SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Godina XXV - Broj 46 NOVI SAD, 14. novembar 2005. primerak 100,00 dinara GRAD NOVI SAD Skup{tina 677 Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 47/2003) i ~lana 22. ta~ka 4. Statuta Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 11/2002), Skup{tina Grada Novog Sada na XI sednici 9. septembra 2005. godine, donosi 1. UVOD PLAN DETAQNE REGULACIJE "DUNAVSKI PARK" U NOVOM SADU 1.1. Osnov za izradu i dono{ewe plana detaqne regulacije Planom detaqne regulacije "Dunavski park" u Novom Sadu (u daqem tekstu - plan) obuhva}eno je podru~je koje je Generalnim planom grada Novog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 24/2000, 18/2001 i 12/2003), nameweno za zonski park. Podru~je Dunavskog parka severozapadnom stranom okrenuto je prema Dunavskoj ulici, a sa ostalih strana okru`uju ga ulice Pionirska, Igwata Pavlasa, Ive Lole Ribara i Bulevar Mihajla Pupina. Povr{ina ovog prostora je 5,58 ha. 1.2. Osnovni pravci ure ewa koji odre uju koncepciju, povr{inu i granicu plana Dunavski park, iako male povr{ine, spada u hortikulturno najure enija mesta u Novom Sadu. U wemu se nalaze dragoceni primerci vredne autohtone i alohtone dendroflore. Severozapadnom stranom okrenut je jednoj od najstarijih ulica u gradu, Dunavskoj ulici, koja svojim arhai~nim izgledom o`ivqava se}awa na pro{lost i podse}a na stare ulice sa razglednica Novog Sada. Ostale strane parka okru`uju ulice Igwata Pavlasa, Pionirska, Ive Lole Ribara i Bulevar Mihajla Pupina, pa tako ~ine okvir zelene oaze grada. Podizawe Dunavskog parka zapo~eto je 1895. godine na prostoru tada{we velike depresije, bare obrasle trskom i vrbama, sa jednim uzvi{ewem nazvanim "Olimp". Zna~ajnije ure ewe ovog prostora zapo~iwe na prelazu 19. u 20. vek, kada je na prostoru ispred novoizgra ene sudske palate (danas zgrada Muzeja Vojvodine) formirano ure eno {etali{te "Promenada". Izgradwom Malog Limana 1922. godine ure en je i pro{iren Dunavski park. Daqi radovi na parku, vr{eni su po okon~awu Drugog svetskog rata, da bi 1958. godine dr Ratibor \or evi} izradio novu projektnu dokumentaciju za park, kao izuzetno mesto za tihi odmor i igru dece. Da bi se relativno mala parkovska povr{ina u~inila prijatnijom i opti~ki pove}ala, projektovan je sistem krivolinijskih lu~nih staza koje su ve}im delom gravitirale prema centralnom dekorativnom delu parka gde se nalazilo jezero sa terasama za sedewe. Karakteristi~ne linije parkovske arhitekture vezane su za engleski stil, koji daje veliku slobodu kretawa, ali tako da se pojedini elementi ne sukobqavaju haoti~no jedni sa drugima, nego su skladno povezani kako bi svojim izgledom podra`avali samu prirodu. Jezero se sa svojom slobodnom krivudavom linijom nesmetano uklopilo u celokupni pejza`, odvajaju}i male slobodne skupine od rasko{no prostrane ravnice. Linije staza postavqene su tako da se svojim krivudawem probijaju kroz divne pejza`e sa~uvane iz prirode. U bogato zelenilo parka ukomponovana su dva igrali{ta, rukometno i tenisko, objekat Doma zdravqa i privremeni objekti Doma izvi a~a i Gradskog zelenila. Svi ovi sadr`aji treba da pretrpe odre ene promene i rekonstrukciju, a da se pri tome ne naru{e najva`nije funkcije parka, uslovi za tihi odmor i igru dece. 2. GRANICA GRA\EVINSKOG REJONA Gra evinski rejon koji je obuhva}en planom nalazi se u KO Novi Sad II unutar slede}e granice: Za po~etnu ta~ku opisa granice gra evinskog rejona utvr ena je ukrsna ta~ka osovine ulica Dunavske i Igwata Pavlasa. Idu}i ka istoku, granica se poklapa sa osovinom Dunavske ulice do ukr{tawa sa osovinom ulice Ive Lole Ribara, zatim se lomi ka jugu i poklapa sa osovinom ulice Ive Lole Ribara do ukr{tawa sa osovinom Bulevara Mihajla Pupina. Idu}i daqe ka zapadu, granica se poklapa sa osovinom Bulevara Mihajla Pupina do preseka sa pravcem upravnim na osovine iz trome e parcela broj 7732, 67 i 66. Daqe granica skre}e u pravcu severa pomenutim pravcem, a zatim prati isto~nu granicu parcela broj 66 i 52 i dolazi do trome e parcela 7733, 52 i 51. Iz ove ta~ke granica nastavqa pravcem upravnim na osovinu ulice Igwata Pavlasa do preseka sa osovinom. U ovoj ta~ki granica se lomi ka severoistoku po osovini ulice Igwata Pavlasa do ta~ke ukr{tawa sa osovinom ulice Dunavske, koja je uzeta za po~etnu ta~ku opisa granice gra evinskog rejona.
