovi} i Kosta Tomi}. 74 Po~etkom tre}e decenije XX veka pravozastupnici su bili Marko \ura{kovi}, Gvozden Marinkovi} i Aleksa Radulovi}, 75 dok su se godine ovim poslom bavili Sava A}imovi}, Gvozden Marinkovi}, Dragoqub Markovi} i Branko Pa{trovi}. 76 Stupawem na snagu Zakona o advokatima od 17. marta godine, termin pravozastupnik je zamewen slu`benim nazivom advokat. Advokatura je stekla visok stepen autonomije, {to se ubrzo odrazilo i na postepeni porast broja advokata u Srbiji. Kraqeva~ki advokati, kojih je godine bilo ~etiri (dr Ilija Ko~i~ki, Sava A}imovi}, Toma Ivanovi} i Dragoqub Markovi}), upisani su u imenik advokata pri Advokatskoj komori u Beogradu, konstituisanoj 8. juna godine. 77 Obnavqawem rada Okru`nog suda godine broj advokata u Kraqevu se pove}ao, pa ih je tako krajem iste godine bilo devetorica: dr Ilija Ko~i~ki, Sava A}imovi}, Toma Ivanovi}, Du{an \. Ili}, Branislav Ne{i}, Vladimir Radi~evi}, Ni}ifor Savojski, Mom~ilo Simi} i Dragoqub M. Stefanovi}. U kancelariji kod Savojskog radio je kao advokatski Petrovi} R. Risti} V. Virijevi}, Sudska vlast i sudovi u Kraqevu..., Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1910, Beograd, 1910, Almanah Kraljevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, Almanah Kraljevine SHS za 1927/28. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 123; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 1928, Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika za godinu, Beograd 1931, Pore ewa radi, u ovo vreme Kragujevac je imao 17, Kru{evac 20, ^a~ak devet, U`ice 10 a Trstenik jednog advokata. Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika na dan 31. decembra godine, Beograd, 1939, bez numerisanih stranica.

305 STRANCI U GRADU

306 Direktor Fabrike aviona Breguet, Luj Brege, prilikom posete Kraqevu

307 307 Kraqevo je u periodu godine u nacionalnom i verskom pogledu predstavqalo heterogenu celinu. Wegova ubrzana industrijalizacija podstakla je doseqavawe i znatnog broja stanovni{tva poreklom izvan jugoslovenskih granica. Najbrojniji me u wima bili su Rusi emigranti (izbeglice) iz nekada{we Ruske carevine i Francuzi upo{qeni na izgradwi Fabrike aviona. RUSI Po~etkom tre}e decenije XX veka u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca su, kao deli} velike reke qudi pokrenute sa ruskog tla tokom i nakon okon~awa revolucije i gra anskog rata, po~eli da pristi`u ruski emigranti (izbeglice). Prema razli~itim procenama broj onih koji su iz raznoraznih razloga napustili Rusiju kre- }e se od sedam stotina hiqada do dva i po miliona qudi, od kojih je na teritoriju Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca stupilo oko ~etrdesetak hiqada, bilo u tranzitu ka zemqama Zapadne Evrope ili se pak trajnije naseqavaju}i u wenim gradovima i selima. 1 Motivi koji su pokretali ovu socijalno heterogenu izbegli~ku masu na put u neizvesnost bili su razli~iti. Jedni su otaxbinu napu{tali zbog ideolo{kih razlika sa novom sovjetskom vla{}u neposredno nakon revolucije, drugi su be`ali iz ekonomskih razloga, a tre}e su, kao neprijateqe novog poretka, proterivale boq{evi~ke vlasti. Tako su se u istom izbegli~kom korpusu na{li oficiri i vojnici armija koje su se u gra anskom ratu borile protiv boq{evika, lekari, in`eweri, profesori univerziteta, arhitekte, umetnici i intelektualci drugih profila, trgovci, zanatlije, veleposedni~ko plemstvo, sve{tenici, industrijalci, ~inovnici itd. 2 1 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije , kw. III, Beograd, 1996, 136; Qubodrag Dimi}, Rusko {kolstvo u Kraqevini Jugoslaviji , Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, I, Beograd, 1994, O doseqavawu ruskih emigranata (izbeglica) u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vidi vi{e: Miroslav Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica u Kraqevinu SHS , Beograd, 1996.

308 308 Prema se}awu starijih Kraqev~ana, prvi Rus koji se nastanio na kraqeva~koj kaldrmi nakon Prvog svetskog rata bio je izvesni Grigorije Jeromah, biv{i austrougarski zarobqenik koji je tokom okupacije slu`io kod ovda{wih ba{tovana i trgovaca. 3 S obzirom na to da su pristizali u tzv. imigracionim talasima, te{ko je utvrditi koliko ruskih emigranata se nalazilo u Kraqevu u prvim poratnim godinama. Za najve}i broj wih ono je bilo samo usputna stanica u tragawu za boqim `ivotom u nekom ve}em i privredno razvijenijem gradu u kome je mogu}nost zaposlewa i sticawa materijalnih osnova za `ivot bila izglednija. Krajem avgusta godine u Kraqevu se nalazilo 12 ruskih porodica sa 19 ~lanova, dok je prilikom popisa stanovni{tva 31. januara godine registrovano 12 Rusa. 4 Tokom februara godine, u tre}em imigracionom talasu, sa ostrva Lemnosa u Kraqevo je prispelo 68 emigranata iz Rusije. 5 Izgradwa puta Kraqevo Ra{ka, po~etkom godine, izrada `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, kao i podizawe Fabrike aviona radionica, tj. Fabrike vagona sredinom 20-ih godina veka koji je iza nas, ubrzali su uve}avawe broja Rusa koji su, bar za nekoliko godina, postali `iteqi Kraqeva. 6 Ve}ina wih pripadala je Tehni~kom puku I armijskog korpusa Vrangelove armije, Kubanskoj koza~koj diviziji i Donskom korpusu. Smawewem obima i zavr{etkom nekih od ovih gra evinskih zahvata ve}i broj Rusa, posebno samaca, odlazio je daqe u potrazi za zaposlewem, ali su neki, uglavnom porodi~ni qudi, svoje kofere potpuno raspakovali u Kraqevu. Obezbediv{i skroman sme{taj i kakav-takav posao, ove prido{lice su se lagano uklapale u novu sredinu. U tome su im, bar u po~etku, pomagale i dr`avne vlasti, da bi uskoro i sami kraqeva~ki Rusi, po ugledu na sunarodnike iz drugih mesta Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, obrazovali Rusku koloniju. 7 Krajem godine ona je okupqala preko 200 lica, prete`no siroma{nih radnika. 8 U sklopu we funkcionisao je i Roditeqski komitet, koji se starao o potpomagawu aka ruske narodnosti u pogledu uspe{nog u~ewa i 3 Milan Pantovi}, Kraqeva~ki medaqoni, Kraqevo, 2000, AJ, 14, , Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela, 24. VIII 1920; Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara godine, Sarajevo, 1932, M. Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica..., Miroslav Jovanovi}, Rusija u egzilu okviri, dometi i na~elni problemi istra`ivawa, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994, Kolonija je slu`ila kao posrednik preko koga je Dr`avna komisija za ruske izbeglice slala nov~anu pomo} najugro`enijim emigrantima, a odr`avala je i vezu sa ni`im i vi{im vlastima daju}i im sve potrebne, objektivne i proverene informacije o izbeglicama. M. Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica..., Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933, 2.

309 sudelovao u pogledu vaspitawa u nacionalnom ruskom duhu, organizovao predavawa i izu~avawa geografije i istorije Rusije, pomagao oko nabavki uxbenika, ode}e i obu}e za ruske osnovce, sredwo{kolce i gimnazijalce, organizovao im besplatnu ishranu i sl. On je vodio ra~una i o radu osnovne {kole i de~jeg zabavi{ta za rusku decu, koji su u Kraqevu radili na ruskom kao nastavnom jeziku. 9 U zabavi{tu, koje je imalo status pripremnog razreda osnovne {kole, {kolske 1932/33. godine bilo je sedam de~aka i dve devoj~ice, a u sva ~etiri razreda osnovnu {kolu poha alo je osam devoj~ica i trojica mu{kar~i}a. O wihovom vaspitawu i obrazovawu brinula se u~iteqica Margarita Luka~. 10 Avgusta godine re{ewem Dr`avne komisije za ruske izbeglice zbog oskudice u materijalnim sredstvima zabavi{te i osnovna {kola su ukinuti. 11 U Kraqevu je aktivno delovala i podru`nica Ruske matice, nacionalno-kulturne ustanove osnovane u Qubqani godine s ciqem da putem razli~itih sustavnih, literarnih i muzi~kih priredaba, namijewenih u prvom redu svojim sunarodnicima u ruskoj mlade`i, a zatim i drugim, podr`ava koliko god je mogu}e intenzivnu vezu sa ruskom kulturom, literaturom i muzikom. 12 Weni napori, iskazani kroz organizovawe kurseva ruskog jezika za mali{ane ro ene van otaxbine, raznih vaspitnih predavawa, scenskih predstava, sve~anih akademija i sli~no, bili su usmereni ka okupqawu duhovnih snaga ruske emigracije u borbi za izgubqeno nacionalno obele`je i kulturne tradicije, opiru}i se postepenoj spontanoj denacionalizaciji onih koji su za svoje ishodi- {te odabrali ju`noslovensku dr`avu. 13 Zna~ajne uloge u dru{tvenom `ivotu ovda{wih Rusa pripadale su i Kubanskoj koza~koj stanici i Ruskom peva~kom dru{tvu, koje je svake godine, u okviru tradicionalnog Ruskog dana, prire ivalo koncert na kome su u~e{}e uzimali i lokalni predstavnici muzi~kog `ivota. 14 Premda vezani za svoja udru`ewa Rusi su, bilo oni nastaweni u Kraqevu bilo oni koji su se u wemu zatekli na proputovawu ili na nekom zabavno-umetni~kom gostovawu, udarili vidan `ig javnom i kulturnom `ivotu varo{i na Ibru. 15 Wihovo prisustvo 9 Isto. 10 AJ, 66, , Statisti~ki podaci o privatnim narodnim {kolama u srezu `i~kom u {kolskoj 1932/33. godini, 14. II Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933, Q. Dimi}, Kulturna politika..., kw. III, Isto. 14 Izjava zahvalnosti, Narodna samouprava, 10. III 1939, Tokom ~itavog me uratnog perioda Kraqevo su ~esto pohodile ruske putuju}e pozori{ne trupe, umetni~ki ansambli i samostalni umetnici. Svakog leta na lokaciji Jabu~ar gostovali su donski kozaci izvodiv{i na kowima razne jaha~ke egzibicije. Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983,

310 310 ose}alo se na svakom koraku. Na ulicama, trgu, pijacama, ba{tama i kafanama ~uli su se ruski jezik i pesma, zapa`ale visoke koza~ke {ubare, crni vojni~ki koporani i nabrane mekane ~izme. Omiqena kafana u kojoj su se okupqali organizuju}i svoje zabave, tzv. ruske ve~eri, na kojima su pevane romanse, prikazivane razne ma- ioni~arske i akrobatske ve{tine, bila je Kod srpskog Kraqa, vlasnika Radosava Simi}a, na uglu ulica Obili}eve i Hajdik Veqkove. 16 Ruske ve~eri odr`avane su i u drugim kraqeva~kim kafanama i hotelima ( Studenici, Parizu ) i bile su veoma popularne kod me{tana. 17 Slobodno vreme u letwim mesecima Rusi su naj- ~e{}e provodili na levoj obali Ibra okupqaju}i se na ruskoj pla`i, koja se protezala od gvozdenog mosta do gradske klanice. 18 Pro`imawe srpskog i ruskog na~ina `ivota unelo je brojne novine i kod jednih i kod drugih. Najve}i broj Kraqev~ana prvi put se sretao sa ruskom kuhiwom: raznim jelima od pe~uraka, ka- {ama, bor{~om, piro{kama, haringama i drugim, koja su ubrzo na- {la mesto na wihovim jelovnicima. Pod uticajem Rusa i wihovih ve} pomalo kultnih samovara, ~aj se u srpskim domovima po~eo piti svakodnevno, a ne samo kao lek u bolesti. S druge strane, nekada{wi podanici dinastije Romanov stekli su naviku ispijawa kafe i slatkog sa vodom kao sastavnog dela rituala za do~ek gostiju kod Srba. 19 Drugovawe sa Rusima na ulici, u kafani, susedstvu ili radnom mestu, unosilo je u kraqeva~ke porodice niz novih obi~aja ba{tiwenih u drevnoj pro{losti wihove slovenske bra- }e. Zajedni~ko istorijsko poreklo i religijska pripadnost me{ali su i spajali dve tradicije istog duha, pa su tako obredna testa pripremana o raznim verskim praznicima ( pasha, kuli~, kutja, ~esnica, vasilica, slavski kola~ i `ito) bila podjednako omiqena i po{tovana i u srpskim i u ruskim doma}instvima. 20 U srpske domove Rusi su uneli i obi~aj ki}ewa jelke za novogodi- {we praznike, po{tovawe i negu ku}nih ~etvorono`nih qubimaca (psa, ma~ke) i jo{ mnogo toga M. Matijevi}, Kraqeva~ke kafane, 49, Jedno od brojnih ruskih ve~eri odr`ano je 9. decembra godine u hotelu Jugoslavija, o ~emu je Kraqevski glasnik izve{tavao: Program je bio vrlo dobro izveden. Naro~ito treba istaknuti trio od g. Kri{tofovi}a koji su izveli: ~elo sam autor, violinu gosp. Dimitrijevi} i klavir g- a Ritikova. Vrlo je lepo i s mnogo ose}aja pevala ruske pesme g- a Quba~ka Tumalejeva. Kao posledwa ta~ka bio je prikazan komad Bez Otaxbine od g. Zapoqskog. Rusko ve~e, Kraqevski glasnik, 14. XII 1933, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, Mila Stojni}, Rusko-srpska kwi`evna preplitawa, Beograd, 1994, Isto. 21 Isto; M. B. Proti}, Nojeva..., 51.

311 Uprkos izra`enoj te`wi za o~uvawem nacionalnog identiteta, kulture i tradicije, ono u ~emu su Rusi bili najpodlo`niji uticaju nove sredine bio je jezik. Bliskost dva slovenska jezika uticala je na to da su oni, neosetno, kako u govoru tako i u pismu, sve ~e{}e upotrebqavali srpske re~i u ruskom kontekstu. 22 Socijalnu i profesionalnu kartu kraqeva~kih Rusa nemogu}e je pouzdano predstaviti, pogotovu stoga {to je najve}i deo ovih iskorewenih qudi, iz egzistencijalnih razloga, prihvatao poslove koji su bili ispod nivoa wihovog, uglavnom solidnog, obrazovawa. 23 Tek, u Kraqevu su se nastanili ataman Vja~eslav Naumenko, vazduhoplovni oficiri Ritikov i Rumjancev, u to vreme najstariji `ivi pilot na svetu Jankovski, pukovnik Morozov, in`ewer [umenski, zubni lekar Andrija Vol~kov, lekar op{te prakse Ivan Andru{kijevi~, advokati Ilija Ko~i~ki i Ni}ifor Savojski, nekoliko profesora, brojni limari, tesari, bravari, kova~i, tipografi, slovopisci, tehni~ari, strugari, slu`iteqi itd. Prve taksiste u Kraqevu bili su Rusi Ivan Karasev i izvesni Anatolij. 24 Sem stru~waka iz raznih oblasti ~iji kadar je u jugoslovenskoj dr`avi bio deficitaran (lekari, in`eweri, profesori, geometri i sl.) i onih koji su se, poput Dimitrija Nesterenka i Gligorija Glu{~enka, uspe{no uklapali u trgovinske tokove odlikuju}i se solidno{}u i uslu`no{}u, ve}ina ih je `ivela na ivici egzistencije, snalaze}i se za posao na razli~ite na~ine. O wihovom polo`aju svedo~i i jedan novinski napis: Usled prekida, zbog zime i mraza, radova na dovr{ewu zidawa fabrike vagona u Kraqevu, mnogo Rusa je ostalo bez posla i nalazi se u bedi. Radi wihove pomo}i sada je otvorena jeftina dobrotvorna kujna u kojoj se ruskim besposlenim radnicima izdaje skroman ru~ak i ~aj na kredit i besplatno dok se radovi ne obnove. 25 Oni koji su znali ne- 22 M. Stojni}, Rusko-srpska..., Kao jedan od pokazateqa mogu}e je, uslovno, koristiti i podatke o Rusima koji su streqani u nema~kom masakru kraqeva~kog stanovni{tva oktobra godine. Naime, prema raspolo`ivim saznawima, od 59 Rusa koji su se na{li pred mitraqeskim cevima wih 27 bilo je upo{qeno u Fabrici aviona, Fabrici vagona i Lo`ionici od ~ega je 23 radilo na poslovima bravara, tesara, stolara, montera, lo`a~a, kova~a i strugara, a ~etvorica kao in`eweri i tehni~ari, petorica su bili u~iteqi i sredwo{kolski profesori, ~etvorica ~inovnici, 16 su svrstani u kategoriju zanatlija i drugih radnika (stolari, limari, tipografi, slovopisci, piqari, slu`iteqi), a za jednog nije utvr eno kojim se zanimawem bavio. Qubi{a Ajdi}, Krv ruske emigracije u streqawu u Kraqevu oktobra godine, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, Ibarske novosti, 23. XII 1982, 8; Spisak vlasnika ~ekovnih ra~una Po{tanske {tedionice Kraqevine Jugoslavije, Beograd, 1937, 135; Q. Ajdi}, Krv ruske emigracije u streqawu..., Iz `ivota ruske kolonije, Kraqevski glasnik, 21. I 1934,

