УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје

Слични документи
Microsoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx

I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x

Microsoft Word - III godina - EA - Metodi vjestacke inteligencije

ПА-4 Машинско учење-алгоритми машинског учења

Microsoft PowerPoint - Predavanje3.ppt

Klasifikacija slika kucnih brojeva dubokim konvolucijskim modelima

Z-16-45

Z-16-48

ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА ВОЂЕЊА ЛИСТА ЧЕКАЊА

Орт колоквијум

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ

Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6

мр Велибор Илић, ОЦР програм за препознавање ћириличних слова Абстракт: У раду се говори о програму ОЦР

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI I RA^UNARSKE

Техничко решење: Метода мерења ефективне вредности сложенопериодичног сигнала Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић

P11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji

Техничко решење: Софтвер за симулацију стохастичког ортогоналног мерила сигнала, његовог интеграла и диференцијала Руководилац пројекта: Владимир Вуји

Microsoft Word - Smerovi 1996

Microsoft PowerPoint - AT 3-2 .ppt

PowerPoint Presentation

ИНТЕЛИГЕНТНИ ТЕХНОЛОШКИ СИСТЕМИ АТ-6 Когнитивна роботика: Оцењивање положаја мобилног робота и карактеристичних објеката у технолошком окружењу Оцењив

Универзитет у Београду Факултет организационих наука Коначан распоред испита за предмете Мастер академских студија Испитни рок: ОКТОБАР Предмет

Projektovanje informacionih sistema i baze podataka

Logičke izjave i logičke funkcije

Универзитет у Београду Факултет организационих наука Распоред испита за предмете мастер академских студија Испитни рок: Јун Предмет Датум Време

1

Техничко решење: Метода мерења реактивне снаге у сложенопериодичном режиму Руководилац пројекта: Владимир Вујичић Одговорно лице: Владимир Вујичић Аут

Programski jezik QBasic Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic razred 42

Programski jezik QBasic Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic razred 42

Z-16-64

Algoritmi i arhitekture DSP I

Satnica.xlsx

El-3-60

Увод у организацију и архитектуру рачунара 1

RED VOŽNJE ZA BESPLATAN PREVOZ LINIJA 1 UŠĆE TRG REPUBLIKE Polazno stajalište za ULAZ 6 kaplara za linije 16, 75, u smeru ka Zelenom vencu Krajn

Tehničko rešenje: Industrijski prototip dvostrukog trofaznog analizatora snage sa funkcijama merenja kvaliteta električne energije tipska oznaka MM2 R

Microsoft PowerPoint - 13 PIK (Mentor Graphic ASIC).ppt

Microsoft Word - 13pavliskova

Slide 1

Задатак 4: Центрифугална пумпа познате карактеристике при n = 2900 min -1 ради на инсталацији приказаној на слици и потискује воду из резервоара А у р

Београд, МАТРИЧНА АНАЛИЗА КОНСТРУКЦИЈА ЗАДАТАК 1 За носач приказан на слици: а) одредити дужине извијања свих штапова носача, ако на носач

Microsoft Word - LEPENSKI VIR Septembar 2012,program.doc

Z-15-85

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_

NAZIV PREDMETA UNUTARNJETRGOVINSKO POSLOVANJE I Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta dr.sc. Ivana Plazibat, prof. Bodovna vrijednost 6 ECTS v.š.

Slide 1

Microsoft PowerPoint - DAC.ppt [Compatibility Mode]

NAZIV PREDMETA OBLIKOVANJE WEB STRANICA Kod SIT132 Godina studija 3. Bodovna vrijednost Nositelj/i predmeta Haidi Božiković, predavač 6 (ECTS) Suradni

NAZIV PREDMETA UNUTARNJETRGOVINSKO POSLOVANJE II Kod Godina studija 2. Nositelj/i predmeta dr.sc. Ivana Plazibat, prof. Bodovna vrijednost 6 ECTS v.š.