1196. strana - Broj 46 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. novembar 2005. 3. PRAVILA URE\EWA I PRAVILA GRA\EWA 3.1. Plan namene povr{ina Ovim planom prete`no se zadr`ava koncepcija ure ewa Dunavskog parka, kao i postoje}a namena prostora, jer je sintezom najrazli~itijih materijala, arhitektonskih - abioti~kih struktura u parku (klupe, kandelabri, staze, kameni zidovi, korpe za otpatke, skulpture, stepeni{ta i sl.) sa biqnim - bioti~kim vrstama i formama (kuglasti bagrem, `alosna vrba i sofora, piramidalni dud, mo~varni ~empres, najstariji hrast, `iva ograda, vertikalno ozelewena povr{ina puzavicama itd.) ostvaren sklad i funkcionalnost parkovskog ambijenta. Park je me usobnim odvajawem i povezivawem staza izdeqen na mawe celine (ukupno 13) razli~itih veli~ina koje se karakteri{u obiqem i raznovrsno{}u dekorativnih vrsta drve}a, {ibqa i perena. Poplo- ~ane povr{ine imaju funkciju punktova za vizurna sagledavawa, za odmor i sedewe, oboga}ene su cvetwacima ili perewacima, dok severozapadni plato krasi i fontana "Nimfa". Svako od ovih odmori{ta ili dugih staza sadr`i niz klupa, raspore enih u dubokoj zaseni ili na osun~anim delovima poplo~anih platoa. U centralnom delu su dekorativni parter i jezero sa svojom vodenom plastikom. Na park se naslawaju tenisko i rukometno igrali{te, kao prostori za sport i rekreaciju sa svojim klupskim prostorijama. U prostor parka ukomponovana je i zdravstvena ustanova - Dom zdravqa. Evidentiran je kao dobro koje u`iva prethodnu za{titu. Dom izvi a~a lociran je u objektu koji je dotrajao i nagoreo; wegovim uklawawem pro{iri}e se parkovska povr{ina. 3.2. Pravila ure ewa i kori{}ewa parkovske povr{ine U Dunavskom parku ukupan broj stabala sada iznosi 1100 komada, zastupqeno je 87 vrsta i formi listopadnog i ~etinarskog drve}a. Izuzetno dobrog kvaliteta su starija stabla nekih rodova ~etinara kao {to su: Taxodium, Cedrus, Thuja, Taxus, Abies i Juniperus. Starija stabla roda li{}ara su: Quercus, Platanus, Celtis, Gleditsia, Corilus, Salix, Tilia, Prunus, Kelreuterija, Aesculus, Acer, Populus, Cercis i dr. Stabla lo{ijeg kvaliteta su stariji ~etinari roda Pinus, Picea, Abies, Taxus ili pak mlade sadnice li{}ara roda Rhus, Sorbus, Tilia, Corilus, Betula, Sophora, Morus, Citisus, Crategus. U parku je povoqan odnos sadnica drve}a i {ibqa, kao i wihov prostorni raspored. Ukupan broj sadnica {ibqa iznosi oko 5900 komada, sa zastupqenih 49 vrsta i formi. Raznovrsnost floristi~kog sastava, na relativno maloj povr{ini, tokom cele godine obezbe uje kontinuitet vizuelnih efekata (cvetawe, promena boje asimilacionih organa, plodono{ewe i dr.), {to unosi `ivost u ovaj mikrolokalitet. Na odre enim mestima koja su obele`ena na grafi~kom prikazu broj 3, potrebno je izvr{iti le~ewe, prore ivawe ili zamenu novim vrstama drve}a i {ibqa. Pri tome treba voditi ra~una da se odre ene vrste drve}a ne prilago avaju najboqe svim uslovima zemqi{ta, klime i gradskim uslovima, bez obzira na mikroklimat samog parka. To se naro~ito odnosi na veliki broj vrsta ~etinara, koje je neophodno zameniti novim otpornijim vrstama (Taxus, Sedrus, Taxsodium, Tuja, Shamaecyparis i sl.). Posebno su ugro`ene grupacije ~etinara (Pinus nigra) u severozapadnom delu parka, tako e je naru{ena grupacija (Picea pungens glauca i Pinus nigra) u severnom delu prema fontani "Nimfa", zatim grupacije (Pinus nigra) na prostoru oko saletla. U severoisto~nom delu potpuno je uklowena grupacija Picea omorica. Na isto~nom delu centralnog platoa ugro`ena je grupacija Pinus nigra, a potpuno je uni{tena i uklowena grupacija Picea excelsa. Uklowene su i neke vrste listopadnog drve}a, stara i bolesna stabla ili ona koja se nisu prilagodila samom terenu, pa su zakr`qala i osu{ila se (Acer ginala, Acer negundo, Betula sp., Liriodendron tulipifera, Sophora sp.). Neke vrste li{}ara uklowene su i zbog gustine sklopa samih biqaka. To se uo~ava iza travnatog platoa u severnom delu parka, kao i na ozelewenom prostoru uz prostorije teniskog kluba i JKP "Gradsko zelenilo". Ve}i broj osu{enih li{}ara izazvao je formirawe velikih slobodnih prostora na travwacima, te je neophodno izvr{iti dopunsku sadwu drugim dekorativnim vrstama koje mogu uspe{no da egzistiraju na ovakvom stani{tu. Tako e je potrebno rekonstruisati brojne masive {ibqa koji zatvaraju pojedine delove parka. @ivica u centralnom delu parka, iza klupa u nizu, koja je sada prore ena, treba da se obnovi. Delovi `ive ograde oko parka su naru{eni, pa je potrebno stvoriti zelene barijere dopunom sadnica iste vrste ili zamenom novim biqnim asortimanom. Uslovqava se vra}awe stare ograde koja je izme{tena ili izrada nove po uzoru na prvobitnu. Na ovaj na~in bi se o~uvale mnoge povr{ine i vegetacija u parku. Brojnost perena (trajnica) tokom proteklih godina se smawila, {to se odnosi i na lukovi~asto - gomoqaste cvetne vrste.predla`e se obnavqawe perewaka i cvetwaka; potrebno im je vratiti stari izgled i brojnost vrsta po kojima je ovaj park bio prepoznatqiv i privla~an. Otvorene livade - travnati tepisi slu`i}e i daqe za igru dece. Na pojedinim delovima uga`ena mesta potrebno je obnoviti, a naro~ito na delu gde su privremeno postavqeni rekviziti za igru dece (na travwaku prema ogradi rukometnog igrali{ta). Ovakav vid organizovawa igre za decu treba izmestiti na poplo~ani plato prema isto~nom izlazu parka, s obzirom na kategoriju prirodnog dobra i o~uvawa travnatog partera i ostale vredne vegetacije. Osim rekonstrukcije postoje}eg zelenila sa kvalitetnim sadnicama otpornijih vrsta, potrebno je uneti i novu dekorativnu, listopadnu i ~etinarsku vegetaciju. To se naro~ito odnosi na prostor oko izmewenih sadr`aja, saletl, kao i pro{irewe parka uz ogradu rukometnog igrali{ta. Sva parterna re{ewa dopuniti poleglim ukrasnim {ibqem i brojnim vrstama jednogo-
