BILTEN 115.qxd

Транскрипт

1

2 2 oktobar godine VESTI VLASOTINA^KI NAPREDWACI PROSLAVILI SLAVU U galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom keju, Op{tinski odbor Srpske napredne stranke 27. oktobra je proslavio strana~ku slavu Svetu Petku. Sve~anosti su prisustvovali mnogobrojni stranke. ^estitaju}i slavu Stojkovi} je podsetio da je SNS nedavno proslavila deset godina postojawa i da su, od kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast na republi~kom nivou, ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA JEDINSTVENE SRBIJE ~lanovi i simpatizeri, predstavnici koalicionih partnera i drugih politi~kih partija i predstavnici javnog i dru{tvenog `ivota na{e op{tine. Slavski kola~ je prerezao stare{ina vlasotina~ke crkve o. Goran Dimitrijevi}, ~estitav{i slavu napredwacima i onima koji slave sa `eqom da je i narednih godina slave u zdravqu, miru i vesequ. Sve prisutne pozdravio je i prvi ~ovek vlasotina~kih napredwaka Nenad Stojkovi}, predsednik Op{tinskog odbora Srpske napredne postignuti veoma vidqivi rezultati. Mogu slobodno da ka`em da ono {to smo u prethodne dve godine uradili na lokalu daje nam pravo da budemo ponosni i da se ne stidimo toga. Rezultate smo postigli zahvaquju}i i dobroj saradwi sa koalicionim partnerima. Svesni smo puta kojim smo krenuli, znamo {ta nam je ciq, ali ako do tog ciqa `elimo da stignemo moramo da idemo na pravi na~in, poru~io je Nenad Stojkovi}. Povodom oslobo ewa Vlasotinca u Prvom i Drugom svetskom ratu, desetog oktobra su delegacije SO Vlasotince i bora~kih udru`ewa polo`ile vence na Spomenik palim rodoqubima u oslobodila~kim ratovima Srbije, koji se nalazi u centru grada i na Spomenik palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora na Starom grobqu. Cve}e je polo`eno i na biste Sini{e Jani}a, organizatora ustanka u vlasotina~kom kraju godine, narodnih heroja Milorada Milo{a Dimani}a i Petra Stankovi}a Qube i Dragoquba Petkovi}a Stoleta, komandanta 12. brigade. Op{tinsku delegaciju predvodio je Bratislav Petrovi}, predsednik SO Vlasotince. Pored delegacije SO Vlasotince, po~ast srpskim oslobodiocima odali su predstavnici OO SUBNOR-a Vlasotince, Organizacije rezervnih vojnih stare{ina, Udru`ewa boraca rata od 1990, Udru`ewa ratnih vojnih invalida, Udru`ewa potomaka ratnika , Udru`ewa ratnih veterana i U~eni~kog parlamenta Gimnazije Stevan Jakovqevi}. Okupqene ~uvare tradicije pozdravio je Tomislav Miti}, pukovnik u penziji i predsednik vlasotina~kog SUBNOR-a. O oslobo ewu Vlasotinca u Prvom i Drugom svetskom ratu, o vojnim operacijama koje su mu prethodile i `rtvama koje su `ivote polo`ile za boqi `ivot svojih potomaka govorio je istori~ar Novica Tri~kovi}. Odbornici u Skup{tini op{tine Vlasotince Boban Cvetanovi}, predsednik i Ivan Todorovi}, potpredsednik JS Vlasotince izabrani su za ~lanove Glavnog odbora Jedinstvene Srbije na redovnoj Izbornoj skup{tini ove stranke, koja je odr`ana 6. oktobra u Beogradu. Ovom prilikom Dragan Markovi} Palma je izabran za predsednika Jedinstvene Srbije. Tako e su izabrani potpredsednici, ~lanovi Glavnog, Izvr{nog i Nadzornog odbora stranke. Prisutne delegate i rukovodstvo stranke pozdravili su Aleksadar Vu~i}, predsednik Srbije i lider SNS-a i Ivica Da~i}, ministar spoqnih poslova i lider SPS-a. Predsednik Aleksandar Vu~i} je istakao da SNS, SPS I JS dobro sara uju zato {to Srbiji `ele sve najboqe i veruju u ono {to rade. Razgovarao sam sa liderima SPS-a Ivicom Da~i}em i JS -a Draganom Markovi}em Palmom godine o sprovo ewu te{kih reformi kako Srbija ne bi bankrotirala. Oni su tada prihvatili da rade u interesu Srbije. Srbija je u posledwe tri godine zemqa sa najvi{im rastom suficita u buxetu. Javni dug Srbije je godine iznosio 79% BDP, nakon sprovo ewa te{kih mera u januaru godine iznosi}e 48% BDP, istakao je predsednik Vu~i}. On se zahvalio Draganu Markovi}u Palmi i Ivici Da~i}u {to su u te{kim vremenima bili uz Srbiju, donosili te{ke odluke i nisu be`ali od odgovornosti. Ivica Da~i} je istakao da SPS i JS ove godine obele`avaju deset godina koalicije i {est godina na vlasti sa SNS-om. Kada smo formirali Vladu nismo ni bili svesni koliko je te{ka situacija u zemqi, tek smo od MMF-a saznali koliki su problemi u na{em finansijskom sistemu. Sada je druga~ije. Od godine Srbija se promenila do neprepoznatqivosti. Srbija je sada najboqe mesto u Evropi za investicije. Uskoro }e ispratiti MMF jer ima stabilne finansije i ekonomiju, rekao je Ivica Da~i}. Jedinstvena Srbija se zala`e za evropske ekonomske vrednosti i decentralizaciju Srbije. Spremni smo da radimo za Srbiju iako nijedan predstavnik Jedinstvene Srbije nije ministar. Na{a najve}a opozicija je unutra{wa nespremnost qudi da se posvete problemima i da ih odgovorno re{avaju. Treba nam ve}a posve}enost radu i ciqevima, istakao je lider JS Dragan Markovi} Palma. ODATA PO^AST U^ESNICIMA NOR-A I PRVOG SVETSKOG RATA KULTURNI CENTAR VLASOTINCE INFORMATIVNI BILTEN OP[TINE VLASOTINCE Adresa: M. Ore{kovi}a 1, Vlasotince, tel./faks: 016/ , kcentarvl@mts.rs, kcvlasotince.rs, `iro ra~un: Predsednik Upravnog odbora Marina Markovi}, direktor: Boban Dimitrijevi} Glavni i odgovorni urednik: Vesna Miltenovi}. Redakcija: Svetlana Stankovi} (novinar), Branislav Kati} (novinar), Goran Miladinovi} (sport), Vlastimir Stamenkovi} (sport), Sne`ana \oki} (lektura i korektura), Boban Dimitrijevi} (prelom) [tampa: Suzy D&D Vlasotince. Bilten izlazi mese~no. Sva prava zadr`ava redakcija. Rukopisi se ne vra}aju.

3 3 oktobar godine AKTUELNO URU^ENE ZNA^KE I ZAHVALNICE OTAXBINE U Vlasotincu su 5. oktobra sve~ano uru~ene zna~ke i zahvalnice otaxbine vojnicima na dobrovoqnom slu`ewu vojnog roka sa oru`jem, sa podru~ja vlasotina~ke otp{tine u periodu od do godine. Ceremoniji sve~anog uru~ewa prisustvovali su pukovnik Dragan Kotarli}, na~elnik uprave za Obaveze odbrane, na~elnik Regionalnog centra Ministarstva odbrane Ni{ pukovnik Nenad Markovi} sa saradnicima, na~elnik Centra Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu Leskovac potpukovnik Dragan Mili}, komandant Garnizona Leskovac Sla an Cvetkovi},predsednik op{tine Zoran Todorovi}, zamenik predsednika op{tine Bo{ko Stan~i}, direktori vlasotina~kih sredwih [u{uli} i Milivoje \or evi}, vojnici koji su dobrovoqno slu`ili vojni rok sa oru`jem od do godine, wihovi roditeqi, prijateqi i rodbina. Slu`ewe vojnog roka sa oru`jem je gest odavawa po~asti precima, istakao je pukovnik Nenad Markovi}. Vreme u kojem `ivimo surovo nas uverava i u~i, po ko zna koji put, da nijedna pobeda malih nije zauvek, niti za sva vremena, da nema ve~itih prijateqa i da su samo interesi ve~ni. Nema Srbina kome se o~i ne napune suzama a istovremeno i da ne oseti ponos kada se seti slavnih predaka sa Kajmak~alana, Cera, Kolubare, Drine A nama Srbima, osetqivim na muci, na nepravdu, suze nikada nisu donele dobro. Zamute nam pogled i spre~avaju nas da jasnije vidimo i predvidimo neko budu}e vreme i svoje mesto i ulogu u tom URE\EWE INFRASTRUKTURE U DOWOJ LOMNICI I BOQARU Sredinom oktobra u vlasotina~kom selu Dowa Lomnica po~eli su radovi na ra{~i{}avawu terena u koritu reke [i{avice, gde }e biti poru{en stari i izgra en novi armirano - betonski most. Ina~e, stari most je o{te}en prethodnih godina u poplavama. Najpre }e se uraditi privremeni prelaz preko reke, a onda kre}e ru{ewe starog mosta. Po projektu }e se urediti korito dvadesetak metara uzvodno i nizvodno. Ovo je jedan od va`nijih poslova na sanirawu {tete od poplava, ~ijim bi zavr{etkom trebalo da se spre~i ili svede na minimum {teta od nabujalih reka i potoka. U planu je kompletno ure ewe korita [i{avice, od sela Sredor do uliva u reku Vlasinu. Nadam se da }emo naredne godine uspeti da obezbedimo sredstva za taj projekat, rekao je Vladimir Koci}, pomo}nik predsednika op{tine Vlasotince. Radovi se izvode sredstvima Kancelarije za upravqawe javnim ulagawima Vlade Republike Srbije i iznose 14,3 miliona dinara. Izvo a~i radova su preduze}e Trace i HSV Mehanizacija. U vlasotina~kom selu Boqaru asfaltiraju se ulice u du`ini od 1000 metara a za izvo ewe ovih radova sredstva su obezbe ena iz op{tinskog buxeta i iznose 10,8 miliona dinara. Naredne godine u planu je nastavak asfaltirawa ulica ali i zavr{etak izgradwe fekalne kanalizacije {to predstavqa drugu fazu ovog projekta. Prvu fazu zavr{ili smo pro{le godine, dodao je Vladimir Koci}. Sredstvima Kancelarije za upravqawe javnim ulagawima u iznosu od 5,2 miliona dinara nedavno je zavr{ena sanacija i rekonstrukcija mosta u Boqaru, dok je sredstvima iz op{tinskog buxeta asfaltirana ulica u Manastiri{tu. vremenu, dodao je izme u ostalog pukovnik Markovi}, citiraju}i re~i osniva~a socijalisti~kog pokreta, publiciste i novinara Svetozara Markovi}a, koji je na samrti izgovorio, Zadr`ite suze i radite za svoj narod. Pukovnik Markovi} je kazao da je vojnik danas u Srbiji ponovo cewen, a vojni~ka uniforma i poziv ponovo popularni, po`elev{i prisutnim vojnicima da ste~ene ve{tine i znawa nikada ne budu u prilici da koriste. "U godini kada se u celom svetu obele`ava 100 godina od Velikog rata moramo se podsetiti albanske golgote srpske vojske, srpskog herojstva, mu~eni~ke smrti i slavnog oslobodila~kog povratka sa gr~kog ostrava", podsetio je predsednik op{tine Zoran Todorovi} i dodao: Srpski narod i wegova vojska imaju izuzetno mesto u svetskoj istoriji ratovawa. Na `alost, to herojstvo uvek su pratile velike `rtve jer koliko god da bio goloruk i siroma{an, srpski narod je vapio za slobodom. A Vojska Srbije i narod Srbije uvek su bili neraskidivo vezani. I uvek je srpski narod imao izuzetne pojedince. U rangu izuzetnih pojedinaca,ja bih, ako mi dozvolite, svrstao i one koji danas dobijaju zna~ke i zahvalnice otaxbine. Oni su jo{ jedan dokaz da se otaxbina brani ne samo oru`jem nego znawem, po{tewem i po{tovawem. Ina~e, 5. oktobra je podeqena 41 zna~ka i isto tolko zahvalnica vojnicima sa teritorije op{tine Vlasotince. Ranije su ovakva priznawa primila jo{ 42 vojnika {to ukupno ~ini 83 vojnika, koji su vojni rok slu`ili pod oru`jem u periodu od godine do 2015.godine. Sve~anost podele zna~ki i zahvalnica otaxbine organizovalo je Ministarstvo odbrane Republike Srbije. KULTURNI CENTAR REALIZUJE PROJEKAT SLIKE VLASOTINCA Na konkursu koji je raspisalo Ministarstvo kulture u oblasti kulturne delatnosti osoba sa invaliditetom, Kulturnom centru Vlasotince odobren je projekat Slike Vlasotinca. Re~ je o projektu kroz koji }e vlasotina~ki slikar Aleksandar Spasi} uraditi 24 slike, u tehnici uqe na platnu. Re~ je o pejza`ima i znamenitostima vlasotina~kog kraja. Ministarstvo kulture sufinansira projekat sa dinara a Kulturni centar je zadu`en za organizaciju izlo`be tih slika i izradu kataloga, ka`e Boban Dimitrijevi}, direktor Kulturnog centra Vlasotice. Nakon realizacije projekta slike }e ostati u vlasni{tvo Kulturnog centra.

