UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU DIJANA VIDIĆ Sastav i struktura asambleje insekatskih grupa: Dipte

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU DIJANA VIDIĆ Sastav i struktura asambleje insekatskih grupa: Diptera, Coleoptera i Odonata u reci Jošanici MASTER RAD Niš, 2018.

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Sastav i struktura asambleje insekatskih grupa: Diptera, Coleoptera i Odonata u reci Jošanici MASTER RAD Kandidat: Dijana Vidić 216 Mentor: Dr Ana Savić Niš, 2018.

UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY Composition and structure of Diptera, Coleoptera, Odonata assemblage at Jošanica River MASTER THESIS Candidate: Dijana Vidić 216 Mentor: Dr Ana Savić Niš, 2018.

Biografija kandidata Dijana Vidić rođena je 18. februara 1992. godine u Prokuplju. Osnovnu školu,,drinka Pavlović završava 2007. godine u Kuršumliji. Srednju medicinsku školu (opšti smer),,dr Aleksa Savić u Prokuplju završava 2011. godine. Nakon čega upisuje osnovne akademske studije na Prirodno matematičkom fakultetu, Univerzitetu u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava 2015. godine sa zvanjem Biolog. Te iste godine, upisuje master akademske studije, studijski program Ekologija i zaštita prirode, na istom fakultetu.

Zahvalnica Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru Dr Ani Savić na saradnji, izdvojenom vremenu, usmeravanju i pomoći prilikom celokupne izrade ovog master rada. Zahvaljujem koleginicama, Tijani Živković i Ani Marković, na pomoći i društvu u ovom istraživanju. Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici i prijateljima na pruženoj podršci, motivaciji i ljubavi. Moj uspeh ne bi bio postignut bez vas. Veliko hvala!

Sažetak Sezonskim istraživanjem reke Jošanice, koja se nalazi u okolini Soko banje, u periodu od novembra 2016. godine do maja 2017. godine, konstatovana je zajednica makrozoobentosa koja broji 3974 jedinki, koje spadaju u 13 redova sa 30 familija. U ovom radu akcenat je posebno stavljen na asambleju Diptera, Coleoptera i Odonata. Diptere su najdiverzitetniji red u reci Jošanici. Konstatovano je 7 familija iz reda Diptera, dok kod Coleoptera i Odonata je identifikovano po 3 familije, ali sa različitim brojem vrsta. U toku tri perioda: jeseni, zime i proleća konstatovan je vrlo sličan broj jedinki na lokalitetima. To znači da je sezonska dinamika veoma malo izražena, a uzrok tome je konstantan uliv termalnih pritoka nešto iznad proučavanih lokaliteta. Na istraživanim lokalitetima Shannon-ov, Margalef-ov i Simpson-ov indeks su najveći u zimskom periodu. Familijarni biotički indeks je najmanji u prolećnom periodu, što nam govori da je u tom periodu kvalitet vode najbolji. Ovo nas navodi na zaključak, da indekse diverziteta treba pažljivo koristiti jer ne pokazuju direktnu korelaciju sa kvalitetom vode. Ključne reči: Reka Jošanica, makroinvertebrate, Diptera, Coleoptera, Odonata.

Abstract The results of the seasonal studies of river Jošanica in vicinity of Sokobanja, from November 2016 to May 2017, have shown presence of a macrozoobenthos association with 3974 individuals from 13 orders and 30 families. The specific goal of this paper is presenting the assembly of Diptera, Coleoptera and Odonata. Among the orders recorded at river Jošanica, Diptera had the highest diversity. There were 7 families from order Diptera while 3 families each were recorded for Coleoptera and Odonata, but with a different number of species. Samples collected in three periods (autumn, winter and spring) included a very similar number of individuals at all localities. Therefore seasonal dynamics is very poorly pronounced, as a consequence of constant influx of thermal-water tributaries just upstream from the study sites. The values of Shannon s, Margalef sand Simpson s indices at the study sites were highest in the winter period. The family biotic index was smallest in the spring period, indicating the highest water quality in that period. Therefore the diversity indices should be used very cautiously as they do not show direct correlation with water quality. Key words: River Jošanica, macroinvertebrates, Diptera, Coleoptera, Odonata.

Sadržaj 1. UVOD... 1 1.2. Osnovne karakteristike istraživanih redova... 3 1.2.1. Diptera... 3 1.2.2. Odonata... 4 1.2.3. Coleoptera... 5 1.3. Dosadašnja istraživanja... 7 1.4. Cilj istraživanja... 8 2. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA... 9 2.1. Banja Jošanica - reka Jošanica... 9 3. MATERIJAL I METOD RADA...11 3.1. Uzorkovanje makroinvertebrata...11 3.2. Identifikacija makroinvertebrata...13 3.3. Metode za analizu zajednica makroinvertebrata...14 4. REZULTATI...17 5. DISKUSIJA...28 6. ZAKLJUČAK...30 7. LITERATURA...31

1. UVOD Voda zauzima gotovo 2/3 Zemljine površine i kao takva predstavlja najrasprostranjeniji tip životne sredine na planeti. Međutim, ova količina je neravnomerno raspoređena, tako da od 71% vode koja prekriva ukupnu površinu, kopnene vode čine samo 0,8% od te zapremine (Simić et al.,2009) (Slika 1). Kopnene vode se dele na podzemne i površinske. Površinske vode su nastale od atmosferskih padavina ili otapanjem lednika, pojavile su se tek posle nastanka kopna. Zadržale su se na površini i tako stvorile tekuće i stajaće vode. Ove vode se međusobno razlikuju po pokretljivosti (dinamizmu). Prema tome, da li se kreću ili relativno miruju, kopnene vode možemo podeliti na tekuće (lotičke) i stajaće (lentičke). Za postanak tekućih voda poseban značaj daju klimatski faktori, geomorfološki profil i vegetacija (Radulović i Teodorović 2011). Slika 1. Raspodela vode na Zemlji (Izvor: https://www.google.rs/search) Tekuće vode predstavljaju tip kopnenih voda kod kojih se celokupna vodena masa kreće od izvora ka ušću usled razlika u nadmorskoj visini ovih tačaka. Postoji čitav niz različitih tipova tekućih voda, često u okviru istog vodotoka, a to su reke, potoci i izvori. Reke su najznačajnije tekuće vode koje najčešće počinju kao izvorišne vode, koje se zatim transformišu u brzotekuće reke i završavaju kao sporotekuće nizijske reke. Reke su osnovna veza u hidrološkom ciklusu i igraju značajnu ulogu u oblikovanju površinskih odlika Zemlje. Napajaju se kopnenim oticanjem, podvodnim curenjem i vodama koje nastaju otapanjem snega i glečera. Direktne padavine donose samo neznatne količine vode.većina reka nastala je u procesima koji su se događali u poslednjem postglacijalu (Radulović i Teodorović 2011). 1