14. novembar 2005. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 46 - Strana 1197 di{weg cve}a, perena, lukovi~asto-gomoqastog cve}a, ru`a i sl. Zelenu povr{inu u zapadnom delu parka (pored pomo}nog terena teniskog igrali{ta i Studija "M"), zbog nagiba terena, ozeleniti kaskadno dekorativnom poleglom vegetacijom. Prilikom organizovawa rekonstrukcije zelenila uslovqava se izrada projekta dopunske sadwe u saglasnosti sa Zavodom za za{titu prirode Srbije. Dunavski park kao prirodno dobro od velikog zna~aja, pored ostalih odlika, ima i veliko floristi~ko bogatstvo, te ga u tom smislu treba i daqe dopuwavati. Staze i odmori{ta U odre enim delovima parka neophodna je rekonstrukcija staza i odmori{ta. Pri rekonstrukciji koristiti kamene plo~e (po uzoru na prvobitne) ili dekorativno poplo~avawe od kvalitetnog savremenog materijala. Tako e je potrebno opremawe celokupne parkovske povr{ine novim mobilijarom (klupe za sedewe, kandelabri, korpe za otpatke i sl.) koji ambijentalno odgovara ovom prostoru. Postoji mogu}nost uvo ewa jo{ jednog ili dva nova spomenika ili skulpture, koje bi bile raspore ene u parkovskoj povr{ini. Mesta novih spomenika se predla`u u zoni uz ulaz iz Ulice Igwata Pavlasa i unutar parka u zoni uz ulaz sa Bulevara Mihajla Pupina do kompleksa Doma zdravqa, prema grafi~kom prikazu Plan namene povr{ina, nivelacije i regulacije sa planom saobra}aja.. Saletl Kada je 1900. godine ure en jedan uzani deo parka, preko puta Sudske palate (dana{wi Muzej Vojvodine) postavqen je i saletl i na wemu su uglavnom svirali vojni orkestri. Povr{ina je oko 46 m 2, osmougaonog je oblika, a ogradu podijuma su sa~iwavale pergole obrasle puzavicama. Du`e vreme saletl je bio razru{en, preostao je napukli betonski podijum i neugledno podno`je - podrum. Rekonstrukcija po ugledu na prvobitni izvedena je 2001. godine prema urbanisti~ko-tehni~kim uslovima i uslovima Zavoda za za{titu prirode Srbije. Objekat se sastoji od prizemqa (prostora za muziku), a suteren je predvi en za odlagawe alata i parkovskog mobilijara. ^esma Preporu~uje se rekonstrukcija i novo oblikovawe ~esme, primereno wenim korisnicima. O`ivqavawu ovog ambijenta doprinelo bi uvo ewe fontana na ozelewenim ostrvima, odmori{tima i perewacima. Igrali{te za decu Predvi eno je na jednom mestu - uz pro{irenu {etnu stazu pored sportsko - kulturno - rekreativnog kompleksa. Broj rekvizita za igrawe je primeren ovoj povr{ini. Podlogu postoje}eg pro{irewa treba zameniti za mek{u ({qunak, bela rizla itd). Fontana Fontana u okviru perewaka, u blizini saletla, a na poplo~anoj povr{ini za odmor i sedewe, predvi ena je u formi ni`eg bazena sa bo~nim zidovima visine do 50 cm, sa rasprskiva~em u sredini ili slobodno organizovanim skupom mawih rasprskiva~a koji bi ~inili prepoznatqivu vodenu skulpturu. Forma fontane treba da bude kru`nog ili ovalnog oblika klasi~nih linija kojim }e se uklopiti u miqe parka (neposrednoj blizini saletla), a opet biti dovoqno upe~atqiv element koji dominira malom "pjacetom"- raskrsnicom staza na kojoj se nalazi. Jezero Neophodna je rekonstrukcija obloge jezera, kao i pumpe za dovod i odvod vode. Ovome treba da prethodi izrada idejnog projekta (projektne dokumentacije) uz saglasnost Zavoda za za{titu prirode Srbije. Tako e je potrebno obnoviti vodoskok i staviti ga ponovo u funkciju. Spomenici Javni spomenici - figura (\ura Jak{i}), biste (Mika Anti} i Branko Radi~evi}) i skulptura ("Nimfa") se zadr`avaju na postoje}im lokacijama. Za figuru Sergeja Radowe{ka preporuka je da se izmesti na neku drugu adekvatnu lokaciju u gradu uz saglasnost autora i nadle`nih gradskih organa. Senzorna ba{ta U okviru ure ewa i opremawa parka, planom se predvi a mogu}nost izgradwe "Senzornih ba{ti" namewenih slabovidim i slepim osobama. To su sistemski organizovane pe{a~ke staze, koje su namewene povezivawu sa prirodom i `ivotnim lepotama preko drugih ~ula i ose}aja. Brajeve table treba postaviti na ulaze u park i ispred interesantnih objekata hortikulture (za{ti}enih stabla, grupacije dekorativne vegetacije, mirisnh cvetwaka i perewaka, jezera, ~esme, fontane i sl.). Pri rekonstrukciji staza treba ugraditi elemente projektovane specijalno za pe{a~ke staze namewene slabovidim i slepim osobama. Rasteri za kretawe, plo~e razli~ite teksture (udubqewa i ispup~ewa) treba da budu ugra eni du` svih staza kako bi pravilno usmeravavali ovu grupu posetilaca. 3.3. Pravila gra ewa i oblikovawe objekata 3.3.1. Uslovi i pravila za izgradwu objekata na kompleksu Doma zdravqa Dom zdravqa Objekat Doma zdravqa evidentiran je kao dobro koje u`iva prethodnu za{titu. Objekat je podignut u periodu izme u 1921-1923.
1198. strana - Broj 46 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. novembar 2005. godine, po projektu in`ewera Jurija [retera. Objekat je stilski blizak ruskom klasicizmu sa po~etka 19. veka. To je dvospratna zgrada slo`ene osnove nepravilnog oblika, sa {irokim i zaobqenim ugaonim delom, izlazi na Bulevar Mihajla Pupina i ulicu Ive Lole Ribara. Najupe~atqiviji je ugaoni deo, na kojem dominira kolonada od {est masivnih stubova, koji svojom visinom obuhvataju prvi i drugi sprat. Na ovom delu sme{ten je i glavni ulaz. Sa dvori{ne strane, na mestu gde se spajaju dva dvori{na krila, nalazi se prostrano dvokrako stepeni{te sa {irokim podestom. Pomo}ni i kolski prilaz je sa dvori{ne strane. Spratnost objekta je Po+P+2, a povr{ina je 1944 m 2. U dvori{tu postoje tri mawa neugledna objekta u kojima se nalazi ekonomat stomatolo{ke slu`be, jedan stan i arhiva, wihova ukupna povr{ina je oko 200 m 2. Objekat Doma zdravqa je u lo{em stawu i potrebna je detaqna rekonstrukcija prema uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture Grada Novog Sada. U procesu rekonstrukcije prostor suterena bi se morao izolovati od vlage i adaptirati za potrebe arhive i skladi{ta (Doma zdravqa). Svi dvori{ni objekti su predvi eni za uklawawe, a prostor dvori{ta primereno parterno urediti tako da je mogu}a organizacija maweg parkinga od 12 parking- -mesta za potrebe zaposlenih u Domu zdravqa. Objekat trafostanice se pomera sa sada{we lokacije na prostor severozapadnog ugla parcele da bi se prostor dvori{ta oslobodio i funkcionalnije re{io. Ograda obuhvata prostor Doma zdravqa i rukometnog igrali{ta. Ograda je sada u vrlo lo{em stawu, naro~ito na delu na koji se naslawa stari Dom izvi a~a sa septi~kom jamom. Neophodno je sanirawe ograde u celoj wenoj du`ini (prema parku i delom prema Bulevaru Mihajla Pupina). 