4 4 Skup{tinska hronika oktobar godine DAN OP[TINE IZME\U DVA OKTOBRA U INFRASTRUKTURU ULO@ENO BLIZU 1,8 MILIJARDI DINARA Podelom priznawa 10. oktobra je u Vlasotincu obele`en Dan op{tine. Oktobarsko priznawe u obliku Diplome 10. oktobar dobili su: vlasotina~ki Dom zdravqa, Tehni~ka {kola, O[ Bo`idar Miqkovi} u Gorwem Prisjanu, Centar Ministarstva odbrane Leskovac, ministarka bez portfeqa zadu`ena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica \uki} Dejanovi}, direktorka O[ 8. oktobar Svetlana Koci} i hirurg onkolog prof. dr Neboj{a Ivanovi}. Oktobarsko priznawe u obliku Pohvale sa nov~anom nagradom od dinara ove godine je dodeqeno: studentu Vojne akademije Du{anu Miqkovi}u, u~enicima generacije Tehni~ke {kole i Gimnazije Dimitriju Stevanovi}u i mladom sportisti i u~eniku Tehni~ke {kole Bogdanu Zdravkovi}u kao i u~enicama za razvoj u~eni~kog preduzetni{tva Emiliji Stankovi}, Andrijani Dimitrijevi} i An eli Stojanovi}, i Hristini Jovi} za osvojeno prvo mesto na muzi~kom festivalu Vlasinsko prole}e. U ime dobitnika zahvalio se ~uveni hirurg onkolog prof. dr Neboj{a Ivanovi}, istakav{i da je posebna ~ast i zadovoqstvo kada se dobije nagrada u svom rodnom mestu. Primetio sam da dominiraju dobitnici iz oblasti obrazovawa, {to svedo~i o velikoj brizi koja se poklawa mladima. Gledaju}i retrospektivno, moram da ka`em da je mnogo lepo {to dominiraju dobitnici iz oblasti kulture i umetnosti, zato i koristim priliku da svima iz ovih oblasti zahvalim i da pomenem da sve to svedo~i o postojawu i opstanku vlasotina~kog duha. Nadam se da }emo taj duh nastaviti da negujemo, istakao je dr Ivanovi}. Mnogobrojne goste najpre je pozdravio i Vlasotin~anima ~estitao Dan op{tine Bratislav Petrovi}, predsednik Skup{tine op{tine Vlasotince. Pre obra}awa predsednika op{tine Zorana Todorovi}a prikazan je desetominutni film o infrastrukturnim ulagawima na podru~ju vlasotina~ke op{tine u periodu izme u dva oktobra. Zbirno je u infrastrukturne projekte ulo`eno blizu 1,8 milijardi dinara iz op{tinskog i republi~kog buxeta, Kancelarije za upravqawe javnim ulagawima Vlade Republike Srbije i donatorskih sredstava. ^iwenica je da smo od pro{log do ovog oktobra investirali u Vlasotince i okolinu milijardu dinara, i da uz rekonstrukciju puta Vlasotince - Svo e ta suma iznosi milijardu i 767 miliona dinara ulo`enih u infrastrukturu na{e op{tine {to govori o dvema stvarima. Prva, da smo vredno radili da obezbedimo projekte i sredstva za wih, a druga, mnogo va`nija, da sli~nih infrastrukturnih ulagawa nije bilo u posledwe dve decenije u Vlasotincu i okolini. Kada smo sistematizovali podatke da bismo vam ih prezentovali, do{li smo do brojke od 52 projekta za godinu dana, {to u proseku zna~i jedan projekat nedeqno. Mnogi, naravno, traju du`e, ali dozvolite da budem neskroman i da ka`em da je ta brojka za po{tovawe, rekao je predsednik op{tine Zoran Todorovi}. Po wegovim re~ima, svaki od projekata ima zna~aj za odre eni broj qudi, ali da smatra da projekti poput regulisawa vodosnabdevawa, rekonstrukcije javne rasvete i ure ewe najfrekventnijih ulica, kao i izgradwa mosta u Konopnici spadaju u najzna~ajnije. Uvo ewem reke Rastavnice u vodozahvat re{ili smo pitawe vodosnabdevawa i u danima kada je Vlasina zamu}ena, za one stanovnike koji se vodom snabdevaju iz gradskog vodovoda. Radi se i studija koja treba da predo~i mogu}nosti za regulisawe vodosnabdevawa u celoj op{tini, dodao je Todorovi}, uz konstataciju da kada ima tako mnogo projekata ima i nepredvi enih situacija. " Ove godine najvi{e smo ih imali u slu~aju rekonstrukcije i dogradwe Sale Kulturnog centra. Zbog primedbi qudi iz struke, mislim na one iz oblasti pozori{nog stvarala{tva, mewali smo projekat kako bismo ga prilagodili i scenski mawim predstavama. Zatim, umesto planiranih radova u podrumskom delu zgrade, morali smo zbog neobezbe enih temeqa susednih objekata da izmenimo projekat i dogradimo drugi sprat. Bilo je tu jo{ mnogih situacija zbog kojih nam je i Ministarstvo kulture koje sufinansira projekat produ`ilo rok do kraja godine, na kraju, verujem da }e to biti jedan reprezentativan objekat, rekao je predsednik Todorovi}. Upravo zbog rekonstrukcije Sale Kulturnog centra (bioskop) sve~ana sednica je odr`ana u sali op{tine. Sve~anu sednicu uveli~ao je bas bariton Marko Milisavqevi}, uz klavirsku pratwu Milana Jovanovi}a. Oni su, na po~etku sednice izveli himnu Srbije, a na kraju programa prisutne su pozdravili i numerama Pukni zoro, Tamo daleko i O~i ~arnije. Ina~e, u filmu o ulagawima u infrastrukturu izme u dva oktobra prvi put su prikazani prelepi panoramski kadrovi Vlasotinca i okoline, koje je dronom zabele`io Neboj{a Ili} Ilke, autor brojnih dokumentarnih filmova, koji su nagra ivani na mnogim festivalima u zemqi i inostranstvu.

5 oktobar godine Dru{tvo 5 URE\EWE LOKALA U SRC VLASINA U Sportsko-rekreativnom centru Vlasina u toku je realizacija ure ewa lokala koji se nalaze u okviru ovog objekta. Realizaciju projekta najavili smo u prethodnom periodu. Ovih dana u toku su radovi na postavqawu aluminijske bravarije i zastakqivawu lokala u objektu sportske hale. Re~ je o 16 lokala, a ure ewe lokala neophodno je iz vi{e razloga, najpre zbog smawewa gubitka toplotne energije u dvorani, {to }e svakako smawiti utro{ak elektri~ne energije. Potom iz bezbedonosnih razloga, jer kroz taj deo prolaze instalacije vodovoda i kanalizacije, koja je izlo`ena spoqnim atmosferskim uticajima a postoji i mogu}nost o{te}ewa instalacija. Tu su i estetski razlozi jer }e nakon zavr{etka ovaj, svakako jedan od ZAVR[ENO URE\EWE ATARSKIH PUTEVA Krajem oktbora zavr{eno je ure ewe atarskih puteva u 15 mesnih zajednica na podru~ju op{tine Vlasotince, u du`ini od 104 km. Radovi su finansirani sredstvima iz op{tinskog buxeta, u iznosu od 9,5 miliona dinara. Izvo a~i su preduze}a Mines plus i AB kop. "Gra ani su imali mnogo problema da do u do svojih imawa i bilo je neophodno po~eti sa ure ewem atarskih puteva. Za ove namene slede}e godine planiramo dodatna sredstva", ka`e op{tinski ve}nik zadu`en za lokalni ekonomski razvoj Zoran Miqkovi}. Radovi su izvedeni u mesnim zajednicama: Rosuqa, Centar, Dowa Lomnica, [i{ava, Sredor, Boqare, Konopnica, Batulovce, Stajkovce, Glo`ane, Prilepac, Ladovica, Kukavica, Ora{je i Dadince. najve}ih objekata u gradu, dobiti sasvim druga~iji i lep{i izgled. Zavr{etkom lokala stvaramo i mogu}nost da iste predamo zainteresovanim privrednim dru{tvima, preduzetnicima ili fizi~kim licima na kori{}ewe i tako uve}amo prihode na{e ustanove. Za ovaj projekat sredstva su obezbe ena preko Ministarstva dr`avne uprave i lokalne samouprave, u iznosu od ~etiri miliona dinara, rekao je Dejan ^iki}, direktor Sportsko-rekreativnog centra Vlasina. Rok za realizaciju projekta je kraj decembra meseca a izvo a~ radova je preduze}e Rapid promet iz Vaqeva. Nakon zavr{etka prve faze zastakqivawa objekta i izmirewa obaveza prema izvo a~ima, po re~ima direktora ^iki}a, pomenuto ministarstvo }e odobriti sredstva za drugu fazu, ~ime }e se kompletno zavr{iti ovaj projekat. U prethodnom periodu pisali smo i o realizaciji projekta izgradwe grejawa i rashla ivawa objekta sportske hale, recite ne{to i o ovom projektu. Ve} smo najavili realizaciju projekta toplotno-rashladne stanice u objektu, do kraja oktobra bi}e raspisana javna nabavka za izbor izvo a~a radova. Do kraja ovog meseca bi}e raspisana i javna nabavka za izbor izvo a~a na bu{ewu i postavqawu pumpi za crpqewe U Kombank Dvorani je 22. oktobra predstavqen novi dupli CD orkestra Fejata i Neboj{e Sejdi}a, pod nazivom Bluz/Antologija, koji je izdala Kroacija rekords. Novi CD sadr`i kompozicije koje je slavni truba~ objavio za nekada{wi Jugoton i bluz obrade wegovog unuka Neboj{e Sejdi}a. Ovom prilikom premijerno je prikazan spot za naslovnu kompoziciju, koji je uradila ekipa koja trenutno radi na filmu o Fejatu Sejdi}u. Film i spot potpisuju rediteqi Vladimir Kajlovic i Neboj{a Ili}, producent je Milo{ Krsti}. Najavqen je veliki koncert koji }e se odr`ati februara meseca naredne godine povodom podzemne vode koja je potrebna radi funkcionisawa toplotno rashladne stanice. Ova stanica je bazirana na sistemu izmewiva~a toplote i toplotnih pumpi kojima }e se vr{iti dogrevawe podzemne vode do odre ene temperature za grejawe objekta u zimskom periodu, odnosno rashla ivawe u letwem. Ciq realizacije ovog projekta je veoma bitan, jer bismo onda omogu}ili svim na{im sportistima, rekreativcima i drugim korisnicima potrebne uslove za kori{}ewe na{ih usluga tokom cele godine u punom kapacitetu. Sredstva za realizaciju celokupnog projekta obezbe ena su u buxetu op{tine Vlasotince i iznose oko 16 miliona dinara, kazao je direktor ^iki}. Ina~e, usluge sportske hale, pored klubova koji ovde treniraju i igraju svoje prvenstvene utakmice i takmi~e se, koriste i mnogi rekreativci i ustanove za svoje manifestacije, pa }e realizacija projekta postavqawa toplotno - rashladne stanice omogu}iti nesmetano kori{}ewe dvorane, svla~ionica i drugih prostorija u najhladnijim zimskim danima ali i za vreme velikih letwih vru}ina. V. Miltenovi} NOVI SPOT ORKESTRA FEJATA SEJDI]A obele`avawa {ezdeset godina postojawa orkestra Fejata Sejdi}a. Koncert }e biti odr`an u Kombank Dvorani uz u~e{}e brojnih gostiju, nekada{wih saradnika i kolega samoukog kraqa trube. Na konferenciji za novinare najavqen je i zavr{etak filma "U{}e trube", koji se tako e o~ekuje po~etkom naredne godine. O legendarnom truba~u bi}e snimqena i serija od tri epizode. Promociji spota prisustvovao je Zoran Todorovi}, predsednik op{tine Vlasotince sa svojim saradnicima i rukovodstvo Kulturnog centra.

