Полазећи од Средњорочног програма рада Завода за заштиту природе Србије за период од 2006. до 2010. године, Програма рада за 2010. годину, и члана 42 став 3 Закона о заштити природе ( Службени гласник РС, 36/09) приступило се током 2010. године ревизији заштите Специјалног резервата природе Засавица. На основу члана 103. Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, 36/09) и члана 43 Закона о изменама и допунама Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, 88/2010, 91/2010) послове заштите природе и природних добара која се целом или већим делом своје површине налазе на територији Аутономне покрајине Војводине, обавља Покрајински завод за заштиту природе. Полазећи од Средњорочног програма заштите природних добара за период 2011 2020. (Број 02 133, од 28.01.2011.) који је добио сагласност Скупштине Аутономне Покрајине Војводине (Одлука о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период 2011-2020., 01 број 023-2/11 од 5.04.2011.), као и сагласности Владе Републике Србије, по Решењу о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период 2011-2020., 05 број 353-5627/2011, од 14.07.2011. ( Сл. гласник РС, 54/2011), и Програма заштите природних добара за 2011. годину (сагласност Владе АП Војводине: Решење о давању сагласности на Програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за 2011. годину, број: 023-27/2011 од 9.03.2011.), настављена је валоризација природних вредности у циљу ревизије заштите Специјалног резервата природе Засавица. Досадашња заштита је обухватала површину од само 670,99 ha у режиму заштите II степена, са заштитном зоном од 1.150 ha. Валоризацијом природних вредности и проценом њихове угрожености током ревизије, утврђено је да границе Резервата треба проширити тако да обухвате евидентирана станишта строго заштићених и заштићених врста, типове станишта приоритетне за заштиту, са успостављањем режима заштите I, II и III степена, према члану 35 Закона о заштити природе ( Сл. Гласник РС, бр. 88/2010 и 91/2010): режим заштите I степена заузима 59,85 ha (5,30%), режим заштите II степена заузима 686,26 ha (60,81%), режим заштите III степена обухвата површину од 382,44 ha (33,89%). Око заштићеног подручја се успоставља заштитна зона од 3.462,65 ha. Као резултат наведених промена, ревизијом је повећана површина СРП Засавица са 670,99 hа на 1.128,55 hа, односно за 457,56 hа, што је повећање од 68,2%. Површина заштитне зоне је повећана са 1.150 hа на 3.462,65 hа.
У односу на границе режима заштите, по први пут је, на највреднијим локалитетима одређен режим заштите I степена, који обухвата 59,85 hа, односно 5,30% од целокупне површине Резервата. Најмање промене су извршене у оквиру режима заштите II степена, који је повећан са 670,99 hа на 686,26 hа, односно заузима 60,81% површине Резервата. Као и до сада, овим режимом заштите обухваћен је водоток Засавице, њена притока Батар и пашњак Ваљевац. За потребе очувања значајних шумских станишта уз Засавицу успостављен је режим заштите III степена, који обухвата површину од 382,44 ha (33,89%). С обзиром да су ово скоро у потпуности шуме у приватном власништву за њих је одређен режим заштите са одрживим коришћењем. Такође, по одредбама Уредбе о еколошкој мрежи, заштићено подручје је еколошким коридорима повезано са значајним еколошким подручјима у окружењу, као што су река Сава (међународни еколошки коридор), река Дрина, као и са стаништима строго заштићених и заштићених биљних и животињских врста. Специјални резерват природе Засавицаˮ је саставни део предеоног еколошког коридора Саве и поседује делимично очувану везу са еколошким коридорима Дрине и Битве. Засавица се пружа паралелно са измењеном деоницом Саве између Равња и Мачванске Митровице, где је проходност коридора Саве смањена због уског плавног подручја и изграђености обале код насеља. Очување делимично уништених природних веза шумских и влажних станишта Резервата са коридорима Дрине, Саве и Битве може да осигурава проходност Савског коридора преко Засавице. Мере заштите су одређене у складу са режимима заштите, у циљу очувања преосталих природних и полуприродних станишта, значајних за очување геолошке, биолошке и предеоне разноврсности. На основу законских овлашћења Покрајински завод за заштиту природе израдио је ову Студију заштите као стручно-документациону основу за успостављање заштите Специјалног резервата природе Засавица, као заштићеног подручја I категорије. Студију достављамо Влади Републике Србије, односно Министарству заштите животне средине, рударства и просторног планирања ради доношења Уредбе о заштити Специјалног резервата природе Засавица. Покрајински завод за заштиту природе Нови Сад, 2012. Директор др Биљана Пањковић
Сва је Мачва равна. У њој нема не само планина него ни најмањих брежуљака. Отуда дакле равна Мачва Мада је све до нашег новијег устанка била обрасла густом шумом... Села су била мала и већином с пута у заклону у густој шуми и између бара. Пада у очи, да су многа села у Мачви и околини добила имена своја од појединих родова Дрвета или од биља... Клење, Дубље, Глоговац, Дреновац, Глушци (глува, дубока тишина у лугу), Лешница (леска?), Лозница (од лозе?), планина Цер и вис Грабовац; села Липолист и Липница...... Северна ивица Мачве (од реке Саве) па све до Засавице и до садање Доње Битве савска је област... Савска је област већином баровита. Пошто је слој земље непропустан, задржава се дуго вода у барама. У њима избуја рогоз и трска а уз то локвањ и многе друге барске биљке... Имена села: Рибаре, Змијињак, Рибарица, Шеварица (шевар) доводе своја имена од многих бара и од риба, змија или шевара, којих у тим барама налазимо. Многе барске тице допуњују нам слику овог другог, барског појаса Мачве. По предању народном пловиле су у старо (историско) доба Батром и Засавицом велики бродови... Од Преког пута започевши, Засавица има већ потпун облик велике реке. Широка је колико и Сава... Нема сумње, да велика површина ових бара (воде, живе реке, повремене реке, стараче, баре, кàље, круглице, полоје, живи извори) пливише, те је и клима у Мачви лети ладна а зими мало блажија од суседних крајева. Овај се појас простире поглавито крај Засавице и Доње Битве, а местимице још и крај Саве и око Јереза. Прастаре шуме лужникове и церове, које су до скора покривале ове узвишене крајеве, све су посечене... Алексић, А., 1891.... Мир влада донекле само у великој бари Засавици, западно од Митровице, која никада не пресуши, а ради својих је тресетишта веома слабо приступачна, па је онде у истину, како ћемо касније видети, бујан птичији живот. Домбровски, Е., 1895.
Студија заштите : СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ ЗАСАВИЦА ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ I КАТЕГОРИЈЕ Обрађивач: Синтеза: ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ Владимир Добретић, дипл. биолог Вида Стојшић, дипл. биолог Руководилац: Субруководилац: Стручни тим : Владимир Добретић, дипл. биолог Мр Јадранка Делић Недељко Ковачев, дипл. географ клима, географски положај, геоморфолошке одлике, режими и мере заштите; Дарко Тимотић, дипл. геолог геoлошке одлике; Вида Стојшић, дипл. биолог вегетацијске одлике, вредновање и темељне вредности природног добра, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање; Ранко Перић, дипл. биолог историјат истраживања, флористичке одлике, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање; Ален Киш, дипл. инж. шумарства шумска вегетација, историјат истраживања, делатности, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање; Јелена Станишић, дипл. биолог планктонске заједнице, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, анализа заинтересованих страна, управљање; Мр Наташа Пил фауна инсеката, историјат истраживања, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими заштите, концепт заштите, анализа заинтересованих страна, управљање; Ласло Галамбош, дипл. eколог мастер фауна риба, историјат истраживања, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање; Владимир Добретић, дипл. биолог фауна водоземаца и гмизаваца, историјат истраживања, вредновање и темељне вредности природног добра, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите и унапређења, анализа заинтересованих страна, управљање; Мр Никола Стојнић фауна птица, историјат истраживања, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање;
Марко Туцаков, дипл. биолог фауна птица, историјат истраживања, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање; Мр Jaдранка Делић фауна сисара, историјат истраживања, вредновање и темељне вредности природног добра, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите и унапређења, анализа заинтересованих страна, управљање; Клара Сабадош, дипл. биолог предеоне одлике природног добра, историјат предела, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање; Зоран Племић, дипл. инж. пољопривреде педолошке одлике, делатности (пољопривреда); Ненад Михајловић, дипл. прост. планер Просторно планска и пројектна документација; Тања Бошњак, дипл. инж. пољопривреде хидролошке одлике, историјат истраживања, фактори угрожавања и оцена угрожености, режими и мере заштите, концепт заштите, управљање; Бојана Мајкић, дипл. туризмолог културно историјско наслеђе, насеља и инфраструктура, становништво, делатности; Катарина Драгаш, дипл. еколог екосистемске услуге, климатске промене; Драган Чалакић, геометар опис граница и режими заштите, идентификациона листа; Милка Бањац дипл. правник управљање. Компјутерска обрада: Картографска обрада: Директор : Снежана Ђекић, административни техничар Драган Чалакић, геометар др Биљана Пањковић Нови Сад, 2012. година
Садржај С А Д Р Ж А Ј ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА 1 I 1. НАЗИВ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 1 I 2. ВРСТА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 1 I 3. КАТЕГОРИЈА 1 I 4. КАТЕГОРИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ 1 СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 1 I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ 2 I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 3 I 8. ГРАНИЦЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 4 I 9. ПОВРШИНА 16 I 10. ВЛАСНИШТВО 19 I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ 19 II ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА 21 II 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ 21 Историјат истраживања 21 II 1.1. Положај 24 II 1.2. Геолошке одлике 24 II 1.3. Геоморфолошке одлике 28 II 1.4. Хидрогеолошке карактеристике 30 II 1.5. Хидролошке одлике 33 II 1.6. Климатске одлике 42 II 1.7. Педолошке одлике 46 II 1.8. Гљиве 49 II 1.9. Флористичке одлике 50 II 1.10. Вегетацијске одлике 70 II 1.11. Планктонска заједница Засавице 92 II 1.12. Фаунистичке одлике 94 II 1.12.1. Фауна бескичмењака 94 II 1.12.2. Фауна риба 99 II 1.12.3. Фауна водоземаца и гмизаваца 108 II 1.12.4. Фауна птица 113 II 1.12.5. Фауна сисара 116 II 2. ПРЕДЕОНЕ ОДЛИКЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 120 II 2.1. Предеоне одлике природног добра 120 II 2.2. Историјат предела 125 II 3. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ 126 II 3.1. Културно-историјско наслеђе 126 II 3.2. Насеља и инфраструктура 129 II 3.3. Становништво 132 II 3.4. Делатности 133 II 3.5. Ресурси 151 II 3.6. Постојећа просторно-планска документација 153
Садржај III ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА 155 III 1. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА И ОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ 157 III 1.1. Неодговарајући водни режим и загађење вода 157 III 1.2. Еутрофизација и еутрофикација 161 III 1.3. Фрагментација природних станишта 161 III 1.4. Уништавање и губитак станишта 163 III 1.5. Присуство инвазивних врста 164 III 1.6. Развој полуинтензивне и интензивне пољопривредне производње 167 III 1.7. Радови у шумарству и развој шумарства 168 III 1.8. Урбанизација (изградња викендица, путнa мрежa, одлагање чврстог отпада) 170 III 1.9. Туризам и рекреација, риболов 172 IV ВРЕДНОВАЊЕ И ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 175 IV 1. ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 175 IV 2. ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ЗАШТИТУ 179 IV 3. ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ 182 IV 4. ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 185 V РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ 191 V 1. ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 194 V 2. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ I (првог) СТЕПЕНА 197 V 3. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ II (другог) СТЕПЕНА 197 V 4. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ III (трећег) СТЕПЕНА 198 V 5. ЗАШТИТНА ЗОНА РЕЗЕРВАТА 198 VI КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА И МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 201 VI 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ 201 VI 2. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ 204 VI 3. МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 217 VI 4. АНАЛИЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА 224 VI 5. ДОКУМЕНТАЦИЈА О УСКЛАЂИВАЊУ ПОТРЕБА ЗАШТИТЕ СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ СТРАНАМА 228 VII УПРАВЉАЊЕ 229 VII 1. НАЧИН УПРАВЉАЊА И ОБАВЕЗЕ УПРАВЉАЧА 229 VII 2. ФИНАНСИРАЊЕ 235 VII 3. КАДРОВСКА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ УПРАВЉАЧА 236 VII 4. ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ЗАШТИТЕ 238 VII 5. ПРЕДЛОГ УПРАВЉАЧА 240 VIII ЛИТЕРАТУРА 243
Садржај IX ПРИЛОЗИ ПРИЛОГ 1 Прилог 1.1: Прилог 1.2: Прилог 1.3: СПИСКОВИ ТАКСОНА ОДРЕЂЕНИХ ОРГАНСКИХ ГРУПА: Врсте гљива регистроване на простору СРП»Засавица«Списак идентификованих биљних врста (маховине и више биљке) на природним и природоликим стаништима подручја СРП»Засавица«Списак евидентираног фитопланктона СРП»Засавица«Прилог 1.4: Списак евидентираних инсеката од међународног и националног значаја СРП»Засавица«Прилог 1.5: Преглед орнитофауне СРП»Засавица«Прилог 1.6: Списак врста сисара са СРП»Засавица«ПРИЛОГ 2 ИЗВОД ИЗ ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ X КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ ПРИЛОГ 1: Географски положај заштићеног подручја у Србији (1:1 000.000) ПРИЛОГ 2: Географски положај заштићеног подручја у Србији (1:300.000) ПРИЛОГ 3: Прегледна карта са границама и режимима заштите (1:25.000) ПРИЛОГ 4: Педолошка карта (1:50.000) ПРИЛОГ 5: Картиране вредности биодиверзитета станишта и врсте (Natura 2000) ПРИЛОГ 6: ПРИЛОГ 7: ПРИЛОГ 8: ПРИЛОГ 9: Значајни локалитети на подручју СРП»Засавица«Подручја од међународног значаја у СРП»Засавица«Прегледна карта са границама и режимима заштите за Акт о заштити Просторни план подручја посебне намене СРП»Засавица«
Образложење предлога за покретање заштите ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ Река Засавица представља јединствен очуван простор некада великог плавног подручја у поречју Саве и Дрине, односно северне Мачве. У данашњем крајолику Мачве који је људским активностима у великој мери измењен, подручје Засавице се истиче мозаичношћу водених, мочварних, ливадских и шумских станишта са очуваном или делимично измењеном структуром и функцијом. Простор предвиђен за заштиту одликује разноврсност и богатство станишних типова, биљних и животињских врста, сада ретких и угрожених, које су некада насељавале много шире подручје. Простор Мачве је у прошлости био чешће и дуже плављен. Радови на регулацији река, изградњи одбрамбених насипа и прокопавању канала започети су шездесетих година XIX века, а нарочито су били интензивни у раздобљу 1899-1912. године и у периоду после II светског рата. Данас су алувијалне равни Дрине и Саве насипима заштићене од поплава и у највећој мери преведене у пољопривредно земљиште, док су шуме и шумско земљиште очувани у виду мањих шумских комплекса. Површине бара и ритова су мелиорацијама само у периоду 1961-1991. године смањене од 2.208 ha на 220 ha или за око 10 пута (ГРЧИЋ, 2002). Подручје реке Засавице стављено је под заштиту 1997. године одлуком Владе Републике Србије која је донела Уредбу о заштити Специјалног резервата природе Засавица ( Сл. гласник РС бр. 19/97). Простор Засавице је проглашен природним добром од изузетног значаја и заштићен како би се очувао природни водоток карактеристичан за равничарске пределе, као и водена и влажна станишта строго заштићених и заштићених врста биљака и животиња. Захваљујући води као основном еколошком фактору, као и подлози, микро и мезорељефу, овде су присутна водена, мочварна, ливадска и шумска станишта, у националним и међународним оквирима одређена као приоритетна за заштиту. У протеклих петнаест година, спровођењем прописаних мера заштите, дошло је до одређених позитивних промена еколошког статуса овог подручја. Захваљујући интензивном истраживању простора, у периоду од 1997. до 2012. године забележено је изванредно богатство диверзитета станишта и врста, међу којима je 47 врстa ново за флору и фауну Србије и Балкана (СТАНКОВИЋ, 2012). Неколико година након успостављања заштите којом се зауставила даља деградација и започело спровођење активних мера заштите, подручје Резервата је постало међународно значајно проглашењем за Рамсарско подручје (бр. 1783), ботанички значајно подручје (IPA), подручје значајно за птице (IBA, RS008), примарно подручје за лептире (PBA, 40) и Емералд подручје (СЕКУЛИЋ, ШИНЖАР-СЕКУЛИЋ, 2010). Побољшан еколошки статус Резервата након успостављања заштите и велики број нових података о биодиверзитетски значајним врстама у заштићеном подручју и његовом окружењу, условио је потребу ревизије заштите, односно проширење граница заштите на евидентирана станишта строго заштићених и заштићених врста, као и станишне типове приоритетне за заштиту. С обзиром да су присутни и нерешени проблеми у досадашњој заштити подручја (водни режим неусаглашен са потребама заштите природе, еутрофизација и еутрофикација,
Образложење предлога за покретање заштите ширење инвазивних врста и сл.), отклањање или смањење интензитета ових негативних утицаја и процеса, могуће је остварити успостављањем нових граница и прописивањем одговарајућих режима и мера заштите, у складу са значајним променама законске регулативе. Као резултат процеса придруживања Европској унији, донесен је нов Закон о заштити природе ( Сл. гласник РС, број 36/2009, 88/2010 и 91/2010). Донета су и следећа подзаконска акта: Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( Сл. гласник РС, бр. 5/2010), Уредба о еколошкој мрежи Републике Србије ( Сл. гласник РС, бр. 102/2010), Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување ( Сл. гласник РС, бр. 35/2010). Бројне конвенције су ратификоване и уграђене у националну легислативу: Закон о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности ( Сл. лист СРЈ, Међународни уговори, бр.11/2001), Закон о потврђивању Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта ( Сл. гласник РС - Међународни уговори", бр. 102/2007 од 7.11.2007. године). У оквиру процеса придруживања Европској унији, Република Србија је започела успостављање националне еколошке мреже, која ће, једним својим делом, бити и део будуће еколошке мреже састављене од подручја важних за очување угрожених врста и станишних типова Европске уније, односно мреже Natura 2000. Примарни циљ Natura 2000 мреже је да обезбеди и одржава повољан конзервациони статус Natura 2000 станишта и врста које се налазе у анексима Директиве о стаништима и Директиве о птицама. Одржавање повољног статуса заштите приоритетних станишта и врста је обавеза свих држава чланица Европске уније. Током валоризације природних вредности СРП Засавица и његовог непосредног окружења обављено је, између осталог, картирање и вредновање биодиверзитета засновано на примени критеријума Natura 2000. Извршено је картирање приоритетних типова станишта (према Директиви о стаништима) и одабраних врста значајних за заштиту по националним и међународним критеријумима (Прилог 5). На основу резултата ових истраживања проистекла је потреба за поновним сагледавањем основних природних вредности, њиховог просторног распореда, међусобних утицаја и повезаности, а посебно у односу на постојеће власничке односе и могуће коришћење и активности на подручју Резервата. Уграђивањем смерница и одредби из поменутих законских аката, конвенција и директива у Уредбу о заштити Резервата, омогућиће се функционисање заштите у складу са националним и међународним прописима. Заштита подручја (без заштитне зоне) је до сада успостављена на површини од 670,99 ha, са границом заштите од 76 km. Нова, проширена површина заштите износи 1.128,55 ha, са границом дужине 107,6 km. То значи да је повећање површине под заштитом од 68,2% повећало дужину границе за 41,5%, чиме је побољшан однос обима и површине Резервата, односно значајно је смањен негативни утицај угожавајућих фактора из непосредног окружења на заштићено подручје (ефекат руба). Новом заштитном зоном површине 3.462,65 ha обухваћен је већи део слива реке Засавице са палеомеандрима, некадашњим мртвајама, каналисаним водотоцима и постојећим каналима.
I ÈÄÅÍÒÈÔÈÊÀÖÈÎÍÀ ËÈÑÒÀ
I Идентификациона листа I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА I 1. НАЗИВ ПРИРОДНОГ ДОБРА ЗАСАВИЦА I 2. ВРСТА ПРИРОДНОГ ДОБРА СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ Члан 29 Закона о заштити природе ( Службени гласник Републике Србије, број 36/2009, 88/2010 и 91/2010). I 3. КАТЕГОРИЈА I (прва) категорија заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја. Члан 41 Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010). I 4. КАТЕГОРИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) IUCN Category IV Подручје управљања стаништима и врстама (Habitat and species mаnagement area) I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ПРИРОДНОГ ДОБРА I 5.1. РАМСАРСКО ПОДРУЧЈЕ Специјални резерват природе Засавица је Рамсарско подручје, на списку мочвара од међународног значаја према Рамсарској Конвенцији, од 13.03. 2008. године, под бројем 1783. Обухвата простор oд 1913 ha и налази се између 44 56 N (северне) географске ширине односно 19 32' E (источне) географске дужине. Интернационална конвенција о мочварама Рамсарска Конвенција, једна је од најефикаснијих конвенција на глобалном нивоу, везаних за заштиту биолошке разноврсности и обезбеђује формулисање и имплементацију националне стратегије управљања мочварним подручјима, као и управљање и промовисање мудрог коришћења у складу са принципима одрживог развоја. 1
I Идентификациона листа I 5.2. IBA ПОДРУЧЈЕ Простор Специјалног резервата природе Засавица је део значајног подручја за птице Европе (RS008) које је проглашено 2000. године (Heatth and Evans, 2000). Заведено је у регистру IBA подручја под називом Засавица и обухватало је површину од 5200 ha. Површина IBA подручја је 2009. године смањена на 4.670ha (RS022IBA). Одликује се мозаичним смењивањем барских, шумских, ливадских станишта и обрадивих површина. Засавица представља најбоље очувано станиште за барске птице у Мачви и северозападној Србији (Puzović i sar., 2009). I 5.3. IРA ПОДРУЧЈЕ Због богатства флористичких и вегетацијских вредности од националног и међународног значаја, подручје СРП Засавица је од 2005. године уврштенo у међународна ботанички значајна подручја Централне и Источне Европе (STEVANOVIĆ, 2005). Заведено је под називом Засавица и обухвата 1820,99 ha, односно границе ИПА се поклапају са границама постојећег Резервата са успостављеном заштитном зоном. I 5.4. PBA ПОДРУЧЈЕ Засавица представља Одабрано подручје за дневне лептире у Србији (PBA Prime Butterfly Areas), једно од 40 колико их има на територији Републике Србије, односно једно од 4 колико их се налази у Војводини. Површина PBA подручја износи 1820,99 ha, односно обухвата границе Резервата са његовом заштитном зоном (Јакшић и Нахирнић, 2011.). I 5.5. EMERALD МРЕЖА СТАНИШТА И ВРСТА Захваљујући томе што су на овом простору присутна водена, мочварна, шумска и ливадска станишта панонског обележја која су по међународним критеријумима одређена као приоритетна за заштиту (према директивама ЕEC, 2002), ово подручје је одређено као Подручје од посебног значаја за очување (Areas of Special Conservation Interest- ASCI). Као такво, под кодом RS0000014, обрађено је и имплементирано у EMERALD мрежу станишта и врста коју су, нове чланице ЕУ и остале државе којима предстоји придруживање, у обавези да доставе, на основу директиве ЕEC (Секулић, Н., Шинжар-Секулић, Ј., 2010). EMERALD мрежа представља наставак примене спровођења Директиве о стаништима у оквиру NATURA 2000 (EU, 2000). 2 I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ Река Засавица са окружењем представља мозаик специфичних влажних станишта, изузетно ретких и угрожених у припадајућем биогеографском региону, на додиру средњеевропске и југоисточне шуме са степом. У еколошком низу смењују се различити типови водених, влажних и сувоземних станишта са фрагментима поплавних ливада, шума и пашњака. На територији Специјалног резервата природе Засавицаˮ, са предложеним проширењем граница, забележено је 29 типова станишта приоритетних за заштиту на националним нивоу, при чему су 23 приоритетна
I Идентификациона листа NATURA 2000 међународно значајна станишта, односно 25 су селектована EMERALD станишта. Мирна и питома, као река равнице, Засавица је омогућила опстанак бројном, специфичном и разноврсном живом свету. Диверзитет и очуваност станишта подручја Засавице омогућује опстанак за 218 врста гљива, 655 врста виших биљака (крајње угрожене врсте: aлдрованда (Aldrovanda vesiculosa), борак (Hippuris vulgaris), језичасти љутић (Ranunculus lingua), ребратица (Hottonia palustris)), за више од 250 врста фитопланктона, 190 врста зоопланктона, за велики број бескичмењака (ендемична врста зрикавца Metrioptera (Zeuneriana) amplipennis, велика храстова стрижибуба (Cerambyx cerdo), Pilemia tigrina, панонски преливац (Apatura metis), ускршњи лептир (Zerynthia (Zerynthia) polyxena)), 19 врста риба (строго заштићене врсте: умбра (Umbra krameri), златни караш (Carassius carassius), лињак (Tinca tinca)), 13 врста водоземаца (строго заштићене врсте: ендем перипанонске низије подунавски мрмољак (Triturus dobrogicus), црвенотрби мукач (Bombina bombina), крекетуша (Hyla arborea)), 12 врста гмизаваца (барска корњача (Emys orbicularis), смукуља (Coronella austriaca)), 182 врсте птица (између осталих и врсте категорисане као SPEC 1, односно спадају у групу најугроженијих животиња на Планети: патка њорка (Аythya nyroca), мали вранац (Phalacrocorax pygmaeus), прдавац (Crex crex), орао крсташ (Aquila heliaca), степски соко (Falco cherrug), шљука ливадарка (Gallinago media)) и за око 65 врста сисара (строго заштићене врсте: видра (Lutra lutra), дивља мачка (Felis silvestris), дабар (Castor fiber). I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ПРИРОДНОГ ДОБРА Специјални резерват природе Засавица се налази на подручју јужне Војводине, односно северне Мачве, источно од реке Дрине и јужно од реке Саве, на територији општина Сремска Митровица (74 %) и Богатић (26 %). Река Засавица чини кичму Специјалног резервата природе Засавица. Резерват чине водене површине канала Јоваче и Прекопца, затим каналисани и природни ток притоке Батар, као и сама река Засавица са својим каналисаним и природним током, укупне дужине 33,1 km. Водоток Засавице заузима простор између насеља Црна Бара, Баново Поље, Равње, Раденковић, Засавица I, Засавица II, Салаш Ноћајски, Ноћај и Мачванска Митровица посматрано од изворишта водотока до њеног ушћа у реку Саву. Резерват је удаљен 65 km од Новог Сада, а од Београда 90 km. Близина аутопута Београд - Загреб, као и близина већих градова у окружењу, пре свега Новог Сада, Београда и Сремске Митровице чине подручје СРП Засавица веома приступачним и атрактивним за многобројне развојне активности које су у складу са заштитом овог заштићеног природног добра. Прилаз границама заштићеног подручја је практично могућ из свих околних насеља како асфалтним путем, тако и летњим путевима, док у самом Резервату практично и не постоји друмски пут. Надморска висина природног добра износи од 77,5 m n.v. до 80,6 m n.v. Цела Мачва је благо нагнута од југа ка северу, односно од Цера ка Сави, а слив Засавице је нагнут и од запада ка истоку. 3
I Идентификациона листа Природно добро се по Гриничу налази између 44 o 52 52 N i 44 o 58 07 N северне географске ширине, и 19 o 24 07 E i 19 o 36 33 E источне географске дужине, а централна координата се налази у тачки 44 o 56 22 N северне географске ширине и 19 o 31 58 E источне географске дужине. Положај је одређен следећим географским координатама (таб. 1): Табела бр. 1: Координате заштићеног подручја Граничне тангенте по Гриничу по Гаус-Кригеру NL - Северна гранична линија 44 58' 07" N 4981.438 EL - Источна гранична линија 19 36' 33" E 7390.289 SL - Јужна гранична линија 44 52' 52" N 4971.989 WL - Западна гранична линија 19 24' 07" E 7373.782 Централна координата је географска тачка која одређује глобални положај простора, а приказана је по Гриничу и по Гаус-Кригеровим километарским координатама (таб. 2). Табела бр. 2: Географска координата централне тачке Централна тачка по Гриничу по Гаус-Кригеру 44 56' 22" N 19 31' 58" E 4978.265 7384.216 I 8. ГРАНИЦЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА Подручје предвиђено за заштиту налази се на две одвојене просторне целине (сл. 1). Просторна целина 1: Водоток Засавице са приобаљем Почетна тачка описа границе заштите СРП Засавица је источна међна тачка парцеле 985/1, К.О. Мачванска Митровица, Општина Сремска Митровица. Граница заштите иде на запад, јужном међном линијом парцела 985/1, 1216 до међне тачке са К.О. Салаш Ноћајски. Наставља на запад, јужном међном линијом парцеле 4321, К.О. Салаш Ноћајски, Општина Сремска Митровица, до тромеђе парцела 4321, 1258 и 1260. Граница скреће на југ, западном међном линијом парцеле 1260 до међне тачке парцеле 4426. Скреће на запад северном међном линијом исте парцеле до међне тачке са К.О. Ноћај. Наставља на запад јужном међном линијом парцела 4972, 4969 К.О. Ноћај, до тромеђе парцела 4969, 1817 и 5070. Скреће на југ источном међном линијом парцеле 1817, ломи се на запад, јужном међном линијом парцела 1817, 1818, 1819, 1824, 4969, 1831, 4969, 1837 и 1838 до северозападне преломне међне тачке парцеле 5068. Граница иде на север, па на исток, граничном линијом парцеле 1844/1, на исток северном међном линијом парцела 1840, 1720, 5068, 1722, 1723, 1726, 1729, 1732, 1733, 5068, 1743, 1748, 1749, 5068, 1743, 1748, 1749 и 5068 до тромеђе парцела 5068, 1765 и 1769. Граница се ломи на север, западном међном линијом парцеле 1769 до северозападне међне тачке парцеле 1769. Граница скреће на запад јужном међном линијом парцела 1766, 1763, 1762, 1759, 1758, 1755, 4
I Идентификациона листа пресеца парцелу 1754/2 (границом трстика), наставља на запад јужном међном линијом парцела 1753/2, 1746, 1745, 1741, 1740, 1736, 4970, 1842, 1843, 1849, 1850, 1857, 1858, ломи се на југ источном међном линијом парцела 1859,1865, 1866, 1872, 1875, 1878, 1881, 1884, 1887, 1891, 1889, 2017, 2020, 2021, 2024, 2026, 2129, 2132, 2133, 2136, 2137, 2139/2, 2140/1, 2141/2, 2142, 2143, 2144, 2145, 2146, 2147, 2148, 2197, 2198, 2200, 2201, 2202, 2204, 2330/1, 2331/1, 2331/2, јужном међном линијом парцела 2331/3, 2332, 2368, 2370/1, 2370/2, 2371, 2374, 2375, 2378, 2379, 2382, 2383, 2386, 2387/1, 2388/1, 2389/1, 2390/1, 2391/1, 2392/1, 2393/1, 2394, 2396, 2401, 2402, 2405, 2406, 2409, 2411, 2412, 2416, 2417, 2420, до међне тачке са К.О. Раденковић. Слика бр. 1: Граница и режими заштите СРП Засавица са заштитном зоном Граница заштите иде на запад јужном међном линијом парцела у К.О. Раденковић, 977, 976/4, 976/3, 976/2, 976/1, 973/1, 973/2, 972/2, 971/3, 970/1, 965/1, 964, 960/3 до њене југозападне међне тачке. Скреће на северозапад југозападном међном линијом парцела 960/3, 960/2, 960/1, 956, 954, 953, 952, 945, 944/3, 944/5, 944/2, 944/4, 944/1, 775, 781,784, ломи се на запад јужном међном линијом парцела 757, 756, 755, 754, 753,750, 749, 748, 747, 746, 745, 744, ломи се на север западном међном линијом парцеле 744, скреће на југозапад, јужном међном линијом парцеле 730, 731, 741, ломи се на север западном међном линијом парцела 741, 740, 732, 733, 734/2, 734/1, 710, 712, 713, 716/2, 716/3, 248, 251, скреће на североисток северозападном међном линијом парцела 251, 257, 263, ломи се на југоисток, североисточном међном линијом парцела 263, 258, 256, 251, 247, на североисток, северозападном међном линијом парцеле 716/3, ломи се на северозапад, југозападном међном линијом парцела 245, 253, 254, 260, 261, 266, 267, 274, 275, 278, 279 до међне тачке парцеле 2832, скреће на североисток, југоисточном међном линијом парцеле 2832, ломи се на југоисток, југозападном међном линијом парцела 2833, 763/1, 763/2 до њене 5
I Идентификациона листа југоисточне међне тачке. Граница скреће на североисток граничном линијом парцела 763/2 и 761 до парцеле 772. Њеном северозападном међном линијом иде на северозапад па на североисток до наспрам југозападне међне тачке парцеле 105/2. Ломи се на северозапад пресеца парцелу 770 и наставља се западном међном линијом парцеле 105/2. Јужном међном линијом парцеле 106, скреће на југозапад, источном међном линијм парцеле 166 до међне тачке парцеле 2831. Североисточном међном линијом исте парцеле иде на северозапад до југозападне међне тачке парцеле 153. Граница иде на североисток, западном међном линијом исте парцеле ломи се на запад, јужном међном линијом парцела 149, 146, 139, 138, 135, 132, 131, 129, 118, 126, скреће на север западном међном линијом парцела 126, 118, на северозапад, југозападном међном линијом парцела 111, 110, 98, 93, на југ источном међном линијом парцела 92, 99/2, 89, 100. Скреће на запад јужном међном линијом парцела 100, 99/1, ломи се на север западном међном линијом парцеле 99/1, на запад јужном линијом парцела 88, 84/2, 84/1, 83, 79, 78, 75, 73, 70, 67, враћа се на исток, северном линијом парцела 67 и 70. Поново на запад јужном линијом парцела 72, 65, враћа се на исток северном међном линијом парцеле 65, ломи се на север, западном међном линијом парцеле 63, на запад јужном међном линијом парцеле 61, на север западном међном линијом исте парцеле до парцеле 106. Скреће на запад, јужном међном линијом парцела 106, 109, 1/1, ломи се на северозапад, западном међном линијом парцела 1/1, 1/2 до парцеле 2854. Граница скреће на југозапад, источном међном линијом парцела 2854, 6, 10, ломи се на исток, северном међном линијом парцеле 15, на југ источном међном линијом парцела 15, 16, 24, 17, 18, 490, 491, на запад јужном међном линијом парцеле 491 до парцеле 2854. Иде на југ источном међном линијом парцеле 2854. Обухвата парцеле 494 и 496 и наставља на југоисток источном међном линијом парцеле 2854 до тромеђе парцела 2854, 506/2 и 517. Скреће на североисток границом парцела 506/2 и 517, ломи се на југоисток, североисточном међном линијом парцела 517, 523, 527, 532, 533, 537, 540, 543, 545, 2854 скреће на север источном међном линијом парцеле 547/2, ломи се на исток северном међном линијом парцела 549/2, 628, на југ источном међном линијом парцела 628, 1180/1, 1180/2, 1180/3, 1181/1, 1187, 1188, 1195, 1196, 1204, 1205, 1208, 1209, 1212, 1213, 1216, пресеца парцелу 1218, наставља у истом правцу источном међном линијом парцела 1217, 1222, 1223 до међне тачке са К.О. Баново Поље, Општина Богатић. Граница иде на југозапад границом катастарских општина до североисточне међне тачке парцеле 2407 К.О. Баново Поље, Општина Богатић. Граница заштите иде на југозапад па на југ источном међном линијом парцела 2407, 2406, 2405, 2404, 2403, 2402, 2424, 2423, скреће на запад, јужном међном линијом парцела 2423, 2426 ломи се на југ источном међном линијом парцела 2430, 2431, 4603, 4613, до наспрам југоисточне међне тачке парцеле 4560. Скреће на запад, пресеца парцелу 4613 иде јужном међном линијом парцеле 4560, ломи се на југозапад источном међном линијом парцеле 4560 до северозападне међне тачке парцеле 2496. Скреће на исток северном међном линијом парцеле 2496, пресеца парцелу 4613 и ломи се на југоисток, источном међном линијом парцела 4613 у правцу запада јужном међном линијом парцеле 4614, у правцу југа источном међном линијом парцеле 1374 до наспрам југоисточне међне тачке парцеле 935. Ломи се на запад јужном међном линијом парцеле 935, скреће на југ источном међном линијом парцела 937, 940, 953, 957, 974, 975, 971, 969, скреће на запад, па на север западном међном линијом парцела 969, 971, 975, 974, 957, 953, 940, 941, 934, 933, 922, 920, 919, 914, 912, 167, 165 и 4599, до наспрам северозападне међне тачке парцеле 2701. Ломи се на североисток границом парцела 2701, 2703, скреће на исток северном међном линијом парцела 2703, 2702, ломи се на север западном међном линијом парцеле 4560 до североисточне међне тачке парцеле 2495. Граница скреће на запад северном међном линијом парцела 6
I Идентификациона листа 2495, 2719, 2717, 2715, 2713, ломи се на север западном међном линијом парцеле 2714, на исток северном међном линијом парцела 2714, 4560, 2381/2, 2381/1 на север западном међном линијом парцела 4560, 2387, 2389, 2392, 2393, ломи се на исток северном међном линијом парцела 2393, 2216, на север западном међном линијом парцела 2217, 2214, скреће на запад, јужном међном линијом парцела 2213/2, 2212, 2210, 2209, 2207, 2208, 2203, 2201, 2200, 2196, 2195, 2169, 2166, 2163, 2159, 2156, 21532150, 2146, 2145, 2142, 2140, 2137, 2135, 2132, 2127, 2125, 2123, 1847, 1845, 1844, скреће на југ источном међном линијом парцела 1856, 1860, 1863, 1864/2, 1864/1, скреће на север западном међном линијом парцеле 1864/1, ломи се на северозапад, јужном међном линијом парцела 1873, 1872, 1889, 1874, на југ источном међном линијом парцеле 1884, на северозапад јужном међном линијом парцела 1884, 1883, 1904, 1905, 1915. Граница заштите скреће на североисток, западном међном линијом парцеле 1915, ломи се на северозапад, јужном међном линијом парцела 1919, 1924, 1926, 1943, 1933, 1936, 1940, 1783, 1784, 1786, 1800, 1797, 1791, 1770, 1762/1, 1762/2, 1762/3, 1762/4, 1761, 1760, 1759, 1758, 1757, 1756, 1751, 1522, 1521, 1520, 1519, 1518, 1523, 1508, 1506, 1504, 1486, 1482, 1476, 1473, 1472, 1469, 1462, 1460, 1448, 1439, 1438, 1437, 1436, 1421, 1416, 1412, 1411, 1410, 1404, 1616, 1617, 1618, 1619, 1621, 1622, ломи се на североисток западном међном линијом парцела 1622, 1621, скреће на северозапад границом парцеле 1388, на североисток границом парцела 1388 и 1389, скреће на северозапад границом парцела 1389 и 1392 до међне тачке парцеле 2242. Ломи се на југ, источном међном линијом парцела 2242, 4537, до југозападне међне тачке парцеле 2266/1. Скреће на североисток западном међном линијом парцела 2266/1, 2266/2 до парцеле пута 4579. Ломи се на југоисток, јужном међном линијом парцеле пута 4579, на југ западном међном линијом парцеле пута, источном међном линијом парцеле 4616 на запад, јужном међном линијом исте парцеле, ломи се на југ, источном међном линијом парцеле 4652, до међне тачке са К.О. Црна Бара, Општина Богатић. Граница заштите наставља на југозапад, југоисточном међном линијом парцеле 10341 К.О. Црна Бара. У правцу запада јужном међном линијом парцела 10343, 10377, ломи се на југ, западном међном линијом парцела 10376, 10375, 10380 у правцу југа источном међном линијом парцеле 9692. Скреће на северозапад источном међном линијом парцеле 8441, ломи се на североисток, западном границом парцеле 9691, 9626, 9625, 9323, до северозападне међне тачке парцеле 9323. Ломи се на исток до канала Рибњача парцеле 10319. Границом канала иде на северозапад, западном границом парцеле канала, скреће на исток. Северном границом парцеле 9322, ломи се на југоисток, источном границом исте парцеле, скреће на североисток, западном границом парцела 8849, 10351, 8848, северозападном границом парцела 10351, 10344, 8735, 10340 до међне тачке са К.О. Баново Поље. Граница заштите иде на север западном међном линијом парцела 3425, 3423, 3420, пресеца парцелу 4651 до међне линије парцеле 4550, К.О. Баново Поље. Наставља граничном линијом парцеле 4550 до југоисточне међне тачке парцеле 4632. Ломи се на север, западном међном линијом парцела 3174, 3171, 3170, 3169. Скреће на запад јужном међном линијом парцеле 4549 (канал Прекопац), обухвата парцеле 3188 и 3190 до међне тачке са К.О. Равње, Општина Сремска Митровица. Наставља на север, западном међном линијом парцела 5001/4, К.О. Равње. Скреће на северозапад, североисточном међном линијом парцеле 9164 до међне тачке парцеле 4533. Скреће на североисток границом парцела 4533 и 4534 до парцеле Канала 5001/1. Ломи се на северозапад, западном границом парцеле 5001/1 до североисточне међне тачке парцеле 5148. Скреће на североисток, пресеца парцелу 5001/1 до југоисточне међне тачке парцеле 4386. Ломи се на југ источном међном линијом парцела 5165, 5168, 5001/3 до међне тачке са К.О. Баново Поље. У истом правцу иде источном међном линијом парцеле 4549 К.О. Баново Поље до међне тачке 7
I Идентификациона листа парцеле 3137. Ломи се на североисток границом парцеле 3137, на север, западном границом парцеле 3136, на југоисток, источном границом исте парцеле, северном границом парцела 3138, 3139, 3140, скреће на североисток границом парцела 3141 и 3134, ломи се на северозапад, западном границом парцела 3135, 3133, 4548, ломи се на североисток до источне међне линије парцеле 4629. Скреће на југоисток, источном међном линијом парцеле 4629, на исток, северном међном линијом исте парцеле, на север западном међном линијом парцеле 4543. Скреће на запад јужном међном линијом парцеле 4621, ломи се на север источном међном линијом парцеле 4619, скреће на исток, северном границом парцеле 2952/1, на север источном међном линијом парцеле 2953, 2951, 2949, 2947, 2945, 2943, 2941, 2938, 2934, до међне тачке са К.О. Равње. У правцу севера иде западном границом парцела 4968, 4960 и 4959 К.О. Равње. Скреће на запад, јужном границом парцеле 4953 до парцеле 5201. Скреће на северозапад, источном међном линијом парцеле 5201 до северозападне међне тачке парцеле 4933. Скреће на североисток границом парцеле 4933 до парцеле канала 5022. Ломи се на северозапад западном међном линијом парцеле 5022, на запад, јужном међном линијом парцела 5021, 4872, 4870, 4868, 4733, 4731, 4729, 4727, 4723, 4721, на север, западном међном линијом парцела 4720, 4718, 4707, 4708, 4710, 4714/1, 4714/2, 4713,2, 4713/1, наставља границом грађевинског реона, у правцу истока јужном границом парцела 4144, 4143, 4142, ломи се на север па на исток северном границом парцела 4135, 4134, 4132, 4133, 4132, 4131, скреће на југ источном границом парцеле 4131 до парцеле 4970. Граница заштите иде на исток северном међном линијом парцела 4970, 4129, 4128, 4126, 4124, 4120, 4119, 4114, 4113, ломи се на север границом парцела 4112 и 4109. Скреће на запад, јужном границом парцела 4111, 4116, 4117, 4122. Ломи се на север западном границом парцеле 4122, пресеца парцеле 5111/1 и 5000 до међне линије парцеле 4022/2. Скреће на запад северном границом парцеле 5000 до југозападне међне тачке парцеле 4017/2. Скреће на север западном међном линијом исте парцеле. Ломи се на исток северном међном линијом парцела 4017/2, 4018/2, 4018/3, 4019/2, 4020/2, 4021/2, 4022/2, 4023/2, 4024/2, 4025/2, 4110, 4101, 4103, 4102, 4099, 4098, 4096, 4095, 4093, 4091, 4087, 4085, 4083, 4081, 4080, 4078, 4077, 4076, 4075, 4074, 4073, скреће на југ источном границом парцеле 4073, до парцеле 4970. Ломи се на исток северном међном линијом парцеле 4970 до југозападне међне тачке парцеле 3871. Скреће на запад границом парцеле 3871 до парцеле 5103. Граница иде на север, источном границом парцеле 5103, пресеца парцеле 4992, 5081 и 4991 и наставља на север источном међном линијом парцеле 5098. Скреће на исток, северном међном линијом прцела 3860, 3859, скреће на југ, источном границом парцела 3859, 3861, ломи се на исток јужном границом парцеле 3858 до међне тачке парцеле 4970. Скреће на север западном границом парцеле 4970 до северне међне тачке парцеле 3640. Ломи се на југозапад границом парцела 3640 и 3639, на запад северном границом парцела 5099, 5100 до југозападне међне тачке парцеле 3643. Скреће на северозапад, западном међном линијом парцела 3643, 3645, 3647, 3648, 3653, 3654, 3659, јужном границом парцела 3660, 3665, 3666, 3672, 3674, 3676, 3677, 3683, 3684, 3689, 3693, 3692,3605, до парцеле 4981. Скреће на југ њеном источном границом до југозападне међне тачке парцеле 3604. Ломи се на запад, јужном границом парцела 3473, 3469, на север западном границом парцела 3469 и 3465 до парцеле 4970. Скреће на запад, јужном границом парцеле 4970 до североисточне међне тачке парцеле 3459. Ломи се на југ, источном границом парцела 3459, 3457, скреће на северозапад, североисточном међном линијом парцела 5072, 5069, на север западном границом парцела 3417/2, 3418/2, 3419/2, скреће на запад јужном међном линијом парцела 4971/2, 5067, до њене југозападне међне тачке. Ломи се на север, западном границом парцела 5067, 4971/1, 5066, скреће на исток, северном границом парцела 5066, 4971/2 до међне тачке парцеле 4970. Граница заштите иде 8