Od izvora do ušća menjaju se brzina toka, tip dna, temperatura kao i hemijski sastav vode. Prema ovim elementima tok reke se može podeliti na tri dela - gornji, srednji i donji tok. - Gornji tok osnovne osobine ovog dela reke (područje ritrona) su jaka vodena struja, uglavnom stenovito i kamenito dno, niska temperatura tokom cele godine, veoma prozračna voda i dosta rastvorenog kiseonika; u ovom delu živi najčešće zajednica makroivertebrata koju čine stenotermni organizmi sa dorzoventralno spljoštenim oblikom tela, specifičnim organima za pričvršćivanje i drugim morfo-anatomskim i fiziološkim adaptacijama (Grinčević et al.,1998). - Srednji tok osnovne osobine ovog dela reke (područje potamona) su umerena vodena struja, peskovito i šljunkovito dno, umerena temperatura sa većim godišnjim kolebanjem, manja prozračnost i manje kiseonika, a više ugljen dioksida; u ovom delu žive makrozoobentosni organizmi (euritermni) koji mogu da se zarivaju u muljevitu podlogu i raspoređuju se po dnu prema prirodi podloge (Grinčević et al.,1998). - Donji tok osnovne osobine ovog dela reke su spora vodena struja, peskovito i muljevito dno, sa puno detritusa, visoka temperatura (zimi se spušta), mala prozračnost, manje kiseonika; zbog male brzine vode ovde žive organizmi koji su karakteristični za stajaće vode, makrozoobentosni organizmi ovog područja poseduju posebne adaptacije (Grginčević et al.,1998). Sve biljne i životinjske vrste koje žive u vodenim ekosistemima grupisane su u populacije i biocenoze (hidrobiocenoze). Svaka biocenoza ima karakterističnu strukturu, koja je definisana njenim kvalitativnim i kvantitativnim sastavom, vremenskim i prostornim rasporedom vrsta koje ulaze u njen sastav, ali i dinamikom svih navedenih osobina. Trofičku strukturu koju ima biocenoza čine producenti, konzumenti i reducenti. Organizmi koji naseljavaju hidrobiocenozu su: neuston (plutajući organizmi), plankton (lebdeći organizmi), nekton (plivajući organizmi) i bentos (organizmi koji naseljavaju dno) (Simić et al.,2009). Od svih slatkovodnih organizama koji se koriste u biomonitoringu, makrozoobentos se pokazao kao najbolji i najpouzdaniji (Hellawell 1986, Bonada et al. 2006, Carter et al 2006). Makrozoobentos čine organizmi od 0,5 mm, koji su svojim celim životnim ciklusom ili samo delom vezani za dno (Simić et al.,2009). Larve insekata su najzastupljeniji makroinvertebrati u slatkovodnim vodenim ekosistemima. Trajanje larvenog stadijuma je od nekoliko dana do nekoliko godina. Što je veći diverzitet makroinvertebrata to je vodeni sistem zdraviji. Na osnovu toga se i za vodene makroinvertebrate kaže da su fascinantna stvorenja, jer igraju veoma važnu ulogu u održavanju zdravog ekosistema. Kako makroinvertebrati teže da ostanu u svom prvobitnom staništu, na njih utiču lokalne promene u kvalitetu vode. Neki organizmi su sposobni da tolerišu veća zagađenja od drugih. Procenom indikatorskih vrsta, raznovrsnosti i funkcionalnih grupa bentosne zajednice makroinvertebrata, moguće je odrediti kvalitet vode (Rosenberg i Resh 1993). Zajednice makrozoobentosa pružaju saznanje o stanju u ekosistemu u dužem vremenskom periodu. S obzirom da su potrošači algi i drugih organskih materija, na taj način pomažu u procesioniranju hranljivih materija. Makroinvertebrate takođe pružaju odličan izvor hrane za životinje u lancu ishrane, kao što su predatorski beskičmenjaci, žabe i ptice. 2

Korišćenjem makroinvertebrata može da se dođe do raznih zaključaka, u zavisnosti od samog cilja istraživanja. Zajednice makroinvertebrata mogu da se koriste u određivanju kvaliteta vode, utvrđivanja tipa zagađenja, kao i u merenju sekundarne produkcije. Navedene su neke njihove osobine i praktični razlozi koji im sve to omogućavaju (Simić et al.,2009): Predstavljaju ekološki diverzitetnu grupu organizama koja je široko rasprostranjena; Postoji mnogo sedetarnih formi; Slabo su pokretni, što je veoma značajno za prikaz uslova sredine na određenom delu reke; Mnoge vrste imaju relativno dug životni ciklus, čak 1-5 godina na nivou larve; Taksonomija je dobro razvijena; Uzorkovanje i posmatranje je jednostavno u odnosu na neke druge grupe životinja; Većina grupa zajednice makroinvertebrata je dobro proučena sa dostupnim ključevima za identifikaciju i velikim brojem razvijenih metoda za analizu dobijenih podataka. Najveći broj vodenih beskičmenjaka vezan je larvenim stadijumom za vodenu sredinu, a odrasle jedinke su terestrične (npr. Diptera, Ephemeroptera, Odonata, Plecoptera, Trichoptera). Bez obzira na ulogu koju imaju u vodenim sredinama, samo retki predstavnici provedu ceo svoj život u vodi (npr. Coleoptera, Heteroptera) (Krajnović, 2016). U današnje vreme u prirodne vodotokove ispušta se velika količina otpadnih voda. Sve ubrzanijim industrijskim razvojem i urbanizacijom, kao i promenama koje su uslovljene pre svega antropogenim faktorom, dolazi do smanjivanja prirodnih ekosistema i zagađivanja istih. Gornji tokovi u brdsko-planinskim područjima su većim delom pošteđeni, a srednji i donji tokovi su vrlo često pogođeni različitim oblicima organskog i neorganskog zagađenja (Simić et al,.2009). 1.2. Osnovne karakteristike istraživanih redova 1.2.1. Diptera Diptere (dvokrilci) su jedan od najbrojnijih insekatskih redova (Slika 3). Do sada je opisano oko 150.000 vrsta, a procenjuje se da je pravi broj Diptera daleko veći, čak 1.000.000 vrsta (Thompson, 2007). Diptere su nastale pre oko 250 miliona godina. Prve Diptere koje su danas iščezle i o kojima se malo zna, pojavile su se u Permu, poslednjem period Paleozoika, u istom periodu kad i prve Coleoptere. Ali dokazano je njihovo prisustvo pre 220 miliona godina u periodu Trijasa. Diptera i Coleoptera su najstariji od svih redova insekata (Thompson, 2007). 3

U ovaj red spadaju mali do srednje veliki insekti, koji su pokriveni tankom kutikulom. Kod njih postoji samo prvi par krila, a od stražnjih su ostali ostaci koji imaju ulogu organa za ravnotežu. Na pokretnoj glavi ističu se usni organi koji su prilagođeni za lizanje ili za bodenje i sisanje, velike oči i antene su podeljene u dva osnovna morfološka tipa između Nematocera i Brachycera. Diptere imaju holometabolno razviće. Larve su crvolike sa razvijenim mandibulama i ne razvijenom glavom. Razvijaju se u vodi, vlažnom zemljištu, organskim otpadu, leševima životinja, dok su mnoge paraziti biljaka i životinja. Larve ne poseduju noge, ali ponekad naročito akvatične larve, imaju nastavke slične pseudopodijama. Nemaju krila, kao ni bilo koje naznake krila. Lutke su slobodne kod primitivnih, a kod progresivnih su u puparijumu (pupaobtecta). Larve Diptera se hrane česticama koje se filtriraju iz vode. Diptere mogu biti semiakvatične i akvatične u potpunosti. Većina vrsta je terestrična, ali postoji i veliki broj akvatičnih vrsta. Da bi se smatrala akvatičnim insektom, mora imati akvatičnu pupu ili larvu. Diptera je dokumentovana u svim akvatičnim staništima tako da je njihova distribucija veoma raznovrsna (Mayer, 2016). Većina dvokrilca se hrani polenom i nekatarom ili organskim otpadom različitog porekla. Veliki broj vrsta su paraziti ili predatori drugih insekata, ali i mnoge vrste su vektori zaraznih bolesti. Diptera, za razliku od mnogih drugih organizama, mogu da izdrže antropogeni uticaj na Zemlji. Prilagođavajući se novom okruženju, ali u isto vreme iskorišćavajući nove uslove koje je stvorio čovek. Određivanje larve Diptera često nije lako. Uglavnom iz više razloga; veliki broj larvi Diptera još uvek nije poznato ili nije opisano, a identifikacija mnogih rodova i vrsta je moguća samo sa velikim naporom. Čak i tada određivanje može biti teško i zahteva ekspertsko znanje. 1.2.2. Odonata Odonata ili vilinski konjici, su poznate kao drevni insekti (Slika 5). Najstarija grupa fosila pripada prastaroj grupi Protodonata (Slika 2), koja je izumrla. Do sada najstariji otkriveni fosili dolaze iz gornjih Karbonskih (Pennsylvanian) sedimenata u Evropi, formiranih pre 325 miliona godina. Zajedno sa vodenim cvetovima spadaju u grupu Palaeoptera. To su krupni insekti sa izduženim telom, najčešće jarko obojeni. Do sada je poznato oko 6000 vrsta koje su razvićem larvi vezane za slatke vode. Na teritoriji Srbije do sada je opisano 61 vrsta Odonata (Santovac,2007). Parenje se događa u letu i karakteristično je što par obrazuje ljubavnu petlju. Po parenju ženke polažu jaja u vodi ili na lišću biljaka. Larve su akvatične, izuzev larvi vrste Megalagrion oehuense sa Havajskih ostrva, koje su terestrične (Richard i Davies, 1977). Tokom sazrevanja larve se hrane veoma intenzivno, kao i ženke kada polažu jaja. Studije su pokazale da nedostatak hrane može da ograniči njihovu reprodukciju. 4