6 6 Kultura oktobar godine OTVOREN 35. LIKOVNI SALON - LIKOVNI STVARAOCI VLASOTINCA U galeriji Kulturnog centra na Ne{i}evom keju {esnaestog oktobra je otvoren 35. Likovni salon - likovni stvaraoci Vlasotinca. I ove godine doajenima vlasotina~kog slikarstva, koji su pre tri i po decenije postavili temeqe Likovnom salonu, pridru`ila se grupa mladih talentovanih autora. Likovni salon spada u jednu od najzna~ajnijih manifestacija i jedno od kulturnih de{avawa sa najdu`om tradicijom u Vlasotincu. Ovom prilikom slike je izlo`ilo devetnaest autora. U ime u~esnika izlo`be govorio je akademski slikar i vajar Neboj{a Mitrovi} Pu{a, jedan od utemeqiva~a Likovnog salona. Govore}i o kvalitetu ovogodi{we izlo`be, on je istakao da slike mogu da budu izlo`ene u bilo kom salonu u Srbiji. Likovni salon je zna~ajan jer publici daje uvid u ono {to, mi slikari, radimo izme u dva oktobra, a nama autorima, daje priliku da izla`emo svake godine, da predstavimo svoj rad. Posledwih godina ve} se izdvojila generacija mladih slikara koja }e mo}i dostojno da nastavi tradiciju Salona, rekao je izme u ostalog Jovan Spasi}, akademski slikar i likovni pedagog. Boban Dimitrijevi}, direktor Kulturnog centra se ovom prilikom zahvalio autorima {to su svojim ostvarewima pomogli organizovawe tradicionalnog, jubilarnog 35. Likovnog salona. On je potom u svoje li~no ime, i u ime uposlenika Kulturnog centra, otvorio ovu likovnu manifestaciju. Bila je ovo jo{ jedna prilika da publika zaviri u stvarala~ki opus na{ih slikara izme u dva oktobra, da prati wihov razvojni put, wihove uzlete, eksperimentisawa, umetni~ka sazrevawa. Oni slikaju razli~itim tehnikama, slikaju razli~ite motive, pokre}u ih razli~ite energije, ali, svi oni ostavqaju neizbrisiv i blistavi trag na vlasotina~kom likovnom nebu. Na ovogodi{wem likovnom salonu svojim slikama su se predstavili autori: Neboj{a Mitrovi}, Jovan Jovi}, Zvonimir Katlanovi}, Meri Ne{i}, Jovana Spasi}, Aleksandar Spasi}, Sr an Milo{, Miroslav Krain~ani}, Aleksandra Mitov, Slobodan Mitov, Vlastimir Stojanovi}, Dragan Cvetanovi}, Dragana Bixi}, Martina Mitov, Vlastimir Davidovi} i Sne`ana Stamenkovi}. S. Stankovi} PREDSTAVQENO DRUGO IZDAWE KWIGE PURJAKOVI I DRUGE PRI^E U prepunoj galeriji Narodne biblioteke Desanka Maksimovi} 15. oktobra je organizovana promocija zbirke pripovedaka "Purjakovi i druge pri~e", re~ je o drugom dopuwenom izdawu, autora Dragoslava B. Petrovi}a. ^ini se da odavno nije vladalo ovako veliko interesovawe za neku kwigu zavi~ajnog autora. Kwigu je izdala vlasotina~ka biblioteka, a u woj je 29 kratkih pri~a koje predstavqaju nostalgi~no se}awe autora na doga aje iz wegovog detiwstva, mladosti i zrelog doba. U stvari, svaka pri~a je prikaz jednog vremena, qudi i doga aja onako kako ih je sam autor do`iveo i zapamtio. Bez suvi{nih komentara ili pak nametawa mi{qewa autor donosi svoje vi ewe vremena i mesta u kojima je `iveo, u Beogradu, Ni{u i Vlasotincu. Pozdravqaju}i prisutne urednik kwige i direktor biblioteke Srba Taki}, izme u ostalog, je istakao: Nije pro{lo ni godinu dana od kada se pojavilo prvo izdawe zbirke pripovedaka "Purjakovi i druge pri~e", a evo pred nama je drugo dopuweno izdawe sa osam novih pri~a. U drugom dopuwenom izdawu Dragoslav B. Petrovi} se pojavquje sa zrelijim i bogatijim pri~ama. Wihova struktura je ~vr{}a, kazivawe dinami~nije a zapleti su osmi{qeni sa vi{e napetosti. Autor je uspeo, ~ini mi se, da se ~italac zapita da li je ba{ tako bilo, kazivawe je stvarno a likovi dobro oslikani i osmi{qeni. Sama kwiga je podeqena na ~etiri dela, Beogradske pri~e, Ni{ke pri~e, Vlasotina~ke pri~e i kola`ne pri~e sa raznorodnim tematima. Na prisutne su poseban utisak ostavile Vlasotina~ke pri~e, koje je uverqivo i inspirativno ~itala Ivana Krain~ani} i ~ini se vratila ih u davna vremena kada je Vlasotince `ivelo druga~ije nego danas. Zahvaquju}i prisutnima na odvojenom vremenu, Dragoslav B. Petrovi} je obe}ao da }e biti novih pri~a kojima }e tema i motiv biti Vlasina, wene obale, `ivot koji se uvek odvijao ba{ tu, ali i okolna mesta, i naravno karakteristi~nih likova bez kojih se `ivot u gradu na Vlasini ne mo`e zamisliti i koji su wegova najve}a vrednost. PESME ME\U SLIKAMA U galeriji Narodne biblioteke Desanka Maksimovi} 24. oktobra je prire eno umetni~ko ve~e tokom koga su predstavqene slike i poezija autorke Sla ane Nedeqkovi}. Stihovi i slike, dve iskonske qudske potrebe u potrazi za uzvi{enim i lepim, neretko su kroz istoriju bile povezivane i ~inile su neraskidivo jedinstvo kod pojedinih umetnika poput \ure Jak{i}a, Mome Kapora, Pe e Milosavqevi}a. Tokom prire ivawa antologije dijalekatske poezije Oratim da ne patim upoznali smo Sla anu Nedeqkovi} iz Vrawa. Nakon toga smo saznali i za wen slikarski rad {to nam je dalo ideju da je vlasotina~koj publici predstavimo i kao slikara i kao pesnika, istakao je Srba Taki}, direktor biblioteke. Sla ana Nedeqkovi} pi{e i na dijalektu i na kwi`evnom standardnom jeziku. U wenoj poeziji na kwi`evnom jeziku dominiraju qubavne teme a prisutni su i urbani motivi. U poeziji na dijalektu dominiraju tradicionalni motivi. U wenim stihovima ose}a se duh starog Vrawa. Dok ~itamo wenu poeziju ose}amo se kao da je progovorila neka junakiwa Bore Stankovi}a, istakao je Sa{a Stankovi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u Gimnaziji "Stevan Jakovqevi}". Sla ana nas svojim slikama vodi kroz daleke, a opet tako bliske predele. Umetnica prenosi na platno jedan vanvremenski i vanprostorni pejza`, a na~in na koji je on ostvaren podsti~e kod posmatra~a ose}aj neprekidnog mira. Weni radovi podsti~u posmatra~a da se zapita da li je vreme stalo, da li je to uhva}en neki poseban trenutak, poput fotografskog kadra. Prizori starih zdawa iako zabele`eni bez prisustva qudske figure, puno govore o ~oveku. Govore o wegovoj istoriji, o wegovom poreklu, o spoqnim uticajima, o qubavi, o ve~itim sukobima i neslagawima i iznad svega, o jednom velikom zaboravu, koji polako postaje na{ najve}i neprijateq, zapisala je profesorka Jasmina Zlatkovi}, istori~arka umetnosti. Svaka moja slika ima svoju pri~u, tu su proplanci sa Vlasine, Hilandar, Beli an eo, {uma, jutro, ku}e koje bih volela da sa~uvam od zaborava, u kojima su nas kao male toplo do~ekivali. Za moje stvarala{tvo na dijalektu posebno je va`na slika Baba Zlatine ulice u kojoj je odrastao Bora Stankovi}, istakla je autorka. Wena prijateqica, glumica pozori{ta u Vrawu Radmila \ur evi} ~itala je zapise o izlo`enim slikama koje je napisala Jasmina Zlatkovi}. Stihove su kazivale Isidora Milenkovi} i Jelena Milosavqevi}, u~enice Gimnazije Stevan Jakovqevi}. S.Stankovi}