3.3.2. Uslovi i pravila za ure ewe objekata sportsko - kulturno - rekreativnog kompleksa Postoje}e rukometno igrali{te je podignuto 1948. godine. Povr{ina kompleksa postoje}eg rukometnog igrali{ta je 1813 m 2. Sa isto~ne strane se nalaze betonske tribine (objekat) povr{ine 392 m 2. Prema ulici Ive Lole Ribara ispod tribina (u suterenu objekta) na povr{ini od oko 210 m 2, formiran je niz lokala koji su izdati u zakup. Potrebno je rekonstruisati staro rukometno igrali{te i tribine sa poslovnim prostorom tako da bude primerenije planiranoj nameni kompleksa (sport, kultura, rekreacija). Kompleks stadiona bi imao multifunkcionalnu namenu, na wemu bi se tokom cele godine realizovali sportski doga aji, utakmice, multimedijalni doga aji, performansi, medijski spektakli, koncerti i sl. Ovakav na~in kori{}ewa spojio bi razli~ite ciqne grupe mladih i ostalih gra ana u jednu ve}u, koherentniju grupaciju, a samim tim stvorili bi se uslovi i za kvalitetnije kori{}ewe vremena svih zainteresovanih na relaciji sport - kultura. Tribinski prostor treba organizovati tako da se kulturni segment namena kompleksa mo`e iskoristiti u primerenijem obimu. U tom smislu prostor je potrebno nadograditi lakom konstrukcijom koja se mo`e ustrojiti re`imom sezonske otvoreno - zatvorene opne od transpranetnih materijala. ^itava struktura nadogradwe ne sme ugro`avati ambijent za{ti}ene zone parka a mora biti prepoznatqiva po svom nenametqivom i savremenom oblikovawu. Podtribinski prostor (povr{ine oko 210 m 2 ) dodatno ukqu~iti u planiranu namenu ovog kompleksa. Mogu}e je ostavriti nove veze izme u postoje}eg podtribisnkog i novog uslovno zatvorenog tribinskog prostora. Pored ure ewa postoje}eg prate}eg prostora, neophodno je zameniti podlogu na samom terenu koja ne treba da bude asfaltna, nego da se postavi podloga na bazi tartana ili sl. (otporna na vremenske prilike). Odvo ewe vode, koja povremeno plavi prostor na ni`oj koti terena, re{iti prepumpavawem. 3.3.3. Uslovi i pravila za izgradwu objekata teniskog igrali{ta i poslovnog prostora JKP "Gradsko zelenilo" Tenisko igrali{te Tenisko igrali{te je podignuto oko 1930. godine, kada su zapo~eti radovi na ure ewu parka. Vlasnik ovog sportskog objekta je op{tina, odnosno Grad Novi Sad, a korisnik je Teniski klub "Vojvodina". Povr{ina kompleksa teniskog igrali{ta je 4179 m 2. Zapadna strana teniskog igrali{ta nastavqa se na pomo}ni teren, isto~no od terena nalazi se objekat teniskog kluba, a ju`no du`inom celog terena su otvorene tribine. Povr{ina objekta teniskog kluba jedne eta`e iznosi 173 m 2. Objekat je na vi{oj koti nego {to je sam teren, tako da prema igrali{tu objekat sa~iwavaju denivelisano prizemqe i sprat, a sa parkovske strane objekat je prizemni. Denivelisano prizemqe sada se koristi za ugostiteqsku delatnost (kafe-poslasti~arnicu). Ovaj prostor treba i ubudu}e da zadr`i ugostiteqsku ili sli~nu delatnost koja je komplementarna parku i sportu. Potrebno je rekonstruisati tribine za gledaoce i privesti ih nameni, ali bez pro{irewa. Poslovni prostor JKP "Gradsko zelenilo" uz tenisko igrali{te Objekat je prizemni, povr{ine 107 m 2, i sastoji se od svla~ionice za radnike, sanitarnog ~vora, prostorije za topli obrok i jedne kancelarije. Mawi deo ovog prostora, u severnom delu objekta, koristi se kao javni toalet. Predvi ena je rekonstrukcija ovog objekta i betonskih tribina sa wegove zapadne strane. Postoje}i vertikalni i horizontalni gabarit se zadr`ava. U ovako rekonstruisanom objektu mesto treba da na u prostorije JKP "Gradsko zelenilo". Objekat JKP "Gradsko zelenilo" zadr`ava svoj poslovni karakter. Na prostoru ova dva objekta nije predvi ena nikakva izgradwa, nadogradwa i dogradwa.
14. novembar 2005. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 46 - Strana 1199 3.3.4. Uslovi i pravila za izgradwu prostora na mestu Doma izvi a~a, baraka JKP "Gradsko zelenilo" i kioska Dom izvi a~a Do 1953. godine u objektu je bio sme{ten Pionirski dom, kasnije planinarsko dru{tvo "Ivo Lola Ribar" koje je preraslo u Savez izvi a~a i orijentacioni klub. Vlasnik ovog objekta je op{tina, odnosno Grad Novi Sad. Objekat Doma izvi a~a je dotrajao, a u po`aru je jedan deo objekta nagoreo. Povr{ina doma iznosi oko 320 m 2. Sada se koristi prostor od 150 m 2, a preostala povr{ina objekta je nagorela od po`ara, neugledna je i zapu{tena. Predla`e se uklawawe ovog objekta. Parku bi se vratio dragocen prostor, a sadwom listopadne i zimzelene vegetacija dobila bi se transparentna ograda prema sportsko-kulturno-rekreativnom terenu. U ovaj prostor uvodi se nova staza sa pro{irewem za odmor i sedewe, uz sve elemente parkovske arhitekture (klupe, kandelabri, kante za sme}e i sl.). Na ovaj na~in dobija se jo{ jedan zeleni kutak za odmor starijih i pro{irewe travnatog tepiha za igru dece. Barake JKP "Gradsko zelenilo" JKP "Gradsko zelenilo" pripadaju i dva privremena monta`na objekta koja se nalaze pored Doma izvi a~a. Wihova povr{ina je 72 i 55 m 2, a nameweni su za mehanizaciju i odlagawe opreme za odr`avawe parka. Ovi objekti su privremenog karaktera i neadekvatnog izgleda, pa ih zbog toga treba ukloniti, vratiti ovaj prostor parku i podi}i bogatu zelenu ogradu prema Domu zdravqa. Postoji mogu}nost da funkciju barake - - prostora za odlagawe alatki i parkovske opreme preuzmu prostori u podno`ju saletla i prostorije JKP "Gradsko zelenilo" uz tenisko igrali{te. Kiosk Kiosk pripada JP "Poslovni prostor", gde je registrovan i izdat na kori{}ewe kao ugostiteqski objekat. Veli~ine je oko 12 m 2. Vremenom je bespravno podignut novi deo objekta veli~ine 22,5 m 2 koji ulazi u parkovsku povr{inu i naru{ava wen izgled. Predla`e se promena namene ugostiteqskog kioska u ~uvarsku ku}icu. Do privo ewa prostora planiranoj nameni ne mo`e se odobriti wegovo pro{irewe na ra~un parka, a postoje}i dogra en deo treba ukloniti. 