Registri i procena emisije zagađujićih materija

Programiranje 1 Milena Vujošević - Janičić 2008/2009

NAZIV PREDMETA ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA Kod Godina studija 2. Nositelj/i Danijela Perkušić Malkoč Bodovna vrijednost 6 predmeta (ECTS) Suradnici Status pr

Рачунарска интелигенција

Classroom Expectations

Slide 1

Орт колоквијум

PowerPoint Presentation

Microsoft PowerPoint - vezbe 4. Merenja u telekomunikacionim mrežama

Nastavni plan modelar/konstruktor Osnovna obuka za modelara/konstruktora odjevne konfekcije Stranica 1

Microsoft PowerPoint - Topic02 - Serbian.ppt

NAZIV PREDMETA

Microsoft Word - Novi proizvod - Sistem za komunikaciju 720 v1.doc

HR-ZOO - predstavljanje_projekta_Tjedan_CeU

Microsoft PowerPoint - Topic02 - Serbian.ppt

Slide 1

Microsoft Word - AIDA2kolokvijumRsmerResenja.doc

Novi faktori za vecu efikasnost dvostepenog oscilatora

ASAS AS ASAS

ASAS AS ASAS

Microsoft Word - Tabela 5.2 Specifikacija predmeta.doc

СТРАХИЊА РАДИЋ КЛАСИФИКАЦИJА ИЗОМЕТРИJА И СЛИЧНОСТИ Према књизи [1], свака изометриjа σ се може представити ком позици - jом неке транслациjе за векто

SINTEZA 2019 INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE ON INFORMATION TECHNOLOGY AND DATA RELATED RESEARCH ADVANCED COMPUTING AND CLOUD COMPUTING INTELIGENT

Microsoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]

ASAS AS ASAS

I grupa 1. Napisati program koji izračunava i ispisuje zbir 4 najveća od pet brojeva unetih sa standardnog ulaza. ulaz izlaz Analiza: 1.

F-6-158

Uputstvo za korištenje korisničkog web portala AC-U UPUTSTVO ZA KORIŠTENJE KORISNIČKOG WEB PORTALA Izdanje: 1, maj / svibanj 2019 Strana 2 od 1

PowerPoint Presentation

Посебни услови пружања TOTAL GROUP услуге

PowerPoint Presentation

ASAS AS ASAS

VIK-01 opis

6-8. ČAS Celobrojno programiranje Rešavamo sledeći poblem celobrojnog programiranja: Gde pretpostavljamo da je A celobrojna matrica dimenzije,. Takođe

AKVIZICIJA PODATAKA SA UREĐAJEM NI USB-6008 NI USB-6008 je jednostavni višenamjenski uređaj koji se koristi za akviziciju podataka (preko USBa), kao i

ASAS AS ASAS

NAZIV PREDMETA INFORMATIZACIJA POSLOVANJA Kod SIT124 Godina studija 2. Nositelj/i predmeta mr.sc. Ivica Ružić, viši predavač Bodovna vrijednost (ECTS)

УПУТСТВО ЗА КОРИСНИКА Приступ локацији часописа Српски архив за целокупно лекарство добија се преко internet adrese: Након

Microsoft Word - Akreditacija 2008

Microsoft Word - sbs metodologija

EFIKASNO MODELIRANJE REALNIH OPTIMIZACIONIH PROBLEMA Tatjana Davidović Matematički institut SANU tanjad

RAČUNARSKI SISTEM Ne postoji jedinstvena definicija pojma računarski sistem. Računarski sistem predstavlja skup mašina i pridruženih metoda (realizova

Microsoft Word - VEROVATNOCA II deo.doc

Slide 1

NAZIV PREDMETA Kod Nositelj/i predmeta Suradnici Status predmeta Ciljevi predmeta Uvjeti za upis predmeta i ulazne kompetencije potrebne za predmet Oč

I година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике

I година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике

I година Назив предмета I термин Вријеме II термин Вријеме Сала Математика : :00 све Основи електротехнике

Microsoft PowerPoint - 03-Slozenost [Compatibility Mode]