Životni ciklus im je nepotpun. Odsustvuje stadijum lutke, tako da Odonate imaju hemimetabolno razviće. Larveno razviće traje 1-3 godine, pri čemu se presvlače nekoliko puta. Larve ne liče na adulte, ali su kao i oni velike grabljivice. Usni aparat larvi prilagođen je za grickanje, samo što je donja usna izmenjena u hvataljku sličnu maski. Larve Odonata se hrane uglavnom larvama Ephemeroptera, komarcima, a nekada i sitnijim sopstvenim larvama, love i male ribe, kao i larve vodozemaca (Krunić,1981). Odonate su predatori (Peckarski i Sar,1990). Prisustvo larve Odonata uzima se kao pokazatelj dobrog kvaliteta ekosistema. Mnogi ekološki faktori utiču na rasprostranjenost larvi, to su pre svega kiselost vode, količina i tip vodene vegetacije, temeperatura i da li je u pitanju stajaća voda ili tekuća. Ove larve preferiraju usporenu ili stajaću vodu. Oni su u stanju da izdrže nizak nivo kiseonika i stoga su tolerantniji za obogaćivanje organske materije (Havkes 1985). Neke vrste su manje tolerantne a neke više na uslove života u ekosistemu. Otprilike jedan od sedam (15%) evropskih vilinih konjica je ugroženo u Evropi. Oko 24% evropskih ima opadajuću populaciju, kod 10% populacija raste i otprilike polovina vrsti je nastabilnom broju. Za ostatak od 12% dostupne informacije su previše oskudne da bi se definisali trendovi pulacije (European Red List of Dragonflies, 2010) Slika 2. Fosil star oko 155 miliona godina, Protolindenia wittei, vilin konjic sa rasponom krila od 15 cm. (http://www.ucmp.berkeley.edu/arthropoda/uniramia/odonatoida.html) 1.2.3. Coleoptera Coleptere su poznate kao tvrdokrilci ili bube (Slika 4). Ovaj insekatski red je najbrojniji u svojoj klasi, takođe i najbrojnija grupa životinja uopšte.opisano je do sada oko 350 000 vrsta. Većina vrsta živi u tropskim oblastima i prema nekim procenama realan broj vrsta koje danas žive na zemlji je oko 5 miliona. Najveći broj tvrdokrilaca je fitofagnan, oko 140 000 vrsta, od čega najviše je iz familije Chrysomelidae. Karnivorne vrste su korisne kao reducenti populacija štetnih insekata ili drugih grupa zglavkara. 5

Coleoptere imaju tvrda krila, ali i ostali delovi su jako sklerotizovani. Glava je prognata, sa usnim aparatom za grickanje. Antene su različito građene. Imaju složene oči, koje su kod nekih vrsta redukovane, dok kod nekih su i potpuno iščezle. Protoraks je najrazvijeniji grudni segment, koji je širok i pokretan. Ispod prednjih krila, koja se još nazivaju i pokrilca, sklopljena su membranozna zadnja krila. Kod pojedinih vrsta česte su redukcije ili potpuna nerazvijenost drugog para krila (fam.carabidae). Noge tvrdokrilaca su prilagođene za hodanje i trčanje, kod nekih vrsta prednje noge su prilagođene za kopanje. Abdomen je sagrađen od 8-10 segmenata. Razviće je holometabolno. Jaja polažu uglavnom na nekom supstratu gde se razvijaju larve. Larve su oligopodne, ređe apodne, a broj presvlačenja je 2-3 puta, kod nekih čak i 15 puta. Kod Coleoptera stadijum larve i lutke traje duže nego kod Diptera. Sa naborima za puzanje sišu tečnost, uvlače se u kašaste materije ili su paraziti. Odrasle Coleoptere su tolerantnije na uslove niskog kiseonika i niske ph vrednosti života u vodi. Neke larve žive u vodi i one su osetljivije i preferiraju pretežno čiste vode, a mogu se naći i u tekućim i stajaćim vodama. Postoje dve glavne grupe Coleoptera, one čije su vrste pronađene u jezerima ili lentičkim područjima (npr. Ditsicidae, Halipidae, Hidrophilidae) i one koje žive samo u brzim tekućim lotičkim područjima (npr. Elmidae, Driopidae, Psephenidae) (Peckerski i Sar 1990). Slika 3. Larve Diptera ( Izvor: https://www.google.rs/search) Slika 4. Larve Coleoptera (Izvor: https://www.google.rs/search) 6

Slika 5. Larve Odonata (Izvor: https://www.google.rs/search) 1.3. Dosadašnja istraživanja Najveći doprinos studijama Odonata dao je Selys, koji se skoro ceo život bavio istraživanjima Odonata i prikupio je bogat materijal. Na teritoriji Srbije Red Odonata istraživali su mnogi naučnici. Adamović i Vijatov 1996. god. objavljuju podatke za 17 vrsta Odonata koje su sakupili u dolini reke Tise. Godinu dana kasnije iznose i rezultate morfometrijskih i satatističkih istraživanja na primerima dve podvrste roda Platycnemis. Santovac i Anđus 1998. objavljuje podatke o nalazu 23 vrste na Carskoj bari. Najveće istraživanje Odonata vrši Santovac 2007. godine u Vojvodini. 2013. godine Jović objavljuje rad sa predlogom srpskih naziva za 92 vrste vilinih konjica, zabeležene na prostoru država Balkanskog poluostrva, gde je 67 vrsta zabeležio na području Srbije i predložio je nomenklaturu za ovu grupu insekata. Red Diptera na našim područjima istraživali su 2010. godine Vujić, Stefanović, Dragičević, Matijević, Pejčić, Knežević, Krašić i Veselić. Poseban akcenat stavljaju na familiju Culicidae, njenu dinamiku i kompoziciju vrsta u poplavljenim područjima Vojvodine. Ovim istraživanjem su zaključili da se populaciona dinamika između različitih vrsta tokom godina menja i da zavisi od nivoa vode Dunava, Save i Tise, ali i temperature. Đurađ Milošević je 2013. godine istraživao larve familije Chironomidae (Diptera) sliva Južne Morave i njihovu primenu u proceni ekološkog statusa tekućih vodenih ekosistema. Prema rezultatima te studije, familija Chiranomidae je jedna od najraznovrsnijih i najabudantnijih familija akvatičnih invertebrate, predstavljajući esencijalnu grupu u proceni integriteta akvatičnih ekosistema. 7

Todosijević je vršio ispitivanje indikatorske sposobnosti dve grupe makrozoobentosa sliva reke Nišave. Razlika u sposobnosti razdvajanja lokaliteta na osnovu zajednice se ogleda u većoj osetljivosti EPT grupe u odnosu na familiju Chironomida, prikazujući veću nijansiranost u razdvajanju lokaliteta. BioEnv analiza je izdvojila nadmorsku visinu kao jedan od najbitnijih faktora sredine koji značajno utiču na struktuiranost kako zajednice Chiranomidae tako i grupe EPT (Ephemenoptera, Plecoptera, Trichoptera). Red Coleoptera istraživao je Pešić 2004. godine na osnovu podataka dobijenih iz 160 nalazišta sa Gružanskog jezera koji su sadržali 466 jedinki (219 muških i 247 ženskih), utvrdila je da najveća zastupljenost reda Coloeptera pripada 69 vrsti koje pripadaju 5 familija; Rhynchitidae, Apionidae, Nanophyidae, Erirhinidae, Curculionidae. 1.4. Cilj istraživanja Cilj ovog istraživanja je bio da se odredi sastav i struktura zajednica makroinvertebrata na istraživanom lokalitetu, reci Jošanici. Jedan od ciljeva je bio i komparacija asambleje istraživanih redova sa istim redovima u drugima rekama radi utvrđivanja posebnosti reke Jošanice. Obzirom da se u reku Jošanicu ulivaju termalni izvori, cilj nam je bio da razmotrimo sezonsku dinamiku u ovoj reci i da vidimo da li se ona razlikuje od sezonske dinamike makrozoobentosa u rekama koje nisu pod uticajem termalnih voda. Jedan od vrlo bitnih ciljeva je bio i određivanje kvaliteta vode, obzirom da ne postoje podaci o kvalitetu vode ove reke. 8

2. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA 2.1. Banja Jošanica - reka Jošanica Na petom kilometru od Sokobanje, kod Trebičke česme, put se odvaja za manje poznatu, ali veoma značajnu, živopisnu, banju Jošanicu (Slika 6). Ona se nalazi u severo-zapadnom delu Sokobanjske kotline, između zapadnih ogranaka Rtnja i istočnih padina planine Bukovika (Slika 7). Blagodeti njenih lekovitih voda koristile su generacije od davnina. Izvor tople vode u banji izbija iz dubine ključevima pri čemu se meša sa hladnom rečnom vodom, tačnije vodom iz reke Jošanice, u čijoj dolini leži sama banja. Iz tog razloga se ne može odrediti prava temperature termalne vode. Sama voda ove reke nije termalna. Termalni izvori su uglavnom locirani na 50 m od leve obale reke Jošanice. Slika 6. Reka Jošanica (Autor slike: Dijana Vidić) 9

Slika7. Geografski položaj reke Jošanice (Izvor: https://www.google.rs/maps/) 10

3. MATERIJAL I METOD RADA 3.1. Uzorkovanje makroinvertebrata Uzorci makrozoobentosa su prikupljani tokom novembra 2016. Godine, marta i maja 2017. godine, na tri lokaliteta, duž reke Jošanice u banji Jošanica. U istraživanju analizirano je ukupno 9 uzoraka. Uzorkovanje je vršeno Kick net mrežom sa promerom okca 300 μm i dimenzijama rama 35x35cm (Slika 8). Na svakom lokalitetu uzorkovanje je izvršeno tri puta, pri tome vodeći računa da budu obuhvaćeni što raznovrstniji supstrati. Uzorkovanje se sprovodi tako što se ram mreže postavi normalno u odnosu na podlogu, tako da strujanje vode nosi konus mreže nizvodno. Ispred rama supstrat se uzburkava nogom, kako bi vodena struja unela sve prisutne jedinke u mrežu. Mreža se zadržava u vodi jos neko vreme, da se voda razbistri, a nakon toga se sadržaj vadi i mreža ispere (Hauer et al., 2007). Slika 8. Uzorkovanje makrozoobentosa Kick net mrežom (Izvor:https://www.google.rs/search) Sa svakog lokaliteta materijal iz mreže je prebačen u plastičnu kesu i fiksiran sa 70%-tnim etanolom (Slika 9). U svaku kesu se ubacuje papir sa nazivom lokaliteta, brojem lokaliteta i datumom. Takvi uzorci se nose u laboratoriju, gde se zatim sređuju (trebe i sortiraju), a kasnije i vrši klasifikacija makroinvertebrata pomoću identifikacionih ključeva. 11

Slika 9. Uzorkovanje makrozoobentosa (Autor slike: Ana Marković) U loboratoriji ispiranje je vršeno pod mlazom vode uz pomoć dva sita, sa većim i manjim promerom okca. U toku ispiranja se vodi računa da se posebno ispere svaki kamen, hidrofita i svaki ostatak vegetacije, kao i sama kesa u kojoj je čuvan uzorak. Kada smo uzorak isprali pristupamo trebljenju (Slika 10). Pincetom izdvajamo makroinvertebrate i stavljamo ih u etiketiranu bočicu. Na etiketi je napisan datum uzorkovanja i naziv lokaliteta. Bočica sa makroinvertebratima i 70%-tnim etanolom, čuvana je sve do trenutka determinacije (Slika 11). Slika 10. Trebljenje makrozoobentosa (Autor slike: Ana Marković) 12

Slika 11. Uzorak makroinvertebrata (Autor slike: Ana Marković) 3.2. Identifikacija makroinvertebrata Identifikacija (determinacija) se vrši tako što je svaka jedinka prebačena iz bočice na petrijevu šolju (Slika 12). A zatim šolju postavimo pod lupu. Uz pomoć ključeva za determinaciju se određuje taksonomska pripadnost. Determinacija je rađena do nivoa familije. Slika 12. Determinacija makroivnertebrata (Autor slike: Ana Marković) 13

Determinacija je vršena pomoću binokularne lupe Leica MZ-16A Stereomicroscope sa kamerom Leica DFC320 Digital Camera i mikroskopa Leica System Microscope DM2500 sa digitalnom kamerom Leica DFC490 Digital Camera, na Prirodno matematičkom fakultetu u Nišu. Makroinetrebrate su identifikovane upotrebom ključeva za identifikaciju, za svaku grupu posebno. Za identifikaciju uzorkovanih jedinki Diptera korišćeni su ključevi prema sledećim autorima: Nilsson (1997), Vallenduuk & Pillot (2007) i Pillot (2009). Grupa Odonata je identifikovana korišćenjem ključeva koje su dali Бешовски (1994), Nilsson (1997). Grupa Coleoptera je identifikovana po ključu Javorek V. (1968). 3.3. Metode za analizu zajednica makroinvertebrata Analiza zajednice makroinvertebrata je rađena primenom sledećih indeksa: 1. Šenon vinerov indeks (Shennon Vinerʼs index (Hʼ)) 2. Simpsonov indeks (Simpsonʼs index (D)) 3. Margalefov indeks (Margalefʼs index (d)) 4. Bodovni biotički indeks prema familijama (Family Biotic index (FBI)) Shennon Vinerov indeks (Hʼ) Korišćenjem ovog indeksa određujemo diverzitet zajednice. Ovaj indeks je najbolji za poređenje jer je relativno nezavistan od veličine uzorka, podjednaku važnost daje i retkim vrstama. Hʼ = (pi) log10(pi) gde ρi predstavlja odnos broja jedinki taksona i, i ukupnog broja svih vrsta (Hʼ). Što je vrednost indeksa veći to je i broj vrsta u odnosu na broj jedinki u zajednici veći (Karadžić et al., 2009). 14

Simpsonov indeks(d) Ovaj indeks se takođe koristi za oređivanje diverziteta. Uključuje kako broj vrsta, tako i njihovu abudantnost. n(n 1) D = N(N 1) gde n predstavlja broj jedinki datog taksona, a N predstavlja ukupan broj jedinki svih prisutnih taksona na datom lokalitetu. Vrednost ovog indeksa ukazuje na verovatnoću da dve nasumično uzorkovane individue pripadaju istoj vrsti (Karadžić et al.,2009). Što je veča vrednost indeksa raznolikosti nekog biotopa, to su povoljniji uslovi u tom biotopu. Margalefov indeks (d) Indeks se koristi za određivanje bogatstva vrsta i on je jako zavistan od veličine uzorka: d = S 1 LnN gde je S broj vrsta na uzorkovanom području, a N broj jedinki na uzorkovanom području. Biotički indeks prema familijama (FBI) Ovaj indeks se koristi za procenu kvaliteta površinskih voda, na osnovu prisutnih familija akvatičnih organizama, a izračunava se na sledeći način: FBI = x₁ t ₁ n gde χi predstavlja broj jedinki unutar taksona,a ti toleranciju na zagađenje, i n ukupan broj organizama u uzorku. Vrednosti ovog indeksa se kreću od 0-10 (Tabela 1), pri čemu veće vrednosti ukazuju na veći stepen organskog zagađenja (Hauer et al.,2007). 15