I Идентификациона листа на север, па на североисток границом парцеле 4970, западном границом парцеле 3339, северном границом парцеле 3338 до међне тачке са К.О. Засавица. Наставља на исток, северном међном линијом парцела 4218/2, 4218/1, К.О. Засавица. На југ источном међном линијом парцела 4223, 4227, 4222, 4228, 4631, 4632, 4634, 4635 на исток, северном међном линијом парцела 4640, 4642, 4648, 4651, 4656, 4657, 4662, ломи се на север, западном међном линијом парцеле 4664 до парцеле пута 4924. Скреће на исток јужном међном линијом парцела 4924, 4699, 4850, 4924, ломе се на југ западном границом парцеле 4876/3, на исток, јужном границом парцела 4876/3, 4876/1, 4876/2, 4877, ломи се на северозапад источном границом парцеле 4877 до парцеле 4924. Скреће на исток, јужном границом парцеле 4924. Ломи се на југ, границом парцела 4892 и 4893, скреће на исток, јужном, на север источном границом парцеле 4893. Даље на север западном границом парцела 4808, 4807, 4425/1, скреће на исток, северном међном линијом парцела 3920/1, 3864/2, 3861, 3856/2, 3852/1, 3746/1, 3743, 3740, 3732, 3729, 3726, 3720, 3714/2, 3714/1, 3711, 3708, 3699, 3696, 3685, 3682/1, 3671, 3668/1, 3659, 3656/2, 3643, 3641/2, 3638, 3628/1, 3625, 3619, 3616, 3612, 3608/2, 3605/2, 3600/2, 3597/2, 3592/2, 3590/2, 3587/2, 3584/2, 3581, 3572/2, 3568/2, 3563/2, 3561/2, 3562/2, 3557/2, ломи се на југ, источном међном линијом парцела 3557/2, 3558 до међне тачке са К.О. Салаш Ноћајски. Граница иде на исток границом катастарских општина К.О. Салаш Ноћајски и К.О. Засавица до тромеђе катастарских општина Засавица, Салаш Ноћајски и Мачванска Митровица. У правцу истока иде северном границом парцела 1216, 985/1 К.О. Мачванска Митровица до почетне тачке описа границе заштите. Напомена: Из обухвата границе заштите СРП Засавица изостављају се парцеле 1193, 1194, 1195, 1196, 1197, 1198, 1199, 1200, 1201, 1202, 1203, 1204, 1205, 1206, 1207, 1208/1 и 1208/2 К.О. Салаш Ноћајски, Општина Сремска Митровица. Просторна целина 2: Бара Рибњача Почетна тачка описа границе заштите је северозападна међна тачка парцеле 9017, К.О. Црна Бара, Општина Богатић. Граница заштите иде на североисток, северном границом парцела 9017, 9021, 9022, 9023, 9026, западном међном линијом парцела 9031, 9055, 9054, 9053/2, ломи се на исток границом парцела 9053/2 и 9053/1. Скреће на север западном границом парцеле 9052/1, на запад, јужном границом парцеле 9049/1 до парцеле 10333, на исток јужном границом парцеле 10334, ломи се на североисток, западном границом парцела 9541, 8540, 8539, скреће на запад, јужном границом парцела 8542, 8551, 8552, ломи се на североисток, источном границом парцеле 8553, на запад, јужном границом парцела 8555, 8557, 8560, 10309 до парцеле 10330, скреће на исток северном међном линијом парцеле 8568/3, 8568/2, ломи се на север, западном границом парцеле 8567 до међне тачке са К.О. Баново Поље. Скреће на југоисток границом катастарских општина до северозападне међне тачке парцеле 10335. Ломи се на југ, западном међном линијом парцела 10335, северозападном међном линијом парцеле 10349 до међне тачке парцеле 10314. Скреће на север, источном међном линијом парцела 10314, 9015 до почетне тачке описа границе заштите ове просторне целине. 9
I Идентификациона листа ГРАНИЦЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ I СТЕПЕНА Локалитети одређени за режим заштите I степена су : Ваљевац I, Пачја бара, Батар I и Баново Поље изворишта (сл. 2). Слика бр. 2: Границе режима I степена заштите са локалитетима Локалитети у I степену заштите: Локалитет: Ваљевац I Налази се у К.О. Засавица, Општина Сремска Митровица. У границе овог локалитета улазе парцеле: 3920/1, део 3921. Локалитет: Пачја бара Налази се у К.О. Раденковић, Општина Сремска Митровица. У границе овог локалитета улазе парцеле: део 106, 771, део 772, део 779. Локалитет: Батар I Налази се у К.О. Баново Поље, Општина Богатић. У границе овог локалитета улазе парцеле; 2248, 4560. Локалитет: Баново Поље изворишта Налази се у К.О. Баново Поље, Општина Богатић. У границе овог локалитета улази парцела: део 4536. 10
I Идентификациона листа ГРАНИЦЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ II СТЕПЕНА Локалитети одређени за режим заштите II степена су : река Засавица, Саџак, пашњак Ваљевац, Врбовац - шуме, Батар II, Прекопац, Јовача и бара Рибњача (сл. 3). Слика бр. 3: Границе режима II степена заштите са локалитетима Локалитети у II степену заштите: Локалитет: Река Засавица Налази се у К.О. Салаш Ноћајски, К.О. Ноћај, К.О. Засавица, К.О. Раденковић, К.О. Равње, Општина Сремска Митровица и у К.О Баново Поље, Општина Богатић. У границе овог локалитета улазе парцеле: 4321, 4411, К.О. Салаш Ноћајски, парцеле: 2332, 2331/1, 2331/2, 2331/3, 2331/4, 2368, 2369, 2370/1, 2370/2, 4968, део 4983, К.О. Ноћај, парцеле: 4218/1, 4218/2, 4219, 4228, 4221, 4222, 4223, 4929/1, К.О. Засавица, парцеле: 628, 1180/1, 2854, К.О. Раденковић, парцела: 4970, К.О. Равње и парцеле: 2247, део 4536, 4537, К.О. Баново Поље. Локалитет: Саџак Налази се у К.О. Салаш Ноћајски и К.О. Ноћај, К.О. Засавица, Општина Сремска Митровица. У границе овог локалитета улазе парцеле: 1254, 1255, 1256, 1257, 1258, 4322, К.О. Салаш Ноћајски, парцеле: 1672, 1673, 1674, 1675, 1676, 1677, 1678, 1679, 1680, 1681, 1682, 1683, 1684, 1685, 1687, 1688, 1689, 1690, 1691, 11
I Идентификациона листа 1692, 1693, 1694, 1695, 1696, 1697, 1698, 1699, 1700, 1701, 1702, 1704, 1705, 1706, 1707, 1708, 1709, 1710, 1711, 1712/1, 1712/2, 1713, 1714, 1715, 1716, 1720, 1722, 1723, 1726, 1729, 1732, 1733/1, 1733/2, 1736, 1740, 1741, 1743, 1745, 1746, 1748, 1749, 1753/2, део 1754/2, 1755, 1758, 1759, 1762, 1763, 1766, 1767, 1768, 1769, 1772, 1774, 1775, 1776, 1777, 1778, 1779, 1817, 1818, 1819, 1824, 1831, 1837, 1838, 1840, 1842, 1843, 1849, 4969, 4970, 4971, 4972, 5067, 5068, део 5069, део 5073, 5074, 5075, К.О. Ноћај, парцеле: 3557/2, 3558, 3559, 3560, 3561/2, 3568/2, 3569, 3570, 3571/2, 3572/2, 3581, 3582, 3583, 3584/2, 3587/2, 3588, 3589, 3590/2, 3592/2, 3593, 3594, 3595, 3596, 3597/2, 3600/2, 3601, 3602, 3603, 3604, 3605/2, 3608/2, 3609, 3610, 3611, 3612, 3617, 3618, 3619, 3625, 3626, 3627, 3628/1, 3228/2, 3638, 3639, 3640, 3641/2 3642, 3643, 3656/2, 3657, 3658, 3659, 3669/1, 3669/2, 3670, 3671, 3682/1, 3682/2, 3683, 3684, 3685, 3696, 3697, 3698, 3699, 3708, 3709, 3710/1, 3710/2, 3711, 3718/1, 3718/2, 3718/3, 3719/1, 3719/2, 3720, 3726, 3727, 3728, 3729, 3731, 3732, 3740, 3741, 3742, 3743, 3745, 3746/1, 3746/2, 3755, 3852/1, 3852/2, 3853, 3854, 3855/2, 3856/2, 3861, 3862, 3863, 3864/2. Локалитет: Врбовац-шуме Налази се у К.О. Раденковић, Општина Сремска Митровица. У границе овог локалитета улазе парцеле: 105/1, 105/2, део 106, 107, 108, 109 део 770, 773, 774. Локалитет: Пашњак Ваљевац Налази се у К.О Засавца, Општина Сремска Митровица. У границе овог локалитета улазе парцеле: део 3920/1, део 3921, 3922, 3923, 3924, 3925, 3926, 3927, 3928/1, 3928/2, 3928/3, 4425/1, 4807, 4808, део 4924. Локалитет: Батар II Налази се у К.О. Баново Поље, Општина Богатић. У границе овог локалитета улазе парцеле: 2381/1, 2381/2, 2387, 2389, 2392, 2393, 2214, 2213/3, 2216, 2217, 2394, 2395, 2396, 2397, 2398, 2399, 2400, 2401, 2402, 2403, 2404, 2405, 2406, 2407, 2423, 2424, 2425, 2426, 2430, 2431, 2432, 2433, 2434, 2435, 2436, 2437, 2438, 2439, 2440, део 4560. Локалитет: Прекопац Налази се у К.О. Баново Поље, Општина Богатић и у К.О. Равње, Општина Сремска Митровица. У границе овог локалитета улазе парцеле: 4549, К.О. Баново Поље и парцеле: део 5001/1, 4544/1, К.О. Равње. Локалитет: Јовача Налази се у К.О. Баново Поље и К.О. Црна Бара, Општина Богатић. У границе овог локалитета улазе парцеле: 4550, К.О. Баново Поље и парцеле: 8735, 8763, 8778, 8790, 8791, 8844, 8848, 9322, 9323, 9625, 9626, 9742, 9693, део 10319, део 10322, 10323, 10324, део 10325, део 10326, 10327, део 10351, К.О. Црна Бара. 12
I Идентификациона листа Локалитет: Бара Рибњача Налази се у К.О. Црна Бара, Општина Богатић. У границе овог локалитета улазе парцеле: 8539, 8540, 8541, 8542, 8543, 8544, 8545, 8546, 8547, 8548, 8549, 8571, 8572, 8573, 8574, 8581, 8582, 8583, 8584, 8586, 8588, 8590, 8592, 8594, 8596, 8597, 8578, 8600, 8602, 8950, 8951, 8952, 8953, 8954, 8955, 8956, 8957, 8958, 8959, 9032, 9033, 9034, 9035, 9036, 9037, 9038, 9039, 9040, 9041, 9042, 9043, 9044, 9045, 9046, 9047, 9048, део 9052/2, 9598, 10309, 10315, део 10344. ГРАНИЦЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ III СТЕПЕНА Локалитети одређени за режим заштите III степена су : Островац, Ваљевац - визиторски центар, Ваљевац шуме, Врбовац шуме, Батве шуме, Батар, Пољанско, Дуге њиве шуме, Требљевине шуме, Јовача и бара Рибњача шуме (сл. 4). Ови локалитети обухватају преостале површине изван подручја са режимима заштите I и II степена. Слика бр. 4: Границе режима III степена заштите са локалитетима 13
I Идентификациона листа 14 ОПИС ГРАНИЦЕЗАШТИТНЕ ЗОНЕ СРП ЗАСАВИЦА Почетна тачка описа границе заштитне зоне је тромеђа парцела 966, 963/1 и 990, К.О. Мачванска Митровица, Општина Сремска Митровица. Граница иде на југозапад, северозападном границом парцеле 990, на северозапад, североисточном границом 989, у истом правцу северном границом парцеле 816/65 (ул. Мачванског партизанског одреда), на југозапад, јужном границом парцеле 816/69 (ул. Насеље Модран ). Скреће на југоисток, обухвата парцелу 820/5 до међне тачке ван грађевинског реона. Скреће на северозапад, југозападном границом парцела 1193/1, 1193/2, 1194/1, 1194/2, 1194/3, 1195, 1196, 1197, 1198, 1199, 1200, 1201, 1202 до међне тачке са К.О. Салаш Ноћајски. Граница иде на југозапад, источном односно југоисточном границом парцеле 4325 К.О. Салаш Ноћајски. Ломи се на југ, источном границом парцеле 4329, на запад јужном границом парцела 4439, 4438, 4435, 4429, до међне тачке са К.О. Ноћај. Наставља у истом правцу јужном међном линијом парцела К.О. Ноћај, 5076, ломи се на југ, источном границом 5071, на југозапад, јужном границом 5088, скреће на југ, западном границом парцеле 5090, скреће на запад јужном границом парцеле 4978, на југ, источном границом 2218, на запад, јужном границом 4979, ломи се на југ западном границом парцеле 5097, скреће на запад, јужном границом 4983, ломи се на југ, источном границом 2458, скреће на запад, северном границом парцеле 5066 (локални пут Раденковић-Ноћај) до међне тачке са К.О. Раденковић. Наставља у истом правцу у К.О. Раденковић, северном границом парцеле 2839, јужном границом парцела 2836/2, 11234/6, 1134/5, 1135/1, 1136/1, 1137/1, 903/1, 902/1, 899/1, 898/1, 896/2, 896/1, ломи се на југ источном границом парцела 895/2, 1179/1, 1178, 1177, 1176, 1175, скреће на запад, јужном границом парцеле 1175, на југ западном границом парцела 2837, 1201, југоисточном границом 1202, 1262, ломи се на југозапад границом парцеле1261, североисточном границом парцеле 2295, ломи се на југозапад, југоисточном границом парцела 295, 2300, 2301, 2303, 2306, 2302 до међне тачке са К.О. Баново Поље, Општина Богатић. У правцу југозапада иде кроз К.О. Баново Поље северозападном границом парцеле 4604, ломи се на југоисток источном границом 4607 до парцеле 4605. Скреће на југозапад до парцеле 4561, у правцу југоистока иде источном границом парцеле 4561, ломи се на запад, јужном границом 4562 на југозапад, севрозападном границом парцела 4611, 4612, на југ западном границом 3558, на запад па на север, јужном односно западном границом парцеле 4564, скреће на запад, северном границом парцеле 4663, на север источном границом 4662, на запад, северном границом 4614, ломи се на југ и прати западну границу парцела 4661, 1014, скреће на запад, јужном границом парцела 1010, 1007, 1000, 987, 990, 992, 994, на југ, западном границом 1374 до границе парцеле 1375. Скреће на запад, северном границом парцеле 1375, ломи се на север, источном границом парцела 815, 1566, на запад, јужном границом парцела 210, 209, скреће на север, западном границом 209,210, на запад јужном границом парцеле 211 до парцеле 1367. Ломи се на североисток, источном границом 1367, на југоисток североисточном границом 137, ломи се на северозапад северозападном границом 148, 2791, јужном границом 4595, скреће на југ источном границом 2786 до јужне међне линије парцеле 4596, ломи се на север западном границом 4599, скреће на запад, јужном границом 4576, 4536, на југоисток, западном границом 4590, 4588, 223, 235, на запад, јужном границом парцела 237, 240, 244, 254, 257, на југ источном границом парцела 276, 279, 283/1, 283/2, 285, 287, 289, 291, 294, 298, 297, 302, 305, 307, 309, 311, 316, 318, 321, 327, 332, 336, 363/2, 363/1, 357, 353, 352, 347, 346, северозападном границом 4660, ломи се на запад, северном границом 4657, на југозапад, северозападном границом 4656, 4654, до међне тачке са К.О. Црна Бара. У правцу југозапада граница иде кроз К.О. Црну Бару северозападном границом парцеле 10380, на северозапад источном границом 9762, на југозапад, северном границом 10378, на југоисток, југозападном
I Идентификациона листа границом 10379, на исток северном границом 3964, на југ, западном границом парцела 10386, 10392, ломи се на исток јужном границом 9910, на југ западном границом 9911, на запад јужном границом 4409, на југ западном границом 4384/2, 4384/3, ломи се се на запад јужном границом 4402, 4401 до западне међне линије парцеле 8447/1. Граница иде на југозапад, западном границом исте парцеле до тромеђе парцела 4707, 4704 и парцеле насипа 8441. Граница иде на север западном границом парцеле насипа до међне тачке са КО. Баново Поље. Наставља на север западном границом парцеле 3331, К.О. Баново Поље до међне тачке са К.О. Равње, Општина Сремска Митровица. Даље на север западном границом парцеле 4972 К.О. Равње до тромеђе парцела 4972, 2533 и 2703. Ломи се на југоисток до североисточне међне тачке парцеле 4238. Граница иде на југ и прати границу грађевинског реона до парцеле 5166. Скреће на североисток северном границом парцела 5166, 5192. Ломи се на север, западном границом парцела 5191, 4599, 4607, скреће на североисток, јужном границом 5187 до међне тачке грађевинског реона. Скреће на север границом грађевинског реона до југоисточне међне тачке парцеле 681. Даље на север источном границом исте парцеле до парцеле 1319. На исток, јужном границом парцела 1319, 1321 до северозападне међне тачке парцеле 1331. Ломи се на југ, па на југоисток, западном односно јужном границом парцеле 1331, скреће на југ источном границом 1142, на југоисток североисточном границом 4142 јужном границом 5115 ломи се на север, западном границом 5114, 5082, на северозапад, североисточном границом 5075, скреће на североисток источном границом 3496, на запад, северном границом 5072, на североисток, источном границом 5070, на северозапад јужном границом 5069, 3351 до граничне линије одбрамбеног насипа. Ломи се на север границом насипа до северозападне међне тачке парцеле 3199. Иде на исток северном границом 3199, на североисток, југоисточном границом 5064, на север, источном границом 5057, ломи се на исток, јужном границом 5062 до међне тачке са К.О. Засавица. Граница иде на исток кроз К.О. Засавица северном границом парцела 2268, 2269, 2273, 2274, 2275, 2276, 2277, 2278, 2279/2, 2279/1, 2281/1, 2282/1, 2283/1, 2284/1, 2376/1, 2378/1, 2388/1, 2389/1, 2390/1, 2391/1, 2392/1, 2402/1, 2402/2, 2403/1, 2404/1, 2472/1, ломи се на југоисток, југозападном границом 2471, на исток, северном границом 2479, ломи се на југ, западном границом 2462, 2491, скреће на исток, северном границом парцела 2493/1, 2494/1, 2495/1, 2499/1, 2504, 2507, 2508, 2510, 2511, 2512, ломи се на југ, источном границом 2512, 2910, 2909, на исток северном границом 2939, 2945, 2952, на север источном границом 2951, на исток пресеца парцелу 2957/1, наставља северном границом 2957/2, 2961, 2964, 2965, 2980, на југ источном границом 2980, 2973, 2975, 4217, 4214, 4212, 4203, 4199, 4198, пресеца парцелу 4920, источном границом парцела 4233, 4235, 4236 до тромеђе парцела 4236, 4239 и 4242. Граница скреће на североисток, северозападном границом 4239, 4247, 4250, 4253, 4256, 4259, 4265, 4268, 4269, 4271/1, 4271/2, 4274, 4279, 4281, 4287, 4293/1, 4037/1, 4032, 4033, 4015/1, 4016/2, 4003, 4000/1, 4000/2, 3990, 3987/1, 3986, 3982, 3974, 3969/2, 3969/1, 3962, 3959, 3955, 3950, 3949/2, 3949/1, 3946, 3931, 3930, ломи се на север западном границом парцеле 4923 у дужини од 200m. Скреће на североисток, пресеца парцелу 3919/1, наставља северозападном границом 3919/4, 3919/5, ломи се на северозапад, западном границом 3919/2. Скреће на североисток, северозападном границом парцела 3915, 3907, 3903, 3897, 3898, 3887, ломи се на југ, источном границом 3887, 3893, скреће на североисток северозападном границом 3869, 3870, 3840, 3839, 3844, 3847, 3848, 3851, 3754, 3753, 3754, 3756, јужном границом 3757, ломи се на север, западном границом 4921. Скреће на исток, северном границом 3459, 3458, 3457, 3456, 3455, 3454, 3453, 3452, 3451, 3633, 3632, 3622. Ломи се на север, западном границом 4902, скреће на исток, јужном границом парцеле 4900. У правцу истока наставља северном границом 442, 441, 433, 412, 414, 361, 363, 352, 15
I Идентификациона листа 349, 348, 345, 344, 341, 340, 337, 336, 333, 332, 327, 283, 282, 281, 280, 279, 278. Ломи се на север, западном границом 301, 302/1, 302/2 до парцеле 4898. Скреће на исток јужном границом парцеле 4898 до међне тачке са К.О. Мачванска Митровица. Наставља на исток јужном границом парцеле 1219 К.О. Мачванска Митровица до парцеле 1220. Скреће на југ, западном границом парцеле 1220 до југозападне међне тачке парцеле 46/2. Ломи се на исток, јужном границом парцеле 46/2, на југ западном границом 42/4, на исток јужном границом 977, скреће на југ, западном границом 528/41, ломи се на исток, јужном границом парцела 528/42, 528/35, 528/9, 528/12, 982, 571, 984, скреће на југ, западном границом 596, пресеца парцелу 975/3, скреће на југоисток, северном границом 987 до преломне међне тачке на парцели 659/8, наспрам парцеле 659/2. Пресеца парцелу 987 и у правцу југоистока иде њеном југозападном границом до тромеђе парцела 987, 809/2 и 965/2 до североисточне међне тачке парцеле 814. Пресеца парцелу 965/2 и њеном североисточном границом иде на југоисток, североисточном границом парцеле 966 до наспрам почетне тачке описа границе. Скреће на југозапад, пресеца парцелу 966 до почетне тачке описа границе заштитне зоне. I 9. ПОВРШИНА Узимајући у обзир присутне природне вредности, циљеве заштите и намену природног добра, на заштићеном подручју СРП Засавица, укупне површине 1128 54 63 ha, успостављају се режими заштите I, II и III степена (графикон 1), према члану 35 Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, бр. 88/2010 и 91/2010): режим заштите I степена заузима 59,85 ha (5,30%), режим заштите II степена заузима 686,26 ha (60,81%), режим заштите III степена обухвата површину од 382,44 ha (33,89%). Око заштићеног подручја се успоставља заштитна зона чија површина износи 3.462,65 ha. Графикон бр. 1: Приказ површина исказаних по режимима заштите у СРП Засавица 16
I Идентификациона листа На основу административне поделе заштићена површина припада двема општинама: Сремска Митровица и Богатић. Дистрибуција површина по припадности општинама је следећа: општини Сремска Митровица припада знатно већи део заштићене површине од 834 85 35ha, односно 74%, док општина Богатић обухвата мањи део заштићене површине од 293 69 28 ha или 26% (графикон 2). Општина Сремска Митровица: 834,85 ha; 74% Општина Богатић: 293,69 ha; 26% Графикон бр. 2: Дистрибуција површина по катастарским општинама На територији општине Сремска Митровица обухваћено је шест катастарских општина на чијој територији се налази заштићено добро: К.О. Мачванска Митровица, К.O. Салаш Ноћајски, К.O. Ноћај, К.O. Засавица, К.O. Раденковић и К.O Равње, а на територији општине Богатић две катастарске општине: К.O. Баново Поље и К.O. Црна Бара. Катастарска општина Засавица са 389.43 ha заузима највећи простор у Специјалном резервату природе (34.5%) и то захваљујући највише импозантном пашњаку на Ваљевцу. Друга по величини простора је К.О. Раденковић са 235, 57 ha (20.9%), коју чине, осим саме реке Засавице, углавном шуме и тршћаци на Врбовцу. Остале катастарске општине чине преосталих 44.6 % укупне заштићене површине. Из катастарских података који приказују површине према њиховој намени, односно културе, уочава се да на заштићеном подручју доминирају површине под пашњаком (30,84%). Шумске површине са 29,39% су такође значајно присутне, после којих следе њиве са 11,91% (таб. 3, графикон 3). Трстици - мочваре (10,2%), река (9,08%) и канали (5,8%), заједно чине 25,08% површине Резервата. 17
I Идентификациона листа Пашњаци са влажним травним стаништима, низијске шуме, трстици мочваре, река и канали прекривају 85,31% укупне површине под заштитом, по чему је Засавица окарактерисана као значајно влажно станиште. Површине осталих намена (1,46% земљиште под зградама објектима, 1.09% ливаде, 0,17% воћњаци, 0,04% вртови и 0,03% остало вештачки створене неплодне) присутне су у незнатном постотку од укупне заштићене површине. Табела бр. 3: Структура површина по намени култури и по режимима заштите у Резервату Vida izabrala kulture I II III Укупно: пашњак 37,62 270,81 39,64 348,07 шума 4,22 115,43 211,99 331,64 њива 0,00 82,61 51,78 134,39 трстик-мочвара 7,89 65,73 41,47 115,09 река 1,01 101,46 0,00 102,47 канал 9,11 43,55 12,83 65,49 земљ. под зградом-обј. 0,00 5,01 11,46 16,47 ливада 0,00 0,80 11,53 12,32 воћњак 0,00 0,54 1,36 1,90 врт 0,00 0,00 0,40 0,40 остало вешt. ств. непл. 0,00 0,31 0,00 0,31 Укупно: 59,85 686,26 382,44 1.128,55 Графикон бр. 3: Приказ површина у Резервату исказаних по намени култури 18
I Идентификациона листа I 10. ВЛАСНИШТВО Структура површина према власништву показује да је 62% (704,93 ha) заштићене површине у државном власништву, a 38% (423,62 ha) у приватном власништву (графикон 4). У државном власништву (704,93 ha) су све водене површине заштићеног дела природе (природни и каналисани), као и значајне површине пашњака, тршћака и шума. У приватном власништву (423,62 ha) су тршћаци, шумарци и њиве, претежно у режиму заштите III степена. Графикон бр. 4: Структура површина приказана по облику својине За цело заштићено подручје сачињен је детаљан графички приказ са списком катастарских парцела приказаних по катастарским општинама (IX Прилог 2). I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ На иницијативу Покрета горана из Сремске Митровице, поднету 1994. године, Министарство за заштиту животне средине Републике Србије је обавезало Завод за заштиту природе Србије, као организацију задужену за вршење послова заштите природних добара, да утврди могућности и потребе заштите речице Засавице. Након интензивних прелиминарних истраживања овог подручја, а на основу добијених резултата и прикупљене литературе урађена је документациона основа за покретање поступка претходне заштите. Решење о претходној заштити природног добра Засавица донето је 22. децембра 1995. године ( Сл. гласник РС, бр. 51). Завод за заштиту природе Србије је био дужан да у року од годину дана од дана ступања на снагу Решења припреми предлог за проглашење трајне заштите овог природног добра. Наредне, 1996.године Завод за заштиту природе Србије, након завршених теренских истраживања, сачинио је стручно-документациону основу за израду Предлога за заштиту природног добра Засавица као Специјалног резервата природе. Влада Републике Србије, на предлог Завода за заштиту природе Србије, донела је Уредбу о заштити Специјалног резервата природе Засавица ( Сл. гласник РС, бр. 19/97 од 12.05.1997.). У складу са преузетим обавезама за примену међународних прописа у области заштите природе и с тим у вези прописаном новом националном законском регулативом, приступљено је ревизији заштите СРП Засавица. 19
II ÎÏÈÑ ÏÐÈÐÎÄÍÈÕ, ÑÒÂÎÐÅÍÈÕ È ÏÐÅÄÅÎÍÈÕ ÎÄËÈÊÀ
II ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА II 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ Историјат истраживања Хидролошке одлике: Сва изучавања хидролошких карактеристика сливног подручја Засавице пре 1997. године, односно стављања под заштиту подручја Специјалног резервата природе Засавица, вршена су у функцији пољопривредне производње, са основним циљем да дефинишу решења за што брже одвођење вода у периоду поводња и евентуално могућности наводњавања. У периоду од проглашења заштите СРП Засавица до данас, прикупљена је и израђена обимна техничка документација која се бави проблематиком уређења водног режима Засавице. Документација за измену режим рада уставе Модран израђена је 1999. године. Након тога се овом проблематиком бави Институт за водопривреду Јарослав Черни, израдом идејног и генералног пројекта уређења водног режима Засавице (2002, 2007). Истраживања водног режима спроведена су од 2009-2011. године у оквиру израде Плана управљања СРП Засавица 2012-2021. године. Гљиве: Проучавање царства гљива (Fungi), у Резервату Засавица, вршено је спорадично и у више наврата. Три битније публикације које су до сад представиле свет гљива Засавице су рад MATAVULЈ ET. АL (2001), књига STANKOVIĆA, M. (2006) и рад ЦВИЈАНОВИЋА, М. и СТАНКОВИЋА, М. (2007). Флора и вегетација: Оснивач српске ботанике др Јосиф Панчић је у августу 1879. године накратко прошао овим крајем на путу од од ушћа Дрине до Шапца (ПАНЧИЋ, 1884: 10). Прве податке о флори Засавице даје Панчићев ученик Живојин Јуришић, који је био родом из Црне Баре и у више наврата је проучавао Засавицу и околину (JУРИШИЋ, 1901). У оквиру приказа шумских и мочварних фитоценоза Мачве (VUKIĆEVIĆ I SAR., 1966) делимично је обухваћено и подручје Засавице. Након проглашења Специјалног резервата природе Засавица проучавања флоре и вегетације, а нарочито водене и мочварне вегетације су интензивирана (STOJŠIĆ & PANJKOVIĆ, 1999: 306; BUTORAC, 1999: 300; VUČKOVIĆ & PANJKOVIĆ, 1999; VUKOV I SAR., 2000; GRDOVIĆ & BLAŽENČIĆ 2001; IGIĆ I SAR., 2001; VUKOV I SAR., 2001; ERDEŠI & JANJATOVIĆ, 2001; VUKOV, 2003; OBRATOV-PETKOVIĆ I SAR., 2007; PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007; STANKOVIĆ, 2000, 2002, 2005, 2007, 2007а; 2011; TOMOVIĆ & AL., 2009; ČAVLOVIĆ I SAR., 2011; VUKOV & AL., 2012; DOBRETIĆ & AL. 2012). У овој студији је по први пут дат систематски преглед флоре маховина и васкуларних биљака за подручје Резервата. Шуме и шумска вегетација: Прве податке о стању шума, поготово крчењу старих храстових шума средином XIX века, дају АЛЕКСИЋ (1891) и 21
ЂУРИЧИЋ (1898), указујући да су да су крајем XIX века лужњаково церове шуме биле скоро потпуно искрчене и преведене у пољопривредно земљиште. Током XX века шуме су даље уситњаване и доведене до садашњег нивоа спорадичних забрана (ВУКИЋЕВИЋ ЕТ.АЛ.,1966). Шумску вегетацију на подручју Засавице у скорије време истраживали су ЕРДЕШИ (2001), ВУКИЋЕВИЋ (1966), ЈОВИЋ (1995) и СТАНКОВИЋ (2004). Шуме су притом анализиране, пре свега, за потребе гајења шума и унапређења производности, али су подаци о забележеним биљним врстама, њиховим заједницама, као и шумским инсектима, једнако значајне и за њихову заштиту. Фитопланктон: Испитивања фитопланктона Засавице први пут су спроведена за потребе проглашења заштите Засавице, у периоду јул 1995 - јун 1996. (БРАНКОВИЋ ЕТ АЛ., 1996 б). Испитивања су обављена на 9 пунктова, почев од канала Јоваче па до уставе како би се добио увид о квалитету воде на целој дужини водотока. Новија истраживања фитопланктона обављена су током 2009. и 2010. године, за потребе израде пројекта Заштита и управљање Специјалним резерватом природе Засавица као средство за одрживи рурални развој (2011), а подаци су коришћени за израду нове студије заштите Засавице. Фауна бескичмењака: У периоду пре 2000. године, подручје Засавице, иако несумњиво богато стаништима за велики број бескичмењачких таксона, није било детаљније истраживано. Опсежнија истраживања спроведена у скорије време објављена су у Зборнику радова научног скупа Засавица 2007. Обрађене су следеће групе бескичмењака: пужеви голаћи (Mollusca, Gastropoda) од стране TELEBAK I STANKOVIĆ (2007) и шира група пужева (KARAMAN, B., 2007), бранхиоподни и остракодни ракови (PETROV I SAR., 2007), амфиподни рачићи (KARAMAN, G., 2007), водене гриње рода Hydrachna (PEŠIĆ I SAR., 2007), паукови (GRBIĆ ET AL., 2011) вилински коњици (САНТОВАЦ, 2007; JOVIĆ I SAR., 2007, 2009), зрикавац Metrioptera (Zeuneriana) amplipennis (STANKOVIĆ, 2006, 2009), стрижибубе (PIL I STANKOVIĆ, 2006; 2007), трчуљци (ĆURČIĆ ET AL., 2007), сурлаши (PEŠIĆ I STANKOVIĆ, 2007), дневни лептири (ЈАKŠIĆ, 2007, 2008; ЈАКШИЋ И НАХИРНИЋ, 2011), стаблове зоље (NIKOLIĆ I SAR., 2007), мрави (KARAMAN I KARAMAN, 2007), комарци (ADAMOVIĆ, 1979) и галне муве (SIMOVA TOŠIĆ ET AL., 2010). Ихтиофауна: Прва истраживања овог подручја са аспекта фауна риба обављена су 1996. године (БРАНКОВИЋ И САР., 1996) и изнети резултати су имали прелиминарни карактер. На основу интензивних истраживања Завода за заштиту природе Србије обављених у периоду јул 1995. - октобар 1996. године за потребе стављања овог подручја под заштиту, евидентирано је 19 врста риба. Херпетофауна: На подручју Засавице до 1995. године нису вршена континуирана херпетолошка истраживања. Детаљнија истраживања су спроведена 1995-1996. године, од стране сарадника Завода за заштиту природе Србије Ненада Секулића, за потребе израде студије заштите природног добра Засавица, као Специјалног резервата природе (1996). Након проглашења заштите истраживања су вршена континуирано, а резултати су послужили за утврђивање стања фауне водоземаца и гмизаваца, као и прописивање мера у поступку ревизије заштите подручја (СТАНКОВИЋ, 1998, 1999, 2002, 2003, 2005, 2005а, 2008). 22
Орнитофауна: Опширније податке о Засавици дају браћа ДОМБРОВСКИ, који у раду Основи орнитологије сјеверозападне Србије из 1895. године приказују Засавицу као подручје раскошне дивљине, богату птицама водених станишта и грабљивицама. Помињу се колонија чапљи, гнежђење црне луње, белорепана, крсташа и сиве ветрушке и друге орнитолошке вредности које су одликовале Засавицу с краја 19. века. Безмало стогодишње затишје које потом следи прекинуто је истраживањима за потребе успостављања Резервата, током 1996. године. Ова истраживања спроводио је Слободан Пузовић, орнитолог Завода за заштиту природе Србије. По успостављању Резервата овде почиње да ради Михајло Станковић, који континуирано сакупља податке о птицама. Најинтензивнији период орнитолошких истраживања је започет 2006. године, и траје до данас. Захваљујући доброј сарадњи Управљача и Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије (НИДСБЕ) Јосиф Панчић из Новог Сада, овде бораве и раде бројни орнитолози, међу којима највише ДИМИТРИЈЕ РАДИШИЋ, МАРКО ШЋИБАН и МИЛАН РУЖИЋ. Они су, заједно са МИХАЈЛОМ СТАНКОВИЋЕМ 2010. године објавили књигу Птице Засавице која представља изузетну публикацију и важан извор података. Истраживањима Завода надопуњују се ова знања и стављају у функцију заштите. Фауна сисара: Прва истраживања фауне сисара на простору Засавице започео је Завод за заштиту природе Србије, валоризацијом природних вредности овог подручја (БРАНКОВИЋ И САР., 1996). Подаци ПЕТРОВА (1992) за налазе појединих врста сисара везани су за Салаш Ноћајски и Сремску Митровицу. Након успостављања заштите на овом подручју, а посебно након реинтродукције дабра 2004. и 2005. године, истраживања фауне сисара везана су за поједине врсте или групе. Тако ЋИРОВИЋ И ДРУГИ (2007) дају преглед локалитета и број породица дабра на Засавици након реинтродукције. КАРАПАНЏА И ДРУГИ (2007) дају прелиминарну листу сисара СРП Засавица, где констатују 65 врста, од чега је 43 забележено на терену, а за 22 се сматра да су потенцијално присутне. Као што је истакнуто, истраживања живог света и других природних вредности, као и облика и начина коришћења и управљања заштићеним подручјем Засавице, интензивирана су након њеног проглашења за Резерват 1997. године. Од тада су у организацији Управљача спроведена бројна истраживања, која су највећим делом презентована на скуповима посвећеним Засавици и објављена у зборницима радова (2001, 2007, 2012). Такође је Управљач омогућио израду великог броја матурских, дипломских, магистарских радова и докторских дисертација, које се односе на природне вредности Засавице. У оквиру међународне сарадње на истраживању ширег подручја Засавице реализовано је више пројеката, од којих се издваја међународни пројекат о заштити биодиверзитета поплавних станишта дуж слива реке Саве (Protection of biodiversity of the Sava River Basin floodplains) реализован у периоду од 2005-2009. године (KITNAES, K.S. ET AL.,2010; PLAVAC, I. ET AL.,2009). Други пројекат, Заштита и управљање Специјалним резерватом природе Засавица као средство за одрживи рурални развој, урађен је од 2009-2011. године за потребе израде Плана управљања подручјем Резервата. У оквиру оба пројекта спроведена су картирања и вредновања станишта и врста, у складу са критеријумима НАТУРА 2000. На основу резултата 23
истраживања на овим пројектима објављен је велики број научних и стручних радова. Због тога је подручје Засавице једно од најбоље истражених заштићених природних добара на територији републике Србије, са сталним праћењем стања популација врста и њихових станишта. II 1.1. Положај Природно добро Засавица се налази на подручју јужне Војводине, односно северне Мачве, источно од реке Дрине и јужно од реке Саве, на територији општина Сремска Митровица и Богатић. Својим кривудавим током дужине 33,1 km заузима простор између насеља Црна Бара, Баново Поље, Равње, Раденковић, Засавица I, Засавица II, Салаш Ноћајски, Ноћај и Мачванска Митровица посматрано од изворишта водотока до њеног ушћа у реку Саву. Резерват је удаљен 65km од Новог Сада, а од Београда 90km. Близина аутопута Београд - Загреб, као и близина већих градова у окружењу, пре свега Новог Сада, Београда и Сремске Митровице чине подручје СРП Засавица веома приступачним и атрактивним за многобројне развојне активности које су у складу са заштитом овог заштићеног природног добра. II 1.2. Геoлошке одлике Подручје Мачве представља у геолошком погледу пространу депресију испуњену неогеним и квартарним седиментима, која се налази на крајњем јужном ободу Панонског басена. Подаци о подлози квартарних седимената потичу из дубинских бушотина, геофизичких истраживања и корелације са геологијом обода Панонског мора и хорста Фрушке Горе. Слика бр. 5: Локације истражних бушотина у басену Мачве (ЦЕРОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, В., 2009) 24
То је разлог што је литолошки састав палеорељефа био непознат све до 1981. године, када је израђена прва истражна бушотина (DB-1 Дубље) у централном делу Мачве (сл. 5) са којом се ушло у подлогу неогених седимената, изграђених од карстификованих средњoтријаских кречњака (ЦЕРОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, В., 2009). Палеозоик Најстарије творевине су представљене метапешчарима и метаалевролитима за које се сматра да су палеозојске старости. Литолошки састав и начин појављивања ових творевина указује на чињеницу да се ради о флишној серији ствараној у средини где се вршила турбидитска седиментација. Мезозоик Седименти мезозојске старости откривени су истражним бушењем на више локалитета. Представљени су творевинама ладинског и карнијског ката који су у овом раду обједињени као један седиментни комплекс. То су тријаске карбонатне творевине изграђене од кречњака и доломита. Кенозоик У оквиру кенозојских творевина издвојени су предпостављени пешчари еоцена који трансгресивно належу преко старије подлоге и каспибракичних седимената панона, преко којих леже језерски плиоценски седименти. Каспибракични седименти панонске старости на подручју Мачве имају велико распрострањење. Представљени су шљунковима, песковима, глинама, конгломератима и лапоровитим седиментима. Најчешће леже трансгресивно преко творевина тријаса, ређе преко еоценских творевина. Код локалитета Дубље, бушотинама D-1 и DB-1 констатовани су у интервалу од 170-200 m. На северној периферији Богатића, бушотином ВВ-1 су набушене глиновито-песковито-шљунковите наслаге до дубине од 412 m (ЦЕРОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, В., 2009). Творевине плиоцена су настале у подручјима која су тонула и запуњавана речним и копненим седиментима. Ова седиментна серија је бушењем констатована у басену Мачве на више локалитета, где достиже дебљину до 200 m. Квартар Квартарне творевине покривају цело подручје Мачве. Дебљина ових наслага у појединим бушотинама достиже и преко стотинак метара (сл. 6). У Генералном пројекту уређења водног режима Засавице, Специјалног резервата природе са аспекта интегралног очувања и унапређења животне средине (2002), у оквиру хидрогеолошких карактеристика разматрана је расположива литература и документација која дефинише литолошке карактеристике повлате основне водоносне средине у ширем подручју Засавице. На основу доступних података констатовано је да старији квартарни седименти представљају једну доста сложену полигенетску творевину, речно-језерских и речних седимената Дрине и Саве. 25
Легенда: 1-квартарни седименти; 2-плиоценски седименти; 3-седименти панона; 4-гранитоидне стене; 5-еоценски седименти; 6-кречњаци и доломити карнијског ката; 7-крењаци ладинског ката; 8-доњетријаске карбонатне стене; 9-метапешчари и метаалевролити предпостављене палеозојске старости; 10-нормална граница; 11-дискордантна граница; 12-расед; 13-изведена дубока истражна бушотина. Слика бр. 6: Карактеристичан регионални геолошки пресек терена подручја истраживања (ЦЕРОВИЋ, И., ЈОВАНОВИЋ, В., 2009) У оквиру дефинисања литолошких карактеристика квартарног комплекса на регионалном нивоу, могу се јасно издвојити две палеогеографске провинције, дринска и савска, које се међусобно разликују према литофацијалним карактеристикама: 1. дринска провинција се одликује доминантним садржајем шљунковито-песковитих чланова и одређенијим учешћем алевритско-глиновитих седимената фације поводња; 2. савска провинција се одликује подређеним садржајем псефита и псамита и израженом заступљеношћу седимената из фације поводња (поводањска језера) и фације мртваја (органогене глине, алеврити и алевритски пескови). Прелаз између провинција је постепен и остварен у појасу Равње Ноћај корито Саве. Падови пакета усмерени су ка северу и северо-истоку. Поред заталасаности, односно честих варијација у дебљинама појединих литофацијалних чланова, дефинисана је и издвојена маркантна басенскаструктура у зони Равње Засавица Ноћај. Повлата полицикличне речне серије изграђена је од алеврита, глина и ситнозрних пескова, изузев дринске провинције где у целом профилу провлађују шљункови и пескови. Генерално се може констатовати да су квартарни седименти Засавице представљени: језерским, речно-језерским, језерско-еолским, речним, барским, пролувијалним и лесно-барским творевинама. Језерске творевине плеистоцена леже трансгресивно преко горње понтијских и палудинских слојева, различите су дебљине (чак и преко 50 m). У завршном циклусу седиментације језерске творевине се бочно смењују са 26
флувијалним творевинама палеотока Дрине, прелазе у језерско-речне творевине, а у појединим зонама у језерско-еолске творевине са органским материјалом. Ове творевине су представљене по заступљености песковима, алевритским песковима, шљунковима, алевритским глинама и ређе глинама. Најмлађе језерско-речне творевине констатоване су на подручјима на којима је Дрина у својој геолошкој историји на широком простору одлагала материјал у предиспонираним депресијама или језерима. У завршном циклусу седиментације долази до ишчезавања језера или повлачења језера ка истоку и југоистоку, а преовлађују флувијалне наслаге. Ове творевине представљене су песковима, глинама и шљунковима, а дебљина наслага варира и износи у просеку преко 20 m. Језерско-лесоидни седименти карактеристични су као локалне појаве. Таложени су у мирној и плиткој слатководној средини, у зонама бара и мртваја. Представљени су песковима, алевритским песковима и алевритима, са танким прослојцима ситнозрних шљункова. Завршни члан седиментације представља барски лес. Речна тераса плеистоцен-холоцена простире се на највећем делу Засавице и формирана је акумулирањем речних наноса Дрине и Саве. Изграђена је од песковитих шљункова, пескова са сочивима заглињених пескова. У завршном делу су преталожени лесоидни алеврити и алевритске глине са CaCO3 конкрецијама. Дебљина ове речне терасе варира од 10-20 m. Лесоидно-барски и барски седименти холоцена стварани су у морфолошки најнижим деловима терена, депресијама, у напуштеним речним коритима, која су настала у процесу миграције речних токова, са јасно израженом стратификацијом. Изграђени су од ситнозрних пескова, алевритских пескова и алевритских глина, мрко-сиве боје са гвожђевитим примесама и биљним детритусом. У завршном циклусу седиментације бочно и вертикално се смењују барске и лесоидно-барске творевине. Укупна дебљина пакета варира и износи до 30 m. Барски седименти констатовани су у непосредном приобаљу Саве и дуж тока Засавице, а представљени су карактеристичним појавама преталожених барских и лесоидно-барских творевина са преовлађујућим глиновитим и муљевитим компонентама. Пролувијални наноси се налазе на граници језерских и језерско-речних тераса и речне терасе плеистоцен-холоцена у источним деловима истраживаног подручја. Настали су одношењем материјала са благих гребена, а у северним деловима истраживаног подручја са лесних заравни. Спирани материјал је ношен дуж формираних токова и депонован у виду широких конусних лепеза. Материјал је хетерогеног састава и представљен заглињеним песковима, заглињеним песковитим шљунковима и алевритима, са гвожђевитим и манганским примесама. Материјал је грубо сортиран са израженом косом и укрштеном слојевитошћу. Дебљина ових наслага креће се од 5 до 20 m. Алувијални наноси холоцена издвојени су у три карактеристичне литофацијалне целине: 1. Фација мртваја карактеристична је у зонама меандара реке Саве и Засавице. Седименти мртваја изграђени су од алевритских пескова и 27
алевритских глина са биљним детритусом. Завршни део ових седимената чине преталожане еолске творевине. Дебљина варира и износи 5-10 m. 2. Поводањска фација протире се у непосредној близини тока Саве и доњих токова њених притока. Настаје при изливању реке ван граница корита у периодима високих водостаја. Седименти ове фације представљени су муљевитим песковима, алевритским глинама. Дебљина им веома варира у границама 1-5 m. 3. Фација речне плаже и корита карактеристична је дуж рецентног тока реке Саве, на пешчаним спрудовима и речним адама, у зонама меандара и на обалама. Представљена је песковима различите гранулације, алевритским песковима и алевритским глинама из фације плажа и песковима, песковитим глинама и шљунковима из фације корита. Карактеристична појава ових седимената је у зони од Лешнице до ушћа Дрине у Саву. Велика количина и шљунковитих пескова, донета је у периодима великих вода и депонована непосредно уз обалу и у самом кориту реке. Укупна дебљина седимената ових фација варира и износи 5-10 m. Структурно-тектонске карактеристике Мачвански басен припада крајњим јужним деловима Панонске депресије. Панонски басен је настао процесима субдукције и колизије литосфере Европске плоче испод фрагмената континенталне коре унутрашњих Карпата (МАРОВИЋ И ДР., 2002). Тоњење Панонског басена одиграло се у две фазе. Током прве фазе у отнангу, карпату и бадену је дошло до рифтовања услед екстензије литосфере, док је друга фаза која је почела у касном средњем миоцену и даље кроз плиоцен, окарактерисана као пострифтна фаза са слабијим тоњењем проузрокованим слабљењем термалних аномалија. Као последица диференцијалних тоњења долази до надирања вода Паратетиса у депресионе просторе. Већ тада почиње образовање основних и већих неотектонских структура чија ће се еволуција наставити кроз горњи миоцен, па све до данас (МАРОВИЋ, КНЕЖЕВИЋ,1985). Добијена слика палеорељефа указује на издигнуту хорстовску структуру у централном делу Мачве издужену у правцу северозапад-југоисток насталу вероватно услед утискивања мањег интрузива. Највећи део Мачве пресецају раседи пружања И-З (МАРОВИЋ, ЂОКОВИЋ, 1989). Реч је о регионалним дислокацијама које су паралелне са јужним ободом Панонског басена у чијем су креирању и учествовале. Највероватније су то старије руптурне структуре које су током неотектонског стадијума реактивиране. II 1.3. Геоморфолошке одлике Подручје слива реке Засавице налази се у северном делу Мачве која у геоморфолошком погледу представља квартарну равницу, а главни геоморфолошки облик на овом простору је алувијална раван реке Саве. Мачванска равница је део јужног обода Панонске котлине и у морфогенетском погледу она је део Срема. По МАРКОВИЋУ (1958) шире подручје Засавице чини део Сремско-мачванске депресије, у којој је река Сава, одвојила Мачву од Срема. 28
