LABORATORIJSKI PRAKTIKUM- ELEKTRONSKE KOMPONENTE Laboratorijske vežbe 2018/2019

LABORATORIJSKI PRAKTIKUM- ELEKTRONSKE KOMPONENTE Laboratorijske vežbe 2018/2019

LABORATORIJSKI PRAKTIKUM-ELEKTRONSKE KOMPONENTE Laboratorijske vežbe Određivanje osvetljenosti laboratorije koris ć enjem fotootpornika VAŽNA NAPOMENA: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA OD NAPAJANJA! TEK NAKON ŠTO PREDMETNI ASISTENT ODOBRI UPOTREBU VEŽBE MOŽE SE PRIKLJUČITI NAPAJANJE. NE PISATI PO OVOM UPUTSTVU. PRIPREMA MAKETE Prilikom izrade ove vežbe koristi se ispravljač napona, maketa, otpornik 3.3kΩ, otporna dekadna kutija, fotootpornik i dva merna instrumenta koji se setuju da rade kao voltmetri (slika 1.). Odmah na početku, a pre priključivanja na maketu, voltmetre je potrebno postaviti na opseg 20V, vidi sliku 1. Potenciometar za promenu napona napajanja makete treba okrenuti u krajnji levi položaj. Priključiti oba voltmetra. Pozvati predmetnog asistenta radi provere ispravnosti sastavljene makete i nakon toga pristupiti izradi vežbe. Ampermetar se priključuje redno u kolo. Sva struja koja treba da se meri treba da prodje i kroz ampermetar. Da ne bi remetio stanje u kolu i uticao na struju, ampermetar mora da ima vrlo malu unutrašnju otpornost (idealno jednaku nuli). Voltmetar se vezuje paralelno komponenti na čijim se krajevima želi da izmeri napon. Kao takav on treba da ima ogromnu unutrašnju otpornost da ne bi poremetio stanje u kolu i eventualno napravio zaobilazni put i premostio komponentu (idealno, njegova unutrašnja otpornost treba da je beskonačna). Slika 1 Nikako ne vezivati ampermetar paralelno; može doći do proticanja velikih struja i pregorevanja osigurača ili instrumenta!

Slika 2 Slika 3 IZRADA VEŽBE a) Оdređivanje nepoznate otpornosti korišćenjem naponskog razdelnika Potenciometar za promenu napona napajanja makete (slika 3.), za električno kolo realizovao na osnovu električne šeme date na slici 2, lagano okrenuti udesno dok ulazni napon Vin ne dostigne neku proizvoljnu vrednost višu od 8V. Zatim zapisati očitanu vrednost tako setovanog ulaznog napona Vin i izlaznog napona Vout prikazanu na drugom voltmetru. Redno kolo otpornika R1 i otpornosti dekadne kutije Rx predstavlja naponski razdelnik za koji važi: V out Rx R R 1 x V in Na osnovu izmerenih vrednosti ulaznog napona (Vin) i izlaznog napona (Vout) izračunati vrednost otpornosti dekadne kutije Rx. R V R out 1 x Vin Vout Uporediti ovu vrednost sa pokazivačem na dekadnoj kutiji.

Slika 4 b) Snimanje zavisnosti Vout = ƒ(rdk) Potenciometar za promenu napona napajanja makete (slika 4.) lagano okretati udesno dok ulazni napon Vin ne dostigne vrednost od 12 V. Zatim menjati vrednost otpornosti dekadne kutije u skokovima (vidi tabelu) i unositi u tabelu vrednosti izlaznog napona Vout. NAPOMENA: Mogu se koristiti i druge vrednosti otpornosti dekadne kutije (van tabele), ali je važno da se ulazni napon drži na konstanoj vrednosti (12 V) Po završetku očitavanja izlaznog napona, smanjiti napon napajanja na 0 V, a korišćenjem dobijenih podataka iz tabele nacrtati na milimetarskom papiru zavisnost Vout = ƒ(rdk). Jasno je da će veći broj mernih tačaka dati bolju zavisnost. RDK [kω] 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Vout [V] c) Odredjivanje osvetljenosti laboratorije Dekadnu kutiju zameniti fotootpornikom kao na slici 5. Potenciometar za promenu napona napajanja makete lagano okretati udesno dok ulazni napon Vin ne dostigne vrednost od 12 V. Zatim očitati vrednost izlaznog napona Vout, što je zapravo napon na fotootporniku. Sa zavisnosti Vout=ƒ(R), koja je u prethodnoj tački b) dobijena pod uslovom Vin=12V, očitati i vrednost otpornosti fotootpornika za datu vrednost izlaznog napona. Ova otpornost zavisiće od trenutne osvetljenosti laboratorije. Po završetku očitavanja izlaznog napona, smanjiti napon napajanja na 0V. Na kraju izrade vežbe obavezno isključiti merne instrumente! Postupak za odredjivanje osvetljenosti: Ukupna struja kroz fotootpornik I I t I f

Slika 5 dobija se iz Omovog zakona na osnovu izmerenog napona na fotootporniku (Vout) i njegove otpornosti Struja mraka I t odredjuje se na osnovu otpornosti u mraku R0=100 k i napona na fotootporniku Fotostruja je data izrazom I f C E Parametar fotostruje C zavisi direktno od primenjenog napona (ako nema napona, nema ni struje) i za fotootpornik upotrebljen u ovoj vežbi može se za dati napon na njemu U odrediti kao C 16.6310 6 U [ A] Drugi parametar upotrebljenog fotootpornika iznosi χ=0.615, pa je osvetljenost data izrazom I E C f 1/ IZVEŠTAJ U izveštaju je potrebno navesti električnu šemu ove vežbe, postupak merenja i izmerene podatke u vidu tabela i grafikona Vout=ƒ(RDK). Na grafikonu treba nacrtati karakteristiku izlaznog napona u odnosu na otpornost dekadne kutije (RDK), koristeći milimetarski papir ili dati sliku dobijenu korišćenjem nekog softverskog alata. Dimenzije grafikona treba da budu približno formata A4. Odrediti otpornost fotootpornika na osnovu grafikona Vout=ƒ(RDK) i odrediti osvetljenje laboratorije. Izveštaj treba da sadrži i odgovarajuće numeričke vrednosti koje su dobijene u postupku odredjivanja osvetljenosti laboratorije. Svesku sa izveštajem OBAVEZNO predati asistentu radi overe na prvom narednom času laboratorijskih vežbanja.

LABORATORIJSKI PRAKTIKUM-ELEKTRONSKE KOMPONENTE Laboratorijske vežbe Određivanje vremena punjenja i praž njenja kondenžatora VAŽNA NAPOMENA: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA OD NAPAJANJA! TEK NAKON ŠTO PREDMETNI ASISTENT ODOBRI UPOTREBU VEŽBE MOŽE SE PRIKLJUČITI NAPAJANJE. NE PISATI PO OVOM UPUTSTVU. PRIPREMA MAKETE Prilikom izrade ove vežbe koristi se ispravljač napona, maketa, otpornici vrednosti 10 kω i 22 kω, elektrolitski kondenzator vrednosti 2200 µf (obratiti pažnju na izvode kondenzatora!) i dva merna instrumenta (voltmetri (slika 1)). Odmah na početku, a pre priključivanja na maketu, voltmetre je potrebno postaviti na opseg 20 V, vidi sliku 1. Potenciometar za promenu napona napajanja makete treba okrenuti u krajnji levi položaj. Priključiti oba voltmetra. Pozvati predmetnog asistenta radi provere ispravnosti sastavljene makete i nakon toga pristupiti izradi vežbe. Slika 1

Kondenzator C1 (slika 2a) se puni preko otpornika R1, ali je brzina punjenja određena i vrednošću otpornika R2. Na osnovu toga kompletno kolo sa leve strane od kondenzatora C1 može se zameniti Tevenenovim generatorom. U skladu sa tim, električna šema se svodi na ekvivalentnu šemu datu na slici 2b, gde je ET Tevenenov generator i RT njegova unutrašnja otpornost. a) b) Slika 2 Na osnovu električne šeme sa slike 2, može se zaključiti da se kondenzator puni naponom vrednosti 2.5 V ukoliko su otpornici koji čine Tevenenov otpornik istih vrednosti, odnosno 10 kω, što je predstavljeno na ekvivalentnoj šemi (slika 3). Slika 3 Otvaranjem prekidača prekida se punjenje kondenzatora. Odmah nakon podizanja prekidača kondenzator počinje da se prazni preko otpornika R2 (slika 4). Slika 4

IZRADA VEŽBE c) Оdređivanje vremena punjenja i pražnjenja kondenzatora korišćenjem otpornika vrednosti R1=10 kω, R2=10 kω i kondenzatora C=2200 µf. Potenciometar za promenu napona napajanja makete (slika 6.), realizovane na osnovu električne šeme date na slici 2, lagano okretati udesno dok ulazni napon VIN ne dostigne vrednost od maksimalno 5 V. Ulogu prekidača u šemi sa slike 5 igra horizontalni kratkospojnik na maketi (pri podešavanju napona VIN ne stavljati kratkospojnik, kao na slici 6). PUNJENJE: Pripremiti štopericu za merenje vremena, zatim zatvoriti prekidač ubacivanjem kratkospojnika (slika 6), čime počinje punjenje kondenzatora. Tokom merenja potrebno je ulazni napon VIN održavati konstantnim. Zapisivati očitanu vrednost izlaznog napona VOUT prikazanu na drugom voltmetru u tačno definisanim vremenskim intervalima navedenim u tabeli (vidi tabelu). Po završetku očitavanja izlaznog napona, ne dirati napon napajanja niti kondenzator 1-2 minuta kako bi se kondenzator napunio na maksimalnu vrednost (definisanu električnim kolom), koja će biti početna vrednost od koje će se kondenzator prazniti u narednom delu vežbe. PRAŽNJENJE: Kao i u slučaju kada se kondenzator puni, neophodno je da štoperica bude spremna u trenutku kada treba skloniti horizontalni kratkospojnik sa makete (slika 7), kako bi kondenzator počeo da se prazni preko otpornika R2 i zapisivati vrednost izlaznog napona VOUT u tabelu. Ovaj napon trebalo bi da opada sa vremenom. Slika 5 Slika 6

Slika 7 VIN = 5 V Vreme t [s] 5 10 15 20 30 40 50 60 70 80 90 Vout punjenje[v] Vout pražnjenje[v] d) Određivanje vremena punjenja i pražnjenja kondenzatora korišćenjem otpornika vrednosti R1=22 kω, R2=10 kω Na mesto otpornika R1 postaviti otpornik od 22 k. Sačekati da se kondenzator isprazni ukoliko nije prazan. Proveriti da li ulazni napon ima vrednost od 5 V. Ponoviti kompletnu proceduru iz prethodnog dela vežbe. Po završetku vežbe smanjiti napon napajanja na 0 V. VIN = 5 V Vreme t [s] 5 10 15 20 30 40 50 60 70 80 90 Vout punjenje [V] Vout pražnjenje[v] e) Objasniti slučaj kada otpornik R1 ima vrednost 10 kω, a otpornik R2 vrednost 22 kω, sa stanovišta vremena punjenja i pražnjenja. Koliko iznosi vremenska konstanta punjenja, a koliko pražnjenja kondenzatora u ovom slučaju? Odrediti do kog napona će se napuniti kondenzator po formuli V out (t)=e T [1 e (-t τ ) ]. Skicirati oblik napona VOUT tokom punjenja i pražnjenja za ovaj slučaj. Objasniti prikazane rezultate.

IZVEŠTAJ U izveštaju je potrebno navesti električnu šemu ove vežbe, postupak merenja i izmerene podatke u vidu tabela i grafikona VOUT = ƒ(t). Na jednom grafikonu treba nacrtati zavisnost izlaznog napona od vremena punjenja/pražnjenja na osnovu rezultata dobijenih pod a) i b), koristeći milimetarski papir ili dati sliku dobijenu korišćenjem nekog softverskog alata. Skica grafika prikazana je na slici 8. Istu zavisnost za rezultate pod c) nacrtati na drugom grafiku. Dimenzije grafikona treba da budu približno formata A4. Izračunati vremensku konstantu za proces punjenja kondenzatora po formuli τ 1 =R T C. Odrediti da li se kondenzator napunio za približno T= 5τ1. Izračunati vremensku konstantu za proces pražnjenja kondenzatora po formuli τ 2 =R 2 C. Odrediti da li se kondenzator ispraznio za približno T= 5τ2. Svesku sa izveštajem OBAVEZNO predati asistentu radi overe na prvom narednom času laboratorijskih vežbanja. Slika 8

LABORATORIJSKI PRAKTIKUM-ELEKTRONSKE KOMPONENTE Laboratorijske vežbe Snimanje karakteristika dioda VAŽNE NAPOMENE: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA OD NAPAJANJA! TEK NAKON ŠTO PREDMETNI ASISTENT ODOBRI UPOTREBU VEŽBE MOŽE SE PRIKLJUČITI MAKETA. NE PISATI PO OVOM UPUTSTVU. PRIPREMA MAKETE Prilikom izrade ove vežbe koristi se ispravljač napona, maketa, otpornik 180Ω ili 220 Ω, pet dioda čije karakteristike merimo i dva merna instrumenta (voltmetar i ampermetar). Odmah na početku, a pre priključivanja na maketu, voltmetar je potrebno postaviti na opseg 20V, a ampermetar na opseg 20mA, vidi sliku 1. Pomoću makete i potrebnih komponenata sastaviti električnu šemu kola koja je data je na slici 2. Gotova maketa treba da izgleda kao na slici 3. Potenciometar za promenu napona napajanja makete treba okrenuti u krajnji levi položaj. Priključiti ampermetar i voltmetar. Pozvati predmetnog asistenta radi provere ispravnosti sastavljene makete i nakon toga pristupiti izradi vežbe. Slika 1

ELEKTRONSKI FAKULTET Katedra za mikroelektroniku Slika 2 Slika 3 IZRADA VEŽBE Potenciometar za promenu napona napajanja makete lagano oketati udesno dok se na voltmetru ne očita potreban napon (vidi tabele). Zatim zapisati očitanu vrednost struje prikazanu na ampermetru. Po završetku snimanja karakteristike jedne diode smanjiti napon napajanja na 0V, promeniti diodu i ponoviti postupak snimanja karakteristike. Na kraju izrade vežbe obavezno isključiti merne instrumente! LED dioda zelena VD[V] 1.00 1.40 1.70 1.75 1.80 1.85 1.90 1.95 2.00 2.10 2.20 ID[mA] LED (Light Emitting Diode) dioda svetli samo kada kroz nju protiče struja u smeru diode. Ako je dioda obrnuto postavljena struja neće proticati i dioda ne svetli! Proveriti ovo tvrdjenje obrtanjem diode. 1N4007 (u crnom kućištu) Silicijumska ispravljačka dioda VD[V] 0.20 0.45 0.55 0.57 0.60 0.62 0.63 0.64 0.65 0.66 0.67 ID[mA]

ELEKTRONSKI FAKULTET Katedra za mikroelektroniku Schottky dioda (u plavom kućištu) VD[V] 0.10 0.20 0.23 0.25 0.27 0.29 0.30 0.32 0.34 0.36 0.38 ID[mA] Schottky dioda je dioda na bazi kontakta metal-poluprovodnik. IC dioda (infracrvena) VD[V] 0.40 0.60 0.85 1.00 1.04 1.08 1.09 1.10 ID[mA] 6 8 10 Svetlost IC (ili IR od izraza Infra Red) diode je izvan područja vidljivog spektra. Svetljenje ove diode ne možemo primetiti golim okom. Da ova dioda vodi možemo se uveriti pomoću pokazivanja instrumenata, a da emituje IC svetlost pomoću kamerice sa fotoaparata ili sa mobilnog telefona. Iskoristiti kamericu! Snimanje karakteristike Zener diode Zener dioda je komponenta koja se zbog posebnog oblika I-V karakteristike koristi pri inverznoj polarizaciji, dok pri direktnoj polarizaciji pokazuje standardnu karakteristiku Silicijumske diode. Postaviti na maketu Zener diodu 5V6 tako da bude direktno polarisana, pa snimiti njenu karakteristiku Zener dioda - direktna polarizacija VD[V] 0.20 0.45 0.55 0.57 0.60 0.62 0.63 0.64 0.65 0.66 0.67 ID[mA] Okrenuti Zener diodu pa snimiti inverznu karakteristiku (slika 4). Zener dioda inverzna polarizacija VD[V] 3 4 5 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.55 5.6 5.65 ID[mA] Slika 4

ELEKTRONSKI FAKULTET Katedra za mikroelektroniku IZVEŠTAJ U izveštaju je potrebno navesti električnu šemu ove vežbe, postupak merenja i izmerene podatke u vidu tabela i grafikona ID(VD) i dati lična zapažanja. Karakteristike LED, 1N4007, Šotkijeve i IC diode nacrtati na jednom, a karakteristike Zener diode na drugom grafikonu koristeći milimetarski papir. Dimenzije grafikona treba da budu približno fomata A4. Odrediti napon praga za svaku komponentu (diodu). Napon praga je presečna tačka tangente na karakteristiku diode u radnom režimu i x-ose i približno odgovara naponu kada je struja 1mA. Odrediti Zenerov napon - napon na inverzno polarisanoj diodi pri unapred definisanoj struji, npr. 1mA. Svesku sa izveštajem OBAVEZNO predati asistentu radi overe na prvom narednom času laboratorijskih vežbanja.

ELEKTRONSKI FAKULTET LABORATORIJSKI PRAKTIKUM-ELEKTRONSKE KOMPONENTE Laboratorijske vežbe Katedra za mikroelektroniku Snimanje karakteristike bipolarnog tranžistora VAŽNA NAPOMENA: ZA VREME POSTAVLJANJA VEŽBE (SASTAVLJANJA ELEKTRIČNE ŠEME) I PRIKLJUČIVANJA MERNIH INSTRUMENATA MAKETA MORA BITI ODVOJENA OD NAPAJANJA! TEK NAKON ŠTO PREDMETNI ASISTENT ODOBRI UPOTREBU VEŽBE MOŽE SE PRIKLJUČITI NAPAJANJE. NE PISATI PO OVOM UPUTSTVU. PRIPREMA MAKETE Prilikom izrade ove vežbe koristi se ispravljač napona, maketa, otpornici 180 Ω i 100 kω, bipolarni transistor BC107 i tri merna instrumenta (2 voltmetra i ampermetar). Odmah na početku, a pre priključivanja na maketu, voltmetar je potrebno postaviti na opseg 20 V, a ampermetar na opseg 20 ma, vidi sliku 1. Pomoću makete i potrebnih komponenata sastaviti električnu šema kola koja je data na slici 2. Gotova maketa treba da izgleda kao na slici 3. Potenciometar za promenu napona napajanja makete i potenciometar za promenu bazne struje tranzistora treba okrenuti u krajnji levi položaj. Priključiti ampermetar i voltmetre. Pozvati predmetnog asistenta radi provere ispravnosti sastavljene makete i nakon toga pristupiti izradi vežbe. Slika 1 Slika 2

ELEKTRONSKI FAKULTET Katedra za mikroelektroniku Slika 3 IZRADA VEŽBE Potenciometar za promenu bazne struje tranzistora podesiti tako da voltmetar V1 pokazuje 1 V. S obzirom da je V1 napon na otporniku od 100 kω, to znači da je bazna struja IB=V1/R=1V/100 kω=10 A. Potenciometar za promenu napona napajanja makete lagano okretati udesno dok se na voltmetru ne očita potreban napon VCE (vidi tabele). Zatim zapisati očitanu vrednost struje IC izmerenu ampermetrom. Za vreme snimanja karakteristike bazna struja se mora održavati konstantnom. Ukoliko je potrebno, izvršiti korekciju potenciometrom za podešavanje bazne struje. Po završetku snimanja karakteristike za jednu vrednost bazne struje smanjiti napon napajanja na 0 V, povećati baznu struju i ponoviti postupak snimanja karakteristike. IB=10 A (V1=1 V) VCE [V] 0.20 0.30 0.60 2.00 4.00 6.00 8.00 IC[mA] IB=20 A (V1=2 V) VCE [V] 0.20 0.30 0.60 2.00 4.00 6.00 8.00 IC[mA] IB=30 A (V1=3 V) VCE [V] 0.20 0.30 0.60 2.00 4.00 6.00 8.00 IC[mA] Na kraju izrade vežbe obavezno isključiti merne instrumente!

ELEKTRONSKI FAKULTET Katedra za mikroelektroniku IZVEŠTAJ U izveštaju je potrebno navesti električnu šemu ove vežbe, postupak merenja i izmerene podatke u vidu tabela i grafikona IC(VCE). Karakteristike za sve tri bazne struje (10 A, 20 A, 30 A) nacrtati na istom grafikonu. Koristiti milimetarski papir ili dati sliku dobijenu korišćenjem nekog softverskog alata. Dimenzije grafikona treba da budu približno formata A4. Na grafikonu označiti oblasti rada tranzistora. Odrediti pojačanje ovog tranzistora: izabrati dve tačke u aktivnoj oblasti rada tranzistora na karakteristikama za 10 A i 30 A, a pojačanje izračunati kao: β= I C I B = I C3-I C1 I B3 -I B1 Svesku sa izveštajem OBAVEZNO predati asistentu radi overe na prvom narednom času laboratorijskih vežbanja.