3.3.5. Uslovi i pravila za izgradwu ograde oko Dunavskog parka Po odredbama Uredbe o za{titi spomenika prirode "Dunavski park" ("Slu`beni glasnik Republike Srbije" broj 25/98), predvi ena je za{tita podru~ja parka. Postavqawem ograde oko parka, bez posebnih kapija, znatnije bi se unapredila za{tita postoje}eg zelenila, a re`im kori{}ewa parka sveo na primereniju meru. Ograda treba da bude maksimalno transparentna (`ica, lim, drvene gredice itd.) sa mogu}im niskim zidanim ili betonskim parapetom ili bez wega. Visina ograde je najni`a 0,60m (samo oko fontane i partera sa "Nimfom"), a po svim ostalim granicama parka najni`a ograda treba da bude 1,20 m. Wena visina mo`e da varira u zavisnosti od potrebe za{tite prostora. Oblikovawe ograde je mogu}e mewati u zavisnosti od ambijenta u kom se nalazi (Bulevar Mihajla Pupina i ulice Ive Lole Ribara, Dunavska, Igwata Pavlasa ili Pionirska). Ograda je predvi ena oko celog parka, a svi postoje}i ulazi/izlazi u/iz parka se zadr`avaju, osim sada{weg, provizorno ure enog iz Pionirske ulice. Sada{wa ograda u du`ini od nekoliko metara u Dunavskoj ulici prema Vojvo anskom muzeju sli~na je onoj koja je postojala pre Drugog svetskog rata i mo`e biti uzor za izgradwu ograde oko ve}eg dela parka ili cele wegove du`ine. Postoje}a ograda oko Doma zdravqa i rukometnog igrali{ta tako e je primerenog dizajna i kvaliteta, pa se mo`e iskoristiti kao ugledni primer za novu ogradu. 3.3.6. Pokazateqi planiranih namena i kapaciteti izgradwe Pokazateqi planiranih namena i kapaciteti izgradwe: Bilans povr{ina: Povr{ina za{ti}enog podru~ja je 5,58 ha Povr{ina parka: 1. Zelene povr{ine 3,08 ha 2. Jezero 0,13 ha 3. Staze 0,76 ha 4. Tenisko igrali{te 0,40 ha 5. Sportsko-kulturno-rekreativni teren 0,18 ha 6. Dom zdravqa 0,19 ha Ukupna povr{ina parka: 4,74 ha Dom zdravqa - Povr{ina kompleksa...............1944,26 m 2 - Povr{ina pod objektom..............966,93 m 2 Povr{ina pod glavnim objektom........771,2 m 2 Povr{ina pod pomo}nim objektima.....195,73 m 2 - Bruto razvijena povr{ina objekata....2509,34 m 2 - Indeks izgra enosti......................1,29 - Stepen zauzetosti....................49.73 % - Planirani indeks izgra enosti............1,12 - Planirani stepen zauzetosti..........39,66 % - Varijantni indeks izgra enosti............1,23 - Varijantni stepen zauzetosti...........44,10% Sportsko-kulturno-rekreativni teren (SKR teren) - Povr{ina kompleksa...............1813,25 m 2 - Povr{ina pod objektom (sa tribinama)...392,47 m 2 - Indeks izgra enosti......................0,43 - Stepen zauzetosti....................21.64 %
1200. strana - Broj 46 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. novembar 2005. Teniski klub i JKP "Gradsko zelenilo" - Povr{ina kompleksa...............4179,97 m 2 - Povr{ina pod objektima.............280,99 m 2 povr{ina pod objektom Teniskog kluba...173,15 m 2 povr{ina pod objektom JKP "Gradsko zelenilo"..................107,84 m 2 - Indeks izgra enosti......................0,11 - Stepen zauzetosti......................6,72 % Saletl - Povr{ina pod objektom..................46 m 2 3.3.7. Bilans ukupnih povr{ina Bilans povr{ina P (ha) 1. Zelene povr{ine 3,08 2. Jezero 0,13 3. Staze 0,76 4. Tenisko igrali{te 0,40 5. SKR teren 0,18 6. Dom zdravqa 0,19 Ukupna povr{ina parka: 4,74 ha Povr{ina parka u granicama plana je 5,58 ha. ~uvarska ku}a, nalazi se u Dunavskoj ulici na severnom ulazu u park i predstavqa ostalo gra evinsko zemqi{te. 5.0. REGULACIJA MRE@E SAOBRA]AJNIH POVR[INA 5.1. Plan saobra}aja Prostor obuhva}en planom ograni~avaju Bulevar Mihajla Pupina i ulice Igwata Pavlasa, Dunavska, Pionirska i Ive Lole Ribara. Bulevar Mihajla Pupina i ulice Dunavska i Ive Lole Ribara su delovi osnovne saobra}ajne mre`e grada, dok je Pionirska ulica deo sekundarne saobra}ajne mre`e. Ulica Igwata Pavlasa se po planu otvara ka Bulevaru Mihajla Pupina, ~ime }e tako e postati deo osnovne saobra}ajne mre`e. Du` Bulevara Mihajla Pupina odvija se javni gradski prevoz. Postoje}e saobra}ajno re{ewe se ne mewa. Pe{a~ke komunikacije unutar Dunavskog parka su usagla{ene sa hortikulturnim ure ewem parka, kao i sa potrebama povezivawa svih pristupnih staza iz obodnih ulica i wihovim uklapawem u re{ewe parka. Pe{a~ke staze unutar parka su nepravilnog oblika i razli~itih {irina sa prostorom za odmor (klupe), ~ime su prilago ene funkciji parka. 5.2. Plan nivelacije 4. JAVNO I OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE 4.1. Javne povr{ine i objekti od op{teg interesa Javne povr{ine i objekti od op{teg interesa su: - parkovska povr{ina "Dunavski park", - saobra}ajne povr{ine, - Dom zdravqa, - sportsko-kulturno-rekreativni teren (SKR teren) - tenisko igrali{te. Dunavski park lociran je izme u ulica Dunavske, Ive Lole Ribara, Bulevara Mihajla Pupina, ulica Pionirske i Igwata Pavlasa, sa kolskim i pe{a~kim prilazima iz istih ulica. Saobra}ajne povr{ine su regulacije ulica. Parking-prostori i kolski prilazi su u okviru wih. Dom zdravqa lociran je na uglu ulice Ive Lole Ribara i Bulevara Mihajla Pupina, neposredno je povezan sa Dunavskim parkom i sa wim ~ini integralnu celinu. Sportsko-kulturno-rekreativni teren je lociran u ulici Ive Lole Ribara i sa parkovskom povr{inom tako e ~ini celinu. Tenisko igrali{te se grani~i sa ulicama Pionirskom i Igwata Pavlasa i sastavni je deo parka. 4.2. Ostalo gra evinsko zemqi{te Povr{ina ispod zidanog kioska, koji sada ima namenu ugostiteqskog objekta, a preporu~uje se da bude Prostor obuhva}en planom nalazi se na nadmorskoj visini od 76 do 78,50 m. Najni`i teren je na ju`nom delu Dunavskog parka, a najvi{i na severnom delu. Planom nivelacije zadr`ava se postoje}e stawe u visinskom pogledu. 