312 312 ki od zapadnoevropskih jezika ili neku umetni~ku ve{tinu, dr`ali su privatne ~asove dopuwavaju}i na taj na~in svoje, vi{e nego skromne, ku}ne buxete. Tako su mnogi kraqeva~ki mladi}i i devojke prve akorde na violini odsvirali na ~asovima kod Feodora Obele`eva a virtuelnost klavirske muzike upoznali na nastavi kod supruge izvesnog Abramceva. Posebno dubok trag u muzi~kom `ivotu Kraqeva ostavio je muzi~ar Vatrogasne ~ete, Pavle [kurenko. Uzgred, od wih su slu{ali i o ruskoj kulturi, kwi`evnosti i umetnosti, zaqubquju}i se u Pu{kina, Tjut~eva, Qermontova, Bloka, Dostojevskog, Tolstoja, Turgeweva i druge ruske velikane. 26 Svojevrsna kulturna misija pripadala je profesorima, ~iji broj je, usled ~estih preme{taja u druga mesta, varirao. Me u prvima je, {kolske 1921/22. godine, u kraqeva~ku gimnaziju stigao, kao predava~ zemqopisa i veronauke, Feodor Rajevski. Svr{eni student var{avskog pravni~kog fakulteta s istorisko-filosofskom grupom, Rajevski je u Kraqevu ostao do godine. 27 O wegovoj aktivnosti direktor Gimnazije Uskokovi} zapisao je: Svojim dosada{wim radom pokazao je odli~nog nastavnika. (...) Srpski jezik nau~io je vrlo dobro, a svojim vladawem i marqivo{}u mo`e poslu`iti svakome kao najlep{i primer. G. Rajevski je prototip one stare slovenske ruske du{e, pune morala, skromnosti i qubavi prema svemu, naro~ito prema {koli, wenom radu i crkvi. Za wega je isticano i da je uvek savestan, ta~an i vredan, da je organizator {kolskog Podmlatka Crvenog krsta i gimnazijske kwigoveznice, da kao ~lan gimnazijskog hora uti~e na u~enike za negu pesme, a na{u zemqu voli. 28 Privremeni u~iteq ve{tina Mihailo Glu{enko, sa diplomom Arhitekturnog fakulteta Umetni~ke akademije u Kijevu, predavao je, od do godine, crtawe i pisawe, a vodio je i privatnu {kolu modernog crtawa i umetnosti. 29 U dva navrata od do i od do godine ovda{wi profesor bio je i Ivan Vedenski koji je ta~no i savesno predavao pevawe, odli~no vodio hor i bio ~uvar {kolskog harmonijuma. 30 Osim wih, do po~etka Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije, u u~ionicama Gimnazije predavali su jo{ i: Nikolaj Voskresenski (veronauka, matematika), Nikolaj Kadesnikov (matematika), Vitalij Hvorostanski (pisawe, matematika, fizika), Mihail Cin- 26 M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., AJ, 66, , Spisak nastavnika gimnazije u Kraqevu (za razdeqivawe po kategorijama i grupama prema novom Zakonu o ~inovnicima), 15. VIII Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada..., 101, AJ, 66, , Dopis Odeqewa za sredwu nastavu Ministarstva prosvete direktoru kraqeva~ke gimnazije, 11. VII 1922; Gimnazija u Kraqevu, Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada..., 129; Q. P. Risti}, Od zakona o sredwim {kolama..., 138.

313 hotski (pisawe, matematika, fizika) i Aleksije [ostakov (crtawe, pisawe, matematika i francuski jezik). 31 U Ni`oj sto~arsko- -mlekarskoj {koli radio je kao profesor i in`ewer poqoprivrede Igwatije Poderegin (sto~arstvo, zoohigijena, hemija). 32 Ruski emigranti ostavili su pe~at i u kraqeva~kom sportu. Po svojim ve{tim driblinzima ostao je upam}en fudbaler Ibra \or e Rus, a pri Sokolskom dru{tvu, u drugoj polovini 30-ih godina, aktivno je delovao Ruski odsek, u kome je godine bilo 30 ~lanova i 15 ~lanica svih uzrasta. 33 Neki od wih, poput zubara Vol~kova, koji je o`enio }erku Spasojevi}a, i [umjanskog, koji je svoju qubav prona{ao u }erki vunovla~ara Kosti}a, postali su kraqeva~ki zetovi, vezuju}i se na taj na~in ~vr{}e za novu sredinu i sugra ane, dok je in`ewer Poderegin za svoju `ivotnu saputnicu odabrao gimnazijsku profesoricu Milku Baji}. 34 Ukratko re~eno, svaki od ovih pojedinaca, znanih i onih ~ija imena danas nisu poznata, ostavio je svoj specifi~ni trag na dru{tveni i privredni `ivot Kraqeva. U ovakvom ambijentu `iveli su emigranti iz dalekih ruskih gradova i stepa, ~eznuv{i za rodnim domovima, neguju}i jezik, obi~aje i tradiciju, do`ivqavaju}i svoj trenutni polo`aj kao prolazno stawe, s ose}awem da je taj na~in `ivota privremen i da je dan povratka u otaxbinu blizu. FRANCUZI Sredinom godine u Kraqevo, grad u sna`nom privrednom usponu u koji su krajem 20-ih godina XX veka gotovo svakodnevno pristizali, privla~eni mogu}no{}u zaposlewa, novi radnici, iz francuskog grada Vilakublea prispela je grupa od oko 200 stru~waka i radnika tamo{we avio-industrije Société anonyme des Ateliers d aviation Louis Breguet. Wihov dolazak bio je rezultat ugovora izme u vlade Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i uprave pomenutog francuskog dru{tva koje je kraqevskom Ministarstvu vojske i mornarice prodalo licencu za proizvodwu borbenih aviona Brege-19, ~ija izrada je trebalo da otpo~ne u novopodignutoj fabrici na lokaciji Divqe poqe, na periferiji Kraqeva. Naime, na tr`i{tu radne snage Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca bilo je veoma te{ko prona}i tehni~ki osposobqen kadar za tako slo- `eni posao kao {to je proizvodwa aviona, pa je francuska strana 31 Gimnazija u Kraqevu..., 548, 551, 557, godina..., Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila godine..., M. Pantovi}, Kraqeva~ki...,

314 314 prihvatila obavezu da, dok ne obu~i lokalnu radnu snagu, sve poslove na izradi aviona obavqaju weni radnici. 35 Kako u vreme dolaska Francuza stambene zgrade u koloniji gra enoj specijalno za wihov sme{taj nisu bile dovr{ene, to su kraqeva~ke op{tinske vlasti preduzele mere da im za prvo vreme obezbede stanove u privatnim objektima u gradu. U zgradi u kojoj je stanovala moja porodica stanovao je oko osam meseci direktor fabrike aviona, gospodin Jean Shevaux (@an [evo), profesor matematike na Sorboni, sa `enom, posle wega je kod nas stanovao generalni sekretar fabrike, gospodin Carnet (Karno), a za wim i drugi sve dok kolonija nije bila kona~no zavr{ena, pa ~ak i posle su povremeno stanovali kod nas probni piloti koji su dolazili na po nekoliko meseci prise}ao se nekada{wih suseda, nekoliko decenija kasnije, Svetolik Stefanovi}, slu`benik name{tenik u Fabrici aviona. 36 Nastawivawe ovako velikog broja Francuza, a dobar deo wih je sa sobom doveo i svoju porodicu, unelo je promene ne samo u demografskoj slici Kraqeva, ve} su se one osetile u gotovo svim sferama dru{tvenog `ivota: sportu, muzici, modi, navikama, ishrani, svakodnevici, manirima pona{awa, jednom re~ju kulturi uop{te. Sve`a sentimentalna se}awa na ratno savezni{tvo skovano na Solunskom frontu i vi{emese~ni boravak francuskih trupa u Kraqevu nakon oslobo ewa godine, kao i kulturolo- {ki afiniteti koje su negovali brojni pojedinci iz Srbije {kolovani na nekoj od francuskih visoko{kolskih ustanova, doprineli su tome da Kraqev~ani svoje nove sugra ane prihvate izuzetno srda~no `ele}i da im pomognu da im `ivot daleko od ku}e ne bude previ{e te`ak. 37 Svr{etkom izgradwe stambenih zgrada u neposrednoj blizini fabrike, formiran je pravi mali francuski grad. Svojim arhitektonskim re{ewima one su predstavqale najmodernije gra evine u Kraqevu, a o wihovoj udobnosti bilten fabrike Brege je pohvalno pisao: Ove zgrade nove izgradwe snabdevene su elektri~nim osvetqewem i teku}om vodom. Svaki stanar raspola`e sa stanom mebliranim, prostranim, sa dovoqno vazduha i jednim {irokim vrtom. 38 U sklopu svog grada Francuzi su oformili tri teniska igrali{ta sa crvenom {qakom za{ti}ena visokom ogradom, koja su postala steci{te okupqawa kraqeva~ke mlade gospode i gospo ica, a igrawe tenisa postala je stvar presti`a. 35 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., Navedeno prema: Blagomir Bi{evac, Jugoslovensko-francuski klub u Kraqevu, Na{a pro{lost, 4, Kraqevo, 1989, M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., Isto, 60.

315 Osim tenisa Francuzi su se bavili i drugim sportovima upra- `wavaju}i naro~ito lov na podru~ju ribni~kih brda i Go~a i u letwim mesecima plivawe u Ibru i ribolov na Zapadnoj Moravi. 39 Za decu francuskih radnika Fabrika je, uz odobrewe Ministarstva prosvete, organizovala {kolovawe u, za tu svrhu posebno otvorenoj, Privatnoj francusko-srpskoj osnovnoj {koli. U prvoj godini rada ({kolske 1929/30. godine) u wenim klupama na{lo se 43 dece uzrasta od pet do 13 godina sa kojima je nastavu, po nastavnom planu i programu dr`avnih osnovnih {kola, izvodio nastavnik pariske osnovne {kole Saby. ^asove srpskog jezika malim Francuzima dr`ao je ~etiri puta nedeqno Radoslav Vesni}, suplent kraqeva~ke gimnazije 40, dok je jezik doma}ina upo{qenim Francuzima i wihovim suprugama predavao na posebnom kursu Milan Antonovi}, gimnazijski profesor francuskog jezika. 41 Prema nekim podacima, francusko Ministarstvo spoqnih poslova je, nastoje}i da poboq{a `ivotne uslove i omogu}i lak- {u komunikaciju svojih dr`avqana sa maticom, krajem 20-ih godina XX veka otvorilo u Kraqevu svoj konzulat. 42 U ciqu {to ~vr{}eg zbli`avawa sa doma}im stanovni- {tvom, a i radi sistematskog {irewa francuskog kulturnog uticaja, na inicijativu Dru{tva prijateqa Francuske u Kraqevu je 16. maja godine otvoren Francusko-jugoslovenski klub ( Club franco-yugoslave de Kraljevo ). 43 O ovom zna~ajnom doga aju jedan kragujeva~ki list doneo je kra}u reporta`u: Sve~ano je otvoren Francusko-jugoslovenski klub velikom zabavom u Parizu na kojoj je bio najotmeniji ovda{wi svet. Posle pozdravne re~i novoizabranog predsednika g. Dr. Stamenkovi}a, ovda{weg lekara, odr`ao je sjajno predavawe, puno kozerije, g. Pol Mase, lektor Univerziteta, o duhu Francuskom. Iza ovog predavawa, ~esto prekidanog aplauzima, usledilo je nekoliko koncertnih ta~aka iz muzike u kojima je uzelo u~e{}a vi{e simpati~nih dama i gospo a iz Kraqeva. A onda su mnogobrojni parovi do zore plesali Miqojko D. Lu~i}, Osam vekova Ribnice (istorijsko-geografski pregled), Kraqevo, 2001, AJ, 66, , Re{ewe Nastavnog odseka Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 2. XI M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., Na`alost, vi{e detaqa o aktivnosti ovog konzulata nismo uspeli da prona emo. Op{ta dr`avna uprava banovine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932, O datumu po~etka rada Kluba u postoje}oj literaturi i memoarskoj gra i postoje podeqena mi{qewa neutemeqena na ~vrstoj argumentaciji. Miroslav Filipovi} pomo}u posrednih dokaza navodi da je Klub po~eo da radi pred kraj godine, a Todor Vujasinovi}, pozivaju}i se na svoje se}awe, ka`e da je Klub otpo~eo sa radom godine. IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/69; M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., Dopis iz Kraqeva, Glas [umadije, 23. V 1931,

316 316 Materijalno potpomagan od direkcije Fabrike aviona i francuskog poslanstva u Beogradu, Klub je, okupiv{i veliki broj kraqeva~kih intelektualaca, razvio `ivu kulturno-prosvetnu delatnost. 45 Zahvaquju}i ovoj pomo}i u prostorijama Kluba, sme- {tenim u podru`ine, formirana je biblioteka ~iji fond je sa~iwavalo oko kwiga doma}e i francuske literature, a iz Francuske su stizali {tampa i razni ~asopisi. 46 U Klubu su organizovana razna predavawa, te~ajevi francuskog jezika, matinea, obele`avani zna~ajniji datumi iz francuske istorije i sl. 47 Na ovaj na~in kraqeva~ka javnost upoznavana je sa francuskom literaturom, umetno{}u, naukom, kod we se ja~ala qubav prema saveznicima iz Prvog svetskog rata {to je posredno dovodilo do kulturnog i duhovnog zbli`ewa sa francuskim osobqem Fabrike aviona. Pri Klubu je formiran i xez orkestar koji je svirkom na matineima Dru{tva i drugim kraqeva~kim igrankama popularisao ovu vrstu muzike koja je sticala sve vi{e poklonika. 48 Upravu Kluba sa~iwavali su kraqeva~ki intelektualci (profesori, lekari, in`eweri, oficiri, studenti), ~inovnici, trgovci, zanatlije i ugostiteqi, a za po~asnog predsednika nekoliko godina biran je direktor Fabrike [evo. 49 Pre- 45 Krajem godine Klub je imao 160 redovnih ~lanova. Agilnost Francusko- -jugoslovenskog kluba u Kraqevu, Pravda, 30. XII 1933, ^itaonica Kluba bila je otvorena svake ve~eri od 17 ~asova, a izdavawe kwiga za ku}no ~itawe vr{eno je nedeqom. Francusko-jugoslovenski klub sa narodnom kwi`nicom i ~itaonicom, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933, Neke od tema ovih predavawa koja su prire ivali naj~e{}e profesori gimnazije i lekari Sreske bolnice bile su: O `ivotu praistorijskog ~oveka, O polnim bolestima, predohrana i le~ewe, O tuberkulozi, O urbanizmu i problemima Kraqeva, O Ivanu Me{trovi}u od ~oban~eta do umetnika itd. Isto; Nedeqne vesti, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, U xez orkestru svirali su: Mima Ili} (klavir), Tilda Milovanovi} (prva violina), Mija ^ukuli} (druga violina), Rade Buwak (saksofon) i Vojo Aritonovi} (bubwevi), a povremeno su nastupali Je{ko Simonovi} i Dragan Tomovi} Tilovac. Vremeplov XX veka, Kraqevski glasnik, 26. IV 2001, Na godi{woj skup{tini Kluba odr`anoj 1. oktobra godine u upravu su izabrani: za po~asnog [evoa, za predsednika Milan Antonovi}, profesor, za potpredsednike potpukovnik Pavle Filipovi}, komandant aerodroma, Brana Vasiqevi}, in`ewer i Radmila Vladimirovi}, profesorica gimnazije, za sekretare Du{an Risti}, sudski pripravnik i Milan Radovanovi}, za blagajnike Radomir Vilotijevi}, student prava Stefanovi}, ~inovnik, za kwi`ni~are Jelisaveta Maxarevi}, suplent i Svetolik Stefanovi}, student prava, a za ~lanove Upravnog odbora: Steva Kne`evi}, industrijalac, Milan Vidanovi}, potporu~nik, Miodrag Petrovi}, po{tanski ~inovnik i Borivoje Risti}, potporu~nik. U Nadzorni odbor birani su: Velimir Trifunovi}, direktor gimnazije, dr. M. Mladenovi}, lekar, Mihailo Kne`evi}, profesor, D. Milovanovi}, trgovac i Vera ^olovi}, ~inovnik. Skup{tina Jugoslovensko- -francuskog kluba, Kraqevski glasnik, 12. X 1933, 3.