7 oktobar godine Dru{tvo 7 ESTETIKA MAGI^NOG REALIZMA \OR\A STOJIQKOVI]A Na Me unarodnom filmskom festivalu Cinque Terre Film Fest u Italiji kratkometra`ni film Pusti da na em srcu lek, rediteqa Milo{a ^oli}a nagra en je za najboqu fotografiju u zvani~nom takmi~arskom programu. Ova vest je posebno obradovala Vlasotin~ane jer se kao direktor fotografije u ovom filmskom ostvarewu potpisuje \or e Stojiqkovi}. Odmah nakon povratka iz Italije `eleli smo da ~ujemo wegove utiske. Ovo je moja prva nagrada za najboqu fotografiju. Ovoj nagradi tokom proteklih godina prethodili su festivali na kojima su u takmi~arskom programu bili filmovi na kojima sam radio kao direktor fotografije. Me u wima su festival u San Sebastijanu i Kustendorf. Nakon nagrada za najboqu re`iju u Prokupqu i Ankoni, koje sam dobio za moj rediteqski prvenac, film Igla, ovo mi je prva nagrada za najboqu fotografiju. To me ~ini izuzetno sre}nim. Nagrada ima veliki zna~aj, kako za film tako i za celu ekipu koja je radila na wemu. Italijanska publika, zajedno sa ostalim u~esnicima iz celoga sveta je zaista pozitivno reagovala. Dobili smo jako dobre kritike na ra~un estetike "magi~nog realizma koju smo Milo{ ^oli} i ja uspeli da postignemo u ovom filmu, a koja itekako godi Italijanima i wihovom felinijevskom karakteru. Ve} smo razgovarali o zajedni~koj saradwi. Bilo je veoma lepo biti deo tog festivala koji se odr`ava na izuzetno upe~atqivoj lokaciji. Verujem da }e nas ovaj festival i nagrada koju smo osvojili lansirati u daqi pohod na mnoge festivale i uspehe za na{ film. Bilo mi je zadovoqstvo da budem deo ovog festivala jer sam tamo upoznao mnoge velike qude i umetnike, ka`e \or e Stojiqkovi}, direktor fotografije. Film Pusti da na em srcu lek je diplomski film Milo{a ^oli}a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na ovom fakultetu \or e Stojiqkovi} je diplomirao na odseku kamere. Festivalska nagrada u Italiji je veoma zna~ajna jer se film Pusti da na em srcu lek takmi~io u veoma jakoj konkurenciji velikih filmskih ostvarewa iz celog sveta. Na odli~nu reakciju publike i `irija film je nai{ao i na festivalu u Parizu marta meseca ove godine. Po svemu sude}i festivalski dani tek dolaze. Ova qubavna drama je snimqena na lokaciji Velikog Gradi{ta, Golupca i okolnih sela u kojima se jo{ uvek pri~a o vla{koj magiji i sli~nim verovawima. Glavne uloge tuma~e Vu~i} Petrovi} i Mirjana Karanovi}. S.Stankovi} TRI EVROPSKE OZNAKE KVALITETA PROFESORKI GIMNAZIJE BIQANI PIPOVI] IZUZETNOST U RADU NA ME\UNARODNIM PROJEKTIMA Ove {kolske godine za prosvetne radnike projektna nastava je postala obavezni deo nastavnog plana i programa, ali za profesorku engleskog jezika Biqanu Pipovi} i wene u~enike to nije novina. Ovu nastavnu metodu profesorka Pipovi} uspe{no primewuje ve} desetak godina kako u u~ionici, tako i van we, kao i izvan granica na{e zemqe. U Gimnaziji Stevan Jakovqevi}, pod budnim okom profesorke Biqane Pipovi}, rade se mali i veliki projekti, individualni i grupni, kao i oni najzahtevniji, me unarodni. Upravo su ti projekti doneli profesorki Pipovi}, wenim u~enicima ali i samoj {koli ugledno priznawe koje dodequje Centralna komisija za podr{ku Evropske komisije za obrazovawe sa sedi{tem u Briselu. Od pet me unarodnih projekata koje je profesorka Pipovi} pokrenula sa partnerima iz Francuske, Italije, Poqske, Gruzije i Turske u {kolskoj 2017/2018. godini, svih pet je dobilo Nacionalnu oznaku kvaliteta koju dodequje Nacionalni tim za podr{ku (NSS) Fondacije Tempus. Ovaj tim vr{i evaluaciju u~e{}a prijavqenih osniva~a i partnera u projektu i dodequje Nacionalne oznake kvaliteta u skladu sa slede}im kriterijumima: unapre ewe izvo ewa nastave, povezanost sa {kolskim planom i programom, komunikacija i razmena izme u partnerskih {kola, stepen saradwe partnerskih {kola, upotreba IKT tehnologije i rezultati, u~inak i dokumentovawe projekta. Nacionalne oznake kvaliteta su preduslov da se projekat nominuje za Evropsku oznaku kvaliteta. Sa druge strane, Evropska oznaka kvaliteta je uslov za u~estvovawe na takmi~ewe za evropsku etwinning nagradu. Tako da sada imamo mogu}nost za jo{ jednu nagradu, isti~e profesorka Biqana Pipovi}. Po wenim re~ima, ovi projekti omogu}avaju usavr{avawe i napredovawe nastavnika i u~enika. "To je ono {to me motivi{e, a ja svoj entuzijazam prenosim na u~enike. Vreme koje utro{imo na osmi{qavawe projekata tokom nastave i van we, je vreme iskori{}eno na pravi na~in, kvalitetno, sa ciqem razvijawa u~eni~kih kompentencija o kojima se mnogo govori u posledwe vreme. Na taj na~in u~enici skoro neprimetno usavr{avaju svoja znawa i ve{tinu komunikacije, pisane i usmene, upotrebu digitalne tehnologije, razvijaju me upredmetne kompentencije, u~e formalno i neformalno, od nastavnika i vr{waka, uo~avaju svoje mesto i ulogu u savremenom dru{tvu, kriti~ki i kreativno razmi{qaju. I, {to je najva`nije, motivisani su jer uvi aju upotrebnu vrednost onoga {to u~e u {koli", poja{wava profesorka Pipovi}. Rad na me unarodnim projektima na etwinning platformi omogu}io je profesorki Biqani Pipovi} povezivawe sa kolegama {irom Evrope. Ti kontakti doveli su do obrazovno-kulturne razmene u~enika sa Ekonomsko-turisti~kom {kolom iz italijanskog grada Falkonara Maritima ali i potpisivawe ugovora o saradwi sa sredwom {kolom SUGS Ko~o Racin iz Skopqa, i poziva da u februaru grupa gimnazijalaca sa svojom profesorkom poseti partnersku {kolu u italijanskom gradu Alkamo. VRTI] ORGANIZOVAO JESEWI MASKENBAL S. Stankovi} Pred{kolska ustanova Milka Dimani} je desetog oktobra organizovala jesewi maskenbal u kome su u~estvovali polaznici pripremnog pred{kolskog programa i starije grupe. U manifestaciji posve}enoj zlatnom godi{wem dobu u~estvovala su deca iz Vlasotinca, Stajkovca, Batulovca, Konopnice, Ladovice, Ora{ja, [i{ave, Boqara,Prilepca, Svo a, Jastrepca, Jakovqeva i Ravnog Dela. U pripremi maskenbala u~estvovali su vaspita~i i roditeqi tako da je publika u SRC Vlasina u`ivala u najrazli~itijim maskama i kostimima mali{ana. Kako bi pozdravili jesen pred{kolci i wihovi mla i drugari su mahom nosili maske od prirodnih materijala i kostime na kojima su se ogledale najrazli~itije nijanse li{}a, plodovi jeseni, kukuruzovine. Svi nasmejani, razdragani, raspevani, spremni za igru u~inili su sportsku halu `ivqom nego ikada. Stotine posetilaca odu{evqeno su ih pozdravili burnim aplauzom. Mali{ane, wihove roditeqe i vaspita~e pozdravila je Sne`ana Filipovi}, direktorka vrti}a i posebno se zahvalila roditeqima na pomo}i oko kreirawa i izrade kostima.

8 8 oktobar godine DE^JE NEDEQE De~ja nedeqa Ove godine De~ja nedeqa je organizovana pod sloganom Moje je pravo da `ivim sre}no i zdravo - za odrastawe bez nasiqa. De~ja nedeqa je prilika da se skrene pa`wa naj{ire javnosti na problem nasiqa nad decom, a svi odgovorni akteri pozovu na ~vrsto i umre`eno delovawe u ciqu nulte tolerancije prema nasiqu i za{titi svakog deteta u dru{tvu. Program aktivnosti realizuje Ministarstvo za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa u saradwi sa organizacijom Prijateqi dece i mre`om ove organizacije na teritoriji cele Srbije, uz podr{ku drugih udru`ewa gra ana, vaspitno-obrazovnih i kulturnih institucija i uglednih pojedinaca. U svim {kolama i vrti}ima na teritoriji na{e op{tine od 1. do 7. oktobra je obele`ena De~ja nedeqa. Prva nedeqa oktobra je kao i svake godine u celom svetu, i u na{oj {koli, posve}ena deci i skretawu pa`we na wihove potrebe i prava u porodici, dru{tvu i lokalnoj zajednici, na wihovo pravo da odrastaju u zdravom okru`ewu uz jednake {anse za razvoj i ostvarivawe individualnih potencijala, isti~e Goran Miti}, direktor O[ Sini{a Jani}. Zbog rekonstrukcije {kolske zgrade i dvori{ta ove godine zaposleni i u~enici ove {kole rade u izmewenim okolnostima. Uprkos tome, oni su uspeli da prikladnim programom obele`e De~ju nedequ. U~enici tre}eg razreda su priredili sve~anu priredbu za prvake. Uz igru, pesme i recitacije tre}aci su svojim malim drugarima iz prvog razreda po`eleli dobrodo{licu u {kolu. [kolarci iz "Sini{e Jani}a" su se okupili kod svojih vr{waka u O[ 8. oktobar. OSNOVCI I PRED[KOLCI POSETILI LOKALNU SAMOUPRAVU U VLASOTINCU I ove godine povodom De~je nedeqe, predstavnici u~eni~kih parlamenata osnovnih {kola 8. oktobar i Sini{a Jani} kao i polaznici pred{kolskog pripremnog programa posetili su vlasotina~ku op{tinu. U~enike osnovnih {kola najpre je primila sekretar Skup{tine op{tine Ivana Stanojevi} i upoznala ih sa radom lokalnog parlamenta. Strpqivo je odgovarala na pitawa u~enika koji su se interesovali koliko odbornika broji vlasotina~ka lokalna samouprava, {ta je osnovni zadatak i koja tela ~ine lokalnu Skup{tinu. Potom je osnovce primio predsednik op{tine Zoran Todorovi}. U~enici su ga pitali da li }e biti pove}ana izdvajawa za bavqewe sportom, kada }e biti zavr{ena {kola Sini{a Jani} i fiskulturna sala, kada }e po~eti da se radi i {kola 8. oktobar, da li mo`e da se organizuje odlazak na sajam kwiga i sli~no. Predsednik Todorovi} je strpqivo i pa`qivo odgovarao na sva pitawa, istakav{i da je obaveza lokalne samouprave da svim gra anima obezbedi {to boqe uslove za `ivot, a posebno najmla ima. Rok za zavr{etak ugovorenih radova u {koli Sini{a Jani} je sredina novembra meseca, a s obzirom na to da su nam odobreni dodatni radovi on }e biti produ`en. Javna nabavka za radove u Osnovnoj {koli 8. oktobar je u toku. U skladu sa mogu}nostima pove}a}emo i izdvajawa za sport. [to se ti~e odlaska na sajam kwiga {kole treba da stave u svoje godi{we planove te aktivnosti i onda da ih finansiramo. Prema mojim saznawima obrazovne institucije u Vlasotincu trenutno najboqe funkcioni{u u regionu, bez ikakvih dugovawa. Trudimo se da stvorimo mnogo boqe uslove za va{ rad i obrazovawe. Ipak, mislim da je najva`nije da nau~ite kako da u~ite, da ne u~ite napamet nego da razmi{qate dok u~ite. Da postavite ciq prema kome }ete i}i, morate da shvatite da }ete biti u prilici da se neprekidno usavr{avate, {to zna~i da }ete neprekidno u~iti, rekao je osnovcima predsednik op{tine Zoran Todorovi}. Nakon prijema osnovaca, predsednik Todorovi} je primio i pred{kolce i wihove vaspita~ice. Mali{ani su ovom prilikom upoznali predsednika sa svojim `eqama, zatra`iv{i nove igra~ke, ve}i prostor za igru, {to im je predsednik op{tine i obe}ao i podr`ao ih, istakav{i da su im `eqe realno ostvarqive. Deca su predsednika pozdravila pesmicama i pozvala ga da ih poseti u vrti}u. DE^JA NEDEQA, SINONIM ZA DE^JI OSMEH Odrastawe bez nasiqa, promocija tolerancije, razvijawe takmi~arskog duha, razvijawe kreativnosti, jesewi va{ar, vreme u prirodi i jo{ brojne aktivnosti realizovane su u O[ Dositej Obradovi} u Svo u povodom De~je nedeqe, koja se tradicionalno obele`ava svake prve sedmice u oktobru. Bila je to prilika da se jo{ jednom po`eli dobrodo{lica dvema prvakiwama, da se ukqu~e u De~ji savez i `ivot i rad {kole. U~enici i nastavnici dali su svoj doprinos da se skrene pa`wa javnosti i da se ukqu~i {to ve}i broj aktera kako bi se spre~io svaki vid nasiqa, razvijala tolerancija, kreativnost, preduzetni{tvo. Aktivnosti poput: Radionice o prijateqstvu, Igre iz razli~itih krajeva sveta, Borimo se protiv nasiqa, Kviz znawa, Dan u prirodi, Mali preduzetnici - jesewi va{ar nanele su osmehe na de~ja lica i nadamo se da }e tu i ostati. NIZ AKTIVNOSTI POVODOM DE^JE NEDEQE Svake prve sedmice u oktobru mesecu se obele`ava De~ja nedeqa. U ciqu podr{ke deci koristi se prilika da se skrene pa`wa najpre naj{ire javnosti na problem nasiqa nad decom i omladinom, na dete kao nosioca prava, na potrebe dece u porodici, dru{tvu i lokalnoj zajednici, na wihovo pravo da odrastaju u {to boqim uslovima, na jednake {anse za razvoj i ostvarewe wihovih potencijala. Da se svi odgovorni akteri pozovu na zajedni~ko delovawe u ciqu nulte tolerancije prema nasiqu i za{titi svakog deteta u na{em dru{tvu. Ovogodi{wi moto De~je nedeqe Moje je pravo da `ivim sre}no i zdravo motivisalo je nastavnike i u~enike Osnovne {kole 25. maj u Dowoj Lopu{wi da u`ivaju, dru`e se, stvaraju, takmi~e se i podsti~u sve ono {to jedno detiwstvo ~ini sre}nim i zdravim. To je ostvareno kroz realizaciju razli~itih aktivnosti.