Tabela 1. Vrednosti familijarno biotičkog indeksa za određene kvalitete vode po Hilsenhoff-u (1988) FBI Kvalitet vode 0,00-3,75 Odlična 3,76-4,25 Vrlo dobra 4,26-5,00 Dobra 5,01-5,75 Prosečna 5,76-6,50 Prosečno loša 6,51-7,25 Loša 7,26-10,00 Veoma loša 16

4. REZULTATI U celoj zajednici makroinvertebrata, sezonskim istraživanjem reke Jošanice u periodu od novembra 2016. godine do maja 2017. godine konstatovani su predstavnici 13 redova sa 30 familija. U okviru uzoraka po broju taksona dominira klasa Insecta. Redovi sa najvećim brojem familija su Diptera (7 familija) i Trichoptera (5 familija). Sa manjim brojem familija zastupljeni su redovi Ephemeroptera, Coleoptera i Odonata (3 familije) i Heteroptera (1 familija). Ostali redovi makroinvertebrata, koji ne spadaju u insekte imaju sledeću zastupljenost: Basommatophora, Aryncobdellidae (2 familije) i sa po jednom familijom Architaeniglossa, Neotaenioglossa, Veneroida, Amphipoda, Isopoda i Oligocheta (Slika 13). 8 7 6 5 4 3 2 1 0 Slika 13. Broj familija u okviru redova makroinvertebrata u reci Jošanica na godišnjem nivou. Tokom istraživanja kvalitativno-kvantitativnog sastava zajednice makroinvertebrata reke Jošanice, ukupno je izdvojeno 3974 jedinki. 17

Abudantnost je među grupama drugačije raspoređena od broja taksona (Slika 14). Dominira red Amphipoda, koji je zastupljen familijom Gammaridae sa 2797 jedinki, a zatim red Ephemeroptera sa familijom Beatidae sa 585 jedinki. Ostali redovi su zastupljeni sa znatno manjim brojem jedinki. 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Slika 14. Abudantnost (ind/m 2 ) među redovima u reci Jošanici na godišnjem nivou. U narednim tabelama je prikazana zastupljenost makroinvertebrata u sezonskim periodima, za tri perioda: jesen (Tabela 2), zimu (Tabela 3) i proleće (Tabela 4): 18

Tabela 2. Zajednica makrozoobentosa u reci Jošanici u jesenjem periodu. Lokalitet Datum Godina Red Familija Broj jedinki Uzorak 1 6.11. 2016 Basommatophora Lymnaeidae 13 Uzorak 1 6.11. 2016 Basommatophora Planorbidae 3 Uzorak 1 6.11. 2016 Veneroida Sphaeriidae 18 Uzorak 1 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Hirudidae 2 Uzorak 1 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Erpobdellidae 2 Uzorak 1 6.11. 2016 Amphipoda Gammaridae 484 Uzorak 1 6.11. 2016 Trichoptera Hydroptilidae 2 Uzorak 1 6.11. 2016 Trichoptera Hydropsychiidae 5 Uzorak 1 6.11. 2016 Odonata Coenagrionidae 3 Uzorak 1 6.11. 2016 Coleoptera Dytiscidae 5 Uzorak 1 6.11. 2016 Diptera Anthomyidae 1 Uzorak 2 6.11. 2016 Isopoda Asellidae 1 Uzorak 2 6.11. 2016 Amphipoda Gammaridae 192 Uzorak 2 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Hirudidae 6 Uzorak 2 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Erpobdellidae 2 Uzorak 2 6.11. 2016 Basommatophora Planorbidae 11 Uzorak 2 6.11. 2016 Basommatophora Lymnaeidae 2 Uzorak 2 6.11. 2016 Veneroida Sphaeriidae 10 Uzorak 2 6.11. 2016 Ephemeroptera Ephemeridae 1 Uzorak 2 6.11. 2016 Trichoptera Leptoceridae 2 Uzorak 2 6.11. 2016 Coleoptera Dytiscidae 7 Uzorak 2 6.11. 2016 Diptera Tabanidae 1 Uzorak 2 6.11. 2016 Diptera Anthomyidae 1 Uzorak 2 6.11. 2016 Diptera Stratiomydae 1 Uzorak 3 6.11. 2016 Amphipoda Gammaridae 347 Uzorak 3 6.11. 2016 Arhynchobdellidae Hirudidae 18 Uzorak 3 6.11. 2016 Veneroida Sphaeriidae 18 Uzorak 3 6.11. 2016 Basommatophora Planorbidae 49 Uzorak 3 6.11. 2016 Basommatophora Lymnaeidae 2 Uzorak 3 6.11. 2016 Trichoptera Leptoceridae 2 Uzorak 3 6.11. 2016 Trichoptera Kućica 8 Uzorak 3 6.11. 2016 Coleoptera Dytiscidae 18 Uzorak 3 6.11. 2016 Odonata Cordulegasteridae 1 Uzorak 3 6.11. 2016 Ephemeroptera Beatidae 8 U novembru, tokom jesenje sezone izolovano je ukupno 1238 individua. Najveću abudantnost u ovom periodu ima red Amphipoda, sa familijom Gamaridae od 78,69%. Dok red Diptera ima procentualno najveći broj familija u ovom periodu. 19

Tabela 3.Zajednica makrozoobentosa u reci Jošanici u zimskom periodu. Lokalitet Datum Godina Red Familija Broj jedinki Uzorak 1 01.03. 2017 Amhipoda Gammaridae 520 Uzorak 1 01.03. 2017 Arhynchobdellidae Hirudidae 20 Uzorak 1 01.03. 2017 Veneroida Sphaeriidae 5 Uzorak 1 01.03. 2017 Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 Uzorak 1 01.03. 2017 Basommatophora Planorbidae 3 Uzorak 1 01.03. 2017 Trichoptera Leptoceridae 1 Uzorak 1 01.03. 2017 Trichoptera Hydropsychiidae 9 Uzorak 1 01.03. 2017 Trichoptera Kućica 5 Uzorak 1 01.03. 2017 Trichoptera Rhyacophilidae 1 Uzorak 1 01.03. 2017 Ephemeroptera Beatidae 24 Uzorak 1 01.03. 2017 Odonata Cordulegasteridae 1 Uzorak 1 01.03. 2017 Diptera Tabanidae 3 Uzorak 1 01.03. 2017 Diptera Simuliidae 5 Uzorak 1 01.03. 2017 Diptera Chironomidae 1 Uzorak 1 01.03. 2017 Heteroptera Nepidae 1 Uzorak 2 01.03. 2017 Amhipoda Gammaridae 168 Uzorak 2 01.03. 2017 Ephemeroptera Beatidae 145 Uzorak 2 01.03. 2017 Basommatophora Planorbidae 19 Uzorak 2 01.03. 2017 Basommatophora Lymaeidae 1 Uzorak 2 01.03. 2017 Arhynchobdellidae Valvatidae 1 Uzorak 2 01.03. 2017 Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 Uzorak 2 01.03. 2017 Veneroida Sphaeriidae 6 Uzorak 2 01.03. 2017 Diptera Tipulidae 1 Uzorak 2 01.03. 2017 Arhynchobdellidae Hirudidae 6 Uzorak 2 01.03. 2017 Trichoptera Hydropsychiidae 10 Uzorak 2 01.03. 2017 Trichoptera Leptoceridae 2 Uzorak 2 01.03. 2017 Trichoptera Kućica 5 Uzorak 2 01.03. 2017 Diptera Chironomidae 6 Uzorak 2 01.03. 2017 Odonata Coenagrionidae 1 Uzorak 2 01.03. 2017 Coleoptera Elmidae 1 Uzorak 3 01.03. 2017 Amhipoda Gammaridae 113 Uzorak 3 01.03. 2017 Ephemeroptera Beatidae 154 Uzorak 3 01.03. 2017 Basommatophora Planorbidae 4 Uzorak 3 01.03. 2017 Basommatophora Lymaeidae 2 Uzorak 3 01.03. 2017 Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 Uzorak 3 01.03. 2017 Arhynchobdellidae Valvatidae 1 Uzorak 3 01.03. 2017 Diptera Tabanidae 2 Uzorak 3 01.03. 2017 Diptera Simuliidae 16 Uzorak 3 01.03. 2017 Trichoptera Kućica 4 Uzorak 3 01.03. 2017 Trichoptera Leptoceridae 2 Uzorak 3 01.03. 2017 Trichoptera Hydropsychiidae 6 20