317 ma navodima istaknutog predratnog komuniste Todora Vujasinovi}a, ~lanstvo Kluba su mawim delom ~inili Francuzi ( Radnici Francuzi od samog po~etka nisu se interesovali za Klub, a ve}eg interesa nisu pokazivali ni slu`benici. ) a kraqeva~ku ~ar{iju, deo mlade bur`oazije i par soluna{a, Klub je zanimao samo u ~asovima parade ili neke sve~anosti. 50 Verovatno da su ovi navodi, ukoliko su objektivni, bili osnovni razlog opadawa klupske aktivnosti po~etkom godine. Miroslav Filipovi} pak stagnaciju Kluba povezuje sa krizom poslovawa Fabrike aviona, 51 ali i sa negativnim uticajem komunista. 52 Naime, wihovo prisustvo u Klubu nije pro{lo nezapa`eno od strane policijskih vlasti koje su aprila godine uhapsile blagajnike Radomira Vilotijevi}a Stefanovi}a, a imovinu Kluba zaplenile. 53 Nedugo zatim Uprava Kraqevske `enske podru`ine iselila je klupsku biblioteku i uskratila im kori{}ewe prostorija u podru`ine. 54 Nakon izbora nove Uprave na ~elu sa trgovcem Milovanovi}em, ~ija je supruga bila Francuskiwa, rad Kluba je obnovqen, ali se mo`e re}i da je to, u odnosu na ranije, bilo `ivotarewe IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/ Klub je zapao u krizu kada i Fabrika aviona, a uskoro ga je napustila i Francuska ambasada. Kwige i novine koje su do tada besplatno stizale u Kraqevo, prestajale su da sti`u. M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., S tim u vezi Filipovi} ka`e: Uprava izabrana godine, ta~nije deo te uprave, bio je sklon komunisti~kim idejama, a Kraqevo je bilo mali grad u kome se sve znalo. On je prestao da bude mesto okupqawa kraqeva~ke elite, a po wegovim salonima su po~eli da hodaju qudi koji su se stalno sa{aptavali. ^lanovi uprave koji su predstavqali elitu Kraqeva prestali su da dolaze u Klub i iskqu~ili se iz aktivnosti. Tako je Kraqevo dobilo mesto gde se okupqalo revolucionarno jezgro, ali je izgubilo Klub sa svojom osnovnom namenom. Isto. 53 Su ewa u ^a~ku, Narodni pokret, 19. XII 1935, NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 30. V Jedan od retkih kulturnih doga aja organizovanih u ovom periodu pod okriqem Dru{tva prijateqa Francuske, bila je sve~ana akademija odr`ana 18. septembra godine u mesnoj Sokolani, o kome je Politika zabele`ila: Danas je u Kraqevu sve~ano do~ekan francuski konzul iz Beograda g. Gotren koji je doputovao ovamo da uzme u~e{}e u ime poslanika Francuske Republike g. Bri`era na sve~anoj akademiji koju je, u ~ast Francuske, priredio Klub prijateqa Francuske. Prilikom do~eka muzika dobrovoqne vatrogaske ~ete intonirala je na{u i francusku himnu. Od kasarne protiv-aeroplanskog diviziona, gde je obavqen do- ~ek g. Gotrena, krenula je povorka koja se zadr`ala na pijaci pred spomenikom izginulim Kraqev~anima, na koji je g. Gotren polo`io buket sve`eg cve}a. U Sokolani na akademiji odr`ao je predavawe g. Svetislav Petrovi}, profesor Vi- {e pedago{ke {kole i profesor Univerziteta dr U podne je za ve}i broj zvanica prire en banket. Akademija u ~ast Francuske u Kraqevu, Politika, 19. IX 1938,

318 318 Krajem ~etvrte decenije XX veka u kraqeva~kim kulturnim krugovima pokrenuta je inicijativa za obnovu Kluba, o ~emu je Narodna samouprava pisala: Do pre 2-3 godine imali smo i mi Kraqev~ani jedno dru{tvo prijateqa Francuske, gde se je mogla ~uti `iva re~, dobiti ~asopisi i novine, dr`ani su i kursevi. Dru{tvo je imalo svoju biblioteku, zgradu u zakup i name{taj. Na ~elu ovog dru{tva nalazili su se na{i najve}i prosvetni radnici u Kraqevu. Iz nepoznatih razloga prestao je rad ovog dru{tva. Uprava ovog dru{tva }uti, niti saziva novu skup{tinu, niti je pak po dru{tvenim pravilima imovinu predala. Potrebno je obnoviti ovo dru{tvo i dati mu ponova poleta za rad, wegovi posetioci bili su ve}inom omladina i sredwo{kolci. Danas mesto da omladina ima prilike da se slu{aju}i raznovrsna predavawa razonodi i u~i, imaju korzo, matinea, ali to je ve} druga tema. I ovoga puta ka`emo, sramota je da Kraqevo nema ovog kluba kad ve} nema ni narodnog univerziteta. 56 Ova inicijativa, po svemu sude}i, nije imala zna~ajnijeg odjeka, tako da delatnost Kluba do Aprilskog rata nije obnovqena. [to se Francuza ti~e, nakon isteka dr`avnog ugovora sa preduze}em Brege marta godine, oni su postepeno napu{tali Kraqevo. Posledwi su oti{li iz grada na Ibru godine [ta je sa Dru{tvom prijateqa Francuske, Narodna samouprava, 28. IV 1939, M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 93.

319 SVAKODNEVICA I NOVOTARIJE

320 Mu{ka moda u Kraqevu, 20-ih godina XX veka

321 321 MODA Jedan od najboqih pokazateqa modernizacijskih promena na ~ijem primeru se ogledao civilizacijski preobra`aj pojedinaca i wegova podlo`nost uticajima kolektivnih obrazaca jeste moda. Ona predstavqa specifi~nu socijalnu formu neobi~no otpornu na sve privredne i dru{tvene promene, fenomen koji opstaje ~ak i u najdubqim krizama, lomovima i oskudici. Kako isti~e Pe a Markovi}, moda je karakteristi~an primer pro{irenih horizonata. 1 Ono {to je u pogledu mode karakterisalo sva provincijska mesta u Srbiji u periodu izme u dva svetska rata, a i u ranijim periodima, pa samim tim i Kraqevo, bila je zagledanost u Beograd kao, za tada{we prilike, svojevrsnog generatora i katalizatora modnih kretawa. Svi noviteti, modni trendovi i detaqi nastali u nekoj od poznatih evropskih modnih prestonica (Parizu, Be~u, Rimu, Berlinu itd.) pristizali su najpre u Beograd, odakle su se modni valovi razlivali po unutra{wosti zemqe. Evropsku modu u Kraqevo su donosili trgovci na povratku sa svojih poslovnih putovawa, aci i studenti {kolovani u jugoslovenskoj metropoli ili u nekom od gradova Zapadne i Sredwe Evrope, putnici na proputovawu, ekonomski imigranti, a {irewem {tampe kao mo}nog medija ona je pristizala i sa stranica modnih revijalnih ~asopisa poput i svet ili pariskih Ellite, Paris Elégant, Toute la Mode, La confection Parissiene, La chaussupe i drugih koji su se mogli nabaviti kod kolportera, vlasnika pomodnih radwi ili u kwi`arama. 2 Specifi~na uloga u mewawu ovda- {we mode pripadala je ruskim i francuskim doseqenicima. Posebno podlo`ne modnim uticajima i promenama, koje se nisu o~itovale samo u spoqa{wim promenama garderobe i frizura, ve} su ostavqale dalekose`nije uticaje na svest i dovodile do mewawa moralnih normi i formi pona{awa lagano razaraju}i tradicionalnu srpsku patrijarhalnu porodicu, bile su `ene. Upr- 1 P. J. Markovi}, Beograd i Evropa , 66.

322 322 kos otporu tradicionalista, moda je, naro~ito u periodima ekonomskog boqitka sredinom dvadesetih i tridesetih godina pro- {log veka, zauzimala sve ~vr{}e pozicije mewaju}i sistem op- {teprihva}enih dru{tvenih vrednosti. Zasigurno da su modni trendovi bili krivci za liberalizaciju formi `enskog pona- {awa, o ~emu je, pomalo za~u en ovakvom pojavom u jednom provincijskom gradu, novinar Pravde zabele`io: Kada je ve} re~ o kraqeva~kim devojkama, treba ista}i jednu vrlo interesantnu i simptomati~nu pojavu. Naime, one bez ikakvog ustru~avawa, savr- {eno prirodno, u mawim grupama ili potpuno same, dolaze na matinea, zabave ili sedaju za sto pred hotelom ili {etaju korzoom, idu u bioskop ili dolaze na pla`u. Bez roditeqa ili kavaqera, {to nije slu~aj kod ostalih na{ih palanki. Ovde nije obi~aj da se devojke skupe jo{ kod ku}e pa da tako zajedno iza u na korzo. Ne, ve} izlaze pojedina~no i nalaze se na korzou, matineu ili uve~e pred hotelom. I to dolaze na korzo tek posle 8 ~asova uve~e, obi~no posle ve~era, po{to se obuku u ve~erwe toaleta. Posle kratke {etwe sedaju pred hotelom i obi~no uz pivo slu{aju muziku. A oko 10 ~asova po~iwe dansing i igra se do duboko u no}. Sutra dan, pre podne, posluju po ku}i, a ~itavo popodne provode na pla`i. moda u Kraqevu 20-ih godina XX veka Najboqi indikator modnih kretawa, pored raznih zabava, matinea, soarea, igranki i pla`a, bio je korzo u glavnoj ulici, na ko- 2 Oglas, Kraqevski glasnik, 23. X 1933, 4; P. J. Markovi}, Beograd i Evropa , Same, bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udove idu u bioskop, na igrawe i na pla`u, Pravda, 16. VII 1935, 4.

323 me su se u ve~erwim satima mogle videti devojke, `ene, mladi}i i stariji mu{karci odeveni u skladu sa raznim modnim obrascima. Osim toga {to su ode}a, obu}a, frizura i drugi estetski detaqi pokazivali dru{tveni standard i status na socijalnoj lestvici, oni su bili i svojevrsna obele`ja jedne vremenske epohe. U godinama neposredno nakon Prvog svetskog rata Kraqevo je zapqusnuo val u to vreme dominantne {imi-mode: pantalone uskih nogavica, dobro nafatirana {iroka ramena na sakoima i kaputima, uske `enske sukwe i haqine jedva ne{to malo preko kolena, tako da su se mogle dobro zapaziti i lepe noge i oblici `enskih tela i kultne {imike {iqate cipele za `ene i mu{karce. Na glavama mu{karaca zapa`ali su se {e{iri {irokog oboda, ponekad i velurski, a kod `ena filcani i ko`ni zvonasti {e{iri sa podvrnutim obodom, duboko nabijeni na ~elo, tzv. {apo-klo{, koji su svojim oblikom podse}ali na kalpak sredwovekovnog viteza. 4 Na prelomu tre}e i ~etvrte decenije pro{log veka pristigla je tzv. ~arlston moda iz Amerike koju su odlikovale {iroke nogavice na pantalonama, sa man`etnama, ravna ramena na kaputima i sakoima, primetno kra}e sukwe i haqine sa pojasom na bau{ i ponekad sa fronclama, znatno komotnije od onih karakteristi~nih za {imi-modu. Stvar presti`a predstavqalo je no{ewe {e{ira poznatih svetskih marki: italijanskih Borsalino i Panica, be~kog Habiga, londonskih Lok i kompanija i Trus i kompanija, a neizbe`ni modni detaq u jesewim i ki{nim danima bili su ki{obrani i svileni mu{ki mantili proizvo a~a Braberi, Aligator ili Akvaskutum. Sve ovo bilo je mogu}e nabaviti u poznatim lokalnim mode- -salonima i manufakturno-pomodnim trgovinama, a oni imu}niji su za obla~ewe po posledwoj modi potezali ~ak i do Beograda. Raznovrsno{}u ponude isticali su se mode-salon Marica ( veliki izbor najmodernijih {e{ira ) i trgovine Kod mladi}a ( ogromno prispelo stovari{te modne robe po dana- {wim modnim i slatkim ukusima i najboqim kvalitetima ), Vojislava D. \or evi}a, Radomira Jovanovi}a Bukare, Milovana Jovanovi}a ( veliki izbor modne `enske i mu{ke trikota`e i kravata ) i Bra}e Jakovqevi}a ( raspola`e najve}im izborom gotovih `enskih kaputa ), a oni koji bi se odlu~ili da svoje odelo sa{iju kod nekog od ovda{wih kroja~a, navra}ali bi u radwu Bra}e Stefanovi}, koja je nudila veliki izbor {tofova poznate para}inske industrije Teokarevi}. Oni sa pli}im xepom i druga~ijim modnim sklonostima opredeqivali su se za nabavku znatno jeftinije mu{ke ode}e vara`dinske konfekcije Tivar plava karirana odela i zeleni zimski kaputi od lodna, tzv. hubertusi, sportskog kroja koji su bili nepromo~ivi i otporni na jake vetrove. 4 Dimitrije M. Kne`ev, Beograd na{e mladosti , Beograd, 2001,

324 324 Moderna obu}a kupovana je u radwama: Bata, kod Svetomira Tomovi}a ( Boston cipele) i Bo`e Stefanovi}a ( pored prvoklasne izrade cipela sviju vrsta i fazona, mo`ete dobiti i prvoklasne papu~e ko`ne i {tikovane, `enske i mu{ke ). 5 U skladu sa modom koja je evoluirala, vodilo se ra~una i o izgledu frizure. Parna, marsel i elektroondulacija postajale su sastavni deo navika kraqeva~kih dama koje su uz to pa`wu pridavale i kozmeti~kim preparatima puderima, kremama, parfemima, a naj~e{}e kori{teni bili su kremovi za negu lica: Ponds, Nivea, Elida, Tokalon i Dr Filipon krem, koji je izra ivan u vr{a~koj apoteci Kihler. 6 One koje su vi{e te`ile ekstravaganciji, pri tom lak{e odbacuju}i tradicionalne stege i predrasude, bojile su kosu, naj~e{}e turskom kanom, za koju se verovalo i da je dobra za ja~awe wenog korena, dok su mu{karci za oblikovawe frizure upotrebqavali brilijantin ili {e}ernu vodicu. 7 Ono {to je u pogledu modnih trendova Beograd predstavqao za Kraqevo, to je ono bilo za seosko sreza. Pod uticajem varo{ke mode tradicionalni na~ini odevawa lagano su i{~ezavali iz seoskih sredina, o ~emu je dopisnik Politike iz Kraqeva, Miodrag Kali~anin, po~etkom godine, sa primetnom dozom kritizerstva, pisao: Posle rata `ivot po selima oko Kraqeva po~eo je iz osnova da se mewa. Mnogi lepi obi~aji napu{teni su i na wihovo mesto do{le su nove navike. (...) Uticaj varo{kog `ivota jo{ koliko se mnogo ose}a po selima, naro~ito onim koja su na domaku tih varo{i i time izlo`ena ve}em uticaju. Na{ seqak voli da podra`ava varo{ki `ivot i u tom kopirawu on ide do sme{noga. Kao po nekom pravilu iz varo{i se prenosi u selo sve ono {to je negativno i {to nimalo ne odgovara duhu sela i seqaka, a to sve ujedno ekonomski iscrpquje jo{ vi{e ionako iscrpqenog poqoprivrednika. (...) Seoska `ena u mnogim stvarima ne izostaje od `ena u za modom ponela je i `enski seoski svet, koji smatra da sve ono {to je moderno u isto vreme zna~i i lepo. Narodna no{wa gotovo sasvim je napu{tena. Lakovana cipela i svilena ode}a davno su stekli pravo gra anstva po selima. Razna kozmeti~ka sredstva isto tako. 8 5 Oglas, Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, 4; Oglas, Kraqevski glasnik, 19. X 1933, 4; Oglas, Kraqevski glasnik, 23. X 1933, 4. 6 PA@NJA! ^ast mi je izvestiti po{tovane Dame da u mom frizerskom Salonu mogu dobiti prvoklasnu Parnu trajnu ondulaciju, kao vodenu marsel ondulaciju i manikir. Trajnu ondulaciju radim li~no i za svaku frizuru garantujem. Cene su umerene. ogla{avao je svoje usluge u Kraqevskom glasniku frizer Nikola Prodanovi}. Navedeno prema: Dobrivoje Obradovi} Kondis, Gazda laje, roba govori, Ibarske novosti, 21. IV 1983, 8. 7 D. M. Kne`ev, Beograd na{e mladosti, Kafanski `ivot, kocka i moda uzimaju sve vi{e maha na na{em selu, Politika, 1. II 1941, 12.