9 oktobar godine DE^JA NEDEQA 9 ZAJEDNI^KI KVIZ ZNAWA ZA U^ENIKE [KOLA SINI[A JANI] I 8. OKTOBAR [KOLARCI DARIVALI PROLAZNICIMA VO]E Nakon upoznavawa sa Konvencijom o pravima deteta i akcije Deca - deci, prvog oktobra je u Osnovnoj {koli 8. oktobar nastavqen program aktivnosti vezanih za De~ju nedequ. U parku u centru grada u~enici prvog razreda delili su prolaznicima vo}e i poruke vezane za ulogu roditeqa i svih odraslih u smawewu nasiqa i wegovoj prevenciji. Ovom akciji {kolarci su sa svojim u~iteqima i stru~nom slu`bom, pored poziva na dru{tveno odgovorno pona{awe i zajedni~ko delovawe {kole, roditeqa i dece u tom procesu, podsetili da `iveti zdravo zna~i i zdravo se hraniti. Bogatim plodovima jeseni u ovom sun~anom oktobarskom danu darivali su prolaznike. Tradicionalni kviz koji Osnovna {kola Sini{a Jani} ve} godinama organizuje tokom De~je nedeqe, ove godine je realizovan zajedno sa O[ 8. oktobar. ^etiri kombinovane ekipe u~enika ~etvrtog razreda nadmetale su se u znawu, op{toj kulturi i snala`qivosti. U~enici obe {kole okupqeni u trpezariji 8. oktobra su bodrili svoje drugare, navijali i sami poku{avali da prona u ta~ne odgovore. Takmi~are, wihove u~iteqe, roditeqe i vr{wake iz razreda pozdravio je Goran Miti}, direktor {kole Sini{a Jani}. Pobedni~ka ekipa dobila je vredne nagrade. Simboli~no su nagra eni i svi u~esnici takmi~ewa. Ove godine i sportska takmi~ewa u~enika pomenutih {kola organizovana su kombinovanim timovima i ekipama. Na ovaj na~in podsti~e se dru`ewe dece, wihova solidarnost, fer plej igre i navijawe. Ovo su dani kada se u svim {kolama najvi{e govori o de~jim pravima, predstavqa wihovo literarno i likovno stvarala{tvo, podsti~e kreativnost dece, organizuju kvizovi, sportska i druga takmi~ewa, posete lokalnoj samoupravi. AKTIVNOSTI UZ OSMEH MOJE JE PRAVO SRE]NO I ZDRAVO Povodom Dana op{tine Vlasotince, korisnici usluga UG Osmeh su posetili Staro grobqe. Pored me usobnog dru`ewa su iskoristili dan tako {to su od jeseweg cve}a i li{}a ispleli venac koji su polo`ili na Spomenik palim borcima i `rtvama fa{isti~kog terora. Venac je polo`io korisnik usluge stanovawe uz podr{ku Goran Ili}, koji se zaista ose}ao posebno i sre}no. Tokom oktobra meseca Udru`ewe Osmeh su posetili mali{ani iz vrti}a De~ja radost. Bilo je to lepo dru`ewe uz igru, {alu, smeh, sportska nadmetawa i podelu medaqa. Ve} su dogovorena nova dru`ewa. Za korisnike usluga UG Osmeh veoma su va`ne ovakve aktivnosti jer se oni ose}aju kao deo zajednice i obavqaju ih uvek uz osmeh. Osnovna {kola Bra}a Milenkovi} u [i{avi je i ove godine nizom aktivnosti obele`ila De~ju nedequ. De~ja nedeqa je prvi put obele`ena godine, na predlog organizacije Prijateqi dece Srbije, a godine definisana je Zakonom o dru{tvenoj brizi dece. De~ja nedeqa se obele`ava u prvoj nedeqi oktobra meseca svake godine, tako i ove. Kao i sve {kole i na{a {kola De~ju nedequ obele`i}e pod motom Moje je pravo da `ivim sre}no i zdravo za odrastawe bez nasiqa. Tim povodom u~enici, kolektiv i roditeqi tokom pet dana sprove{}e niz aktivnosti. Najpre }e se u~enici ni`ih razreda upoznati sa Konvencijom o pravima deteta, potom }e crtati kredama u {kolskom dvori{tu na teme zdrava hrana, porodica, drugarstvo. U~enici vi{ih razreda sprove{}e humanitarnu akciju Deca - deci, odr`a}emo sednicu U~eni~kog parlamenta, ~ija tema }e biti upravo tema De~je nedeqe, a potom i radionicu na temu Odrastawe bez nasiqa. Organizova}emo i maskenbal i izabrati najboqe maskirane u~enike. Za u~enike od petog do osmog razreda odr`a}emo predavawe na temu puberteta, o ~emu }e govoriti dr Anita Proki}. Za u~enike od prvog do ~etvrtog razreda sprove{}emo radionicu Moja omiqena `ivotiwa. Organizova}emo i razna sportska takmi~ewa pod nazivom Igre bez granica. Tokom trajawa De~je nedeqe podseti}emo u~enike na wihova prava ali istovremeno }emo ih podsetiti i na obaveze i odgovornost, rekao je Vladislav Gorunovi}, direktor O[ Bra}a Milenkovi} u [i{avi.

10 10 oktobar godine OBRAZOVAWE O[ 8. OKTOBAR DAN [KOLE Osmog oktobra je u Osnovnoj {koli 8. oktobar prire ena sve~anost kojom je obele`en Dan {kole. Pored u~enika i nastavnika sve~anosti su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, direktori osnovnih i sredwih {kola sa podru~ja vlasotina~ke op{tine, predstavnici ustanova i preduze}a, prijateqi i dobrotvori {kole. Goste, u~enike, wihove roditeqe i svoje kolege pozdravila je direktorka {kole Svetlana Koci}, istakav{i: Ove godine po 47. put obele`avamo Dan na{e {kole, bez malo pola veka. Put nije kratak, ali nije lako da jedna {kola postane zapa`ena po svojim rezultatima, nagradama, uspesima koji se ni`u na svim poqima, broju u~enika, a pre svega broju prijateqa koje je {kola stekla i iznedrila na svom putu razvoja. Poznato je da su ovoj {koli pripadali u~enici koji su danas istaknuti intelektualci, poslovni qudi, sportisti, po{teni gra ani. Qudi vas ocewuju na osnovu va{eg rada, dostignu}a, na osnovu va{eg truda, umewa i znawa. A ~oveku sre}u donosi ono {to postigne svojim trudom i svojim znawem. Svi smo se zalagali te`e}i ka zajedni~kom ciqu. Zato, hvala svima na dostojanstvenom predstavqawu svoje {kole. Sve~arsku atmosferu upotpunio je prigodan kola`ni program koji su za ovu priliku priredili ~lanovi {kolskog hora i dramske sekcije sa svojim nastavnicima. I ove godine direktorka Svetlana Koci} uru~ila je nagrade pobednicima literarnog i likovnog konkursa koji su bili raspisani povodom Dana {kole. Prvo mesto na literarnom konkursu za u~enike razredne nastave pripalo je Mla anu Mladenovi}u, drugo Anastasiji Lepojevi} a tre}e Lari Koci}. Me u u~enicima predmetne nastave prvo mesto za literarni rad pripalo je Mihailu Mom~ilovi}u, drugo Nikolini Stevanovi} a tre}e mesto dele Aleksandra Ivanovi} i Katarina An elkovi}. Na likovnom konkursu za u~enice razredne nastave prvo mesto pripalo je Ivoni \or evi}, drugo Lani Radenkovi} a tre}e Qubici \oki}. Me u u~enicima predmetne nastave najboqa je bila Aleksandra Mitov, drugo mesto osvojio je Milivoje Stojanovi} a tre}e Milo{ Dimitrijevi}. Ovom prilikom direktor Osnovne {kole Sini{a Jani} Goran Miti}, zahvaquju}i se na gostoprimstvu koje ova {kola pru`a u~enicima i kolektivu {kole Sini{a Jani} uru~io je LCD televizor. Na kraju programa gosti su imali priliku da pogledaju izlo`bu u~eni~kih radova, koja je postavqena u holu {kole. niz aktivnosti povodom dana [kole U~enici i kolektiv Osnovne {kole "Bra}a Milenkovi}" u [i{avi desetog oktobra su nizom aktivnosti proslavili Dan {kole. U~enici starijih razreda su pripremili prigodan program kojim su prvacima po`eleli dobrodo{licu, a nakon toga prvaci su primqeni u De~ji savez. Na likovnom i literarnom konkursu najboqima je direktor {kole Vladislav Gorunovi} uru~io prigodne poklone. Usledio je bogat kola`ni program za sve prisutne. Prire en je recital na temu {kole i prvih a~kih qubavi. U~enici ni`ih razreda izveli su ske~ "Ma~ak oti{ao u hajduke", po delu Branka ]opi}a. U~enici vi{ih razreda su sve prisutne pozdravili ritmi~kim igrama. Program je zavr{en programom {kolske folklorne sekcije. SPORTSKE IGRE TOKOM DE^JE NEDEQE U ^E[]E VLASOTINA^KIH \AKA NA 53. DE^JEM OKTOBARSKOM SALONU Iva Krajinovi}, Sowa Krajinovi}, Duwa Stojiqkovi} i An elina Andrejevi}, u~enice 2/3 razreda Osnovne {kole Sini{a Jani} uspe{no su u~estvovale na 53. De~jem oktobarskom salonu koji je u Beogradu organizovao Muzej primewene umetnosti pod sloganom Bajke bilo jednom. Wihove radove na konkurs je poslala u~iteqica Gordana Mil~i}, koja je veoma zadovoqna uspehom svojih aka. U konkurenciji 113 ustanova sa preko 1000 radova dece uzrasta od ~etiri do14 godina, selekcioni `iri je odabrao i radove talentovanih vlasotina~kih u~enica i oni su se na{li u ovogodi{wem katalogu De~jeg oktobarskog salona. Izlo`ba u Muzeju primewene umetnosti je otvorena 29. septembra i trajala je do 27. oktobra. Najlep{a i najzanimqivija manifestacija za pred{kolce u okviru De~je nedeqe je bio Sportski dan, tokom koga su vaspita~i pokazali da deca u vrti}u `ive u skladu sa ovogodi{wim sloganom "Moje je pravo da `ivim sre}no i zdravo". Na obali Vlasine, kod sportskih terena ~etvrtog oktobra su se okupili polaznici pripremnog pred{kolskog programa, kako bi u`ivali u sportskim igrama. Lepo oktobarsko sunce, predivan ambijent pored reke, izuzetno raspolo`ewe mali{ana, takmi~ewe uz igru i smeh, u~inili su ovo de{avawe izuzetno lepim. Tokom De~je nedeqe polaznici vrti}a su upoznati sa svojim pravima, u`ivali su u pozori{noj predstavi, posetili su Centar za decu i omladinu, Udru`ewe Osmeh i Tehni~ku {kolu. Pored skretawa pa`we na prava i potrebe dece i ukazivawa na odgovornost koju imaju porodica, {kola, dr`ava i wene institucije u za{titi dece i ostvarivawu wihovih prava, ovo su dani kada se posebna pa`wa poklawa prezentaciji postignutih rezultata, ukazivawu na primere dobre prakse ali i na probleme sa kojima se suo~avamo u toj oblasti, rekla je Sne`ana Filipovi}, direktorka vrti}a. Po wenim re~ima, ovo je prilika da se zajedni~kim snagama pokrenu inicijative za nove akcije koje doprinose poboq{awu polo`aja dece u na{oj zemqi i promovi{e aktivno u~e{}e dece u dono{ewu odluka koje se odnose na wih. "U tom procesu veoma je va`na intersektorka saradwa kako bi se stvorili {to boqi uslovi za po{tovawe prava i optimalni razvoj svakog deteta", isti~u u vrti}u.