Lokalitet Datum Godina Red Familija Broj jedinki Uzorak 3 01.03. 2017 Arhynchobdellidae Hirudidae 9 Uzorak 3 01.03. 2017 Veneroida Sphaeriidae 3 Uzorak 3 01.03. 2017 Diptera Chironomidae 8 Uzorak 3 01.03. 2017 Coleoptera Psephenidae 2 U martu, u zimskom aspektu prikupljeno je ukupno 1286 individua. Najveće učešće konstatovano je u grupi Amphipoda, familiji Gamaridae od 64,28%, a red Diptera ima najveći broj familija i u ovom periodu. Tabela 4. Zajednica makrozoobentosa u reci Jošanici u prolećnom periodu. Lokalitet Datum Godina Red Familija Broj jedinki Uzorak 1 21.05. 2017 Arhynchobdellida Erpobdellidae 8 Uzorak 1 21.05. 2017 Amphipoda Gammaridae 213 Uzorak 1 21.05. 2017 Ephemeroptera Baetidae 110 Uzorak 1 21.05. 2017 Ephemeroptera Heptageniidae 2 Uzorak 1 21.05. 2017 Ephemeroptera Ephemeridae 1 Uzorak 1 21.05. 2017 Diptera Tabanidae 2 Uzorak 1 21.05. 2017 Diptera Tipulidae 1 Uzorak 1 21.05. 2017 Trichoptera Hydroptellidae 1 Uzorak 1 21.05. 2017 Basommatophora Planorbidae 2 Uzorak 1 21.05. 2017 Veneroida Sphaeriidae 4 Uzorak 1 21.05. 2017 Diptera Psychodidae 1 Uzorak 1 21.05. 2017 Coleoptera 1 Uzorak 1 21.05. 2017 Oligochaeta 10 Uzorak 2 21.05. 2017 Amphipoda Gammaridae 361 Uzorak 2 21.05. 2017 Arhynchobdellida Erpobdellidae 23 Uzorak 2 21.05. 2017 Odonata Libelluidae 2 Uzorak 2 21.05. 2017 Ephemeroptera Baetidae 73 Uzorak 2 21.05. 2017 Diptera Simuliidae 21 Uzorak 2 21.05. 2017 Diptera Tabanidae 5 Uzorak 2 21.05. 2017 Basommatophora Planorbidae 5 Uzorak 2 21.05. 2017 Basommatophora Lymaeidae 4 Uzorak 2 21.05. 2017 Veneroida Sphaeriidae 33 Uzorak 2 21.05. 2017 Neotaenioglossa Hydrobiidae 1 Uzorak 2 21.05. 2017 Trichoptera Kućice 4 Uzorak 2 21.05. 2017 Trichoptera Hydropsychiida 5 Uzorak 2 21.05. 2017 Trichoptera Hydroptilidae 1 Uzorak 3 21.05. 2017 Amphipoda Gammaridae 399 Uzorak 3 21.05. 2017 Ephemeroptera Baetidae 71 Uzorak 3 21.05. 2017 Arhynchobdellida Erpobdellidae 12 Uzorak 3 21.05. 2017 Trichoptera Kućice 5 21

Lokalitet Datum Godina Red Familija Broj jedinki Uzorak 3 21.05. 2017 Trichoptera Hydropsychiida 5 Uzorak 3 21.05. 2017 Trichoptera Hydroptilidae 1 Uzorak 3 21.05. 2017 Diptera Tabanidae 1 Uzorak 3 21.05. 2017 Diptera Simuliidae 38 Uzorak 3 21.05. 2017 Coleoptera 2 Uzorak 3 21.05. 2017 Gastropoda Planorbidae 7 Uzorak 3 21.05. 2017 Veneroida Sphaeriidae 21 Uzorak 3 21.05. 2017 Neotaenioglossa Hydrobiidae 2 Uzorak 3 21.05. 2017 Heteroptera Nepidae 1 Tokom prolećne sezone, u mesecu maju, izdvojeno je ukupno 1437 individua. Najveću abudantnost i u ovom periodu ima red Amphipoda sa 66,69%. I u trećem istraživanom periodu po broju familija prednjači red Diptera sa 23,5%. Na osnovu podataka iz prethodnih tabela, diverzitet taksona utvrđenih grupa je pokazao vrlo slabo sezonsko variranje. Broj jedinki je porastao od novembra i bio najveći u mesecu maju (Slika 15), ali su te razlike male u poređenju sa drugim rečnim sistemima slične veličine. 1500 1450 1400 1350 1300 1250 1200 1150 1100 Jesen Zima Proleće Slika 15. Sezonska dinamika broja jedinki makrozoobentosa Broj familija pokazuje nešto naglašeniju sezonsku dinamiku. Sezonski aspekti su drugačije raspoređeni od zastupljenosti broja jedinki. Najveća brojnost familija je registrovana u zimskom periodu. U ovom uzorku, od ukupno 30 familija koje su registrovane na godišnjem nivou, u zimu je registrovano 20 familija, u jesen 18 familija, dok u proleće je konstatovano ukupno 17 familija. 22

20.5 20 19.5 19 18.5 18 17.5 17 16.5 16 15.5 Jesen Zima Proleće Slika 16. Sezonska dinamika broja familija makrozoobentosa Analiza indeksa diverziteta je pokazala da sva tri primenjena indeksa imaju najveće vrednosti u zimskom periodu (Tabela 4): Tabela 4. Vrednosti indeksa po sezonskim aspektima u reci Jošanici. Vrednosti indeksa/period Jesenji period Zimski period Prolećni period Godišni aspekt Shennon Vinerov indeks 0,83 1,2 1,14 1,16 Simpsonov indeks 1,45 2,21 2,02 1,91 Margalefov indeks 2,39 2,66 2,2 3,5 FBI index 3,78 3,92 4,1 3,92 Sa druge strane, FBI ima najmanju vrednost u jesenjem periodu. To nam pokazuje da je kvalitet vode najbolji upravo u jesenjem periodu. Vrednost Family Biotic Index-a u reci Jošanici na godišnjem nivou iznosi 3,92. Dakle, kako na godišnjem nivou, tako i u svim sezonama kvalitet vode spada u klasu vrlo dobrog kvaliteta (Tabela 4). 23

Tabanidae Anthomyidae Statiomyidae Simuliidae Tipulidae Chironomidae Psychodidae Dytiscidae Elmidae Psephenidae Libellulidae Coenagrionidae Cordulegasteridae Analiza diverziteta na nivou familija u okvru redova Diptera, Coleoptera i Odonata U ovom radu poseban akcenat je stavljen na tri reda: Diptera, Coleoptera i Odonata (Tabela 5), njihov diverzitet i abudantnost. Najdiverzitetniji je red Diptera, dok u okviru ovog reda, familija sa najvećim brojem jedinki je Simuliidae, zatim familija Dytiscidae. Dok najmanji diverzitet ima red Odonata (Slika 17). Tabela 5. Broj familija i jedinki u okviru istraživanih redova. Red Familija Broj jedinki Diptera Tabanidae 14 Anthomyidae 2 Statiomyidae 1 Simuliidae 80 Tipulidae 2 Chironomidae 15 Psychodidae 1 Coleoptera Dytiscidae 30 Elmidae 1 Psephenidae 1 Odonata Libellulidae 2 Coenagrionidae 4 Cordulegasteridae 2 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Diptera Coleoptera Odonata Slika 17. Broj jedinki istraživanih familija 24