325 Osim u izmenama obla~ewa i li~nog izgleda, novi modni trendovi izra`avali su se i kroz nove igre, obi~aje i dru{tvene rituale. Igre karakteristi~ne za kruto i dostojanstveno tradicionalno dru{tvo, kakva su bila kola kokowe{, ~a~anka, kraqev~anka, vrawanka, travni~ko, zanatlijsko, doktorsko, trgova~ko i zvonce, sve vi{e su ustupale prostor modernim latinoameri~kim plesovima i okretnim igrama, od kojih su najvi{e igrani: slofks, tango, polka, mazurka, kadril, engli{-vals, rumba, paleglaj, a naro~itu popularnost me u Kraqev~anima mla e `ivotne dobi imao je, zbog ritma i `ivih pokreta, ma arski ~arda{. O tome koliko su ove moderne igre, koje predstavqaju svojevrsnu demonstraciju slobode opho ewa i pokreta, imale poklonika u Kraqevu, govori i podatak da je jo{ godine Pero Stoji}, koji je igra~ki zanat ispekao u Nirnbergu, stekav{i diplomu tanc-majstora, otvorio prvu {kolu igrawa u kafani Jelenac. 9 PLA@E U danima letwih `ega omiqeno mesto okupqawa Kraqev~ana bila je reka Ibar. Iako je u blizini proticala i Zapadna Morava, ona nije toliko privla~ila wihovu pa`wu. ^esto mutna, tiha, topla i podmukla sa svojim brojnim virovima. Jedino su je voleli ribolovci, pisao je kraqeva~ki hroni~ar Dobrivoje Obradovi} Kondis. 10 S druge strane, vode Ibra bile su bistre, zelenkastoplave boje, sa brzacima u pojedinim delovima i ti{acima, dubine od dva do tri metra. 11 Pu{tawem u saobra}aj pruge Kragujevac Kraqevo godine, na kraqeva~ke pla`e hrlili su u velikom broju i Kragujev~ani. 12 Sezona kupawa otpo~iwala je o \ur evdanu i trajala do sredine oktobra, mada je kod starijih Kraqev~ana postojalo uverewe da sa ovim u`itkom treba prestati nakon Preobra`ewa, kada se, kako tradicija ka`e, preobra`avaju voda i gora. Na Ibru je postojalo nekoliko pla`a. U gorwem delu grada, kod Stare ~ar{ije, nalazio se opasni duboki vir, tzv. kolovrat, koji je predstavqao pravi izazov za pliva~e. Re~ni talasi ovde su udarali u visoku stenovitu obalu i, pod pravim uglom, naglo skretali u drugom pravcu. Nizvodno od wega Ibar je ulazio u kazan, gde se voda umirivala i lagano nastavqala svoj put ka pli}aku kod 9 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Tanc-majstor i prvi biciklista, Ibarske novosti, 21. VII 1983, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, Isto. 12 Dopis iz Kraqeva, Glas [umadije, 23. V 1931,

326 326 Mirine ~esme, gde se nalazilo omiqeno kupali{te `iteqa kvarta kod Najopasniji deo toka Ibra kroz Kraqevo nalazio se u rejonu \avoqih plo~a, izme u Mirine ~esme i elektrocentrale. Zastra{uju}i naziv ovog dela reke, u ~ijem koritu je bilo mnogo stena i podvodnih plo~a, opomiwao je one koji ve{tinu plivawa nisu najboqe savladali da ga zaobilaze. Kraqevo je imalo i vojni~ku i rusku pla`u. Na prvu, koja je bila poznata i kao oficirska, a nalazila se izme u drvenog mosta preko koga je prelazila Go~ka `eleznica i gvozdenog drumskog mosta, dolazili su na kupawe vojnici i oficiri. Kako su se neki od vojnika, nemaju}i kupa}e ga}e, kupali nagi, ova pla`a je imala i atribut nudisti~ke. Tridesetak metara nizvodno od drvenog mosta, izme u dva kraka reke, nalazilo se malo ostrvo, oivi~eno vrbama i topolama, ~ije lepe i peskovite pla`e su bile rezervisane za gimnazijalce. 13 Ruska pla`a, sme{tena izme u vojni~ke pla`e i gradske klanice, bila je steci{te ruskih emigranata. Ne{to ni- `e od we, na u{}u reke Ribnice u Ibar, bila je pla`a na kojoj su se okupqali stanovnici naseqa Ribnice i aerokolonije. Glavna gradska pla`a nalazila se ispod ba{te kod elektrocentrale. [qunkovita obala i plitka voda bili su idealni za porodice sa decom i slabije pliva~e, pa su na woj bile najve}e gu`ve. Tu su postojale i kabine za presvla~ewe i dva improvizovana bifea (kod i Uro{a Miti}a Micka), u kojima se, po pristupa~nim cenama, moglo osve`iti hladnom kabezom, sladoledom, {qivovicom, pivom i salatama od paradajza i krastavaca. 14 Najja~i udar na ovu pla`u bio je nedeqom, kada bi gradske ulice i kafane skoro opustele, a ~itave porodice se sjatile na Ibar nose}i u korpama i zembiqima {erpe sa ru~kom. Dok bi se deca prskala, jurila ili plivala po pli}aku, a `ene {trikale ili prepri~avale varo{ke novotarije, glave porodica su u hladovini igrale karte ili {ah, ~itale novine ili bezbri`no dremale. Navala kupa~a stvarala je probleme sa odr`avawem higijene pla`e, o ~emu je reporter Pravde napisao: Ibarska pla`a je velika, ali stra{no zapu{tena. Op{tinska uprava do danas nije preduzela apsolutno ni{ta da se onaj deo re~nog korita koji nije pod vodom o~isti od ne~isto}e i ubreta. \ubre se na suncu isparava i {iri strahovit smrad. 15 Kupali{ta na Ibru bila su svojevrsni poligoni za dokazivawe spretnosti i odva`nosti. San svakog mladi}a bio je da pobedi u 13 Dr Dragoqub Popovi}, Na{i nastavnici, Gimnazija u Kraqevu , Kraqevo, 2000, Isto. 15 Same, bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udava~e idu u bioskop, na igrawe i na pla`u, Pravda, 16. VII 1935, 4.

327 brzom plivawu, plivawu uz maticu, rowewu i skokovima sa drumskog mosta, koji su, lepotom i raznovrsno{}u stilova, predstavqali atrakciju poput onih u Mostaru ili U`icu. Ipak, titula naj pliva~a pripadala je onom koji bi uspevao da na Bogojavqewe u ledenim talasima Ibra prvi dopliva do drvenog krsta ba~enog s mosta Detaq sa jedne od kraqeva~kih pla`a, Ibarske pla`e predstavqale su, u neku ruku, i modne piste na kojima su se mogle videti razne kreacije kupa}ih kostima, ali i koje su, upravo zbog nagla{enog liberalizma u odevawu, davale povoda za brojne polemike. Naime, `ene su obi~no za kupawe obla~ile duga~ke kombinizone sa bretelama, devojke su imale jednodelne kupa}e kostime sa obaveznom sukwicom do iznad kolena, a mu{karci su dolazili na pla`u u crnim ga}ama poput fudbalskih, koje su bile pripijene uz butinu, ili u dugim belim ga}ama koje su povijali u visini kolena. 17 Slobodnije obla~ewe 16 U godinama pred Drugi svetski rat pobednik u ovom poduhvatu naj~e{}e je bio Bo`o Vukomanovi} Cuger. Dobrivoje Obradovi} Kondis, Bela nedeqa prole}ni karneval, Ibarske novosti, 17. III 1983, 8; M. Simi}, Kraqevo 1941, Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, 8.

328 328 i letwe vreline izgleda su inicirali i slobodnije pona{awe i odnos me u polovima {to je sve ~e{}e, iska~u}i iz okvira tradicionalnog kolektivnog duha, izazivalo burne reakcije ~uvara javnog morala. Posledica toga bila je odluka op{tinske uprave s po~etka jula godine kojom je zabraweno kupawe mu{karaca i `ena na istim pla`ama. Postalo je prosto nepristupa~no do}i na pla`u sa decom, naro~ito `enskom, koja su prinu ena da gledaju one nemoralne postupke pojedinih mu{karaca i `ena. Ko ho}e da sebi stvara takva u`ivawa, neka to potra`i na drugoj strani, a ne pred svetom koji je prinu en da okre}e glavu na drugu stranu od gadosti koju sebi dozvoqava ovaj demimondski svet. Ne treba dozvoliti da i ova op{tinska naredba ostane mrtvo slovo na hartiji, kao {to je to slu~aj sa mnogo ranije izdatim! pisao je rezignirani lokalni novinar. 18 Iako je ve}ina Kraqev~ana, druguju}i jo{ od malih nogu sa rekom, dobro ispekla pliva~ku ve{tinu, ipak weni brzaci bili su ponekad kobni za, uglavnom, decu ili nekog sa strane koji nije poznavao wenu narav, poput supruge Milana Radosavqevi}a, predsednika Okru`nog suda, koja se utopila 4. avgusta godine. 19 Stoga su op{tinske vlasti upozoravale na oprez prilikom ovih letwih u`itaka, apeluju}i posebno na roditeqe: Zapa`eno je da se u ovim danima velike dnevne toplote pojavquju na Ibru pored odraslih i jedan veliki broj dece koji na kupawe dolaze bez roditeqa i bez nadzora starijih uop{te. Nisu retki slu~ajevi da se poneko od wih po~ne daviti u vodi i da ga spasu odrasli kupa~i koji znaju plivati. To }e se svakako ponoviti jo{ koji put jer je Ibar brz i veliki ne samo za maloletne nego i za odrasle koji ne znaju plivati. Zbog toga bi trebalo izdati strogu naredbu roditeqima ili starateqima ove dece da o wima povedu ra~una ili da im se zabrani kupawe u reci. 20 VATROGASNO DRU[TVO Doga aj koji je u prepodnevnim satima 24. jula godine prekinuo ustaqeni ritam `ivota u gradu, izazvav{i veliko uzbu ewe i pometwu, doprineo je, iako to zvu~i pomalo paradoksalno, jo{ jednom modernizacijskom pomaku koji je Kraqevo postiglo tokom perioda izme u dva svetska rata. Radi se, naime, o velikom po`aru koji je umalo prerastao u katastrofu sa nesagledivim posledicama: Ne- {to pre 10 ~asova pre podne prime}en je po`ar na trome i sto- 18 Jedna pametna odluka, Narodna samouprava, 8. VII 1938, U Ibru se udavila supruga predsednika suda u Kraqevu, Narodna samouprava, 12. VIII 1938, Opasnost za decu pri kupawu, Narodna samouprava, 1. VII 1938, 3.

329 vari{ta gra e Steve Kne`evi}a, industrijalca, stovari{ta i pecare rakije Bo`a Markovi}a i ku}e sa magacinom benzina Budimira Ili}a, trgovca. Mesto gde je po`ar izbio nalazi se gotovo u centru varo{i, udaqeno od glavne pijace nepunih 100 m. Op{tinski stra- `ar, kao i svet koji je primetio po`ar, alarmirali su varo{, te se ubrzo na tom mestu okupila nepregledna masa sveta koja je svesrdno radila da se po`ar lokalizuje. (...) Napor oko ga{ewa ostao je dugo bez uspeha jer je po`ar zahvatio sve ve}e razmere, a nije se imalo nikakvih sprava za ga{ewe jer kraqevska op{tina s tim ne raspola`e, kao {to nema ni po`arne ~ete. Jedna najobi~nija pumpa koja se na- {la na mestu po`ara bila je nedovoqna i za ga{ewe mnogo mawe vatre. (...) Narod je kofama bacao vodu, {to nije mnogo pomagalao. Da bi se imalo dovoqno vode pozvano je i nekoliko kamiona koji su prenosili vodu sa Ibra, a u me uvremenu je u pomo} pozvana i po`arna ~eta iz Kragujevca koja je stigla za nepun sat od poziva. (...) Posle napornog rada koji je trajao nekoliko ~asova uspelo je da se po`ar donekle lokalizuje, ali tek kada je stigla kragujeva~ka po`arna ~eta, po`ar je u~iwen potpuno bezopasnim. [teta, kako se bar u prvo vreme dalo oceniti, prema{a sumu od pola miliona dinara. Blagodare}i po`rtvovawu vojske i `andarmerijskom vodu, varo{ je po- {te ena te`e nesre}e, jer da je vatra zahvatila magacin sa benzinom i rakijom, ceo jedan kraj bio bi neminovno uni{ten. 21 Ovo i sli~na pre a{wa opomiwuju}a iskustva, predstavqali su presudne faktore koji su uticali na to da Kraqevo, prvi put u svojoj istoriji, dobije organizovanu protivpo`arnu za{titu. Uprkos sazreloj svesti o neophodnosti uspostavqawa organizovane forme za{tite od vatrene stihije, sa tim se otezalo sve do 1. januara godine, a razloge za to, izme u ostalog, prevashodno treba tra`iti u nedostatku finansijskih i materijalnih sredstava. Kraqeva~ko Dobrovoqno po`arno dru{tvo svoju delatnost zapo~elo je kao kulturno-za{titno dru{tvo u ciqu za{tite od po`ara. 22 Dono{ewem Zakona o organizaciji vatrogastva, 12. juna godine, ono je i formalno postalo sastavni deo Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, koji je, u ciqu za{tite imovine i `ivota gra ana od po`ara, kao i za ukazivawe pomo}i na slu~aj elementarnih i drugih opasnosti, objediwavao delatnost svih vatrogasnih subjekata u zemqi. 23 Osim lokalne, pragma- 21 Veliki po`ar u Kraqevu, Politika, 25. VII 1931, AVII, Popisnik 17, K-557/2-1 (VII), Spisak novostvorenih udru`ewa na teritoriji [umadiske diviziske oblasti, 11. II 1935; Dobrotvorno po`arno dru{tvo u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 3. XI 1933, Zakon je predvi ao da organizaciju vatrogastva sa~iwavaju: vatrogasne ~ete, vatrogasne `upe, vatrogasne zajednice i vatrogasni savez. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 26. VII 1933,

330 330 ti~ne uloge, vatrogastvu je, sa stanovi{ta tada{we dr`avne ideologije integralnog jugoslovenstva data uloga sociolo{kog faktora koji bi svojim vaspitnim metodama doprinosio kona~nom ujediwewu naroda, jer ono izgra uje jednu vi{u svest, jedan vi{i smisao za kolektivno istupawe, za kolektivnu odbranu i u sebi nosi jednu misao kooperacije op{te solidarnosti. 24 Zakonska regulativa propisivala je ~etiri vrste vatrogasnih ~eta: dobrovoqne, industrijske i zavodske, zvani~ne (profesionalne) i obavezne. U skladu sa ovim, kraqeva~ko Dru{tvo preformirano je u Dobrovoqnu vatrogasnu ~etu, koja je bila javni organ na koji op{tinska uprava prenosi jedan deo svoje vlasti, koja se odnosi na bezbednost od po`ara u smislu zakonskih po`arno- -policijskih odredaba i naredaba. 25 Kriterijum koji je morala prethodno da ispuni bio je da u svom sastavu ima najmawe 15 vatrogasaca starijih od 18 godina, bez obzira na pol, razvrstanih u ~etiri kategorije: izvr{uju}e ~lanove, nara{taj, poma`u}e i po~asne ~lanove. Wenim aktivnostima upravqali su Skup{tina, Upravni odbor, Zapovedni{tvo i Nadzorni odbor. 26 Broj izvr{uju}eg ~lanstva je varirao, a krajem marta godine bilo ih je Dobrovoqna vatrogasna ~eta odlikovala se agilno{}u svojih ~lanova, tako da je za nepune ~etiri godine od kada je osnovana (...) uspela da se svojim radom stavi na ~elo svih dobrovoqnih po`arnih dru{tava u Moravskoj banovini. 28 Finansijska sred- 24 Dr Kraji{ki sokoli Sokoli Srpske Krajine..., Zadaci vatrogasne ~ete bili su: da sistematskim i stru~nim delovawem {titi i brani imetak i `ivot gra ana od po`ara, poplava, zemqotresa i drugih elementarnih nepogoda, te da organizuje za{titu svoga podru~ja u ratnom stawu za slu~aj napada iz vazduha, od po`ara i zagu{qivih plinova (gasova); da deluje na nacionalnom, kulturnom i prosvetnom podizawu, kako svojih ~lanova, tako i ostalog stanovni{tva svoga podru~ja; da {aqe dva predstavnika na skup{tinu vatrogasne `upe, od kojih je jedan zapovednik, odnosno wegov zamenik. Isto. 26 Na vanrednoj skup{tini odr`anoj 12. novembra godine u Upravni odbor ovda{we Dobrovoqne vatrogasne ~ete izabrani su: za predsednika dr Mihailo Mladenovi}, lekar, za tajnika Milorad Smiqani}, ~inovnik, za blagajnika Dragoqub Antonovi}, bankarski slu`benik, za zapovednika Aleksandar Gligorijevi}, komandir Gradske stra`e, za wegovog zamenika Sava Mati}, potkiva~, za vo- e odeqewa Milan Petrovi}, glumac i Aleksandar Petrovi}, ~inovnik, za rukovaoca Voja Risti}, kolar. U Nadzorni odbor izabrani su: Du{an Krsti}, bankarski slu`benik, Miodrag Milo{evi}, {tampar, Rajko Seni~i}, stolar, Dragoslav Martinovi}, kafexija i Du{an Aritonovi}, trgovac. Potpukovnik Pavle Filipovi}, kapetan I klase Romoald Manola, na~elnik Dobrosav Brajovi} i predsednik op{tine Milan Jovi~i} uzeli su u~e{}a u aktivnostima ^ete kao predstavnici pojedinih vlasti. Skup{tina vatrogasne ~ete u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 17. XI 1933, AJ, 71, 46, Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, 4. IV Aktivni rad dobrovoqne po`arne ~ete u Kraqevu, Politika, 13. V 1937, 10.