Мачва је идеална равница, оивичена са истока и севера реком Савом, са запада Дрином, док је на југу затварају планине Гучево, Цер и Влашић. Мачва је благо нагнута од југа ка северу, односно од Цера ка Сави. Али, док је Срем углавном настао наносима леса, Мачва је формирана наносима Дрине и Саве. Меандрирањем од истока ка западу, до данашњег корита, Дрина је акумулирала песковити и шљунковити нанос дебљине и до 30 метара, изнад којег је нанос глине дебео имеђу два и четири метра. Преко те подлоге развио се данашњи земљишни покривач. Акумулирајући нанос, Дрина је полако потискивала Саву ка северу у сремски лесни плато. Тако је настала велика кривина на току реке Саве, која чини северну границу Мачве. Данашња Засавица заправо је стари ток Саве а између њих лежи висока греда покривена черноземом (ЈАКШИЋ И НАХИРНИЋ, 2011). По МИЛОЈЕВИЋУ (1962) на читавој алувијалној равни реке Саве запажају се уске издужене депресије и уске издужене греде. Депресије су далеко чешћи облици од гредица. У већини ових удубљења вода се дуже задржава и чини баре. Гредице настале од речног материјала представљају више и оцедније земљиште. Дринске греде имају правац север-југ, а правац савских греда је западисток, односно греде прате правце токова реке Дрине и Саве. Апсолутна висина ширег подручја Засавице износи од 77,5 до 100 метара надморске висине. У заштићеном подручју СРП Засавица од геоморфолошких облика изражен је флувијални рељеф, а делом и облици флувио-барског рељефа. Облици флувијалног рељефа су генетски везани за непосредно дејство тока Саве, као и њеног напуштеног рукавца Засавице. Утицајем поменутих водених токова формирана је алувијална раван, речна тераса као и други облици флувијалног рељефа. Алувијална раван представља најнижи део заштићеног подручја. Раван је састављена углавном од пескова, муљевито-песковитих и шљунковито-песковитих седимената. Поред алувијалне равни значајни облик флувијалног рељефа у границама добра чини речна тераса (КОШЧАЛ И САР., 2005). Ови облици, као индикатори климатских прилика, могу бити и одрази неотектонских покрета. У природном добру евидентирана је нижа речна тераса. Корито Засавице благо је нагнуто у смеру отицања речог тока. Терасна зараван према алувијалној равни завршава терасним одсеком. Други заступљени геоморфолоши облик у границама Резервата представља флувио-барски рељеф. Овај тип рељефа обухвата облике који су настали комбинованим дејством флувијалног и барског процеса. Од облика флувио-барског рељефа у заштићеном подручју су активне баре и мочваре, као и мртваје у фази забаривања. Према КОШЧАЛУ И САР. (2005), Засавица представља напуштени рукавац Саве, прекривен бујном вегетацијом. У њеном кориту малог нагиба терена, бујне вегетације, слабог кретања воде стварају се добри услови за формирање органо - барских седимената. Засавица по настанку припада флувијалном рељефу, а по савременом процесу, барском. 29
30 II 1.4. Хидрогеолошке одлике Хидрогеолошким карактеристикама овог подручја бавило се више истраживача у оквиру различитих студија које се разликују, како по нивоу обраде тако и по подручју које обухватају. Ипак, може се генерално рећи да су све те студије регионалног карактера или наменске (водоснабдевање, мелиорација...), а већина од њих је фондовског карактера, у које нисмо могли имати увида. Стога су и сазнања о хидрогеолошким карактеристикама дата на основу приступачних студија. За потребе израде Генералног пројекта уређења водног режима Засавице (2002) обрађивачи из Института за водопривреду Јарослав Черни као границу подручја хидрогеолошке анализе, одредили су реку Дрину са запада, реку Саву са севера и северо-истока, а са истока, југо-истока и југа старије стенске масиве побрђа Поцерине. У оквиру анализе су издвојене две хидрогеолошке целине: Основна водоносна средина - основна издан, коју изграђују речнојезерски и речни наноси: шљункови, шљунковити пескови и пескови, и у којој је формиран збијени тип издани, иначе веома значајна акумулација подземних вода. Повлатни комплекс - слабо пропусни, који изграђују алеврити, алевритски пескови и алевритске глине. У оквиру овог комплекса, у северним и североисточним деловима истраживаног подручја, у зонама појављивања алевритских пескова формиран је збијени тип издани - Прва издан. Основна водоносна средина простире се на највећем делу истраживаног подручја. У том смислу се претпоставља да на целом подручју, постоји директна или индиректна хидрауличка веза између основне водоносне средине и субартеских и артеских хоризоната формираних у водоносним срединама плиоцена. Највећу дебљину основна водоносна средина има у зони Бадовинаца (око 60 m), затим код Равња, у Црној Бари, Црнобарском Салашу, Богатићу и др. Повлатни комплекс има највећу дебљину у северним деловима Мачве, на потезу од Засавице и Ноћаја до Мачванске Митровице, а износи преко 30 m. У оквиру повлатног комплекса, до дубине од око 15 m, у северним деловима Мачве, могу се издвојити две јединице: а) алеврити, алевритске и барске глине, и б) алевритски пескови, ређе ситнозрни до средњезрни пескови, издвојени као добро водопропусна средина. У овим срединама егзистира Прва издан, која је у релативно доброј хидрауличкој вези са Савом, а и са остацима бивших и садашњих површинских токова, бара и канала. II 1.4.1. Хидрогеолошка својства седимената и типови издани По пореклу веома хомогеног састава, истражено подручје има, у квартарним седиментима, развијен искључиво збијени тип издани, који се према хидродинамичком карактеру нивоа подземних вода дели на: збијени тип издани са слободним нивоом и збијени тип издани са нивоом под притиском. Такође, услед геолошке грађе терена на појединим местима постоји и сложени тип издани, настао као комбинација претходна два. Условно безводне делове терена представљају понтски седименти - глине и лапоровите глине. Као доминантни тип издани издваја се збијени тип издани у оквиру песковито-шљунковитог комплекса квартарне старости. Распрострањење ове
издани у плану поклапа се са распрострањењем квартарних наслага откривених на површини терена, односно од обронака Цера до Саве, и између Дрине и Саве на истоку. Према јужном ободу, овај комплекс исклињава тако да се граница са старијим стенским масама јасно уочава. У вертикалном распрострањењу наведени седименти заузимају просечно око 100 m. Као илустрација вертикалног распрострањења послужиће подаци о дебљинама пексовито-шљунковитих наслага (ЛАЗИЋ, 1992). Тако у Црној бари износе 88,4 m, у Горњој Засавици 70 m, у Равњу чак 170 m, у Салашу ноћајском 55 m, у Доњој Засавици 94 m. II 1.4.1.1. Филтрационе карактеристике седимената У Генералном пројекту уређења водног режима Засавице (2002), филтрационе карактеристике основне водоносне средине анализиране су на основу података изведених опита црпења појединих бунара, као и параметарске анализе раније рађених хидродинамичких студија. Резултати опита црпења приказани су у табели 4 и они евидентно указују на хетерогеност шљунковитопесковитог комплекса али, с обзиром на вредности коефицијената филтрације, и на генерално веома добру водопропусност. Табела бр. 4: Филтрационе карактеристике основне водоносне средине коефицијент филтрације (10-3 m/s) моћност колектора (m) трансмисивност (10-3 m/s) Ноћај 0,33-2,4 40-50 13,2-120 Засавица 0,33 40-50 13-17 Црна Бара 0,63 40-60 25-38 Глоговац 1,0 40-60 40-60 Повлатни комплекс анализиран је на основу вредности коефицијената филтрације, добијених на основу дијаграма гранулометријског састава, на основу чега се може констатовати да је то слабопропусна средина са вредностима Kf реда величине 10-7 10-5 cm/s. Алевритски пескови Прве издани у оквиру повлатног комплекса анализирани су на основу података добијених коефицијената филтрације са дијаграма гранулометријског састава. Може се констатовати да је то водопропусна средина са вредностима Kf реда 10-7 10-5 cm/s. Имајући у виду да подручје Мачве представља источни део велике плавинске лепезе реке Дрине, регионално посматрано филтрационе карактеристике опадају у правцу севера, који представља ободне делове те плавинске лепезе. II 1.4.1.2. Услови прихрањивања изданских вода Прихрањивање изданских вода збијеног типа издани одвија се комбиновано и то: инфилтрацијом атмосферила; инфилтрацијом површинских вода река Дрине и Саве, али и мањих токова као што је Засавица; отежаним 31
преливом вода издани под притиском из дубљих хоризоната, односно других хидрогеолошких структура. Инфилтрација вода од падавина је различита и зависи од више фактора, а изражава се преко ефективне порозности која, према истраживањима ВАСИЛЕВЕ (1996), просечно вишегодишње износи око 24%. Ипак интересантно је указати на узајамни однос река-издан с обзиром на утицај великих река - Дрине и Саве. Тако, према МАРЧЕТИЋУ ЕТ АЛ. (1996), на основу прорачуна коинциденције, закључује се да су у периоду великих вода Саве, нивои у реци већи од нивоа у пијезометрима, чиме се остварује прихрањивање издани речним водама. Опадањем нивоа воде у реци и порастом нивоа подземних вода смањује се интензитет прихрањивања издани од реке, што доводи до тога да се у периоду максималних нивоа у издани (период април-мај) река прихрањује изданским водама. Овакав режим се одвија увек када кота на устави код Мачванске Митровице пређе 320. Према МАРКОСКОЈ (1986) амплитуде осцилација нивоа подземних вода у алувијалној равни Мачве крећу се од 0,9 до 4,5 m растући према Сави. II 1.4.1.3. Правци кретања изданских вода Правци кретања изданских вода разликују се у зависности од нивоа изданских вода, односно да ли је максимални или минимални (сл. 7) Тако у условима хидролошког максимума издански ток има генерални правац ка реци Сави, односно креће се из правца југозапада према истоку - североистоку. У зони интензивног прихрањивања централног подручја Мачве, смер изданских вода је генерално према североистоку. У северном и источном подручју Мачве, односно у зони дренирања издани, кретање изданских вода одвија се углавном према североистоку и истоку. Слика бр.7: Карта филтрационих карактеристика песковито - шљунковитих наслага на основу црпљења (Кх10-1 cm/s, M. Lazić, 1992) 32
У зони Равња и Горње Засавице правац кретања изданских вода је према југоистоку, односно атару села Раденковић и Ноћај - реци Битви, услед прихрањивања издани из Саве, да би се тек од поменуте зоне вратио према североистоку. II 1.4.1.4. Услови истицања изданских вода Истицање подземних вода одвија се подземним отицајем вода, путем извора дуж водотока, путем површинских токова и вештачким путем. Дренирање изданских вода у условима максималног нивоа одвија се истицањем у речна корита Дрине и Саве, односно мањих токова: Засавице, Битве и др. Део подземних вода троши се и на евапотранспирацију. Истицање преко извора такође представља један вид дренирања подземних вода, и мада су извори ретки, разликују се пиштевине и депресиони извори. Пиштевине се јављају у инундационим равнима, и изазивају забаривање терена а познате су баре Јовача, Прекопац и друге. Посебну групу извора представљају депресиони извори, који се јављају у алувијалним равнима Дрине и Саве. Они се формирају тако што река еродира долинску раван и отвара издан, тако да се на странама корита појављују у виду слободних извора. Путем копаних или бушених бунара, који служе за водоснабдевање, део подземних вода такође бива издрениран. Иако појаву суфозије не можемо подвести под строго истицање, ипак треба нагласити да су појаве суфозије - живог блата регистроване код Бакреног Батара, села Раденковић, као и на ушћу Прекопца и Јоваче. II 1.4.1.5. Физичке и хемијске карактеристике изданских вода Физичке карактеристике изданских вода одређиване су директно на терену. Температура вода варира од 11,5 С do 16 С на годишњем нивоу, што је последица плитког засипања подземних вода и утицаја дневних и сезонских колебања температура. Остале физичке карактеристике (боја, мирис, укус,...) углавном су у границама дозвољених, а ph вредност варира од 7 до 8. Хемијски састав варира у различитим границама, али углавном су то воде хидрокарбонатно - сулфатни тип. Бактериолошке анализе узорака, према ЛАЗИЋУ (1992), узетих из слободне издани показују често неупотребљивост воде за пиће, добрим делом услед слабог одржавања бунара и непримереног копања септичких јама. II 1.5. Хидролошке одлике У периоду од израде прве студије заштите СРП Засавица до данас прикупљена је и израђена обимна техничка документација која се бави проблематиком уређења водног режима Засавице. У месецу јулу 1999. године израђена је Документација за добијање водопривредне сагласности на измењени режим рада уставе Модран, од аутора С. ПРОХАСКE и З. ВОЛФA. Након тога се овом проблематиком бави Институт за водопривреду Јарослав Черни, израдом Генералног пројекта уређења водног режима Засавице (2002) и идејног 33
34 пројекта Уређење водног режима Засавице, специјалног резервата природе са аспекта интегралног очувања и унапређења животне средине (2007). Финално је водни режим овог подручја детаљно анализиран у оквиру пројекта Заштита и управљање Специјалним резерватом природе Засавица као средство за одрживи рурални развој (2011), чији су резултати послужили за приказ хидролошких одлика на Засавици и одређивању оптималног водног режима. II 1.5.1. Постојеће стање водотока Засавица је настала у атлантској фази холоцена, када је због повећане влажности дошло до промена положаја, праваца и међусобних односа корита Саве и Дрине. Положај и правац Засавице указују да је она прво била главно, па споредно корито Саве, а потом главно корито и мртваја Дрине. Централни простор Специјалног резервата природе Засавицаˮ чини природни и каналисани део водотока Засавице у дужини од 33,1 km, са природним и каналисаним делом Јоваче и Прекопца, и са притоком Батар. У свим досадашњим пројектима који се баве уређењем водног режима заштићеног подручја наводи се да су површинске воде са становишта хидрологије недовољно изучене, јер се не врше систематска и непрекидна осматрања нивоа воде, као ни мерења протицаја воде. Изученост спољних вода које чине природну границу заштићеног подручја, на североистоку реке Саве (од ушћа Дрине до Сремске Митровице), а на западу реке Дрине (низводно од Црне Баре до ушћа у Саву), је веома добра. Из тог разлога су, у горе наведеним пројектимa уређењa водног режима Засавице са аспекта задовољења потреба главних корисника: СРП Засавица, пољопривреда (наводњавање и одводњавање), водопривреда (одбрана од поплава), подаци са постојећих водомерних станица на овим рекама обрађени и приказани графички и табеларно. II 1.5.2. Режим спољашњих вода-хидролошки режим река Саве и Дрине Са аспекта сагледавања водности река Саве и Дрине као ресурса вода за потребе различитих корисника, као и са аспекта заштите од сувишних вода, у пројектима уређења водног режима извршена је анализа малих, просечних и великих вода на профилима постојећих водомерних станица на овим рекама. Формиране су криве трајања водостаја за просечну годину, вегетациони и ванвегетациони период и посебно за сваки месец у години (које су дате у прилозима ових пројеката). За серију средње годишњих протицаја воде дате су вероватноће појаве. Дате су и вероватноће појаве средње месечних протицаја, минималних средње месечних протицаја, затим минималних и максималних годишњих протицаја. Режим вода реке Дрине у зони разматраног подручја, дефинисан је на основу расположивих хидролошких података осматрања и мерења на профилима Зворник, Козлук и Радаљ. С обзиром да су профили водомерних станица лоцирани узводно од граница Засавице, то су за потребе дефинисања режима подземних вода на предметном подручју, на карактеристичним профилима, од ушћа у Саву до Бање Ковиљаче, формиране криве протицаја на бази резултата хидрауличких прорачуна. Коришћењем ових кривих протицаја и средње дневних протицаја на поменутим водомерним станицама, одређени су дневни нивои воде на карактеристичним профилима за анализирани период.
Дати су и резултати прорачуна средње месечних и годишњих протицаја. Формиране су криве трајања протицаја за просечну годину, вегетациони период и ванвегетациони период и посебно за сваки месец у години за анализирани период. Дате су вероватноће појаве средње месечних протицаја, минималних средње месечних протицаја, минималних и максималних годишњих протицаја. Сви горе наведени подаци и прорачуни коришћени су приликом израде најоптималнијег варијантног решења водног режима на заштићеном подручју, које би задовољило већину корисника овог подручја и испунило већину захтеваних циљева заштите Специјалног резервата природе. Карактеристичне вредности водостаја река Саве (од 1946 2011. године) и Дрине (1976 2011. г.) на хидролошким станицама најближим заштићеном подручју дате су на графиконима 5 и 6 (Републички хидрометеоролошки завод Србије). водостај (cm) 900 800 700 600 500 400 300 200 100 0-100 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII месеци Минимална месечна: Средња месечна: Максимална месечна: Графикон бр.5: Карактеристичне вредности водостаја (cm) реке Саве на хидролошкој станици Сремска Митровица, за период обраде 1946 2011. г. (извор: http://www.hidmet.gov.rs/ciril/hidrologija/karakteristicne_v.php) водостај (cm) 700 600 500 400 300 200 100 0 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII месеци Минимална месечна: Средња месечна: Максимална месечна: Графикон бр. 6: Карактеристичне вредности водостаја (cm) реке Дрине на хидролошкој станици Радаљ, за период обраде 1976 2011. г. (извор: http://www.hidmet.gov.rs/ciril/hidrologija/karakteristicne_v.php) 35
II 1.5.3. Режим унутрашњих вода-хидролошки режим водотока Засавице Воде водотока Засавица се формирају из падавина са подручја слива (сл. 8) и подземним дотоком из Дрине и Саве. Основне хидрографске карактеристике Засавице су: површина слива 124,1 km 2 (са Батаром), дужина водотока 33,1 km, средњи уравнати пад водотока 0,19 и средња висина слива 82,00 m n.v.. Слика бр.8: Карта слива водотока Засавица (преузето из пројекта Заштита и управљање СРП Засавица као средство за одрживи рурални развој, 2011) Слика бр. 9: Подужни профил водотока Засавица (преузето из пројекта Заштита и управљање СРП Засавица као средство за одрживи рурални развој, 2011) 36
Воде, које се сакупљају са слива, пуне корито Засавице и отичу према ушћу, при чему се могу уочити разлике у отицању дуж корита. Тако је, због знатних падова речног корита, на делу водотока узводно од Бановог Поља отицање неометано, на низводном делу се, због постојања уских грла (замуљеност, сужења, меандрирања тока, зацевљених пропуста на прелазимаћупријама) формира отицање у базенима, а на најнизводнијем делу отицање вода је отежано услед недовољних падова (сл.9). На отицање вода у знатној мери су утицале људске активности, посебно изградњa мелиорационих канала у сливу, извођење регулационих радова на доњем делу водотока, као и рад црпне станице Модран (сл. 10), на ушћу Засавице у Саву (сл. 11). Слика бр. 10: Устава на ЦС Модран Поред тога, на Засавици је присутан велики број зацевљених прелаза ћуприја, које претежно служе за потребе обављања пољопривредних радова, док су на локалним саобраћајницама изграђени мостови (Девића ћуприја, Равњанска ћуприја, мост на Батару код Бановог Поља).Ови прелази су места највећег накупљања водене вегетације, нарочито тестерице и различитог отпада, тако да представљају уска грла која успоравају проток воде, условљавају замуљивање, убрзану еутрофизацију воде и сл. Слика бр. 11: Ушће Засавице у Саву 37
II 1.5.4. Заштита од поплава насипи уз Саву и Дрину Још од краја XIX века се изводе обимни радови на уређењу корита Дрине и Саве у циљу заштите од поплава северног дела Мачве. У новијем периоду се, са циљем обезбеђивања основних услова за живот и привређивање на овом подручју, врши планско и систематско уређење водотока, углавном кроз изградњу нових и реконструкцију постојећих објеката за заштиту од поплава. Наиме, са аспекта одбране од поплава, пространо равничарско подручје слива Засавице, представља јединствену касету. Од великих вода Саве подручје је брањено континуалном одбрамбеном линијом на десној обали овог водотока, на коју се надовезују насипи на десној обали реке Дрине. Насип уз Саву и Дрину у дужини од 76.26 km спречава плављење површине од око 30.000 ha, од које је око 80% обрадиво (сл. 12). Слика бр. 12: Насип уз Саву, од Црне Баре према Равњу Услови на узводним деловима слива Саве (ван територије Републике Србије је око 83.5% слива), посебно изазвани антропогеним утицајем, као што су сужење и искључење плавних подручја уз водоток (инундација), надвишење насипа, градња на инундационим теренима, сеча шума, деградација површина у сливу услед непрекидног напредовања ерозионих процеса, имају значајан утицај на одабир метода заштите од поплава ширег подручја око Засавице. Наведени услови на узводном делу слива Саве базирају сигурност заштите од великих вода на пасивним мерама, односно на доградњи и реконструкцији одбрамбених насипа и коришћењу водотока Засавице као ретензије. За заштиту подручја Засавице усвојена је, као меродавна, стогодишња велика вода Саве и Дрине, с обзиром на величину потенцијално угрожене површине, број становника и вредност угрожених добара на њој. 38
II 1.5.5. Одводњавање земљишта Нижи терени Мачве који су били под барама и мочварама су често плављени пре изградње постојећих система за одводњавање, који су извођени као једна од мера уређења водног режима са циљем унапређења пољопривредне производње. Природни водотоци су делимично каналисани и укључени у каналску мрежу, тако да својим габаритима служе одвођењу сувишних вода. Каналску мрежу система за одводњавање на подручју Засавице чине главни канали и канали нижих редова. Главни канали иду углавном по трасама природних водотока, пресецајући меандре и скраћујући на тај начин њихову дужину, чиме се знатно повећава пад и убрзава одвођење вода. Каналска мрежа нижег реда је плитка, замуљена и обрасла вегетацијом. У току лета већина канала нижег реда пресуши. Ради обезбеђивања отицања воде редовно је вршено измуљивање најнизводнијег дела Засавице који, као хидротехнички објекат, носи назив канал Модран (сл. 13). Слика бр. 13: Канал Модран у Мачванској Митровици Вода у сливу Засавице се гравитационо одводи до црпних постројења и евакуише у реку Саву. Устава у оквиру ЦС Модран представља регулациони објекат у оквиру гравитационог испуста. У периоду када је водостај у реци Сави низак, унутрашње воде се преко уставе упуштају у Саву без активирања црпне станице. Улога 39
уставе је и да спречи доток савских вода у каналску мрежу на подручју Засавичког слива у периоду када је ниво воде у Сави виши од радног нивоа црпних станица. У табелама 5, 6 и 7 су дате основне карактеристике и подаци црпне станице и уставе на каналу Модран. Табела бр. 5: Основне карактеристике уставе и пропуста кроз насип Назив ЦС Стац. Саве (km) Број устава (ком.) Димензије уставе Б/Х (cm) Број пропуста (ком.) Димензије пропуста Б/Х (m) Дужина пропуста (m) Кота дна уставе и пропуста Модран 138+000 2 300/300 2 3.00/3.00 20.00 73.00 Табела бр. 6: Подаци о ЦС Модран Година пуштања у погон Врста пумпе Број агрегата Капацитет (m 3 /s) Укупан капацитет (m 3 /s) Снага мотора (КW) 1962. пропелерна 3 2 6 3 x 180 Табела бр. 7: Основне карактеристике рада ЦС Модран Стационажа Саве ( km ) кота "0" водомера у каналу (у Сави) ( mnm ) "0" кота прага ( mnm ) затварање устава ниво у каналу ( mnm ) Рад ЦС при нивоу у каналу почетак ( mnm ) престанак ( mnm ) 138+000 72.22 73.80 74.62 75.50 74.62 Поред свих наведених радова на уређењу водног режима у циљу обезбеђења повољних услова за развој пољопривредне производње на подручју слива Засавице, у надлежним водопривредним организацијама постоје пројекти уређења водног режима којима се планира у наредном периоду наставак радова на одводњавању допунским мерама (цевна дренажа, агромелиорациони захвати). Ове пројекте уређења водног режима неопходно је ускладити са потребама очувања природних вредности у Резервату. Режим вода Засавице одређен је у оквиру израђене пројектне документације за уређење водног режима Засавице (2002, 2007), на основу теорије, која се у сличним условима користи за хидролошки неизучене сливове. Да би се сагледали просечни протицаји коришћени су подаци са официјелних водомерних станица у сливу реке Јадра и Колубаре. При успостављању аналогије коришћени су подаци о површинама сливова, средње надморске висине слива и сума просечних вишегодишњих падавина. Резултати прорачуна су приказани табеларно (таб. 8, 9, 10 и 11). 40
Табела бр. 8: Средње месечни и годишњи протицаји на профилу ЦС Модран I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII sr. god. Q ср (m 3 /s) 0.258 0.339 0.364 0.334 0.288 0.191 0.107 0.056 0.044 0.077 0.185 0.278 0.210 Табела бр. 9: Вероватноће појаве средњегодишњих протицаја на профилу ЦС Модран просечни вишегодишњи протицаји вероватноћа појаве p (%) Q (m 3 /s) q (l/s/km 2 ) 50 80 90 95 99 0.210 1.69 0.200 0.150 0.140 0.120 0.110 Табела бр. 10: Вероватноће појаве минималних средњемесечних протицаја на профилу ЦС Модран минимални протицај вероватноће појаве 50 80 90 95 97.5 99 Q min (l/s) 18.82 10.25 7.96 6.85 6.28 5.93 Табела бр. 11: Максимални протицаји воде 0.01% 0.1% 1% 2% Q max. (m 3 /s) 72.54 44.46 24.36 19.18 Да би се добила приближна слика о водном потенцијалу Засавице изказане су појединачне компоненте биланса унутрашњих површинских вода овог подручја (таб. 12). Табела бр. 12: Биланс површинских вода са подручја Засавице Водоток F (km 2 ) Q sr. (m 3 /s) q (l/s/km 2 ) P е (mm) P br. (mm) n (%) W 0 (x10 6 m 3 ) Укупно W 0 (x10 6 m 3 ) Засавица 114.90 0.213 1.85 58.50 655.00 9.00 6.717 6.72 F- површина слива; Q sr - средњи отицај; q- специфични отицај; P e - ефективне падавине; P br - бруто падавине; η коефицијент отицаја; W 0 - запремина воде у сливу. II 1.5.6. Режим подземних вода Доминантну улогу у прихрањивању основне водоносне средине има река Дрина, а у северном подручју река Сава (Мачванска Митровица). У периодима максималних нивоа распоред хидроизохипси указује на сталну инфилтрацију вода из Дрине. У периодима минималних нивоа, у домену прихрањивања основне водоносне средине и прве издани, распоред хидроизохипси није битније другачији, осим у делу поред Саве, на потезу Равње - Мачванска Митровица. 41
Резултати спроведених истражних радова, пробних мерења и системских осматрања нивоа подземних вода у бунарима и пијезометрима на сливном подручју указују на висок ниво подземне воде на овом подручју. Дренирање основне водоносне средине одвија се највећим делом истицањем у реку Саву, као и преко бројних каналских система и мреже црпних станица, које дефинишу режиме њиховог рада. Као резултат хидродинамичких прорачуна спроведених на истарираним математичким моделима, добијени су показатељи који карактеришу елементе биланса изучаване издани у оквиру граница модела (таб. 13). Табела бр. 13: Резултати тарирања математичког модела Протицај Q (l/s) Сушни период Влажни период Дотицај Отицај Дотицај Отицај Дотицај из Саве (источна граница) 179 638 Дотицај из Саве (северна граница) 702.3 2355 Дотицај из Дрине (западна граница) 877.6 3526 Јужна граница модела 119 118 Укупно 996.6 881.3 6682 II 1.6. Климатске одлике Опште климатске карактеристике једног подручја су предодређене његовим географским положајем и надморском висином на којој се налази. На климу Мачве утичу пре свега географска ширина, надморска висина и удаљеност од Атлантског океана, Средоземног мора и Сибира, над којима настају ваздушне масе различитих физичких особина. Ове опште климатске карактеристике модификују специфични локални утицаји, пре свега морфолошке одлике (динарска планинска баријера према Средоземном мору и амфитеатрална отвореност према северу преко Панонске низије, као и мала надморска висина). Са југа, из планинског подручја кроз Подриње продиру утицаји влажније висинске климе, а са севера преко сремске равнице продиру утицаји сувље панонске континенталне климе (ГРЧИЋ, М., ГРЧИЋ, Љ., 2002). Простор Засавице припада умерено-континенталној климатској зони са јаче израженим континенталним особинама. За анализу климатских прилика на заштићеном подручју узето је више климатских елемената: температура ваздуха, падавине, релативна влажност ваздуха, облачност, инсолација и ветар. Температура ваздуха Температура ваздуха је један од најважнијих климатских елемената, од ког зависи интензитет и величина испаравања воде, влажност ваздуха, облачност, падавине. Самим тим температура ваздуха је један од основних фактора који утичу на живи свет у целини. 42
Средња годишња температура ваздуха за наведени период износила је 11,47 С. Средња годишња максимална температура ваздуха износила је 12,64 С (2000. године), док је средња годишња минимална температура ваздуха износила 10,47 С (1996. године). На графикону 7 види се да је најхладнији месец јануар са средњом месечном температуром од 0,32 С, док је најтоплији месец јули са средњом месечном температуром ваздуха 21,87 С. Просечна зимска температура ваздуха је изнад нуле, што се редовно уочава последњих година. Најхладнија просечна месечна температура забележена је децембра 1998. и износила је 3,8 С, иста вредност забележена је фебруара 2003. године и износила је такође 3,8 С. Највиша средња месечна температура од 24,4 С забележена је аугуста 1992. године. У наведеном периоду средње годишње температуре ваздуха по годишњим добима износе: пролеће 11,93 С, лето 21,27 С, јесен 11,50 С и зима 1,19 С. Графикон бр. 7: Средње месечне температуре ваздуха за период 1991 2010. године. Морамо да напоменемо да се у односу на претходно анализирано раздобље (од 1971 1990.године) примећује пораст просечних температура: у раздобљу од 1971. до 1990. године, најхладнији је био јануар са средњом месечном темперутуром од -0,9 С, а у последњих 20 година износи + 0,32 С. Најтоплији је био јул са 20,7 С, у последњем анализираном раздобљу је такође јул најтоплији, али са просечном температуром од 21,87 С. Средња годишња температура ваздуха износила је 10,8 С, док за последњих 20 година износи 11,47 С, а амплитуда између најтоплијег и најхладнијег месеца износила је 21,6 С и није се битно променила ни у последњем анализираном периоду. Температура ваздуха има велики значај за вегетацију биљака. У вегетационом периоду, који траје од почетка априла до краја септембра, средњи месечни просек износио је 17,31 С што, уз довољне количине падавина, има велики значај за живи свет заштићеног подручја. 43
Падавине Падавине су, заједно са температуром ваздуха, најважнији климатски елемент. Од годишње суме падавина, њихове расподеле по месецима, пре свега у вегетационом периоду, зависи развој живог света, богатсво површинских и подземних вода. Заштићено подручје се између осталог снабдева водом путем атмосферских талога. На графикону 8 приказане су годишње количине падавина. Графикон бр. 8: Средње месечна количина падавина за период 1991 2010. године. Највећа годишња количина падавина забележена је 2001. године и износила је 863,5 mm, док је 2000. године забележено само 298,2 mm. Средња годишња количина падавина за наведени период износи 628,2 mm. Најмања средња месечна количина падавина је у фебруару, са просеком од 30,4 mm. Веома сличне количине падавина су током јануара и марта месеца. Највећи месечни просек имају јун (81,2 mm) и јул (60,2 mm). Према годишњим добима, током лета просечна количина падавина износи 65,9 mm, у јесен 58,5 mm, а у пролеће 45,4 mm, док у зиму има најмање падавина, у просеку 39,6 mm. У вегетационом периоду април - октобар средња годишња количина талога у месечном просеку износи 59,3 mm. Ове количине падавина у вегетационом периоду имају велики значај за живи свет овог заштићеног подручја. Током анализираних година број дана у јануару под снегом у просеку је износио 5 дана, исти просек је износио и у фебруару, месечни просек у децембру био је 4,3 дана, а у новембру је износио 1,5 дана. У 2005. години под снегом је било 33 дана, а 1991. године снега је било само 5 дана. У просеку највише дана под снегом имају фебруар, јануар и децембар. 44
Релативна влажност ваздуха Степен засићености ваздуха воденом паром назива се релативна влажност и она се изражава у процентима. Влажност ваздуха је значајна климатска појава од које зависи кондензација водене паре, настајање магле, облака и излучивање талога. Влажност је условљена интензитетом испаравања која даље зависи од температуре ваздуха и од количине излученог талога. Релативна влажност ваздуха углавном је у обрнутом односу са температуром ваздуха, односно повећањем температуре влажност ваздуха се смањује и обратно. Просечно, релативна влажност ваздуха пада на најниже вредности када дува источни, југоисточни или јужни ветар. Ваздух има тада и високу температуру, нарочито ако дува из јужног квадранта (са простора Северне Африке), а још се загрева и приликом спуштања низ планине према Мачви (ЛАКИЋ, 1958). Релативна влажност у природном добру варира на нивоу средњих годишњих вредности и креће се од 71 % до 81%. Средња годишња релативна влажност у разматраном периоду износи 77,1%. Децембар, јануар, новембар и фебруар су месеци са највећом релативном влажношћу, док су мај, август и април месеци са најмањом релативном влажношћу. Облачност Покривеност небеског свода облацима представља облачност, која се изражава у десетинама, а ређе у процентима. Са 0 се обележава потпуно ведро небо, а са 10 небо сасвим прекривено облацима. Као битан климатски елеменат облачност утиче на интензитет сунчевог зрачења, колебање температуре и количину падавина. Од степена облачности зависи колико ће површина Земље примити топлоте од Сунца, као и колико ће топлоте Земља израчити и предати атмосфери. Висока облачност зими ублажава хладноћу, а лети топлоту. Благе зиме редовно имају високу облачност, као и свежија лета. Слаба облачност је увек везана са широким и дуготрајним фронтом високог ваздушног притиска, а повећана облачност са сниженим притиском и проласком океанских ваздушних маса (ЛАКИЋ, 1958). Средња годишња вредност облачности за ово подручје износи 5,32 десетина неба. Број ведрих, као и број облачних дана током године, од великог су значаја за одвијање процеса фотосинтезе и с тим у вези на раст и развој биљног света. Инсолација Инсолација се изражава укупним бројем часова колико је Сунце сијало на неком подручју у току једне године. Инсолација је уско повезана са облачношћу, односно у обрнутој је сразмери са њом, односно што је облачност већа, трајање сунчевог сјаја је мање и обратно. Средње годишње сијање Сунца износи 2.081,4 часова. Највећа инсолација од 2.437,7 часова забележена је 2000. године, док је минимум од 1.859 часова забележен 1991. године. 45
Ветар Ветар представља важан климатски фактор одређеног поднебља. Он директно утиче на влажност ваздуха, облачност, падавине и друге климатске елементе. Ветрови дувају од вишег ка нижем барометарском притиску. Брзина и јачина ветра зависе од градијента ваздушног притиска и у директном су односу са повећањем разлика између барометарских притисака различитих поднебља. Анализа просечних годишњих честина ветрова (графикон 9) показује да је доминантан источни ветар, са честином од 228,2. На другом месту је западни ветар. Честина овог ветра износи 199,8. Најслабијег интензитета је јужни ветар 43,9. Графикон бр. 9: Ружа ветрова Анализом руже ветрова уочава се да су најчешћи ветрови из западног квадранта. Ово је група ветрова која долази преко Алпа са простора Атлантског океана и који и зими и лети доносе обимну кишу. Током лета ови ветрови доносе олујне падавине и свежину, док зими утичу на благи пораст температуре. Друга група ветрова дува из источног квадранта и они дувају у зимској половини године од октобра до марта, са максимумом у новембру. Ови ветрови доносе суве и хладне ваздушне масе са расхлађеног евроазијског копна. Северни ветар је хладан и углавном дува зими, док је ветар из јужног квадранта мале брзине и махом топао. На хиљаду мерења годишње, просечно 45,3 пута регистроване су тишине, односно тихо време. На основу анализа климатских елемената, подручје СРП Засавица припада умереној климатској зони са јаче наглашеним континенталним особинама. II 1.7. Педолошке одлике За развој живог света од посебног су значаја педолошке прилике. Поједини типови земљишта настали су узајамним дејством већег броја педогенетских фактора међу којима су најутицајнији геолошка подлога, односно матични супстрат, клима, вегетација и вода. 46
На основној педолошкој карти Србије може се видети да геолошку подлогу чине холоценске творевине пешчани спрудови и песковите глине, а само корито Засавице лежи у муљу и песку, као седиментима мртваја, ритова и мочвара (МИЛОВАНОВИЋ И ЋИРИЋ,1966). Слика бр. 14: Типови земљишта у ширем подручју Резервата (преузето из пројекта Заштита и управљање СРП Засавица као средство за одрживи рурални развој, 2011) Структура педолошког покривача у ширем подручју СРП Засавица одликује се изузетном разноликошћу и сложеноћу и има мозаични распоред (сл. 14) Основна карактеристика педолошког покривача овог подручја је разноликост и богатство варијетета земљишта, класа и подкласа, као и неуједначени степен плодности и бонитета. Подручје СРП Засавица обухвата следеће типове земљишта: Минерално барско земљиште, Минерално барско земљиште покривено алувијалним наносом, Алувијални нанос иловасти, Чернозем деградирани (у огајњачавању), Гајњача у лесивирању (у оподзољавању). Доминантно и у највећем проценту заступљено земљиште на простору СРП Засавица је минерално барско земљиште (сл. 15) Минерално барско земљиште настало је процесима забаривања алувијума у депресијама под утицајем поплавних и високих подземних вода. То је релативно младо земљиште по свом постанку, а припада типу ритске црнице. Пре одводњавања ових терена на њему је расла разноврсна хидрофилна флора чијим се распадањем и труљењем стварају знатне количине хумуса. Поред хумуса, ово земљиште има и 47
висок удео минералних материја због чега је издвојено као минерално барско земљиште. Овај тип земљишта одликује се присуством тамног хумусног хоризонта у горњем и једног сивкастог у доњем делу земљишног слоја. Минерално барска земљишта имају нешто слабије физичке особине. То су тешка, мање порозна земљишта, теже регулишу влажност и подложна су забаривању. Мала количина кише их разблажи, али се лако стврдну и пуцају у периоду суша. Имају лоша производна својства, мали степен плодности и лошег су бонитета. За пољоприврeду су слабо подесна, пошто су или сувише влажна или претерано сува и врло тврда. Сталне поплаве оставиле су на овом подручју и слој алувијума који покрива минерално барско земљиште. Слика бр. 15: Профил минерално барског земљишта (Извор: БЕЛИЋ, М. 2006.) Слика бр. 16: Профил алувијалног земљишта (Извор: БЕЛИЋ, М. 2006.) 48 Алувијално иловасто земљиште (флувисол) појављује се у долинама скоро свих река западне и северозападне Србије (сл. 16). За ово земљиште је карактеристично да се често преко њега таложе песковити седименти, нарочито на местима пробоја поплавних вода. За морфологију алувијалног земљишта карактеристична је веома изражена слојевитост. Ова земљишта, иако песковита, спадају у плодна земљишта, која поседују повољна физичка, воднофизичка и хемијска својства. Ово земљиште је богато хранљивим материјама и лако се обрађује. За обезбеђивање биљака водом у току лета важна је изражена капиларна способност издизања воде, која је већа него у другим типовима земљишта. Њихову производну вредност умањује низ околности, као што су поплаве и бујични наноси. Чернозем деградирани (у огајњачавању) који се појављује на мањим површинама на подручју СРП Засавица, по морфолошком изгледу доста се разликује од нормалног чернозема, јер услед покретљивости минералних састојака, пре свега кретања гвожђа, он се налази у процесу интезивног
заруђивања и на њему се на многим местима јасно испољавају процеси огајњачавања. Гвожђе овом чернозему даје смеђе - жуту, а затим јасно жуту боју, по којој је он донекле близак гајњачи. Његова структура услед деградације има јасно рогљасте облике. Код нормалног чернозема однос глине према песку је приближно 50:50%, док код деградираног чернозема тај однос иде у прилог глине и променљив је по дубини. Деградирани чернозем сиромашнији је у калцијуму, калијуму и фосфору, а као последица испирања креча јавља се потенцијална киселост. Добра водопропустљивост и изражена способност капиларног пењања воде резултат је његове структуре и песковите подлоге. Гајњача у лесивирању (оподзољавању) има сивкасту боју, грашкасту или листасту структуру. Хумус се разлаже или спира, а водне, ваздушне и топлотне особине су знатно лошије, него код нормалних гајњача (МИЛОЈИЋ М.,1980.) Испирање калцијума из састојака глине, као и сиромаштво гајњаче у хумусу, чине да се структура земљишта у површинском слоју мења. Код овог подтипа гајњача, креч се појављује на дубини испод 120 cm. Поред видљивих трагова испирања гајњача у лесивирању (оподзољавању) је још увек задржала своју добру пропустњивост за воду и способност капиларног подизања воде из доњих слојева навише. У оквиру истраживања шумских екосистема Засавице, ЕРДЕШИ И ЈАЊАТОВИЋ (2001) истичу да у педолошком смислу Засавицу одликују глина као подлога и преко ње развијена црница, алувијум, параподзол, гајњаче, чернозем и други типови земљишта. II 1.8. Гљиве Проучавање царства гљива (Fungi), у Резервату Засавица, вршено је спорадично и у више наврата. Три битније публикације које су до сад представиле свет гљива Засавице односе се на радове MATAVULЈ ET. АL (2001), STANKOVIĆ, M. (2006) и ЦВИЈАНОВИЋ, СТАНКОВИЋ, М. (2007). У прва два рада је описано укупно око тридесетак врста гљива. У току рада истраживачког кампа 2006. године обрађено је 6 локалитета и евидентирано 90 врста гљива. Друго узорковање је рађено средином септембра исте године, када је утврђено присуство још две нове врсте за Резерват. Резултати су обједињени са до тада постојећим и заједно објављени у раду 2007. На основу наведених истраживања у Резервату је укпно детерминисано 218 врста гљива (IX Прилог I 1.1.). Графикон бр. 10: Број врста гљива по локалитетима, 2008. године 49
Извештаји са летњих истраживачких кампова (2008, 2012) представљени су на два графикона (графикон 10 и 11) који приказују број присутних врста гљива по истраживаним локалитетима. Графикон бр. 11: Број врста гљива по локалитетима, 2012. године Према до сада публикованим подацима може се рећи да је Засавица подручје од великог значаја за биодиверзитет гљива у Србији. Као важни локалитети за очување диверзитет гљива могу се издвојити Требљевине и Турске ливаде, због присуства значајних станишта низијских шума (CVIJANOVIĆ & AL, 2012). II 1.9. Флористичке одлике Флора У периоду од 2003. до 2012. године извршена су теренска истраживања флоре Специјалног резервата природе Засавица и околине. На основу прикупљеног материјала, хербарских података из збирке Покрајинског завода, збирке Покрета горана Сремска Митровица и литературних извора забележено је 655 таксона јетрењача, маховина и виших биљака на нивоу врсте (635) и подврсте (20) сврстаних у 364 рода, 115 фамилија, 77 редова, 14 подкласа, 7 класа, 5 раздела и једно царство. Утврђено је и 45 инфраспецијских таксона на нивоу варијетета (17), субваријетета (1), форме (24), лузуса (1) и монстрозитаса (2) (IX Прилог I 1.2.). Биљногеографске карактеристике Истраживано подручје у фитогеографском погледу припада панонској провинцији (свезе Alno-Quercion roboris HT. (1937) 1938 и Quercion pubescentispetraeae BR.-BL. 1931) у оквиру средњеевропско-балканско-илирског подрегиона средњеевропског региона са израженим утицајима западно мезијске провинције (свезе Quercion frainetto HT. 1954 и Quercion petraeae-cerris (LAKUŠIĆ 1976) LAKUŠIĆ & JOVANOVIĆ 1980) средњеевропског региона, панонске провинције понтскојужносибирског региона и у мањој мери илирске провинције средњеевропског региона (STEVANOVIĆ I SAR., 1999: 16, 17; ГАЈИЋ, 1984: 377 ). 50
На основу анализе флорних елемената (укупно 638 анализираних таксона у рангу врсте и подврсте) могуће је према Гајићу (ГАЈИЋ, 1980), Шоу (SOÓ, 1964, 1966, 1968, 1970, 1973) и Борошу (BOROS, 1964) издвојити 47 флорних елемената, међу којима су, у погледу њиховог фитогеографског и конзервационог значаја, највреднији елементи ужег распрострањења као што су панонски (Aster tripolium subsp. pannonicus), субпанонски (Asperula taurina, Centaurea apiculata subsp. spinulosa, Rorippa kerneri), понтски (Genista ovata), субпонтски (Asparagus officinalis, Cerinthe minor, Salvia nemorosa и др.), понтско-панонски (Acer tataricum, Rumex patientia, Urtica kioviensis), субпонтско-субпанонски (Euphorbia lucida, Polygonatum latifolium), понтско-централноазијски (Clematis integrifolia, Falcaria vulgaris, Hesperis matronalis, Lavatera thuringiaca, Nepeta cataria, Vincetoxicum hirundinaria), субпонтско-централноазијски (Astragalus cicer, A. glycyphyllos, Clematis recta, Euphorbia esula subsp. tommasiniana, Lygia passerina, Senecio vernalis и др.), субилирски (Ornithogalum pyramidale), субилирско-субпанонски (Peltaria alliacea), балкански (Acanthus balcanicus), субсредњебалкански (Hesperis sylvestris). Неки представници шире распрострањених елемената су такође значајни за флору природног добра: Allium angulosum, Cyperus glomeratus, Lindernia procumbens, Ranunculus lingua (евроазијски), Aldrovanda vesiculosa, Cyperus glaber, Potamogeton trichoides (субевроазијски), Arum orientale (средњеевропски), Carex acuta, Cephalanthera damasonium, Hottonia palustris, Potamogeton acutifolius, Stratiotes aloides (субсредњеевропски), Callitriche palustris, Isopterygiopsis pulchella, Utricularia vulgaris (циркумполарни), Eleocharis acicularis, Erysimum cheiranthoides, Hippuris vulgaris, Scirpus triqueter (субциркумполарни), Dryopteris carthusiana, Equisetum hyemale, Thelypteris palustris (суббореалноциркумполарни), Orchis laxiflora subsp. palustris (субатлантско-субмедитерански), Syntrichia papillosa (европско-амерички), Zannichellia palustris (космополитски). Биљне врсте значајне за очување биодиверзитета У групи национално и међународно значајних врста забележенo је 46 таксона у рангу врсте (44) и подврсте (2). Од тога је 13 строго заштићених врста са једном подврстом, односно 25 врстa са једном подврстом у категорији заштићених са изузетком комерцијалних према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( Сл. гласник РС, 5/10). На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе, са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001 године (Ур. СТЕВАНОВИЋ, 2002) наведене су 23 врсте и 2 подврсте и то једна (Aldrovanda vesiculosa) у категорији критично угрожених (CR), шест (Hippuris vulgaris, Hottonia palustris, Lindernia procumbens, Potamogeton acutifolius, Ranunculus lingua, Urtica kioviensis) у категорији угрожених (EN), пет (Aster tripolium subsp. pannonicus, Dryopteris carthusiana, Leucojum aestivum, Stratiotes aloides, Thelypteris palustris) у категорији рањивих (VU), док остале врсте услед недовољне количине података потребних за процену тачне категорије угрожености имају комбиноване категорије угрожености: CR-VU (DD) (1), EN-VU (DD) (4), VU-NT (DD) (4), VU-LC (DD) (1) и NT-LC (DD) (1). Статус угрожености алдрованде (Aldrovanda vesiculosa) и ребратице (Hottonia palustris) је дат у складу са најновијим проценама (ТOMOVIĆ & AL., 2009: 34, 39). На Црвеној листи маховина и јетрењача Србије и Црне Горе (SABOVLJEVIĆ & AL., 2004) са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 1994. године 51