11 oktobar godine D R U [ T V O 11 DR SAWA KULI], SPECIJALISTA PLASTI^NE, REKONSTRUKLTIVNE I ESTETSKE HIRURGIJE savremenim metodama do lepote Novinske rubrike i tv emisije su sve ~e{}e ispuwene temama koje se odnose na bolesti i wihovu sve ve}u u~estalost, mnogo je te{kih tema pa se obradujemo svakoj promeni. U subotu, 27. oktobra je u sali op{tine odr`ano predavawe o mogu}nostima savremene medicine za ulep{avawe lica i tela. Ovoga puta bilo je re~i o lepoti. O najsavremenijim metodama za ulep{avawe i korekciju lica govorila je dr Sawa Kuli}, specijalista za plasti~nu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju. Ovom prilikom dr Kuli} se posebno osvrnula na nehiru{ke metode i materijale koji poma`u podizawu ko`e lica, poboq{awu lepote i sve`ine lica, doprinose skladnosti i simetriji. Po wenim re~ima, hijaluronska kiselina, mezoniti i botoks su materijali izbora u zavisnosti o kojoj korekciji je re~ i {ta pacijent `eli. Me utim, biopolimeri nisu bezbedni, sve ~e{}e daju kasnije komplikacije te su zakonom zabraweni. Kao komplikaciju, biopolimeri mogu da izazovu stvarawe granuloma. Pomerawem materijala dolazi do asimetrije lica. Komplikacije izazvane aplikacijom bioplomera uklawaju se lokalnim kortikosteroidima, a ~esto i hiru{kim putem. "Hijaluronska kiselina je prirodni materijal koji se nalazi u ko`i i gubi se starewem. Ubacivawem hijaluronskih filera popuwavaju se bore, blago se vra}a jedrina, ko`a izgleda prirodno, popravqaju se asimetrije, lice izgleda skladno. Naj~e{}e se koristi za korekciju lica od jagodica nani`e. Trajawe zavisi od kvaliteta, odnosno gustine filera", istakla je dr Sawa Kuli}. Botoks je mi{i}ni relaksans koji bri{e bore na odre eno vreme i ZAVR[ENI KONKURSI ZZJZ NAGRADE VLASOTINA^KIM PRED[KOLCIMA Povodom Nacionalne nedeqe dojewa i Svetskog dana hrane Zavod za javno zdravqe u Leskovcu organizovao je niz promotivnih aktivnosti i nagradne likovne i literarne konkurse za ake i pred{kolce. Zavr{etak pomenutih kampawa Centar za promociju zdravqa ZZJZ zavr{io je podelom nagrada najuspe{nijim u~esnicima konkursa. Deca su pisala i slikala na teme "Dojewe temeq `ivota" i "Pravilna ishrana - ulagawe u budu}nost". Me u nagra enim u~esnicima su deca iz Vlasotinca. [estogodi{wa Lena Proki} koja poha a pripremni pred{kolski program u [i{avi osvojila je prvo mesto za likovni rad na temu "Dojewe - temeq `ivota", dok je wena vr{wakiwa iz Jastrepca Anastasija Kosti} osvojila tre}e. Prvo mesto pripalo je i pred{kolcu Petru Miti}u iz Vlasotinca za rad na temu "Hrani se pravilno - budi zdrav". U Zavodu za javno zdravqe ka`u da na ovaj na~in podsti~u zdravstveno-vaspitni rad u {kolama i vrti}ima. Vaspita~ice iz Pred{kolske ustanove "Milka Dimani}" svakako predwa~e u tome. REALIZACIJA NOVOG PROGRAMA Volonteri Crvenog krsta Vlasotinca su tokom oktobra meseca sproveli niz aktivnosti. Volonteri edukatori odr`ali su obuku iz programa Efikasan odgovor Crvenog krsta na nesre}e ja~awe kapaciteta zajednice za smawewe rizika i posledica od elementarnih nepogoda i drugih tipova nesre}a Ovaj program }e se sprovoditi u osnovnim {kolama 8. oktobar u Vlasotincu i Bra}a Milenkovi} u [i{avi. Odluku o sprovo ewu ovog programa doneo je UO Crvenog krsta Srbije a re{ewe je dala Vlada Republike Srbije. Me u deset organizacija koje su dobile da rade ovaj program je i na{ Crveni krst. Obuku za sprovo ewe programa pro{lo je 18 volontera. Program }e se raditi sa u~enicima tre}eg razreda obe {kole. Ovo je novi program koji }e se sprovoditi u ove dve {kole, nadam se da }e biti dobro prihva}en kao i drugi programi koje smo do sada realizovali, rekla je Vi{wa Buwevac, sekretar Crvenog krsta i dodala: Volonteri su akcijom podele propagandnog materijala i radionicom obele`ili Evropski dan borbe protiv trgovine qudima. U narednim mesecima, pored nove obuke za zainteresovane volontere za ovaj program, realizova}emo i radionicu za u~enike od prvog do ~etvrtog razreda pod nazivom Pinokio a sa starijim u~enicima volonteri }e raditi informativne radionice", dodala je Vi{wa Buwevac. Sredinom oktobra meseca Crveni krst Vlasotinca po~eo je sa raspodelom paketa socijalno ugro`enim porodicama, koje `ive u udaqenim seoskim sredinama. Na inicijativu Ministarstva za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Vlada Republike Srbije je obezbedila sredstva za nabavku humanitarnih paketa u 105 op{tina u Srbiji. Vlasotina~ki Crveni krst }e u narednom periodu podeliti 650 humanitarnih paketa u udaqenim seoskim sredinama. Jedan paket sadr`i hranu, sredstva za higijenu i 10 kg bra{na. Pakete }e dobiti: ugro`ene porodice, samohrana stara~ka doma}instva, porodice na granici ostvarivawa prava i socijalne za{tite, porodice bez stalnih prihoda, korisnici nov~ane socijalne pomo}i, najugro`enije porodice, porodice sa vi{e dece, porodice koje imaju invalidno lice a bez primawa su i te{ko bolesna lica sa lekarskom dokumentacijom. Radnici Crvenog krsta i volonteri izvr{i}e obilazak korisnika i podeliti pozive kako bismo pravilno izvr{ili podelu paketa. Molimo sve korisnike kod wega je prevencija kqu~na stvar kako se bore ne bi produbqivale. Tu postoji opasnost jer na tr`i{tu ima jeftinih i nekvalitetnih materijala koji na du`e vreme parali{u mi{i}e lica i izazivaju wihovu atrofiju. Tre}i materijal izbora su 3 D mezoniti. To su biorazgradive niti oko kojih se formira kolagena masa tako da se wihovom aplikacijom popravqa zategnutost ko`e. "Lice je najdelikatnija regija u estetskom smislu tako da ne smeju da se prave gre{ke. Ponekada i najminimalnija intervencija mo`e da bude estetski prihvatqiva. Va`no je da intervenciju obavqa kvalitetan estetski hirurg i da se pa`qivo izabere materijal koji }e da se aplikuje u ko`u kako bi dao {to boqe efekte a istovremeno bio i bezbedan", zakqu~ila je dr Sawa Kuli}. Predavawe su organizovali Poliklinika Eskulap i Savet za zdravstvo i socijalnu politiku SNS Vlasotince. S. Stankovi} HUMANITARNI PAKETI ZA SOCIJALNO UGRO@ENE PORODICE da po{tuju privatnost i pravila raspodele, kako bismo br`e i lak{e zavr{ili posao koji je pred nama, s obzirom da ide zima, rekla je Vi{wa Buwevac, sekretar Crvenog krsta Vlasotince.

12 12 oktobar godine D R U [ T V O RE^EQ I MILIBROT ODU[EVILI U^ESNIKE TAKMI^EWA Turisti~ka organizacija op{tine Vlasotince uspe{no je u~estvovala na Me unarodnom takmi~ewu u spremawu jela nacionalne kuhiwe i zimnice, koje je oktobra meseca odr`ano u Ni{u. Na ovom takmi~ewu Turisti~ka organizacija je predstavila tradicionalnu zimnicu na{eg kraja. Posebno interesovawe i pa`wu stru~nog `irija i u~esnika takmi~ewa izazvao je re~eq, "slatko" od {ire i tikve i milibrot, vaskr{wi slatki kola~ koji se umesto torte u na{em kraju nosio kumu na Uskrs. Zlatne medaqe na{i izlaga~i dobili su za zimnicu i prezentaciju cele postavke. Vlasotina~ku tradicionalnu kuhiwu predstavqale su Mirjana I{qamovi} iz Udru`ewa Loza i Budimirka Stefanovi}, samostalni proizvo a~ zimnice. Za re~eq se pobrinuo Dejan Stankovi}. Svoje specijalitete ovom prilikom je izlo`ila i Ivana Krain~ani}. Pored zimnice, na vlasotina~kom Po~etkom oktobra odr`ano je Me unarodno takmi~ewe u spremawu jela nacionalne kuhiwe i zimnice u Ni{u, na kome su Vlasotince predstavqale ekipa Turisti~ke organizacije Vlasotinca i ekipa koju su ~inile Ivana Krain~ani} i wena }erka Jana. Takmi~ewe je organizovalo Udru`ewe ugostiteqskih i turisti~kih poslenika Ni{a. Me u mnogobrojnim izlaga~ima Ivana i Jana su osvojile zlatnu medaqu i pehar za nacionalna jela i zlatnu medaqu za zimnicu. Na manifestaciji su posebno bili zainteresovani za gologlavnik, koji se sprema od kopriva i katmer kora za pitu, za prebranac, sarme od vinovog li{}a, za kola~e breskvice, puwene paprike, tikvice Prilika je bila da zajedno sa Turisti~kom organizacijom Vlasotinca predstavimo na{u op{tinu u najboqem svetlu. Istovremeno, i da se prisetimo jela spremqenih po bakinim je pored pripremqenih jela ocewivao i aran`irawe i izgled {tanda, Iskoristili smo priliku da mnogobrojne posetioce, koji su zastajali pored na{ih {tandova pozovemo da kao gosti ili u~esnici posete na{ prvi festival hrane i pi}a Ukus juga, koji }e se odr`ati 10. novembra u Vlasotincu, rekla je Ivana Krain~ani}. Ivana Krain~ani} koja je ve} dve godine ~lan Udru`ewa ugostiteqskih i turisti~kih poslenika Ni{a je u~estvovala na Me unarod- {tandu su se, izme u ostalog, na{li sitni kola~i sa xemom i ma{}u, breskvice, ru`ice, pita od kupusa sa sukanim korama, kola~i i kiflice sa makom Uspeli smo da tokom takmi~ewa podsetimo prisutne na mirise i ukuse tradicionalne kuhiwe vlasotina~kog kraja. Mnogi su prepoznali ukuse svoga detiwstva. I daqe }emo raditi na promociji starih recepata, kako bismo se prisetili skoro zaboravqenih jela, poslastica i zimnice", ka`u u Turisti~koj organizaciji. Tokom finalnog takmi~ewa Iza i mi na teglu, koje je odr`ano 13. oktobra na Adi, pored ajvara i drugih gastronomskih ponuda na{eg kraja, podeqen je propagandni materijal a u~esnici takmi~ewa pozvani da posete Vlasotince. IVANINA REFORM TORTA OKI]ENA MEDAQAMA NA FESTIVALU U MAKEDONIJI nom festivalu Gastromak " u Strumici, u Makedoniji. Na festivalu je u~estvovalo 30-ak zemaqa sa oko 400 u~esnika, a `iri, koji je ocewivao pripremqene specijalitete bio je sastavqen od me unarodnog tima sudija. Skoro da nema discipline u kojoj na{ tim nije osvojio bar neku od medaqa. Pehari koje smo doneli sa takmi~ewa su potvrda da smo napravili dobru selekciju. Za takmi~ewe smo se pripremali dugo i iscrpno. Svi na{i ~lanovi bili su na visini zadataka i tako smo na najboqi na~in promovisali Srbiju, ka`e Zoran Mira{evi}, predsednik Udru`ewa ugostiteqskih i turisti~kih poslenika Ni{a, koji je u Strumici bio i ~lan sudijskog tima. U izuzetno jakoj konkurenciji Ivana Krain~ani} je osvojila bronzanu medaqu za Reform tortu i zlatnu medaqu za dekoraciju. Ose}ala sam se divno. Zaista sam iznena ena uspehom jer je konkurencija bila izuzetno jaka u svim kategorijama. U~estvovawe na ovom festivalu mi je vi{estruko koristilo jer je to bila i prilika da razmenim iskustva sa qudima koji se bave sli~nim ili istim poslom kao i ja. Bodrili smo jedni druge, i zaista mi je drago {to se i tim Visoke poslovne {kole strukovnih studija Leskovac, smer menaxment tehnologije hrane i gastronomije, koji je predvodio profesor Mom~ilo Coni} okitio medaqama. Svi zajedno smo veoma uspe{no predstavqali Srbiju. Posebno mi je zadovoqstvo {to sam upoznala poznatog majstora kuhiwe Stevu Karapanxu, rekla je Ivana Krain~ani}, koja se skoro 20 godina bavi proizvodwom hrane. Ovogodi{wi, tre}i po redu Gastromak festival je okupio rekordan broj u~esnika. Takmi~ili su se majstori kuhiwe iz mediteranskih evropskih regija, kulinari iz Turske, Mongolije, SAD i Kine, a Srbiju su predstavqali timovi iz Ni{a i Leskovca. Pripremqeno je vi{e od 2000 razli~itih specijaliteta i dezerata. Odr`ano je vi{e od 30 master klasova i simpozijum me unarodnih studija VAKS, Svetske asocijacije {efova kuhiwe, po ~ijim se propozicijama u celom svetu odr`avaju ovakve manifestacije. ITALIJANSKA KUHIWA KAO QUBAV I IZAZOV Kada se spoje mladost, znawe, ambicija i `eqa za stalnim usavr{avawem uspeh je skoro zagarantovan. To potvr uje Stefan Nikoli}, koji je pravqewem pica po~eo da se bavi pre pet godina kako bi zaradio xeparac u piceriji svoje tetke. U po~etku je imao samo poverewe tetke i po~etna uputstva. Vremenom je zavoleo ovaj posao, po~eo da u~i, napreduje. Posebno ga interesuje italijanska kuhiwa, koju i najboqe poznaje. Pored pravqewa pice, Stefan intenzivno radi na usavr{avawu pripremawa italijanskih pasti. Oni koji su probali wegove paste, ka`u da su izuzetno ukusne. Wegovo znawe i ve{tina u pravqewu pica potvr eni su nagradama na Internacionalnom gastro i turisti~kom {ampionatu u Ni{u. Me u brojnim takmi~arima iz mnogih zemaqa regiona Stefan Nikoli} je osvojio zlatnu medaqu za picu koju je sam izmislio i nazvao je Vlasina. Srebrnu nagradu osvojio je za tehniku i brzinu pravqewa. U~e{}e na takmi~ewu u Ni{u puno mi zna~i, to je bilo nezaboravno iskustvo i prilika da mnogo toga nau~im. U `iriju su bili stru~waci iz Italije tako da mi wihove ocene daju podstrek za nova znawa, istra`ivawa, eksperimentisawa, za daqe izu~avawe italijanske kuhiwe koja mi se posebno dopada i koju veoma dobro poznajem, ka`e Stefan Nikoli}. Svoju qubav prema kulinarstvu razvija}e profesionalno jer se upravo sprema da otvori svoju piceriju koja }e se zvati Parma. S. Stankovi}

