1-15.qxd

Транскрипт

1 68 UDC Jelena G. SPASI] Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad Republika Srbija ZA MLADE (YOUNG ADULT LITERATURE) PUT OD MARGINALIZOVANOG DO JASNO Ovaj rad se bavi kwièvno{}u za mlade, ànrom koji se, od grani~nog i marginalizovanog fenomena koji je pripadao i kwièvnosti za decu i kwièvnosti za odrasle, u ogledalu dana{weg izdava{tva i kwi- èvne kritike pretvara u samostalan ànr, a u radu se razmatraju wegova kwièvna vrednost, stil i jezik pripovedawa, reakcija kwièvne kritike, tematski opus, kao i brojni podànrovi. Dolazi se do zakqu~ka da je kwi- èvnost za mlade ànr u razvoju, ali da ga ~eka sigurno mesto u teoriji kwièvnosti. KQU^NE REÎ: kwièvnost za decu, kwièvnost za odrasle, kwièvnost za mlade, kanon, ~itala~ka publika, uzrasni odre ewe kwièvnog dela prema uzrastu oduvek je donosilo mnogo dilema. Prilikom analize serijala romana poput Harija Potera X. K. Rouling ili Serije nesre}nih doga aja Lemonija Sniketa, veoma ~esto se isticalo da ~itala~ka publika ovih dela pripada i mla oj i starijoj populaciji, te da pripadaju grani~noj kwièvnosti 1, koja donosi vi{estruko sloènu pri~u u kojoj se prepoznaju i deca i mladi i odrasli, kako mu{karci, tako i ène, te ona... donosi arhetipske motive utkane u na{u civilizaciju (Spasi} 2013: 54). îni se da ova i mnoga savremena dela zahtevaju redefinisawe i da postoji potreba da se jedan nedovoqno definisan i marginalizovan ànr promovi{e na vi{i nivo. Sa stanovi{ta kwièvne kritike ovaj proces je zapo~eo i na horizontu se pojavquje ànr pod nazivom kwièvnost za mlade. Termini koje koriste anglosaksonski kriti~ari su brojni (adolescent literature, juvenile literature, junior books, children s literature, books for teens, books for t(w)eeners i, naj~e{}e kori{}en, young adult literature (YAL), Cole 2008: 49), ali im je jedno zajedni~ko: svi se odnose na tekstove pisane za mladu ~itala~ku publiku, naj~e{}e odre enu terminom tinejxeri, koje oni ~itaju u svoje slobodno vreme i po svom slobodnom izboru (Faulconer 2010: 1). Pri tome, nisu bitne samo godine ciqne ~itala~ke grupe ve} i na~in na koji se ti tekstovi obra}aju ~itala~kim potrebama (Liang 2008: 5). Prema Bet Kepart (Beth Kephart), kwièvnost za mlade donosi pri~u ispri~anu iz perspektive tinejxera i ona je ograni~ena na oblasti va`ne za tinejxere u toj fazi wihovog ìvota (Petrilla 2012: 42). Su{tina razdvajawa tradicionalno {ire shva- }ene kwièvnosti za decu i novonastale kwièvnosti za mlade leì u pomerawu granica shvatawa perioda mladosti. Naime, prema {iroko prihva}e- 1 Upor. Spasi} 2011: 53.