U okviru reda Diptera konstatovano je prisustvo 7 familija, to je i najbrojnija grupa u ovom istraživanju, odnosno sadrži 23% od ukupnog broja familija (Slika 18). U okviru ovih familija identifikovano je 115 individua, što je 3% od ukupnog broja individua (Slika 19). Red Coleoptera broji 3 familija, odnosno 10% od ukupnog broja familija (Slika 20) i 32 individue, odnosno 1% od ukupnog broja (Slika 21). Kod reda Odonata identifikovano je takođe 3 familije (Slika 22), ali 8 jedinki, što predstavlja 0,1% od ukupnog broja jedinki (Slika 23). Ostale familije 77% Diptera 23% Slika 18. Broj familija reda Diptera u odnosu na broj familija ostalih redova u reci Jošanici na godišnjem nivou. Diptera 3% Ostali redovi 97% Slika 19. Zastupljenost broja jedinki Diptera u odnosu na broj jedinki ostalih redova u reci Jošanici na godišnjem nivou. 25

Ostale familije 90% Coleoptera 10% Slika 20. Broj familija reda Coleoptera u odnosu na broj familija ostalih redova u reci Jošanici na godišnjem nivou. Coleoptera 1% Ostali redovi 99% Slika 21. Zastupljenost broja jedinki Coleoptera u odnosu na broj jedinki ostalih redova u reci Jošanici na godišnjem nivou. 26

Ostale familije 90% Odonata 10% Slika 22. Broj familija reda Odonata u odnosu na broj familija ostalih redova u reci Jošanici na godišnjem nivou. Ostali redovi 99% 0,1% Slika 23. Zastupljenost broja jedinki Odonata u odnosu na broj jedinki ostalih redova u reci Jošanici na godišnjem nivou. 27

5. DISKUSIJA U ovom istraživanju reke Jošanice, tokom 2016. i 2017. godine, najveću zastupljenost po broju familija ima red Diptera, dok su redovi Coleoptera i Odonata zastupljeni sa istim brojem familija, ali različitim brojem vrsta. Diptere su identifikovane u svim uzorcima i na svim lokalitetima, što je i u skladu sa zakonitostima koje prate ovaj red. U okviru reda Diptera, postoje vrste koje mogu biti nađene u svim tipovima rečnih staništa, od najčistijih, pa do najzagađenijih voda. Diptere predstavljaju jednu od najvažnijih grupa indikatorskih organizana, zato što akvatične Diptere mogu imati različite ekološke niše (Vaate & Pavluk, 2004). Predstavnici ove grupe mogu se naći kako na mestima koja su sa najboljim, tako se mogu naći i na mestima sa najgorim kvalitetom vode. U ovom slučaju Diptere su indikatori čistih voda jer su konstatovane u relativno velikom broju, a kvalitet vode je vrlo dobar. Kao i Coleoptere i Odonate, čije su larve bioindikatori uglavnom dobrog kvaliteta vode. Kada se prate asambleje Diptera i u drugim istraživanjima, u reci Jošanici je konstatovan manji diverzitet Diptera nego u Gaborovačkoj reci, u kojoj je pronađeno 8 taksona (Stojković, 2008). Ovo istraživanje makrozoobentosa u Nišu je vršeno u tri perioda, tokom jeseni 2005. godine i proleća i leta 2006. godine. U svakom aspektu red Diptera je bio jedna od najzastupljenijih insekatskih grupa, kako u Gaborovačkoj tako i u reci Jošanici, samo što je broj jedinki mnogo veći u Gaborovačkoj reci. Isto tako i kada se uporede zajednice Coleoptera i Odonata, zaključujemo da je u Gaborovačkoj reci znatno veći broj kako familija tako i vrsta. U ovoj reci broj familija Coleoptera je 8, dok familija Odonata ima čak 5. Ovo je možda posledica činjenice da u reci Jošanici ipak ima manje mikrostaništa nego u Gabrovačkoj reci, obzirom da je Gabrovačka reka veća od reke Jošanice. U vodama Šumanske reke identifikovano je 12 familija Diptera, dok je u ukupnoj abudanciji makrozoobentosa, grupa Diptera učestvovala je sa 24% (Stanković, 2008), što je za 1% više od prosečne abudance u reci Jošanica. U okviru ovog reda u vodama Šumaske reke najabudantnija je familija Chiranomide sa više od 70% učešća, dok u reci Jošanici najabudantnija je familija Simulidae, a tek zatim familija Chiranomidae. Chiranomidae su jedna od najabudantnijih makroinvertebratskih grupa uopšte, jer imaju najveću sposobnost adaptacije na ekstremne uslove i mogu se naći u različitim akvatičnim sredinama (Armitage et al.,1995). Dok familija Simulidae je više ograničena na tekuće slatkovode habitate. Iako imaju široko rasprostranjenje, uglavnom su više ograničene na uslove koje dozvoljavaju razvoj nekih predadultnih formi (Lake & Burger, 1983). Isti slučaj je i sa ostalim redovima, sa brojem od 4 familije Coleoptera i 5 familija Odonata, zaključujemo da su i ovi redovi za nijansu zastupljeniji u vodama Šumanske reke nego u vodama rece Jošanice. Sistematično istraživanje makrozoobentosa reke Nišave na mesečnom nivou sprovedeno je od strane Ane Savić 2012. godine. Ovo istraživanje je obavljeno od maja 2006. do aprila 2007. godine. U istraživanju se navodi da red Diptera broji 327 jedinki iz 7 familija, što je više individua nego u 28

reci Jošanici, ali po broju familija su ove dve reke slične. Red Coleoptera u reci Nišavi broji ukupno 2 familije (Elmidae i Gyrinidae), dok red Odonata broji isto kao i u reci Jošanici 3 familije, ali 94 jedinki. U toku jednogodišnjeg istraživanja Termalnih izvora Soko banje, od zime 2015. godine do jeseni 2016. godine, identifikovane su 4 familije Diptera, odnosno 36 individua (Aleksić, 2016). Za termalne izvore je karakteristričan manji diverzitet makrozoobentosa, što je ujedno i znatno manje konstatovanih Diptera od našeg istraživanja u reci Jošanici. Dok predstavnici redova Coleoptera i Odonata nisu identifikovani u ovom istraživanju, iz istih razloga. U okviru sliva Gaberske reke, koja se nalazi na teritoriji opštine Dimitrovgrad (Dimitrov, 2016), po diverzitetu dominira red Diptera sa 11 familija, a kada je reč o abudantnosti, Diptera ima samo 6%, što je po abudantnosti znatno manje od reke Jošanice, ali po diverzitetu familija, konstatovano je više u Gaberskoj reci. Kada je reč i o drugim grupama, identifikovano je više familija Coleoptera, ali isti broj familija Odonata, sa različitom abudancom. U istraživanju Batušinačkih bara, od oktobra 1016. do marta 2017. godine, konstatovano je prisustvo 574 jedinki u okviru reda Diptera i ukupno 4 familije (Chironomide, Simuliidae, Tipulidae i Culicidae) (Petrović, 2017). Na osnovu istraživanja (Stoiljković, 2017) u ovoj istoj bari su konstatovane 2 familije Odonata, sa 132 individue. Što je po broju familija manje nego u reci Jošanici, ali po broju vrsta znato je veći broj pronađen u barama nego u reci. Ovi akvatični insekti se smatraju dobrim bioindikatorima kvaliteta vode, kao i zdravlja ekosistema (Delgado, 2002). Prema vrednostima FBI indeksa ova bara sa 8,2 predstvlja veoma zagađenu vodu i vodu znatno lošijeg kvaliteta od reke Jošanice. Kada je reč o asambleji Diptera, bare pored kluba za konjički sport Čegar, identifikovana je samo jedna familija Diptera,a to je familija Chiranomidae sa 76 individua (Petrović, 2017), što je znatno manje od asambleje reke Jošanice. Prisustvo Chiranomidae ukazuje na visoku tolerantnost na antropogeni uticaj, kao i na to da je voda reke Jošanice znatno čistija od vode ove bare. A kada je reč o grupi Odonata, u ovoj bari je identifikovana samo jedna familija (Coenagrionidae) sa jednom jedinkom. 29