13 oktobar godine DRU[TVO 13 DECENIJE GLUME I RADOSTI U znak se}awa na velikog prijateqa Velimira Coni}a Kalemara, objavqujemo tekst koji je godine iza{ao u biltenu "Vlasina", povodom obele`avawa 65 godina wegovog gluma~kog rada. Istaknuti glumac i ~lan KUD-a Sini{a Jani} Velimir Coni} Kalemar nedavno je obele`io 65 godina gluma~kog rada. Punih 65 godina on je proveo na daskama koje `ivot zna~e, pred publikom razli~itih generacija. Tim povodom KUD Sini{a Jani} priredio je veoma bogat i raznovrstan program. Program su te ve~eri upotpunili brojni gosti, peva~ka grupa Biseri iz Leskovca, poznati glumac Dragan Stankovi} iz Vrawa, Ivana Tasi}, asistentkiwa na U~iteqskom fakultetu u Vrawu i gradski tambura{ki orkestar. Najpre je nastupila plesna grupa Omladinskog studija KUD-a sa koreografijom Dalibora Koci}a. Pa`wu publike privukle su izuzetne maske ~lanova plesne grupe za koje su se pobrinuli Toma Lazarov i wegov asistent Nikola Koci}. Usledilo je izvo ewe humoristi~kih scena. Peva~ku grupu Biseri pod dirigentskom palicom profesora Branka Coni}a pratio je gradski tambura{ki orkestar, Dragan Stankovi} je igrao Mitketa a Ivana Tasi} pesmom je do~arala vreme starog Vrawa. Publika je imala priliku da vidi i deo nove predstave "Gde }emo te~u", koja se priprema po tekstu Zorana Davini}a. U kratkom insertu ove predstave igrali Radenkovi}, Slavi{a [u{uli} i ^edomir Risti}. Nagradu povodom ovog izuzetnog jubileja, doajenu vlasotina~kog glumi{ta Velimiru Coni}u uru~io je predsednik KUD-a Zoran S E ] A W E Davini}. Tom prilikom Zoran Davini} je uru~io i priznawe proslavqenom scenaristi Sini{i Pavi}u, koji je sa svojom suprugom Qiqanom Pavi} pru`io veoma zna~ajnu podr{ku i finansijsku pomo} za adaptaciju i stvarawe boqih uslova za rad KUD-a Sini{a Jani}. Prise}aju}i se minulih decenija,glume, stotina odigranih uloga, nagrada, dru`ewa sa publikom, gostovawa na mnogim scenama Srbije, pobede na Turniru duhovitosti godine, Velimir Coni} je sa publikom podelio i pesmu Adio, ~iji je i autor. Velimir Coni} Kalemar glumio je u pozori{nim komadima za decu sa istom qubavqu i istim entuzijazmom kao i u pozori{nim komadima za odrasle. Bile su to komedije, tragedije, mjuzikli. Bilo je tu radosti i razo~arewa. Wegov `ivot je ispuwen `ivot jednog plemenitog ~oveka koga je volelo celo Vlasotince. OKTOBAR - MESEC SOLIDARNOSTI SA STARIMA ODR@ANO PREDAVAWE O RECIKLA@I LIMENKI Recan Fondacija za recikla`u limenki za pi}e i Udru`ewe Vlasinska vila su 18. i 19. oktobra u osnovnim i sredwim {kolama organizovali predavawe na temu recikla`e aluminijumskih limenki. Ciq ovih predavawa je pove}awe svesti o za{titi `ivotne sredine i ukazivawe na potrebu za reciklirawe limenki. Fondacija Recan u Srbiji postoji od godine. U okviru na{eg projekta vr{imo edukaciju dece i mladih o potrebi prikupqawa i reciklirawa limenki za pi}e. Ovaj deo projekta, izme u ostalog, obuhvata predavawa u {kolama {irom Srbije, opremawe {kola kutijama i kesama za prikupqawe ambala`e i deqewe edukativnog materijala. Najvrednijim {kolama jednom godi{we dodequjemo nov~ane nagrade. Pored toga, tokom cele godine na najve}im muzi~kim festivalima u Srbiji i jugoisto~noj Evropi radimo na prikupqawu limenki i od wih pravimo zanimqive instalacije. Sredstva dobijena prodajom doniramo deci sa smetwama u razvoju, istakao je Nemawa Komatovi}, in`ewer za{tite `ivotne sredine i koordinator Recan Fondacije. Po wegovim re~ima, u svetu se reciklira oko 70% limenki. U tome predwa~e Nema~ka i skandinavske zemqe, koje imaju stoprocentnu recikla`u limenki. U Srbiji ona iznosi oko 44%. Svaka limenka se reciklira 100%, mo`e da se reciklira beskona~ni broj puta a da ne izgubi na kvalitetu. Dobijawe aluminijuma iz recikla`e daleko je jeftinije i zdravije po `ivotnu sredinu od dobijawa iz boksita. Limenka nije sme}e, ve} vredna sekundarna sirovina. Ukoliko bude ba~ena ona ostaje u prirodi izme u 80 i 500 godina, poruka je sa predavawa. Predavawa su prvog dana odr`ana u {kolama Bra}a Milenkovi} u [i{avi i "8. oktobar u Vlasotincu. Drugog dana su organizovana i za u~enike O[ Sini{a Jani}, Tehni~ke {kole i Gimnazije Stevan Jakovqevi}. S.Stankovi} Sredinom oktobra ~lanovi Udru`ewa Vlasinska vila posetili su korisnike Doma za stara i odrasla lica u Leskovcu i na taj na~in obele`ili oktobar - mesec solidarnosti sa starima. Upravo u ovom mesecu se realizuju brojne aktivnosti posve}ene starim osobama. Pro{le godine smo u saradwi sa gradskim osnovnim {kolama i de~jim odeqewem biblioteke obele`ili ovaj mesec organizovawem priredbe Gradimo mostove qubavi i prijateqstva me u generacijama, a ove godine smo odlu~ili da posetimo Dom za stare i da na{u posetu iskoristimo za dru`ewe sa korisnicima kao i za podelu garderobe prikupqene u septembarskoj akciji "O~istimo ormane", na kojoj se odazvao veliki broj na{ih sugra ana. Pored toga, korisnike Doma smo obradovali slatki{ima, ali ~ini mi se da smo najvi{e radosti izazvali podelom ~estitki koje su za ovu priliku izradili u~enici Osnovne {kole 8. oktobar uz pomo} svojih u~iteqa. Jo{ jednom se pokazalo da mali znak pa`we, svima, posebno starijim qudima mnogo zna~i, rekla je Tatjana Ili}, predsednica Udru`ewa "Vlasinska vila". U ovoj akciji u~e{}e su uzeli i u~enici Osnovne {kole Dositej Obradovi} u Svo u, koji su Domu za stara i odrasla lica poklonili pano sa crte`ima, pesmama i citatima posve}enih tre}em dobu. Ova poseta je nastavak ve} zapo~ete saradwe sa Domom za stara i odrasla lica jer smo posledwe subote u julu mesecu, u okviru obele`avawa Svetskog dana prijateqstva prisustvovali kolektivnoj proslavi ro endana svih korisnika ro enih tog meseca, dodala je Tatjana Ili}. U Domu za stara i odrasla lica me u korisnicima je wih 32 sa teritorije op{tine Vlasotince. 26. PESNI^KI ^AS U^ITEQSTVU U ^AST u spomen Danici Gorunovi} Tasi} 15. i 16. novembar De{ava se Kwi`evno ve~e u~estvuju: Dragomir ]ulafi} Slavka Gruji~i} Branimir Rosi} Gost Pesni~kog ~asa Borisav Stankovi}, u~iteq Soba stare srpske grafike ~etvrtak, 15. novembar u 19 sati