2 69 noj podeli kwièvnost za decu namewena je ~itala~koj publici uzrasta od ro ewa do trinaeste godine, a od trinaeste do osamnaeste godine ~ita se kwièvnost za mlade. Savremeno shvatawe detiwstva i mladosti u kontekstu odre ewa ànra polazi od pretpostavke da svako kona~no odre ewe granica onemogu}ava uvid u promenqivu prirodu, kako kwièvnosti tako i ~itala~ke publike, koja se stalno razvija i mewa. Mentalni i emocionalni nivo dece i mladih trebalo bi posmatrati ne iz kolektivnog ve} iz individualnog aspekta, {to zna~i da izdava~i, bibliotekari, nastavnici i kriti~ari, sa svojim razli~itim pristupima kwièvnosti, nailaze na mlade qude sa razli~itim ~itala~kim iskustvima i interesovawima, koja su u XXI veku zna~ajno druga~ija nego ranije. Tradicionalna podela i definicije ne opisuju savremene mlade ~itaoce, po{to smo svedoci multigeneracijskih kwiga za uzrast do 25, pa i do 35 godina, {to se danas tako e smatra mlado{}u. U tom smislu, savremena kwièvnost za mlade ukqu~uje {tampana i ne{tampana dela koja mladim ~itaocima donose zadovoqstvo i razvijaju poimawe sveta oko wih, pruàju}i im mogu}nost da istraùju sopstveni identitet i otkriju svoje mesto u savremenom svetu (Knickerbocker et al. 2012: 5). Kao takva, ona sa sobom nosi paradoks jer uspeva da zadrì svoj identitet iako se preklapa sa svim kwièvnim ànrovima od kwiga za decu do onih namewenih odraslima a time se i kvalifikuje za status jasno izdvojenog ànra i kwièvnog kanona. Kwièvna vrednost jedan je od osnovnih i najo~iglednijih preduslova za stvarawe kanona nema velikih dela bez jasno uobli~enog stila, u potpunosti formiranih likova, kao i pozivawa na qudsko iskustvo. Kanon kwièvnosti za decu mo- `da nema korene u ôserovom dobu, ali je ovaj ànr pro{ao ogroman razvojni put tokom vekova (Stevenson 2009: ). Kqu~na dela kwièvnosti za decu dobila su svoju {ansu da budu vrednovana i analizirana, u~vr{}uju}i tako svoj poloàj klasika. 2 U pore ewu s wom, kwièvnost za mlade postoji jedva pedesetak godina. Elisija Lijang (Elysia Liang) navodi da je ova vrsta kwièvnosti ~esto u pro{losti svrstavana u kwièvnost za decu, te da je tek tridesetih godina XX veka Ameri~ko udruèwe biblioteka (American Library Association ALA) prepoznalo mlade ~itaoce kao ciqnu publiku, razli~itu od dece i odraslih (Liang 2008: 7), da bi tek nakon Drugog svetskog rata izdava~i postali svesni da tinejxeri, usled posleratnog ekonomskog procvata, imaju xeparac koji mogu da tro- {e, te su po~eli da {tampaju naslove namewene mladala~koj kulturi i ukusu (Cart 2013: 4 5), a godine osnovano je i Udruèwe bibliotekarskih slu`bi za mlade (Young Adults Library Services Association YALSA), ~ime je prvi put ukazano na potrebu za novim ànrom, koji dobija na popularnosti sedamdesetih godina XX veka. Mnogi navode da je on po~eo tiho, sa likom Holdena Kolfilda iz Selinxerovog romana Lovac u ìtu (The Catcher in the Rye, 1951). Iako je ovo roman namewen odraslim ~itaocima, i pri~a i glavni lik su doprineli razvoju novog realizma (Knickerbocker et al. 2012: 5) i kwièvnosti za mlade, u kojoj se {ezdesetih godina XX veka javqaju likovi koji se suo~avaju sa siroma{tvom, nasiqem, trudno}om u pubertetu u romanima poput dela Autsajderi (The Outsiders, Hinton, 1967) i Protivnik (The Contender, Lipsyte, 1967). Sedamdesete i osamdesete godine pro{log veka donele su majstorski napisane, izazovne romane za mlade u kojima se likovi suo- ~avaju sa dru{tveno relevantnim temama i situaci- 2 Upor. Spasi} U ovoj studiji pokazano je kako preplitawe kwièvnosti za decu i kwièvnosti za odrasle dovodi do u~vr{}ivawa klasika u kwièvnom kanonu.