Транскрипт:

Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје софтвери за препознавање бар кодова који знатно олакшавају велики број операција које захтевају препознавање објеката. Слика 1: Приказ свих слова за које је ART-1 вештачка неуронска мрежа обучена

Лист/листова: 2/2 Задатак 5.2 Улазне и излазне величине су приказане у табели 5.1 улази излази 0.5 0.25 1.0 1.0 1.5 2.25 2.0 4.0 2.5 6.25 3.0 9.0 3.5 12.25 4.0 16.0 4.5 20.25 5.0 25.0 Табела 1: улазне и излазне величине Након предпроцесирања, односно скалирања улазних и излазних величина приказаних у табели 5.1 добијамо вредности приказане у табели 5.2: Скалиране улазне величине Линеаризоване излазне величине 0 0.5 0.005025 0.500023 0.01005 0.50006 0.015075 0.500113 0.020101 0.50018 0.025126 0.500263 0.030151 0.50036 0.035176 0.500473 0.040201 0.5006 0.045226 0.500743 Табела 2: вредности скалираних улазних и излазних величина

Лист/листова: 3/3 Архитектура 1 [1] 1 1 Слика 9: архитектура 1 [1] 1 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима 1 [1] 1 1 0 0.5 0.500509 1.2954E-07 0.005025 0.500023 0.500603 1.682E-07 0.01005 0.50006 0.500696 2.02248E-07 0.015075 0.500113 0.500787 2.27138E-07 0.020101 0.50018 0.500878 2.43602E-07 0.025126 0.500263 0.509674 4.42835E-05 0.030151 0.50036 0.501055 2.41513E-07 0.035176 0.500473 0.501141 2.23112E-07 0.040201 0.5006 0.5032 3.38E-06 0.045226 0.500743 0.501308 1.59612E-07 4.92584 10-5 Табела 3: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [1] 1 1

Лист/листова: 4/4 Архитектура 1 [3] 1 1 Слика 10: архитектура 1 [3] 1 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима 1 [3] 1 1 0 0.5 0.499976 2.88E-10 0.005025 0.500023 0.5001234 5.04008E-09 0.01005 0.50006 0.50029 2.645E-08 0.015075 0.500113 0.500442 5.41205E-08 0.020101 0.50018 0.500592 8.4872E-08 0.025126 0.500263 0.500739 1.13288E-07 0.030151 0.50036 0.5008824 1.36451E-07 0.035176 0.500473 0.501022 1.50701E-07 0.040201 0.5006 0.50116 1.568E-07 0.045226 0.500743 0.501294 1.518E-07 8.7981 10-7 Табела 4: Табела 3: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [3] 1 1

Лист/листова: 5/5 Архитектура 1 [5] 1 1 Слика 10: архитектура 1 [5] 1 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима 1 [5] 1 1 0 0.5 0.500934 4.36178E-07 0.005025 0.500023 0.500796 2.98765E-07 0.01005 0.50006 0.500664 1.82408E-07 0.015075 0.500113 0.500535 8.9042E-08 0.020101 0.50018 0.500412 2.6912E-08 0.025126 0.500263 0.500294 4.805E-10 0.030151 0.50036 0.500179 1.63805E-08 0.035176 0.500473 0.500068 8.20125E-08 0.040201 0.5006 0.499962 2.03522E-07 0.045226 0.500743 0.49986 3.89845E-07 1.72554 10-6 Табела 5: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [5] 1 1

Лист/листова: 6/6 Архитектура 1 [8] 1 1 Слика 12: архитектура 1 [8] 1 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима 1 [8] 1 0 0.5 0.498071 1.86052E-06 0.005025 0.500023 0.4985585 1.07238E-06 0.01005 0.50006 0.499046 5.14098E-07 0.015075 0.500113 0.499187 4.28738E-07 0.020101 0.50018 0.4991876 4.92429E-07 0.025126 0.500263 0.500503 2.88E-08 0.030151 0.50036 0.500982 1.93442E-07 0.035176 0.500473 0.501458 4.85113E-07 0.040201 0.5006 0.501928 8.81792E-07 0.045226 0.500743 0.502392 1.3596E-06 7.31691 10-6 Табела 6: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [8] 1 1