331 stva za wen rad obezbe ivana su u okviru op{tinskog buxeta iz koga je, u tu svrhu, izdvajana mese~na subvencija od dinara. Prvo sedi{te ove ~ete bilo je u prostorijama onda{we Elektri~ne centrale, a potom je preseqeno u du}anski lokal na pijaci, za koji je pla}ana mese~na zakupnina od 350 dinara mese~no, a koji slu`i jo{ i za spremu li~ne opreme svih ~lanova kao i za stalno de`urstvo koje ~lanovi ~ete naizmeni~no odr`avaju dobrovoqno dan i no} po trojica. Oprema (lestve, odelo za vatrogasce i drugi pribor) bila je, u nepostojawu odgovaraju}eg spremi{ta, sme- {tena u nekoliko obli`wih {upa. 29 Osnovne pote{ko}e u funkcionisawu ~ete poticale su od niskog nivoa materijalno-tehni~ke opremqenosti. Za intervencije na mestima po`ara upotrebqavan je kamion cisterna marke ford, koga je op{tinska uprava nabavila za prawe gradskih ulica ( ovaj auto je toliko izrabqen, da se ne mo`e upotrebiti za davawe vode sa potrebnim pritiskom, pa mo`e da poslu`i tek samo za dovoz vode na zgari{te, koja se drugom pumpom baca na po`ar ) i ru~na pumpa postavqena na platformu jednog starog automobila, kojim se ujedno prevozilo i qudstvo. Mawkalo je i creva visokog pritiska ( tla~nih cevi imaju svega 55 metara ), a u nedostatku sirene za alarmirawe u slu~aju po`ara stanovni{tvo je upozoravano zvowavom crkvenih zvona. Inspektori Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije koji su sredinom marta godine, u sklopu obilaska vatrogasnih ~eta Moravske banovine, sem Kraqeva obi{li jo{ i Para}in, Zaje~ar, Ni{ i Kru{evac, o radu kraqeva~kih vatrogasaca zapisali su: Pri dolasku u Kraqevo do~ekani smo na `elezni~koj stanici od cele ^ete koja se propisno postrojila na peronu. Nakon pozdrava sa predsednikom i prijema raporta, uputili smo se u varo{. To je bio prvi slu~aj na ovome putovawu gde smo tako zvani~no do~ekani. (...) Posle obavqenog pregleda odredili smo probnu ve`bu van varo{i na jednom oko tri kilometra udaqenom biv{em paromlinu, koji je pre nekoliko godina izgoreo. Kod ove ve`be pokazalo se da je qudstvo dobro, sprave slabe, a sistem rada nestru~an jer nemaju nikakvih stru~nih kwiga i pravila za ve`bovnik AJ, 71, 46, Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, 4. IV U svom izve{taju inspektori su nagla{avali nerazvijenost vatrogasne slu`be na podru~ju Moravske banovine i nu`nost wenog podizawa na vi{i nivo: Slu- `ba odbrane teritorije Moravske banovine od po`ara je jo{ uvek na vrlo niskom stepenu. Utvrdili smo, da je na podru~ju ove banovine Zakon o organizaciji vatrogastva sa svima do sada izdatim propisima, uputstvima i bezbrijnim raspisima, mawe vi{e nepoznat. Sama svest o potrebi postojawa ove organizacije u narodu nije razvijena iz razloga {to mawka potrebna propaganda i potstrek od strane mesnih vlasti. (...) U svima mestima koje smo obi{li, odr`ali smo potrebne sastanke i konferencije sa predstavnicima mesnih civilnih i vojnih 331

332 332 Kraqeva~ki vatrogasci, Biti pripadnik vatrogasne ~ete predstavqalo je obavezu, ali i ~ast za svakog pojedinca. 31 U sredini u kojoj je uniforma bila cewena kao simbol tradicionalnih vrednosti, to ga je svrstavalo, u neku ruku, u redove elite ~iji uticaj na dru{tvene tokove je imao svoju specifi~nu te`inu. Poluvojno ustrojstvo i disciplina, paradni stroj, zvuci vatrogasnog muzi~kog bleh-orkestra i samopo`rtvovawe za op{te dobro, ostavqali su na gra anstvo jak utisak, pa su vatrogasci stoga u`ivali nagla{eno po{tovawe javnosti. vlasti, industrije i gra ana, i tom prilikom predo~ili svima opasnosti koje im prete u svakodnevnom `ivotu, a naro~ito za slu~aj rata. Svugde smo dobili utisak da smo ih ispeli ubediti u tome, pa ako budu dr`ali data nam obe}awa, mo`e se o~ekivati da }e u svima tim mestima vatrogastvo krenuti na boqe. Isto. 31 Prilikom stupawa u organizaciju vatrogasaca svaki ~lan je morao prethodno polo`iti zakletvu koja je glasila: Ja (ime i prezime) kao ~lan dobrovoqne vatrogasne ~ete zakliwem se jedinim Bogom da }u vladaju}em kraqu i otaxbini veran biti, narodno i dr`avno jedinstvo ~uvati, svoju du`nost po ustavu, zemaqskim zakonima i vatrogasnim propisima savesno vr{iti, zapovedi svojih predpostavqenih slu`iti, a ~ast i ugled vatrogastva u svemu {tititi i u svom radu kao vatrogasac starati se za op{te dobro tako mi Bog pomogao. Katalog izlo`be Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo Kraqevo , Kraqevo, 2003, bez numerisane stranice.

333 KRIMINAL I CRNA HRONIKA Ubrzani privredni i urbani razvoj Kraqeva u periodu izme- u dva svetska rata, veliki i relativno brz priliv imigranata sa razli~itim vrednosnim sistemima, porast razli~itosti stanovni{tva, slabqewe tradicionalnih dru{tvenih institucija i dru- {tvene kontrole, umnogome izmeweni uslovi materijalnog `ivota qudi i nemogu}nost zadovoqewa novoprobu enih potreba, uticali su i na razvoj onoga {to savremena nauke o sociologiji grada naziva urbani socijalni kriminal i patologija. 32 U kriminalnom miqeu najzastupqeniji oblik bile su kra e, provalne pqa~ke i sitna xeparewa. Na meti xeparo{a naj~e{}e su se nalazili seqaci na pijaci, ~iji s mukom ste~eni novac je, tridesetih godina XX veka, u nizu slu~ajeva zavr{avao me u prstima poznatih kraqeva~kih xeparo{a [uge i Ciga. 33 ^este su bile i tzv. sitne kra e. Tako je aprila godine Q. Dimitrijevi} ukrala jedan mali bakra~ Stane Andri}, a N. Ne{ovi} je polovinom oktobra godine prisvojila koko{ku Ilije Matovi}a. B. Petrovi}a iz Adrana policijska patrola je, u no}i izme u 2. i 3. aprila godine, uhvatila na delu dok je, kroz razbijen prozor Eri}a, krao klince za potkov stoke. 34 Da se kradqivci nisu previ{e obazirali na to ko je potencijalna `rtva, svedo~i i kra a izvr{ena pod okriqem mraka 4. decembra godine, kada su iz dvori{ta Milorada Milosavqevi}a, predsednika Prvostepenog suda, odneli dve ko{nice sa p~elama i medom, ili provala S. Todorovi}a iz Pek~anice u magacin Vojne stanice iz koga je pokrao razne dr`avne stvari. 35 Razbojni~ke drskosti nije bila po{te ena ni crkva Svetog Mihovila, o ~emu je Narodna samouprava pisala: Nepoznati kradqivac sa~ekao je dok je svet pospao, pa je preko plota usko~io u zadwi deo dvori{ta zaklowen od ulice. Potom je razbio prozor sa isto~ne strane i kroz isti se uvukao u crkvu. Po{to je izobijao fijoke na ormanu u sporednom odeqewu u{ao je u crkvu i obio oltar sv. Mihaila. Iz oltara je kradqivac uzeo zlatne stvari, pa je 32 O kriminalu u gradu i nekim pojavama urbane patologije vidi vi{e: Ljubinko Pu{i}, Grad, dru{tvo, prostor: sociologija grada, Beograd, Mihailo Simi}, Kraqevo 1941 svedo~ewa i se}awa..., AJ, 14, , Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april godine, 10. V 1920; AJ, 14, , Izve{taj Velikog `upana Ra{ke oblasti Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela, 23. II AJ, 14, , Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april godine, 10. V 1920; AJ, 14, , Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec decembar godine, 10. I

334 334 obio i malu kasicu u nameri da otuda uzme novac. Posle ovoga dao se daqe na posao. Do{ao je u zadwi deo crkve i tu obio oltar sv. Ante, ali ni{ta nije odatle uzeo. Po izvr{enoj kra i je na prozor iza{ao i izgubio se u nepoznatom pravcu. Sutra dan `upnik g. Geli} kad je u{ao u crkvu da slu`i slu`bu primetio je da su stvari ispreturane. Odmah mu je bilo jasno da je po sredi kra a pa je slu~aj prijavio sudu. 36 Ipak, na meti kradqivaca bile su naj~e{}e trgovinske radwe. Iz Batinog lokala, u no}i izme u 27. i 28. oktobra godine, opqa~kano je dinara, a jedne martovske no}i godine obijene su radwa Jelene Vu~kovi}, kwi`ara ^ede M. Milo{evi}a i ostava u dvori{tu Dragomira Markovi}a, pri ~emu je samo iz Vukovi}kine radwe odneto robe u vrednosti od dinara. 37 Kao spektakularna ~ar{ijska novost, dugo se prepri~avao sukob Miodraga Miqkovi}a Ni{lije sa kradqivcem koji je, po~etkom avgusta godine, poku{ao da pokrade wegovu farbarsku trgovinu: Po{to je razbio prozor na sporednom odeqewu, lopov je iz dvori{ta u{ao u radwu i po~eo da obija kasu s novcem. Pomo}nik radwe Nedeqko Milovanovi} koji je spavao u susednoj sobi, ~uv{i lupu otr~ao je i obavestio gazdu. U dru{tvu sa Dragim Jelisijevi- }em, trgovcem, g. Miqkovi} se uputio u radwu. Pomo}nika i Jelisijevi}a ostavio je u dvori{tu da ~uvaju prozor, a on je otvorio glavni ulaz, upalio osvetqewe i obija~a napao stolicom. Obija~ je dohvatio kantu s kolomazom i izme u wih se razvila borba u kojoj je g. Miqkovi} dobio lak{e povrede, dok je obija~ iz revolvera g. Miqkovi}a dobio jedan metak u le a a drugi u glavu. Iako te- {ko rawen, uspeo je da pobegne kroz glavni ulaz na ulicu, ali je uskoro uhva}en. To je R. Stevanovi}, ma{inbravar radionice vagona. On je dobro poznat policiji jer je ve} bio osu ivan na dve godine zbog kra e. Prilikom borbe u radwi g. Miqkovi} umalo nije poginuo od op{tinskog stra`ara Isidora Karapanxi}a. Dok se on nagnuo nad obija~em, stra`ar koji je u{ao u radwu potegao je revolver na wega misle}i da je to obija~, ali se Miqkovi} uto okrenuo i ovaj ga je prepoznao. 38 Ruka pravde 23. avgusta godine dosegla je i drskog i prepredenog kradqivca S. Babi}a, farbarskog radnika iz Trubara, koji je za sobom imao ve} desetine kra a izvr{enih u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Mariboru i drugim gradovima. Pri poku{aju da usred dana kalauzom otvori vrata manufakturne radwe Mi- 36 Pokradena katoli~ka crkva u Kraqevu, Narodna samouprava, 19. V 1939, Kra a u radwi kod Bate, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, 3; Bele{ke o doga- ajima u unutra{wosti, Pravda, 20. III 1936, Jedan trgovac iz Kraqeva sa dva revolverska metka ranio lopova koga je uhvatio u kra i u svojoj radwi, Vreme, 8. VIII 1936, 4.

335 lisava Milosavqevi}a, on je, nakon kra}e potere po varo{kim ulicama, uhva}en. 39 Krajem avgusta godine policijski inspektor Dragutin Velimirovi} razre{io je slu~aj pqa~ke pomodne radwe Luvr, iz koje su u nekoliko mahova nestajali novac i roba. Temeqna istraga tokom koje je zakqu~eno da je potkradaju oni koji dobro poznaju raspored prostorija, rezultirala je hap{ewem trgova~kih pomo}nika J. [ikani}a, iz bosanskog sela Obudovca, i S. Mitra iz Sarajeva, koji su, sem novca, krali skupocenu `ensku konfekciju i nosili kao poklon svojim devojkama. 40 Me u nesvakida{we kra e ubraja se i slu~aj Matije Golika, tridesetogodi{weg montera Fabrike vagona, kome je nepoznati kradqivac, prethodno razbiv{i prozorsko okno na wegovom stanu, odneo {eme i skice novog tipa jedne rotacione ma{ine zasnovane na principu parne turbine. Radilo se o Golikovom pronalasku koji je konstruisao posle mnogo napora i o kome su se stru~waci vrlo pohvalno izrazili. 41 Da na razne kriminalne pojave, naj~e{}e pronevere novca, nisu bile imune ni neke dr`avne institucije, svedo~i slu~aj ekonoma banovinske bolnice R. Cveji}a, koji je, tokom i godine, radi dovr{ewa dve ku}e, utajio dinara. 42 Posebno poglavqe kraqeva~ke kriminalne scene ~inile su tu~e i mawi neredi nastali, naj~e{}e, usled preteranog konzumirawa alkohola. Izgrednike je Gradska stra`a op{tine grada Kraqeva privodila Op{tinskom sudu, koji im je, naj~e{}e, izricao jednodnevne zatvorske kazne sa vaspitnim radom, nakon ~ega bi, oni koji nisu bili `iteqi Kraqeva, bili udaqavani iz varo- {i. Takav je bio slu~aj sa Novopazarcima I. i J. Bi{evcom, koji su u no}i 14/15. aprila godine u Obili}evoj ulici pravili larmu i psovku i uznemiravali no}ni mir susednim gra anima, dok je Q. Aksentijevi}, zemqoradnik iz Sir~e, prema izve{taju stra`ara, u pijanom stawu napravio nered tu~om u kojoj je stolicom udario jednog vojnika i na moju naredbu nije prestao, ve} se ustremio i na mene. 43 Od svih ovakvih doga aja najdramati~niji je ipak bio sukob stra`ara sa poznatim varo{kim nasilnikom R. Jo- 39 Poku{aj kra e usred dana u Kraqevu, Narodna samouprava, 26. VIII 1938, Radwu Luvr u Kraqevu mesecima su potkradali trgova~ki pomo}nici, Pravda, 29. VIII 1939, Fabri~kom radniku pronalaza~u ukradene su skice wegova pronalaska, Pravda, 4. XII 1935, Velika pronevera u banovinskoj bolnici u Kraqevu, ^a~anski pokret, 25. VI 1933, 2; Su ewe biv{em ekonomu bolnice u Kraqevu za pronevere i falsifikate, Pravda, 8. XI 1933, 9; Presuda biv{em ekonomu bolnice, Pravda, 10. XI 1933, IAK, Op{tina kraqevska Kraqevo , kutija br. 8, Izve{taj op{tinskog stara`ara Sudu op{tine kraqevske, 15. IV

336 336 vanovi}em Marincem i dvojicom wegovih drugova, koji se dogodio uve~e 5. jula godine. Ovu tu~u koja je prerasla u ozbiqan sukob u kome je radilo i vatreno naoru`awe i koja je izazvala veliko uzbu ewe gra ana, podsetiv{i ih na scene iz gangsterskih filmova koje su imali prilike da vide na bioskopskom platnu, opisao je dopisnik Pravde M. Simi}: Sino} posle 7 ~asova u neposrednoj blizini Sreskog suda odigrao se jedan kratak doga aj u kome umalo nije poginuo komandir gradske stra`e Aleksandar Gligorijevi}. Ovaj krvavi doga aj izazvali su poznati kavgaxija R. Jovanovi} zv. Marinac i wegovi Vasiqevi} Rakilinac i I. Gruji~i} Mu{ani}. Po{to je ju~e bio pazarni dan, u varo{ su do{li mnogi iz okolnih sela. Jedan iz Adrana u{ao je u jednu radwu da kupi ne{to. U toj radwi nalazio se i Marinac sa drugovima. ^im je seqak u{ao ovaj ga je pitao odakle je, a kada je rekao, sva trojica, kao po dogovoru, navalili su na wega i ni krivog ni du`nog ga isprebijali. U jednom momentu on je uspeo da umakne na ulicu i odjuri u gradsku stra`aru. Komandir Gligorijevi} je poslao 2 stra`ara da napada~e privedu, ali kako sami nisu mogli ni{ta da u~ine, pritekao im je i on u pomo}, ali bez oru`ja. Nastala je strahovita gu`va u kojoj su nenaoru`ani stra- `ari bili slabiji. Kako je Marinac imao revolver, komandir je odjurio u svoj stan koji se nalazio u blizini, uzeo karabin i pozvao u pomo} `andarme koji su napada~ima za{li s le a. U daqem sukobu Marinac je na k-dira ispalio 2 hica, ali ga na sre}u nije pogodio. U borbu sa napada~ima ume{ao se i narod koji se iskupio u velikom broju ga aju}i i biju}i Marinca koji je bio najopasniji. Ovaj je uskoro sav oblivqen krvqu i policajci imali su mnogo muke da ga spasu od lin~a. Ostala dvojica su iskoristila priliku i pobegla. Za wima je organizovana prava hajka u kojoj u~estvuju ozloje eni gra ani i veruje se da }e oni biti uhva- }eni tokom dana{weg dana. Premla}eni Marinac do kasno u no} nije dolazio svesti. 44 Gradska stra`a je delovala i preventivno, privode}i sve one za koje bi postojali nagove{taji da mogu predstavqati remetila~ki faktor. Kao takvog, revnosni stra`ar Lazar Dimitrijevi} okarakterisao je Q. Milenkovi}a, koga je usled skitwe, li- {io slobode, a isto je do`iveo i ruski emigrant J. Bojkov, koji je zate~en kako uve~e 21. februara godine tumara po varo{i, a bio je mnogo pijan. 45 Zbog strasti zvane ~a{ica na{ao se iza 44 Krvava tu~a izme u kraqeva~kog kavgaxije Marinca i op{tinskih stra`ara, Pravda, 7. VII 1935, IAK, Op{tina kraqevska Kraqevo , kutija br. 7, Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 20. II 1926; Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 22. II 1926.