6.0. REGULACIJA MRE@E INFRASTRUKTURNIH SISTEMA 6.1. Plan hidrotehnike Snabdevawe vodom Snabdevawe sanitarnom vodom, ovog prostora, predvi a se preko postoje}e uli~ne vodovodne mre`e. Planom se zadr`ava i omogu}ava zamena ili rekonstrukcija postoje}e uli~ne sanitarne vodovodne mre`e, kao i vodovodne mre`e u okviru parka na koju su vezane ~esme. Omogu}ava se rekonstrukcija i pro{irewe postoje}e hidrantske mre`e. Predvi ena hidrantska mre`a bi}e profila 100 mm i snabdeva}e se vodom preko postoje}eg bu{enog bunara u okviru ovog prostora. Omogu}ava se gradwa jo{ jednog bu{enog bunara za potrebe hidrantske vodovodne mre`e. Javna ~esma, teniski tereni i sanitarni ~vorovi osta}e prikqu~eni na gradski vodovodni sistem. Uslovi za prikqu~ewe na vodovodnu mre`u: prikqu~ewe objekata na uli~nu vodovodnu mre`u predvi a se jednim prikqu~kom,
14. novembar 2005. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 46 - Strana 1201 ukoliko je objekat sa vi{e zajedni~kih ulaza, odnosno zasebnih tehnolo{kih celina, mo`e imati nezavisne prikqu~ke vodovoda, za sme{taj vodomera potrebno je predvideti prostoriju u prizemqu (suterenu) objekta, za mawe objekte u kojima nije mogu}e obezbediti adekvatnu prostoriju mo`e se predvideti postavqawe vodomera u odgovaraju}i {aht, vodomerni {aht predvideti na udaqenosti najvi{e 0,5 m od regulacione linije, odre ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a su uz saglasnost JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Novog Sada. Odvo ewe otpadnih i atmosferskih voda Odvo ewe otpadnih i atmosferskih voda predvi a se preko postoje}e uli~ne kanalizacione mre`e. Predvi a se rekonstrukcija i zamena postoje}ih kanalizacionih deonica koje ote`ano funkcioni{u zbog dotrajalosti i u tom ciqu predvi a se, pre svega, rekonstrukcija postoje}e kanalizacije u ulici Pionirskoj. Atmosferske vode bi}e, planiranom nivelacijom, orijentisane prema najni`em delu prostora, odnosno prema jezeru. S obzirom na planirano ure ewe i namenu prostora, atmosferske vode ne}e ugro`avati najni`e delove, osim na mawim lokacijama. Za{tita zelenila od prekomernog vla`ewa na ovim prostorima vr{i}e se preko planirane kanalizacione mre`e za atmosfersku vodu. Planirana atmosferska kanalizacija prikupqa}e i atmosfersku vodu koja oti~e prema jezeru i time spre~iti naru{avawe kvaliteta vode u wemu. U okviru planiranog tehni~kog re{ewa funkcionisawa i ure ewa jezera ostavqa se mogu}nost izgradwe postrojewa za odr`avawe kvaliteta vode u jezeru. Vi{ak atmosferske vode sa ovog dela prostora i iz jezera planiranom kanalizacijom orijentisa}e se prema kanalizaciji u ulici Pionirskoj. Planom se predvi a i gradwa crpne stanice za atmosferske vode. Crpna stanica bi}e {ahtnog tipa i potpuno ukopana i ni u ~emu ne sme da naru{i okolno ure ewe i namenu prostora. Uslovi za prikqu~ewe na kanalizacionu mre`u: prikqu~ewe objekata na kanalizaciju predvi a se jednim prikqu~kom, kanalizacioni {aht predvideti na udaqenosti najvi{e 0,5 m od regulacione linije, kanalizacioni prikqu~ak predvideti sa gravitacionim prikqu~ewem, prikqu~ewe suterenskih i podrumskih prostorija predvideti autonomnim sistemom za prepumpavawe koji je u nadle`nosti korisnika, odre ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a su uz saglasnost JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Novog Sada. Podzemne vode Maksimalni nivo podzemnih voda na ovom prostoru dosti`e nivo do kote 76,30 m n.v. Ure ewe jezera treba da bude takvo da podzemna voda ni u kom obliku ne remeti stalan nivo vode u jezeru, odnosno kvalitet vode u jezeru. Minimalan nivo podzemnih voda je oko 73,00 m n.v. i nastao je radom izvori{ta "[trand". Prose~an nivo podzemnih voda ima pravac pru`awa severozapad-jugoistok sa smerom pada vodnog ogledala prema jugoistoku. 6.2. Plan energetike Snabdevawe elektri~nom energijom svih planiranih sadr`aja bi}e iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema. Zbog potpunog prelaska na dvostepeni sistem transformacije, TS 110/35 kv "Novi Sad 4" bi}e rekonstruisana za rad na 110/20 kv nivo, tako da }e ona biti osnovni objekat za snabdevawe svih postoje}ih i planiranih sadr`aja. U odnosu na planirane sadr`aje, za kvalitetno snabdevawe elektri~nom energijom bi}e dovoqne postoje}e transformatorske stanice. Planira se samo izme{tawe transformatorske stanice u Domu zdravqa na obli`wu lokaciju. Transformatorske stanice radi}e privremeno pod 10 kv naponom do prelaska na rad pod 20 kv napon TS 110/35 kv "Novi Sad 4", TS 35/10 kv "Podbara" i TS 35/10 kv "Centar". Time }e se ostaviti i mogu}nost rezervnog napajawa preko budu}eg razvodnog postrojewa RP 20 kv "Podbara" i planirane TS 110/20 kv "Centar". Budu}a 20 kv mre`a i 0,4 kv mre`a gradi}e se kablirawem. Rasveta parka sa polo`ajem kablova za potrebe napajawa rasvete }e se definisati nakon izrade idejnog projekta rasvete i dekorativne rasvete parka. Koridor za postavqawe kablova rasvete bi}e usagla- {en sa postoje}im stazama. Planirana elektroenergetska mre`a prikazana je na grafi~kom prikazu "Plan energetske mre`e" u R 1:1000. Snabdevawe toplotnom energijom Snabdevawe toplotnom energijom svih planiranih sadr`aja predvi eno je iz gradskog toplifikacionog sistema. Prostor obuhva}en ovim planom pripada konzumnom podru~ju toplane TO "Istok" iz koje }e se pro{irewem postoje}e vrelovodne mre`e kvalitetno snabdevati toplotnom energijom svi planirani sadr`aji. Planirana vrelovodna mre`a prikazana je na grafi~kom prikazu "Plan energetske mre`e" u R 1:1000. Telekomunikacije Podru~je obuhva}eno ovim planom povezano je na telefonsku centralu u ulici Jovana \or evi}a preko podzemne mre`e telefonskih kablova u obodnim ulicama. U tom smislu je predvi eno povezivawe planiranih sadr`aja na postoje}u mre`u. Postoje}a mre`a je tako dimenzionisana da mo`e da udovoqi zahtevima za prikqu~ewe novih objekata.