3 70 jama sazrevawa, kao u romanu Idi pitaj Alisu (Go Ask Alice, anonimni autor, 1971). Devedesete godine XX veka donele su fantastiku, uàs, misteriju i magiju (Hari Poter, X. K. Rouling; Serija nesre}nih doga aja, Lemoni Sniket), dok je po~etak XXI veka uneo sadràje za starije tinejxere, kao i eksperimentisawe ànrom, podsticane {iroko prihva}enom kwièvnom nagradom Majkl L. Princ (Michael L. Printz Award). Danas, uz sve ve}u pa- `wu usmerenu ka ~itala~kim interesovawima zrelih tinejxera do{le su i mnogo sofisticiranije teme, o{triji jezik, otvoreniji seksualni sadràj i jezik odraslih (ukqu~uju}i i nepristojne re~i) i, smatrali mi ove razvojne pravce dobrim ili lo{im, oni su tu pred nama i ne}e nestati (Gallo et al. 2011: 2). O~igledno, savremeni trendovi ne donose samo nove teme ve} i nove pristupe klasi~nim sadràjima, zadràvaju}i subverzivnost kao stalnu odliku, pri ~emu subverzivnost zna~i suprotstavqawe pravilima i qudima koji ustanovqavaju pravila, u ovom slu~aju odraslima (Almario 2009). Kwièvnost za mlade donosi i specifi~an stil i jezik pripovedawa. Po{to je ciq ovih pripovesti da se naglasi va`nost pojedinca, da bi ~itaoci mogli da steknu uvid u pripoveda~eva najdubqa ose}awa, ponekad neiskazana drugim likovima iz pri~a, pripoveda se u prvom licu, uz autenti~an mladala~ki àrgon, koji ne bi trebalo smatrati iskvarenim jezikom za odrasle ve} jednom posebnom izdvojenom vrstom jezika uobli~enog strahovima i inhibicijama, punim termina vr{wa~ke grupe, tajnih kodova i akronima (Knickerbocker et al. 2012: 4). Upravo ovakav jezik uobli~en ìvotnim iskustvima doprinosi upe~atqivosti likova i pri~e. Autori i izdava~i znaju da adolescenti mogu biti nestrpqivi ~itaoci. Za romane za mlade je, vi{e nego za romane za odrasle, va`no da zaokupe pa`wu ~italaca ve} prvim pasusom ili prvim stranicama (npr. Odrastao sam voze}i raketu, Chris Critcher, King of the Mild Frontier: An Ill-Advised Autobiography, Henry Collins, New York, 2003) (Cole 2008: 65). Dok kwièvnost za mlade nudi izuzetno izazovne po~etke pri~a, izuzetni zavr{eci su re i. Mnoge romane kritikuju zbog zavr{etaka koji se odvijaju isuvi{e brzo, ili isuvi{e glatko i predvidqivo. Ovaj problem postoji iz vi{e razloga. Najpre, op{teprihva}eno uverewe da pri~e treba da budu optimisti~ne uti~e na izbor kraja. Dok dobri pisci izbegavaju zavr{etak tipa i ìveli su sre}no do kraja ìvota, mnogi jo{ uvek teè da ublaè doga aje na kraju pri~e. Isto tako, duìna pri~e i wen vremenski okvir (tipi~no nekoliko nedeqa iz ìvota junaka, jedno leto ili jedna {kolska godina) ne omogu}avaju dubqi razvoj lika i, {to je va`nije, nisu dovoqni da bi se likovi izborili sa svim porodi~nim i li~nim problemima (Cole 2008: 65). Kraj je zatvorenog tipa, a poruka je ta da, iako je adolescencija teàk i mu~an period, adolescent }e uspeti da prevazi e probleme. Na ovaj na~in nudi se ohrabrewe mladima da istraju u svojoj potrazi za identifikacijom (Knickerbocker et al. 2012: 5). Moglo bi se stoga zakqu~iti da su slede}e osobine tipi~ne za kwièvnost za mlade: a) protagonista je tinejxer; b) doga aji su vezani za protagonistu i wegovu borbu da razre{i konflikt; v) pri- ~a je ispri~ana iz perspektive mladog pripoveda~a; g) pri~a od strane mladih qudi za mlade qude; d) kwièvnost je marketin{ki promovisana za mladu ~itala~ku publiku; ) pri~a nema sre}an zavr{etak, {to je odlika kwièvnosti za decu; e) roditeqi su ili odsutni ili su suprotstavqeni mladima; `) teme se bave odrastawem; z) kwige obi~no imaju od 200 do 300 stranica (Cole 2008: 49). Dostupnost i raznovrsnost ovog ànra redefini{u potro{a~ke navike adolescenata. Uprkos sta-