је наведено 5 врста и то једна (Callicladium haldanianum) у категорији угрожених (EN), три (Brachythecium oxycladum, Isopterygiopsis pulchella, Syntrichia papillosa) у категорији зависних од заштите (LR), док једна (Hypnum fertile) услед недовољне количине података потребних за процену тачне категорије угрожености нема наведену категорију угрожености (DD). Четири врсте (Aldrovanda vesiculosa, Lindernia procumbens, Salvinia natans, Trapa natans) су наведене у Додатку I Бернске конвенције као строго заштићене (App. I, strictly protected plant species, 1992 and 1999 rev., Appendix 1/ Annexe 1). На CITES листи (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora, Аppendix 2) се налазe три врсте и једна подврста (Cephalanthera damasonium, Galanthus nivalis, Orchis laxiflora subsp. palustris) (таб. 14). Табела бр. 14: Биљне врсте значајне за очување биодиверзитета ТАКСОН Црвена Листа флоре Србије Црвена Листа маховина и јетрењача Строго заштићене Заштићене (са изузетком комерцијалних врста) Степен угрожености IUCN CITES Бернска конвенција 1 Acorus calamus L./ иђирот 2 Aldrovanda vesiculosa L./ алдрованда 3 Allium angulosum L./ олучасти лук (Anačkov, 2009) CR (Stevanović, 2009) 4 Arum orientale Bieb. VU-NT (DD) 5 Aster tripolium L. subsp. pannonicus (Jacq.) Soó/ панонски звездан VU 6 Brachythecium oxycladum (Brid.) Jaeg. LR* 7 Callicladium haldanianum (Grev.) H. A. Crum (Grdović & Blaženčić, 2001) EN* 8 Callitriche palustris L./ водена брадица EN-VU (DD) 9 Carex acuta L./ шиљата оштрица Cephalanthera damasonium (Miller) Druce/ 10 крупноцветна бела заврата Colchicum autumnale L./ јесењи мразовац 11 (Erdeši, 2001) 12 Cyperus glomeratus L./ гроњасти шиљ NT-LC (DD) Dryopteris carthusiana (Vill.) H. P. Fuchs/ 13 бодљикава папрат Eleocharis acicularis (L.) Roemer & Schultes/ 14 игличаста зуква Erysimum cheiranthoides L. subsp. 15 cheiranthoides VU VU-NT (DD) 16 Euclidium syriacum (L.) R. Br./ кљуноврат 17 Galanthus nivalis L. subsp. nivalis/ висибаба 52
ТАКСОН Црвена Листа флоре Србије Црвена Листа маховина и јетрењача Строго заштићене Заштићене (са изузетком комерцијалних врста) Степен угрожености IUCN CITES Бернска конвенција 18 Galium rubioides L. 19 Hesperis sylvestris Crantz VU-NT (DD) 20 Hippuris vulgaris L. борак 21 Hottonia palustris L./ ребратица EN EN (Stevanović, 2009) 22 Hypnum fertile Sendtn. DD* 23 Isopterygiopsis pulchella (Hedw.) Iwats. LR* Leucojum aestivum L. 24 дремовац Lindernia palustris (Krock.) Philcox 25 љубор VU EN 26 Lygia passerina (L.) Fassano VU-NT (DD) Lythrum tribracteatum Salzm. & Sprengel/ 27 поткоњак Nuphar lutea (L.) Sibth. & Sm. 28 жути локвањ 29 Nymphaea alba L./ бели локвањ Orchis laxiflora Lam. subsp. palustris (Jacq.) 30 Bonnier & Layens/ велики каћунак Potamogeton acutifolius Link/ оштролисна 31 ресина EN-VU (DD) EN 32 Potamogeton pusillus L./ мала ресина 33 Potamogeton trichoides Cham. & Schltdl./ власаста ресина EN-VU (DD) 34 Ranunculus lingua L./ језичасти љутић EN 35 Salvinia natans (L.) All./ водена папрат 36 Scirpus triqueter L./ тространа зука CR-VU (DD) 37 Stratiotes aloides L./ тестерица VU 38 Syntrichia papillosa (Wilson) Jur. LR* Thelypteris palustris Schott/ мочварна 39 папрат Trapa natans agg. (incl. Trapa longicarpa 40 Janković)/ водени орашак VU 41 Urtica kioviensis Rogow./ барска коприва EN 42 Utricularia australis R. Br./ мешинка ЕN-VU (DD) 43 Utricularia vulgaris L./ мешинка 44 Zannichellia palustris L./ жабокречина VU-LC (DD) 53
У оквиру 62 обрађена локалитета у значајне врсте које су утврђене на највише локалитета се убрајају ребратица (Hottonia palustris) (17), водена папрат (Salvinia natans) (12), мочварна папрат (Thelypteris palustris) (10), језичасти љутић (Ranunculus lingua) (9), водена брадица (Callitriche palustris) (8), барска коприва (Urtica kioviensis) (7) и мешинка (Utricularia vulgaris) (6). За неке врсте забележене на по једном локалитету (Arum orientale, Potamogeton acutifolius, P. pusillus, P. trichoides) се услед великог броја потенцијалних станишта и могућности замене са другим сличним врстама претпоставља да су распрострањеније. Од 45 забележених значајних врста и подврста 23 или 51% је везано за водена и мочварна подручја, а 12 (26%) за шумска. За вегетацију влажних ливада су карактеристичне 4 врсте са једном подврстом и 2 за сува травна станишта. По једна значајна врста је везана за влажна заслањена станишта, односно улази у ретке рудералне заједнице газишта. Поред релативне истражености флоре Резервата и околине и потврде налаза већине значајних врста и подврста у новије време, мали број врста влажних ливада и застарелост података за неке врсте указују на њихову угроженост. У време успостављања заштите велики део ових ливада је након мелиоративних радова био неповратно изгубљен већ деценијама, а преостале површине су сведене на узан и исцепкан појас између корита Засавице са притокама и околних пољопривредних површина. Данас су влажне ливаде дуж Засавице, због загађења и ширења инвазивних биљних врста на њима, деградиране а карактеристичне врсте пред изумирањем. Слика бр. 17: Алдрованда (Aldrovanda vesiculosa) (фото: М. Станковић 54 Алдрованда (Aldrovanda vesiculosa) спада у врсте за које се претпостављало да су ишчезле из флоре Србије (JANKOVIĆ & STEVANOVIĆ, 1999: 100) са последњим налазима у околини Београда, Блаца и на Обедској бари (ПАНЧИЋ, 1884: 115; ЦРНОГОРАЦ, 1890: 235; GJURAŠIN, 1913: 136). Током 2005. и 2006. године утврђено је њено присуство на 7 km тока Засавице дуж Ваљевца до Шумареве ћуприје (сл. 17), претежно у контактној зони између појаса трске и рогоза и слободне воде у оквиру вегетације класа Lemnetea minoris W. KOCH & TX. 1955 и Utricularietea intermedio-minoris DEN HARTOG & SEGAL 1964 EM. PIETSCH 1965. На неким деоницама тока је забележено и по 20 јединки на m 2 (STANKOVIĆ, 2007:
35-36). Алдрованда се јавља у стајаћим или споротекућим водама низијске зоне које нагињу дистрофији (JANKOVIĆ & STEVANOVIĆ, 1999: 101). Размножава се семенима и вегетативно. Код свих прегледаних примерака на Засавици нису нађена семена, већ само туриони. Расејава се аутохоријом, помоћу воде и животиња (SOÓ, 1968: 392). У многим земљама је нестала са низа станишта, нарочито у западној и средњој Европи (JALAS & AL., 1999: 35). Већина јединки са Засавице је имала око 5-13 cm дужине (неке и 24 cm). Ако се има у виду податак да је њен годишњи прираст свега 1 cm (SAITO, 1972 & MAZRIMAS, 1978 IN STANKOVIĆ, 2007: 35-36) то указује да је алдрованда овде била присутна барем једну деценију. Након 2006. године врста више није пронађена у Резервату. На основу посматрања спроведених током 2005. и 2006. године установљено је да су оптимална станишта алдрованде у малим окнима унутар појаса рогоза површине испод 0,5 m 2 и дубине око 40 cm (STANKOVIĆ, 2007: 36). У оквиру међународних волонтерских кампова (2005 и 2006. године) делови водотока Засавице дуж Ваљевца до Шумареве ћуприје су очишћени од чепова тестерице (Stratiotes aloides), чиме је повећан проток. Ово је уз велики водостај 2006. године највероватније довело до већег испирања окана у којима су се развијале алдрованде, па је баш у том периоду утврђена њена појава и у кориту на наведеној деоници тока. Пошто се низводно од очишћеног дела корита (према Островцу) налазе поново чепови тестерице, где је проток отежанији а таласи слабији (нема кретања туристичког брода), врло је вероватно да се овде унутар појаса рогоза могу још увек наћи примерци алдрованде. Борак (Hippuris vulgaris) је у Србији у новије време забележен на Горњем Подунављу, Перлеској бари, рибњаку Сакуле, на локалитету код Сусека (Бугарски, 1979) није проверен, а са остала 4 позната локалитета (околина Каћа, Зрењанина, Сремских Карловаца и Београда) највероватније је ишчезао (VUČKOVIĆ & PANJKOVIĆ, 1999: 297). На подручју СРП Засавица је забележен последњи пут 2000. године у малом броју примерака на купалишту код Бановог Поља (једини познати локалитет) (СТАНКОВИЋ, 2005). Слика бр. 18: Ребратица (Hottonia palustris) 55
Ребратица (Hottonia palustris) је у Србији позната са 18 UTM тачака од чега је у новије време потврђена на 6 (BUTORAC, 1999: 300; TOMOVIĆ & AL., 2009: 39). Улази у састав заједница стајаћих и споротекућих вода у оквиру реда Potametalia W. KOCH 1926 и мочварне вегетације у плављеним деловима обале, коју обрастају шумске састојине јове из свезе Alnetea glutinosae (MALCUIT. 1929) MEIJER DRESS 1936. Дуж тока Засавице је забележена на 17 локалитета (од Широке баре до Модрана и на Батару од потеза Вртаче ка ушћу) са процењеном бројношћу субпопулације од преко 1000 репродуктивно зрелих јединки (TOMOVIĆ & AL., 2009: 39). Током протеклих 5 година су утврђена значајна сезонска варирања у бројности и просторном распореду јединки, при чему је део субпопулације из корита Засавице мигрирао у бочне канале (Којшански канал и други). Ово је било условљено променама нивоа вода и повећањем амплитуде таласа након чишћења корита 2006. године (сл. 18). Језичасти љутић (Ranunculus lingua) је везан за ивице бара и мочвара где обично обраста периферне делове трстика (Phragmitetum communis SCHMALE 1939 ) и заједнице усколисног рогоза (Typhetum angustifoliae PIGN. 1953) са дубином воде до 50 cm (сл. 19). У Србији је познат са 18 UTM тачака, при чему је његово присуство потврђено у новије време на Горњем Подунављу, Засавици, околини Смиловаца и Власине (STOJŠIĆ & PANJKOVIĆ, 1999: 306; STOJŠIĆ & PANJKOVIĆ, 2001). На Засавици је последњих година забележен на 8 локалитета (Батар, Битва, Чешљушка Битва, Пресека, Рибњача, Батве, Саџак, Шумарева ћуприја, Ваљевац) (СТАНКОВИЋ, 2005 и Стојшић!) на алувијалној муљевитој подлози уз корита Засавице, Батара и ивице бара. На већини станишта се јавља са малим бројем јединки. На Батару је забележен у уском обалном појасу, у састојинама јохе (Alnus glutinosa). Поред изразите флуктуације популације (на пр. између Исине колебе и Шумареве ћуприје) укупан број репродуктивно зрелих јединки за слив Засавице износи око 500-550 тј. не одступа много у односу на раније податке (STOJŠIĆ & PANJKOVIĆ, 1999: 306). Валоризацијом спроведеном током 2010. године утврђена је највећа бројност субпопулација на локалитету Батве, због чега је и процењено да на Засавици расте преко 50% од националне популације ове ретке врсте (DOBRETIĆ & AL., 2012). Слика бр. 19: Језичасти љутић (Ranunculus lingua) 56
Барска коприва (Urtica kioviensis) се јавља дуж остатака старих речних токова са развијеним слојем низијског тресета у оквиру свезе Phragmition communis W. KOCH 1926 и реда Alnetea glutinosae BR.-BL. & TX (SOÓ 1970: 483). У Србији је забележена на Обедској бари, у околини Петроварадина, Челарева, Ковина, Дорослова, Србобрана, Турије и на Засавици (МИЛОВАНОВИЋ, 1949: 132; OBRADOVIĆ & BUTORAC, 1975: 192; IGIĆ & AL., 2001: 45-46; STOJANOVIĆ I SAR., 2007: 75), а у новије време у Босутским шумама (околини Моровића) и на Бељанској бари (Стојшић и Перић!). На Засавици је забележена углавном дуж средњег и доњег дела тока (од Врбовца до Островца) и на бари Рибњачи (сл. 20). Поред значајних флуктуација у бројности јединки уочених током протекле деценије процењено је да субпопулације на Засавици чине преко 40% популације на националном нивоу (DOBRETIĆ & AL., 2012). Слика бр. 20: Барска коприва (Urtica kioviensis) Слика бр. 21: Мочварна папрат (Thelypteris palustris) Мочварна папрат (Thelypteris palustris) обраста плитке споротекуће или стајаће хладније воде у старим коритима и језерима са развијеним слојем тресета где образује бусенове са земљом и муљем (ЈАНКОВИЋ, 1997: 123). У Србији је позната са 20 UTM тачака а у новије време је потврђена на 10, од чега је 8 на подручју АП Војводине (ИЛИЋ-ВУКИЋЕВИЋ, 1956А: 162; ВУКИЋЕВИЋ, 1992: 136; СТОЈШИЋ, ПАЊКОВИЋ, 2005: 64; ПЕТРОВИЋ, 2010: 108). У Посавини (Обедска бара) се јавља такође и унутар реликтне заједнице Thelyptero-Phragmito- Salicetum cinereae М. JANK. 1994 где има субедификаторску улогу (ЈАНКОВИЋ, 1997: 121). На Засавици је утврђена до сада на 10 локалитета дуж тока од Прекопца до Островца (сл. 21). У већем броју јединки се јавља у доњем делу тока у заједницама свезе Phragmition communis W. KOCH 1926, док је на Пачјој бари забележена спорадично заједно са ивом (Salix cinerea). Присуство ове ретке 57
и реликтне врсте указује на постојање низијског тресета у чијем образовању и учествује. Низијска тресетишта су веома фрагилна станишта и заједно са мангровама и коралним гребењем су, због њиховог губитка и деградације на глобалном нивоу, као и услед њихове необновљивости (јер настају под специфичним условима током дугог времена), Рамсарском конвенцијом 2002. године означене као најрањивији и најугроженији типови влажних станишта. Свака неконтролисана промена водног режима Засавице може довести до њиховог нестанка. Велики каћунак (Orchis laxiflora subsp. palustris) је врста влажних и мочварних ливада која је у Србији спорадично присутна (ДИКЛИЋ, 1976: 66). Данас је ограничена на мали број локалитета у Војводини (у новије време потврђен у околини Суботице и Хоргоша, Апатина, Новог Сада, на Царској бари). На Засавици је 2010. године пронађен мали број примерака (Станковић!) на локалитету Требљевине у замочвареној шумској депресији. Накнадним проверама на овом локалитету у јуну 2011. врста није поново забележена. У карактеристичне врсте низијских влажних ливада спада и примак (Galium rubioides), који је у Србији бележен углавном дуж Дунава, Саве и Караша (ПАНЧИЋ, 1874: 378; РАЈЕВСКИ, 1950: ФИТ. ТАБ.; ATANACKOVIĆ, 1954: 87; ИЛИЋ- ВУКИЋЕВИЋ, 1956A: 166, 170; ИЛИЋ-ВУКИЋЕВИЋ, 1956B: 225; OБРАДОВИЋ, 1961: 95; GAJIĆ, 1964: 244; ADAMOVIĆ, 1967: 144; OBRADOVIĆ & PANJKOVIĆ, 1980: 328; НИКЕТИЋ & ЈОВАНОВИЋ, 2002: 94; ПЕТРИЋ И САР., 2010: 49 ). На Засавици је налажен уз доњи ток реке (Саџак, Турске ливаде, Модран) и на Прекопцу. Значајан је као индикатор влажних ливадских станишта која на подручју резервата имају веома малу површину (испод 10%) и спадају у најугроженије типове станишта (DOBRETIĆ & AL. 2012). У веома ретке чланове привремене вегетације мочварних станишта убраја се љубор (Lindernia procumbens) (сл. 22). Подаци о његовом присуству у Србији су оскудни и односе се на пар Панчићевих налаза у централној и југоисточној Србији, док је у Војводини позната из околине Обровца. У новије време је утврђена у околини Београда и између Томашевца и Орловата (PANČIĆ, 1856: 532, 1892; ПЕТРОВИЋ, 1996; ВУКОЈИЧИЋ 1997 AP. ТОМОВИЋ И САР., 2007: 66, СЛАВНИЋ, 1951: 154, 156; АТАНАЦКОВИЋ, 1958: 147). Поред ове врсте заједно са њом се јавља слична северноамеричка врста Lindernia dubia и она је на подручју Засавице чешћа, док је L. procumbens забележена само на ушћу Батара у Засавицу (PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007: 27). Сви представници рода Lindernia поседују специфичне сапонине линдерниозиде, који им дају отпорност према хербицидима на бази сулфонилуреје, па поменуте врсте имају предност на стаништима где је вода загађена овим материјама (KOVAČIĆ, 2005: 472). Слика бр. 22: Љубор (Lindernia procumbens) 58
Mешинка (Utricularia australis) се развија у мезоморфним до слабо киселим стајаћим и споротекућим плитким водама умерено богатим храњивим материјама. У Србији је позната са десетак локалитета претежно у Војводини (ОБРАДОВИЋ, 1986: 179-180; ПЕТРИЋ И САР., 2010: 46). На Засавици је утврђена у делу тока код меандра Ваљевац (СТАНКОВИЋ, 2000, IGIĆ I SAR., 2001: 45, СТАНКОВИЋ, 2007а). Каснијим истраживањима њено присуство није потврђено (VUKOV & AL., 2012: 1615). Тространа зука (Scirpus triqueter) је у протеклих 60 година у Србији забележена на свега неколико локалитета (Обедска бара, околина Ковиља и Каћа, сремске слатине ), а у новије време пронађена је са малим бројем јединки у околини Гардиноваца (Пањковић и Перић!), као и на Засавици (Банов брод, Јовача,) (сл. 23). У ширем окружењу, ван заштитне зоне Резервата, евидентирана је и на обали Саве, код Равња (Перић и Стојшић!), због чега је ово станиште по значају издвојено у оквиру еколошке мреже и међународног еколошког коридора реке Саве. Слика бр. 23: Тространа зука (Scirpus triqueter) У групи фитогеографски значајних врста и подврста издвајају се панонски односно балкански ендеми: панонски звездан (Aster tripolium subsp. pannonicus) и матруна (Acanthus balcanicus). Панонски звездан (Aster tripolium subsp. pannonicus) се јавља најчешће на влажним заслањеним травним стаништима у оквиру слатинских заједница реда Festuco-Puccinellietalia SOÓ 1968 и понекад у вегетацији влажних газишта (SOÓ, 1970: 26). У Србији је распрострањен у Банату, Бачкој и местимично у Срему. Налази ван панонске Србије су ретки и застарели и односе се на Поморавље и околину Неготина, одакле је врста највероватније ишчезла (ПАНЧИЋ, 1874; ЈАНКОВИЋ, 1953: 102). Налаз панонског звездана на газиштима пашњака Ваљевац 2010. године (Станковић!) на јужној граници ареала је први податак о његовом присуству у Мачви. Ранији подаци о присуству субпанонске мочварне хајдучице (Achillea asplenifolia) код Љубинковића ћуприје (PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007: 27) су погрешни и овде се највероватније ради о врсти A. roseoalba, док се подаци о панонском 59
ендемичном Садлеровом различку (Centaurea sadlerana) на Јовачи (PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007: 28) односе на врсту Centaurea apiculata subsp. spinulosa. Балкански односно илирско-балкански ендем матруна (Acanthus balcanicus) је карактеристична врста ксерофилних ливада, шибљака и шума са највећим бројем налаза у јужној, југоисточној и централној Србији, док идући према северу постаје ретка. Поред неколико података за околину Београда (ЈOVANOVIĆ & BARTULA, 1997: 123; TOMOVIĆ, 2007: 179, 364) налази на Дреновој Греди и Градинама (PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007: 27) су једини на северној граници њеног ареала. Врста се иначе и сади (ретко) као украсна у Сремској Митровици и по околним селима, па није искључена могућност њеног случајног и привременог ширења. Приликом флористичких истраживања Резервата и околине утврђено је присуство одређеног броја врста о чијем распрострањењу у флори Србије у доступним литературним изворима и хербарским збиркама постоје оскудни подаци, што указује на флористичку вредност истраживаног подручја и наглашава значај његовог очувања. У групи ретких врста које су карактеристичне за привремене амфибијске заједнице ниских муљевитих обала класа Isoëto-Nanojuncetea BR.-BL. & TX. 1943 и Bidentetea tripartitae TÜXEN, LOHMEYER & PREISING EX VON ROCHOW 1951 чије присуство указује на постојање станишних типова приоритетних за заштиту се издвајају Ammannia verticillata и Cyperus glaber. Субмедитеранска врста аманија (Ammannia verticillata) је у Србији алохтона (ОБРАДОВИЋ & ПАЊКОВИЋ-МАТАНОВИЋ, 1986: 101) а до сада је забележена на малом броју локалитета у Војводини, околини Београда и Кладова (ПАНЧИЋ, 1874: 303; ЧЕРЊАВСКИ, 1950: 119; СЛАВНИЋ, 1951: 154, 160; ATANACKOVIĆ, 1958: 146; ЈОВАНОВИЋ-ДУЊИЋ, 1973: 7; BOŽA & AL., 1980: 39) са највећим бројем налаза у Посавини. Данас је постала веома ретка због хидромелиоративних радова, употребе хербицида и ширења инвазивних врста и за сада је утврђена једино на Засавици (ушће Батара и Луг) где се јавља на забареним њивама (PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007: 26). Слика бр. 24: Шарени шиљ (Cyperus glaber) 60
Шарени шиљ (Cyperus glaber) је у Србији на северној граници ареала (сл. 24). Ова врста је још у 19. веку бележена на појединачним локалитетима, а средином прошлог века Славнић је наводи као веома ретку, тако да је њен налаз у околини Црне Баре (Банов брод) из августа 2010. (Станковић!) једини новији податак за Србију (СЛАВНИЋ, 1951: 137, 144; ОБРАДОВИЋ 1987: 128). Према усменом саопштењу Михајла Станковића јавља се раштркано на површини од око 10 20 m 2, указујући на појаву састојина заједница забарених парлога (ass. Chlorocyperus glaber SLAVNIĆ 1951?), што је потребно утврдити додатним истраживањима. Бледа оштрица (Carex pallescens) је обична врста на влажним пашњацима и ливадама, односно тресетиштима у планинским крајевима Србије (ЈОВАНОВИЋ-ДУЊИЋ, 1976: 237), али је у низијском подручју веома ретка. Поред старих податка за Срем, Бездан и Богојево (ZORKÓCZY, 1896: 107; PRODÁN, 1915: 204) врста је забележена и на Јовачи 1996. године (PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007: 29), што указује на постојање услова за формирање низијског тресета на овом локалитету. Висока љубичица (Viola elatior) насељава влажне ливаде и жбуњаке уз водотоке. У Србији је присутна на различитим типовима станишта, од низијских шума и плавних ливада Мачве, Срема и Неготинске крајине до шумских заједница и шибљака на планинама (ЈOVANOVIĆ, 1955: 36; ИЛИЋ-ВУКИЋЕВИЋ, 1956Б: 225; JOVANOVIĆ, 1976: 101; 1982: 56; JANKOVIĆ I SAR., 1984: 137; BUTORAC, 1987: 53; LAKUŠIĆ, 1996: 14; ПЕТРИЋ И САР., 2010: 50). У низијском подручју је ретка и указује на очуване заједнице влажних ливада. У новије време је утврђена на Засавици (PERIĆ & STANKOVIĆ, 2007: 26) где се обично јавља уз рубове шумских састојина у доњем току Батара и Засавице (Пресека, Ваљевац, Саџак, Турске ливаде) (сл. 25). Слика бр. 25: Висока љубичица (Viola elatior) (фото: М. Станковић) 61
Значајни типови станишта У групи станишних типова наведених у Правилнику о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување ( Сл. гласник РС, 35/10) као приоритетних за заштиту је забележено 29 типова станишта на територији Специјалног резервата природе Засавица, при чему је њих 23 наведено у оквиру приоритетних NATURA 2000 међународно значајних станишних типова, односно 25 у селектованим EMERALD стаништима. Осам типова станишта спада у ретка и услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију на територији Србије фрагилна станишта (Ret/Frag (A)). У фрагилне услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију (Frag (A)) се убраја 13 станишних типова, односно још један тип у групу станишта фрагилних услед функционалне непостојаности, осетљивости на деградацију и слабе односно споре обновљивости (Frag (A)/B) (таб. 15). Табела бр. 15: Типови станишта приоритетних за заштиту СТАНИШТЕ код NATURA EMERALD национално 1 Шуме беле врбе (Salix alba) A1.11 * 91E0!44.1 Frag (A) 2 Шуме беле врбе (Salix alba) и топола (Populus sp.) A1.12 * 91E0!44.1 Frag (A) 3 Шуме црне јове (Alnus glutinosa) A1.21 * 91E0! 44.914 Frag (A) 4 Шуме пољског јасена (Fraxinus angustifolia) A1.23 * 91E0!44.43 Frag (A) 5 Шуме лужњака (Quercus robur), граба (Carpinus betulus) и пољског јасена (Fraxinus angustifolia) A1.35 91F0!44.43 Frag (A/B) 6 Шибљаци барске иве (Salix cinerea) B1.12! 44.1 Frag (A) 7 Шибљаци раките (Salix purpurea) B1.14! 44.1 Frag (A) 8 Умерено влажне панонске ливаде C2. 41 6510!38.25 Frag (A) 9 Влажне панонске ливаде C3. 31 6440!37.2 Frag (A) 62 10 Богате (низијске) тресаве Е3. 11 7230!54. 2 11 12 Теписи пршљенчица (Charophyta) мезотрофних стајаћих вода Заједница водених љутића (Ranunculus sect. Batrachium) мезотрофних стајаћих вода Ret/ Frag (A) F1.23 3140!22.44 Frag (A) F1.251 3260!22.4321 13 Планктонске заједнице еутрофних стајаћих вода F1.31 3150!22.4321 14 15 Заједница ресина (Ceratophyllum spp.) и дрезга (Myriophyllum spp.) еутрофних стајаћих вода Заједница подводница (Najas spp.) еутрофних стајаћих вода Ret/ Frag (A) Ret/ Frag (A) F1.331 3150 22.4 Frag (A) F1.333 3150 22. 4
СТАНИШТЕ код NATURA EMERALD национално 16 17 18 19 20 21 Заједница субмерзног таласиња (Potamogeton spp.) еутрофних стајаћих вода Заједница пршљенчица (Charophyta) еутрофних стајаћих вода Укорењене плутајуће заједнице еутрофних стајаћих вода Заједница ребратице (Hottonia palustris) еутрофних стајаћих вода Слободно плутајуће заједнице еутрофних стајаћих вода Заједница водених папрати (Salvinia natans) еутрофних стајаћих вода 22 Обалне заједнице хелофита богате врстама F3.11 23 Обални тршћаци и заједнице других високих хелофита F1.334 3150 22.4 F1.335 3150!22.44 Ret/ Frag (A) F1.34 3150 22.43 Frag (A) F1.341 3150!22.4323 F1.35 3150 22.41 Frag (A) F1.352 3150!22.415 F3.12 24 Обалне средње високе не-траволике заједнице F3.13 25 Обалне средње високе траволике заједнице F3.14 Ret/ Frag (A) Ret/ Frag (A) Ret/ Frag (A) Ret/ Frag (A) 26 Вишегодишње амфибијске обалне заједнице F3.21 3130!22.32 Frag (A) 27 28 Обални ниски једногодишњи шаш зукви (Eleocharis sp.) Обални ниски једногодишњи шаш шиљева (Cyperus sp.) F3.221 3130!22.321 F3.222 3130!22.3232 29 Периодично суве заједнице трозупца (Bidens spp.) H3.322 3270 22.32 Низијске тресаве (Е3.11) су због специфичних услова и дугог времена потребног за њихов настанак, њихове необновљивости услед осетљивости на промене нивоа и квалитета вода на основу Рамсарске конвенције сврстане међу глобално најугроженије типове влажних станишта. У Србији су присутне у виду малих остатака у Војводини (највеће површине су на Краљевцу и Обедској бари), где су услед веће густине насељености, развијеније инфраструктурне и саобраћајне мреже и јаче индустријализације негативни људски утицаји најизраженији и најдуготрајнији. Због свега овога низијска тресетишта се могу означити као критично угрожена на простору Србије. На Засавици су присутне у виду веома малих остатака који чине свега око 0,03% од укупне површине Резервата (DOBRETIĆ & AL. 2012), углавном у приобаљу средњег и доњег тока. Карактеристична су по присуству мочварне папрати (Thelypteris palustris) и барске коприве (Urtica kioviensis). Угрожавајући фактори су нагле промене нивоа вода за потребе водопривреде и туризма, загађење са околних пољопривредних парцела и ширење инвазивних врста. У подручју утицаја чистих и хладних мезотрофних дринских вода дуж Јоваче и почетном делу Засавице веома фрагментарно су присутни одговарајући 63
станишни типови представљени заједницама водених љутића (Ranunculus sect. Batrachium), односно водене брадице (Callitriche spp.) које заузимају свега 0,02% у односу на површину Резервата (кодови F1.251 и F1.255). Заједно са поменутим станишним типовима се јављају и теписи пршљенчица (Charophyta) мезотрофних вода (F1.335) (сл. 26) који покривају око 0,18% површине Резервата (DOBRETIĆ & AL., 2012). Оба станишна типа су у панонском и перипанонском делу Србије ретки, а на Засавици су угрожени пре свега загађењем са околних пољопривредних површина и одлагањем различитих отпаданих материја. Обалне ниске једногодишње заједнице шашева и зукви (кодови F3.221 и F3.222) обухватају неке од најређих станишних типова који се јављају повремено и трају кратко (период август-октобар), садрже неке од веома ретких врста попут љубора (Lindernia procumbens) и тростране зуке (Scirpus triqueter). У Србији су са фитоценолошког становишта недовољно истражени. На Засавици се јављају најчешће у зони високих подземних вода (дуж Јоваче, ушће Батара, приобаље Ваљевца) на површини мањој од 0,3% (стање из 2010.). Угрожени су пре свега ширењем инвазивних врста и загађењем са пољопривредних површина. Слика бр. 26: Теписи пршљенчица (Charophyta) мезотрофних вода (F1.335) Умерено влажне панонске ливаде (C2. 41) су забележене једино на Ваљевцу где су секундарног порекла, али су због свог значаја за гнежђење и исхрану многих ретких и угрожених врста птица и своје мале површине (2,39% површине Резервата) вредан станишни тип. Сукцесија вегетације у правцу ожбуњавања услед недостатка испаше и поремећаја водног режима (опадање нивоа подземних вода након копања канала на пашњаку), неселективна испаша, 64
прекомерно гажење и ширење инвазивних врста су основни угрожавајући фактори. Природна и блиско природна станишта на простору Резервата заузимају скоро 46% површине Резервата (DOBRETIĆ & AL., 2012), при чему су најзаступљеније шуме беле врбе (Salix alba) (A1.11), беле врбе (Salix alba) и топола (Populus sp.) (А1.12), црне јове (Alnus glutinosa) (А1.21), пољског јасена (Fraxinus angustifolia) (А1. 23), широколисни хигрофилни шумарци (АА. 11) и жбуњаци (В1.1, такође делимично и В1. 2) на 21,7% површине, односно шуме лужњака (Quercus robur), граба (Carpinus betulus) и пољског јасена (Fraxinus angustifolia) (А1.35) на 9,6% површине. Влажне ливаде (C3. 31) и различите обалне заједнице (F3.11-14) чине 5,17 % односно 4,36% површине Резервата. Антропогена станишта нису анализирана али у оквиру њих доминирају обрадиве површине (G1.), сеоски и влажни угари (H3.2, H3.3), међе и живице (G2), шумски засади топола (Populus spp.) (A4. 121) и мелиорациони канали (H9. 5). Флористички вредни локалитети Мачва је окружена са запада реком Дрином, са севера и истока Савом и Засавицом, а са југа притичу речице Батар, Битва, Јерез и бројни мањи водотокови који је натапају са свих страна. Пространи и пропусни квартарни дрински наноси песка и шљунка и честа померања токова Дрине, Саве и мањих водотока дуж њих уз, за Мачву карактеристичан висок ниво подземних вода су битно допринели образовању бројних бара, локви, мртваја и депресија. Изолован погранични положај Засавице у крајњем северозападном делу некадашње Отоманске царевине па затим кнежевине Србије, простране низијске шуме и непроходни барски и мочварни терени су све до средине 19. века чинили овај предео скоро нетакнутим. Након успостављања самосталности и почетка индустријализације велики део шума у Мачви је посечен и сведен на забране и остатке окружене пољопривредним и пашњачким површинама, а баре и мочваре су закључно са периодом након Другог Светског рата већим делом исушене (КАРИЋ, 1887; VUKIĆEVIĆ I SAR., 1966: 23). Такође, интересантни су наводи о некадашњој раширености низијског тресета на подручју Засавице (ДОМБРОВСКИ, 1895: 67), који је данас делимично очуван. У односу на степен очуваности предеоних карактеристика, присуство врста и подврста значајних за очување биодиверзитета, односно на територији Републике Србије за заштиту приоритетних типова станишта и израженост негативних, пре свега антропогених утицаја као највреднији у флористичком смислу се издвајају локалитети Ваљевац, Требљевине, Саџак, Турске ливаде, Јовача, Батар, Батве и Церик (Ноћајски). Ваљевац обухвата простор затворен унутар меандра Засавице између Саџака и Шумареве ћуприје и ограничен је линијом од Турских ливада до Засавице II. У односу на остале локалитете представља просторно најкомпактнију целину са највећом забележеном разноврсношћу станишних типова (DOBRETIĆ & AL., 2012) и биљних врста (254), међу којима је и 15 врста значајних за очување биодиверзитета. Обални појас Засавице на простору Ваљевца за сада представља једино потврђено станиште алдрованде (Aldrovanda vesiculosa) у Србији. Друга битна карактеристика је широко водено огледало са моћним појасем трске и рогоза који омогућавају развој приближно 50% значајних водених и мочварних врста и већине приоритетних станишних 65
типова. На преко 300 ha површине се налази пашњак на којем су секундарно развијене умерено влажне односно влажне панонске ливаде. Једино овде су забележени представници ретке коровске вегетације газишта (Euclidium syriacum, Coronopus squamatus) и панонски звездан (Aster tripolium subsp. pannonicus), који је овде на јужној граници распрострањења. Дуж меандра Засавице се налазе значајна станишта великог броја јединки тестерице (Stratiotes aloides), барске коприве (Urtica kioviensis), мочварне папрати (Thelypteris palustris) и једино забележено станиште ретке мешинке (Utricularia australis) и значајно станиште за пршљенчице. Пошто је Ваљевац један од најбитнијих локалитета за очување водене и мочварне флоре у границама Резервата од пресудног је значаја одржавање природне динамике плављења (сл. 27). Слика бр. 27: Богатство водених и мочварних станишта на Ваљевцу, за време поплавних вода 66 Ово подразумева снижавање нивоа вода током касног лета и ране јесени иако је то у супротности са потребама туризма. Други угрожавајући фактор јесте ширење дрвенастих врста на пашњаку Ваљевац. Сукцесија травне вегетације у правцу ожбуњавања је на овом простору природан процес и поред тога што су настали крчењем шума и одржавани редовном испашом, секундарне ливаде и пашњаци су у Резервату једино овде развијени и представљени са Natura 2000 типовима станишта наведеним у групи станишних типова приoритетних за заштиту (DOBRETIĆ & AL., 2012). Ископавање нових канала и продубљивање депресија за потребе појила је довело до преусмеравања стоке на ограничене делове пашњака дуж поменутих канала и депресија, што има за последицу слабију испашу и обрастање периферних делова пашњака глогом и дивљом
ружом. Због тога је неопходно редовно кошење ових површина и по потреби уклањање жбунасте вегетације. С друге стране, на деловима пашњака где се стока највећим делом задржава је дошло до претеране испаше и гажења, па је овде ливадска и пашњачка вегетација у односу на стање из 2006. године у великој мери деградирана. Посебан проблем представљају инвазивне врстебагремац (Amorpha fruticosa) који осваја влажне заједнице у приобалном појасу Ваљевца наспрам Пресеке и Врбовца и циганско перје (Asclepias syriaca) на пашњаку. Локалитет Требљевине обухвата меандар Засавице јужно од Равња и у свом ужем смислу се претежно односи на реку Засавицу са појасом мочварне вегетације и остацима низијских шума непосредно уз корито са укупно 13 значајних врста са једном подврстом. Простор се одликује са великим бројем извора збијеног типа па су воде у овом делу тока хладније и мезотрофније, што омогућава развој ретких заједница пршљенчица, водених љутића и водене брадице (кодови F1.23 и F1.25), нарочито на локалитету Баново Поље-Извори. Подручје Требљевина је досада једино потврђено налазиште строго заштићених врста великог каћунка (Orchis laxiflora subsp. palustris), власасте ресине (Potamogeton trichoides) односно три заштићене и значајне врсте бриофлоре (Brachythecium oxycladum, Callicladium haldanianum, Syntrichia papillosa). У оквиру овог локалитета се налази и део тока Засавице код Бановог Поља где је једино познато станиште угроженог борка (Hippuris vulgaris). Пошто се у непосредној близини поменутих извора и самог корита Засавице налазе пољопривредне површине као један од основних угрожавајућих фактора се издваја загађење вода азотним и фосфатним супстанцама које се са поменутих површина спирају у њих. Поред тога, дрвенасте инвазивне врсте које обрастају остатке влажних ливада (на каквим расте велики каћунак) и одлагање смећа у корито реке у близини Равња и Бановог Поља имају такође значајан негативни утицај. На локалитету Саџак је забележено 8 значајних врста везаних за водена, мочварна, ливадска и шумска станишта. Овде је корито реке широко и обрасло чеповима водене и мочварне вегетацијом, што условљава лаган проток и дуго задржавање воде па је овде присутан редак мозаик различитих сукцесивно надовезујућих станишних типова. Имајући у виду услове станишта сличне онима дуж Ваљевца пре чишћења корита и низводни положај у односу на Ваљевац, ово је потенцијално станиште алдрованде. И овде су загађење са пољопривредних површина и ширење инвазивних врста (посебно багремца) основни угрожавајући фактори. На супротној обали насупрот Саџака између Засавице и села Засавица II се налази локалитет Турске ливаде - мозаик мочварних и шумских станишта и мањих пољопривредних парцела са такође 8 значајних врста међу којима су најзначајније ребратица (Hottonia palustris) и мочварна папрат (Thelypteris palustris). Поред угрожавајућих фактора поменутих за претходни локалитет на овом локалитету су значајни и крчење шумских станишта и одлагање чврстог отпада у близини села. Јовача представља јужни изворишни крак Засавице који се протеже од периферије села Црна Бара у непосредној близини Дрине до атара села Баново Поље. Данас је већим делом каналисана и има ефемеран карактер, а значајна је за очување ретке мочварне и амфибијске вегетације, нарочито у свом почетном делу (бара Јовача) (сл. 28). 67
Слика бр. 28: Бара Јовача након повлачења високих пролећних вода, обрасла ретком мочварном и амфибијском вегетацијом Због великог утицаја подземних вода Дрине и Саве које у различитим деловима напајају корито Јоваче и образују пиштевине овде су нарочито погодни услови за развој заједница једногодишњих шашева и зукви, заједница пршљенчица (које каткада покривају као дебели тепих цело корито баре Јовача) и различитих обалних заједница. Овде је забележено 6 значајних врста, а међу њима су најзначајније строго заштићене ребратица (Hottonia palustris) и тространа зука (Scirpus triqueter). Привремени карактер водотока и нарушени водни режим након изградње система насипа и мелиорационих канала је довео до обрастања корита Јоваче и његовог прекидања на неким местима. Загађење са пољопривредних површина и у близини Црне Баре и ширење инвазивних врста су основни угрожавајући фактори. Локалитет Батар обухвата доњи део тока речице Бакрени Батар од Бановог Поља (потез Вртаче) до ушћа у Засавицу, са шумарцима црне јове, топола, и врба, шума лужњака и граба и мочварним и привременим заједницама у зони сустицања са подземним водама Засавице (потез Дуге Њиве) (сл. 29). Слика бр. 29: Шуме и шумарци око водотока Батар 68
Овде је присутно 6 значајних врста, а међу њима се нарочито истиче љубор (Lindernia procumbens), који је у Резервату једино овде забележен, затим језичасти љутић (Ranunculus lingua) и ребратица (Hottonia palustris). Угрожавајући фактори су загађење отпадним материјама у Бановом Пољу, загађење са пољопривредних површина дуж целог тока, образовање мањих дивљих депонија шута и отпада, илегална сеча дрвећа а у близини ушћа и ширење инвазивних врста. Локалитет Батве обухвата површине у меандру Засавице, јужно испод насеља Равње. Карактеришу га природна и попуприродна станишта шума беле врбе, беле врбе и тополе и врбе са јовом уз корито Засавице, као и шумски комплекси лужњака и јасена на вишим деловима (гредама), окружени са малобројним обрадивим површинама. У богатој воденој и мочварној вегетацији уз Засавицу и паралелне канале који прате корито, евидентиране су до сада најбогатије субпопулације језичастог љутића (Ranunculus lingua), тако да је локалитет од значаја за очување биодиверзитета, као центар распрострањења врсте у Србији (сл. 30). Слика бр. 30: Најбогатије субпопулације језичастог љутића (Ranunculus lingua), на локалитету Батве Поред тога овде су присутна значајна станишта ребратице (Hottonia palustris), барске коприве (Urtica kioviensis), као и станишта пршљенчица (Charophyta) и водених маховина (Ricciocarpus natans, Riccia fluitans). Угрожавајући фактори су крчење шума беле врбе и тополе, уз неблаговремено обнављање, док се утицај пољопривреде огледа у заузимању површина под 69
културама уз ивице и средишње делове инундационе равни Засавице (обрада и одоравање обала), који се повремено плаве. II 1.10. Вегетацијске одлике Биљни покривач заштићеног подручја Засавице у фитоценолошком смислу одликује разноврсност вегетацијских типова, нарочито водених и мочварних типова вегетације. То долази отуда што централни простор природног добра представља само корито Засавице и притокe Батара, где водене површине обрастају састојине водених макрофита, а у приобаљу су развијене састојине високих емерзних биљака мочварног типа вегетације, које доминирају у окружењу и разливним деловима Засавице, Јоваче, Прекопца и баре Рибњаче. Околни простор водотока припада измењеној природној средини са обрадивим површинама и насељеним местима уз реке Саву и Дрину. Природну вегетацију уз водотоке карактишу остаци низијских шума беле врбе, беле врбе и тополе, као и шуме врбе и јове. На вишим гредама јављају се шуме лужњака и пољског јасена. На мањим површинама пашњака, нарочито на Ваљевцу, присутни су фрагменти влажних и умерено влажних ливада, на којима је заступљена активна испаша стоке, тако да су у великој мери деградоване. Теренским истраживањима у периоду 2009-2010. године прикупљени су подаци и обрађени фитоценолошки снимци који дају прелиминарне резултате о стању и присутности биљних заједница водене, мочварне и ливадске вегетације. Истраживања су спроведена у оквиру пројекта Заштита и управљање Специјалним резерватом природе Засавица као средство за одрживи рурални развој, када су картиране одабране врсте и типови станишта приоритетни за заштиту, обављена процена њиховог конзервационог статуса и одређене мере заштите за очување и унапређење, за потребе израде Плана управљања подручјем Резервата. Међутим, пре наведеног пројекта који се односи на подручје Засавице, у периоду од 2005-2009. године, реализован је међународни пројекат о заштити биодиверзитета поплавних станишта дуж слива реке Саве (Protection of biodiversity of the Sava River Basin floodplains), у оквиру кога су обављена почетна истраживања и вредновања станишта и врста у складу са критеријумима НАТУРА 2000, а која се односе и на подручје Засавице (KITNAES, K.S. ET AL.,2010; PLAVAC, I. ET AL.,2009). На основу досадашњих прелиминарних истраживања вегетација Засавице у систематском погледу обухвата следеће синтаксономске јединице: 70 Klasa: Charetea (Fukarek 61) Krauch 64 Klasa: Lemnetea Koch et Tx 54 Red: Lemnetalia Koch et Tx 54 Sveza: Lemnion minoris Koch et Tx ex Ober. 57 (Lemno-Salvinion natantis Slavnić 56) Ass.: Lemno minoris-spirodeletum polyrrhizae W. Koch 1954 Ass.:Lemnetum trisulcae Knapp et Stoffers 1962 Sveza Ceratophyllion Den Hartog et Segal 1964
Ass.: Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956 Sveza Hydrocharition Rübel 1933 Ass.: Ceratophyllo - Hydrocharidetum morsus-ranae Pop. 1962 Ass.:Lemno-Utricularietum vulgaris Soó 1928 Аss.:Lemno minoris- Ricciocarpetum natantis Segal 66 Klasa: Potametea Tx et Prsg. 42 Red: Potametаlia W. Koch 26 Sveza: Potamion eurosibiricum Koch 26 Аss.: Nymphaeetum albo-lutae Nowinski 28 (Ass. Myriophyllo - Nupharetum Koch 1926 p.p.) subass. nymphaeetosum (Timar) Kárpáti subass. nupharetosum (Timar) Kárpáti Аss.: Hydrocharo-Nymphoidetum peltatae Slavnić 56 Аss.: Potameto pusilli-ceratophylletum demersi Jank. 74 Аss.: Nymphaeto-Stratiotetum aloidi Jank. 74 Ass.: Hottonietum palustris Tx. 37 Ass.: Ranunculetum trichophylli Soó 49 Klasa: Phragmitetea Tx. et Prsg. 42 Red: Phragmitetalia W. Koch 26 Sveza: Phragmition communis W. Koch 26 Аss.: Scirpo-Phragmitetum W. Koch 26 subass.: phragmitetosum Schmalle 39 subass.: typhetosum (angustifoliae-latifoliae) Soó 73 subass.: schoenoplectetosum lacustris Soó 57 Аss.: Acoro-Glycerietum aquaticae Slavnić 56 Ass.: Glycerietum maximae Hueck 31 Red: Magnocaricetalia Pign. 53 Sveza: Мagnocaricion Koch. 26 Ass: Caricetum elatae Koch. 26. Ass: Caricetum gracilis R. Tx. 37 Ass.: Caricetum ripariae Knapp et Stoffers 62 Klasa: Isoëto-Nanojuncetea Br.-Bl. et Tx. 43 Red: Nanocyperetalia Klika 35 Sveza: Nanocyperion flavescentis Koch 26 Ass: Lythrum tribracteatum-lythrum hyssopifolia Slavnić 51, Klasa: Bidentetea tripartitae Tx., Lohm. et Prsg. 50 Red: Bidentetalia tripartitae Br. - Bl. et Tx. 43 Sveza: Bidention tripartitae Nordh. 40 Klasa: Chenopodietea Br. - Bl. 51 Red: Sisymbrietalia J. Tx. 61 em. Görs 66 Sveza: Hordeion murini Br.-Bl. 31 Ass.: Euclidietum syriaci Slavnić 51 71
Klasa: Artemisietea vulgaris Lohm., Prsg. et R. Tx. 50 Red: Calystegietalia sepii Tx. 50 Sveza: Convolvulion sepii R.Tx.47 Ass.: Glycyrrhizetum echinatae Slavnić 1951 Klasa: Molinio- Arrhenatheretea Tx. 37 p.p., Br.-Bl.et Tx 43 p.p. Red: Trifolio-Hordeetalia Horvatić 63 Sveza: Trifolio-Ranunculion pedati Slavnić (42) 48 Ass.: Trifolio (angulati) Alopecuretum pratensis Parabućski 85 Red: Agrostietalia stoloniferae Oberd. 67 Sveza: Agropyro-Rumicion crispi Nordh. 40 Ass.:Junco inflexi-menthetum longifoliae Lohm. ex Oberd. 57 Ass.:Lolio-Potentilletum anserinae Knapp. 46 Ass.:Rumici-Alopecuretum geniculati Tx. (37) 50 Klasa: Alnetea glutinosae Br.-Bl. et R. Tx. 1943 Red: Alnetalia glutinosae R. Tx. 1937 Sveza: Salicion cinereae Müller et Görs 1958 Ass.: Thelyptero Phragmito Salicetum cinereae M. Jank 1994. Ass.: Urtico kioviensis-salicetum cinereae B. Jovanović 1979. 72 Водена вегетација Водена вегетација заступљена је у највећој мери у самом водотоку Засавице, Батара, Јоваче, Прекопца, повременим барама и каналима. Јавља се и у бари Рибњачи и Широкој бари при вишим водостајима Дрине и Саве, у периоду плављења, преко канала Јоваче, односно Прекопца, којима се ове баре непосредно пуне водом. Отворене површине воде на којима је овај тип вегетације заступљен су у очигледној редукцији због великог степена зарастању водотока Засавице у високу емерзну вегетацију. Вегетација олиго-мезотрофних бентосних заједница пршљенчица (Charophyta) су веома мало истражене на нашим просторима (BLAŽENČIĆ & BLAŽENČIĆ, 1994; ЈАНКОВИЋ, 2003; RANĐELOVIĆ & BLAŽENČIĆ, 1997; STEVANOVIĆ I SAR., 2003). У еколошком и синтаксономском погледу у непосредном су контакту са вегетацијом класе Lemnetea и Potametea. У равничарским пределима су присутне у мирним слатким водама у којима су наглашени процеси природне еутрофикације, у барама, остацима речних корита, мањим мочварама, каналима и сл. Појављивање им је ограничено јер поред плитког нивоа воде захтевају одговарајућу ph вредност која варира од благо киселе, преко неутралне до базичне 6-7(8). Током истраживања 2010. године, коју одликују велике и дуготрајне поплавне воде, на Засавици су евидентиране заједнице пршљенчица на већем броју локалитета. Тако су се на Ваљевцу, Батвама, бари Рибњачи и Широкој бари јављале у плитким водама и градиле густе подводне ливаде (сл. 31) а на Јовачи су прекривале читава поља, након повлачења воде у касно лето. Представљају врло угрожен тип станишта због ограничавајућих вредности еколошких фактора у оквиру којих могу да се јављају.
Слика бр. 31: Бентосне заједница пршљенчица (Charophyta) на Ваљевцу (2010) Представници водених макрофита изграђују различите заједнице из неколико редова и свеза у оквиру класа Lemnetea i Potametea. Класа Lemnetea обухвата групу слободно пливајућих цветница које представљају пионирску вегетацију у обрастању водотока. У дубокој води доминирају субмерзне састојине асоцијација: дрезге (Ceratophylletum demersi), дрезге и жабогриза (Ceratophyllo - Hydrocharitetum morsus-ranae), кроцања и таласиња (Myriophyllo-Potametum), а непосредно уз обалу, у плиткој води водене леће (Lemno minoris-spirodeletum polyrrhizae). У условима плитке и мање осветљене воде ограничено се појављују састојине фитоценозе Lemnetum trisulcae. Само на деловима водотока евидентиране су састојине заједнице сочивице и мешинке (Lemno-Utricularietum vulgaris). Развијене су фрагментарно у мањим увалама и у непосредном су контакту са вегетацијом тршћака. Карактерише је присуство ситне сочивице (Lemna trisulca) која заправо лебди испод површине воде и у маси мења светлосни и температурни режим станишта. За ову заједницу значајно је присуство карниворне врсте мешинке (Utricularia vulgaris). Ова врста има потопљено стабло са листићима и мехуровима за хватање ситних водених организама, тако да у води изгледају као подводне шуме. Иако су заступљене на малом простору врло су уочљиве за време цветања мешинке, када се изнад воде појаве њени жути цветови. У последњој деценији истраживања на Засавици је уочено присуство фрагмената заједнице са воденом махoвином Ricciocarpus natans, карактеристичном за нешто хладније воде, а којe се развијају у сенци дрвећа или трстика. Ова заједница је први пут у Србији констатована на подручју 73
Моношторског рита као Lemno minoris-ricciocarpetum natantis (Пањковић, 2006). Приликом картирања станишта 2010. године, на локалитету Батве у трстицима, у којима су присутне најбројније субпопулације језичастог љутића (Ranunculus lingua) евидентиране су богате састојине са Ricciocarpus natans, заједно са Riccia fluitans (сл. 32) Водене маховине су градиле дебели слој у води дубине око 50 cm, у сенци од густог склопа усколисног рогоза, трске и појединачних стабала беле (Salix alba) и крте врбе (Salix fragilis). Новијим истраживањима забележени су појединачни примерци маховина на Гајића ћуприји, Батару, деловима Засавице са извориштима у којима је присутна и водена маховина Riccia fluitans, као и врсте сочивица, карактеристичне за заједницу, Lemna minor, Lemna trisulcа и Spirodella polyrrhiza. Детаљним истраживањима је потребно употпунити сазнања о присуству ове заједнице на Засавици. Слика бр. 32: Богата вегетација водених маховина (Ricciocarpus natans и Riccia fluitans-детаљ), на локалитету Батве (2010) Класа Potametea обухвата неколико асоцијација из свезе Potamion eurosibiricum. На подручју Засавице из ове групе најбогатије су заступљене састојине заједнице белог и жутог локвања (Nymphaeetum albo-luteae). Појављују се дуж целог водотока, а потиснуте су само на деловима где чисте састојине тестерице у потпуности обрастају површину воде. Изграђују је најлепше и најкрупније биљке водених макрофита, бели и жути локвањ (Nymphaea alba и Nuphar luteа) (сл. 33). Састојине ове асоцијације развијају се на дубини од око 1,5 m где је омогућено причвршћивање локвања за дно снажним ризомима. Отворену површину воде прекривају велики пливајући листови локвања и умањују светлосне и топлотне услове, те се у дубљим слојевима појављују 74
субмерзне биљке прилагођене мањој светлости и нижој температури, као што су дрезга (Ceratophyllum demersum) и кроцањ (Myriophyllum spicatum). Велика количина биљне масе које градитељи ове заједнице производе, у великој мери замуљујe дно водотока. До сада је уочено да на Засавици расту одвојене групе белог и жутог локвања, тако да се јасно издвајају две субасоцијације, nymphaeеtosum и nupharetosum. Присуство ових водених макрофита и заједнице коју изграђују, оплемењује пејсаж водотока Засавице, а због нестајања барскомочварних екосистема обе врсте су строго заштићене. Слика бр. 33: Вегетација водених макрофита са белим и жутим локвањем (Nymphaea alba и Nuphar luteа) На ограниченом простору на Засавици, у увалама где су постављени прелази (ћуприје), забележена је заједница жабогриза и жутог локвањића (Hydrocharo-Nymphoidetum peltatae). Развија се у плитким, добро просветљеним топлим водама, слабог протока (БУТОРАЦ, 1993). Дубина воде је некад испод 50 cm и изражена је висока органска продукција која повећава наслаге муља. Присуство састојина ове фитоценозе указује на забаривање и поодмакли стадијум еутрофизације станишта. Према неким ауторима (СЛАВНИЋ, 1956; СТОЈАНОВИЋ И САР.,1994) ова заједница представља трајни стадијум вегетације, прилагођен специфичним условима средине у загађеним водама. Састојине заједнице су први пут забележене крајем лета 1995. године на локалитету Шумарева ћуприја, управо у наведеним условима станишта. Најлепше састојине развијене су у разливном делу Засавице на Ваљевцу. 75
Само на малом простору, испод моста код насеља Равње, евидентиранe су састојине мрестњака и дрезге (Potamogeto pusilli-ceratophylletum demersi), коју ЈАНКОВИЋ 1974. године описује као нову за подручје Обедске баре. По структури је врло једноставна, где су кончасти мрестњак (Potamogeton pusillus) и дрезга (Ceratophyllum demersum) у посебном еколошком односу. Дрезга као субмерзна врста обраста водено корито од самог дна, а изнад ње се јавља уски појас кончастог мрестњака, све до површине воде. Стиче се утисак и његове флотантности али је ово појава тзв. псеудофлотантности (ЈАНКОВИЋ,1974). У снимку испод моста појављују се и сочивица (Lemna trиsulca) која такође има одлике псеудофлотантности. Овакав узајаман однос врста резултат је свакако њихових еколошких особина. Према досадашњим сазнањима Ceratophyllum demersum добро подноси дубље, хладније и слабије осветљене слојеве воде. Насупрот њему, Potamogeton pusillus захтева обилну светлост и високу температуру воде, те се развија у површинском слоју ове заједнице. Најупечатљивија слика биљног покривача водотока Засавице је масовна појава тестерице (Stratiotes aloides). Тестерица на овом подручју даје главно обележје вегетације, обрастајући велике површине водотока. Ово је уједно до сада њено најбогатије налазиште у нашој земљи. Као ретка и реликтна врста у повлачењу стављена је под заштиту. У оквиру истраживања водене и барске вегетације Обедске баре ЈАНКОВИЋ 1974. године у Обрешком окну издваја заједницу белог локвања и тестерице (Nymphaeeto-Stratiotetum aloidi) која је по флористичком саставу слична састојинама на заштићеном подручју Засавице. Међутим, постоје одређене разлике у односу на едификаторе заједнице. У претходно наведеној фитоценози, поред тестерице доминантну врсту представља бели локвањ (Nymphaea alba), док се на Засавици уместо белог локвања својом бројношћу истиче жути локвањ (Nuphar luteа). На Обедској бари, односно Обрешком окну, жути локвањ није забележен ни у једном фитоценолошком снимку, што представља основну разлику између састојина са тестерицом на ова два еколошки слична станишта. Због тога је неопходно обавити додатна истраживања и по потреби издвојити нову субасоцијацију која је по својој структури најсличнија описаној заједници Nymphaeeto- Stratiotetum aloidi. Ово може бити оправдано с обзиром да се жути локвањ обично појављује у нешто плићим и топлијим водама у односу на типична станишта белог локвања. На Засавици је поред тога у великом проценту изражено потпуно обрастање корита са мало отворене површине воде, што може бити узрок њеном јачем загревању. Поред тога, на појединим локалитетима састојине тестерице су једноличног изгледа и скоро потпуно обрастају водену површину. Овако густ склоп указује на могућност постојања чистих фитоценоза тестерице, што је потребно детаљније истражити. Састојине са Stratiotes aloides доминирају нарочито на местима сужења водотока у меандрима корита (сл.34), или код преградних пропустних прелаза (ћуприја) изграђених за кретање и обављање пољопривредних радова локалног становништва. Овде се формирају некада непроходне, монодоминантне састојине, које ношене ветром образују тзв. чепове и заустављају проток воде. Услед стагнације и загревања воде наглашени су процеси еутрофизације и зарастања корита. Зарастање водотока праћено високом органском продукцијом проузрокује непрекидно замуљивање дна, зауставља проток воде и надаље погоршава услове водног режима у водотоку, тако да је неопходно применити активне мере заштите локалним уклањањањем вегетације, како би се стање санирало. 76
Слика бр. 34: Састојине са тестерицом (Stratiotes aloides) на суженим деловима корита, на Саџаку Заједнице са ребратицом (Hottonia palustris) први пут су на Засавици забележене код Шумареве ћуприје, након чега је ова ретка врста обрађена као критично угрожена у Црвеној књизи флоре Србије 1 (BUTORAC, 1999). Након дугогодишњег праћења популације ребратице (СТАНКОВИЋ, М!, TOMOVIĆ ET AL., 2009), уочено је да се састојине асоцијације Hottonietum palustris периодично појављују у водотоку Засавице, те да се услед неповољних околности повлаче, односно поновно јављају у изолованим каналима (Којшански канал на Саџаку), који су непосредно или индиректно повезани са коритом Засавице. За разлику од заједнице описане у Моношторском риту, на Карапанџи (ПАЊКОВИЋ, БУТОРАЦ, 2000), у фитоценолошким снимцима са Засавице (Пресека, Којшански канал) (сл. 35) из 2005. и 2006. године (ПАЊКОВИЋ, СТОЈШИЋ, СТАНКОВИЋ!), билa je присутнa реткa, критично угрожена врста Aldrovanda vesiculosa и строго заштићена врста, мочварна коприва (Urtica kioviensis). Слика бр. 35: Састојине асоцијације Hottonietum palustris у Којшанском каналу 77
Заједнице водених љутића (Ranunculus subgen. Batrachium) јављају се на малобројним локалитетима дуж водотока Засавице, у микродепресијама и малим каналима дуж путева. Најбројније су заступљене на Ваљевцу, у барама које остају после високих водостаја Засавице. Доминирају Ranunculus trichophyllus и R. circinatus, који у густом слоју прекривају водене површине. Веома често се са воденим љутићима јавља водена брадица (Callitriche palustris) (сл. 36). Слика бр. 36: Заједница водених љутића са воденом брадицом (Callitriche palustris) Јављају се у рано пролеће, пре почетка вегетационог периода, а на Засавици се развијају и у зимском периоду, испод леда у приобалном појасу, у хладним водама изворишта уз обалу Засавице, као и испод засенчених места са врбацима или остацима шуме са јасеном и јовом. Индикатори су бистрих мезотрофних вода богатих кисеоником. Мочварна вегетација У приобалном делу корита Засавице развијена је семиакватична вегетација класе Phragmitetеа и реда Phragmitetalia којој основни печат дају заједнице тршћака (Scirpo-Phragmitetum) (ВУКИЋЕВИЋ ЕТ АЛ., 1966). Типичне састојине ове субасоцијације - phragmitetosum заступљене су дуж обале у виду већих површина чистих тршћака на нешто вишим теренима, који су повремено и ређе плављени. Овакве комплексе тршћака на подручју Засавице сусрећемо на локалитетима Саџака, Врбовца и Ваљевца. На стаништима која су стално влажна и забарена развија се друга субасоцијација тршћака са усколисним и широколисним рогозом typhaetosum (angustifoliae-latifoliae). Састојине субасоцијације са широколисним рогозом су најизраженије на месту спајања канала Јоваче и Прекопца, који образују водоток Засавице. Овде су велике разливне површине густо обрасле чистим састојинама широколисног рогоза, индикатора дубоких слојева наталоженог муља. Како је ова мрежа сливног система одлучујућа за доток воде у Засавицу из реке Дрине и Саве, неопходно је обавити уклањање вегетације и продубљивање корита одстрањивањем дебелих слојева муља. У овој субасоцијацији забележена је ретка, угрожена и строго заштићена врста језичастог љутића (Ranunculus lingua). На заштићеном подручју Засавице најчешће се јавља у субасоцијацији typhaetosum angustifoliae, што указује на њене еколошке карактеристике, везане за ову влажнију варијанту вегетације трстика. Уз обалу Батара забележена су 78
њена станишта у фрагментима шума врбе, јасена и црне јове (Alnetum glutinosae). Састојине субасоцијације трстика са вежљиком (Schoenoplectosum lacustris) широко су распрострањене у приобалном делу корита Засавице, Батара и баре Рибњаче. Изграђују је високе емерзне биљке, трска (Phragmites australis) и везљика (Scirpus lacustris) које доминирају пејсажем приобаља Засавице. На вегетацију трстика надовезује се заједница иђирота Acoro-Glycerietum maximae. Ограниченог је распрострањења, а на подручју Војводине је ретка и има диференцијални карактер према истом типу вегетације у средњој Европи (БУТОРАЦ, ЦРНЧЕВИЋ, 1987). Њено појављивање је условљено високим нивоом подземних вода, а за опстанак су неопходна честа плављења, те је везана за близину речних токова, какав је и водоток Засавице. Најбогатије састојине ове фитоценозе развијене су на Ваљевцу, а у уском појасу приобаља јавља се на ограниченом броју локалитета. Повлачење из мочварне вегетације Војводине проузроковало је нестајање мочварних станишта, али и прекомерна експлоатација ризома иђирота (Acorus calamus) у лековите сврхе, што је до проглашења Резервата била честа појава, нарочито на Ваљевцу. Данас је иђирот заштићена врста, а његово коришћење је могуће само из вештачког узгоја, из култура. Само на појединим, изолованим површинама уз водоток, на делу Ваљевца, Островца, као и на бари Рибњачи, Пачјој бари, и забареним деловима Јоваче и Прекопца развијени су фрагменти ass. Glycerietum maximae (сл. 37). Слика бр. 37: Фрагменти ass. Glycerietum maximae на Островцу Станишта која обрастају састојине ове фитоценозе су са високим нивоом подземних вода, а подлога је прекривена плитком водом током целе године или 79
већим делом године. Поред апсолутне доминације сиротињске траве (Glyceria maxima) физиогномско обележје састојинама дају: Mentha aquatica, Stachys palustris, Carex riparia, Lycopus europaeus. Заједнице високих шашева Caricetum gracilis и Caricetum elatae, реда Magnocaricetalia и свезе Magnocaricion (сл. 38), дају карактеристичан изглед повременим барама покривајући њихове површине. Фрагментарно су развијене и граде скоро чисте састојине уз ивице бара, а улазе и у приобална шумска станишта уз баре (Пачја бара, бара Рибњача, Широка бара). На малом броју локалитета евидентирани су остаци састојина асоцијације Caricetum ripariae са доминацијом велике оштрице (Carex riparia), на Ваљевцу код капије према шумском комплексу, у кориту Пачје баре и малобројним деловима уз Засавицу. Слика бр. 38: Заједнице високих шашева на локалитету Батве 80 Вегетацију ниских муљевитих обала класе Isoëto-Nanojuncetea карактеришу привремене амфибијске заједнице које се развијају уз обале водотока и бара, у зони где је наглашено варирање нивоа воде, при брзој смени плављења и повлачења воде. Максимум развоја достижу у летњим месецима, када се вода повлачи, после чега нестају и смењују их друге заједнице, најчешће нитрофилне вегетације класе Bidentetea tripartitae. У Резервату су забележене састојине асоцијације Lythrum tribracteatum-lythrum hyssopifolia које је Ж. Славнић описао и сврстао у класу Isoëto-Nanojuncetea, у оквиру нитрофилне вегетације бара. Изграђују је карактеристичне, претежно једногодишње врсте: Lythrum hyssopifolia, L. tribracteatum, Ammannia verticillata, Lindernia palustris, L. dubia, Scirpus supinus, Polygonum lapathifolиum, P. persicaria. Најлепше састојине су евидентиране у разливном делу баре Рибњаче, где се заједнице јављају на
равним поплављеним обалама, које често залазе у ливаде приватних поседа локалног становништва (сл. 39), ушћу Батара (потез Дуге њиве), као и на локалитету Луг, у разливном делу Модрана. Због честог варирања нивоа површинских и подземних вода, нарушавања приобалног појаса (мелиорације, експлоатације песка и шљунка, еутрофикацијa) долази до значајних промена у структури и временској организацији овог типа вегетације. У таквим околностима наглашена је угроженост овог типа станишта, што обавезује издвајање појединих зона са оптимално развијеним типом вегетације, као и прописивање и спровођење мера заштите у систему управљања подручјем. Слика бр. 39: Вегетација ниских муљевитих обала на ливадама приватних поседа, у разливном делу баре Рибњаче, детаљ Lythrum tribracteatum Остаци низијских тресава На Засавици су присутне формације низијских тресава у којима су од посебног значаја заједнице са мочварном папрати (Thelypteris palustris) описане у оквиру заједнице Thelyptero-Phragmito-Salicetum cinereae M. Janković 1994 и мочварном копривом (Urtica kioviensis) унутар заједнице Urtico kioviensis- Salicetum cinereae B. Jovanović 1979. Прве податке о томе да је Засавица низијска тресава налазимо у радовима ДУКИЋ,1957 и ТЕШИЋ, ЕТ АЛ.,1979. Обе заједнице према националној класификацији спадају у групу ритскобарских врбових шикара. Ово су изразито ретке и значајне заједнице и у међународним оквирима, с обзиром да су тресетна станишта угрожена на глобалном нивоу. У Резервату су евидентирани малобројни фрагменти ових састојина, на Пачјој бари, Островцу и приобалном делу Засавице, у близини Равња. С обзиром да је за овај тип вегетације неопходан прилив хладнијих вода 81
у анаеробним условима, планирана је ревитализација станишта на Пачјој бари, прокопавањем нових и продубљивањем постојећих канала, за бољи и несметани прилив воде из Засавице (сл. 40). Слика бр. 40: Влажна мочварна и тресетна станишта на локалитету Пачја бара, детаљ са мочварном копривом (Urtica kioviensis) Поред ових заједница које се јављају на мочварним и жбунастим стаништима евидентиране су елементи обалске вегетације уз планинске потоке, представљене састојинама са врстом крстовника (Nasturtium officinale), у равничарским пределима ретком врстом. Богате састојине забележене су 2010. године у равном, разливном делу, сада каналисаног тока Јоваче (сл. 41). Слика бр. 41: Станишта обалске вегетације уз потоке на Јовачи, са едификаторском врстом крстовника (Nasturtium officinale) 82
Претпоставља се да је појава ових састојина уследила након великог и дуготрајнијег поплавног таласа и прилива хладних вода из Дрине и Саве. У току наредних година, када су били нижи водостаји на рекама у пролећном периоду, долина Јоваче је преорана и посађене су пољопривредне културе. Од тада су нестале и вредне састојине са пршљенчицама, мочварни комплекси, влажне ливаде, као и ретка појава станишног типа обалске вегетације уз потоке. Ливадска вегетација На основу прелиминарних истраживања на заштићеном подручју констатовано је присуство ливадске вегетације, која је претежно пашњачког карактера, с обзиром да је под снажним антропогеним утицајем због испаше стоке. Заступљена је највише на пашњаку Ваљевaц где је забележено присуство влажних и умерено влажних ливада и то у њиховим деградационим стадијумима, чије састојине припадају заједницама класе Мolinio-Arrhenatheretea. Као најраспрострањенији тип ливадских влажних станишта јављају се континенталне влажне ливаде са детелинама и лисичијим репком (Alopecurus pratensis) (сл. 42), реда Trifolio Hordeetalia, свезе Trifolio- Ranunculion pedati, од којих су у Резервату присутни сиромашни остаци деградованих сатојина заједнице Trifolio (angulati) Alopecuretum pratensis. Главно обележје јој одређује панонска ендемска врста детелине Trifolium angulatum (која истраживањима није евидентирана на терену), као и врсте: Poa pratensis, Oenanthe silaifolia, Inula britannica и др. Јављају се само на Ваљевцу и изузетно су угрожене масовним обрастањем белог глога, услед изостанка кошења и испаше стоке, због чега је овај простор предвиђен за ревитализацију, у Плану управљaња подручјем. Слика бр. 42: Деградоване континенталне влажне ливаде са детелинама и лисичијим репком (Alopecurus pratensis) на Ваљевцу 83
У оквиру ове класе развијени су деградациони стадијуми ливада обухваћени пашњачком вегетацијом реда Agrostietalia stoloniferae и свезом Agropyro-Rumicion crispi. То су мезофилне пашњачке заједнице које заузимају мање површине на влажним и често плављеним местима. Представљене су састојинама хигромезофилне ливадске заједнице Junco-Menthetum longifoliae, у којима доминирају врсте рода зуке (Juncus sp.). Физиогномију им одређују врсте Juncus inflexus и Mentha longifolia, поред којих се јављају Juncus articulatus, Pulicaria dysenterica, Lythrum salicaria и др. Ове ливаде на Ваљевцу су изложене плављењу, али преко лета обично пресушују и у недостатку испаше стоке повремено се косе (сл. 43). Слика бр. 43: Влажне пашњачке површине које се, у недостатку испаше, косе На типичним пашњацима на Ваљевцу који су изложени перманентном гажењу евидентиране су влажне, низијске ливаде које припадају природној нитрофилној вегетацији на речним обалама, представљене састојинама заједница Lolio-Potentilletum anserinae и Rumici-Alopecuretum geniculati. У флористичком саставу су богате врстама трава и махунаркама које су добре хранљиве вредности за испашу. Главни едификатор заједнице је врста бела росуља (Agrostis stolonifera), бројне врсте детелина (Trifolium fragiferum, T. repens,t.pratense), као и Potentilla anserina, Rumex crispus, Achillea millefolium, Cynodon dactylon и др. 84
Нитрофилна вегетација Обухвата вегетацију поред путева, насипа, обала бара, као и вегетацију коровом обраслих влажних пашњака. Нитрофилна вегетација на обалама бара припада заједницама свезе Bidention tripartiti, реда Bidentetalia tripartiti. То је вегетација јако угажених, влажних станишта, која су муљевита и навлажена током већег дела године, док се крајем вегетационог периода исушују и постају тврда, збијена, често крупно испуцала. На пашњацима са интензивном испашом, као и око појила за стоку на Ваљевцу, развијају се састојине типичне за вегетацију угажених станишта које припадају асоцијацији Euclidietum syriaci. Како су изразито нитрофилног карактера Славнић их је сврстао у вегетацију рудералних заједница свезе Hordeion murini (СЛАВНИЋ, 1951). Забележене састојине су, као и заштићена, едификаторска врста кљуноврата Euclydium syriacum, изузетно ретке. На овом стаништује поред едификаторске забележена и ретка, субедификторска врсте Coronopus squamatus. Из свезе Convolvulion sepi, реда Calystegietalia sepii и класе Artemisietea vulgaris на нашим просторима Ж. СЛАВНИЋ (1951) је описао асоцијацију коњеда Glycyrrhizetum echinatae коју је приказао у оквиру нитрофилне вегетације крчевина, свезе Atropion (сл. 44) Састојине ове фитоценозе су на подручју Резервата фрагментарно присутне, а најлепше су евидентиране уз шумске комплексе са белом врбом и белом тополом, као и у уским појасевима уз шуме лужњака и пољског јасена на Врбовцу и Батвама. Слика бр. 44 : Нитрофилне заједнице са коњедом (Glycyrrhizetum echinatae) II 1.10.1. Шуме и шумска вегетација Мачва је пре интензивног насељавања и развоја пољопривреде већим делом била покривена шумама, што се види на војним картама из периода XVIII и XIX века. Интензивно крчење старих храстових шума са скоро свих станишта погодних за пољопривреду почело је од средине XIX века (АЛЕКСИЋ, 1891; ЂУРИЧИЋ, 1898). Према речима АЛЕКСИЋА (1891) крајем XIX века у низији Мачве још су се налазили храстови пречника око 2 метра, а поједини пањеви поред путева имали су и преко 3 метра у пречнику. Компактне шумске целине су искречене углавном између 1860. и 1880. године (ЂУРИЧИЋ,1898), а током XX 85
века су даље уситњаване и доведене до садашњег нивоа спорадичних забрана (ВУКИЋЕВИЋ ЕТ.АЛ.,1966) (сл. 45). Вишевековна испаша говеда и жиропаша свиња, упоредо са крчењем шума на плодним земљиштима виших хидрографских положаја, за последицу имају да су до данас шуме опстале у виду фрагмената, углавном на уском приобалном појасу и нижим теренима. Слика бр. 45: Фрагментација станишта лужњакових шума, очуваних у виду забрана Шумску вегетацију у скорије време на подручју Засавице истраживали су ЕРДЕШИ (2001), ВУКИЋЕВИЋ (1966), ЈОВИЋ (1995) и СТАНКОВИЋ (2004). Шуме су притом анализиране пре свега за потребе гајења шума и унапређења производности, али су подаци о забележеним биљним врстама, њиховим заједницама, као и шумским инсектима, једнако значајне за њихову заштиту. Шуме и њихове еколошко-вегетацијске карактеристике Мелиоративним радовима током XIX и XX века станишни услови су измењени (изостанак плављења и природних осцилација водостаја), али педолошки покривач (НЕЈГЕБАУЕР,1971), надморска висина (76-81 m n.v.) и висина подземних вода, указују на то да и данас доминирају станишта азоналне шумске вегетације, хигрофилног карактера. Један део подручја простире се ободом високе речне терасе, на коме земљиште типа гајњаче указује на природно станиште климатогених шума. Од неколико већих и компактних шумских комплекса на уздигнутијем земљишту који су постојали до пре 100 година, међу којима је најважнији био онај између Засавице II и Мачванске Митровице и западно од Засавице I, данас је остало само неколико шумарака. Нешто компактнија подручја под дрвенстом вегетацијом налазе се данас северно до 86
Саџака, на простору западног Ваљевца, на Врбовцу, као и западно од Батара у Пољанском. Поред фрагментације, антропогени утицај је фаворизовањем појединих врста условио и њихово униформисање. Храстових шума због тога на Засавици има мало, док су се још одржале површине под јасеном (Fraxinus angustifolia), уз примешане врбе (Salix sp.) (сл. 46). Слика бр. 46: Шумарци на Ваљевцу са пољским јасеном и примешаним врбама Идући од воденог окна, као прва у низу заједница дрвенастих врста дуж Засавице јавља се жбунаста заједница барске иве, Salicetum cinereae B. Jovanović 1953. Формације барске иве ЕРДЕШИ (2001) издваја као Calamagrosti - Salicetum cinerae Soo et Zolyomi 1955. Заједница је у непосредном контакту са мочварном заједницом трстика Scirpeto - Phragmitetum. Јавља се на глејним земљиштима типа - до глеја. Њена висина ретко прелази неколико метара. Флористички је сиромашна, а развојем земљишног покривача прелази у заједницу са пољским јасеном. Освајање влажних станишта од стране барске иве јасно указује, да корито Засавице које је пре нешто више од сто година било широко колико и река Сава (АЛЕКСИЋ, 1891), релативно брзо постаје шумско станиште (сл. 47). Слика бр. 47: Обрастање влажних станишта састојинама барске иве (Salix cinerea) на Саџаку 87
У јаче забареним деловима, тешког механичког састава, фрагментарно се јављају жбунасте формације врбе раките (Salix purpurea). Њена појава се у Подунављу везује за деградационе стадијуме изданачких шума беле врбе (ПАРАБУЋСКИ, 1973). Шума врбе и тополе Populeto-Salicetum Rajevski 1950 s.l, не рачунајући културе ових врста, нема велико распрострањење. Налази се на мочварноглејном земљишту у приобалном појасу Засавице и подручју око бара. Забележена је на потесима Саџак, Ваљевац и Врбовац. Као и другим врстама специјализованим за поплавна подручја и рецентне наносе, за генеративну обнову ових шума недостаје периодично плављење (сл. 48). Слика бр. 48: Шуме беле врбе и топола на Врбовцу Не улазећи дубље у поређење и синтаксономско рашчлањивање шумских заједница и њихових деградационих стадијума, које су истраживачи приказали у радовима о Засавици (ВУКИЋЕВИЋ, 1966; ЕРДЕШИ, 2001; СТАНКОВИЋ, 2006), од шума тзв тврдих лишћара забележене су: монодоминантне шуме пољског јасена, шуме лужњака и пољског јасена, шуме лужњака и граба, шуме јасена, лужњака, јове и граба, шуме липе, лужњака и цера. Шума пољског јасена и лужњака Fraxino - Quercetum roboris s.l. у ширем смислу, према станишним условима, има највеће потенцијално распрострањење (сл. 49). 88
Слика бр. 49: Шума пољског јасена и лужњака Fraxino - Quercetum roboris Земљишта типа -глеја и семиглејна земљишта тежег механичког састава, природно су станиште ових врста. Флористички састав ових шума данас је знатно измењен фрагментацијом, начином газдовања, променом хидролошких услова, као и интродукцијом страних врста. Остаци ових шума забележени су на потесу Саџак, Башчине, Зовик, Широка бара, Рибњача и др. На семиглејним земљиштима јасен и лужњак граде мешовите шуме, које ЕРДЕШИ (2001) у депресијама на 79 m н.в. описује као Genisto elatae - Quercetum Horv 1938. subass. Leucoio-fraxinetum Glav 1955. У зависности од локалног положаја, дужине плављења, антропогеног и других утицаја, јасен и лужњак се јављају у различитим комбинацијама са другим врстама. Од алохтоних дрвенастих врста јављају се: багремац (Amorpha fruticosa), јасенолисни јавор (Acer negundo), дуд (Morus nigra), пенсилванијски јасен (Fraxinus pennsylvanica). На прелазу у ред терестричних земљишта придружују им се граб (Carpinus betulus), цер (Quercus cerris) и липа (Tilia grandifolia), као и интродуковане врсте: гледичија (Geldichia triachantos) и кисело дрво (Ailanthus altissima). Монодоминантна шума пољског јасена изданачког порекла (Fraxinetum angustifoliae B. Jovanović et Tomić. 1979) спонтано се јавља на нижим земљиштима, типа / -глеја. Имајући у виду да су на Засавици то већином шуме у приватном власништву, које се често секу чистом сечом и обнављају из пања, могуће је и да су то заправо деградациони стадијум мешовитих шума са лужњаком. 89
Остаци старе шуме лужњака и граба са пољским јасеном (Carpino betuli- Quercetum roboris B.Jov et Glišić 1967 s.l.) забележени су на потесу Станишевац, у власништву Ивић Гостимира, на терену израженог микрорељефа надморске висине од 79-91 m, управо у моменту њихове сече. Према подацима Михајла Станковића, стручног сарадника, измерени обим ових стабала лужњака износи 366, 350, 305, 287 и 276 cm. С обзиром на димензије стабала и процењену старост око 140 година, које на Засавици нећемо поново видети у скорије време, даје се детаљнији приказ структуре шуме. Склопљеност спрата дрвећа износи 60 %. У I спрату дрвећа, висине преко 30m, налазе се: храст лужњак (Quercus robur), пољски јасен (Fraxinus angustifolia ssp. oxycarpa) и граб (Carpinus betulus). У другом спрату дрвећа, висине до 20 m, забележени су: граб (Carpinus betulus), пољски јасен (Fraxinus angustifolia ssp. oxycarpa), багрем (Robinia pseudoacaia), брест вез (Ulmus effusa), дивља трешња, домаћи орах (Juglans regia). У спрату жбуња, склопа 50 %, јављају се: Sambucus nigra, Ligustrum vulgare, Carpinus betulus, Crataegus monogyna, Acer tataricum, Evonymus europaeus, Corylus avellana, а од алохтоних Amorpha fruticosa и Robinia pseudoacacia. Спрат зељастих биљака, који је такође добро развијен, настањују: Hederea helix, Clematis vitalba, Rubus caesius, Humulus lupulus, Phytolacca americana, Ulmus minor, Cornus sanguinea, Erigeron canadensis, Solanum dulcamara, Corylus avelana, Acer campestre, Quercus robur, Rhamnus frangula, Epilobium tetragonum, Lactuca sp., Circea lutetiana, Euphorbia stricta, Ranunculus repens, Tamus communis. Посебно је интересантна и појава остатака шуме црне јове (Alnetum glutinosae Ilić-Vukićević E. 1956), која се природно не јавља у овом делу Посавине. С обзиром да су ове шуме присутне дуж реке Дрине, закључује се да појава шумарака црне јове oдражава динамику кретања воде и утицај те реке. Забележена је фрагментарно у депресијама на око 69-70 m надморске висине на локалитету Батар и Врбовац. Губитак периодичног плављења, недостатак свежих наноса, вегетативна обнова и присуство инвазивних врста у подрасту (Amorpha fruticossa), условљавају њену девитализацију и постепено повлачење. С обзиром да шуме црне и беле тополе (Populetum nigro-albae Slav. 52) у Посавини нису природног распрострањења, за разлику од оних у Подунављу (ЕРДЕШИ, 1971), при чему су и од некадашњих остали само мањи деградирани фрагменти изданачког порекла, може се говорити само о локалној појави деградационих стадијума ових шума. Бела топола ипак налази нешто повољније услове за развој, а њене шумарке најчешће налазимо на приватним шумским поседима. Најксеротермнија заједница Резервата је шума липе, лужњака и цера, описана као Rusco aculeati - Tilio Quercetum roboris Ердеши 1955 на гајњачи, која се јавља на највишим котама старог алувијума. Будући да је изван утицаја подземних вода, Ердеши је наводи као климатогену заједницу. Забележена је на више локација у окружењу Засавице (Липова греда, Гајеви, Дренова греда, Церје). Обнова ових шума изданачким путем погодује сциофилнијим и бржерастућим врстама, које преузимају доминацију (липа, граб, цер). Слична шума забележена је и у неплавном делу алувијума између Саве и Босута, у којој липа и цер, и поред редовних газдинских интервенција, такође потискују храст лужњак. Претходно указује на поремећај равнотеже ценолошких односа, који је можда проузрокован и другим чиниоцима, као што су промена станишних услова и селективност интродукованих патогена (нпр. храстова пепелница - Micosphaera alphitoides). 90
EРДЕШИ (2001) је на подручју Засавице издвојио укупно 7 синтаксономских јединица шумске вегетације, при чему је повезивањем заједнице са хидрографским положајем и педолошком подлогом, поред газдовања шумама на типолошкој основи, дата и подлога за планску реконструкцију природне шумске вегетације. Већина типова шума који се овде јављају забележени су и на подручја западног Срема (ЕРДЕШИ, 1971). Иако овај аутор не наводи шуме тополе као посебну категорију, на терену је забележен већи број виталних шумарака те врсте, монодоминантног састава и различитих старости. На природну распрострањеност шума беле тополе, па чак и појаву сиве јове (Alnus incana) и сиве врбе (Salix cinerea) у Мачви указује ВУКИЋЕВИЋ (1966), али је то свакако резултат ширег подручја истраживања у односу на првобитно заштићено подручје Резервата, односно већи диверзитет обухваћених станишта са специфичностима условљеним утицајем Дрине. Познавање синдинамике шумских заједница од посебног је значаја за благовремену примену одговарајућих мера неге шума у условима нарушених ценолошких односа (диригован хидролошки режим, присуство инвазивних врста). На еколошко-вегетацијски низ шума сличних станишних прилика указују ТОМИЋ И РАКОЊАЦ (2004), наводећи као почетни стадијум заједницу Saliceto cinerare Fraxinetum angustifoliae на еуглеју са еколошким карактеристикама - до глеја, која се развија у заједницу Carici remotae Fraxinetum angustifoliae на еуглеју са еколошким карактеристикама / глеја, затим у Fraxino - Quercetum roboris subass. hygrophyllum на хумоглеју са еколошким карактеристикама глеја, Fraxino - Quercetum roboris subass. typicum на сувљим варијантама ритске црнице, Fraxino- Quercetum roboris subass. aceretosum на ливадским до лесивираним ливадским црницама, Carpino Fraxino Quercetum roboris subass. caricetosum remotae на ливадским до лесивираним ливадским црницама, која најзад прелази у завршни стадијум Carpino Fraxino Quercetum roboris subass. typicum на гајњачи, лесивираној гајњачи и лесиве - псеудоглеју. Шумске културе Шумске културе у природном добру заузимају значајне површине, нарочито у непосредној близини Засавице. При томе монокултуре хибридних топола имају већу покровност у односу на културе беле врбе. Ови засади захтевају интензивне мере неге, које за дивље врсте представљају велике дистурбације. Монокултуре сађене у редове, неизражене спратовности, флористички и естетски су сиромашне, а истовремено, нарочито ако су подигнуте на природним стаништима тврдих лишћара, еколошки лабилне (сл. 50). Услед флористичког сиромаштва и интензивних мера неге неповољне су као станишта дивље флоре и фауне. Такве, неприродне услове повећане осветљености и садржаја органских материја у монокултурама нарочито користе инвазивне врсте биљака. Дрвенасте врсте: Acer negundo, Amorpha fruticosa, Fraxinus pennsylvanica са примесом Morus alba, Gleditchia triacanthos, спонтано се шире у подстојном спрату ових култура. У спрату зељастих биљака доминира купина (Rubus caesius), а у зависности од шумског склопа и хидрографског положаја, забележен је и већи број неофита: Conyza canadensis, Erigeron annuus, Solidago gigantea ssp. serotina, Vitis vulpina, Echinocystis lobata. Култура беле врбе (Salix alba) подигнута је и на подручју Пачје баре, старости нешто мање од три деценије. На разлике у станишним условима унутар ове културе указују разлике у спрату зељастих врста, развијеност спрата жбуња и 91
хабитус стабала. У делу баре који пролази кроз 33 и 34 одељење, развијен је спрат жбуња, који у централном делу депресије гради барска ива (Salix cinerea) и багремац (Amorpha fruticosa), а на вишем, ободном делу још свиб (Cornus sanguinea), глог (Crataegus sp.) и појединачно пољски јасен (Fraxinus angustifolia). Састав спрата жбуња у овом делу баре указује на сукцесију барских станишта ка природним дрвенастим заједницама. У наставку баре, у 35 и 36 одељењу, стабла врбе имају изражену гранатост и адвентивно корење, што, заједно са са доминацијом трске (Phragmites communis), појавом барске папрати (Thelypteris palustris) и изостанком спрата жбуња, показује да се на том станишту шумска вегетација природно, односно спонтано не развија. Дрвенасте врсте се овде спонтано јављају само на малим гредама и ободним делом баре, на прелазу у културу хибридних топола. Имајући у виду да овај, нижи део Пачје баре, представља станиште строго заштићене врсте папрати (Thelypteris palustris) која је индикатор за заштиту приоритетног типа станишта низијских тресава, део баре у 35. и 36. одељењу треба изузети из редовног газдовања, како би се спровођењем мера заштите очувао и ревитализовао. Слика бр. 50: Монокултуре ЕУ топола на Врбовцу II 1.11. Планктонска заједница Засавице Оквирна директива о водама Европске Уније (Directive 2000/60/EC) је правни инструмент који на свеобухватан начин третира проблематику заштите и одрживог управљања водним ресурсима. Еколошки статус водних тела представља израз квалитета структуре и функционисања природних акватичних екосистема. Израз еколошки статус дефинише стање воденог екосистема са три аспекта: биолошког, физичкохемијског и хидроморфолошког. У скаду са препорукама Оквирне директиве о водама елементи који се користе за процену квалитета воде и еколошког стауса су: планктон, акватичне макрофите, макроинвертебрате и ихтиофауна. Коначна 92
процена еколошког статуса водног тела се заснива на сврставању вода у једну од 5 класа: одличан, добар, осредњи, лош и веома лош статус. Фитопланктон у воденим екосистемима је веома осетљив на промене физичко-хемијских параметара, те његово присуство, учесталост и бројност може бити значајан биолошки показатељ тренутног или дугорочног стања органске оптерећености неког воденог екосистема. Сакупљање фитопланктона на простору Засавице извршено је током 2009., 2010. и 2011. године, а током истраживања укупно је обухваћено 14 локалитета (тачака): устава Модран, Модран после Мачванске Митровице, Шумарева ћуприја, Зовик, Ваљевац (шума), Ваљевац (пашњак), улаз у Баново поље, Баново поље - Рашeвића ћуприја, Баново поље - извори, Баново поље - Љубинковића ћуприја, Равњанска ћуприја, Пресека, Пољане и Батар. Анализа фитопланктона као параметра сапробиолошке анализе квалитета воде указује на присуство 105 таксона сврстаних у следеће разделе: Cyanophyta, Pyrrophyta, Xantophyta, Chrysophyta, Rhodophyta, Bacillariophyta, Euglenophyta и Chlorophyta. У квалитативном погледу доминирају врсте из раздела Bacillariophyta и Chlorophyta док су остали раздели присутни са мањим бројем врста (IX Прилог I 1.3.). У саставу фитопланктона забележено је и присуство облика који нису типични за фитопланктон, већ припадају бентосним или епифитским заједницама. У односу на број таксона доминира раздео Bacillariophyta (40), док је раздео Chlorophyta субдоминантан (24). Остали раздели имају мањи број представника. Доминација силикатних алги била је израженија током летњег и касно летњег периода (јул-август), док у време рано јесењег периода (септембар) доминацију имају зелене алге. Силикатне алге (Bacillariophyta), које су према броју таксона најзаступљеније, чине највећи део фитопланктонске заједнице. Значај ових алги испољава се пре свега у томе што су оне примарни органски продуценти у воденим биоптопима и често су прва карика у ланцу исхране многих водених животиња. Њихова велика бројност указује на повољне еколошке услове средине за њихов раст и развиће. Силикатне алге су веома осетљиве на квалитативне промене хемизма воде, те су због тога одлични биолошки индикатори. Сем тога, ове алге учествују у процесу биолошког пречишћавања вода, па је и са тог аспекта њихов значај велики. Током истраживања која су вршена у периоду од 1999-2002. године у Батару пронађена је врста Batrachospermum gelatinosum (сл. 51). То је први, а уједно и једини до сада познати налаз неке црвене алге на подручју Војводине, како наводе (СИМИЋ И САР., 2007). Ова врста је индикатор је чисте, добро аерисане воде. Већина црвених алги које насељавају копнене воде су ретке и/или угрожене, па с тога захтевају посебан режим заштите (SIMIC ET AL, 2007). На Засавици је идентификовано и 9 врста Charophyta, од 22 пронађене у Србији (VESIC ET AL, 2011). Ове алге су индикатори чистих, просветљених вода. Констатовани биоиндикатори у оквиру фитопланктона, са свих испитиваних локалитета, су индикатори α-мезосапробних вода као нпр. Oscilatoria chalybea, O.formosa, Nitzschia palea, N. acicularis, Stephanodiscus hantzschii, Chlamidomonas ehrenbergii; индикатори β-мезосапробних вода као нпр. 93
Microcystis aeruginosa, Amphora ovalis, Melosira granulate, Pinnularia maior, Trachelomonas hispida, Pandorina morum и Oocystis lacustris. Доминирају индикатори β-мезосапробности, што не указује на велику органску оптерећеност. Процес минерализације у оваквим водама је јако напредовао, што ствара повољне услове за развој алги, виших биљака и животиња. На основу биолошког аспекта прелиминарне процене биолошког квалитета базиране на узорковању током три године, може се закључити да вода Засавице задовољава критеријуме II класе еколошког квалитета у односу на елементе фитопланктонске заједнице. Сапробиолошка процена квалитета воде дата је применом листе организама индикатора SEV и директном сапробиолошком методом одређивања индекса сапробности PANTLE & BUCK (1955). Наиме, свакој детерминисаној врсти приписана је одређена индикаторска таблична вредност (s), која постоји забележена у таблицама (SEV, 1977). Просечна вредност индексa сапробности, израчунатoг на основу индикаторских табличних вредности износи 1.97 што указује на то да се ради о релативно чистој води са нижим органским оптерећењем у којој постоје процеси еутрофизације, али мањег интензитета, односно да воде са испитиваних локалитета спадају у II класу бонитета. Слика бр. 51: Batrachospermum gelatinosum II 1.12. Фаунистичке одлике II 1.12.1. Фауна бескичмењака Богатство инвертебрата Река Засавица као стари меандар Саве, опасан насипима и са регулисаним водним режимом путем устава, након скоро два века сачувао је низ природних станишта која су некад давно пре регулационих радова постојала у ширем окружењу великих река. Природна влажна станишта са воденом 94
вегетацијом и поплавним шумама пружаjу низ станишта бескичмењацима који су у прошлости насељавали широка поплавна подручја великих река у Војводини. До данас је на подручју Засавице регистрована 41 врста пужева (Gastropoda, Mollusca), три врсте бранхиопода (Crustacea, Branchiopoda), девет врста остракода (Crustacea, Ostracoda), пет врста амфиподних ракова (Crustacea, Amphipoda), три врсте водених гриња (Acari, Hydrachnidia), 37 вилинских коњица (Insecta, Odonata), једна врста зрикавца (Orthoptera, Tettigonidae), 35 врста стрижибуба (Coleoptera, Cerambycidae), 72 врсте трчуљака (Coleoptera, Carabidae), 86 врста сурлаша (Coleoptera, Curculionoidea), 68 врста дневних лептира (Lepidoptera), три врсте стаблових зоља (Hymenoptera), 31 врста мрава (Hymenoptera, Formicidae), три врсте комараца (Diptera, Culicidae), 47 врста Adephaga (ГАБОР И СТАНКОВИЋ, 2012), 104 vrste паукова, 9 врста олигохета (МИЉАНОВИЋ,ЕТ АЛ., 2001) и по једна врста галне муве (Diptera, Cecidomyiidae), слатководног сунђера и медузе. Иако спада у једно од најистраженијих простора у Војводини, када је познавање фауне бескичмењака у питању, ипак, велики број таксона уопште није обрађен (комарци, једнодневке, шкољке и друго). Међузависност бескичмењака са условима станишта 1. Водена станишта са околином С обзиром на чињеницу да су стални и привремени водотокови и баре на овом простору најзаступљенија по површини, најдоминантније групе по бројности међу бескичмењацима јесу акватичне макроинвертебрате. Настањују различите еколошке нише, са акватичном и семиакватичном вегетацијом, као и вегетацијом мочварних ливада. Међу њима треба истаћи присуство бранхиопода (Crustacea, Branchiopoda), остракода (Crustacea, Ostracoda), амфиподних ракова (Crustacea, Amphipoda), водених гриња (Acari, Hydrachnidia), ларви комараца (Diptera, Culicidae), вилинских коњица (Odonata), сунђера (Spongillidae), медуза (Cnidaria- Hydrozoa), бриозоа (Bryozoae) и др. Најдетаљније су проучени вилински коњици. На жалост, управо због регулација река у прошлости, све регистроване врсте угрожене су на Европском нивоу. Највећи диверзитет врста водених бескичмењака бележи се на просторима на којима су присутни различити типови водених и влажних станишта, ефемерни и трајни, са различитом обраслошћу воденог огледала и приобалног појаса вегетације. Свакако, од велике важности јесте и присуство шумске вегетације поред водотока и бара, али и диверзитет биљних врста које служе као хранидбена база, место за полагање јаја и слично. Како Засавица обилује оваквим стаништима, неопходно је очувати одговарајући водни режим који омогућава плављење током пролећа и јесени, као и пресушивање појединих станишта током лета (важно за бескичмењаке специјализанте за ефемерна водена станишта). 2. Шумска станишта Шумска станишта карактерише доминиција поплавних шума врбе и тополе, јасена, док су шуме храста спорадичне. Група ксилофагних инсеката, у коју се сврставају и стрижибубе, има мултифункционалну и веома битну улогу у овим 95
екосистемима. Око 80% врста стрижибуба се развија испод коре дрвенастих врста, док се око 20% храни кореном и стабљикама зељастих биљака. Највећи део се храни испод коре или у нешто дубљим слојевима мртвог дрвета или у мртвим деловима (мртвим гранама на пример) живог дрвећа. Анализа фауне стрижибуба показала је присуство 26 врста чије се ларве развијају у дрвету. Према NIETO ET ALEXANDER (2010), скоро половина (12 врста) захтевају стару шуму са дрветом у некој фази распадања, што говори у прилог опстанка сапроксилне фауне. У највећем проценту ради се о полифагним врстама. Ипак, могуће је издвојити једну врсту, Aromia moschata, као преферента Salix током ларвеног развоја. Такође, присутне су и четири врсте стрижибуба као преференти храста (Cerambyx cerdo, Plagionotus detritus, Exocentrus adspersus, Rhagium (Megarhagium) sycophanta). Храстова стрижибуба (Cerambyx cerdo) посебно је значајна као национално и међународно заштићена врста, али и монофагна врста, чији би се опстанак на простору Засавице довео у питање без посебне заштите храстова, нарочито старих стабала. Трчуљци (Carabidae) Засавице су одлични регулатори бројности штетних инсеката (губар, дудовац и сл.), па су подобни за коришћење у биолошкој борби. Најзначајније врсте су ендеми Балканског полуострва. Одређен број врста лептира (Lepidoptera) Засавице је присутан искључиво у природним шумама, и то пре свега у шумама које су према европској типологији станишта именоване као југоисточне европске јасеново-храстово-јовине шуме: Leptidea sinapis, Pieris balcana, Hamearis lucina, Favonius quercus, Satyrium w- album, Argynnis paphia, Polygonia c-album, Araschnia levana, Neptis sappho, Apatura metis, A. iris, Pararge aegeria, Lasiommata megera и L. maera. Поред ових врста, за велики број лептира веома је важан мозаик шумских и ливадских станишта. 3. Ливадска станишта Континенталне влажне ливаде присутне на Ваљевцу, Врбовцу и Турским ливадама су станишта од изузетног значаја за инсекте, за чији је развој потребно присуство зељасте вегетације. Ентомолошка истраживања су показала присуство ендемичне врсте зрикавца Metrioptera (Zeuneriana) amplipennis. Овај ендемични зрикавац се налази на скоро свим влажним теренима доњег тока Саве и у Панчевачком риту на алувијалној равни Дунава. Овај ендемични зрикавац је карактеристичан само за влажна станишта у најјужнијем делу Перипанонске низије и ендемит је Србије. Свега седам врста стрижибуба свој ларвени развој обављају у зељастим биљкама. На сувљим ливадама срећу се Phytoecini и Dorcadionini, док су за влажне ливаде везане врсте из трибуса Agapanthiini. Ипак, већина адултних облика врста које се развијају у дрвету се храни на цвећу ливадских врста. Највећи број врста лептира се развија и храни искључиво на ливадским стаништима Засавице (Pyrgus malvae, Ochlodes sylvanus, Zerynthia (Zerynthia) polyxena, Anthocharis cardamines, Aporia crataegi, Colias erate, C. hyale, C. alfacariensis, Hamearis lucina, Lycaena phlaeas, L. Dispar, L. Tityrus, Cupido alcetas, Celastrina argiolus, Plebejus argus, Aricia agestis, Issoria lathonia, Melitaea phoebe, M. didyma, M. athalia, M. aurelia, Coenonympha glycerion, Maniola jurtina и Melanargia galathea). Они обављају веома важну екосистемску улогу опрашивача. 96
Врсте од националног и међународног значаја Смањење диверзитета врста бескичмењака влажних станишта, као уосталом и врста из других таксономских категорија, узрокован je регулацијом река, односно нестанком природних станишта, тако да се многе врсте данас налазе на различитим Црвеним Листама. На националном нивоу заштићено је 16 врста бескичмењака са подручја Засавице, и то: 11 строго заштићених и 4 заштићене врсте (IX Прилог I 1.4.). Од строго заштићених значајне су следеће врсте: Велика храстова стрижибуба (Cerambyx cerdo) представља изузетно угрожену врсту широм Европе (сл. 52), која је наведена у Анексима II и IV Директиве о стаништима. Њена ларва развија се више година хранећи се искључиво у дрвету храста. Као монофагна, њену заштиту могуће је спроводити само са очувањем храстових шума. Букова стрижибуба (Morimus asper funereus) наведена је у Анексу II Директиве о стаништима. Код нас је раширена, где уједно пролази северозападна граница ареала. Слика бр. 52: Велика храстова стрижибуба (Cerambyx cerdo) Pilemia tigrina (Coleoptera, Cerambycidae). Ово је врста панонског распрострањења. Присутна је у Мађарској, Бугарској, Румунији, Хрватској, Словенији и код нас. Развој врсте није довољно проучен. Ларве се могу наћи у Anchusa barrelieri у корену и приземном делу стабљике (DANIEL, 1908; KOVÁCS, 1997). У Мађарској је ова врста налажена само у јужном делу земље. Популације ове врсте су веома изоловане. Основни угрожавајући фактор представља нестанак природних, ливадских станишта. NICKEL ET REMANE (2002) је наводе као веома ретку и угрожену врсту у Европи. Такође је наведена у Анексима II и IV Директиве о стаништима ЕУ (Council Directive 92/43/EEC). У Србији је регистрована на свега 5 локалитета. Велики јеленак (Lucanus cervus) је наведен на Анексу II Директиве о стаништима. Горња вилица мужјака је продужена у клешта која подсећају 97
на јелење рогове, по чему је овај инсект и добио народни назив (сл. 53). Ларва се развија искључиво у храсту. Бројност ове врсте није никад велика. Будући да је релативно незграпан инсект, често је жртва разних грабљивица. У многим крајевима Европе је у изумирању. Код нас се налази на списку строго заштићених врста животиња у Србији. Слика бр. 53: Јеленак (Lucanus cervus) Популације трчуљка Carabus (Morphocarabus) kollari praecellens познате су само из Срема и Славоније, због чега је ова подврста строго заштићена на националном нивоу. Панонски преливац (Apatura metis) распрострањен је у сливу Дунава и фрагментарно на Балкану (сл. 54). Наведен је у Анексу IV Директиве о стаништима ЕУ. Врста је монофагна, а у ларвеном облику-гусеница се храни на белој врби (Salix alba). Ускршњи лептир (Zerynthia (Zerynthia) polyxena) је понтско-медитеранска врста, чија је гусеница монофагна на вучијој јабуци (Аristolochia clematitis). Такође је врста са Анекса IV Директиве о стаништима ЕУ. Слика бр. 54: Панонски преливац (Apatura metis) 98
Према критеријумима Светске организације за заштиту природе (IUCN) 133 врсте регистроване на Засавици се налазе на списку угрожених врста (IUCN, 2011), као и Црвеним листама угрожених неморских мекушаца (CUTTELOD ET AL., 2011), лептира (Van Swaay et al., 2010), вилинских коњица (KALKMAN ET AL., 2010) и сапроксилних инсеката Европе (NIETO ET ALEXANDER, 2010). Директивом о стаништима (Habitat directive), односно програмом Natura 2000 заштићене су: Helix (Helix) pomatia, Cerambyx cerdo, Morimus asper funereus, Pilemia tigrina, Apatura metis, Lycaena dispar и Zerynthia (Zerynthia) polyxena. Овде је забележен и велики број ендема Балканског полуострва или ширег региона: Carabus (Eucarabus) parreyssi, Carabus (Eucarabus) parreyssi plassensis, Carabus (Eucarabus) obsoletus nagyagensis, Carabus (Morphocarabus) kollari praecellens, Stenopterus similatus, Metrioptera (Zeuneriana) amplipennis, Amphimelania holandrii и Tandonia kusceri. Такође, већина европских врста слатководних пужева су ендемити, као и 17,9% врста терестричних пужева Србије (CUTTELOD ET AL., 2011). За многе врсте са Засавице ово је граница ареала: Hydrachna (Rhabdohydrachna) crassipalpis, Chirocephalus brevipalpus, Agapanthiola leucaspis, Cyrtoclytus capra и Lampropterus femoratus. Поред горе наведеног, изразито су угрожене монофагне врсте, које нестајањем биљки хранитељки бивају доведене на ивицу преживљавања: Cerambyx cerdo, Aromia moschata, Zerynthia (Zerynthia) polyxena, Pilemia tigrina, Apatura metis и др. Поред наведених врста, присутне су и многе друге ретке врсте (IX Прилог I 1.4.), чија је заштита од значаја за очување природних вредности Специјалног резервата природе. II 1.12.2. Фауна риба На основу интензивних истраживања Завода за заштиту природе Србије обављених у периоду јул 1995. - октобар 1996. године за потребе стављања овог подручја под заштиту, евидентирано је 19 врста риба, представника 7 фамилија (ЗЗПС, 1996) (таб. 16) Табела бр.16: Списак врста риба (Студија заштите, ЗЗПС, 1996) Umbra krameri Walbaum, 1792 Esox lucius Linnaeus 1758 Rutilus rutilus Linnaeus 1758 Scardinius erythrophthalmus Linnaeus 1758 Alburnus alburnus Linnaeus 1758 Blicca bjoerkna Linnaeus 1758 Abramis brama Linnaeus 1758 Abramis sapa Pallas 1811 Abramis ballerus Linnaeus 1758 Tinca tinca Linnaeus 1758 Pseudorasbora parva Schlegel 1842 умбра штука бодорка црвенперка уклија крупатица деверика црноока деверика кесега лињак брадавичарка 99
Rhodeus sericeus amarus Bloch 1782 Carassius carassius Linnaeus 1758 Carassius auratus gibelio Bloch 1782 Cyprinus carpio Linnaeus 1758 Misgurnus fossilis Linnaeus 1758 Ictalurus nebulosus Le Sueur 1819 Lepomis gibbosus Linnaeus 1758 Perca fluviatilis Linnaeus 1758 гавчица златни караш бабушка шаран чиков цверглан сунчаница гргеч Постојећи литературни подаци о ихтиофауни Засавице потичу од МАРКОВИЋА (1962.), који у свом раду набраја пет врста: штука, лињак, гргеч, црвенперка и сом. На основу теренских истраживања на више локација дуж Засавице током новембра и децембра месеца 2009. године, као и јула 2010. и 2011. године, дат је приказ квалитативног састава риба, са освртом на значај појединачних врста, присутне факторе угрожавања, могућности, потребе и мере заштите. Слика бр. 55: Истраживања фауне риба Истраживања су обављена уз помоћ уређаја за електрориболов (уређај типа Aquatech EL63 IIGI Honda GX270; 300/600VDC и уређај типа IG200/2) (сл. 55). Током ових истраживања евидентирано је укупно 16 врста риба, представника 6 фамилија. Најбројније су врсте из породице шарана (Cyprinidae) 10 врста. У самом излову, током истраживања су доминирали брадавичарка и сребрни караш, а од аутохтоних врста гргеч, бодорка, црвенперка и уклија (таб. 17). Специфичне хидролошке и хидробиолошке особине указују да су ове воде насељене претежно рибама из фамилије шарана, а само подручје да припада категорији низинских ципринидних вода (РИСТИЋ, 1977). Коришћена номенклатура је усклађена са подацима доступним у интернет бази података Fauna Europaea (2011). 100
Табела бр. 17: Квалитативни састав и статус заштите ихтиофауне Засавице латински назив врсте домаћи назив 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Фамилија Umbridae Umbra krameri Walbaum 1792 мргуда, црнка, умбра + трајни ловостај VU II II Фамилија Esocidae Esox lucius Linnaeus 1758 штука + 01.02.-31.03., 40 cm LC Фамилија Cyprinidae Alburnus alburnus Linnaeus 1758 уклија LC Ballerus sapa Pallas 1811 црноока деверика LC III Carassius carassius Linnaeus, 1758 златни (барски) караш трајни ловостај LC Carassius gibelio Linnaeus 1758 сребрни караш, бабушка NE + Cyprinus carpio Linnaeus 1758 шаран + 01.04.-31.05., 30 cm VU Pseudorasbora parva Schlegel 1842 брадавичарка NE + Rhodeus amarus Bloch 1782 гавчица + * LC III II Rutilus rutilus Linnaeus 1758 бодорка LC Scardinius erythrophthalmus Linnaeus 1758 црвенперка LC Tinca tinca Linnaeus 1758 лињак трајни ловостај LC Фамилија Cobitidae Cobitis elongatа Heckel & Kner 1858 вијуница LC III II 101
латински назив врсте домаћи назив 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Misgurnus fossilis Linnaeus 1758 чиков + трајни ловостај LC III II Фамилија Ictaluridae Ictalurus nebulosus Le Sueur, 1819 цверглан NE + Фамилија Percidae Perca fluviatilis Linnaeus 1758 гргеч 10 cm LC Фамилија Centrarchidae Lepomis gibbosus Linnaeus 1758 сунчаница NE + Легенда - статус заштите: 1. Прелиминарни списак врста за црвену листу кичмењака 2. Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( - строго заштићена врста, - заштићена врста, * - врста заштићена само на подручју Војводине) 3. Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда (врсте заштићене ловостајем; cm - минимална дужина изловљених примерака) 4. Статус угрожености у Србији, према Светској унији за заштиту природе (IUCN); VU - vulnerable рањиве врсте LC-lеast concern последња брига, NE-not evaluated неопредељиване 5. Конвенција о заштити дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска Конвенција) 6. Директива о заштити природних станишта и дивље фауне и флоре 7. Алохтоне врсте 102
Теренским истраживањима Завода није утврђено присуство умбре у водама заштићеног подручја. Истраживања су вршена у неколико наврата са циљем проналажења ове врсте. Обрађивана су подручја на којима је током истраживања у периоду 1995/96. године пронађена врста. Такође су обухваћене и одређене локације за које се, на основу карактеристика Засавице, могло претпоставити да су могућа станишта умбре. Врста је тражена на осам локалитета, али није пронађена ни једна јединка. На основу доступних података (како литературних, тако и усмених) утврђено је да на Засавици не постоје новији налази умбре. Према усменим информацијама са терена, ова врста је у више наврата виђена и ловљена на Засавици, у околини Симића ћуприје, Љубинковића ћуприје, испод моста у Бановом Пољу и код Прекопца. Ове податке треба узети са резервом, јер није било могуће проверити их на терену. Резултати теренских истраживања указују да је врста значајно угрожена у Засавици и да је неопходно озбиљније дефинисати и спроводити мере и активности са циљем њене активне заштите. Потребно је вршити даља и детаљнија истраживања, као и мониторинг потенцијалних станишта, како би се утврдило њихово стање и фактори угрожавања на сваком појединачном локалитету. Без обзира да ли је умбра данас присутна на Засавици, она представља једну од темељних вредности, због које је подручје први пут стављено под заштиту (сл. 56). Слика бр. 56: Умбра (Umbra krameri) Смернице за заштиту ихтиофауне садржане су у домаћој легислативи, а такође и у међународним конвенцијама, директивама и другим документима који се примењују на националном и локалном нивоу. Акти који на националном нивоу ближе уређују област заштите и коришћења фауне риба су: Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ( Сл. гласник РС бр. 36/09), са подзаконским актима: Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда ( Сл. гласник РС бр 104/09 и 49/10), Решење о одређивању рибарских подручја ( Сл. гласник РС, бр. 115/07), Правилник о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни риболов, као и о начину, алатима, опреми и средствима којима се обавља рекреативни риболов ( Сл. гласник РС, бр. 73/2010), Правилник о начину вођења евиденције о улову рибе, као и о изгледу и садржини јединственог обрасца 103
евиденције улова од стране рекреативног риболовца ( Сл. гласник РС, бр. 104/09), Правилник о начину обележавања граница рибарског подручја ( Сл. гласник РС, бр. 79/09), Правилник о начину одређивања и висини накнаде штете нанете рибљем фонду ( Сл. гласник РС, бр. 84/09), Правилник о садржини обрасца дозволе за рекреативни риболов ( Сл. гласник РС, бр. 82/09), Правилник о садржини обрасца годишње дозволе за привредни риболов ( Сл. гласник РС, бр. 82/09), Решење о рибљим плодиштима ( Сл. гласник РС, бр. 76/94 и 79/2002), Правилник о програму мониторинга ради праћења стања рибљег фонда у риболовним водама ( Сл. гласник РС, бр. 71/2010), Правилник о категоризацији риболовних вода ( Сл. гласник РС, бр. 10/2012). У складу са Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ( Сл. Гласник РС, бр. 36/09) на територији СРП Засавица проглашено је рибарско подручје Засавица. Корисник рибарског подручја, Покрет горана Сремска Митровица, Програмом управљања рибарским подручјем треба да регулише заштиту и одрживо коришћење риба као ресурса и природног богатства. Овај документ омогућава реализацију обавеза у складу са Законом о рибарству: обележавање рибарског подручја, организовање рибочуварске службе и програм порибљавања. Наредбом о мерама за очување и заштиту рибљег фонда ( Сл. гласник РС, бр 104/09 и 49/10), прописане су одговарајуће мере заштите одређених рибљих врста. Ове мере се првенствено односе на период ловостаја и минималну дозвољену величину уловљених риба. Према овој Наредби забрана излова у одређеном периоду односи се на две врсте риба: штуку (Esox lucius) и шарана (Cyprinus carpio). Четири врсте се налазе под трајним ловостајем: умбра (Umbra krameri), лињак (Tinca tinca) (сл. 57), златни караш (Carassius carassius) и чиков (Misgurnus fossilis). За три врстe је утврђена и минимална димензија, испод којих је забрањен излов: штука (Esox lucius), шаран (Cyprinus carpio) и гргеч (Perca fluviatilis). Слика бр. 57: Лињак (Tinca tinca) 104 Са аспекта заштите фауне риба, од забележених врста, према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( Сл. гласник РС, бр. 5/2010) као строго заштићене врсте проглашени су умбра (Umbra krameri), златни караш (Carassius carassius) (сл. 58), гавчица (Rhodeus amarus), лињак (Tinca tinca), вијуница (Cobitis elongata) и чиков (Misgurnus fossilis), при чему је гавчица (Rhodeus amarus) заштићена само на територији Војводине. По овом Правилнику, статус заштићених врста имају штука (Esox lucius), црноока деверика (Ballerus sapa), шаран (Cyprinus carpio) и гргеч (Perca fluviatilis). Овим Правилником проглашавају се дивље врсте биљака,
животиња и гљива ради очувања биолошке разноврсности, природног генофонда, односно врсте које имају посебан значај са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта за Републику Србију, као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте и утврђују се мере заштите заштићених врста и њихових станишта. Заштита строго заштићених дивљих врста спроводи се забраном коришћења, уништавања и предузимања свих активности којима се могу угрозити дивље врсте и њихова станишта, као и предузимањем мера и активности на управљању популацијама, прописаних овим правилником и посебним законом. Слика бр. 58: Златни караш (Carassius carassius) На Прелиминарном списку врста за Црвену листу кичмењака Србије (ВАСИЋ И САР., 1990-1991) од рибљих врста на овом подручју присутне су умбра (Umbra krameri), штука (Esox lucius), шаран (Cyprinus carpio) гавчица (Rhodeus amarus) и чиков (Misgurnus fossilis). Овај списак врста кичмењака представља основу за рад на Црвеној листи, односно Црвеној књизи кичмењака Србије и обухвата све потенцијалне врсте кичмењака у Србији за које се предузимају, или за које треба предузети, мере заштите и очувања. Поред примене националне легислативе, Република Србија је потписник и међународних конвенција које су ратификоване законима, што указује на њихов значај и обавезу да их примењујемо и спроводимо. Ратификовани међународни документи који се односе на заштиту и одрживо коришћење биолошке разноврсности су: Конвенција о биолошкој разноврсности, којом су дефинисани основни принципи заштите и очувања биодиверзитета, Конвенција о заштити дивље флоре и фауне и природних станишта (Берн, 1979), Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица (Рамсар, 1971), Конвенција о очувању миграторних врста дивљих животиња (Бон, 1979), Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки, 1992), Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Софија, 1994) и Конвенција о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре - CITES (Вашингтон, 1973). 105
На овом месту се помиње и Директива о заштити природних станишта и дивље фауне и флоре, која иако важи само за чланице Европске Уније, садржи и одредбе заштите одређених врста које су евидентиране на овом подручју. Циљеви Бернске конвенције (Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats, 1979) су очување дивље флоре и фауне и њихових природних станишта, нарочито оних врста и станишта чије очување захтева сарадњу више држава. Од посебног су значаја угрожене и осетљиве врсте, укључујући и миграторне врсте. Од евидентираних врста, умбра (Umbra krameri) се налази на додатку II као строго заштићена врста. Црноока деверика (Ballerus sapa), гавчица (Rhodeus amarus), вијуница (Cobitis elongata) и чиков (Misgurnus fossilis) се налазе на додатку III, који се односи на заштићене врсте фауне (Аppendix III - protected fauna species). Додатак IV (Аppendix IV) дефинише забрањене начине и методе убијања, хватања и друге облике експлоатације (експлозиви, ватрено оружје, отрови, анестетици, уређаји са наизменичном струјом, вештачка осветљења), што се такође мора узети у обзир при дефинисању мера њихове заштите и очувања. Европска директива о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне је донесена 1992. године. Представља правни акт који на територији чланица Европске Уније регулише очување природних станишта и дивљих биљних и животињских врста. Директива представља модификовану Бернску Конвенцију, са проширеним списковима, односно додатим новим врстама. Представља једну од две директиве ЕУ која се односи на заштиту дивљих врста и саме природе (и приоритетних типова станишта). Aнекс II садржи врсте од заједничког интереса, за чије очување је неопходно одређивање посебних подручја за заштиту. На овом додатку се налазе следеће врсте забележене током истраживања: умбра (Umbra krameri), гавчица (Rhodeus amarus), вијуница (Cobitis elongata) и чиков (Misgurnus fossilis). Ради означавања статуса популација појединих врста на одређеном географском подручју, установљене су одређене категорије угрожености. Према најновијој IUCN категоризацији из 2001. године, свака од врста фауне неког географског подручја може се сврстати у једну од 9 категорија угрожености. Врсте које су забележене на истраживаном подручју припадају категоријама VU - vulnerable рањиве врсте, LC - last concern последња брига и NE - not evaluated неопредељиване врсте. Три врсте су на овом подручју одабране као приоритетне врсте које представљају типичност и посебност биодиверзитета овог заштићеног подручја, лињак (Tinca tinca), златни караш (Carassius carassius) и умбра (Umbra krameri). Свака врста је анализирана на овом подручју на основу три критеријума: распрострањење, угроженост и статус. Лињак и златни караш по IUCN категоризацији, на европском нивоу, спадају у групу последње бриге (LC). На основу теренских истраживања, њихов статус се на Засавици по IUCN критеријумима, може одредити као угрожена врста. Због веома специфичне екологије врста, стања екосистема Засавице и антропогених утицаја, ове врсте се налазе у веома неповољној ситуацији и њихов опстанак се може довести у питање, уколико се не предузму активне мере на њиховој заштити. 106
Засавица је у периоду 1995-2008. године представљала једино станиште умбре у Србији, где је ова врста званично забележена. Ово подручје није изгубило на свом значају за ову врсту, иако је током марта 2008. године умбра откривена на још једном локалитету у Бачкој. Ипак, забрињава податак да у периоду 2009-2011. године током теренских истраживања није забележен ни један примерак. Умбра је првенствено угрожена због уништавања станишта одводњавањем се губе погодна станишта као што су плитке јаме, измењен хидролошки режим, губитак плавних површина, али и алохтоне врсте и хемијско загађење имају значајну улогу у нестанку ове врсте. Иако се на европском нивоу води као рањива врста (VU), на основу идентификованих угрожавајућих фактора и теренских истраживања, на подручју Засавице умбри је могуће доделити статус критично угрожене врсте (CR). Засавица по својим карактеристикама представља специфичан (јединствен) водоток који се одликује великим бројем заштићених врста како на домаћем, тако и међународном нивоу. У прошлости су на територији Засавице постојали услови погодни за развој и опстанак многим врстама, које су данас ишчезле или им се број драстично смањио. Стога, бројност заштићених врста није у сразмери и са забележеном бројношћу индивидуа унутар једне врсте. Ихтиофауна овог подручја је оптерећена активностима човека (уношење алохтоних врста, упуштање отпадних вода, неконтролисано одлагање отпада, криволов, активности који нарушавају водни режим), које доводе до нарушавања екосистемског интегритета подручја. Ово резултира губитком станишта за рибље врсте као и нестанком подручја погодних за мрест. Већина присутних врста риба су заштићене националним и међународним правним актима што указује на значај и потребу заштите подручја: четири врсте се налазе под трајним ловостајем (Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда); за три врсте је одређена минимална дужина испод које је забрањен излов (Наредба о установљавању ловостаја за поједине врсте риба); за две врсте је утврђен ловостај у одређеном периоду (Наредба о установљавању ловостаја за поједине врсте риба); шест врста је заштићено као строго заштићене дивље врсте (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива); четири врсте имају статус заштићене дивље врсте (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива); пет врста се налази на Прелиминарном списку врста за Црвену листу кичмењака Србије; једна врста се налази на Додатку II Бернске конвенције као заштићена врста фауне; четири врсте се налазе на Додатку III Бернске конвенције као заштићене врсте фауне; четири врсте се налазе на Анексу II Директиве о стаништима; 107
II 1.12.3. Фауна водоземаца и гмизаваца Типична фауна водоземаца Панонског региона и Војводине опстала је на релативно очуваним влажним и воденим стаништима, која доминирају на Засавица, док су представници фауне гмизаваца више заступљени на степским и шумским стаништима, каква су заступљена у окружењу овог водотока. Од представника водоземаца највише су заступљене типичне акватичне и рипаријске врсте са широким ареалима распрострањења. Водоток Засавице је регулационим радовима на реци Сави изгубио велики део некадашњег плавног подручја, које је служило као привремено или стално станиште многим врстама водоземаца и гмизаваца везаних за водена и мочварна станишта. Од 1997. године када је уредбом Владе Републике Србије Засавица стављена под заштиту, херпетолошка истраживања су, у мањем или већем обиму, вршена сваке године, па су тако прикупљени многобројни вредни и релевантни подаци о присуству и стању популација фауне водоземаца и фауне гмизаваца на овом простору. Тако је и списак регистрованих врста из прве студије заштите СРП Засавица проширен са 8 на 13 врста водоземаца, односно са 9 на 12 врста гмизаваца. Подручје Специјалног резервата природе Засавица, смештено је између две велике реке, Саве и Дрине и за разлику од њихових дубоких, брзих и широких токова, Засавица је типична равничарска река, спорог тока и плитког корита. Оваква, кључна станишта генерално много више одговарају водоземцима и гмизавцима у свим фазама њиховог живота, а стање популација врста водоземаца у директној је вези са стањем акватичних биотопа који су им неопходни за нормално одвијање животних циклуса. Засавица представља мозаик водених, мочварних, ливадских и шумских екосистема, испресецаних бројним активним и зараслим каналима и депресијама. Због овог израженог екосистемског диверзитета, не изненађује да Резерват има и изузетно богату херпетофауну. На подручју СРП Засавица забележено је 13 врста из класе водоземаца (Amphibia) сврстаних у 2 реда, 6 фамилија и 7 родова, што чини 57% од укупно 23 врсте које су забележене на територији републике Србије, односно чак 76% од укупно 17 врста које су забележене на територији Војводине (таб. 17). Већина овде присутних врста водоземаца (шарени даждевњак, мали мрмољак, подунавски мрмољак, црвенотрби мукач, обична крастача, зелена крастача, гаталинка (сл. 59), обична чешњарка, жаба травњача и шумска жаба) бораве у воденој средини само током кратке сезоне парења, док остатак године проводе на околним терестричним локалитетима, где се хране и где проводе зиму у хибернацији. Засавица представља југозападну границу ареала распрострањења подунавског мрмољка (Triturus dobrogicus), ендема панонске низије. Ова врста насељава влажна станишта у низијама Дунавског слива. Најзаступљенију компоненту у батрахофауни чине три врсте фамилије Ranidae: Pelophylax kl. esculenta (зелена жаба), Pelophylax lessonae (мала зелена жаба) и Pelophylax ridibundus (велика зелена жаба) које су и најзначајније у ланцу исхране барско-мочварних станишта. Представници ове три врсте заступљене су са 30% у исхрани чапљи и рода и одређене су као заштићене врсте, 108
Правилником о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( Сл. Гласник РС 5/10). Слика бр. 59: Крекетуша, гаталинка (Hyla arborea) На овом подручју забележено је и 12 врста из класе гмизаваца (Reptilia) сврстаних у 2 реда са 2 подреда, 6 фамилија и 8 родова, што чини 55% од укупно 22 врсте које су забележене на територији републике Србије, односно 80% од укупно 15 врста које су забележене на територији Аутономне Покрајине Војводине (таб. 18). Гмизавце Засавице представљају како врсте везане претежно за водена и мочварна станишта, као што су барска корњача (Emys orbicularis) (сл. 60), белоушка (Natrix natrix) и рибарица (Natrix tessellata), тако и врсте које настањују отворене суве терене: ливадски гуштер (Lacerta agilis), зидни гуштер (Podarcis muralis), односно терене обрасле жбунастом и шумском вегетацијом: шумска корњача (Testudo hermanni), зелембаћ (Lacerta viridis), све врсте смукова и шарка (Vipera berus). Слика бр. 60: Барска корњача (Emys orbicularis) 109
По овим подацима, који показују да на простору Резервата живи више од 50% врста водоземаца и гмизаваца које се могу наћи на територији Републике Србије, односно око 80% врста присутних у Војводини, морамо закључити да је подручје Засавице изузетно значајно као репродуктивни центар и центар биодиверзитета фауне водоземаца и гмизаваца Војводине. Како је простор непосредне и шире околине СРП Засавица под све јачим антропогеним утицајем, преостала станишта у Резервату и ширем окружењу представљају последњи рефугијум за фауну водоземаца и гмизаваца. Даља, континуирана фаунистичка и биоценолошка истраживања, као и истраживања структуре популација присутних врста, требала би да дају одговор које врсте су најугроженије и оне би постале предмет посебних програма и мера заштите и управљања популацијама. У табели 18 су представљене врсте водоземаца које живе на простору предложеном за Резерват: Скраћенице, које означавају статус заштите и/или угрожености врсте: ПСЗДВ CITES IUCN Правилник о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС 5/10): Прилог I: строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (I) и Прилог II: заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (II). врсте обухваћене Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне: Annex II Врсте које могу бити угрожене ако се њихов промет не подвргне строгим прописима Annex III Врсте обухваћене Наредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста, (Сл. гл. РС 17/1999. категорије угрожености: LC последња брига, LRnt зависне од заштите, скоро угрожене. Bern Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта, Берн,1979 ; Annex II строго заштићене животињске врсте; Anex III заштићене врсте које подлежу посебним управним мерама (регулисање/забрана експлоатације, промета и држања). EU Директиве Савета Европске Унијe (Directive 92/43/EEC) Annex II животињске и биљне врсте од заједничког интереса чије очување захтева одређивање посебних подручја за њихову заштиту; Annex IV животињске и биљне врсте од заједничког интереса које захтевају строгу заштиту; Annex V животињске и биљне врсте од заједничког интереса чија експлоатација подлеже посебним управним мерама. Табела бр. 18: Фауна водоземаца подручја СРП Засавица Бр. SPECIES ВРСТА ПСЗДВ CITES IUCN Bern EU Amphibia Водоземци 1. Salamandra salamandra шарени даждевњак I - LC III II 2. Lissotriton vulgaris мали мрмољак I - LC III - 3. Triturus dobrogicus подунавски мрмољак I - LC II II 110
Бр. SPECIES ВРСТА ПСЗДВ CITES IUCN Bern EU Amphibia Водоземци 4. Bombina bombina црвенотрби мукач I - LC II II, IV 5. Bufo bufo обична крастача I - LC III IV 6. Pseudepidalea viridis зелена крастача I - LC II IV 7. Hyla arborea крекетуша, гаталинка I - LRnt II IV 8. Pelobates fuscus обична чешњарка I - LC II IV 9. Rana temporaria жаба травњача I - LC III V 10. Pelophylax kl. еsculenta зелена жаба II - LC III V 11. Pelophylax lessonae мала зелена жаба II - LC III IV 12. Pelophylax ridibundus велика зелена жаба II - LC III V 13. Rana dalmatina шумска жаба I - LC II IV У табели 19 су представљене врсте гмизаваца које живе на простору предложеном за Резерват: Скраћенице, које означавају статус заштите и/или угрожености врсте: ПСЗДВ CITES IUCN Правилник о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС 5/10): Прилог I: строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (I) и Прилог II: заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (II). врсте обухваћене Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне: Annex II Врсте које могу бити угрожене ако се њихов промет не подвргне строгим прописима Annex III Врсте обухваћене Наредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста, (Сл. гл. РС 17/1999. категорије угрожености: LC последња брига, LRnt зависне од заштите, скоро угрожене. Bern Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта, Берн,1979 ; Annex II строго заштићене животињске врсте; Anex III заштићене врсте које подлежу посебним управним мерама (регулисање/забрана експлоатације, промета и држања). EU Директиве Савета Европске Унијe (Directive 92/43/EEC) Annex II животињске и биљне врсте од заједничког интереса чије очување захтева одређивање посебних подручја за њихову заштиту; Annex IV животињске и биљне врсте од заједничког интереса које захтевају строгу заштиту; Annex V животињске и биљне врсте од заједничког интереса чија експлоатација подлеже посебним управним мерама. 111
Табела бр. 19: Фауна гмизаваца подручја СРП Засавица Бр. SPECIES ВРСТА ПСЗДВ CITES IUCN Bern EU Reptilia Гмизавци 1. Testudo hermanni шумска корњача II II LRnt II II, IV 2. Emys orbicularis барска корњача I - LRnt II II, IV 3. Anguis fragilis слепић - - LC III - 4. Lacerta agilis ливадски гуштер - - LC II IV 5. Lacerta viridis зелембаћ - - LC II IV 6. Podarcis muralis зидни гуштер - - LC II IV 7. Dolichophis caspius степски смук I - LC III IV 8. Coronella austriaca смукуља I - LC II IV 9. Zamenis longissimus Ескулапов смук I - LC II IV 10. Natrix natrix белоушка I - LC III IV 11. Natrix tessellata рибарица I - LC II IV 12. Vipera berus шарка I - LC III - Према публикованим подацима највећи диверзитет врста водоземаца и гмизаваца имају следећи локалитети: Батар са 24 таксона, Врбовац са 22 и Јовача са 22 таксона. Ако погледамо просторни распоред врста на простору Резервата видимо да Lissotriton vulgaris, Hyla arborea, Rana dalmatina и зелене жабе имају 100% заступљеност, односно ових шест врста су присутне на целом простору СРП Засавица. Нешто мању процентуалну заступљеност у односу на целокупни простор Резервата (70 90%) имају врсте: Triturus dobrogicus, Lacerta agilis, Podarcis muralis, Zamenis longissimus (сл. 61) и Natrix natrix. Слика бр. 61: Ескулапов смук (Zamenis longissimus) 112
На 50% површине Резервата налазе се одговарајућа станишта следећих врста: Bombina bombina, Pelobates fuscus, Emys orbicularis, Anguis fragilis, Lacerta viridis, Coronella austriaca и Natrix tessellata. На мање од 50% локалитета срећемо следеће врсте: Salamandra salamandra, Bufo bufo, Pseudepidalea viridis. Најмању просторну заступљеност су имале врсте Testudo hermanni и Dolichophis caspius нађене на два локалитета, и Rana temporaria и Vipera berus нађене на само једном локалитету (Батар) и уједно представљају најређе врсте у Резервату (СТАНКОВИЋ, 2008). Скоро све врсте водоземаца и гмизаваца, које обитавају на подручју предвиђеном за заштиту, заштићене су на националном (строго заштићене и заштићене врсте) и међународном нивоу (налазе се на анексима Бернске конвенције и анексима Директиве Савета Европске Унијe). Но, без обзира на важећи статус заштите, све наведене врсте представљају, у ланцу исхране, значајну карику у функционисања постојећих екосостема и услов опстанка великог броја врста осталих животињских група, посебно птица (нарочито у периоду сеобе), а међу којима су такође бројне врсте заштићене као строго заштићене и заштићене врсте и сврстане у националне и међународне црвене листе. Водоземци и гмизавци су значајни регулатори бројности фауне бескичмењака, нарочито инсеката. Инсекти заузимају доминантно место у исхрани Anura (безрепих водоземаца). Од унете хране инсекти су заступљени са преко 80%. Преостали постотак чине представници других група бескичмењака и ређе, ситних кичмењака. У раду који обрађује учешће инсеката у исхрани зелене жабе (Rana kl. еsculenta) у Ковиљском риту, аутори су утврдили да су у исхрани заступљене следеће групе бескичмењака: Insecta (47,6%), ларве Insecta (19,0%), Aranea (20%), Gastropoda (8,6%), Crustacea (3,8%) и Lumbricidae (1,0%). Од посебног интереса су свакако врсте из категорије ''штетних'' инсеката, јер регулисање њиховог броја на овај начин представља једну од метода биолошке борбе у заштити животне средине (ШИМИЋ ЕТ АЛ., 1992.). II 1.12.4. Фауна птица Разнолика и мозаична станишта Засавице, њихова очуваност и добро управљање, кључни су предуслов богатства фауне птица на овом подручју. Основу чини река Засавица, са отвореном водом, плутајућом и приобалном вегетацијом, затим шибљаци, плавне шуме и привремене баре, као и суви пашњаци и бројни шумски комплекси (забрани). Додатну вредност представља географски положај, између Дрине и Саве на јужном рубу Панонске низије, што се поготово испољава у броју птица селица. Генералне вредности и значај орнитофауне Основну црту орнитофауни овог подручја даје бројна и витална популација патке њорке (Aythya nyroca), глобално угрожене врсте. Водена станишта Засавице неопходан су предуслов опстанка оближње колоније гакова (Nycticorax nycticorax) (сл. 62) и малих белих чапљи (Egretta garzetta). 113
Околни шумски забрани и плавне шуме чине са ливадама и влажним подручјем недељиву еколошку целину од које тесно зависе врсте као што су мали детлић (Denrdocopos minor) и осичар (Pernis apivorus). Међу карактеристичним врстама комплекса очуваних плавних шума и бара, овде се гнезди црна рода (Ciconia nigra), а повремено бораве белорепан (Haliaeetus albicilla) и црна луња (Milvus migrans). Слика бр. 62: Гак (Nycticorax nycticorax) Опште богатство чини 182 врсте птица, међу којима је нешто више од 50 врста проверених гнездарица. Због свог значаја, простор од 4.670 хектара, са Засавицом као нaјзначајнијим делом, узевши уобзир Резерват и планирана проширења, сврстан је 2009. године у Значајна подручја за птице у Србији - Important Bird Area. Од 2008. године, Засавица је уписана на листу водених подручја од међународног значаја Рамсарских подручја. Орнитолошка вредност подручја посебно се огледа у броју ретких и угрожених врста. Многе врсте птица значајне су у националним и међународним размерама, што је исказано њиховим присуством на одговарајућим листама, правилницима и конвенцијама (IX Прилог I 1.5): 156 Строго заштићених врста (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. 66 врста налазе се на SPEC листи, од чега SPEC 1 6, SPEC 2 15, SPEC 3 45. Врсте категорисане као SPEC 1, спадају у групу најугроженијих животиња на Планети. Међу њима, гнездарица је патка њорка (Aythya nyroca) (сл. 63), а ту су још и мали вранац (Phalacrocorax pygmaeus), прдавац (Crex crex), крсташ (Aquila heliaca), степски соко (Falco cherrug) и шљука ливадарка (Gallinago media). 114
48 врстa налази се на Додатку I Директиве о птицама, што их опредељује као врсте на основу којих се номинују Натура 2000 подручја. Слика бр. 63: Патка њорка (Aythya nyroca) Посебно значајне врсте птица Патка њорка (Аythya nyroca) Патка њорка се гнезди уз сам водоток Засавице, пре свега код Ваљевца и Саџака. Број гнездећих парова је од 20-25, те чини значајан удео националне популације (око 5%). Током периода сеобе овде се задржавају и већа јата, до 70 примерака. Заштита ове глобално угрожене врсте подразумева пре свега очување и обнављање водених станишта и мир у Резервату. Чапље Редовно присуство чапљи, а поготово мале беле чапље (Egretta garzetta) и гака (Nycticorax nycticorax), у тесној је вези са колонијом у близини, код моста на Сави. За опстанак ове колоније кључни су место за гнежђење и обиље хране коју готово искључиво налазе на Засавици. У оквиру Засавице, најважнији за чапље су водоток и повремене баре, чијем управљању је у перспективи потребно посветити посебну пажњу. Црна рода (Ciconia nigra) Црна рода је редовна гнездарица и редовна пролазница на подручју Резервата. За гнездо бира стара стабла у плавним шумама и забранима, услед чега је у циљу очувања ове врсте границе Резервата потребно проширити и на ова станишта. Храни се у барама повољне дубине. 115
Локалитети значајни за очување фауне птица Као веома покретљиви организми, многе врсте птица у свом животном циклусу користе већи број станишта која за њих представљају јединствену еколошку целину неопходну за опстанак. У случају Засавице, регистрован је одређен број врста које користе шумска, водена и ливадска станишта. Пре свих то је црне рода (Ciconia nigra), која поред воде где се храни, захтева и забране и шумарке за гнежђење. Осичар (Pernis apivorus) је такође врста која се на Засавици гнезди у шумским забранима, а најчешће лови на сувим отвореним теренима. Зелена жуна (Picus viridis) је гнежђењем везана за шуме уз Засавицу, док се храни и у шумама али чешће на околним ливадама. Птице чије се популације претежно налазе у до сада незаштићеним деловима Засавице су типичне шумске врсте, као што су средњи детлић (Dendrocopos medius), мали детлић (Dendrocopos minor), жути вољић (Hippolais icterina) и сива сеница (Parus palustris). Заштита пре свега шумских и ливадских целина уз досадашњи Резерват неопходна је у циљу очувања ових ретких, угрожених и строго заштићених врста. Промене орнитофауне Имајући у виду резултате браће Домбровски, уочљиве су одређене промене орнитофауне Засавице у протеклих 120 година. Једна врста која је у оно време бележена, сада није присутна. То је модровољка, што указује на деградацију шумских и ливадских станишта. Још уочљивија промена је нестанак мешовите гнездеће колоније чапљи у којој су били жута чапља, велика бела чапља, кашичар, ражањ, гак, мала бела чапља, сива чапља... Ова значајна промена резултат је пре свега нарушавања и нестајања водених и влажних станишта. Наведене промене указују на интензитет нарушавања, потребе за мерама заштите и потенцијале за ревитализацију. II 1.12.5. Фауна сисара У периоду од 2009-2011. године Покрајински завод за заштиту природе је обавио истраживања биодиверзитета у оквиру пројекта који је послужио за израду Плана управљања СРП Засавица. Том приликом су картирана станишта 3 индикаторске врсте сисара: дивље мачке, видре и дабра. Истраживања везана за ревизију Резервата спроведена су током 2010. и 2011. године. Истраживањима фауне сисара током ревизије заштите констатовано је присуство 37 врста сисара (IX Прилог I 1.6.). То су пре свега врсте које насељавају водена и влажна станишта као и плавне шуме, али и врсте које су везане за сувља станишта какве су ливаде, пашњаци, као и мешовите шуме храста лужњака и јасена. Из редa бубоједа (Insectivora) присутне су шире распострањене врсте јеж (Erinaceus roumanicus) и кртица (Talpa europaea). На шумским стаништима живи шумска ровчица (Sorex araneus), на воденим и влажним водена ровчица (Neomys fodiens) док се баштенска ровчица (Crocidura suaveolens) среће у пољима и вртовима, а зими често у стајама и кућама. КАРАПАНЏА И ДРУГИ (2007) наводе и мочварну или обалску ровчицу (Neomys anomalus), пољску (Crocidura leucodon) и малу ровчицу (Sorex minutus). 116
Природне карактеристике Резервата омогућавају присуство слепих мишева (Chiroptera) захваљујући богатству инсекатских врста, пре свега сумрачних и ноћних, који су основна храна слепим мишевима. Подаци о присуству врста слепих мишева дати су на основу прелиминарне листе сисара коју дају КАРАПАНЏА И ДРУГИ (2007). На листи су наведене 22 врсте. На подручју Резервата утврђено је 9 врста слепих мишева и то: велики потковичар (Rhinolophus ferrumequinum), мали мишухи вечерњак (Myotis blythii), велики вечерњак (Myotis myotis), водени вечерњак (Myotis daubetoni), ширококрили поноћњак (Eptesicus serotinus), средњи ноћник (Nyctalus noctula), патуљасти слепи мишић (Pipistrellus pipistrellus), шумски слепи миш (Pipistrellus nathusii) и белоруби слепи миш (Pipistrellus kuhlii). За 9 врста се сматра да је веома вероватно да овде живе, док су 4 врсте означене као могуће присутне. Глодари (Rodentia) представљају бројну и веома адаптибилну групу сисара. Типични представници водених и мочварних биотопа су бизамски пацов (Ondatra zibethica) и водена волухарица (Arvicola tererestris). На влажним ливадама живи подземна волухарица (Pitymus subterraneus) која прави мале хумке од избачене земље као и пољска волухарица (Microtus arvalis). На обрадивим површинама чест је хрчак (Cricetus cricetus). Уз обалу замочварених делова регистрован је патуљасти миш (Micromys minutus). ПЕТРОВ (1992) наводи и миша хумкаша (Mus spicilegus) за Салаш Ноћајски, који је у новије време нађен на Батару-Дуге Њиве (СТАНКОВИЋ, 2006) и прегледом гвалица од кукувије, а на исти начин је и потврђено присуство пуха лешникара (Muscardinus avelanarius) (РУЖИЋ, ЕТ АЛ., 2012). У шумским стаништима живи жутогрли миш (Apodemus flavicollis) и пругасти миш (Apodemus agrarius) као и сиви пух (Glis glis) и веверица (Sciurus vulgaris). Реинтродукцијом 3 породице даброва (Castor fiber) током 2004. и 2005. године фауна сисара је обогаћена са још једном врстом. На простору Резервата је утврђено 9 врста звери (Carnivora), док КАРАПАНЏА И ДРУГИ (2007) наводе 12 врста. Широко распрострањене и честе су: лисица (Vulpes vulpes), шакал (Canis aureus), твор (Mustela putorius), јазавац (Meles meles) и ласица (Mustela nivalis). Честа врста је и куна белица (Martes foina) и куна златица (Martes martes). Ретке и строго заштићене врсте су дивља мачка (Felis silvestris) и видра (Lutra lutra). Аутори прелиминарне листе сисара Засавице, КАРАПАНЏА И ДРУГИ (2007) наводе за овај простор ракуноликог пса (Nyctereutes procinoides) и степског твора (Mustela eversmanii) као потенцијалне врсте. Исти аутори наводе хермелина (Mustela erminea), као потенцијално присутну врсту. Од дивљачи, на истраживаном подручју живе зец (Lepus capensis), срна (Capreolus capreolus) и дивља свиња (Sus scrofa). Иако сисари, уопштено говорећи, нису најбољи биондикатори, неке групе су захваљујући специфичном начину живота управо показатељи стања и очуваности екосистема. Зато је током рада на пројекту Заштита и управљање СРП Засавица као средство за одрживи и рурални развој, картирано 3 врсте сисара: дабар (Castor fiber), видра (Lutra lutra) и дивља мачка (Felis silvestris). Свака од ових врста је показатељ очуваности станишта на коме живи. Популација дабра (сл. 64) на Засавици представља једну, од две популације, реинтродуковане у Србији. Од 2004. године када је пуштено 30 јединки дошло је до окота женки у неколико породица. Бројност дабра на 117
Засавици, дакле, износи више од 15 % у односу на целу популацију у Србији (ЋИРОВИЋ И ДРУГИ, 2007). Слика бр. 64: Дабар (Castor fiber) На терену уочено је укупно 8 брана (сл. 65) на ушћу притоке Батар у Засавицу и констатовано је присуство дабра на 9 локалитета дуж водотока Засавице. Локалитети су богати мочварном вегетацијом као и шумама врбе на које се надовезују шуме јасена и јохе. За конзервациони статус дабра на простору СРП Засавица може се рећи да је добар, као и сви други елементи који одређују конзервациони статус станишта су задовољавајући, независно потребе и могућности ревитализације простора. Угрожавајући фактори на истраживаном подручју за дабра су пољопривреда и коришћење пестицида који загађују воду, изградња путева која узрокује страдања даброва на путевима током њихових миграција, друга загађења водотока (изливањем отпадних вода, депоније и сл.), неконтролисано управљање водним режимом и еутрофикација водотока. Слика бр. 65: Даброва брана на Батару 118
Присуство видре на неком подручју уз богат рибљи фонд и групу акватичних инвертебрата указује на очуваност станишта. Водоток Засавице са својом воденом и мочварном вегетацијом пружа добре станишне услове за видру. Богатство рибљих врста у Засавици, као што су: шаран, караш, деверика, кесега, и многе друге, представља хранидбену базу видрама. На истраживаном подручју констатовано је укупно 5 локалитета на којима живи видра; на водотоку Засавица 3 и на водотоку Јовача 2 локалитета. Ипак, величина популације видре на подручју СРП Засавица је веома мала, дакле нешто већа од 0%, у односу на територију Србије. Што се тиче конзервационог статуса, за видру може се рећи да је он највећим делом (80%) добар јер су елементи конзервације у добром стању независно од ревитализације и мањим делом (20%) просечан или редукован јер зависи од комбинације многих фактора. Основни угрожавајући фактори опстанка видре у СРП Засавица су пољопривредне површине и коришћење пестицида који загађењем воде доводе до страдања рибље млађи и рибе, која је основна хранидбена база за ову врсту. Изградњом путне мреже страдају видре на путу, посебно младе јединке које су у потрази за новом територијом. Као топ предатор и врста на врху трофичке пирамиде, видра је осетљива на загађење водотока и еутрофикацију. Неодговарајуће управљање водним режимом, слично као и за дабра, представља фактор угрожавања у смислу варирања нивоа воде у водотоцима. Дивља мачка на подручју СРП Засавица је забележена на 4 локалитета; Дренова греда, Врбовац, Саџак и Луг. Локалитет Дренова греда и Врбовац представљају очувана станишта шуме лужњака са јасеном, док су на локалитетима Саџак и Луг, у поплавном делу, заступљене шуме врбе на које се надовезују шуме јасена са јохом. Овакав распоред шумске вегетације одговара дивљој мачки за проналажење склоништа и хране. Ове су шуме богате мишоликим глодарима, које она најчешће користи у својој исхрани. Величина популације дивље мачке на Засавици је веома мала у односу на популацију на територији Србије, што значи да је већа од 0%, а мања од 2%. Конзервациони статус је исти као код видре, највећим делом (80%) се може рећи да је добар, јер су елементи конзервације у добром стању независно од ревитализације и мањим делом (20%) просечан или редукован јер зависи од комбинације многих фактора. Основни угрожавајући фактори опстанка дивље мачке су пољопривредне површине и пестициди који се користе у пољопривреди. Коришћењем пестицида, без обзира о којој врсти се ради (хербициди, родентициди, инсектициди) долази до тровања мишоликих глодара. Како су они најчешћа храна дивље мачке, могућа су тровања и угинућа. Савремено газдовање у шумарству и чиста сеча такође представљају угрожавајуће факторе, јер овим активностима нестају станишта неопходна за опстанак ове строго заштићене врсте. Дивља мачка је из породице звери, ловац, активна ноћу и њој су потребне густе, дубоке шуме које су далеко од људске активности. На крају треба поменути и лов као угрожавајући фактор. Лепота крзна дивље мачка је често разлог интересовања ловаца. Да би ове врсте опстале на простору Засавице неопходно је управљање водним режимом који треба да симулира природни, што је пре свега важно за дабра и видру. Такође за обе врсте треба обезбедити чишћење и измуљивање, односно одржавање канала и бара као и успостављање одговарајућег водног режима. Како је дабар реинтродукована врста, која је након стотинак година поново враћена на наше просторе, неопходна је едукација локалног 119
становништва о значају ове врсте за Резерват и биодиверзитет уопште. За опстанак видре потребна је контрола риболова и коришћења мрежа у риболову. За опстанак дивље мачке, посебно је важна контрола паса луталица, јер је појава страдања дивљих мачака од паса луталица веома честа. Због опасности од тровања, потребна је забрана третирања глодара тровањем на пољопривредним површинама. Такође је потребно, где год је могуће, извршити откуп приватних парцела, да не би долазило до фрагментације станишта и узнемиравања ове осетљиве врсте. II 2. ПРЕДЕОНЕ ОДЛИКЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА II 2.1. Предеоне одлике природног добра Резерват се налази у брањеном делу плавног подручја Саве и Дрине. Природну вегетацију у прошлости је представљао мозаик поплавних шума и влажних станишта, карактеристичних за рељеф алувијалних подручја. Изградњом одбрамбеног насипа искључена је динамика природног плављења, а планским одводњавањем је снижен ниво површинских и подземних вода. На тај начин су станишни типови плавних подручја редуковани и сведени на одређене деонице Засавице, док су остали типови влажних станишта опстали на најнижим деловима терена, а виши делови су претворени у обрадиве површине. СРП Засавицаˮ састоји се од очуваних остатака природних и делимично измењених станишта, окружених културним пределом. Културни предео у зони утицаја на заштићено подручје (површина обухваћена заштитном зоном) садржи бројне елементе значајне за очување природних вредности заштићеног добра. Матрицу предела (FORMAN, 1995) чине обрађене површине, које на нижим деловима терена формирају мозаике са остацима шума у блиско природном стању, шумарцима и влажним стаништима. Простором доминирају полуинтензивне ратарске културе једногодишњих усева, а присутне су и полуинтензивне повртарске културе (сл. 66). Слика бр. 66: Полуинтензивне ратарске културе једногодишњих усева и повртарске културе на Станишевцу 120
На појединачним локалитетима налазе се мање површине интензивних култура (пластеници и повртарске културе са локалним системима за заливање). Екстензивни воћњаци су малобројни и ограничени на теже приступачна места на којима су присутне и појединачне запуштене њиве, обрасле шикарама и шумарцима. Ове парцеле, заједно са шумским појасевима међа и мелиоративним каналима, представљају заменска станишта бројним врстама. Истовремено омогућавају кретање дивљих врста по обрађеним површинама (KETTUNEN ET AL, 2007). Иако разноврсност усева није велика, присуство свих наведених типова пољопривредне производње и мала просечна површина парцела (од 0,2 до 1,5 ha) ствара разноврсни просторни мозаик. Уз саму Засавицу се налазе и шумске монокутлуре, чији блокови су већи од других елемената просторног мозаика. Величина и просторни распоред остатака природних станишта је одређена флувијалним рељефом и хидролошким режимом. Осим канализованих водотокова, мртваја и делимично измењеног тока Засавице, влажна станишта су опстала у депресијама некадашњих мртваја и палеомеандара. Шуме и шумске културе у блиско природном стању заузимају најниже делове терена, формирајући функционалну целину са остацима влажних станишта (сл. 67). Мале површине шумских целина нису повољне за опстанак осетљивих шумских врста. Ливадска вегетација је неравномерно заступљена у простору и ограничава се на пашњак Ваљевац (који представља највећу, скоро хомогену просторну целину подручја) и на секундарна травна станишта међа и екстензивних воћњака. Приобални појас разних типова ливада, које представљају кључно станиште за бројне мочварне врсте је уништен. Узрок нестанка ливада је преоравање, пошумљавање и зарастање због престанка испаше (недостатак крупних биљоједа који су кључни чланови животних заједница плавног подручја). Слика бр. 67: Функционална целина шума, шумских засада и влажних станишта 121
Од антропогених елемената најзначајнији утицај имају насеља, изграђена на остацима речних тераса, у зони непосредног утицаја на Засавицу. На нижим теренима је изграђен низ салаша и кућа за одмор уз асфалтни пут северно од Раденковића, према Ноћају. Путна мрежа се састоји углавном од земљаних путева што умногоме доприноси повољном еколошком стању предела. Асфалтни локални путеви између Засавице и Равња, Равња и Бановог Поља, као и већ споменути пут Ноћај Раденковић, представљају баријеру за слабо покретљиве врсте (нпр. водоземци шумских станишта) и повећавају смртност локалних популација. Мостови код укрштања путева са заштићеним водотоцима не омогућују безбедан прелаз ситним животињама током целе године. Структура културног предела је повољна за опстанак дивљим врстама пољопривредних подручја и служи за исхрану бројним врстама природних станишта. Природне хидролошке везе Засавице са Савом, Дрином и долином Битве су уништене током регулација вода, али су очувани остаци шумске вегетације који формирају локалне коридоре. Ови коридори су шумског типа и одговарају само мање осетљивим врстама. Побољшавањем стања влажних станишта и обнављањем уништених хидролошких веза између елемената овог комплекса постоји могућност за побољшање квалитета екосистемских услуга подручја (МЕА, 2005) Засавица као еколошки коридор Еколошки коридори повезују просторне јединице изолованих природних станишта. Они омогућавају одвијање сезонских миграција и размену генетичког материјала између делимично изолованих и/или просторно удаљених станишта. Канали, водотоци, шуме аутохтоних врста, живице и међе, као и остаци травне вегетације по депресијама, повезују станишта заштићених врста међусобно и са еколошким коридорима регионалног значаја. Оптимална проходност еколошких коридора је од приоритетног значаја за очување биодиверзитета подручја. Природна станишта СРП Засавицаˮ су само остаци некадашњих пространих водених, мочварних и шумских површина региона. Фрагментација је започета развојем насеља и убрзала се регулацијом вода, што је омогућило да се шири регион претвори у културни предео. Природне површине су опстале у виду изолованих острва. Повезивање изолованих станишта еколошким коридорима треба да омогући очување динамике популације и животних заједница. Влажна станишта на простору СРП Засавицаˮ очувала су свој просторни интегритет у највећој мери. Очување изолованих остатака природних станишта захтева њихово повезивање у регионалну, а касније у националну еколошку мрежу. Евидентирани су следећи еколошки коридори (Прилог 9): 1. Коридор између Дрине и југозападног краја комплекса северозападно од Црне Баре; 2. Коридор према Сави преко Широке Баре / Прекопца југозападно од Равња; 3. Поток Батар са својом заштитном зоном на целој својој дужини; 4. Широки шумски коридор према канализованом току Битве 5. Канал Модран. 122
Заштићено подручје Засавице је саставни део предеоног еколошког коридора Саве и поседује делимично очувану везу са еколошким коридорима Дрине и Битве (сл. 68). Засавица се пружа паралелно са измењеном деоницом Саве између Равња и Мачванске Митровице, где је проходност коридора Саве смањен због уског плавног подручја и изграђености обале код насеља. Слика бр. 68: Еколошки коридор ушћа Дрине, у непосредној вези са подручјем Засавице Очувањем делимично уништених природних веза шумских и влажних станишта Резервата са коридорима Дрине, Саве и Битве може да осигурава проходност Савског коридора преко Засавице. Разноврсност станишта омогућује опстанак локалних популација бројних врста, које због слабе покретљивости имају потребу за нодалне коридоре (FOPPEN ET AL., 2000). Нодални коридори садрже станишта повољна за размножавање, што омогућује да се размена генетичког материјала између удаљених популација одвија постепено, укључујући већи број генерација. Плавно подручје Саве је један од најочуванијих међународних еколошких коридора који се пружа од подручја Алпа до Дунава. Еколошки коридор Саве обезбеђује изузетно значајну природну везу између алпског, континенталног и панонског биогеографског региона, а преко Дунава коридор се наставља све до степског подручја Црног мора. Еколошки коридор Саве је изузетно значајан за очување процеса које се одигравају на регионалној или континенталној скали (нпр. промене границе ареала врста, процеси еволуције) (сл. 69). Слика бр. 69: Уско плавно подручје у коридору реке Саве, станиште строго заштићене врсте тростране зуке (Scirpus triqueter) 123
Ова веза, у складу са циљевима формирања Паневропске еколошке мреже (ECNC&CoE, 1996), обезбеђује функционисање природних целина разних регија у виду кохерентне целине и изузетно је значајна за очување способности прилагођавања (резилијенције) врста и животних заједница (Secretariat of the CBD, 2009). Повољно стање плавних подручја може да олакшава адаптације на последице климатских промена у нашем региону (REC&ECNC, 2008). Неопходно је извршити ревитализацију влажних станишта ради побољшања коридора према Сави, Дрини и долини Битве. Еколошки коридори представљају станишта насељена водоземцима, гмизавцима и птицама, међу којима су и врсте заштићене према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( Сл. гласник РС, број 5/2010). Број заштићених врста, као и број јединки највећи је у периоду сезонских миграција птица и водоземаца. Као класе кичмењака са израженим филопатричним, односно завичајним понашањем, водоземци и гмизавци су принуђени да, у окружењу какво је пољопривредно земљиште са великим отвореним површинама без неопходног заклона и влаге, и које је испресецано путевима, користе канале као коридоре. Треба разликовати годишње миграције у периоду парења и презимљавања које су краће и обично концентрисане око једног водотока или комплекса водених површина, од миграција на које одлазе младе јединке у потрази за новим стаништима и репродуктивним центрима (дисперзија). Ове дисперзионе миграције (емиграција и имиграција) нису одређених и фиксираних праваца, и јединке обично прелазе много веће раздаљине (SEMLITSCH AND BODIE, 2003). Дисперзним миграцијама се повезују различите популације у оквиру метапопулације. Постојећи канали у околини Засавице могли би се, уз одговарајуће управљање, искористити као одговарајућа станишта и еколошки коридори који би повезивали локалне популације. Присутност воде и одговарајуће вегетације су основни квалитети канала као места за полагање јаја, развој јаја, живот ларви (пуноглаваца) и метаморфозу. Такође, канали могу бити и места за лов или заклон од предатора. Одговарајуће канале у ове сврхе користе следеће врсте: мали мрмољак, обична крастача, гаталинка, зелена жаба, мала зелена жаба, велика зелена жаба, барска корњача, белоушка, рибарица (MAES, Ј. ET AL.,2008). Одговарајуће управљање овим каналима, односно њиховим обалама обухвата: забрану преоравања пољопривредних површина до саме ивице канала, употребе хемијских средстава уз ивице и обале канала, одлагања органског и неорганског отпада (одбачена амбалажа пестицида и анорганских ђубрива) уз/у канале, контролисано пашарење и кошење ивица и обала канала, контролисано и етапно чишћење канала и др. Захваљујући овој улози канала и околно пољопривредно земљиште може да има значајну улогу у заштити херпетофауне (MAES, Ј. ET AL.,2008). 124
II 2.2. Историјат предела За свега неколико генерација након стицања пуне независности кнежевине Србије од Турака (1878) основне предеоне и природне карактеристике Мачве су након крчења шума и хидромелиоративних радова темељно измењене (КАРИЋ, 1887: 633, 635; VUKIĆEVIĆ I SAR., 1966: 23). Мачва је пре интензивног насељавања и развоја пољопривреде већим делом била покривена шумама, што се види на војним картама из периода XVIII и XIX века. Сече шума било је још у Римско доба, за потребе Сирмиума. Интензивно крчење старих храстових шума са скоро свих станишта погодних за пољопривреду почело је од средине XIX века (АЛЕКСИЋ, 1891; ЂУРИЧИЋ, 1898). Према речима АЛЕКСИЋА (1891) крајем XIX века у низији Мачве још су се налазили храстови пречника око 2 метра, а поједини пањеви поред путева имали су и преко 3 метра у пречнику. Делећи Мачву на суви и мокри део, он наводи да су већ тада лужњаково - церове шуме готово потпуно искрчене и претворене у обрадиво земљиште, са врло мало заосталих младих забрана (сеоских шума) и ливада, по чему за Мачване каже да су највреднији у Србији. Други, низијски појас, будући плављен, тада је још био покривен комплеском старих лужњакових шума, ливада и старача (речних мртваја). На топографским картама с почетка XX века виде се велики мочварни комплекси у западном делу Засавице (од Црне Баре до Равња), у средњем делу од Врбовца до Саџака, као и јужно, у тада још немелиорисаном сливу Битве, око Ноћаја и Глушца. Редовно пролећно плављење тог подручја обухватало је више од 2.500 hа. Према причама мештана, пашњаци Ваљевца били су у пролеће редовно поплављени водом дубине преко 1 m. ДОМБРОВСКИ (1895) помиње и лутајућа тресетна острва са грмовима ива и врба, а тих тресетишта присутних до пре 40-50 година се сећају и садашњи мештани. Деградација и уништавање низијских шума која је уследила, резултат је прекомерне жиропаше, оснивања пашњака и (повремених) ораница, као и неконтролисане сече за потребе изградње и ограђивања приватних поседа. Крчењем шума повећано је проветравање и инсолација земљишта што је убрзало исушивање бара и даље ширење пољопривредних култура. Компактне шумске целине су искречене углавном између 1860. и 1880. године (ЂУРИЧИЋ,1898), а током XX века су даље уситњаване и доведене до садашњег нивоа спорадичних забрана (ВУКИЋЕВИЋ ЕТ.АЛ.,1966). Вишевековна испаша говеда и жиропаша свиња, упоредо са крчењем шума на плодним земљиштима виших хидрографских положаја, за последицу имају да су до данас шуме опстале у виду фрагмената, углавном на уском приобалном појасу и нижим теренима. О њиховом првобитном саставу, распрострањењу и крчењу, говоре нам и топоними: Луг, Гајеви, Пањевина, Шумадија, Лесковац, Липова греда, Дренова греда, Зовик, Врбовац, Јовача и др. Крчење шума као негативни фактор у очувању изворних предела и богатства врста је данас смањено, првенствено што више нема већих шумских комплекса, већ само шумских забрана и шумарака. Међутим, још увек се спроводи сеча појединих мањих комплекса са старим стаблима храста, јасена и топола. Према разним изворима (писани документи, топографске карте, анкете), главни хидромелиоративни радови у реону Засавице нису спровођени до средине XX века. Густе мреже канала су у реону Битве, Батара и западног дела Засавице прокопаване највише током 1950-70-тих година. Колонија чапљи као 125
одличан биоиндикатор таквих промена је управо нестала у том периоду најинтензивнијих захвата. Слика бр. 70: Подручје Мачве, Аустро-угарска мапа (1910) Израдња црпне станице на ушћу Засавице у Саву, код Мачванске Митровице, 1953. године, није наредних 20 година драстично утицала на смањење нивоа подземних и површинских вода Засавице, све док није прокопана густа мрежа канала током 1970-тих. Пролећно плављење (изливање из корита) Засавице је минимално. У априлу 1996. плављеност је била свега 5-6% у односу на стање од пре 100 година, а анкетом је потврђено да је то било још знатно неповољније ранијих година, када је корито Засавице било полусуво. Очито је да садашњи режим вода и зона изливања првенствено зависе од рада црпне станице код Мачванске Митровице. II 3. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ II 3.1. Културно-историјско наслеђе По једном тумачењу област Мачва добила је назив наводно по граду Castrum Macho или Мачов, чија локација још није утврђена, а који се у документима помиње 1319. године, за време рата између краља Карла Роберта и Краља Милутина. Ова верзија није убедљива и пре би се могло предпоставити да је назив Мачва старији и да потиче од старословенске речи за мочвару - мочва, или од истоимене алатке за мачвање конопље - мачва. Мачва је у прошлости била претежно мочвара и у њој се доста гајила конопља (ГРЧИЋ, 2002). Повољан шири географски положај, климатски услови, плодно земљиште и бујне шуме, близина две велике реке, као и рудно богатство Цера и околних планина, узроци су ране насељености подручје данашње Мачве. 126
Конфигурација и влажност терена знатно су утицали на размештај и развој насеља у Мачви. Први регистровани трагови праисторијског живота на овом подручју, који припадају старијем периоду каменог доба, старчевачкој култури (6000 3500. година п.н.е.), откривени су на више места у околини Шапца, у Липолисту, Богатићу, Белотићу и Дубљу. Из тог времена остали су трагови првих мелиорација у Европи, које су у то време вршене само још у Месопотамији и Египту. Из бакарног, бронзаног, халштатског и латенског доба има археолошких налаза о насељености овог подручја. Из бакарног доба (2000 1800. године п.н.е.) пронађени су трагови насеља у Глушцима, Бановом Пољу, Богатићу и Липолисту. За време старијег гвозденог доба (Халштатског од 1000 500. године п.н.е.) Мачву насељавају Панони (илирско племе) за чије су доба карактеристичне гробне хумке тумуле, које су нађене и у Богатићу. У млађем гвозденом добу названом латен (од 500 године п.н.е. до нове ере), ово подручје насељава келтско племе Скордисци, о чему сведоче налази у Богатићу, Ноћају и Засавици. Римски период је у Мачви оставио читав низ не само археолошких, него и историјских података. Кроз читаву римску епоху Мачва је била насељена. Римљани су у Србију продрли 114. године п.н.е., а у Мачву годину дана касније. На овом тлу ратују са Скордисцима и побеђују их 34. године п.н.е.. Мачва је била у саставу римске провинције Доње Паноније, која је одељена од Далмације планином Цер. Близина Сирмиума, престонице римске провинције Паноније, са којом је Мачва била повезана преко два моста (Дијанин мост се спомиње у грчким изворима), давала је овом крају посебан значај (сл. 71). Слика бр. 71: Рестаурирани остаци римске престонице Сирмиум 127
Најбројнију врсту римских насеобина чинила су мања сеоска насеља Villae Rusticae, слична данашњем типу салаша, састављена од једне стамбене и више помоћних пољопривредних зграда. Оваква насеља била су, између осталог, и у Црној Бари. Остаци већег насеља типа викус пронађени су у Бановом Пољу, Равњу и Узвећу. Из римског периода су и остаци путева, утврђења и осматрачница (кастела) у Дреновцу, Шеварицама, Ноћају, Мачванској Митровици, Равњу, Засавици, као и налази римских бунара у Липолисту. Континуитет насељености и даље се одржавао после пропасти Римске империје. Из доба Византије постоје земљане хумке жртвишта у Синошевићу, а на више локалитета нађени су новчићи из овог времена. Затим се у VII веку досељавају Словени, али задуго нема трагова у Мачви. Тек из XIV и XV века има нешто више података о насељима, утврђењима и манастирима. Мађари заузимају Мачву 1247. године и оснивају управну јединицу Мачванску бановину на простору од Цера до Саве и од Дрине до Колубаре. У саставу ове Бановине спомињу се дистрикти Мачва и Битва. Крајем XIV века Мачва је, уз Шабачку Посавину и Поцерину, била саставни део феудалног добра манастира Ревенице. У најзначајнији документ о селима Мачве спадају Раваничка повеља из 1381. године и турски попис становништва из 1533. године. Аустро-турски ратови, а затим епидемије куге 1761-62., 1771-72., 1782-83. године, нанели су овдашњем становништву велике тешкоће и страдања. У време I српског устанка територија Мачве представљала је важну комуникацију за турску војску у Босанском Пашалуку. У то време Шабац је био седиште једне од нахија у Зворничком санџаку. Победама у боју на Мишару 1806. и на Дубљу 1815. године настављена је борба за ослобођење од Турака. Повољан економско-географски положај и природни ресурси омогућили су овом подручју у XIX веку брз економски развој, који је прекинут Првим светским ратом 1914. године. Једна од најзначајнијих победа српске војске над Аустроугарском је извојевана на Церу 1914. године, али је непријатељ при повлачењу опљачкао и спалио многа насеља, међу којима и град Шабац. Жртве, које су мачванска и поцерска села поднела у рату 1914-1918. године, превазилазе сва разумна поимања, која је сликовито описао швајцарски професор и лекар др Арчибалд Рајс у књизи Шта сам видео и преживео у великим данима (ГРЧИЋ, 2002). Значајни културно-историјски споменици у околини Резервата: Споменик Боју на Равњу (1813) у коме су оставили своје животе знаменити српски јунаци Зека Буљубаша и његови голаћи, дело каменоресца Милана Најмана, подигнут је 1926. год. у центру села Равња (сл. 72). Слика бр. 72: Споменик Зеки Буљубаши у Равњу 128
Споменици Јеврејима жртвама фашизма у Засавици II: Немачки окупатори су 12. и 13. октобра 1941. године на бари Засавици, у потесу Полој, стрељали 1057 Јевреја. На истом месту су и сахрањени. Постављена је табла на српском језику, а друга табла са јеврејским обележјима на хебрејском језику, постављена је 27.12.2000. године. Споменик Стојану Чупићу Змају од Ноћаја у Салашу Ноћајском: Стојан Чупић, војвода Првог српског устанка, истакао се у бојевима на Мишару и Салашу Црнобарском. После састанка са Карађорђем 1804. године, Чупић је подигао народ Мачве на устанак, а 1806. године га Карађорђе поставља за војводу Мачванског. Убили су га Турци у Зворнику 1815. године. Стојан Чупић је данас сахрањен у Салашу Ноћајском, у дворишту поред цркве. У порти цркве, која је његова задужбина, подигнут му је 1990. године споменик бронзана стојећа фигура Змај од Ноћаја, рад академског вајара Станимира Павловића из Београда. Од 1993. године у црквеној порти се одржавају Дани војводе Стојана Чупића (сл. 73). Слика бр. 73: Споменик Стојану Чупићу II 3.2. Насеља и инфраструктура Специјални резерват природе Засавица територијално припада општинама Сремска Митровица и Богатић, истовремено заузимајући катастарску површину општине Мачванска Митровица и атаре села Салаш Ноћајски, Ноћај, Засавица I и II, Раденковић, Равње, Баново поље и Црна бара. На подручју општина Сремска Митровица и Богатић формирана је мрежа насеља релативно велике густине (на сваких 100 km2 налази се у просеку 3,3 насеља, што је далеко изнад покрајинског просека (у Војводини се налази 2,2 насеља на 100 km2). Просечан број становника у насељима у Војводини износи 4351 становника, а у насељима посматраног подручја 1764 становника, што указује на то да је релативно велика густина мреже насеља последица уситњености насеља. Сремска Митровица је највеће насеље Срема, најмањег интегралног дела Војводине. Град је типичан панонски и средњевековни. Налази се поред 129
леве обале Саве у равници. Северно од града је Фрушка гора, а јужно од реке Саве је Мачва, западно од ње је граница са Републиком Хрватском, а југозападно је Република Српска. Управо повољан географски положај, на контакту планине и равнице са реком Савом, омогућио јој је да постане политички, привредни и културни центар Срема. Из овог повољног географског положаја произилази и добар туристички положај. Град је атрактиван за ђачке екскурзије, а у граду се одржавају многе манифестације на нивоу Срема. Околина града је привлачна за ловце, риболовце, а оно што га посебно истиче су добро очувани остаци Сирмијума, некадашње престонице римске провинције. Данас су делови овог античког града конзервирани и савремено уређени за посетиоце, као изузетна туристичка атракција у региону и шире. Мачванска Митровица је изграђена на северној граници Мачве, преко пута Сремске Митровице. Уз северну страну насеља, протиче река Сава, а уз њену јужну страну је водоток Засавица. Анализом старих планова античког града Сирмиума констатовано је да је рукавац, а и простор савремене Мачванске Митровице било острво које се звало Cassia. Морфолошке карактеристике овог места у великој мери су одређене облицима микрорељефа на инудационој равни Саве. Мачванска Митровица је подигнута на ушћу Засавице у Саву и дуго се простирала само на једној обалској греди уз њено корито. Градња насипа, регулација тока Засавице и копање дренажних канала после Другог светског рата, омогућили су ширење Мачванске Митровице и ка југу, према Засавици. Старом улицом уз обалу Саве пролази локални друмски пут ка западу. Ова улица има доста једноспратних зграда, као и улица у Сремској Митровици уз леву обалу Саве. Некада је Сава спајала ове две Митровице путем скеле, а данас то чини пешачки мост или мост Св. Иринеја (ЋУРЧИЋ, 2001)(сл. 74). Слика бр. 74: Улица уз кеј у Сремској Митровици 130
Салаш Ноћајски је мачванско село које се налази у непосредној близини Мачванске Митровице. Ова два насеља су спојена и дели их само ток Засавице. Село је изграђено на обалским гредама у алувијалној равни Саве и од Сремске Митровице је удаљено 6 km. Из правца Сремске Митровице води пут ка Салашу који се рачва на два крака, један иде на југ, ка Богатићу и мосту преко Дрине, а други ка Мачванској Митровици и селима на северозападу Мачве. Известан подстицај развоју овог села дали су урбани процеси у Сремској Митровици и градња друмског моста преко Саве, којим Салаш постаје општинском центру најближе мачванско село (ЋУРЧИЋ, 2001). Засавица је насеље које се од 1553. године помиње као Мерзер (опустошено, ненасељено место) и тек пописом 1788. године види се да је у њој било 27 кућа. Касније се село повећало, па је 1818. године имало 95, а 1829. године 109 кућа (САВАТИЋ, 2003). Село Засавица познато је у историји нашег народа, јер се овде у Првом српском устанку 1813. године одиграла битка у историји позната као Бој на Засавици. (БЕЛОМАРКОВИЋ, 1997). Село Засавица налази се на крајњем северу Мачве, између реке Саве и баре Засавице, тако да се са Мачванском Митровицом и Равњем налази као на неком полуострву. Засавица је једино село које се састоји из две ма ле. У горњој ма ли или Засавици I налази се црква, месна заједница, па се због тога сматра центром села. Доња ма ла, Селиште или Засавица II налази се 2 km од горње. Ма'ла је уствари стари назив за село Засавица (САВАТИЋ, 2003). Кроз село су одувек водили важни путеви, што значи да су биле развијене комуникацијске и културне везе са окружењем и шире. Од давнина је постојао пут Црна бара Равње, до Засавице, који је водио до митровачке скеле и важног града Сирмијума, преко Саве (данашње Сремске Митровице) и Cassia (данашња Мачванска Митровица) на ади поред Сирмијума. Пут је даље водио низводно, поред Саве до Шапца и Београда (САВАТИЋ, 2003). Засавица II (Доња Засавица, Доња ма ла) два мачванска села настала су у близини реке Засавице. Оба су добила име по том речном кориту. Раније су се звала Доња и Горња Засавица, док је касније постала јединствено насеље, а у новије време поново је административно подељена на Засавицу I и Засавицу II. Засавица II има источнији положај и ближа је Мачванској Митровици. Изграђена је на обалској греди која се протеже правцем југозапад североисток, између старог и савременог корита Саве. Кроз село пролази локални пут који га повезује са Сремском Митровицом, удаљеном 12 km (ЋУРЧИЋ, 2001). Засавица I (Горња Засавица, Горња ма ла) изграђена је између савременог тока Саве и Засавице. Кроз Засавицу пролази локални пут који повезује села северне Мачве са Сремском Митровицом, од које је удаљено 15 km. Пошто је некада овде био мочварни простор то је утицало да Засавица остане мало, типично аграрно насеље, у којем постоје само елементарни објекти јавног стандарда. Знатна удаљеност од Сремске Митровице спречава подстицај развоју села, тако да овде постоје само аграрни објекти (ЋУРЧИЋ, 2001). Равње је најзападније мачванско насеље које припада митровачком гравитационом подручју. Равње, као и сва села на истоку (Засавица I и Засавица II и Мачванска Митровица) изграђено је између два водотока - Саве и Засавице. Кроз село пролази пут који има локални значај и скреће ка југу, према 131
подрињским насељима, Бановом Пољу и Богатићу. Од Сремске Митровице је удаљено 23 km (Ћурчић, 2001). Раденковић је мачванско село које је изграђено јужно од Засавице. До села долази локални пут из правца Сремске Митровице, преко Салаша Ноћајског и Ноћаја. Од Сремске Митровице је удаљено 17 km. Топографски положај Раденковића сличан је положају Равња (ЋУРЧИЋ, 2001). Ноћај је мачванско село изграђено на снопу обалских греда и између два Савина фосилна корита, старије Битве на југу и млађе Засавице на северу. До села води локални пут који га повезује са Сремском Митровицом и који се овде рачва ка Богатићу и ка Раденковићу. Овај пут добија на значају јер је на путном правцу ка изграђеном мосту преко Дрине, код Бадовинаца. Од Сремске Митровице је удаљен 12 km (ЋУРЧИЋ, 2001). II 3.3. Становништво По пронађеним остацима претпоставља се, да је човек овде живео још у време старчевачке културе од пре 5000 година п.н.е. Највидљивији трагови тих култура овде у мочварном крају су мелирациони радови, радови на хидросистемима за исушивање и одвод мочварних вода. То су били први радови такве врсте на Балкану, можда први после сличних радова у Месопотамији и Египту. Тадашњим становницима мачванске долине, највеће у Србији, снагу је дала мистична жена чије су скулптуре нађене у овом крају, Мајка Богова или Мајка Земља (грчки Геа) по чему вероватно данашњи становници носе сличан надимак Гејаци, како се од давнина и ословљавају. Овим крајевима су пролазили Римљани, Варвари, Хуни, Готи, Авари и Словени у VI веку, а касније Македонци, Мађари, Турци. Због честих ратова, епидемије куге и колере, великих киша, поплава, најезда скакаваца на подручју села Засавица, као уосталом и у целој Мачви, мало је староседелаца, народа који су од давнина живели на овим подручјима. Претежно су се доселили касније, нарочито крајем XVIII века. Према подацима највише Засавичана досељено је из Босне 23,15%, са граница Црне горе и Херцеговине 12,7%, из Црне горе 8,7%, а остали део становништва из доње Србије, Хрватске и других крајева (САВАТИЋ, 2003 ). Порекло Засавчана и непосредна близина Срема и Босне, имају битан утицај на карактер и понашање мештана. Можда овај менталитет може да послужи као основа будућих домаћина, који ће чекати да угосте будуће туристе и путнике у свој дом (САВАТИЋ, 2003 ). Засавица се као и друга села у Мачви из дана у дан мења захваљујући карактеру технике, градитељства и изградњи путева, мелиорацији итд. Нестају многа обележја које су село некада чинили селом. Са свим променама мењају се и навике људи. Без обзира на све, Засавица је и даље једно од најлепших села у Мачви, јер ни једно село нема тако дугу речну обалу, насипом и шумом поред реке. Ниједно село нема бару, као што је Засавица са својом пошумљеном обалом и посебностима, због којих је 1997. године стављена под заштиту државе, као природно добро од великог значаја (БЕЛОМАРКОВИЋ, 2003). 132