14 14 oktobar godine SA SVIH STRANA NA SAJMU KWIGA U BEOGRADU PREDSTAVQENO TRE]E IZDAWE MONOGRAFIJE O VLADI ILI]U, AUTORA SA[E STANKOVI]A GORAN VESI] - VLADA ILI] ZASLU@UJE SPOMEN-OBELE@JE U BEOGRADU Goran Vesi}, zamenik gradona~elnika Beograda je 27. oktobra na Sajmu kwiga u Beogradu prisustvovao promociji kwige Sa{e Z. Stankovi}a "Prvi moderni gradona~elnik Beograda - monografija o Vladi Ili}u". Vesi} je izrazio zadovoqstvo {to je kwiga o Vladi Ili}u do`ivela novo, tre}e izdawe, za {ta je ovog puta zaslu`na izdava~ka ku}a "Albion buks". U pitawu je delo o ~oveku koji je kao gradona~alnik Beograda zaslu`io da Beogra ani o wemu znaju vi{e. Izuzetno je zaslu`an za razvoj grada. Postao je gradona~elnik tridesetih godina pro{log veka u vreme kada je Beograd postajao prava evropska metropola. U wegovo vreme izgra en je Most kraqa Aleksandra, kao i Most kraqa Petra koji se nalazio na mestu dana{weg Brankovog mosta, rekao je Goran Vesi}. On je podsetio na ~iwenicu da je Vlada Ili} poklonio svoje li~no imawe kako bi se izgradio Zoolo{ki vrt. Puno je uradio za Beograd. Kada je postao gradona~elnik bio je na meti kritika zbog tro{ewa novca jer wegova tada{wa opozicija nije imala dovoqno sluha za SAVETUJE SE ^I[]EWE DIMWAKA PRE ZIME U zimskom periodu na stambenim objektima naj~e{}e dolazi do po`ara na dimnovodnim kanalima, zato iz Vatrogasno-spasila~ke jedinice Vlasotinca apeluju na gra ane da pred nastupaju}u grejnu sezonu blagovremeno o~iste svoje dimwake. Dimwake treba o~istiti od naslage gare`i, koja je lako zapaqiva i koja uzrokuje deformaciju dimwaka i izazivawe po`ara. Naro~ito su opasni po`ari na starim objektima koji imaju me uspratne konstrukcije od trske. Doma}instva koja se greju na struju bi pre upotrebe trebalo da grejna tela prekontroli{u i da ih ne ostavqaju bez nadzora. vo ewe velikog grada na pravi na~in. On zaslu`uje spomen-obele`je u Beogradu i najboqi je dokaz da lideri moraju imati viziju razvitka, dodao je Vesi}. Zamenik gradona~elnika je pozvao Beogra ane da pro~itaju ovu kwigu i nau~e ne{to o Vladi Ili}u, o sopstvenoj istoriji i qudima koji su sebe nesebi~no davali kada je u pitawu Beograd ili drugi javni interes. Qudi su zainteresovani za kwigu, ali moram da napomenem da je zamenik gradona~elnika Goran Vesi} puno toga uradio za wenu promociju. Vlada Ili} je bio zaslu`an za izgradwu dvadesetak osnovnih {kola, desetine zdravstvenih ustanova, ali i za prve korake u smeru toga da Beograd jednog dana postane turisti~ka atrakcija kao danas. Ovo je izme u ostalog pri~a o tome kako su najkvalitetniji qudi iz provincije godinama davali sve {to su imali za Beograd i wegov razvoj, rekao je Stankovi}. Nakon skoro sedamdeset godina od smrti Vlade Ili} pri~a o prvom modernom gradona~elniku Beograda je krenula iz rodnog Vlasotinca, ispisana perom profesora Sa{e Stankovi}a, kazivana {irom Srbije stigla je do prestonice i pomo}i }e da se Beograd odu`i ovom vizionaru. HUMANI GEST KOJIM POMA@EMO DRUGIMA S. Stankovi} U galeriji Narodne bibliotke Desanka Maksimovi} 25. oktobra je odr`ana redovna akcija dobrovoqnog davawa krvi. Na ovoj akciji u~e{}e su uzela 33 dobrovoqna davaoca. Dragocenu te~nost dalo je 29 lica, dok ~etiri lica zbog zdravstvenog stawa nisu mogla da daju krv. I ovu akciju zajedno su organizovali i sproveli Crveni krst Vlasotinca i Zavod za transfuziju krvi iz Ni{a. Jo{ jednom se zahvaqujemo svim dobrovoqnim davaocima krvi. Molimo sve mlade, zdrave i humane qude da se odazivaju i u~estvuju na na{im akcijama, na kojima su ipak najredovniji vi{estruki davaoci. Na{ih pet minuta mo`e da spasi ne~iji `ivot, rekla je sekretar Crvenog krsta Vlasotinca Vi{wa Buwevac. Slede}a redovna akcija dobrovoqnog davawa krvi bi}e organizovana krajem novembra meseca. U OSNOVNOJ [KOLI KARA\OR\E PETROVI] U BOQARU ODR@ANA TAKTI^KO POKAZNA VE@BA Vatrogasno - spasila~ko odeqewe Vlasotinca je 30. oktobra izvelo takti~ko-pokaznu ve`bu u Osnovnoj {koli Kara or e Petrovi} u Kru{evici, istureno odeqewe u Boqaru. U~enici su u~estvovali u simulirawu po`ara iz {kolske kotlarnice. Planom ve`be po`ar je izazvan u {kolskoj kotlarnici. Do dolaska vatrogasaca zaposleni su ve} po~eli sa evakuacijom u~enika iz objekta {kole. Kada smo stigli formirali smo tri sektora rada, sektor evakuacije, sektor ga{ewa po`ara i sektor spre~avawa {irewa po`ara. Ve`bu smo uspe{no realizovali, a u narednom periodu nastavqamo sa ovom akcijom i u drugim {kolama, ustanovama i preduze}ima, rekao je Dragan Stamenkovi}, komandir Vatrogasno - spasila~kog odeqewa Vlasotinca. Po zavr{etku takti~ko -pokazne ve`be, za sve u~enike je odr`an edukativni ~as na temu za{tita od po`ara, poplava i zemqotresa.

15 oktobar godine S P O R T 15 FUDBAL ZONA JUG, JABLANI^KA, OKRU@NA I ME\UOP[TINSKA JABLANI^KA LIGA VLASINA U SERIJI POBEDA Posle jedanaest odigranih kola Vlasina se nalazi na deobi prvog mesta sa Pustom Rekom iz Bojnika i P~iwom, sa NI[KA ZONA - JUG 1. PUSTA REKA : VLASINA : P^IWA : OFK NI[ : VRAWSKA BAWA : MLADOST (M) : BALKANSKI : MORAVA (VH) : JEDINSTVO (P) : SLOGA (L) : BUDU]NOST (O) : OFK BRZI BROD ; JEDINSTVO (GS) : TANASKO RAJI] : JABLANICA : MLADOST (B) :37 3 REZULTATI 11. KOLA: Budu}nost (O) - Vlasina 2:3, Tanasko Raji} - Pusta Reka 0:2, OFK Brzi Brod - Jedinstvo (GS) 3:0, Jablanica -Balkanski 1:1, Mladost (B) - P~iwa 1:3, OFK Ni{ - Jedinstvo (P) 4:0, Vrawska Bawa - Morava (VH) 5:3, Mladost (M) - Sloga (L) 2:1. PAROVI 12. KOLA: Vlasina - OFK Ni{, Morava (VH) - Mladost (M), P~iwa - Tanasko Raji}, Balkanski - Mladost (B), Jedinstvo (GS) - Sloga (L), Jedinstvo (P) - Vrawska Bawa, OFK Brzi Brod - Jablanica, Pusta Reka - Budu}nost (O) 23 bodova. Fudbaleri Vlasine se nalaze u seriji od ~etiri pobede, a o~ekuju ih jo{ ~etiri me~a do kraja jeseweg dela prvenstva. Slede}a utakmica je derbi sa OFK Ni{, gde bi pobedom nastavila pobedni~ku seriju i sa~uvala JABLANI^KA OKRU@NA LIGA 1. ^EKMIN : VU^JE : KUMAREVO : BOBI[TE : POLET : JEDINSTVO (G) : MLADOST : UMAC : [UMADIJA : OFK BRZA : SLOGA : PROGRES : : MLADI BORAC : ZLO]UDOVO : OFK MORAVA :32 6 REZULTATI 11. KOLA: Umac - Jedinstvo 0:3, Bobi{te - Kumarevo 65 1:1, ^ekmin - OFK Morava 5:0, Progres - Polet 0:1, OFK Brza - Vu~je 0:0, Mladost [umadija 4:1, Zlo}udovo 3:4, Mladi borac - Sloga 2:0 PAROVI 12. KOLA: Jedinstvo (G) - - Mladi borac, [umadija - Zlo}udovo, Vu~je - Mladost 1959, Polet - OFK Brza, Kumarevo 65 - ^ekmin, OFK Morava - Progres prikqu~ak za jeseweg prvaka u Zoni jug. Budu}nost iz Ora{ja je do`ivela prvi poraz na Dubravi i to od Vlasine sa 3:2, u utakmici preokreta jer su doma}ini vodili sa 2:0, a do preokreta je do{lo u nadoknadi vremena na radost navija~a Vlasine. U narednom kolu ekipa Budu}nosti gostova}e u Bojniku. U Jablani~koj okru`noj ligi, na ~elu se izdvojio ^ekmin sa 31 bodom, prati ga ekipa iz Vu~ja sa {est bodova zaostatka. Polet iz Stajkovca je pobedom u Ladovici do{ao do petog mesta u ligi a Progres je zauzeo dvanaesto mesto. Na ME\UOP[TINSKALIGA 1. REAL : MORAVAC (P) : SLOBODA : BSK : GRADAC : BRATSTVO : PLANTA@A : MILANOVO : LEMIND : MARJAN MB : RADNIK SU[ICA : RADNI^KI : JEDINSTVO ([) : TODOROVCE : MLADOST (B) : VELIKO TRWANE :21 4 REZULTATI 11. KOLA: Sloboda - Radni~ki 2:2, Real - Veliko Trwane 2:0, Moravac (P) - Radnik Su{ica 2:0, Todorovce - Milanovo 0:0, Bratstvo - Planta`a 4:0, BSK - Gradac 5:2, Mladost (B) - Jedinstvo ([) 3:2, Marjan MB - Lemind :1 PAROVI 12. KOLA: Jedinstvo ([) - Marjan MB, Radni~ki - Lemind 1953, Veliko Trwane - Moravac (P), Gradac - Mladost (B), Planta`a - BSK, Milanovo - Bratstvo, Radnik Su{ica - Todorovce, Sloboda - Real za~equ se nalaze Zlo}udovo i OFK Morava. U Me uop{tinskoj ligi Gradac se nalazi na petom mestu sa osvojenih 20 bodova, gde je lider Real iz Jajine sa 28 bodova. U lokalnom derbiju u Batulovcu, Mladost je savladala Jedinstvo iz [i{ave sa 3:2, i ovom pobedom je predala fewer Velikom Trwanu. Jedinstvo iz [i{ave je sada na 13. mestu sa 12 bodova. Mesec novembar je rezervisan za zavr{etak jeseweg dela u svim ligama, pa je to prilika da se sakupi dovoqan broj bodova kako bi se ostvarili {to boqi plasmani i mirnije do~ekalo fudbalsko prole}e. RUKOMET PRVA LIGA - ISTOK ZA MU[KARCE uspe[an start rukometa[a Uspe{an start sezone za rukometa{e iz Vlasotinca, koji su posle ubedqive pobede nad ekipom Rtwa (36:16), preuzeli lidersku poziciju u Prvoj ligi- istok. Ekipu ~ine: Ivanovski, Vasiqkovi}, Seizovi}, Aleksi}, Arsi}, Stefanovi}, B. \or evi}, N. \or evi}, Tasi}, Bo`ani}, Ivkovi} i Koci}. Wihov plan je osvajawe prvog mesta i plasman u Super B ligu, prema re~ima Jovice Jovanovi}a, predsednika kluba. Na{e rukometa{ice u tre}em kolu nisu uspele da savladaju e, ali vidi se da su vrlo dobra ekipa. Igra~ice koje nastupaju su: Grozdanovi}, G. Lepojevi}, M. Lepojevi}, Todorovi}, Trajkovi}, Stamenkovi}, Petkovi}, Cvetkovi}, Jovi}, Nikoli} i Stankovi}. G.M. KO[ARKA KO[ARKA[KI KLUB VLASOTINCE U prostorijama SRC Vlasina 15. oktobra je odr`ana osniva~ka Skup{tina `enskog ko{arka{kog kluba Vlasotince. Za predsednika kluba je izabran Zvonko Ili}, ina~e dugogodi{wi predsednik OKK Vlasotince. Uspe{no vo ewe mu{ke ekipe je samo jedan od pokazateqa da je ovo odli~na odluka. Pored izbora za predsednika kluba, izabrano je i rukovodstvo i ~lanovi nadzornog odbora. Ovo je odli~na ideja jer se sada i devoj~icama pru`a prilika da treniraju ko{arku i da se takmi~e sa svojim vr{wakiwama iz drugih op{tina. A time se stvaraju i nova i velika prijateqstva. Sa ekipom }e raditi kvalitetni treneri, koji }e svoje znawe i iskustvo na najboqi mogu}i na~in da prenesu igra~icama, kazao je Zvonko Ili}.

16