6. ZAKLJUČAK U celoj zajednici makroinvertebrata, sezonskim istraživanjem reke Jošanice u periodu od novembra 2016. godine do maja 2017. godine konstatovani su predstavnici 13 redova sa 30 familija. U okviru uzoraka po broju taksona dominira klasa Insecta. Redovi sa najvećim brojem familija su Diptera (7 familija) i Trichoptera (5 familija). Sa manjim brojem familija zastupljeni su redovi Ephemeroptera, Coleoptera i Odonata (3 familije) i Heteroptera (1 familija). Ostali redovi makroinvertebrata, koji ne spadaju u insekte imaju sledeću zastupljenost: Basommatophora, Aryncobdellidae (2 familije) i sa po jednom familijom Architaeniglossa, Neotaeniglossa Veneroida, Amphipoda, Isopoda i Oligocheta. Asambleja Diptera je najzastupljenija insekatska grupa, što se poklapa sa grugim istraživanjima sličnih ekosistema. Međutim, najveći broj jedinki je u okviru familije Simulidae, dok je u ostalim sličnim istraživanjima uglavnom najveći broj u okviru familije Chiranomidae. Najveći diverzitet u ovoj reci je konstatovan u zimskom periodu. Broj familija ali i broj jedinki varira sezonski, ali su ta variranja znatno manja nego u sličnim ekosistemima. To je verovatno posledica ulivanja termalnih izvora u ovaj sektor reke Jošanice. Taj uliv onemogućava variranje faktora sredine u značajnijoj meri i na taj način stabilizuje i zajednicu. Na osnovu FBI indeksa utvrđeno je da ova reka ima kvalitet vode koji spada u klasu vrlo dobrog, kako na sezonskom, tako i na godišnjem nivou. 30

7. LITERATURA Aleksić, B. 2014: Prostorna i sezonska dimanika zajenice makrozobentosa na teritoriji grada Niša. Master thesis, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš. Aleksić, M., 2016: Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata termalnog izvora Soko Banje. Master thesis, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš. Бешовски, В.Л.1994: Фауна БАНСофия. България, Фаунана, 23:Insecta, Odonata. Издателство на Bonada, N., Prat, N., Resh, V., & Satzner, B. Developments in aquatic insect in aquaticinsect biomonitoring: A Comparative Analysis of Recent Approaches. Annual review of entology, 2006. Brajković, M. 2004: Zoologija invertebrate. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta Beograd. Grbovac, F.2015: Makrozoobentos stalnih i povremenih kraških izvora. Diplomski rad, Prirodno-matematički fakultet, Sveučilište u Zagrebu. Grinčević, M&Pujin, V. 1998: Grinčević, M.,Pujin, V.,1998: Hidrobiologija: Priručnik za student i poslediplomce- Treće dopunjeno i prerađeno izdanje.-ekološki pokret grada Novog Sada, Novi Sad. Dimitrov, B. 2016: Ekološka analiza zajednice makroozobentosa sliva Gaberske reke. Master thesis, Prirodno matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš. Živković T. 2017: Sastav i struktura asambleje Ephemeroptera, Plecoptera i Trichoptera u reci Jošanici. Master thesis.prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš. Igor Ya. Grinhanov, On the Dolicjopodidae (Diptera: Empidoidea) from Serbia.2016. Hellawell, J.M.1986. Biological Indicators of freshwater pollution and environmental management. Elsevier Applied Science Publishers, New York,546 pp. Hogsette, J. F. Butler and J. A. Black Flies, Simulium soo.(insecta: Diptera: Simuliidae). 2017. Karadžić, B., Marinković, S.,2009: Kvantitativna ekologija. Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković,Beograd. 31

Krajnović, I, 2016: Ličinke Diptera-Ekološki pokazatelji kvalitete vode. Završni rad, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osujeku, Osijek. Kerovec, M.,1986: Priručnik za upoznavanje beskralješnjaka naših potoka i Rijeka. SNL, Zagreb. Leonard C. Ferrington. Global diversity of non biting midges (Chiranomidae; Insecta Diptera) in fresch water. 2008. Marković, V. et al. 2011: Indicative status assessment of the Velika Morava River based on aquatic macroinvertebrates. Water Resaerch and Management, 1(3):47-53. Nilsson, A..1997: Aquatic Insects of North Europe. A taxonomic Handbook Vol. 2 Apollo Books, Steenstrup. Novaković, B. 2012: Indicative Ecological Status Assessment of Južna Morava River based on Aquatic Macroinvertebrates. Water Research and Monagement,2(4):45-50. Petrović, T, 2017: Asambleja Diptera u barama različitog tipa u okolini Niša. Master thesis, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš. Radulović Snežana & Ivana Teodorović, 2011: Ekologija i Monitoring kopnenih voda. Metodološki priručnik.prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. Novi Sad. Resh,V.H & Jakson J.K.1993, Rapid assessment approaches to biomonitorg using benthic macroinvertebrates. Freshwater Biomonitoring and Benthic Maccroinvertebrates (Eds D.M. Rosenberg and V.H.Resh),pp.195-223. Chapman & hall, New York. Rosenberg, D.M. 1993. Freshwater biomonitoring and Chiranomidae. Aquatic Acology 26:101-122. Doi:10.1007/BF02255231. Savić, A. 2012: Ekološka analiza zajednice makroinvertebrata reke Nišave. PhDthesis, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd. Santovac S.B.2007: Fauna Odonata (Insecta) Vojvodine. Magistarska teza. Novi Sad. Stanković, S, 2008: Odlike makroozobentosa Šumanske reke.diplomski rad,prirodnomatematički fakultet u Nišu, Niš. Stojković, M, 2008: Distribucija makroozobentosai saprobiološka procena kvaliteta vode Gaborovačke reke. Diplomski rad, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš. 32

Todosijević, I.2003: Indikatorska sposobnost dve grupe makrozoobentosa za procenu kvaliteta vode sliva reke Nišave. Master thesis.prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš. Simić,V.,Simić,S.2009: Ekologija kopnenih voda (Hidrobiologija I). Priorodno-matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kragujevac; Beograd. Tivić, I.2005a. Faunistička i ekološka studija makrozobentosa tekućica sliva Južne Morave sa posebnim osvrtom na taksonomiju larvi Trichoptera (Insecta). Doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 507 str. Cvijan, Mirko. Ekologija zagađenih sredina, bioindikatori i monitoring sistema.beograd. 2000. Chapman, A.D. Numbers of Living Species in Australia and the World. 2009. European Red List of Dragonflies, Compiled by Vincent J. Kalkman, Jean-Pierre Boudot, Rafał Bernard, Klaus-Jürgen Conze, Geert De Knijf, Elena Dyatlova, Sónia Ferreira, Miloš Jović, Jürgen Ott, Elisa Riservato, Göran Sahlén, IUCN (International Union for Conservation of Nature), 2010. https://www.google.rs/maps http://google-maps.pro/satellite https://www.google.rs/search) 33

ПРИРОДНO-MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА Редниброј, РБР: Идентификациониброј, ИБР: Типдокументације, ТД: Типзаписа, ТЗ: Врстарада, ВР: Аутор, АУ: Ментор, МН: Насловрада, НР: Језикпубликације, ЈП: Језикизвода, ЈИ: Земљапубликовања, ЗП: Уже географско подручје, УГП: Монографска текстуални / графички мастер рад Дијана Видић Ана Савић Састав и структура асамблеје инсекатских група: Diptera, Coleoptera i Odonata у реци Јошаници Српски Енглески Р. Србија Р. Србија Година, ГО: 2018. Издавач, ИЗ: Ауторскирепринт Местоиадреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) Научнаобласт, НО: Научнадисциплина, НД: Предметна одредница/кључне речи, ПО: 33 стр, 23 слике, 5 табеле Екологија Хидробиологија Река Јошаница, макроинвертебрате, Diptera, Coleoptera, Odonata УДК 595.77 : 556.53(497.11) 595.76 : 556.53(497.11) 595.733 : 556.53(497.11) Чувасе, ЧУ: Библиотека Важнанапомена, ВН: