Microsoft Word - PODACI I INFORMACIJE BANKE FINAL spd

Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE na dan 31. decembar 2014. godine

SADRŽAJ: 1. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE 1 2. STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 2 2.1. STRATESKI OKVIR UPRAVLJANJA RIZICIMA 2 2.2. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA 4 2.3. RIZIČNI PROFIL I SKLONOST BANKE KA RIZICIMA 4 2.4. POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA 5 2.4.1. KREDITNI RIZIK 6 2.4.2. KREDITNO DEVIZNI RIZIK 8 2.4.3. RIZIK KONCENTRACIJE 9 2.4.4. REZIDUALNI RIZK 10 2.4.5. RIZIK ZEMLJE 10 2.4.6. TRŽIŠNI RIZIK 10 2.4.7. DEVIZNI RIZIK 10 2.4.8. RIZIK OD PROMENE KAMATNIH STOPA 11 2.4.9. OPERATIVNI RIZIK 12 2.4.10. RIZIK LIKVIDNOSTI 12 2.5. NAČIN ORGANIZOVANJA PROCESA UPRAVLJANJA RIZICAMA 13 3. KAPITAL BANKE 17 3.1. UPRAVLJANJE KAPITALOM 17 3.2. OPIS OSNOVNIH KARAKTERISTIKA SVIH ELEMENATA KOJI SE UKLJUČUJU U OBRAČUN KAPITALA 17 3.1.1. PODACI O KAPITALNOJ POZICIJI 19 SLEDEĆA TABELA DAJE PRIKAZ STRUKTURE I VISINE REGULATORNOG NA DAN 31. DECEMBAR 2014 19 4. KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA 23 4.1. POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 23 4.2. REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI 24 4.3. INTERNA PROCENA ADEKVATNOSTI KAPITALA 25 5. KREDITNI RIZIK 31 5.1. OPIS PRISTUPA I METODA KOJI BANKA KORISTI ZA OBRAČUN ISPRAVKI VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANILANSNIM STAVKAMA 31 5.2. IZLOŽENOSTI NAKON RAČUNOVODSTVENIH OTPISA, IZUZIMAJUĆI EFEKTE TEHNIKA UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA,KAO I PROSEČNE IZLOZENOSTI TOKOM PERIODA, PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 33 GEOGRAFSKA RASPODELA PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 34

PODELA IZLOŽENOSTI KREDITNOM RIZIKU PREMA SEKTORIMA ILI DRUGOJ UGOVRONOJ STRANI RAZVRSTANIH PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 34 IZLOŽENOSTI KOD KOJIH JE IZVRŠENA ISPRAVKA VREDNOSTI, DOSPELA NENAPLAĆENA POTRAŽIVANJA I ISPRAVKA VREDNOSTI PO SEKTORIMA 40 RASPODELA SVIH IZLOŽENOSTI PREMA PREOSTALOM DOSPEĆU PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 42 PROMENE NA ISPRAVKAMA VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJIMA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA 43 BILANSNA AKTIVA I VANBILANSNE STAVKE KOJE SE KLASIFIKUJU 43 PRIMENA EKSTERNIH REJTINGA U STANDARDIZOVANOM PRISTUPU OBRAČUNA KREDITNIM RIZIKOM PONDERISANE AKTIVE 43 6. TEHNIKE UBLAŽAVANJA RIZIKA I NAČINE KOJE BANKA KORISTI ZA OBEZBEĐENJE I PRAĆENJE EFIKASNOSTI ZA UBLAŽAVANJE RIZIKA 44 6.1. VREDNOVANJE INSTRUMENATA KREDITNE ZAŠTITE I UPRAVLJANJE TIM INSTRUMENTIMA 45 6.2. NAČIN BILANSNOG I VANBILANSNOG NETIRANJA 45 6.3. OPIS OSNOVNIH VRSTA INSTRUMENATA MATERIJALNE ZAŠTITE 45 6.4. PODACI O KONCENTRACIJI TRŽIŠNOG ILI KREDITNOG RIZIKA U OKVIRU PRIMENJIVIH TEHNIKA UBLAŽAVANJA 46 6.5. IZLOŽENOSTI PRE I NAKON KORIŠĆENJA KREDITNE ZAŠTITE ZA SVAKI NIVO KREDITNOG KVALITETA UKLJUČUJUĆI I IZLOŽENOSTI KOJE PREDSTAVLJAJU ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 46 6.6. IZLOŽENOSTI (NAKON NETIRANJA) OBEZBEĐENIH INSTRUMENTIMA MATERIJALNE I NEMATERIJALNE KREDITNE ZAŠTITE, PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 47 7. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 47 8. TRŽIŠNI RIZICI 48 8.1. VRSTA PRIMENJENOG PRISTUPA ZA RAČUNANJE TRŽIŠNIH RIZIKA 48 8.2. KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 49 8.3. STRUKTURA I IZNOSI PO VRSTI KAPITALNOG ZAHTEVA 49 9. OPERATIVNI RIZICI 49 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 49 10. KAMATNI RIZIK 50 IZVORE KAMATNOG RIZIKA I UČESTALOST NJEGOVOG MERENJA 50 OSNOVNE PRETPOSTAVKE ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU IZLOZENOSTI OVOM RIZIKU 50 11. IZLOŽENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI 50

12. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA 51 13. PODACI I INFORMACIJE KOJI SE NE OBJAVLJUJU 51

U skladu sa članom 51a Zakona o bankama ( Službeni glasnik RS br. 107/2005 i 91/2010) i Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke ( Službeni glasnik RS br 125/2014 i 4/2015) EUROBANK A.D., objavljuje: PODATKE I INFORMACIJE BANKE na dan 31. 12. 2014. godine 1. POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE Eurobank a. d. (u daljem tekstu: Banka) nastala je procesom spajanja uz pripajanje EFG Eurobank a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Skupština akcionara Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd i Skupština akcionara EFG Eurobanke a.d. Beograd održane 28. jula 2006. godine usvojile su Odluku o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd. Agencija za privredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje. Istog datuma Agencija za privredne registre je izdala rešenje o promeni naziva Banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Tokom oktobra 2009. godine Banka je promenila sedište i od tada se nalazi u ulici Vuka Karadžića 10. Prethodno sedište Banke bilo je u Kolarčevoj 3 u Beogradu. Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka je promenila svoj naziv u Eurobank EFG A.D. Beograd. (skraćeno Eurobank EFG AD Beograd). Prethodni naziv Banke bio je Eurobank EFG Štedionica A.D. Beograd. Na dan 24. oktobra 2012. godine, Banka je promenila svoj naziv u Eurobank A.D.. Prethodni naziv Banke bio je Eurobank EFG A.D. Beograd. Na dan 31. decembar 2014. godine, Banka je imala 1.522 zaposlenih (na dan 31. decembar 2013. godine: 1.548 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 96 ekspozitura (31. decembar 2013. godine: 100 ekspoziture). Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532. 1

2. STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 2.1. Strateski okvir upravljanja rizicima Sistem upravljanja rizicima u Banci postavljen je u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije, Bazela II, Međunarodnih standarda računovodstva i izveštavanja (MRS/MSFI), Matične Banke i standardima branše. Banka teži da konstantno prilagođava metode i principe upravljanja rizikom međunarodnoj najboljoj praksi, težeci efikasnom praćenju i kvalitetnom upravljanju svim rizicima u vezi sa aktivnostima koje sprovodi banka. Banka prepoznaje da je preuzimanje rizika integralni deo njenog poslovanja. U tom cilju, Banka postavlja mehanizme kojim želi identifikovati sve rizike u ranoj fazi i proceniti njihov uticaj na ostvarenje ciljeva. Osnovni ciljevi Banke u upravljanja rizicima su dugoročno obezbeđivanje dovoljnosti kapitala Banke za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatnost njegove strukture i visine, putem uvođenja i primene odgovarajućih procesa, procedura i sistema. Dodatni cilj upravljanja rizicima predstavlja upravljanje odnosom rizika i prinosa koje se temelji na analizi prakse preuzimanja rizika Banke kao i efikasnosti korišćenja sopstvenog kapitala putem uspostavljanja sistema ograničenja (limita) rizičnosti, alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i strateškog planiranja. Strateški okvir upravljanja rizicima kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju određen je: Strategijom za upravljanje rizicima, Strategijom upravljanja kapitalom, Politikama, Procedurama i Metodologijama za upravljanje rizicima. Strategije zajedno sa pripadajućim aktima utvrđene su na takav način da uvažavaju specifičnosti same Banke, poslovnog i makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Svrha Strategije za upravljanje rizicima i Strategije upravljanja kapitalom je da utvrdi operativnu vezu između poslovne strategije Banke i njenog apetita za rizikom. Banka posluje kao integrisana grupa sektora, poslovnih jedinica i funkcija. Rizicima i kapitalom se u tom smislu upravlja putem odgovarajuće organizacione strukture, primenom osnovnih principa poslovanja utvrđenim internim aktima i sprovođenjem procesa merenja i praćenja koji su u skladu sa aktivnostima sektora i poslovnih jedinica. Proces upravljanja rizicima sastoji se iz nekoliko faza, koje je Banka definisala kao: Identifikovanje rizika; Merenje i procena rizika; Ograničenje i ublažavanje rizika, Praćenje rizika i kontrola rizika Izveštavanje o rizicima. 2

Proces je u potpunosti zasnovan na dokumentovanim politikama i procedurama, koje se redovno revidiraju u smislu njihove sveobuhvatnosti, tačnosti i efikasnosti. U organizacionom smislu, sistem je postavljen tako da obezbeđuje jasno definisane nadležnosti i odgovornosti, transparentne i konzistentne linije komunikacija i razmene informacija i razdvajanje aktivnosti preuzimanja rizika od aktivnosti kontrole i praćenja rizika. Procesi upravljanja rizicima uključuju organe Banke, jedinice odgovorne za identifikovanje, merenje i procenu, praćenje, ograničavanje i izveštavanje, jedinice za kontrolu kao i poslovne jedinice koje preuzimaju i takođe procenjuju rizik. U Banci, osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi: Upravni odbor odgovoran je za razumevanje prirode i ukupne visine rizika kojem je Banka izložena u svom poslovanju, kao i za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci I za nadzor nad tim sistemom. Takodje, Upravni odbor Banke je dužan da obezbedi da Izvršni odbor identifikuje rizike kojima je Banka izložena, kao i da kontrolu tih rizika vrši u skladu sa odobrenim politikama i procedurama. Izvršni odbor odgovoran je posebno za sprovođenje Strategija, Politika i ostalih internih akata Banke, kao i za održavanje i unapređenje efikasnosti unutrašnjih kontrola ugrađenih u sistem upravljanja rizicima sa svrhom ostvarenja poslovnih ciljeva. Odbor za praćenje poslovanja analizira i usvaja predloge strategija i politika koje se tiču upravljanja rizicima i sistemom internih kontrola, i koje se podnose Upravnom odboru na razmatranje i odobravanje. Osim toga, Odbor za praćenje poslovanja analizira i prati primenu i odgovarajuću implementaciju usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola. Odbor za praćenje poslovanja izveštava upravni odbor o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima, i predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola... Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost Banke rizicima koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, koordinira celokupnom strategijom aktive i pasive u okviru postojeceg zakona i pravila utvrdjenih od strane Narodne banke Srbije i u skladu sa celokupnom politikom upravljanja rizicima, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima Banke i propisima Narodne banke Srbije. Odbor za upravljanje rizicima, kao telo imenovano od strane Upravnog odbora za pracénje i upravljanje rizicima, je odgovoran za sprovođenje strategije i politika upravljanja rizicima. Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima kojima je Banka izložena odgovorni su da kontinuirano prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika. 3

U proces upravljanja rizicima integrisani su procesi interne procene adekvatnosti kapitala i upravljanja kapitalom. Ovi procesi su međusobno uslovljeni Banka odlučuje o preuzimanju rizika u meri u kojoj oni mogu biti zaštićeni kapitalom i istovremeno upravlja kapitalom tako da njegov nivo uvek bude u odgovarajućoj srazmeri sa postojećim i očekivanim rizicima koje Banka preuzima, a interaktivnost ovih procesa obezbeđuje da preuzeti nivo rizika bude usklađen sa obimom i strukturom kapitala. 2.2. Strategija upravljanja rizicima Strategija opisuje okvire upravljanja rizicima u Banci, i time predstavlja osnovni i najvažniji set pravila u oblasti upravljanja rizicima. Takođe opisuje viziju uloge upravljanja rizicima u Banci definisanu od strane Upravnog odbora, gde je ona definisana kao osnovna funkcija za obezbeđivanje efikasnosti i sigurnosti poslovanja banke. Standardi efikasnog i održivog upravljanja i kontrole rizika, postavljeni Strategijom, usklađeni su sa relevantnim zakonskim okvirom, etičkim standardima i proporcionalni su veličini banke, njenoj organizaciji i obimu poslovanja. Strategiju upravljanja rizicima utvrdjuje i usvaja Upravni odbor Banke dok je za njeno sprovođenje odgovoran Izvršni odbor i Sektor za upravljanje rizicima. Strategija se revidira redovno (minimum jednom godišnje), a naročito u slucaju značajnih izmena poslovne politike i strategije Banke, odnosno u slučaju značajnih promena makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje. Sva ostala dokumenta Banke koja se bave upravljanjem rizicima moraju biti usaglašena sa Strategijom upravljanja rizicima. Rukovodioci svih odeljenja su odgovorni za usaglašenost detaljnih procesa i procedura sa pravilima definisanim u Strategiji. Osnovni princip strategije upravljenja rizicima je optimizacija rizicnog profila Banke, kroz kontinuirani fokus zasnovan na sledecem: Jasna unutrašnja organizacija i kompletna podela dužnosti u okviru risk nadležnosti sa jasno definisanim, transparentnim i konzistentnim linijama odgovornosti Usaglašenost sa zakonom i regulativom Usaglašenost sa dobrim principima tržista Sveobuhvatna integracija u sve poslovna aktivnosti Banke Uspostavljanje visokih standarda upravljanja rizicima Jasno definisane linijama izveštavanja u cilju unapređivanja efikasnosti donosenja odluka, kojim se uzimaju u obzir sve značajne informacije koje mogu uticati na izloženost Banke rizicima. Izvršni odbor i svi zaposleni Banke su dužni da se pridržavaju osnovnih načela u upravljanju rizicima koja su definisana u Strategiji upravljanje rizicima, politikama i procedurama Banke i svoje odluke temelje na njima. 2.3. Rizični profil i sklonost Banke ka rizicima Profil rizičnosti predstavlja spektar, odnosno celovitu sliku, rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. Banka do njega dolazi nakon analize i samoprocene izloženosti svim vrstama rizika, a sadrži procene praga materijalne značajnosti različitih (merljivih i nemerljivih) vrsta rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju. 4

Rizični profil Banke je u korelaciji se Bančinom sklonošću za preuzimanje rizika i to sa dva aspekta: Sposobnost prihvatanja rizika u odnosu na visinu kapitala kojim Banka raspolaže, Povezanost poslovne strategije i rizičnog profila Banke. Strategijom upravljanja rizicima Banka prevashodno određuje svoju sklonost ka preuzimanju ukupnog rizika u svom poslovanju, odnosno postavlja nužne, prihvatljive i maksimalne nivoe rizika koje je voljna da preuzme. Ovako uspostavljeni nivoi rizika definišu se u cilju ostvarenja poslovnih ciljeva Banke utvrđenih poslovnom strategijom, a potom se specificiraju korektivne mere u slučaju da ti nivoi rizika budu premašeni. Sklonost ka preuzimanju rizika Banka opisuje svojim ukupnim apetitom za rizikom. Apetit za rizikom predstavlja metodu Banke za traženje i održavanje ravnoteže između (trenutnog/željenog) povrata i rizika, a uvažava celi niz potencijalnih ishoda tokom izvršenja poslovnog plana Banke. Apetit za rizikom Banke uspostavljen je na temelju ciljano strukturiranih pitanja postavljenih višem rukovodstvu, kako bi bilo osigurano razumevanje i sprovođenje uspostavljenog apetita na svim nivoima unutar Banke, a Banka ga usklađuje na godišnjoj osnovi. Apetit za rizikom uzima u obzir: dostizanje godišnjih finansijskih ciljeva (planova), isplatu dividendi, finansiranje rasta i održavanje poslovno i regulatorno prihvatljivih kapitalnih racia. Prilikom utvrđivanja apetita za rizikom (kao svojevrsne tačke referencije u odnosu na strateške ciljeve poslovanja Banke) razmatraju su sledeće dimenzije: dobit, prihod, aktiva, kapital, likvidnost, reputacija, (ciljani hipotetski) eksterni rejting, rizici nulte tolerancije, organizaciona ograničenja i poređenje sa neposrednom konkurencijom. Sklonost ka rizicima uslovljena je sposobnošću Banke da ostvaruje rast prihoda i strateške ciljeve održavajući odgovarajući nivo adekvatnosti kapitala. Banka je ustanovila sistem limita za praćenje rizika i oni predstavljaju deo strategije upravljanja rizicima. Postavljeni limiti su utvrdjeni prema korespodentnom utrošku regulatornog kapitala i u slučaju njihovog narušavanja nadležni organi će biti informisani i korektivne mere preduzete. Izvršni Odbor kvartalno izveštava Upravni Odbor o iskorišćenju ovih limita. Utvrđeni sistem limita se redovno ponovo razmatra, minimum jednom godišnje. Banka je izuzetno svesna potrebe identifikovanja, merenja i procene, praćenja i kontrole rizika i obezbeđivanja dovoljno kapitala kako bi adekvatno nadomestila nastale rizike. 2.4. Politike upravljanja rizicima Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Sektora za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Politikom upravljanja rizicima propisuju se i postupci i mere upravljanja pojedinim rizicima. 5

2.4.1. Kreditni rizik Kreditni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema Banci. U cilju upravljnja kreditnim rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku. Upravljanje kreditnim rizikom je usmereno na maksimizaciju stope povrata banke usklađene za rizik, održavanjem izloženosti kreditnom riziku unutar prihvatljivih parametara. Banka primenjuje međunarodnu najbolju praksu kada se radi o kreditnom poslovanju, uz dobro definisan proces odobravanja kreditnih plasmana, nezavisnim ponovnim procenama kreditnih plasmana i efikasnu funkciju upravljanja kreditnim rizikom. Glavni ciljevi upravljanja kreditnim rizikom su: Održavanje čvrstih standarda kreditiranja; Praćenje i kontrolisanje kreditnog rizika; Adekvatna procena novih poslovnih prilika; Identifikacija problematičnih plasmana i upravljanje njima. Radi adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, Banka je formirala organizacionu strukturu koja odgovara obimu, vrsti i složenosti poslova koje obavlja. Ovakva struktura omogućava ostvarivanje utvrđenih ciljeva i principa za upravljanje kreditnim rizikom, obezbeđujući pritom nezavisnost organizacionih jedinica koje vrše funkciju preuzimanja rizika (Sektor prodaje) i organizacionih jedinica koje vrše funkciju kontrole i upravljanja rizicima (Sektor za upravljanje rizicima). Služba za kreditnu kontrolu u okviru Sektora za upravljanje rizicima odgovorna je za organizaciju, primenu i praćenje politike rezervisanja Banke, pripremu izveštaja u vezi sa kreditnim rizikom i praćenje kvaliteta kreditnog portfolija. Procesi upravljanja kreditnim rizikom uključuje glavne organe Banke: Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, Odbor za upravljanje rizikom, Kreditni odbor i Regionalni kreditni odbor, Odbor za nove proizvode i Odbor za problematične kredite. Banka je svojim internim dokumentima i to Strategijom upravljanja rizicima, politikama i procedurama utvrdila odgovornosti navedenih organizacionih jedinica i organa banke u kreditnom procesu kao i u procesu praćenja i upravljanja odobrenim kreditnim plasmanima i upravljanja kreditnim rizikom koji iz datog poslovanja proizilazi. U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom Banka je uspostavila odgovarajući kreditni proces i proces upravljanja kreditnim rizikom. U skladu sa tim, Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i druge izloženosti riziku. U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure i slicno. 6

Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou celokupnog kreditnog portfolija kao i na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija. Osnovna pravila koje Banka primenjuje prilikom preuzimanja i upravljanja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija su: detaljno razumevanje ekonomske pozadine transakcije, procena kreditne sposobnosti klijenta na bazi analize finansijskog stanja klijenta, njegove sposobnosti za vraćanje kredita, kao i dinamike i izvora otplate kredita. analiza osetljivosti poslovanja klijenta u odnosu na kretanje kursa dinara, analiza usklađenosti devizne pozicije, analiza privredne grane u kojoj dužnik posluje, položaja dužnika na tržištu, specifičnih karakteristika dužnika i drugih relevantih pokazatelja, analiza vrste i kvaliteta sredstava obezbeđenja, analiza ostvarenog poslovnog odnosa sa klijentom, kontrola namenskog korišćenja kredita i izvora otplate kredita, kontrola poslovanja klijenta u periodu otplate kredita Na nivou celog portfolija, Banka upravlja kreditnim rizikom, putem sprovođenja sledećih aktivnosti: analize strukture i kvaliteta celokupnog kreditnog portfolija Banke korišćenjem različitih kriterijuma (analiza valutne i sektorske strukture, rizičnosti naplate i adekvatnosti rezervisanja kao i analiza sredstava obezbeđenja i njihovog obezvređenja), praćenjem različitih limita izloženosti (analiza sektorskih limita, limita izloženosti u određenim grupama proizvoda, limita prema velikim izloženostima i rizičnim plasmanima), praćenjem pojedinačnih plasmana kod kojih su identifikovani rani znaci upozorenja kao i onih kod kojih su identifikovani problemi u naplati, analize osetljivosti portfolija u odnosu na značajna kretanja kurseva analize osetljivosti portfolija usled obezvređenja plasmana i promene vrednosti sredstava obezbeđenja, analizom efikasnosti naplate iz sredstava obezbeđenja. Procenu kreditnog rizika Banka vrši u skladu sa: Odredbama Narodne banke Srbije kojima se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. U skladu sa tim odredbama, Banka vrsi obračun posebne rezerve za procenjene gubitke i Internim modelom Banke za procenu kreditnog rizika, kojom se uređuje obračun ispravke vrednosti za bilansnu aktivu i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Banka meri kreditni rizik na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija, putem procene finansijskog stanja klijenta tj. kreditne sposobnosti, pri čemu vrsta korišćenih pokazatelja zavisi od vrste klijenata i specifičnosti njegovog poslovanja i pravnog statusa. Osim procene finansijskog stanja klijenta tj. njegove kreditne sposobnosti merene kroz kvantitativne pokazatelje, Banka koristi i niz kvalitativnih pokazatelja kao što su privredna grana u kojoj klijent posluje, kreditna istorija, kvalitet menadžmenta, dosadašnja saradnja sa klijentom itd. Kreditni rizik na nivou portfolija Banka meri putem obračunavanja rezerve za procenjene gubitke, potrebne rezerve za procenjene gubitke, iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po 7

vanbilansnim stavkama kao i utvrđivanje iznosa kapitalnog zahteva za pokriće kreditnog rizika. Kako bi ispitala uticaj negativnih kretanja po osnovu izloženosti kreditnom riziku, Banka sprovodi i stres testiranje kreditnog rizika u kojem uključuje uticaj negativnih makroekonomskih kretanja kao i stresne scenarije vezane za razvoj glavnih parametara kreditnog rizika, stope neizmirivanja obaveza i gubitka koji nastaje usled neizmirivanja obaveza prema Banci. Banka zaštitu od izloženosti kreditnom obezbeđuje: selekcijom kreditnih zahteva primenom limita diversifikacijom plasmana primenom adekvatnih sredstava obezbeđenja. U cilju zaštite od izloženosti i upravljanja kreditnim rizikom, Banka redovno sprovodi analizu izloženosti prema različitim vrstama proizvoda, vrsti klijenata, pojedinačnoj i grupnoj izloženosti klijenata, nivoima odlučivanja, sektorske izloženosti i slično. Na taj način, Banka prati i preispituje uspostavljen sistem limita i u slučaju većih izloženosti riziku i približavanju postojećim limitima sprovodi aktivnosti vezane za smanjenje izloženosti ili pribavljanje dodatnih sredstava obezbeđenja. Imajući u vidu da sredstva obezbeđenja imaju značajnu ulogu u smanjenju i zaštiti od izloženosti kreditnom riziku Banka sprovodi kontrolu sredstava obezbeđenja u okviru procesa priznavanja i vrednovanja. U tom smislu, veoma bitnu ulogu ima i praćenje promene vrednosti sredstava obezbeđenja usled uticaja makroekonomskih faktora. U okviru kreditnog rizika, Banka prepoznaje i izloženost prema kreditno-deviznom riziku, riziku koncentracije, rezidualnom riziku koji nastaje usled obezvređenja sredstava obezbeđenja kao i riziku zemlje porekla dužnika. U skladu sa tim, Banka parelelno u okviru upravljanja kreditnim rizikom sprovodi kontrolu i upravljanje ovim rizicima. 2.4.2. Kreditno-devizni rizik Kreditno-devizni rizik predstavlja verovatnoću da će Banka pretrpeti gubitak usled neizvršavanja obaveze dužnika u ugovorenim rokovima, koji nastaje usled negativnog uticaja promene kursa dinara na finansijsko stanje dužnika. Banka upravlja kreditno-deviznim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija. Osnovna pravila finansiranja i principe kreditiranja, praćenja plasmana i upravljanja kreditnim rizikom i u okviru njega kreditno-deviznim rizikom, Banka je utvrdila svojim internim Kreditnim politikama i Metodologijom za ocenu deviznog rizika. Kreditno-deviznim rizikom se upravlja kroz kreditnu procenu i analizu negativnog uticaja promene kursa na finansijsko stanje dužnika. Banka vrši analizu izloženosti kreditno-deviznom riziku kod dužnika (pravnih i fizičkih lica) čije su obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom klauzulom. Banka vrši identifikovanje i merenje izloženosti kreditno-deviznom riziku na nivou pojedinačnog plasmana i to prilikom svakog odobrenja plasmana kroz analizu finansijskih izveštaja klijenta i utvrđivanje uticaja promene kursa u skladu sa pravilima i principima opisanim u Kreditnim politikama i Metodologiji za ocenu deviznog rizika. 8

Sektor za upravljanje rizicima /Služba kreditnog rizika prati izloženost Banke prilikom svakog zahteva za povećanje izloženosti i zadužena je da izloženost Banke kreditno-deviznom riziku po svakom pojedinačnom plasmanu analizira u skladu sa propisanim Kreditnim politikama i Metodologijom za ocenu deviznog rizika. Služba kreditne kontrole je zadužena da prati promene kursa dinara, i u slučaju depresijacije kursa kao što je navedeno gore, da predloži odgovarajuću klasifikaciju za klijente koji ispunjavaju navedene kriterijume. 2.4.3. Rizik koncentracije Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloženosti banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika. Izvori koncentracionog rizika: Velika i najveća izloženost, izloženost prema povezanim licima i ukupna izloženost Banke Izloženost Banke prema određenom klijentu, industrijskom sektoru ili regionu/zemlji Indirektna kreditna izloženost koja je rezultat mera za smanjenje kreditnog rizika (uključujući na primer rizik od velikih indirektnih izloženosti prema dužniku sa jednim kolateralom). Radi adekvatnog upravljanja rizikom koncentracije Banka primenjuje pravila i principe definisane Odlukom o upravljanje rizicima kao i odredbama utvrđenim u interno definisanim kreditnim politikama i smernicama za identifikovanje, merenje i procenu rizika koncentracije. Banka je svojim internim dokumentima, Strategijom upravljanja rizicima, Kreditnim politikama i Smernicama za upravljanjem rizikom koncentracije utvrdila odgovornosti organizacionih jedinica i organa banke u kreditnom procesu i procesu praćenja i upravljanja odobrenim kreditnim plasmanima i rizikom koncentracije koji iz datog poslovanja proizilazi. U okviru Smernica za upravljanje rizikom koncentracije, Banka je jasno definisala principe i procese u utvrđivanju limita i kontrole istih vezano za rizik koncentracije. Identifikacija rizika koncentracije vrši se u okviru kreditnog procesa prilikom svakog odobrenja plasmana i praćenja u toku njegovog trajanja. Identifikovanje rizika koncentracije obavlja inicijalno Sektor prodaje, a potom i nadležne službe u okviru Sektora za upravljanje rizicima (Služba kreditne kontrole i Služba kreditnog rizika) u vidu nezavisnog identifikovanja i kontrole vec izvršenog identifikovanja rizika koncentracije. Nadležne službe u okviru Sektora za upravljanje rizicima odgovorne su za praćenje rizika koncentracije na nivou celog portfolia Banke. Merenje i procena rizika koncentracije se nalazi u nadležnosti Sektora prodaje i Sektor za upravljanje rizicima. U cilju procene i upravljanja rizikom koncentracije, Banka primenjuje utvrđene limite koji su definisani Odlukom o upravljanju rizicima, kao i limite za izloženosti ovoj vrsti rizika utvrđenih internim politikama i smernicama, a koji joj omogućavaju diverzifikaciju kreditnog portfolija. Nadležni sektori utvrđuju izloženost riziku koncentracije prilikom procene kreditne sposobnosti i boniteta svakog pojedinačnog klijenta i odgovorni su za primenu i praćenje napred naznačenih koncentracionih limita prilikom svakog odobrenja plasmana i praćenja u toku njegovog trajanja. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Kreditni odbor, koji odmah preduzima neophodne korektivne mere. Banka kontinuirano prati izloženost prema određenim klijentima, industrijskim sektorima i regionima/državama i ocenjuje uticaj njihovih eventualnih pozitivnih i negativnih kretanja. Upravni odbor, na predlog Izvršnog odbora, odlučuje o maksimalnim dozvoljenim limitima izloženosti prema industrijskom sektoru ili regionu/državi. 9

Pod ublažavanjem rizika koncentracije podrazumeva se diverzifikacija, prenos, smanjenje i/ili izbegavanje rizika, a Banka ga sprovodi imajući u vidu svoj rizični profil i sklonost ka preuzimanju rizika. 2.4.4. Rezidualni rizk Rezidualni rizik predstavlja rizik od negativnih efekata na rezultat i kapital Banke usled pogoršanja efikasnosti tehnika ublažavanja kreditnog rizika. Uzimajući u obzir značajnosti sredstava obezbeđenja i njihove efikasnosti u ublažavanju kreditnog rizika Banka je u okviru svojih kreditnih politika i procedura jasno definisala prihvatljive kategorije kolaterala, kriterijume za njihovo prihvatanje, praćenje i osiguranje u slučaju negativnih dešavanja. U tom smislu, Banka se rukovodi prudencijalnim pristupom i putem odgovarajućih internih (Kreditna politika i Smernica za upravljanje rezidualnim rizikom) i regulatornih propisa vrši redovno praćenje i procenu sredstava obezbeđenja kako bi umanjila izloženost kreditnom riziku. 2.4.5. Rizik zemlje Rizik zemlje se utvrđuje preko procene informacija u vezi rizika koji proističe iz određene zemlje kroz redovnu evaluaciju podataka o rejtingu od strane Moody s rejting agencije. Svaka promena u rejtingu određene zemlje koji daje ova agencija se uzima u obzir prilikom procene rizika. Da bi se vršila kontrola i upravljanje rizikom na generalnom nivou, Banka je utvrdila limite uključujući maksimalno dozvoljenu izloženost prema određenoj zemlji. Ciljevi upravljanja rizikom koncentracije, kreditno-deviznim rizikom, rezidualnim rizikom i rizikom koncentracije su u korelaciji sa ciljevima za upravljanje kreditnim rizikom i usmereni na obezbeđivanje odgovarajuće disperzije portfolija plasmana i instrumenata obezbeđenja i sprečavanje njihove koncentracije. 2.4.6. Tržišni rizik Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cene akcija. 2.4.7. Devizni rizik Devizni rizik Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima. Za merenje deviznog rizika Banka primenjuje scenario analizu. 10

2.4.8. Rizik od promene kamatnih stopa Rizik od promene kamatnih stopa Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost finansijske pozicije Banke riziku usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik promene cena, rizik krive prinosa, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa za cilj ima optimizaciju neto prihoda od kamate i održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj uslađenosti sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. U cilju merenja rizika od promene kamatnih stopa, Banka upotrebljava analizu osetljivosti primenom pondera osetljivosti zasnovanih na duration-u, praćenu testianjem opterećenja ( stres testiranje ) koje podrazumeva različite promene varijabilnih elemenata kamatne stope. Banka upravlja rizikom od promene kamatnih stopa preko skupa limita izloženosti riziku. Analiza osetljivosti Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. 11

2.4.9. Operativni rizik Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital Banke usled propusta (namernih ili nenamernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Operativni rizik nije ograničen samo na rizik od finansijskog gubitka već i na druge negativne ili pozitivne uticaje na ciljeve Banke (uticaj na reputaciju, poslovnu efikasnost itd.). Banka je razvila i usvojila interna regulatorna dokumenta (politike, procedure, metodologiju) za sve segmente upravljanja operativnim rizikom, a koristi i vrlo razvijenu sistemsku podršku (razvijenu na nivou Eurobank Grupe) za sve tehnike operativnih rizika koje Banka primenjuje. Banka identifikuje i procenjuje dogadjaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezu sa operativnim rizikom, uzimajuci u obzir sve znacajne unutrasnje i spoljne faktore. Operativne rizike prati po poslovnim sektorima/linijama poslovanja i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno ih analizira kako bi preduzela neophodne korektivne akcije. Svi dogadjaji operativnog rizika su registrovani u bazi podataka operativnog rizika - RED-B aplikaciji, koja je kreirana na nivou Eurobank Grupe. Banka meri, odnosno procenjuje izlozenost operativnom riziku uzimajuci u obzir mogucnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na banku, s posebnim osvrtom na dogadjaje za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke. Banka procenjuje da li je izložena ili može biti izložena operativnom riziku po osnovu uvodjenja novih proizvoda i usluga, a procenjuje i aktivnosti čije je obavljenje poverila ili namerava da poveri trećim licima. U cilju ublazavanja operativnih rizika Banka pribavlja polisu osiguranja od kriminalne/profesionalne odgovornosti i odgovornosti direktora i službenika, kao i opšte polise osiguranja od operativnih rizika osiguranje imovine i osnovnih sredstava i osiguranje gotovine. 2.4.10. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće: depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija; dostupne kredite većinskog akcionara; dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija; akcijski kapital. 12

Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je značaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka. Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamatnih stopa. Diverzitet i stabilnost osnovne depozitne baze podrazumeva analizu koja omogućava Banci da uspešno kotroliše i meri likvidnost depozitne baze i preciznije meri rizik likvidnosti definisanjem unosa depozita. Zahtevi za likvidnost, neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva, su znatno manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze, ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine. Merenje rizka likvidnosti uključuje procene rizika pod normalnim tržišnim uslovima i prema scenarijima opterećenja.scenarija, koja se definišu na osnovu istorijskih podataka i analize slučaja, trebalo bi da Banci omoguće da proceni potencijalni negativni uticaj koji takvi faktori mogu da imaju na poziciju likvidnosti. Rizik likvidnosti se prati preko skupa kratkoročnih limita. U skladu sa metodologijom Narodne banke Srbije, Banka je definisala minimalni nivo likvidnosti izražen u vidu kratkoročknog pokazatelja likvidnosti.u svrhe interne metodologije, limiti uključuju pokazatelje u vidu defnisanih ograničenja prihvatljivih nivoa kratkoročne neusklađenosti likvidnosti. 2.5. Način organizovanja procesa upravljanja rizicama Procesi upravljanja rizicima uključuju glavne organe Banke, jedinice odgovorne za identifikovanje, merenje, praćenje i ograničavanje i izveštavanje, jedinice za kontrolu kao i biznis jedinice koje preduzimaju i takođe procenjuju rizik. Organizaciona struktura Sektora za upravljanje rizicima je sledeća: Služba kreditnog rizika (CRD) Služba kreditne kontrole (CCD) Služba za nenaplative kredite (NPL) Služba za operativni rizik (ORD) Služba za tržišni rizik (MRD) Služba za Basel II and modeliranje (BMD) 13

Služba kreditne kontrole i Služba kreditnog rizika nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove: U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Ove zadatke obavlja Služba kreditne kontrole. Služba kreditnog rizika procenjuje svaku izloženost kreditnom riziku koja prevazilazi usvojene limite, pre nego što pojedinačne poslovne jedinice stupe u pravno obavezujuće odnose sa klijentom, i pruža nezavisno mišljenje o plasmanu. Obnavljanje plasmana podleže istom procesu provere. Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema jednom komitentu za plasmane bankama i komitentima, a takođe i izloženost prema kreditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti za investiciona ulaganja). Razvoj i ažuriranje politike rangiranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Služba kreditne kontrole zadužena je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju. Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Službe kreditne kontrole i Službe tržišnog rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolia i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom. Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip dva para očiju, koji sa jedne strane primenjuju poslovne jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizicima za sve rizike koji koji prevazilaze odobrene limite poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima, data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa dva para očiju. Poslovne jedinice, u okviru Sektora za korporativno bankarstvo uključuju sledeće službe: Služba za poslove sa velikim preduzećima Služba za poslove sa malim i srednjim preduzećima 14

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeće sektore: Sektor za kredite fizičkim licima Sektor za mikro kredite Službe za nenaplative kredite (NPL) ima glavnu odgovornost u naplati dugovanja po kreditima koji se prema definiciji Banke smatraju lošim plasmanima. Služba za operativni rizik ima funkciju podrske organizacionim delovima u identifikaciji, proceni, merenju, ublažavanju, praćenju i izveštavanju o operativnim rizicima. Osim toga, osnovne odgovornosti Službe za operativni rizik su primena sveobuhvatnog okvira operativnog rizika koji će Banka slediti kao i izveštavanje rukovodioca Sektora za upravljanje rizikom, Izvršnog odbora, Odbora za rizik, Odbora za reviziju, Odbora za operativni rizik i Sektora za operativne rizike u Atini. Organizacioni delovi Banke imaju primarnu odgovornost za upravljanje operativnim, rizicima u svom segmentu poslovanja. Svaki organizacioni deo Banke je, na dnevnoj bazi, odgovoran za upravljanje svojim operativnim rizicima i dužan je da: Identifikuje, procenjuje i vrši kontrolu operativnih rizika kojima je izložen i da primenjuje tehnike ublažavanja rizika; Procenjuje efikasnost kontrola; Izveštava o svim relevantnim pitanjima; Ima pristup i koristi zajedničke metode i alate kako bi se olakšala identifikacija, procena i monitoring operativnog rizika. Svaki organizacioni deo imenuje iskusnog zaposlenog za upravljanje operativnim rizikom, koji osim što radi kao menadžer operativnog rizika u svom organizacionom delu, predstavlja i vezu sa Službom za operativni rizik. Ovi službenici se zovu partneri operativnog rizika. Shodno svojim potrebama, svaki organizacioni deo može oformiti specijalni organizacioni deo za upravljanje operativnim rizikom. Služba za upravljanje tržišnim rizikom (MRD), kao deo Sektora za upravljanje rizikom, odgovorna je za nezavisno merenje, praćenje i kontrolu tržišnog, rizika likvidnosti, rizika zemlje i ulaganja. Odgovornosti službe uključuju: Nezavisno merenje i praćenje tržišnog rizika, Nezavisno izveštavanje višem rukovodstvu na lokalnom nivou i nivou Grupe, Primenu politika i procedura tržišnog rizika, Usklađenost sa grupnim Politikama i Procedurama tržišnog rizika, Nezavisnu kontrolu aktivnosti u vezi sa sredstvima i likvidnošću, Praćenje trgovačkih, investicionih i limita druge ugovorne strane. 15

U okviru odeljenja vrši se priprema nezavisnih izveštaja o tržišnom riziku koji se prezentuju višem rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), i Odbor za rizike, kao najviši organ odgovoran za tržišnu kontrolu i upravljanje sa odgovornostima u pogledu tržišnog rizika koje uključuju: odobrenje limita tržišnog rizika i metodologije osnovnog merenja, revidiranje Politika tržišnog rizika i sveobuhvatne kontrolne strukture, pracenje usklađenosti i primene grupnih Politika i Procedura, kontrola profila tržišnog rizika Banke i rešavanje ključnih pitanja tržišnog rizika. Banka osigurava da sve materijalne pozicije koje su izložene tržišnim rizicima budu uključene u sistem za merenje tržišnog rizika. Službe Basel II i modeliranje- Osnovne odgovornosti ove službe su razvoj i primena pristupa zasnovanog na internom rejtingu (IRB), a sve u skladu sa Basel regulativom i Direktivom za kapitalne zahteve (CRD); merenje i pracenje internih kapitalnih zahteva i upravljanje rizicima vezanim za regulatorne zahteve, kao sto su pracenje kvaliteta aktive (AQR) i sprovođenje stres testova. Ova služba izveštava rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima kao i odgovarajuće Odbore Banke. Ključne odgovornosti Službe Basel II i modeliranja su: Učestvovanje u proceni kvaliteta aktive u skladu sa zahtevima Grupe, NBS i ECB. Razvoj, implementacija i validacija IRB modela za procenu kreditnog rizika i obračun verovatnoce neizmirenja obaveza(pd parametar), procene gubitka usled nastanka neizmirenja obaveza (LGD parameter) i vrednosti izloženosti (EAD) Merenje i praćenje parametra rizika i obračun internih kapitalnih zahteva i kapitalne adekvatnosti u okviru procesa Interne procene kapitalne adekvatnosti (ICAAP) i priprema odgovarajućih izveštaja namenjenih menadzmentu, kao i izvestaja namenjenih regulatornom i Grupnom izveštavanju (COREPs, SREP); Priprema stres testova za Grupu u skladu sa zahtevima matične Banke/ Evropske Centralne Banke (ECB) Basel III izveštavanje Podrška organizacionim jedinicama u koriscenju IRB modela u procesu donošenja odluka i razvoj i upotreba risk matrica; Podrška u implementaciji projekata Sektora za upravljanje rizicima (projekti u skladu sa Grupom / Evropskom centralnom bankom i Narodnom bankom Srbije) Praćenje regulatornih zahteva; izrada procene uticaja; inicijacija i upravljanje odgovarajućim projektima. Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima Služba kreditne kontrole koja posluje u okviru Sektora za upravljanje rizicima identifikuje, meri, vrši procenu, prati i izveštava o kreditnom riziku na nivou portfolija, odnosno Banke kao celine. Služba kreditne kontrole prati, meri i izveštava o kreditnom riziku na lokalnom i Grupnom nivou definišući izveštaje u skladu sa potrebama krajnjih korisnika izveštaja. Izveštaji o kreditnom riziku za potrebe izveštavanja Izvršnog odbora i Grupe sačinjavaju se mesečno i kvartalno u zavisnosti od definisane dinamike i smernica Grupe. 16

Služba tržišnih rizika, u okviru svog delokruga vrsi pripremu nezavisnih izveštaja, uključujući i različite stres testove o tržišnom riziku, riziku likvidnosti, riziku zemlje i investicionom riziku, na dnevnom, nedeljnom, mesečnom ili kvartalnom nivou, koji se prezentuju višem rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Izvršni odbor Banke, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), i Odbor za rizike. Služba operativnog rizika redovno sačinjava izveštaje o događajima operativnog rizika i dostavlja ih menadžmentu banke, Izvršnom odboru, Odboru za operativni rizik, Odboru za rizike i Odboru za reviziju, a sačinjava i izveštaje po zahtevu. 3. KAPITAL BANKE 3.1. Upravljanje kapitalom Pri upravljanju kapitalom, Banka ima za cilj da očuva sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. Istovremeno, Banka nastoji održati optimalnu strukturu kapitala tako da, s jedne strane, umanji troškove kapitala i poveća prinos na kapital, i da, s druge strane, obezbedi stabilnost sopstvenog poslovanja i sigurnost svojim deponentima i akcionarima. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće: obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije; obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja. 3.2. Opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala, elemanata koji umanjuju osnovni kapital i odbitnih stavki od ukupnog kapitala. Osnovni kapital čini akcijski kapital po osnovu običnih akcije, emisona premija, rezerve iz dobiti, nerasporedjeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija i nematerijalna ulagnja kao odbitne stavke osnovnog kapitala. Dopunski kapital čini nominalna vrednost uplaćenih prioritetnih kumulativnih akcija I deo pozitivnih revalorizacionih rezervi obračunatih po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, a koje se odnose se na državne zapise Republike Srbije. Odbitne stavke od osnovnog kapitala čine nematerijalna ulaganja, gubitak tekuće i predhodnih godina i iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilananoj aktivi i vanbilansnim stavkama. Odbitne stavke od ukupnog kapitala su učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaze kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja. Banka ne poseduje hibridne instrumente, odnosno subordinirane instrumente, te osim revalorizacionih rezervi nema drugih elementa dopunaskog kapitala. 17