Лист/листова: 7/7 Архитектура 1 [1-1] 2 1 Слика 13: архитектура 1 [1-1] 2 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима 1 [1-1] 1 0 0.5 0.50079 3.1205E-07 0.005025 0.500023 0.500813 3.1205E-07 0.01005 0.50006 0.500836 3.01088E-07 0.015075 0.500113 0.500858 2.77512E-07 0.020101 0.50018 0.500879 2.44301E-07 0.025126 0.500263 0.500900 2.02884E-07 0.030151 0.50036 0.500921 1.5736E-07 0.035176 0.500473 0.500941 1.09512E-07 0.040201 0.5006 0.500961 6.51605E-08 0.045226 0.500743 0.500981 2.8322E-08 2.01024 10-6 Табела 7: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [1-1] 2 1

Лист/листова: 8/8 Архитектура 1 [3-2] 2 1 Слика 14: архитектура 1 [3-2] 2 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима 1 [3-2] 1 0 0.5 0.50053 1.4045E-07 0.005025 0.500023 0.500538 1.32613E-07 0.01005 0.50006 0.500545 1.17613E-07 0.015075 0.500113 0.500552 9.63605E-08 0.020101 0.50018 0.5005582 7.15176E-08 0.025126 0.500263 0.500564 4.53005E-08 0.030151 0.50036 0.500569 2.18405E-08 0.035176 0.500473 0.500574 5.1005E-09 0.040201 0.5006 0.500579 2.205E-10 0.045226 0.500743 0.500583 1.28E-08 6.43815 10-7 Табела 8: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [3-2] 2 1

Лист/листова: 9/9 Архитектура 1 [5-2] 2 1 Слика 15: архитектура 1 [5-2] 2 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима 1 [5-2] 1 0 0.5 0.500454 1.03058E-07 0.005025 0.500023 0.500469 9.9458E-08 0.01005 0.50006 0.500484 8.9888E-08 0.015075 0.500113 0.500498 7.41125E-08 0.020101 0.50018 0.500512 5.5112E-08 0.025126 0.500263 0.500526 3.45845E-08 0.030151 0.50036 0.50054 1.62E-08 0.035176 0.500473 0.500553 3.2E-09 0.040201 0.5006 0.500566 5.78E-10 0.045226 0.500743 0.500578 1.36125E-08 4.89804 10-7 Табела 9: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [5-2] 2 1

Лист/листова: 10/10 Архитектура 1 [8-4] 2 1 Слика 16: архитектура 1 [8-4] 2 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима

Лист/листова: 11/11 1 [8-4] 1 0 0.5 0.500405 8.20125E-08 0.005025 0.500023 0.500376 6.23045E-08 0.01005 0.50006 0.500348 4.1472E-08 0.015075 0.500113 0.500322 2.18405E-08 0.020101 0.50018 0.500299 7.0805E-09 0.025126 0.500263 0.500276 8.45E-11 0.030151 0.50036 0.500255 5.5125E-09 0.035176 0.500473 0.500235 2.8322E-08 0.040201 0.5006 0.500217 7.33445E-08 0.045226 0.500743 0.500201 1.46882E-07 4.68856 10-7 Табела 10: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [8-4] 2 1 Архитектура 1 [2-2-2] 3 1 Слика 16: архитектура 1 [2-2-2] 3 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима

Лист/листова: 12/12 1 [2-2-2] 3 1 0 0.5 0.500786 3.08898E-07 0.005025 0.500023 0.500783 2.888E-07 0.01005 0.50006 0.50078 2.592E-07 0.015075 0.500113 0.500777 2.20448E-07 0.020101 0.50018 0.500775 1.77013E-07 0.025126 0.500263 0.500772 1.2954E-07 0.030151 0.50036 0.500769 8.36405E-08 0.035176 0.500473 0.500767 4.3218E-08 0.040201 0.5006 0.500764 1.3448E-08 0.045226 0.500743 0.500761 1.62E-10 1.52437 10-6 Табела 11: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [2-2-2] 3 1 Архитектура 1 [4-3-2] 3 1 Слика 17: архитектура 1 [4-3-2] 3 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима

Лист/листова: 13/13 1 [4-3-2] 1 0 0.5 0.5005 1.25E-07 0.005025 0.500023 0.500495 1.11392E-07 0.01005 0.50006 0.500491 9.28805E-08 0.015075 0.500113 0.500486 6.95645E-08 0.020101 0.50018 0.500482 4.5602E-08 0.025126 0.500263 0.500478 2.31125E-08 0.030151 0.50036 0.500474 6.498E-09 0.035176 0.500473 0.500471 2E-12 0.040201 0.5006 0.500466 8.978E-09 0.045226 0.500743 0.500462 3.94805E-08 5.2251 10-7 Табела 12: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [4-3-2] 3 1

Лист/листова: 14/14 Архитектура 1 [8-3-2] 3 1 Слика 18: архитектура 1 [8-3-2] 3 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима

Лист/листова: 15/15 1 [8-3-2] 1 0 0.5 0.500642 2.06082E-07 0.005025 0.500023 0.500633 1.8605E-07 0.01005 0.50006 0.500625 1.59613E-07 0.015075 0.500113 0.500616 1.26504E-07 0.020101 0.50018 0.500609 9.20205E-08 0.025126 0.500263 0.500601 5.7122E-08 0.030151 0.50036 0.500594 2.7378E-08 0.035176 0.500473 0.500588 6.6125E-09 0.040201 0.5006 0.500581 1.805E-10 0.045226 0.500743 0.500575 1.4112E-08 8.75674 10-7 Табела 13: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [8-3-2] 3 1

Лист/листова: 16/16 Архитектура 1 [8-4-3] 3 1 Слика 18: архитектура 1 [8-4-3] 3 1 са приказом броја интерација, коефицијентима учења, као и тежинским односима

Лист/листова: 17/17 1 [8-4-3] 1 0 0.5 0.500657 2.15825E-07 0.005025 0.500023 0.500659 2.02248E-07 0.01005 0.50006 0.500662 1.81202E-07 0.015075 0.500113 0.500567 1.03058E-07 0.020101 0.50018 0.500666 1.18098E-07 0.025126 0.500263 0.500669 8.2418E-08 0.030151 0.50036 0.500671 4.83605E-08 0.035176 0.500473 0.500673 2E-08 0.040201 0.5006 0.500674 2.738E-09 0.045226 0.500743 0.500676 2.2445E-09 9.76192 10-7 Табела 13: Приказ улазних и излазних величина коришћени за обучавање мреже, излази мреже као и генерисана грешка добијена архитектуром 1 [8-4-3] 3 1 архитектура Генерисана грешка бр. интерација 1 [1] 1 1 4.92 10-5 13 1 [3] 1 1 8.79 10-7 5 1 [5] 1 1 1.72 10-6 12 1 [8] 1 1 7.32 10-6 49 1 [1-1] 2 1 2.01 10-6 7 1 [3-2] 2 1 6.44 10-7 5 1 [5-2] 2 1 4.90 10-7 11 1 [8-4] 2 1 4.69 10-7 4 1 [2-2-2] 3 1 1.52 10-6 6 1 [4-3-2] 3 1 5.22 10-7 8 1 [8-3-2] 3 1 8.76 10-7 8 1 [8-4-3] 3 1 9.76 10-7 10 Табела 14: Приказ генерисаних грешки тестираних мрежа и број интерација мрежа Од тестираних архитектура најмању грешку има 1 [8-4] 2 1, скоро дупло већу грешку има архитектура 1 [3] 1 1, али није претерано велика. Имајући то виду најбоље се показала архитектура 1 [3] 1 1.