1202. strana - Broj 46 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. novembar 2005. Uslovi prikqu~ewa na elektroenergetsku mre`u Prikqu~ewe poslovnih objekata izvesti na postoje}u elektroenergetsku mre`u sopstvenom transformatorskom stanicom ili direktno na distributivnu elektroenergetsku mre`u u zavisnosti od potreba. Prikqu- ~ak izvesti u skladu sa elektroenergetskim uslovima JP "Elektrodistribucija" Novi Sad. Uslovi prikqu~ewa na toplovodnu mre`u Da bi planirani sadr`aji imali re{eno snabdevawe toplotnom energijom potrebno je na pogodnom mestu u podrumu (suterenu) ili prizemqu objekta izgraditi podstanicu u skladu sa uslovima JKP "Novosadska toplana". Tako e je potrebno omogu}iti izgradwu vrelovodnog prikqu~ka od postoje}eg ili planiranog vrelovoda do podstanice na najpogodniji na~in, a u skladu sa uslovima JKP "Novosadska toplana. Uslovi prikqu~ewa na telekomunikacionu mre`u U slu~aju prikqu~ewa na podzemnu mre`u, prikqu- ~ak izvesti preko tipskog tt prikqu~ka na pristupa~nom mestu na fasadi objekta, a u slu~aju prikqu- ~ewa na nadzemnu mre`u, preko odgovaraju}e prikqu- ~ne kutije na tavanskom delu objekta. 7.0. PLAN PODELE NA JAVNO I OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE Planom podele na javno i ostalo gra evinsko zemqi{te javno gra evinsko zemqi{te je razgrani~eno od ostalog gra evinskog zemqi{ta. Od celih i delova postoje}ih parcela obrazova}e se parcele javnog gra evinskog zemqi{ta. Javno gra evinsko zemqi{te: - ulice, delovi parcela broj 7730, 7733, 7732 i 75; - Dunavski park, deo parcele broj 67 i cela parcela broj 71; - sportski tereni: tenisko igrali{te, delovi parcela broj 51 i 67 i cela parcela broj 68/2, rukometno igrali{te, cela parcela broj 73; - Dom zdravqa, deo parcele broj 74; - Objekat JKP "Gradsko zelenilo", cela parcela broj 68/1; - Transformatorske stanice, delovi parcela broj 51 i 74. Najve}i deo prostora obuhva}enog planom je javno gra evinsko zemqi{te, izuzev parcele broj 69 koja je pod zidanim kioskom. 8.0. USLOVI ZA[TITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA Dom zdravqa na Bulevaru Mihajla Pupina broj 23 evidentiran je kao dobro koje u`iva prethodnu za{titu. Kao deo arhitektonsko - urbanisti~ke celine Malog Limana predlo`en je za progla{ewe za kulturno dobro "A" kategorije. Kao deo ambijenta Bulevara Mihajla Pupina svojim prostorom i objektom pripada prvom stepenu za{tite, koji "obuhvata one ambijente, ulice, trgove i blokove koji kao celina, svojim prostorom i objektima, predstavqaju najvrednije kulturno - istorijsko svedo~anstvo o genezi Novog Sada, o wegovom identitetu i kulturnom identitetu naroda, odnosno zemqe i koji ujedno zadovoqavaju najve}i broj kriterijuma sa najvi{im indikatorima i ambijente koji se u kontinuitetu koncentri{u oko ulica Kraqa Aleksandra, Zmaj Jovine, Dunavske i Svetozara Markovi}a, zajedno sa Trgom slobode i Katoli~kom portom i blokovima du` Beogradskog keja i Bulevara Mihajla Pupina". 1 Na ovom prostoru za sada nije utvr eno postojawe arheolo{kih nalazi{ta, niti ih treba o~ekivati. Nije iskqu~ena mogu}nost pojave ostava, usamqenih grobova i ostataka drvenih konstrukcija ili plovila, pa je zbog toga u dokument potrebno ugraditi odredbe ~lana 109. stav 1. Zakona o kulturnim dobrima ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 71/94), te se shodno tome izvo a~ obavezuje da, ako tokom gra evinskih i drugih radova nai e na arheolo{ko nalazi{te ili predmete, iste bez odlagawa prekine i o nalazu obavesti Zavod za za{titu spomenika kulture Grada Novog Sada da preduzmu mere da se nalaz ne uni{ti ili o{teti i da se sa~uva na mestu i u polo`aju u kome je na en. 9.0. MERE ZA ZA[TITU I UNAPRE\EWE @IVOTNE SREDINE Dunavski park u Novom Sadu predstavqa jedinstven prostor grada u kome se nalaze dragoceni primerci vredne autohtone i alohtone dendroflore. Brojni primerci kapitalnih stabala platana (Platanus acerifolia), ko{}ele (Celtis australis). vodenog ~empresa (Taxodium distichum), `alosne vrbe (Salix alba var. vittelina for. pendula) i drugih brojnih vrsta ~ine park vrednim i lepim. Dunavski park stavqen je pod za{titu kao prirodno dobro od velikog zna~aja i svrstan je u II kategoriju za{tite kao spomenik prirode Uredbom o za{titi spomenika prirode "Dunavski park". Spomenik prirode "Dunavski park" stavqa se pod za{titu radi o~uvawa i unapre ewa prirodnih retkosti (me~ja leska, koprivi}, tisa, lovor vi{wa, bo`ikovina), biodiverziteta velikog broja ostale vredne dendroflore, autohtonih i alohtonih vrsta i egzota (oko 760 primeraka drve}a, 7370 primeraka ukrasnog {ibqa) u urbanoj sredini. Celokupna parkovska povr{ina je obuhva}ena za{titom i nalazi se u granicama prostora koji obuhvata ovaj plan. Radi unapre ewa i za{tite postoje}ih vrednosti parka, utvr uju se uslovi i mere za{tite koji podrazumevaju o~uvawe postoje}ih stani{nih uslova i biolo{- kih osobina, odnosno obezbe ivawe uslova odr`avawa i unapre ewa postoje}eg fonda zelenila. Radi sprovo ewa mera za{tite, neophodno je redovno odr`avawe za{ti}enog prirodnog dobra, pri 1 Osnovi za{tite graditeqskog nasle a gradskog jezgra Novog Sada, JP "Urbanizam" i Op{tinski zavod za za{titu spomenika kulture, Novi Sad/1994
14. novembar 2005. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 46 - Strana 1203 ~emu se pri rekonstrukciji i revitalizaciji polazi od valorizacije prirodnih vrednosti i retkosti i utvr- ivawa mera i re`ima za{tite kojima }e se obezbediti adekvatno gajewe i negovawe postoje}eg biqnog fonda. U programima teku}eg odr`avawa treba obezbediti odvijawe prate}ih aktivnosti koje ne}e izazvati trajne {tete i naru{avawe postoje}eg stawa zelenila. Potrebno je odr`avawe i o~uvawe dendroflore i ostalih vrsta flore, unapre ivawe flornih i ostalih pejza`nih vrednosti parka wegovim preure ivawem i rekonstrukcijom na osnovu planske i tehni~ke dokumentacije. Prilikom bilo kakvih intervencija ili radova u parku, ukoliko se nai e na prirodno dobro koje je geolo{ko-paleontolo{kog ili mineralo{ko-petrografskog porekla (za koje se pretpostavqa da ima svojstvo prirodnog spomenika), obaveza izvo a~a radova je da obavesti Zavod za za{titu prirode Srbije i da preduzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi o{tetilo do dolaska ovla{}enog lica. Tako e je