4 71 vovima da ameri~ki tinejxeri ne ~itaju, izve{taji pokazuju da je ~itawe iz zadovoqstva (~itawe za svoju du{u ) ostalo stabilno, ili ~ak da je u usponu. Ficxerald (Fitzgerald 2009) govori o tome da, dok prodaja kwiga za odrasle opada, prodaja kwiga za mlade raste sa o~ekivanim porastom od 30% svake godine. Ovaj fenomen u potpunosti je prihvatqiv ako prihvatimo stav da promenu u kwièvnosti za mlade odraàvaju i trajne dru{tvene promene i trenutni modni trendovi, tako da trì{te {tampanih dela za mlade, nastalo 60-ih godina pro{log veka, kada su tinejxeri prepoznati kao zna~ajni potro{a~ki segment, doìvqava svoj procvat tokom 80-ih godina XX veka, kada se pojavquje veliki broj jeftinih xepnih izdawa, da bi se kasnije trì{te kwiga povezalo sa igranim filmovima, animiranim filmovima i drugim aspektima potro{a~kog dru{tva koji postaju sve dostupniji mladima, s tim {to vi{etomna izdawa serijskih romana (Hari Poter, Serija nesre}nih doga aja i sl.) omogu}avaju izdava~ima pouzdanu ~itala~ku publiku. Kwièvna kritika je tako e jedan od zna~ajnih pokazateqa postojawa odre enog kwièvnog kanona. Kwièvnost za mlade retko dobija snaàn odraz u ogledalu kwièvne kritike. Dok ~itala~ka publika, izdava~i i bibliotekari prihvataju ove romane te prodaja cveta, a bibliotekari ih svrstavaju na posebne police, akademska kritika je donedavno zanemarivala ova dela i reagovala krutim }utawem. U skladu sa problemom teorije odre ewa granice izme u kwièvnosti za decu i za odrasle, ozbiqna analiza proze za mlade, sa izuzetkom mno- {tva radova o Hariju Poteru, gotovo da ne postoji (Liang 2008: 8). Ovaj nedostatak kwièvnih kritika, koji je u po~etku osporavao kwièvnu vrednost ànra, ~ini se da nestaje posledwih nekoliko godina, po{to se objavquje sve vi{e nau~nih ~lanaka, ali i duìh studija. Robin E. Hauel (Robyn E. Howell) u svom radu Kwièvnost za mlade: detaqi i trendovi (Young Adults Literature: Details and Trendsetting, Howell 2011) nudi prvu iscrpnu i sveobuhvatnu studiju koja se bavi definisawem i razvojem, podànrovima kao i va`no{}u bavqewem ovom vrstom kwièvnosti, po{to upravo kontroverznost kwièvnosti za mlade ukazuje na fenomen koji ne moèmo osporavati, ve} pre prihvatiti kao osnov za ustanovqewe novih pristupa komunikaciji sa mladima. Uprkos svim preprekama (nedostatku kwièvne pouzdanosti, odsustvu kwièvne analize, relativno slaboj primewenosti u {kolskoj lektiri), kako to tvrdi Elisija Lijang, kanon kwièvnosti za mlade je nesumwivo u procesu formirawa. Pojedina dela nalaze odjeka kod mladih ~italaca, {to se pokazalo u istraìvawu koje je sprovela JALSA. Naime, do{lo se do spoznaje da postoji osmi{qena, dobro napisana proza za mlade. Bez obzira da li je formalno priznata ili ne, lista romana za mlade koji zahtevaju priznawe je duga~ka (Liang 2008: 8), a neki od novijih autora su Suzan Kolosanti (Susane Colosanti), Bet Kepart (Beth Kephart), Stjuart Gibs (Stuart Gibbs), Liza En Sandel (Lisa Ann Sandell), Melisa Jensen (Melissa Jensen), Xordan Sonenblik (Jordan Sonnenblick) (Petrilla 2012: 43). âk i u povoju, kanoni nose sa sobom mogu}nost da razviju originalnu raznovrsnost, donose}i romane sa protagonistima iz razli~itih eti~kih i socioekonomskih okruèwa, da se poistovete sa potrebama svakog ~itaoca i oslikaju razli~ite porodice i mesta. A ako kanon treba da se sastoji od tekstova koji su svedo~anstvo qudskih uspona i padova, najboqe mesto za ovakve naslove jeste u ànru u kom odrastawe, najva`nije i najteè od svih iskustava, ~ini su{tinu i jezgro odakle sve ostalo proisti~e (Liang 2008: 8).