337 brave i N. Tripkovi}, koga je Dimitrijevi} priveo da ne bi pravio nered. 46 Najvi{e uzbu ewa od svih doga aja koji su povremeno prekidali svakodnevni ustaqeni gradski ritam `ivota stvarala su ubistva i samoubistva. Wihove pozadine, motivi, okolnosti i epilozi bivali su danima glavna tema ~ar{ijskih prepri~avawa, raspaquju}i ma{tu i proizvode}i na taj na~in mno{tvo raznih verzija jednog istog doga aja. Tako se 9. maja godine kroz Kraqevo neverovatnom brzinom pronela vest o samoubistvu po{tanskog Radovanovi}a, koji je zbog nov~anih dugovawa pucao revolverom sebi u glavu. Posledweg dana juna meseca godine na isti na~in ubio se i ugledni trgovac i biv{i predsednik op- {tine i narodni poslanik Lazar Kuzmanovi}, koji je du`e vremena bio te{ko bolestan, a iza sebe je ostavio opro- {tajno pismo: U`asne muke koje mi je nemogu}e daqe podnositi, nagna{e me da se re{im da gasim `ivot. Ne budem li uspeo, bi}e zlo jo{ gore. Nesre}na porodico i drugovi, znam da mi ne mo`ete oprostiti. 47 Zdravstveni problemi bili su uzrok i samoubistva bawalu~ke peva~ice Q. Viser, koja je u februaru godine gostovala u ovda{woj kafani Beograd. 48 Zaprepa{}ewe javnosti izazvalo je i samoubistvo ve{awem rentijera M. Risti}a, 19. marta godine, koji je, kao biv{i op{tinski kmet, bio cewen i omiqen od celokupnog gra anstva. 49 Da su qubavni jadi ~esto bili podsticaj za suicidne porive, svedo~e i dva takva slu~aja koja su u godinama na prelazu iz ~etvrte u petu deceniju pro{log veka ostavile otiske u crnoj hronici Kraqeva. Prvi je poku{aj mlade i lepe slu`avke H. Bakor da emotivne probleme re{i oduzimawem `ivota u hladnim talasima Ibra, 28. januara godine, a drugi, koji je izazvao mnoge polemike, tragi~ni ishod tajne qubavne veze M. Markovi}a i S. Vu- ~itrnski, 10. jula godine, o kome je Politika donela op{iran ~lanak: Preksino} oko 10 ~asova na jednoj wivi izvan varo- 46 Isto, Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 10. III Samoubistvo zbog meni~nih dugova, Politika, 10. V 1931, 9; Smrt narodnog poslanika Lazara Kuzmanovi}a, Politika, 1. VII 1933, 2; Samoubica Lazar Kuzmanovi}, narodni poslanik, sino} je umro, Pravda, 1. VII 1933, U jednom momentu du{evne depresije, dok je muzika svirala ona se neprimetno udaqila iz kavane. Oti{la je u svoju sobu i jednim brija~em presekla sebi vene na rukama. U vrlo te{kom stawu preneta je u bolnicu gde je dr. Govedarevi} preduzeo sve mere da joj spase `ivot. Me utim, usled velikog gubitka krvi ona je umrla. pisala je Pravda. Samoubistvo kavanske peva~ice u Kraqevu, Pravda, 25. II 1939, Biv{i kmet u Kraqevu Milivoje Risti} izvr{io je samoubistvo, Pravda, 21. III 1939, 12; Samoubistvo Milivoja Risti}a, rentijera iz Kraqeva, Narodna samouprava, 24. III 1939,

338 338 {i dobila je krvavi zavr{etak jedna velika qubav dvoje zaqubqenih koji su vi{e voleli smrt nego rastanak. Jednim velikim no- `em M. Markovi}, koji je zaposlen u ovda{woj fabrici za opravku vagona, ubio je svoju prijateqicu S., `enu R. Vu~itrnskog koji je zaposlen u Kraqevu u jednoj ciglani. R. i S. nisu posledwih godina `iveli u nekoj naro~itoj porodi~noj harmoniji. Do sva e je dolazilo najvi{e zbog Markovi}a jer je R. saznao za veze koje je ona odr`avala sa M. Sva nastojawa R. da `enu odvrati od wene qubavi nisu pomogla. S. se i daqe sastajala sa ~ovekom koge je izgleda volela. R. je hteo silom da u~ini kraj ovoj qubavi, pa je jednom prilikom i pucao na Markovi}a, ali ga nije pogodio. Da se jednom oslobodi R. i da pre e kod M., S. je nagovarala svog qubavnika da tra`i preme{taj iz Kraqeva. Markovi} je poku{ao nekoliko puta, ali u tome nije uspeo. Qubavnici su nastavili i daqe da se sastaju. Oni su imali svoje ugovorene signale koje je S. postavqala i koji su Markovi}u slu`ili kao znak da mogu da se sastanu ili ne. Od pre izvesnog vremena R. se nalazi na vojnoj ve`bi i danas-sutra treba da do e u Kraqevo. S. nije htela da ga sa~eka i po~ela je da nagovara Markovi}a da zajedno po u u smrt. Markovi} je prihvatio wen predlog. Pred jednom kafanom Markovi} je sino} slu{ao vesti radio koje se daju u 7,10 h. Posle toga se sastao sa S. koja ga je ve} ~ekala. Po{li su zajedno na jednu wivu. U jednom momentu S. je predlo`ila M. da se ubiju jer ne `eli da do e jednog dana kraj wihovoj qubavi. S. je izvadila nekoliko komada kamene sode dala M. da je proguta. M. je uzeo dva komada i progutao ih. Dok jo{ nije do{lo do reakcije u stomaku, Markovi} je izmahnuo jednim velikim no`em i zario ga sna`no u grudi voqenoj `eni. S. je odmah ostala na mestu mrtva. Posle ovoga Markovi} je potr~ao ku}i. U stra{nim bolovima previjao se celu no}, ali smrt nije dolazila. Danas pre podne u te{kom stawu on je prenesen u bolnicu gde mu je ukazana hitna pomo}. Wegovo stawe je vrlo kriti~no. 50 Kao jedno od najsvirepijih ubistava koja su se dogodila u Kraqevu u periodu izme u dva svetska rata, ostalo je upam}eno ono od 17. decembra godine kada je pekarski radnik M. Opa- ~i} no`em ubio svog poslodavca Radoja Domovi}a, pred wegovom `enom i decom, a zatim ga izbo no`em na 9 mesta. Uzrok ovog tragi~nog doga aja bila su 904 dinara, koliko je Domovi} trebalo da mu isplati na ime neispla}ene zarade Poku{aj davqewa u Ibru, Narodna samouprava, 3. II 1939, 4; Pritvorenik spasao mladu devojku koja je u samoubila~koj nameri sko~ila u Ibar, Pravda, 5. II 1939, 11; U Kraqevu je radnik M. Markovi} no`em ubio svoju prijateqicu S. Vu- ~itrnski, Politika, 14. VII 1940, Ubio poslodavca koji nije hteo da mu plati nadnicu, Politika, 18. XII 1931, 4.

339 PORTRETI ZNAMENITIH KRAQEV^ANA

340

341 341 Kako je u jednom od svojih metodolo{kih promatrawa zapisao na{ uva`eni istori~ar, profesor Andrej Mitrovi}, istaknuti qudi svih slojeva i struka su ~inioci i ~iwenice dru{tvenog `ivota. Oni oli~avaju uli~ne scene, pozori{na doga awa, univerzitetska predavawa i ispite, rad redakcije dnevnih listova, prilike u sportu... I uporedo se posredstvom wih najuspe{nije od zaborava otima negda{we izre~eno, brige koje su pritiskale, teme koje su zaokupqale, pri~e koje su kolale... Oni su bili presudni za celokupnu atmosferu dru{tvenog `ivota. 1 Upravo wihovo portretisawe omogu}uje savremenom ~itaocu da lak{e izgradi i shvati predstave o davno pro{lom vremenu i trenucima koji su ga ~inili, odnosno da razume kolektivne obrazce i sisteme vrednosti koji su ga uobli~avali. U periodu od do godine Kraqevo je imalo niz znamenitih li~nosti koje su svojom pojavom i delatno{}u udarile pe~at dur{tveno-ekonomskim tokovima vremena i sredine u kojoj su `ivele. Veoma je nezahvalno vr{iti odabir i selekciju onih ~ije likove treba prikazati. Stoga smo, imaju}i u vidu karakteristike i funkcije Kraqeva kao sreza, odlu~ili da u ovu grupu portreta uvrstimo po jednog sve{tenika, trgovca, ugostiteqa, prosvetnog radnika i industrijalca. Svakako da je bilo mesta i za pripadnike ostalih socijalnih grupacija (zanatlije, vojna lica i sli~no), ali o wima ne raspola`emo sa dovoqno iscrpnim izvornim materijalom. SAVATIJE BO@I] Jedan od poznatih i uglednih Kraqev~ana u XX veku bio je prota Savatije Bo`i}. Wegov neumorni stvarala~ki duh i svestrani entuzijazam iskazan u mnogim dru{tvenim aktivnostima sportu, muzici, humanom radu, politici, na poqu u~vr{}ivawa pravoslavne vere i drugima, svrstavaju ga u plejadu onih ~ija delatnost 1 Andrej Mitrovi}, Propitivawe Klio ogledi o teorijskom u istoriografiji, Beograd, 1996, 89.

342 342 je ostavila trag u bogatoj pro- {losti grada na Ibru. Stoga pomalo i ~udi zapostavqenost ovog znamenitog ~oveka u postoje}oj literaturi. Naime, o Bo- `i}u nema ni ozbiqnijeg stru~nog ~lanka, mada je bilo poku- {aja da se, u kratkim crtama, rekonstrui{e wegova biografija. 2 Savatije Bo`i} ro en je 28. decembra godine u zaseoku Gobeli, u selu Vrh kod Rudna, u nekada{wem srezu Studeni~kom, u porodici dobrih i pobo`nih te`aka, Jovana i An- elije, koja je, za tada{we prilike, va`ila za jednu od imu}nijih. [kolovawe je zapo~eo godine u manastiru Studenici, desetak kilometara udaqenom od rodnog sela, gde je, po sopstvenom kazivawu, nau~io ~itawe i pevawe. Uvidev{i bistrinu i inteligenciju malog ~oban~eta, u~iteq je Savatijevom ocu savetovao da mali{anu omogu}i nastavak {kolovawa, uprkos wegovom opirawu da ima povi{e dece i ne mo`e da ga znawa mali- {an je bez znawa roditeqa oti{ao ponovo u manastir gde je najvi{e u~io od gimnazijalaca koji su tokom letwih ferija dolazili u Studenicu. Boravak u manastiru, gde je od kalu era slu{ao o patriotizmu i te`wi srpskog naroda na prostorima Stare Srbije za slobodom od turskog ropstva, pobu ivao je kod mla anog Savatija rodoqubivi elan, tako da se, kao {esnaestogodi{wak, pridru`io odredu kojim je komandovao arhimandrit Sava (Bara}) iz manastira Visoki De~ani i aktivno u~estvovao u oslobodila~kim ratovima godine. Odlo`iv{i nakon toga pu{ku, Savatije je odlu~io da je zameni kwigom, pa je, na svesrdno zalagawe mitropolita Mihaila, iako je ve} bio napunio dvadeset godina, primqen u beogradsku Bogosloviju koja je obrazovala mladi}e za sve{teni~ki i u~iteqski poziv. Se}aju}i se tih dana svoje mladosti Bo`i} je zapisao: Tako sam, poslu`uju}i imu}ne ~inovnike i trgovce zavr- {io bogosloviju; sve ~etiri godine sa vrlo dobrim i odli~nim uspehom. I dobijao sam pohvale i nagrade u kwigama. 3 Svr{iv{i Bogosloviju, godine mladi Savatije se ponovo na{ao u raskoraku svojih i `eqa roditeqa. Dok je on, na nagovor rek- 2 R. Joveti}, Wima pripada, IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis).

343 tora Bogoslovije Nikanora Ru`i~i}a, `eleo da {kolovawe nastavi na nekoj od ruskih duhovnih akademija, roditeqi su insistirali da sebi prona e zaposlewe i zasnuje porodicu. Ovoga puta roditeqska voqa bila je odlu~uju}a tako da je Savatije, odlukom Ministarstva prosvete, postavqen za stalnog u~iteqa u varo{ici Ra{ki. Savestan i priqe`an u svakom poslu, Bo`i} je u~iteqski poziv do`ivqavao kao svojevrsnu prosvetno-kulturnu misiju, brinu}i o ra{~anskim osnovcima ~ak i vi{e nego {to je to slu`bena du`nost zahtevala: Pored predavawa u {koli vodio sam naro~itu brigu o zdravqu aka, i u~io ih da pre svakog jela operu ruke, i da dr`e ~iste sudove, odelo i telo. A preko leta vodio sam ake na kupawe u reci. Tako e sam izvodio ake u poqane i pokazivao im biqe, cve}e i drve}e. Seoska deca su stanovala u {koli. Zimi sam se starao da im sobe budu zagrejane. Pred spavawe i za vreme spavawa obilazio sam ih i pazio da se nisu otkrila, te ih pokrivao da ne ozebu. Za vreme praznika i nedeqom vodio sam ake u crkvu i sa wima zajedno pevao. 4 Iskreno zavolev{i mladog u~iteqa `iteqi Ra{ke su, kada je godine dotada{wi paroh preme{ten iz ove varo{ice ste- {wene izme u vodotoka Ibra, Ra{ke i Trnavske reke, zamolili Bo`i}a da se on prihvati te du`nosti. Dav{i ostavku na u~iteqsku slu`bu i o`eniv{i se Bosiqkom, }erkom kraqeva~kog trgovca Haxi Josifa Aleksi}a, on je 21. novembra godine rukopolo`en za sve{tenika u ~inu jereja, i dodeqena mu je ra{~anska parohija ( Iako je parohija mala, ja sam za qubav gra ana pristao da budem wihov sve{tenik. A i zbog roditeqa, da ne budem daleko od wih. ). 5 Savatije i Bosiqka `iveli su u skladnoj bra~noj zajednici 72 godine, izrodiv{i desetoro dece sedam sinova i tri k}eri od kojih su tri sina umrla jo{ u periodu ranog detiwstva. 6 Sve{teni~ku du`nost u Ra{ki, koja se u to vreme nalazila na samoj srpsko-turskoj granici, Bo`i} je obavqao punih deset godina. Poput pravog pravoslavnog misionara anga`ovao se na popravci mesnog hrama, godine osnovao je ~itaonicu, ~iji je predsednik bio sve do odlaska iz Ra{ke, kao i Dru{tvo za po{umqavawe goleti, a wegova uloga na nacionalnom planu iskazana je posebno kroz delatnost beogradskog dru{tva Sveti Sava, ~iji je bio poverenik za Ra{ku oblast ( Dostavqao sam pisma, kwige i druge stvari u~iteqima, sve{tenicima i dobrim qudima ). 7 Za svoj revnosni dru{tveni rad nagra en je poverewem koje 4 Isto. 5 Isto. 6 Jedan od wegovih sinova, Dobrivoje ( ), bio je uspe{ni in`ewer. On je prvi u svetu konstruisao automatsku vazdu{nu ko~nicu koja se primewuje u `elezni~kom saobra}aju i koja je u literaturi poznata kao Bo`i}eva ko~nica. (Rade Joveti}, Wima pripada, 251) 7 IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis). 343

344 344 su mu Ra{~ani i ostali stanovnici Studeni~kog sreza ukazali prilikom izbora za Narodnu skup{tinu Kraqevine Srbije godine, kada je izabran za narodnog poslanika za okrug Rudni~ki. 8 Tre}eg januara godine Bo`i} je, na vlastitu molbu, radi lak{eg {kolovawa svoje dece, preme{ten za paroha I kraqeva~ke parohije. Odmah po dolasku u Kraqevo, aktivno se ukqu~io u dru{tveni `ivot nove sredine. U godinama na prelazu iz XIX u XX vek bio je inicijator ili ~lan niza humanih, kulturnih i nacionalnih udru`ewa i ustanova poput: Uprave za ~uvawe narodnog zdravqa, patriotskog dru{tva Ibarska legija, Dru{tva Crvenog krsta, Peva~ke dru`ine Sveti Sava a du`nost predsednika dugi niz godina obavqao je u Narodnoj odbrani i Poqoprivrednom sreskom odboru sreza `i~kog. Shvataju}i va`nost obrazovawa mladih nara{taja svojski se zalagao za otvarawe gimnazije u Kraqevu, u kojoj je potom, kao i u ostalim prosvetnim ustanovama u gradu, predavao veronauku. Obavqao je i du`nost garnizonog, a za vreme ratova godine i bolni~kog sve{tenika. Kao ~ovek naprednih shvatawa, Savatije je, zajedno sa Milutinom Vesni}em, {efom Poreske uprave u Kraqevu, Blagojem Todorovi}em, upravnikom Poqoprivredne {kole, Dimitrijem Anti}em, sreskim lekarom i kraqeva~kim trgovcima Petrom Bogavcem, Svetozarom Buwakom, Milentijem Bo`ovi}em, Jevremom Zlati}em i Stevanom Milosavqevi}em, 9 bio jedan od utemeqiva- ~a prirodnog le~ili{ta Mataru{ka Bawa. 10 Znaju}i za veliki autoritet koji je u`ivao kod svojih sugra- ana i u {iroj okolini Kraqeva, austrougarske okupacione vla- 8 Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, I, Beograd, 1933, Dr Drag.(utin) M. Gvozdenovi}, Mataru{ka Bawa kratak pregled o wenoj lekovitosti namewen lekarima i bolesnicima, Beograd, 1935, O svom zauzimawu za podizawe Mataru{ke Bawe prota Savatije je u autobiografiji zapisao: Godine predo{ao je bio Ibar i poplavio okolna imawa i prodro kroz selo Mataruge i napravio nov kanal-korito duboko i {iroko i kada se povukao i sa dna korita u iskopanom novom kanalu izbijala topla sumporovita voda i tako na taj na~in ovom poplavom je razornim dejstvom reke Ibra otkrivena sumporovita lekovita voda Mat. Bawe. Seqaci su tra`ili da se oslobode poreza zbog poplave i tadawi poreznik Milutin Vesni} iza{ao je na teren i premeravao o{te}ena zemqi{ta. Seqaci mu ka`u da se na jednom mestu pojavila vru}a sumporovita voda a ovaj to objavi u varo{i Kraqevu. Tada sam ja uputio dva ~oveka za koje sam znao da pate od reume da idu tamo da se le~e i to biv{i kazna~ej (blagajnik) penzioner i Todor Vilotijevi} iz Konareva iz moje parohije a imao je ote~ene i rawave noge od reume. Ja im posavetujem i da zajedno dr`e noge u toj toploj vodi. Oni su oti{li u Mataruge gde je topla voda i zakopaju u jednu jamu duboku oko pola metra i u woj sakupe toplu vodu i u toj vodi oni dr`ali su noge po/do 8 ~asova neprekidno i tako za 15 dana oni se potpuno izle~e. Tada im je bilo jasno da je voda lekovita. Pozovem vi ene qude i trgovce iz Kraqeva i to Petra Bogavca, Svetozara Buwaka trgovca i predlo`im im da pokrenemo pitawe o podizawu bawe u Matarugama. IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis).