Табела 20: Упоредни преглед броја становника Сремског округа заједно са селима у оквиру којих се налази Специјални резерват природе Засавица (Извор: Републички завод за статистику Србије, 2004). Насеља Сремског округа по методологији ранијих пописа Године Засавица 1 Засавица 2 Мачванкска Митровица Ноћај Равње Салаш Ноћајски Раденковић Сремска Митровица 1948 925 769 705 2424 1765 1725 1134 49017 1953 978 814 869 2479 1889 1814 1169 52959 1961 969 806 1408 2443 1856 2212 1161 63636 1971 913 760 3357 2338 1745 1829 1105 78391 1981 924 767 3661 2223 1692 1876 1040 85129 1991 864 750 3788 2237 1687 1894 1076 85328 2002 893 724 4072 2207 1562 1895 1113 88646 Једина насеља у којима је остварен пораст укупног броја становника у периоду 1948.-2002. године, су Мачванска Митовица и Салаш Ноћајски, док у свим осталим насељима број становника опада. Анализа старосне структуре становништва показује високо учешће категорије становника изнад 60 година старости и индекс старења од 0,9 (Мачванска Митровица) до 1,34 (Црна Бара). Од укупног броја становника овог подручја, 62,3% је од рођења у истом месту становања. Укупан број домаћинстава према попису становништва од 2002. године износи 4.291, а просечна величина домаћинстава је 3,7 чланова по домаћинству. II 3.4. Делатности II 3.4.1. Пољопривреда У поступку израде пројекта Заштита и управљање СРП Засавица као средство за одрживи рурални развој који је послужио као основа за израду Плана управљања, обрађено је поглавље о развоју пољопривреде у складу са заштитом биодиверзитета Резервата, од стране експерта за рурални развој др. Сузане Ђорђевић Милошевић. Засавица се налази у Посавини и географски припада подручју Мачве. Ово равничарско подручје припада српском руралном подручју Типа I, заједно са преосталим војвођанским равницама након, још увек незваничне, поделе српског руралног простора са високо продуктивном пољопривредом и интегрисаном економијом. Ово подручје се такође истиче по великом броју малих породичних газдинстава ван насеља, које мештани називају колебе на имању (усмени извор Црна Бара), величине око 3 хектара и које покривају чак 66% укупног броја имања у региону. С друге стране, газдинства величине од 10ha покривају око 30% пољопривредних површина у овом региону. Такође, 30% оваквих имања у Србији од преко 10 ha површине налази се у овом региону. Ово подручје карактеришу два општа типа пољопривредних газдинстава: породична газдинства и пољопривредна предузећа. Породична газдинства се углавном баве различитим 133
врстама пољопривредне производње. Већина имања има 5-15 ha обрадиве земље на којој углавном узгајају кукуруз, пшеницу, сунцокрет, соју, шећерну репу и соју. Газдинства обично користе јавна земљишта за испашу, али нека поседују сопствене пашњаке. Обрадиво земљиште је углавном у области црног земљишта високог квалитета деградирани чернозем (огајњачени), али и на земљишту тешке глине у нижим пределима. Породична газдинства, на свом обрадивом земљишту, углавном производе храну за своје животиње. Већина породичних фарми имају различиту сточарску производњу, готово редовно гаје говеда и свиње, а незнатно се баве и живинарством, за сопствене потребе. Ова имања су још увек недовољно опремљена савременом механизацијом и опремом. Породична газдинства се заснивају на дугој традицији пољопривредне производње, тако да су често под утицајем наслеђених, застарелих навика и праксе, или старомодног управљања земљиштем, без обзира на модернизацију која им је на располагању. Ратарство и сточарство су на ширем подручју Засавице данас најдоминатније гране пољопривреде. По укупној производњи, приносу и квалитету зрна то је једно од најважнијих подручја за производњу кукуруза и пшенице. Скоро сав произведени кукуруз се користи у домаћој припреми хране и за исхрану домаћих животиња. Након повећане потражње на тржишту соја брзо преузима примат. Истраживања су показала да су најбољи агроеколошки услови за соју, у целој Србији, управо у овом региону. Производња поврћа у сливу Засавице је претежно екстензивна и поврће се највећим делом користи за потребе индивидуалних газдинстава или пијачној продаји, нарочито у оквиру насеља која се налазе у близини градова, а пре свега Сремске Митровице. Од повртарских култура највише се гаје паприка, парадајз, купус и др. Вода из слива Засавице се индиректно користи за наводњавање површина са интезивном пољопривредном и екстензивном повртарском производњом, из каптираних бунара са локалним системима за наводњавање. Интезивна пољопривредна производња проузрокује загађење животне средине применом минералних ђубрива и пестицида. Минерална ђубрива акумулирају се у земљишту у облику различитих нерастворљивих соли. Као и код употребе пестицида, сировине од којих се добијају ђубрива (фосфати, калијумове соли, чилска шалитра и др.) могу да садрже тешке метале. Употреба фосфатних ђубрива као последицу има загађивање земљишта кадмијумом, а могу се регистровати и олово и никл. Дејство тешких метала зависи од количине ђубрива, садржаја кадмијума у њима, својстава земљишта, нарочито вредности ph, биљних врста и др. Неправилном употребом ђубрива, загађујуће материје могу мигрирати до земљишта у окружењу пољопривредних површина, површинских и подземних вода (ЈАБЛАНОВИЋ, М. И САР, 2003.) За пољопривреду у региону веома је важна оживљена традиција старих пољопривредно - шумарских система и великих пашњачких система у плавним подручјима уз Саву. Ови системи су кроз историју обликовали карактеристичне пределе, који заједно са пољопривредном праксом у веома драгоценој природи, однедавно привлаче интересовање како стручњака, тако и туриста. Свиње, говеда и овце старих, данас ретких раса, не само да одржавају драгоцене пејзаже, већ одржавају вредан генетички потенцијал, високо оцењен са тачке гледишта генетичке разноврсности (таб 21). Проблем је у томе да ови 134
системи, мада још увек у свежем сећању локалних пољопривредника, нестају, а ове ретке расе су у опасности да ишчезну. Управљач Резервата се укључио у програм очувања старих и ретких раса домаћих животиња, на републичком нивоу, што је важно за очување и одрживо коришћење генетичких ресурса. Поновним враћањем ових раса (свиња ласаста мангулица, балкански магарац и говеда подолске расе) на централни пашњак, поред Визиторског центра на Ваљевцу, оживљена је пракса традиционалног сточарства овог краја. Од недавно су направљени и у јавности рекламирани прерађивачки производи, како би се повећала вредност примарне, још увек финансијски нестабилне производње. Табела бр. 21: Тренд популација угрожених раса домаћих животиња у Србији након доношења националног програма за заштиту (ППППН СРП Засавица, 2011) 2008 2007 2006 2005 2004 2003 2002 2001 2000 1999 1998 Podolska goveda 228 180 147 134 128 97 77* 102 110 98 74 Buša goveda 550 450 111 32 10 Domaći vodeni bivo 1000 950 139 93 Program za zaštitu donet 2002.god. Domaći planinski poni 58 39 25 19 13 13 12 12 9 9 7 Konj nonius 65 53 38 34 30 27 17 17 17 15 15 Balkanski magarac 65 54 22 10 Program za zaštitu donet 2002.god. Svinja mangulica 1000 950 362 254 163 150 135 135 124 85 35 Svinja Moravka 50 50 30 32 17 3 Program za zaštitu donet 2003. god. Svinja Resavka 25 13 8 3 Program za zaštitu donet 2005.god. Lipska ovca 204 131 107 89 64 57 Krivcovirska ovca 200 300 260 258 247 211 Ovca Bardoka 40 30 29 30 27 25 22 Vlaško- vitoroga ovca 240 204 69 74 40 40 Pirotska ovca / 30 Program za zaštitu donet 2007.god. Karakačanska ovca 27 13 5 Otkrivena u Srbiji 2005.god.; program za zaštitu donet 2006.god. Ovca Čokanska cigaja 420 361 326 376 250 250 100 100 100 100 Balkanska koza 210 174 201 157 205 209 114 114 242 321 82 Svrljiška kokoška 213 200 140 113 Kokoška Somborska kaporka 201 200 169 352 150 108 100 100 100 100 100 Kokoška Gološijanka 685 1084 402 222 72 50 50 50 50 50 50 Управљач Резервата, Покрет горана Сремска Митровица, започео је пројекат очувања старих и ретких раса домаћих животиња 1998. године, када су први примерци свиња мангулица (сл. 75) преузети из Пољопривредне школе у Руми. Мангулице се гаје на традиционалан начин и пуштају да слободно бораве на пашњаку Ваљевац (300 ha). Даје им се кукуруз као додатна храна. У процесу узгоја ове расе, основни услов за њено очување је коришћење ритова, мочвара, пашњака и шума. 135
Слика бр. 75: Мангулице на пашњаку Ваљевац Некада су полудивљи чопори мангулица лутали шумама и пашњацима током целе године. Прасићи су увек пратили крмачу, растући у младе свиње на пашњацима, проводећи зиме напољу, копајући плодно земљиште и једући жир. Добијали су постепено на тежини мање количине меса и масти, и на тај начин достизали величину за клање у временском периоду од две године. Шуме у региону, пуне храстовог жира и букове коре распрострањене на огромном простору, биле су место где се одвијао узгој свиња. Управљач, ограничен капацитетом пашњака Ваљевац, покушава да направи партнерство са локалним пољопривредницима, како би проширио производњу на економски рационалном нивоу. Ова производња не може да достигне обим традиционалне, с обзиром да су у другој половини 18. века узгој и употреба кукуруза довели до претварању шума и пашњака у оранице, а у 19. веку је регулација водених токова тај процес још убрзала, тако да су се услови за чување и исхрану ове расе свиња драстично променили. Ипак, традиционална производња би могла да буде организована у Резервату и на другим, још увек расположивим, пашњацима, чиме би се одржале карактеристике предела и направили традиционални производи. Самим тим повећала би се атрактивност Резервата као туристичке дестинације, што би допринело и развоју околних сеоских заједница. Традиционални начин гајења свиња у пољопривредно - шумарским системима и системима за испашу на овом подручју, у складу је са савременим приступом слободног узгоја који се сматра повољним са становишта људске етике, добробити животиња, очувања природе и животне средине. Данашње тржиште фаворизује узгој свиња са високим процентом меса, мало масти и сланином доброг квалитета, док је у случају узгоја аутохтоних раса 136
на Засавици ово надомештено атрактивно ниским нивоом садржаја LDL холесторола и високим садржајем гвожђа у месу и прерађевинама, што је добар разлог за рехабилитацију ове производње у модерно доба. Економска оправданост за гајење свиња и других аутохтоних врста и раса домаћих животиња на Засавици није једини разлог за ову праксу, иако је садашња мања добит веома важна за развој ове области у будућности. Ако бисмо резимирали негативне еколошке утицаје који су повезани са опадањем узгоја традиционалних врста и раса у Србији, могли бисмо забележити следеће негативне последице: Губитак ливадских станишта: комбинација прекомерне или недовољне испаше и раног кошења има за последицу најезду клеке, глога и другог жбуња на многим ливадама и пашњацима, као и нестанак економски значајних врста; Промене у вегетацији мочвара: постоје рани знаци еутрофикације као последице интензивне производње усева и стоке; Губитак аутохтоних животињских раса: већина локално адаптираних раса стоке типичних за ово подручје су сада ретке, угрожене или им прети изумирање. Поред губитка генског диверзитета код домаћих врста, дивље врсте су такође негативно погођене прекомерним или недовољним искоришћењем пашњака и ливада. Ово укључује дивље сроднике усева, крмног и лековитог биља, као и воћкарица. Разноврсност дивљих врста животиња је такође смањена због нарушавања и нестајања станишних типова ливада и пашњака. Повећање екстензивне сточарске производње је препознато као један од кључних начина да се преусмери губитак биодиверзитета и еколошка деградација ливада на речним обалама. Подручје Засавице генерално је погодно за интензивну пољопривредну производњу, што је директна претња водама реке Саве и другим мањим водотоковима и подземним водама. Када се уведе директива за употребу нитрата (азота), стриктна правила за модерну пољопривреду ће дати више шансе традиционалној екстензивној пољопривреди. Заштићена подручја, као што је резерват Засавица, која имају и компаративну предност у односу на туризам захваљујући специјалним производима, могла би да пруже економски одрживе услуге заштите животне средине, чиме се даје ретка прилика очувању традиционалне пољопривредне праксе. У 2001., Европска агенција за животну средину (EEA), наручила је радну студију о показатељима развоја пољопривредног земљишта велике природне вредности (HNV high naturе value) препознајући његов све већи значај за пољопривредну политику EU. Европска агенција за животну средину дала је следећу радну дефиницију за пољопривредно земљиште велике природне вредности: Пољопривредна земљишта велике природне вредности обухватају оне области у Европи где је употреба земљишта у пољопривредне сврхе главна (обично доминантна) делатност, и где та пољопривреда подржава или је у вези било са великом разноврсношћу станишта и врста или са присуством врста и подручја која су од европског интереса за очувањеˮ. 137
Две категорије пољопривредног земљишта на подручју Засавице означене су као потенцијална пољопривредна земљишта велике природне вредности: Тип 1: Обрадиво земљиште са високим уделом полу-природне или природне вегетације (мочваре, пашњаци и шуме), и Тип 2: Обрадиво земљиште са мозаиком станишта, односно са малим интензитетом коришћења земљишта (периодично плављена обрадива земљишта, са периодичном пољопривредном производњом у окружењу). Интензивне пољопривредне културе кукуруза, пшенице или соје не могу се класификовати као пољопривредно земљиште велике природне вредности, као и земљишта са интензивном сточарском производњом, због тога што доводе до еутрофикације земљишта. Међутим, ова производња може да подржи екстензивну пољопривреду наведених типова 1 и 2 повећањем биланса хране током зимског периода и стварањем могућности за стабилну производњу и већи број стоке на испаши током летње сезоне. Главни пољопривредни производи, њихово тржиште и очекивани развој тржишта Подручје Срема и Мачве карактерише интензивна производња пшенице, кукуруза и соје. Узгој свиња предњачи у сектору сточарства, а затим следе узгој говеда и производња и прерада млека. Сопствена сточарска производња често потроши већи део произведеног кукуруза. Већина домаћих традиционалних производа, по којима је ово подручје познато, су месне прерађевине (димљене суве кобасице и сланина) и конзервирано поврће и воће. Међутим, ови производи се углавном праве за сопствену потрошњу, изузев чланова удружења узгајивача мангулица, који редовно производе за тржиште. Домаћи традиционални производи који су интересантни са становишта туризма и директног маркетинга су домаћи димљени сухомеснати производи. Специфичан укус и квалитет ових производа чини их изузетно атрактивним. Најинтересантнију иницијативу покренуо је Управљач резервата, који организује производњу и прераду меса старе расе свиња - мангулице, екстензивне масне расе која се узгаја у пољопривредно - шумарским системима и пасе на влажним ливадама и пашњацима мочварних подручја. Према стручном мишљењу нутритивне вредности производа од мангулице са Засавице су веома високе. Анализе обављене од стране Института за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета у Београду показују да у поређењу са неким другим врстама меса, као што су пилетина или јунетина, немасно месо свиња мангулица садржи мање калорија, масти и холестерола. Исто тако, оно има већу хранљиву вредност: 100 g свежег меса садржи 15-20 g високо вредних беланчевина (40% укупних дневних потреба). Једно је од најбољих извора витамина Б, посебно тиамина (50% укупних дневних потреба ), пиридоксина (20% укупних дневних потреба) и витамина Б12 (30% укупних дневних потреба), као и гвожђа (10% укупних дневних потреба). Месо мангулице спада у врсте меса које садржи веће количине протеина у поређењу са типичним узорцима узетим од свиња из тог подручја. Износ протеина креће се од 9,5-18,3g, са изузетком бифтека у коме има 21,5 грама протеина. 138
Просечан износ масти у овим узорцима креће од 12,6-55,8 g. Када је холестерол у питању, истраживања су показала следеће резултате: 42,5 mg у крменадли, 45,07 mg у буту, 47,36 mg у вратном делу. То показује да је количина холестерола у месу мангулице 50-75% нижа у поређењу са другим врстама свиња. Поређење са неким другим врстама меса показује следеће резултате: у 100 g пилећег меса има 60-89 mg холестерола, а у телетини 65-70 mg. Aнализа меса мангулице показује да оно садржи веома велику количину протеина, прихватљиву количину масти и да спада у групу меса са најмање холестерола. Масноћа између мишића и мермерни ефекти дају добар укус месу. Маст мангулице садржи 8-10% незасићених масних киселина више од масти савремених раса свиња. Специјални резерват направио је од меса и масти мангулице ексклузиван производ под називом Пола метра сремске кобасице, у посебном паковању и у складу са традиционалном технологијом, као и ферментисану саламу кулен. Сланина и маст се припремају и нуде туристима у Визиторском центру Резервата. Поред прерађених производа, у Резервату су у понуди за продају и живе животиње. До сада ниједан од производа није заштићен на основу PDO (Protected Designation of Origin - Заштићена ознака порекла) или PGI (Protected Geographical Indication - Заштићено географско порекло). Заштита је могућа у складу са националним законодавством кроз заштиту географског порекла (сл. 76). Следећи производи од меса мангулице су већ заштићени у Мађарској: сува кобасица од Ваш мангулице, кобасица од Ђула мангулице, вратни каре од Ђула мангулице, сланина од Ђула мангулице, јетрена паштета од Ваш мангулице, димљена деликатесна сланина од Ваш мангулице, сало од Ваш мангулице, Стифолдер од мангулице, дебела кобасица са паприком од мангулице, димљена сува шунка од мангулице и димљени производи од мангулице (плећка, печеница, ребра, шунка). Слика бр. 76: Производи од сушеног меса мангулице Покрет горана Сремске Митровице почео је и узгој подолског говеда 1998. год. Подолско говече потиче директно од европског дивљег говечета Тура (Bos primigenius Bojenus). После смањења површине пашњака у 18. и 19. веку и развоја пољопривредне механизације у 20. веку, број подолских говеда, која су се користила као радна снага за обраду земљишта, стално је у опадању. 139
Подолско говече (сл. 77) је узгајано у најекстензивнијим условима, оно споро расте и сазрева, па ипак даје укусно месо високог квалитета. Данас се око 80 грла подолских говеда узгаја на пашњаку Ваљевац, на површини од 300 хектара. Њихово светло - црвено месо са високим садржајем протеина и гвожђа и ниским садржајем масти, даје укусна јела, али је производња овог меса веома скупа. Ниска производња млека је довољна за телад, међутим, не може да обезбеди додатни редовни приход од продаје млека и млечних производа као код савремених раса говеда. Слика бр. 77: Подолско говече на пашњаку Ваљевац Ове чињенице указују да је узгој подолских говеда изузетно скуп. Једини начин да се учини профитабилним је висока цена производа. Додавање вредности је, према искуству из суседне Мађарске, могуће помоћу заштите географског порекла и сертификације органског порекла, међутим, тржиште за такве производе у Србији још увек није развијено. Балкански магарац (сл. 78), који је укључен у програм очувања старих и ретких раса домаћих животиња, није део традиције овог пољопривредног подручја, с обзиром да је прилагођен стеновитим теренима планинских области. У мочварним пределима Засавице више је гост него природни становник, иако су се магарци некада узгајали у Војводини да чувају стада оваца и за ношење терета. Међутим, иако није идеално прилагођен за ово подручје, магарац са својим млечним производима постаје атрактивност Резервата и има светлу будућност. Остали производи, који такође привлаче интересовање су кобасице од магарећег меса и козметички производи, сапун и крема од магарећег млека (сл. 79). 140
Слика бр. 78: Балкански магарци на пашњаку Ваљевац Слика бр.79: Производи од магарећег млека II 3.4.2. Туризам Туристичко географски положај Специјални резерват природе Засавица налази се у северном делу Мачве, удаљен од Новог Сада око 60 km, од Београда око 90 km и од Сремске Митровице око 15 km. Прилаз границама СРП Засавица практично је могућ из свих околних насеља, како асфалтним путем тако и земљаним путевима, док у самом Резервату не постоје друмске саобраћајнице. По Просторном плану Републике Србије подручје СРП Засавица налази се у оквиру издвојеног туристичког кластера Војводина. Припада туристичкој дестинацији са мањим учешћем целогодишње понуде: Доњи Срем Посавина. 141
Као значајан туристички правац издваја се међународни пловни пут река Сава, а Сремска Митровица је издвојена као градски туристички центар националног значаја. Постојећи и потенцијални облици туризма Новија истраживања Резервата указују на могућност коришћења простора и појединих компоненти на начин да се остварује економска добит, а да се основне природне вредности Резервата очувају. Приликом израде плана уређења простора у Резервату потребно је што прецизније дефинисати капацитет пријема посетилаца (дневни, месечни или сезонски) како се не би реметили природни токови (СТОЈАНОВИЋ, 2004). Цео туристички програм у Резервату везан је за саму туристичку понуду Резервата и туристичку агенцију Анитурс из Сремске Митровице. Туристичка понуда у Резервату одвија се преко појединачних и групних посета уз следеће садржаје: Вожња бродом Умбра капацитета 60 особа Вожња чамцима Пешачке туре по Резервату Фото сафари Спортско рекреативне активности Одржавање уметничких колонија (ликовне, вајарске итд.) Камповање Семинари, научни и други скупови Birdwatching Циљна група на коју се рачуна у Резервату и у ком правцу је усмерена туристичка активност јесу ђаци основних и средњих школа, као и студенти. Групне посете Резервату организоване су у оквиру једнодневних посета, а вишедневне посете су углавном везане за појединце. Најзаступљенији облици туристичких кретања су: Излетнички - од којих је најзаступљеније пешачење у оквиру еко туре кроз коју се посетиоци упознају са лепотама природе Резервата Засавица на другачији начин од класичног. Пловидба у оквиру самог Резервата пловидба се одвија на два начина и то један од њих је вожња бродом Умбра, а други начин подразумева индивидуално изнајмљивање чамаца за веслање. Дужина пловидбе брода је око 4km са полазном станицом на Визиторском центру на Ваљевцу, у селу Засавица, и траје пола сата. Камповање од 2002. године сваког лета се у Резервату одржавају две врсте кампова: Међународни радни кампови (International Summer Workcamps), у организацији Младих истраживача Србије. Учесници кампа су младе, пунолетне особе, из разних земаља света. Учесници кампа раде на неком задатку које им организатор одреди и то сваки пут на различиту тему, а уз то имају прилику да се упознају са историјом и културом предела и окружења Резервата. 142
Истраживачки кампови учесници ових кампова су најчешће студенти биологије и екологије из Новог Сада, чланови научно-истраживачког друштва Јосиф Панчићˮ, али и учесници из других, гостујућих удружења. Смештени су у Визиторском центру и свакодневно обављају теренски и практични рад (сл. 80). Слика бр. 80: Рад у истраживачком кампу Од 2011. године Управљач СРП Засавица има новоизграђени ауто-камп који је смештен у заштитној зони Резервата, у непосредној близини Визиторског центра. Капацитет му је 42 места, савремено је опремљен и уређен и представља најмодернију верзију ауто-кампа у Југоисточној Европи, са три звездице. У наредном периоду планира се изградња базена и спортских терена са свим пратећим садржајима, чиме ће постићи ниво кампа са четири звездице, што и у европским оквирима представља највећи престиж, када је у питању овај вид смештаја. Постојећи и потенцијални облици туризма треба да се из године у годину проширују и допуњују на листи туристичких активности. Који ће облик туризма бити развијен у оквиру Специјалног резервата природе није лако одредити. За овакву одлуку неопходна је усаглашеност прописане заштите Резервата и захтева туризмолога који могу да ускладе потребе туриста са могућностима датог простора. Поред постојећих облика туризма, предлажу се и неки нови облици као што су: Бициклизам у оквиру граница заштитне зоне и самог Резервата постоји солидна мрежа земљаних путева који су међусобно повезани са главним путевима, тако да постоји могућност за реализацију овог облика туризма. За сада нема обележених или посебно издвојених бициклистичких стаза, али у будућности би требало да постоје. Ово је један од облика туризма који треба да се више потенцира, с обзиром да у мањем обиму угрожава природу. 143
Јахање најбоље место за ову врсту рекреације је простор пашњака Ваљевац. Такође је један од потенцијалних облика туризма који у мањој мери ремети и угрожава природу, а са друге стране пружа велико задовољство љубитељима овог облика рекреације. Поглед из птичије перспективе је облик туризма којим би се могло омогућити разгледање Резервата из ваздуха помоћу балона или летилица које не производе буку. Вратимо се старом добром селу подразумева упознавање туриста са активностима и обичајима локалног становништва, њиховим животом, традицијом, старим занатима, а такође би се могли укључити у обављање свакодневних активности на сеоским имањима (чишћење штала, сакупљање и плашћење сена, мужење крава итд.) Кренимо стазама ретких дивљих врста и европског дабра, где у пратњи обученог водича посетиоци би могли да се упознају са стаништима ретких и атрактивних врста, које су од посебног значаја за Резерват, као и станишта европског дабра, што ће допринети бољем разумевању њихове заштите. Упознајмо се старим риболовачким тајнама подразумевало би едукацију туриста од стране искусних риболоваца са пецањем, а исто тако и припремањем укусних оброка од рибе. Фото сафари би подразумевао посматрање животиња и ловˮ искључиво уз помоћ фото апарата. Birdwatching je један од облика туризма који би омогућио љубитељима природе да се уз пратњу локалног водича боље упознају са птичијим светом. Наведене активности су само неке од предлога како би се могао развијати туризам у оквиру Резервата. Сличне активности се уочавају и у другим заштићеним природним добрима која развијају туризам као озбиљну шансу за заштиту одређеног простора. Нажалост таквих примера је у нашој земљи мало. Пракса у развоју туризма би показала да ли се неки од туристичких облика могу реализовати, односно да ли постоји клијентела којој су намењени. Укључивањем искусних туристичких радника и менаџера и уз развој маркетинга, листа облика туризма могла би се проширивати. Мора се напоменути да се туристичке понуде као што су кренимо стазама ретких дивљих врста и европског дабра, фото - сафари и Birdwatching морају строго контролисати, односно морају се дати тачна и прецизна упутства где, кад, како и колико се временски сме провести у таквом једном станишту, као и одредити капацитет посета и група које могу боравити на таквим местима, а све то у циљу да се не ремети склад и равнотежа у природи и искључи било какав негативан антропогени утицај на природу. Један од начина да се укаже на интензитет посетилаца који могу да посете одређено подручје, а да при томе не угрозе његове биолошке карактеристике, је да се одреди носиви капацитет тог подручја. Термин носиви капацитетˮ се односи на број и интензитет посетилаца који Засавица може да прими на одређеним туристичким локалитетима, пре него што утицаји постану неприхватљиви. Носиви капацитет није лако дефинисати, јер је снажно повезан са расподелом посетилаца; 500 посетилаца на визиторском 144
центру Ваљевац не прелази носиви капацитет, али ако би тих 500 посетилаца било у приоритетним стаништима, могли би у великој мери угрозити њихове природне вредности. Као основа за процену носивог капацитета у Резервату узимају се установљене зоне са режимима заштите (дефинисана подручја са различитим нивоима угрожености биодиверзитета) у којима се, за сваки туристички локалитет или активност, одређује гранични капацитет броја посетилацаˮ. Он представља максималан број посетилаца на туристичким пунктовима у различитим режимима заштите. Слика бр. 81: Упознавање са вредностима Резервата у оквиру школске екскурзије, на визиторском центру Пашњак Ваљевац На подручју Засавице, у области екотуризма, одређене су три зоне, у којима се усмеравају и контролишу активности. Зонирањем активности посетилаца подручје Резервата је подељено на различите секторе (зоне), односно подручја где су дозвољени различити нивои туристичких активности: Зона 3: Зона са најмање ограничења. Основне туристичке услуге намењене посетиоцима се налазе у овој зони (визиторски центар Ваљевац, ресторан, пристаниште за брод итд) Зона 2: Дозвољена је рекреација уз поштовање прописаних мера заштите. Зона 1: Угрожена зона са ограниченим приступом (само за туре у пратњи водича, поштовање осетљивих врста као и сезоне парења, итд) - зона екстензивне употребе са малим утицајем и са коришћењем оријентисаним на кретање стазама кроз природу. Предложено зонирање дозвољава разноврсне активности посетилаца, од интензивне употребе, где ће бити пуно посетилаца истовремено (зона 3 и мањим делом зона 2), до ниске употребе где ће бити мало међусобних сусрета посетилаца (биће их мали број на истом месту зона 2), а њихова концентрација ће бити ограничена на туристичке локалитете. Ово ће задовољити посетиоце са различитим очекивањима и потребама. 145
Предложено зонирање туристичких активности посетилаца је у потпуности у складу са захтевима за заштиту биодиверзитета, односно са прописаним режимима и мерама заштите Резервата. Стазе кроз природу на Засавици На слици 82 приказане су постојеће и предложене локације за 6 туристичких стаза. Приликом трасирања ових узета је у обзир рањивост најважнијих станишта и врста на подручју куда стазе пролазе. Стазе приказане на слици имају укупну дужину од 22 км. Стазе почињу (и завршавају се) на три планирана туристичка / посетилачка пункта: (1) Главни туристички центар Пашњак Ваљевац - у зони 3, окренут ка реци и са већином планираних објеката; (2) Истурени туристички центар Шумарева ћуприја се налази у зони 2; (3) Истурени туристички центар Рашевића Ћуприја се налази се у близини села Баново Поље, у зони 2. Слика бр. 82: Туристичке стазе у СРП Засавица Стаза кроз природу број 1: Пешачко-бициклистичка стаза Ваљевац - Шумарева Ћуприја, дужине 6 km Стаза кроз природу број 2: Даброва стаза : Гајића Ћуприја - Батар, дужине 1 km 146
Стаза кроз природу број 3: Образовна стаза : Гајића Ћуприја - Батар, дужине 5 km Стаза кроз природу број 4: Баново Поље - Рашевића Ћуприја Љубинковића Ћуприја, дужине 1 km Стаза кроз природу број 5: Рашевића Ћуприја - Љубинковића Ћуприја - Станишевац, дужине 4 km Стаза кроз природу број 6: Мачванска Митровица Визиторски центар, дужине 5 km Улаз и боравак у Резервату је ограничен на туристичке центре и стазе означене на мапи и на терену (сл. 83). Слика бр. 83: Обилазак Резервата пешачком стазом уз пратњу водича Посетиоци морају да се придржавају општих правила. Ова правила обухватају: моторним возилима је забрањен приступ, улаз није дозвољен од заласка до изласка сунца, забрањено је одлагање смећа, музика и прављење буке су забрањени, забрањено је намерно ремећење мира птица које су у сезони парења, лов је забрањен. Еко-туристи посебно воле сами да истражују подручје по обележеним стазама и ова општа правила омогућавају појединцима да пешаче, посматрају птице и уживају у лепоти Резервата, не угрожавајући биодиверзитет. Неке стазе, међутим, могу бити затворене током сезоне парења, на основу даљег праћења броја посетилаца и примећеног утицаја на успех парења, тј. гнежђења. Да би се успешно развијао одрживи туризам у Резервату и околини, неопходно је изградити и одржавати блиске партнерске односе, пре свега са локалном заједницом, туристичким организацијама, као и сарадницима из различитих области. 147
II 3.4.3. Водопривреда Снабдевање водом За потребе снабдевања водом насељених места Мачванска Митровица, Салаш Ноћајски и Засавица II, као и локалитета Ваљевац, изграђена је водоводна мрежа прикључењем на регионални систем водоснабдевања Сремске Митровице, чије извориште се налази на локалитету Курјаковац у Мартинцима. Извориште у Мартинцима чине 10 субартеских бунара пројектованог капацитета 50 l/s. На изворишту Сремска Митровица у кругу постројења за прераду воде у функцији су 4 ревитализована субартеска бунара. Постојећи број бунара задовољава садашње потребе за водом. Остала насеља која припадају општинама Сремска Митровица и Богатић се снабдевају водом из индивидуалних бунара. Становништво и индустрија, који се снабдевају водом из регионалног система, имају довољне количине квалитетне воде. Сеоска насеља, која користе прве водоносне слојеве подложне загађивању, немају квалитетну воду за пиће. Одвођење отпадних и атмосферских вода вода Насеља која припадају општинама Сремска Митровица и Богатић, осим насеља Мачванска Митровица које своје отпадне воде пречишћава на постојећем уређају за пречишћавање отпадних вода који се налази у оквиру насеља, немају изграђен систем фекалне канализације. Отпадне воде осталих насеља се евакуишу у септичке јаме или у нaпуштене бунаре, тако да је први водоносни слој загађен и подиже, ионако висок ниво подземних вода на нижим теренима. Постоји изграђен колектор регионалне канализације од насеља Богатић до локације планираног постројења за пречишћавање отпадних вода на обали реке Саве који није у функцији. На том постројењу ће се вршити пречишћавање отпадних вода из насеља територијалне јединице локалне самоуправе Богатић. Атмосферске воде се на простору који је обухватио Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе Засавица ( Сл. гласник РС, број 66/11) одводе отвореним каналима, а у Мачванској Митровици је главни колектор канал Модран, који се преко црпне станице Модран улива у реку Саву. Атмосферска канализација у Мачванској Митровици је у веома лошем стању. У мањем делу насеља урађена је затворена атмосферска канализација. Одбрана од спољашњих и унутрашњих вода Одбрана од великих вода реке Саве и Дрине се спроводи системом одбрамбених насипа дуж десне обале ових река. Савски насип кроз насеље Мачванску Митровицу има функцију и градског кеја и шеталишта. Постојећи одбрамбени насипи дуж десне обале Саве и Дрине од Шапца (км 0+000) до Црне Баре (км 63+688) - одбрамбени сектори IV-3-SD-3, IV-5-SD, IV- 6-SD, IV-7-SD-1, IV-7-DD-2 - штите подручје Мaчве од поплава са неједнаким степеном заштите (сл. 84). Преливање или продор насипа на било ком месту ове 63,7 km дуге одбрамбене линије изазвало би потапање подручја површине око 148
30.000 ha. У целости би била потопљена насеља: Баново Поље, Равње, Раденковић, Засавица, Мачванска Митровица, Ноћај, Салаш Ноћајски и Дреновац, а делимично Црна Бара, Глоговац, Совљак, Богатић, Глушци и Узвеће са више хиљада стамбених објеката. Укупан број становника на овом подручју је око 130.000 (укључујући Шабац, Богатић и 35 мањих насеља и села). Слика бр. 84: Одбрамбени насипи дуж десне обале Саве и Дрине (извор: Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе Засавица ) Деоница у централном делу одбрамбене линије у дужини од око 30 километара, од Чеврнтије (km 23+342) до Бановог Брода (km 53+832), реконструисана је и надвишена осамдесетих година прошлог века у складу са главним пројектима из 1981. Ова деоница се налази у оперативном плану за одбрану од поплава ЈП Воде Војводине. Деоница у дужини од око 2 km од Шапца (km 0+000) до Кочиног канала (km 2+050) и још једна деоница у дужини око 700 m (km 6+100 до km 6+800) реконструисана је по главном пројекту из 1978. Извршене реконструкције урађене су у односу на меродавну велику воду повратног периода једном у сто година. На подручју Резервата и његове околине је изграђена каналска мрежа ради заштите од подземних и површинских вода (сл. 85). Изузев појединачних система на занемарљиво малим површинама, на простору Резервата и његове заштитне зоне не постоје системи за наводњавање. 149
Слика бр. 85: Каналска мрежа изграђена за потребе заштите од површинских и подземних вода Одводњавање земљишта Одводњавањем земљишта ширег подручја Мачве, као једном од мера уређења водног режима на великим деловима површина потенцијално врло плодних земљишта, унапређена је пољопривредна производња. У надлежним водопривредним институцијама постоје планови и пројекти за постизање потпуног одвођења сувишних вода даљом доградњом система за одводњавање, али њихова изградња мора се ускладити са потребама очувања оптималног водног режима на простору Резервата. У табели 22 су наведени подаци о дужини постојеће каналске мреже на подручју Засавичког слива, као и дужини планираних канала. Табела бр. 22: Каналска мрежа Слив Површина слива (ha) Дужина изграђених канала (m) Дужина неизведених пројектованих канала (m) Укупна дужина Канала (m) Густина каналске мреже (m/ha) Засавички 12 307 131 269 112 763 244 032 19.83 150 II 3.4.4. Газдовање шумама Аутохтоне шуме се већим делом налазе у приватном власништву, и нису уређене (премерене), тако да тачну структуру шумског покривача за сада није могуће приказати. Теренским обиласком утврђено је да највећу распрострањеност имају шуме и шумске културе тзв. меких лишћара - врба и топола, а одмах иза њих се по покровности налазе шуме храста лужњака и цера, са пратећим врстама. На вишим котама терена забележене су и културе багрема, изданачког порекла. Приватне шуме су на приближно истоветним стаништима као и шуме у државном власништву, али су услед начина газдовања (изданачко) знатно измењеног састава и структуре. Тако на стаништима лужњака доминирају врсте које имају већи изданачки потенцијал и бржи висински пораст, као што су
пољски јасен, багрем, домаће и хибридне тополе. Шумске површине у ширем окружењу Засавице, такође се налазе у приватном власништву, што указује на правац њиховог развоја. У државној својини се налази 130 hа шума на Врбовцу, где је 110 hа, од 1962. Године, приведено гајењу плантажа врбе и тополе. Имајући у виду да је по станишним условима то подручје природно станиште тврдих лишћара, као и приоритетну намену шума заштићеног подручја, потребно је поступно вршити њихову супституцију. Захваљујући сарадњи са корисником највећег дела монокулктура хибридних топола (ЈП Војводинашуме ), почела је њихова планска замена пољским јасеном и лужњаком (сл. 86). Слика бр. 86: Сеча монокултура хибридних ЕU топола Утврђивање састава и структуре шумског покривача потребно је како би се добила основа за планске активности на ревитализацији шума и усмеравање њиховог развоја према постављеним циљевима. Имајући у виду велико учешће приватних шума на простору Резервата и заштитне зоне, потребно је плански приступити откупу или замени оних шумских парцела, које су од посебног значаја за очување фукционалне целине влажних подручја Засавице. II 3.5. Ресурси Пољопривредно земљиште Одрживо коришћење пољопривредног земљишта је усмерено на повећање природног начина узгоја и традиционалне испаше аутохтоних врста (свиње мангулице и подолског говечета) на влажним ливадама и пашњацима. Контролисана примена минералних ђубрива и увођење еколошке пољопривреде у окружењу Резервата и његовој заштитној зони, у комбинацији са увођењем регионалног брендирања треба да има приоритет у наредном периоду. 151
Водни ресурси Коришћење водних ресурса у оквиру СРП Засавица је ограничено. Мере за заштиту забрањују све грађевинске радове (изградњу објеката итд.) и све хидротехничке радове који мењају водни режим влажних станишта. Једино су дозвољени радови који за циљ имају очување и унапређење заштите природних вредности. Водопривредна предузећа морају да ускладе своје активности са прописаним мерама заштите природе у оквиру Резервата. Исто тако, вода и водени токови у Резервату су, у складу са Законом о водама ( Сл. гласник РС бр. 30/10), под посебном заштитом и њихова заштита и коришћење подразумевају: оптимални водни режим, мониторинг количине воде и мониторинг и анализа квалитета воде. Лов и риболов Лов у оквиру Резервата је забрањен. Рекреативни риболов је дозвољен уз дозволе које се купују од Управљача Резервата (сл. 87). Препорука је да се управљање овом облашћу усмери на повећање аутохтоних врста риба и у исто време на смањење броја алохтоних врста. Ово се нарочито односи на умбру (Umbra krameri) и на унапређење природног узгоја рибе. 152 Шумски ресурси Слика бр. 87: Рекреативни риболов на Засавици Управљање шумама треба да буде усаглашено са захтевима за заштиту специфичних услова и природних вредности шума у Резервату. Треба избегавати чисту сечу и промовисати садњу аутохтоних врста. Управљање шумама мора се ускладити са прописаним условима и мерама заштите природе. Одрживи туризам Туризам треба развијати тако да буде компатибилан и да подржава циљеве очувања природе. Инвестирањем у туризам треба да се истакне
посебност Засавице као места у коме су заступљени облици рекреације окренути ка природи, као што су рекреативни риболов, пешачење у природи, јахање, камповање и бициклизам. Посете заштићеном подручју уз водича, како би се искусила нетакнута природа и дивљина, су такође део програма и у складу су са општим циљевима Резервата. Туризам треба да користи природне ресурсе на начин и у мери у којој се не угрожавају диверзитет и функционисање природних система и процеса, као ни пејзажне вредности и мирна атмосфера Резервата. Планиране активности се ближе одређују Планом управљања посетиоцима. II 3.6. Постојећа просторно-планска и пројектна документација Специјални резерват природе Засавица се налази у обухвату више просторних и урбанистичких планова. Поред Просторног плана Републике Србије ( Сл. Гласник РС, бр. 88/2010) и Регионалног просторног плана АП Војводине ( Сл. лист АПВ, бр. 22/11), као основних планских докумената, за ово подручје је израђен и Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе Засавица ( Сл. Гласник РС, број 66/11). Од просторних планова општина постоје Просторни план општине Сремска Митровица до 2028. године ( Службени лист Града Сремска Митровица, бр. 9/2009) и Просторни план општине Богатић ( Службени лист града Шапца и општина Богатић, Владимирци и Коцељева, бр. 12/2011). Од урбанистичких планова важећи је План генералне регулације Града Сремске Митровице, Лаћарка и Мачванске Митровице ( Службени лист Града Сремска Митровица, бр. 11/2009). У овим плановима одређена је намена простора са најважнијим мерама заштите и очувања природних вредности на основу законске регулативе заштите врста, станишта и еколошке мреже, као и по међународним конвенцијама. 153