5 72 Robin E. Hauel isti~e da celovitosti formirawa novog ànra doprinosi i odre ivawe formata u kojima se taj ànr manifestuje (Howell 2011: 55). Kwièvnost za mlade ima {ta da pokaè i u ovom smislu. Pored tipi~no proznog romana, postoje mnogi drugi formati, kao {to su prozno-poetska struktura i struktura grafi~kog romana, ali i podànrovi, kao {to su realisti~ka proza (realistic fiction), tinejxerski qubavni romani (teen romance), distopijski romani (dystopian society novels) i romani me{anog ànrovskog odre ewa (mixed genres novels). Svaki podànr proze za mlade nudi brojne i prepoznatqive naslove, kao i poznate teme u okviru ideja za romane, pri ~emu, ipak, realisti~ka proza ~ini 85% nagra ivanih i najomiqenijih naslova. Preuzimaju}i pomalo tamne strane kwièvnosti za odrasle, oni ne ulep{avaju situacije i nastoje da prikazuju sna`ne, autenti~ne trenutke odrastawa tinejxeri su u potpunosti svesni nasiqa, konflikta, odbijawa i tuge. Realisti~ka proza odraàva upravo ove upe~atqive trenutke. Sve ovo ukazuje na to da ciqna publika mladi ~itaoci ovog puta ima za gorwu starosnu granicu ~ak 25 godina, {to je uzrast kada qudski mozak dostiè svoju zrelost (Cart 2011: 2831). Isto tako, to je i period suo~avawa sa odre enim ìvotnim situacijama, te se proza usmerava ka emotivnim, intelektualnim i razvojnim komponentama mladog ~oveka u stvarnom i kwièvnom svetu. Govore}i o trendovima u kwièvnosti za mlade, Peti Kembel (Pathy Campbell) upore uje kwièvnost za mlade sa rekom, te kaè: Reka kwièvnosti za mlade upravo sada plavi svoje obale. Od nekoliko kwiga u po~etku, pre gotovo 40 godina, pretvorila se u mo}nu bujicu kvalitetnog {tiva za ~itawe. Dopuwena pritokama novih formi, novih tema i prolaznih trendova, preìvela je su{u devedesetih godina XX veka i postala jedan od glavnih tokova svetske kwièvnosti (Campbell, y: Cole 2008: 66). Trendovi se mewaju, ali i pisci i dela ovog novog ànra postaju sve poznatiji i priznatiji, i nije daleko dan kada se remek-dela kwièvnosti za mlade ne}e smatrati de~jim kwigama ve} jednostavno velikim delima kwièvnosti uop{te. LITERATURA Spasi}, Jelena. Uzrasni identiteti u odrazu kwi- èvnosti za decu. Detiwstvo 1 (2011): Spasi}, Jelena. U potrazi za skrivenim blagom (engleski avanturisti~ki roman XVIII i XIX veka). Sremski Karlovci: Kairos, Almario, Ani Rosa. Defining Young Adult Literature. Education 111X (2009). Internet izvor: < na dan 25. XI Anderson, Nancy A. Elementary Children s Literature: Infancy through Age 13, 14/E. New York: Pearson, Cart, Michael. A New Literature for a New Millennium? The First Decade of the Printz Awards. Young Adult Library Services 8.3 (2010): Cart, Michael. The Value of Young Adult Literature. Internet izvor: < lines/whitepapers/yalit> na dan 20. XI Cole, Pam. Young Adult Literature in the 21 st Century. New York: McGraw-Hill Higher Education, Faulconer, Johna. Adolescent Literature. Internet izvor: < terature> na dan 20. XI Fitzgerald, C. What Teens Want? Internet izvor: < WhatDoTeensWant.php> na dan 20. XI 2014.

6 Gallo, Don, Mathaway, Jennifer, Wood, Kazem, Fink, Liza. Ice Cream/ I Scream for YA Books. Voices from the Middle 17.4 (2010): 814. Howell, Robyn, F. Young Adult Literature: Details and Trendsetting. University of Central Missouri, Internet izvor: < edu:8443/xmlni/handle/10768/106> na dan 19. XI Knickerbocker, Joan L, Brueggeman, Martha A, Rycik, James A. Literature For Young Adults: Books (and More) for Contemporary Readers. New York: Holcomb Hathaway Publishers, Liang, Elysia. Canonical Angst in Young Adult Literature Internet izvor: < review.uchicago.edu/a/8/2/liang> na dan 25. XI Petkovi}, Danijela Lj. Knji`evnost za mlade, adolescencija, fantastika i (subverzivna) didaktika: nekoliko primera. Univerzitet u Ni{u, Filozofski fakultet. Internet izvor: na dan 25. XI Petrilla, Molly. What s YA. The Pensylvania Gazette (July/August 2012). Internet izvor: < na dan 20. XI Stevenson, Deborah. Classics and Canons. The Cambridge Companion to Children s Literature, ed. M. O. Grenty and A. Immel. New York: CMP, Jelena G. SPASI] YOUNG ADULT LITERATURE FROM MARGINALIZED TOWARDS CLEARLY DEFINED GENRE Summary 73 This paper deals with young adult literature, a genre which is being transformed from a marginalized and border phenomenon, belonging both to children and adult literature, into an independent genre, in the view of a publishing market and literary criticism. Hereby the author analyses its literary merit, style and language of narration, reaction of literary criticism, thematic opus, as well as numerous subgenres. It has been concluded that young adult literature is a young genre, but it is certain that it deserves its own place in the theory of literature. Key words: children literature, adult literature, young adult literature, canon, readership, age identity