345 sti su ga januara godine internirale u logor Ne`ider u Ma- arskoj, gde je boravio do jula godine. 11 Prilikom oslobo ewa Kraqeva u jesen godine Bo`i} je organizovao Odbor za do~ek i ishranu Srpske i savezni~ke vojske, odr`av{i dirqiv govor pun patriotskog naboja prilikom ulaska srpskih trupa u grad 23. oktobra godine. 12 U prvim posleratnim godinama, u gradu izmu~enom surovom trogodi{wom okupacijom, neumorni sve{tenik se anga`ovao na popravci o{te}ewa na hramu Silaska Svetog duha, obnovi nastavnog procesa u {kolskim ustanovama, a posebno u aktivnostima Dru{tva Crvenog krsta, brinu}i se o potrebama najsiroma{nijih sugra ana i onih ~iji hranioci porodica su u proteklim ratovima polo`ili `ivote na oltar Otaxbine. Kao znak priznawa za wegov humani rad Glavni odbor Crvenog krsta Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlikovao ga je Zlatnim ordenom Crvenog krsta, a kraqeva~ki odbor pisanom pohvalnicom. 13 Za svoju ta~nu i revnosnu slu`bu Crkvi odlikovan je crvenim pojasom, protskom kamilavkom i unapre en u ~in protojereja, a godine imenovan, u trogodi{wem mandatu, za ~lana Velikog Duhovnog Suda u Sremskim Karlovcima. Godinu dana kasnije postavqen je za arhijerejskog namesnika i na toj du- `nosti ostao je do novembra godine, kada je, zbog starosti, razre{en. Tom prilikom odlikovan je Naprsnim krstom. 14 Godine prota Savatije okitio je svoje grudi i ordenom Belog orla V stepena, dobijenim od kraqa Aleksandra Kara or evi}a. 15 Prota Savatije bavio se i spisateqskim radom, sara uju}i u nekoliko crkvenih listova, a najvi{e u Pregledu Crkve poluslu`benom glasilu eparhije. Izvesno vreme bio je i ~lan Upravnog i Redakcijskog odbora Sve- {teni~kog Udru`ewa 16 Li~nost prote Bo`i}a mo`da najuspe{nije do~arava zapa- `awe jednog kraqeva~kog gimnazijalca kome je dr`ao nastavu iz veronauke: Blage i dobre naravi, predava~ ~ija je velika seda brada delovala impozantno. On je umeo kratkim pri~ama da nas uvodi u pravoslavqe Internirani sve{tenici, Pregled Crkve 1/1919, 10; S. Bojkovi} M. Pr{i}, Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914, 2000, Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, I, Beograd, 1933, Isto. 14 Novi namesnici, Pregled Crkve 11 12/1935, Odlikovani ordenom, Pregled Crkve 8 9/1924, ^lanovi Upravnog i Redakcijskog odbora Sve{teni~kog Udru`ewa 2 3/1935, Gimnazija u Kraqevu,

346 346 Prota Savatije Bo`i}, li~nost koja je, `ive}i du`e od jednog veka, obele`ila jednu epohu u kojoj su se Kraqevo i Srbija nalazili pred brojnim isku{ewima (Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat) i koja je u svom dugom `ivotu promenila sedam suverena, ~etiri dr`ave i dva oblika dru{tvenog ure ewa, upokojio se u Gospodu godine u Kraqevu, gradu koji je iskreno voleo i kome je nesebi~no darovao svojih 66 godina `ivota. JOVICA STOJKOVI] U nizu li~nosti koje su svojom dru{tvenom, privrednom i politi~kom delatno{}u obele`ile kraj XIX i prvih tri decenije XX veka u Kraqevu, zaslu`eno mesto pripada trgovcu Jovici Stojkovi}u, ~ika Jovici, kako su ga odmiqa zvali wegovi sugra ani. 18 Ro en je godine u `ivopisnom draga~evskom selu Osonici, odakle se wegov otac Vasilije godine doselio u Grdicu nadomak Kraqeva. 19 Osnovnu {kolu poha- ao je u Kraqevu, nakon ~ega je, godine, mada je bio bistar i prirodno vrlo obdaren ak, usled materijalne oskudice u kojoj se nalazila wegova porodica, bio prinu en da se zaposli kao trgova~ki pomo}nik. Savladav{i sve finese trgovine godine se osamostalio i otvorio bakalsku radwu koja se nalazila na centralnom gradskom trgu. Wegova trgova~ka radwa u centru grada bila je prototip male privrede: prodavani su artikli {iroke potro{we {e}er, kafa, so, zejtin i drugo. Mlevena kafa prodavana je, prvi put, u wegovoj radwi na kojoj se nalazio 18 U Istorijskom arhivu u Kraqevu ~uva se li~ni fond Jovice Stojkovi}a koji ~ine dve kutije arhivalija raznih dokumenata nekada{we op{tinske uprave (op{tinski buxeti, naredbe, zapisnici, personalna dokumenta), li~na i poslovna dokumentacija (poreski listovi, privatna korespondencija, zabele{ke o raznim doga ajima), porodi~ne fotografije, razglednice koje je porodica Stojkovi} dobijala od prijateqa i sli~no. 19 IAK, Sto trideset godina od ro ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra anina me u jednakima u Kraqevu, (rukopis).

347 natpis Ovde se prodaje ~ista mlevena kafa. Uz lokal radwu imao je dve prostorije u kojima se pripremala kafa za pr`ewe u pr`unima zvanim dolap, koji su mogli da prime po 10 kilograma kafe. Kafa je mlevena u specijalnim ma{inama sa velikim to~kom zamajcem i ru~kom kojom je pokretan. (...) Sem ovih ure aja za preradu kafe, u {upi dvori{ta radwe nalazio se i kameni mlin za mlevewe krupica soli. 20 Stojkovi}eva bakalnica, poznata po kvalitetnoj kafi i van Kraqeva, uspe{no je poslovala do austrougarske okupacije grada, kada se, poput ostalih trgova~kih, zanatlijskih i ugostiteqskih radwi, na{la na meti pqa~ka{kih apetita okupatora. 21 Nakon rata, otprilike sredinom tre}e decenije XX veka, on ju je prodao i od tada se vi{e nije bavio trgovinom. Osim ovog lokala, posedovao je i dve ku}e u gradu, jednu u Staroj ~ar{iji, sagra enu godine na placu koji se oslawao jednim krajem na Kara or evu, a drugim na Pocersku ulicu, i drugu, maweg obima, u ulici Toplice Milana. 22 Mnogo zna~ajnija delatnost Stojkovi}eva od bavqewa trgovinom, po ~emu je ostao u pam}ewu Kraqev~ana, bila je wegova politi~ka aktivnost. Interesovawe za politiku ispoqio je jo{ u svojoj mladosti kada su mu bile bliske ideje socijalista, da bi se nedugo zatim priklonio radikalima, kojima je ostao veran bezmalo do kraja `ivota. 23 Prvi politi~ki anga`man bio mu je izbor za kmeta godine, nakon ~ega je, sa kra}im prekidima, do godine u vi{e navrata obavqao du`nosti predsednika op{tine i kmeta. O tome sa koliko savesti je obavqao ove funkcije, smatraju}i ih za obavezu prema svim gra anima bez obzira na wihovo strana~ko opredeqewe, svedo~i i ~iwenica da su, neretko, za ovog tihog, odmerenog, ozbiqnog, retko skromnog i po{tenog ~oveka, punog razumevawa za svoje sugra ane, wihove potrebe, a naro~ito za ekonomski slabije, glasali i pripadnici konkurentskih politi~kih partija. 24 Za wegovo ime vezane su mnoge akcije usmerene na unapre ivawe obrazovawa, kulture, zdravstvenih prilika i re{avawe brojnih komunalnih problema Isto. 21 O {teti pri~iwenoj Stojkovi}evoj trgovini tokom okupacije godine pisano je u poglavqu Trgovina na 116. stranici ovoga rada. 22 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Posedovna prijava Stojkovi} Jovice, bez datuma. 23 Pred kraj `ivota bio je razo~aran u rukovodstvo stranke, pa je godine na op- {tinskim izborima glasao za demokratsku stranku. IAK, Sto trideset godina od ro ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra anina me u jednakima u Kraqevu, (rukopis). 24 Isto. 25 Primera radi, on je bio jedan od inicijatora ideje o otvarawu prve kraqeva~ke nepotpune ~etvororazredne gimnazije. (Q. P. Risti} V. Filipovi}, Od prvih aka do povratka u otaxbinu..., 61 89) 347

348 348 Ono {to je, usled nema{tine u mladosti, propustio u svom obrazovawu, Jovica Stojkovi} je nadokna ivao u zrelom dobu svog `ivota, i{~itavawem raznovrsne doma}e i strane literature. Va- `io je za strastvenog zaqubqenika u kwigu. Ostalo je zapisano da je bio prvi Kraqev~anin pretpla}en na izdawa Srpske kwi`evne zadruge, a dugo vremena bio je i wen poverenik u gradu na Ibru. 26 Mu{terije su ga ~esto zaticale za tezgom bakalnice nagnutog nad delima Dostojevskog, Tolstoja ili nekim istorijskim {tivom, posebno literaturom o istoriji starog veka. Osim kwiga redovno je kupovao i ~itao dnevnu i periodi~nu {tampu, naro~ito Politiku, radikalsku Samoupravu i, u poznim godinama, Vreme. Pored qubavi prema kwizi, Stojkovi} je imao jo{ jednu veliku strast duvan. Pu{io je seckani duvan, koji je, spretnim pokretima prstiju ruku, zavijao u fini cigaret-papir. O tome koliko je ovaj porok bio kod wega izra`en svedo~i podatak da je, radi u`ivawa u plavi~astom duvanskom dimu, ustajao ~ak i no}u iz kreveta i pripaqivao cigaretu. 27 Ostao je zabele`en kratki kroki wegovog portreta: Sredweg rasta, visokog ~ela, rano je o}elavio, nosio je stalno {tucovanu bradu i brkove. Obla~io je se jadnostavno i skromno. Nosio je uvek belu ko{uqu sa u{tirkanom uspravnom kragnom, sa povrnutim {picevima. Ma{nu nije nosio, a tako e ni duga~ak zimski kaput, ve} kratak, kako se u ono vreme zvao mikado kaput. 28 Jovica Stojkovi} se `enio dva puta. Iz prvog braka imao je sina Mihajla, koji je, nakon povretka sa Solunskog fronta, umro godine u Aran elovcu od {panske groznice. Ostav{i rano udovac, sa maloletnim detetom, Jovica se o`enio po drugi put, Milkom, }erkom uglednog ra{~anskog trgovca Milojka Popovi}a. Sa wom je izrodio petoro dece, od kojih su dve }erkice umrle u prvoj godini `ivota. 29 ^ika Jovica ili sirotiwska majka, kako je nazivan zbog svog ~ovekoqubivog karaktera, umro je, posle du`e bolesti, 15. oktobra godine u 74-oj godini `ivota. 30 STAMENKO JOKSIMOVI] Stamenko Joksimovi} ro en je godine u temni}kom selu Svojnovo kod Varvarina. Nakon odslu`ewa vojnog roka, godine, doselio se u Kraqevo gde je na{ao zaposlewe u poznatoj manufakturnoj trgovini [vap~i} Tomi}. Ve} 18. marta naredne godine stekao je Esnafsko pismo, koje mu je omogu}ilo otva- 26 IAK, Sto trideset godina od ro ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra anina me u jednakima u Kraqevu, (rukopis). 27 Isto. 28 Isto. 29 Isto. 30 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Umrlica Jovice Stojkovi}a, 15. X 1933.

349 rawe sopstvene trgova~ke radwe u ulici Kraqa Petra. Stamenko je u svojoj radwi imao vrlo raznovrsnu i za ono vreme atraktivnu robu, koju je ve} tada nabavqao u Beogradu. U radwi se mogla kupiti, pored robe za svakodnevne ku}ne potrebe, razna tekstilna roba, predmeti od zlata, moderni {e{iri, kako za `ene tako i.. za mu{karce, moderna ode}a i ukrasni predmeti, pa je kao takva bila jedinstvena u tada{wem Kraqevu, a Stamenko postao vrlo poznat i popularan trgovac. 31 Odmah po otpo~iwawu Prvog balkanskog rata godine bio je mobilisan i period ratnih godina proveo je na du`nostima telefoniste telegrafiste i komandira Reflektorskog odeqewa II armije. Sa svojom jedinicom u~estvovao je u proboju Solunskog fronta, a kraj rata do~ekao je unapre en u ~in narednika. 32 O tome koliko je bio cewen od svojih saboraca svedo- ~i ~iwenica da je godine izabran za prvog predsednika Mesnog pododbora nosilaca Albanske spomenice, odlikovawa koje je u sve~anim prilkama krasilo i wegove grudi. Kasnije je, u periodu do godine, u vi{e navrata biran za predsednika Udru`ewa ratnika za srez `i~ki. 33 Nakon demobilizacije, 18. juna godine, Stamenko je nastojao da obnovi svoju trgovinu, a po~etkom godine kupio je od Veqka Proki}a hotel Studenicu, spratno zdawe sagra eno oko godine u glavnoj kraqeva~koj ulici. Isplativ{i pre a- {wem vlasniku pozama{nu svotu novca, odlu~io je da renovira, u velikoj meri zapu{tenu zgradu, i modernizuje hotel u skladu sa savremenim ugostiteqskim uzusima. Zbog toga mu je i promenio ime u Grand hotel Studenica. 34 Hotel je zidan kao spratna gra evina sa tri nivoa: suteren, prizemqe i sprat. U suterenu hotela bio je podrum veli~ine 18x12 metara u kome je bio sme{ten podrum sa pi}em. U prizemqu su bile dve sale, jedna ve}a od 20x14 metara, i jedna mawa 10x10 metara. U obe sale je bilo 40 stolova sa 240 sedi- {ta. U produ`etku sale je bila kafe kujna i {ank sa pi}em veli- ~ine 3x4 metra. Iza toga bila je kuhiwa povr{ine 6x6 metara. Ne- 31 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis). 32 Od 29. aprila do 12. juna godine Joksimovi} je vodio ratni dnevnik, koji predstavqa zna~ajan istorijski izvor koji baca vi{e svetla na niz zna~ajnih doga aja iz ovog perioda. Dnevnik se ~uva u porodi~noj zbirci wegovog sina Mihaila. 33 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis). 34 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke...,

350 350 posredno uz kuhiwu bile su dve prostorije, soba za ostavu 5x3 metra i {pajz 3x4 metra. Na spratu su bile 24 sobe za preno}i{te sa 44 kreveta. Pet soba je kori{}eno za stanovawe porodice vlasnika hotela. (...) Hotel je bio osvetqen elektri~nom rasvetom. Svaka soba imala je elektri~no osvetqewe, elektri~no zvonce za pozivawe posluge, {ifower za ve{ i odelo, sto~i} sa stolicom, orman~i} sa bokalom i lavorom za umivawe, kofe za otpatke, fla{u i ~a{u za vodu i pe} na drva za zagrevawe u toku zime. (...) U sklopu zgrade hotela u prizemqu bila su tri higijenski ure ena klozeta za goste. U wima su bili obezbe eni struja, kofa sa vodom i kanalizacija do septi~ke jame. 35 Joksimovi}ev hotel predstavqao je i svojevrsnu kulturnu ustanovu. U wemu su odr`avane razne zabave, posela, matinea, igranke, pohodile su ga ~esto putuju}e pozori{ne dru`ine, poput pozori{ta, po~etkom tre}e decenije XX veka u wegovoj maloj sali bra}a Stoji}i su organizovali {kolu okretnih igara itd. Goste hotela u ve~erwim satima zabavqali su i ~uveni muzi~ki orkestri orkestar Cicvari}a, Radojka i i drugi. Sredinom godine Stamenko je u hotelskom dvori{tu uredio i bioskopsku dvoranu sa 200 sedi{ta. 36 Kao dugogodi{wi trgovac i ugostiteq u`ivao je veliki ugled u Kraqevu. Osim delatnosti u Udru`ewu ratnika za srez `i~ki, anga`ovao se i na humanom planu, poma`u}i nov~ano i materijalno siroma{ne sugra ane. 37 Wegovo poslovawe sa hotelom bilo je uspe{no do izbijawa ekonomske krize po~etkom 30-ih godina XX veka, kada je do`iveo potpuni finansijski krah. Naime, radi adaptacije i dogradwe hotela Joksimovi} se zadu`io kod beogradske Hipotekarne banke. Usled nemogu}nosti da izmiri dugovawa izgubio je vlasni{tvo nad hotelom i bio prinu en da se sa porodicom preseli u jednu ku- }u u ulici Cara Lazara, nakon ~ega se zaposlio kao pisar nadni- ~ar u Aeroplanskoj radionici kraqeva~kog Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, i na tom poslu ostao do godine Isto. 36 Isto, Zbog toga {to je najsiroma{nije u~enike kraqeva~ke osnovne {kole darivao ode}om i obu}om, Joksimovi} je, kao veliki prijateq {kole, javno pohvaqen od strane Ministarstva prosvete. AJ, 66, , Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi, 26. I 1926; Re{ewe Ministarstva prosvete, 4. II U molbi za zaposlewe podnetoj upravniku Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda Joksimovi} je navodio: Potpisati bio sam dvadeset godina trgovac i dvanajest godina hotelijer, stekao sam na ~asan na~in lep imetak. Zbog nov~ane krize, nastupile su i te{ke ekonomske prilike, kojim smo najgore pogo eni mi privrednici slobodnih profesija. Zato sam platio ogromno jemstvo i propala mi je velika suma u veresiji, usled ~ega sam (kao i mnogi drugi) materijalno krahirao ta-