neophodna kontrola i pra}ewe stawa osnovnih elemenata parka i prirodnih vrednosti kako bi se pravovremeno definisale i sprovodile mere sanacije u ciqu obezbe ewa prostorno-planskih i tehni~kih uslova za o~uvawe prirodnih vrednosti parka i spre~avawa promena izazvanih degradacijom. Na za{ti}enoj povr{ini spomenika prirode "Dunavski park" Uredbom o za{titi spomenika prirode "Dunavski park" ustanovqava se re`im za{tite III stepena kojim se: "1. zabrawuje: 1) promena namene povr{ina; 2) izvo ewe investicionih radova i aktivnosti koje ne bi bile u funkciji za{tite i unapre- ewa parka; 3) se~a i lomqewe drve}a i {ibqa, uni{tavawe cvetwaka, ru`i~waka i travwaka; 4) upotreba hemijskih sredstava, osim onih koja se koriste za za{titu i prihrawivawe biqa; 5) lo`ewe vatre i organizovawe masovnih aktivnosti na travwacima i drugim delovima parka i 2. obezbe uje: 1) odr`avawe i o~uvawe dendroflore i ostalih vrsta flore; 2) unapre ivawe flornih i ostalih pejza`nih vrednosti parka wegovim preure ewem i rekonstrukcijom na osnovu planske i tehni- ~ke dokumentacije; 3) kontrola i pra}ewe stawa osnovnih elemenata parka i prirodnih vrednosti; 4) kori{}ewe parka za odmor i rekreaciju qudi i wegova prezentacija. Za{tita i razvoj spomenika prirode "Dunavski park" sprovodi se prema programu koji sadr`i ciqeve, aktivnosti i zadatke na sprovo ewu re`ima za{tite iz ~lana 4. ove uredbe, a naro~ito zadatke na rekonstrukciji, unapre ewu, odr`avawu elemenata i sadr`aja i prezentaciji parka, sredstva potrebna za ostvarivawe programa i na~in wihovog obezbe ivawa." 10.0. MERE ZA ZA[TITU OD RATNIH DEJSTAVA U okviru sistema za{tite od ratnih dejstava, a na osnovu Odluke o utvr ivawu stepena ugro`enosti naseqenih mesta u Op{tini Novi Sad sa rejonima ugro- `enosti i odre enom vrstom i obimom za{tite u tim rejonima od 27. maja 1992. godine, za ovaj prostor odre en je stepen za{tite za natpritisak od 200 kra. Za zdravstvene i poslovne objekte obavezna je izgradwa dvonamenskog skloni{ta osnovne za{tite (u okviru rekonstrukcije podtribinskog prostora rukometnog igrali{ta). Uslovi za izgradwu skloni{nih jedinica su slede}i: - sva skloni{ta su dvonamenska.mirnodopska namena se planom ne utvr uje, ali treba i mo`e da bude u funkciji osnovne namene objekta, - kapacitet utvrditi na osnovu broja zaposlenih u objektu i broja posetilaca u objektima i u parku, 2/3 od broja zaposlenih u zdravstvenim i poslovnim objektima, - kota poda skloni{ne jedinice mora biti minimum 30 cm iznad maksimalnog nivoa podzemnih voda.svi prostori nameweni skloni{tu treba da se nalaze u suterenskim prostorijama s obzirom na nizak nivo podzemnih voda na ovom prostoru, - dimenzionisawe i sadr`aj skloni{ta, veli~ine pojedinih prostorija, kao i ostale prostorne i tehni~ke elemente utvrditi u skladu sa kapacitetom, prema propisima za izgradwu skloni{ta. Izgradwom javnih skloni{ta u pothodnicima du` glavnih saobra}ajnica re{io bi se problem nedostatka blokovskih skloni{ta osnovne za{tite na celoj izgra- enoj stambenoj teritoriji sa vi{eporodi~nim stanovawem i u centralnim delovima grada, koji su najvi{e ugro`eni, a posebno su ugro`eni prostori gde se okupqa veliki broj gra ana. Pothodnici su planirani na svim ve}im raskrsnicama i mogu biti javna skloni{ta otpornosti od 300 kra sa kapacitetom do 600 skloni{nih mesta. Planirana skloni{ta u ovom delu grada su na raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i ulica Modene i Igwata Pavlasa i kod Muzeja Vojvodine. Zelene povr{ine treba da obezbede slobodan prostor za hitan sme{taj i zbriwavawe stanovnika u ratnim i uslovima prirodnih katastrofa.svaki park i zelena povr{ina treba da su opremqeni bu{enim bunarima ili izvorskom vodom.za{titno zelenilo treba da ima, osim za{tite, i ulogu maskirawa. 11.0. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA U sredworo~nom periodu realizova}e se prioritetni radovi za ure ewe Dunavskog parka i stvoriti prostorno - planski uslovi za wegovo daqe ure ivawe. U skladu sa tim, u sredworo~nom periodu realizova}e se slede}i prioritetni radovi na ure ivawu i izgradwi Dunavskog parka: a) rekonstrukcija i revitalizacija zelenila; b) rekonstrukcija dotrajalih deonica i pro{irewe vodovodne mre`e, v) rekonstrukcija obloge jezera, pumpe za dovod i odvod vode,
1204. strana - Broj 46 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 14. novembar 2005. g) rekonstrukcija i novo oblikovawe ~esme, d) rekonstrukcija i dogradwa rasvete parka, ) rekonstrukcija postoje}ih staza, posebno uz jezero i du` aleje Celtisa. Rokovi izvr{ewa ure ivawa javnog gra evinskog zemqi{ta utvrdi}e se godi{wim i sredworo~nim programima ure ivawa javnog gra evinskog zemqi{ta. Finansirawe planiranih radova na ure ivawu javnog gra evinskog zemqi{ta obezbedi}e se iz slede}ih izvora: - naknade za ure ivawe gra evinskog zemqi{ta, - naknade za kori{}ewe gra evinskog zemqi{ta, - prihoda od raskopavawa javnih povr{ina i ostalih prihoda, - drugih izvora u skladu sa zakonom. 12.0. PRIMENA PLANA Ovim planom utvr ena su pravila ure ewa i pravila gra ewa koja predstavqaju osnov za izdavawe izvoda iz urbanisti~kog plana. Sastavni deo ovog plana su slede}i grafi~ki prikazi: Izvod iz Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine A4 1. Geodetska podloga sa granicom gra evinskog rejona obuhva}enog planom 1 : 1000 2. Plan namene povr{ina, nivelacije i regulacije sa planom saobra}aja 1 : 1000 3. Regulaciono i nivelaciono re{ewe sa pravilima ure ewa parkovske povr{ine 1 : 1000 4. Plan podele na javno i ostalo gra evinsko zemqi{te 1 : 1000 5. Plan vodovodne i kanalizacione mre`e 1 : 1000 6. Plan energetske mre`e 1 : 1000 7. Popre~ni profili ulica Plan detaqne regulacije "Dunavski park" u Novom Sadu izra en je u ~etiri primerka u analognom i pet primeraka u digitalnom obliku koji }e se posle potpisivawa i overe ~uvati u Skup{tini Grada Novog Sada, Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove, ministarstvu nadle`nom za poslove urbanizma i u Javnom preduze}u "Urbanizam" Zavod za urbanizam Novi Sad. Plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada". REPUBLIKA SRBIJA AUTONOMNA PKRAJINA VOJVODINA GRAD NOVI SAD SKUP[TINA GRADA NOVOG SADA Broj: 35-210/96-3-I 9. septembar 2005. godine NOVI SAD Predsednik Zoran Vu~evi}, s.r.