351 Stamenko Joksimovi} je bio o`ewen Leposavom, }erkom imu}nog trgovca iz Ra{ke Jovi}a Perovi}a i sa wom je izrodio osmoro dece ~etiri sina i ~etiri }erke, od kojih su dvoje (Radomir i Bisenija) umrli u ranom detiwstvu. Nakon Drugog svetskog rata biran je za predsednika Udru`ewa Solunskih boraca. Umro je godine u 78-oj godini `ivota. 39 VLADISLAV MAR@IK Privredni i demografski uspon Kraqeva tokom prve ~etiri decenije XX veka pratila su i nova dru{tvena i kulturna stremqewa izra`avana kako kroz osnivawe niza prosvetno-kulturnih ustanova, tako i kroz delatnost pojedinaca. Pe~at kulturnom `ivotu davali su ponajvi{e u~iteqi i profesori kraqeva~kih {kola. Jedan od onih koji se isticao bio je Vladislav Mar`ik, prvi Kraqev~anin {kolovani likovni stvaralac. Vladislav Mar`ik ro en je 14. jula godine u Kraqevu. Wegov otac Josif, poreklom ^eh, nadahnut idejama panslavizma do- {ao je godine sa grupom ~e- {kih dobrovoqaca u Srbiju i stupio u redove srpske vojske. Kao lekar po profesiji postavqen je za sanitetskog poru~nika u U`i~koj brigadi Javorske vojske, sa kojom je aktivno u~estvovao u srpsko-turskim ratovima godine. 40 ko da sam ostao bez sredstava za `ivot. Da bi mogao izdr`avati sebe i petoro nezbrinute dece, prinu en sam da tra`im zaposlewe. Stoga molim Gospodina upravnika, da me izvoli primiti u tom zavodu za magacionera, nadzornika ili sli~no tome i odredi mi pristojnu nagradu sa kojom mogu izdr`avati sebe i porodicu. Pismen sam, kao dugogodi{wi trgovac i hotelijer imam dovoqno iskustva i spreme za razne poslove. Svaki povereni mi posao svesno i revnosno }u vr{iti. Kao dugogodi{wi primeran gra anin, nacionalni radnik, osniva~ i pomaga~ mnogih humanih ustanova, kao ratnik sviju ratova od 1912 do god. i kao ratnik-pobednik sa Solunskog fronta, mislim da zaslu`ujem pa`wu bar toliko, da mi dr`ava bar u nekoliko pritekne u pomo} u ovim te{kim ekonomskim prilikama. NMK, Zbirka ahrivalija, Molba Stamenka Joksimovi}a upravniku Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, 25. VI NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis). 40 Slavoqub Mar`ik, Mar`ikov oma` Kraqevu, Vladislav Mar`ik, Kraqevo, 1988,

352 352 Nakon toga, godine raspore en je na du`nost upravnika kraqeva~ke vojne bolnice i u Kraqevu je ostao do svoje smrti godine. Vladislav je dete iz wegovog drugog braka sa ^ehiwom Eleonorom Kuli{evom, sa kojom se o`enio godine. 41 Osnovno obrazovawe Vladislav je stekao u Kraqevu. Po nagovoru oca koji je kod wega uo~avao umetni~ke sklonosti i nadarenost za crtawe, mladi naturalizovani ^eh odlu~io je da {kolovawe nastavi na Umetni~ko-zanatskoj {koli u Beogradu, na koju se, posle polo`enog prijemnog ispita, upisao u jesen godine. 42 Zbog o{te}ewa sluha, koje je bilo posledica bolesti prele- `ane u detiwstvu, Vladislav je ovu {kolu poha ao kao vanredni u~enik, tako da nije polagao teorijske, ve} samo prakti~ne predmete. Za vreme ~etvorogodi{weg {kolovawa, ometanog Balkanskim ratovima, Mar`ik je marqivo u~io i usvajao nova znawa od svojih u~iteqa i na retkim likovnim izlo`bama prire ivanim u to vreme u Beogradu. 43 Tih godina wegovo dru{tvo ~inili su na{i docnije afirmisani umetnici: Nikola Be{evi}, Miodrag Petrovi}, Ana Marinkovi}, Vidosava Kova~evi}, Sava Popovi}, a posebno iskreno prijateqstvo Mar`ik je zasnovao sa poznatim srpskim vajarom Ristom Stijovi}em. Odli~an ak ove {kole, posebnog afiniteta za crte`, upijao je znawa od tada poznatih slikara, spremaju}i se da svoj `ivot podredi likovnom stvarala{tvu. 44 Period Prvog svetskog rata Vladislav je proveo u rodnom gradu crtaju}i olovkom wegove arhitektonske osobenosti, zakora- ~uju}i na taj na~in u tokove savremenog srpskog impresionizma. U fokusu wegovog interesovawa nalazile su se stare ku}e, naherene stra}are, mlin u Ribnici i drugi objekti folklorne arhitekture koji su nepovratno nestajali. 45 Zahvaquju}i Mar`ikovom radu deo 41 Josifova prva supruga bila je }erka kraqeva~kog trgovca Timotija Proti}a sa kojom je stupio u brak godine. Tri godine kasnije, ona je iznenada umrla. Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., Zanatsko-umetni~ku {kolu u Beogradu osnovali su godine vajar \or e Jovanovi} i slikari Marko Murat i Beta Vukanovi}. Programom rada {kole bilo je predvi eno da ona osposobqava radenike za sva poqa primewenih umetnosti: za dekorativno slikarstvo, dekorativno vajarstvo i drvorez, crkveno slikarstvo, ilustracije, u~iteqe crtawa i da pripremi u~enike za umetni~ke akademije. Tokom {kolovawa u~enici su slu{ali predavawa u okviru teorijskih predmeta iz: istorije umetnosti, plasti~ne anatomije, geometrije, perspektive, sen~ewa i nauke o stilovima i arhitektonskim oblicima, a prakti~ne radove izvodili su iz predmeta: arhitektonsko crtawe i slikawe, ornamentsko crtawe i slikawe, narodna ornamentika, crtawe po gipsu i prirodi, vajawe po gipsu i po prirodi i drvorez. Predava~i su bili u to vreme istaknuti likovni i kulturni radnici na{e prestonice: dr Bo`idar Nikolajevi}, Stojan Titelbah, Petar Bajalovi}, Dragutin Inkiostri, Vojislav \or evi}, \or e Jovanovi}, Quba Ivanovi}, Marko Murat i Rista i Beta Vukanovi}. M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik..., Isto, S. Mar`ik, Mar`ikov oma`..., M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik..., 6.

353 ambijentalne strukture starog Kraqeva o~uvan je za poimawe dana{wih `iteqa grada na Ibru. Odmah po svr{etku rata, krajem januara godine, Mar- `ik je konkurisao za nastavnika crtawa u ni`oj kraqeva~koj gimnaziji, ali je Ministarstvo prosvete vratilo wegovu molbu radi dopune dokazima o kvalifikaciji. Nakon ovog neuspeha, on odlu- ~uje da nastavi {kolovawe i u jesen godine upisuje se na prvu godinu studija na Akademiji lepih umetnosti u Pragu, u klasu asistenta Jozefa Loukote, na pripravnom odseku, na kome je rad bio najvi{e usmeren na crtawe, tj. sticawe osnovnih likovnih znawa. Na drugoj godini studija Mar`ik je u~io slikawe kod poznatog slikara Vlaha Bukovca, a na tre}oj, koju je upisao u klasi profesora Jakoba Obrovskog, napustio je studije, najverovatnije zbog nedostatka finansijskih sredstava. 46 Dvogodi{wi boravak u Pragu definitivno je profilisao umetni~ku stranu Mar`ikove li~nosti. Solidnu osnovu za crtawe koju je stekao u Beogradu, on nadogradio je tehnikama koje je studentima na prvoj godini prenosio Loukota, a temeq wegovih kasnijih slikarskih radova postavqen je na ~asovima kod Bukovca. Pojedini savremeni likovni kriti~ari skloni su da, prilikom ocewivawa Mar`ikovog likovnog opusa, ustvrde da je uticaj Bukovca proizveo negativne posledice po wegov umetni~ki razvoj: Iako Bukovac nije studentima nametao svoj poentilisti~ki na~in slikawa, ostavqaju}i slobodu stvarawa prema sopstvenim sklonostima, on je svojim stvarala- {tvom propagirao ve} prevazi eno slikarstvo u kojem je crte` osnova dobrog slikarstva. Ovaj Bukov~ev stav posebno je zna~ajan za Mar`ikovo {kolovawe, koji je jo{ u Zanatsko-umetni~koj {koli to nau~io i ispoqio sklonost ka crte`u i mnogo negovao taj na~in likovnog izra`avawa. Kod Bukovca Mar`ik dobija novu potvrdu svog uverewa koje ga je i sputavalo da se nikad ne razvije u pravog slikara koloristu. (...) Od Bukov~evih saveta Mar`ik je jedino zadr`ao pouku da je crte` osnova dobrog slikarstva i da svaka slika po~iwe od crte`a. Toga na~ela }e se Mar`ik pridr- `avati ~itavog svoga rada. 47 Povratkom u Kraqevo, pritisnut materijalnim neda}ama, Mar`ik se ponovo obratio Ministarstvu prosvete s molbom da ga anga`uje za nastavnika u nekoj {koli. Re{ewem Ministarstva prosvete postavqen je za u~iteqa ve{tina i pisawa u Gimnaziji u [tipu. Na ovu du`nost stupio je 31. oktobra godine. Iz dosada- {wih saznawa poznato je da je bio aktivan u radu ove {kole, da je predavao crtawe svim razredima, a pisawe samo u prva dva razreda, da se anga`ovao na dekorisawu i pripremi {kole za jednu sve~a- 46 Isto. 47 Isto,

354 354 nost, te da je bio ~uvar {kolske zbirke za crtawe. Stari balkanski grad [tip sa mno{tvom objekata starobalkanske i orijentalne arhitekture, uskim i krivudavim ulicama poplo~anim kaldrmom, zidanim dvori{nim ogradama i ku}ama sa {irokim strehama, predstavqao je za wega pravu inspiraciju. O tome govori i ~iwenica da je wegov {tipski likovni opus bio toliko obiman da je rezultirao prire ivawem prve samostalne izlo`be, jula godine. 48 Po~etkom naredne {kolske godine Mar`ik iz porodi~nih razloga, verovatno usled o~eve smrti, napu{ta [tip i vra}a se ku}i. Od januara godine anga`ovan je za nastavnika crtawa i pisawa u Gimnaziji u Kraqevu, a nedugo zatim postaje predava~ i u Zanatsko-trgova~koj {koli, sa nedeqnim fondom od {est ~asova. 49 Kao gimnazijski nastavnik Mar`ik je radio u dva navrata: od do i od do godine. 50 Kako zbog govornih smetwi i slabog sluha nije mogao polo`iti dr`avni ispit, neophodan za rad u nastavi, prosvetni inspektori koji su nadgledali nastavni proces u kraqeva~koj gimnaziji u svojim izve{tajima o Mar`iku su bele`ili da nije za nastavni~ku slu`bu i nastavnik slabo ~uje i govori. Izgleda da mu ni disciplina nije dobra. Ina~e dobar mlad ~ovek i dobar portretista, ali nije za nastavnika. 51 Mar`ik je me u u~enicima i kolegama va`io za veoma marqivog, a direktor Gimnazije Velimir Trifunovi} o wemu je zapisao: Mo`e vr- {iti slu`bu i daqe, jer ga deca razumeju i pokazuju uspeha. 52 Uprkos ovakvim ocenama direktora, 16. aprila godine, odlukom Ministarstva prosvete, Mar`ik je otpu{ten iz dr`avne slu`be. 53 Nakon napu{tawa Gimnazije zaposlewe je prona{ao u gradskoj Elektri~noj centrali, gde je primqen na du`nost inkasanta i slu`benika, i na ovom poslu ostao je sve do kraja Drugog svetskog rata. 54 Niska slu`beni~ka plata primoravala ga je da, radi izdr`avawa svoje peto~lane porodice, olovku, ki~icu i paletu sa bojama unov~ava prihvataju}i svaku poruxbinu koja je obe}avala zaradu. Osim mno{tva crte`a objekata stare gradske i seoske arhitekture, te nekoliko motiva iz ovog perioda 48 Isto, AJ, 65, , Dopis upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III 1925; Statisti~ki podaci Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu za {kolsku 1926/27. godinu, 30. IX 1926; Izve{taj Uprave Zanatsko- -trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX Gimnazija u Kraqevu, AJ, 66, , Inspekcioni nastavni list Vladislava Mar`ika, 16. V AJ, 66, , Izve{taj direktora kraqeva~ke Gimnazije Odeqewu za sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 9. X Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930/1931. {kolsku godinu, Kraqevo, 1931, M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik..., 9.

355 Mar`ikovog stvarala{tva ostalo je upam}eno `ivopisawe novopodignute pravoslavne crkve u obli`wem selu ^ukojevcu, ra eno po naruxbini tamo{wih imu}nih trgovaca i kafexija. Mar`ik je godine u novoj seoskoj crkvi slikao stoje}e predstave svetiteqa, za{titnika svojih naru~ilaca: sv. Dimitrija, sv. Nikolu i sv. Petku Paraskevu. O~igledno je da se na ovom poslu Mar`ik nije dobro sna{ao. Nije raspolagao ni sa odgovaraju}im materijalima za izradu zidnog slikarstva. Slikao je uqanim bojama na nedovoqno prepariranom zidu slike formata 2x1,4 m, pa su predstave ve} dosta o{te}ene. Stoje}e predstave svetiteqa slikane su u tradicionalisti~kom duhu, krupnih linijskih draperija, ponekad u detaqima nespretno. Ne{to boqe su oslikani sumorni pejza`i u pozadini svetiteqa. 55 Drugi svetski rat Mar`ik je proveo u Kraqevu. Prilikom angloameri~kog bombardovawa grada, septembra godine, wegovu ku}u pogodila je avio-bomba, pri ~emu je uni{ten najve}i deo radova: skice i studije iz {kolskih i studentskih dana u Beogradu i Pragu, crte`i iz Praga i [tipa i brojni radovi nastali u razdobqu izme- u dva svetska rata. Geleri bombe povredili su i samog umetnika. 56 (Posle rata Mar`ik je, do godine, radio kao scenograf u Gradskom pozori{tu, slikaju}i kulise za razne predstave, pejza- `e, portrete, maske, studije anti~kih heroja i heroja iz partizanske borbe, ispisuju}i parole za mitinge odr`avane na centralnom gradskom trgu i sl. Po~etkom oktobra godine postavqen je za restauratora u novoosnovanom Narodnom muzeju, odakle je, decembra godine, oti{ao u penziju. Penzija mu je omogu}avala da se potpuno posveti crte`ima i slikarstvu: Svestan da }e vreme neumoqivo uni{titi se}awa na grad wegovog detiwstva i mladosti, prvih qubavi i wegovih likovnih nadahnu}a, Mar`ik po~iwe da slika sve {to je ostalo iz vremena koje je prohujalo na prostorima wegovog grada i wegovih snova. Tako wegovo bele`ewe postaje svojevrstan zapis i hronika koju on vredno ispisuje na svojim crte`ima kao ostatke vremena koje je zauvek odlazilo. 57 ) Umro je, obnevideo i ogluveo, u dubokoj starosti, 20. aprila godine, i sahrawen na gradskom grobqu. 58 Mar`ikovi crte`i i slike ostali su kao zna~ajna kulturna ba{tina grada na Ibru, da svedo~e o onim delovima Kraqeva koji su, pod naletima neizbe`nog urbanog preobra`aja, nepovratno nestajali, a li~nost Vladislava Mar`ika, kao prvog {kolovanog kraqeva~kog likovnog umetnika, trajno je urezana u kolektivno pam}ewe `iteqa Kraqeva. 55 Isto. 56 Isto. 57 S. Mar`ik, Mar`ikov oma`..., M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik...,

356 356 MIQKO PETROVI] Mada je u periodu izme u dva svetska rata osnovna karakteristika razvoja Kraqeva bila ubrzana industrijalizacija, u socijalnoj strukturi wegovog stanovni{tva gotovo da se na prste obe ruke mogu nabrojati lica koja su pripadala kategoriji industrijalaca. Razlog za to le`i u ~iwenicama da se industrijalizacija Kraqeva sprovodila skoro iskqu~ivo kao vid dr`avne inicijative, dok su retki bili pojedinci iz redova doma}ih trgovaca, ugostiteqa, zanatlija ili nekog drugog zanimawa koji su se odlu~ivali da svoj imetak ulo`e u podizawe nekog industrijskog pogona. Jedan od wih koji je, u relativno kratkom vremenskom razdobqu, prevalio `ivotni put od siroma{nog {umskog radnika rabaxije do, maltene, najbogatijeg Kraqev~anina, bio je Miqko Petrovi} Ri`a, ~ovek koji je u Kraqevu i na prostorima go~kih, `eqinskih, rado~elskih i {uma na ^emernu, stvorio pravu malu drvnu imperiju. Ro en je godine u selu Dragosiwci, sme- {tenom na severozapadnim padinama Go~a, udaqenom desetak kilometara od Kraqeva. Wegov otac Igwat va`io je za imu}nijeg ~oveka u selu. Zemqoradwa mu nije bila ja~a strana, ve} je svoje poslovawe usmeravao u drugim pravcima, pa je tako posedovao vodenicu poto~aru, vaqaonicu za sukno i kafanu, u ~ijem sklopu je poslovao i du}an u kome su se snabdevali seqaci iz okolnih sela sme{tenih u dolini Kameni~ke reke i radnici upo{qeni na eksploataciji drveta iz go~kih {uma. 59 Jo{ u ranoj mladosti Miqko je ispoqavao smisao za inovacije, osobinu koja ga je krasila tokom ~itavog `ivota i zahvaquju- }i kojoj je stekao veliki kapital. Znao je da napravi sve {to okom vidi. Stalno je ne{to pravio i prepravqao. Tako je i vodenicu-poto~aru napravio na jedan posve originalan na~in. Nekada je to bila vodenica sa perajima i vertikalnim vretenom kao i sve ostale vodenice. On ju je po zamisli iz glave, prepravio u ne{to sasvim druga~ije. Napravio je jednu vaonu otprilike 16 metara 59 Z. M. Petrovi}, ^ovek zvani, 103.