kd0319.qxd

Слични документи
IErica_ActsUp_paged.qxd

OVAKO SREDWI VEK Marko Popovi} VLADARSKI I VLASTEOSKI DVOR U SREDWEM VEKU

180 година школе

Document2

М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле

Z A K O N

Edin Okanović

Feng Shui za ljubav MONTAZA 3:Feng Shui_Love Int. Mech.qxd

Jesus the Great Teacher Serbian

Slide 1

Slide 1

PDF: Ђоковић помаже српску цркву у Француској, коју су подигли Руси (видео)

Bilten pdf

по пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Ж И ВО РА Д Н Е Д Е Љ КО ВИ Ћ Х Е ДО Н И ЗА М ШТА САМ МО ГАО Мо жда ни ка да не ћу са зна ти шта сам мо гао Да ура дим у жи во ту,

Nika Ivana Medić 4. c Zadar je u srcu mome Danas je njegov rođendan, dan kad se samo o njemu priča. Danas je Dan grada Zadra. Star je grad bogate povi

SVI SMO POZVANI NA SVETOST

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци п

Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.

Glava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13

Jesus the Great Teacher Serbian PDA

ДЕЦЕМБАР 2018 Радивоје Кораћ Је рођен 5. децембра 1938.године у Сомбору. Кошарком је почео да се бави у подмлатку БСК-а касније под називом ОКК Београ

Sl-29.indd

KATALOG.qxd

Naslovna _0.qxd

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ РЕ Ч И СТ РА Ш Н И Ј Е ОД ВЕ ЈА ВИ Ц Е ОПРА ШТА ЊЕ С МАЈ КОМ До ђе и к ме ни ста рост да ми у

Sluzbeni List Broj OK3_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

РАСПОРЕД ИСПИТА У ОКТОБАРСКОМ ИСПИТНОМ РОКУ ШКОЛСКЕ 2017/18. ГОДИНЕ ЗА РЕДОВНЕ СТУДЕНТЕ УЧИТЕЉСКОГ ФАКУЛТЕТА И СТУДЕНТЕ СА ЗАВРШЕНОМ ПА, ВИШОМ ИЛИ ВИС

ISSN X Билтен Градске општине Барајево БРОЈ Септембар У БАРАЈЕВУ ПРОС АВ ЕНА С АВА И ДАН ОПШТИНЕ ИЗ РАДА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

mama_ispravljeno.indd

Microsoft Word - van sj Zakon o privrednoj komori -B.doc

untitled

Ljubav mir cokolada prelom.pdf

broj47.qxd

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

Javni prihodi po vrstama i javni rashodi po osnovnim namenama utvr|uju se po slede}em

broj 052_Layout 1

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

Real Time Clipping

Vreme: :55 Medij: beta.rs Link: Autori: Redakcija Teme:

Raspored ispita - juni NNV.xlsx

Bo`idar Stojanovi}* PRIMENA ZA[TITNIH ODSTOJAWA OKO OPASNIH POSTROJEWA U URBANISTI^KIM I PROSTORNIM PLANOVIMA Urbanizam i prostorno planirawe Rezime P

Irodalom Serb 11.indd

LEKCIJA 31 - FINANCIJE - 2. DIO

Илустровала Милица Мастелица

РАСПОРЕДА ИСПИТА У ЈАНУАРСКО-ФЕБРУАРСКОМ РОКУ

Maxtv To Go/Pickbox upute

Радоје Андрић СТАРО КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО БЕОГРАД, 2018.

Кајл Скот: Србија и Косово да се врате преговорима; Наш став остаје непромењен, циљ остаје исти - опсежни споразум о нормализацији

Упорна кап која дуби камен

Svesnost prelom.qxd

UMETNIČKI ODGOVORI ortreti Pslikanje Stručni odgovori na pitanja koja postavlja svaki umetnik Triša Rajkert

GB 3 [27-31].qxd

Untitled-4

Popularna matematika

MALI PRINC

Patrik MODIJANO - Nobelova nagrada za književnost 2014: izabrana dela Patrik MODIJANO (Patrick Modiano) rođen je u Parizu godine. Jedan je od na

ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те в

Sluzbeni List Broj OK05_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

Microsoft Word - ODLUKA - Normativni deo KOJI SE MENJA ??? doc

Microsoft Word - Upis kandidata ??S sep

Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudsk

Presentation Title

"Sierpinski Carpet Project je neprofitna aktivnost koja povezuje decu celog sveta, koja od nalepnica zajedno prave ogroman geometrijski fraktal, pozna

Microsoft Word - 483E FE-0865C4.doc

281 Radenko St. Rankovi} UDK (497.11): ULOGA MEDIJSKOG SPONZORA U SRPSKOJ KINEMATOGRAFIJI Od svih umetnosti, filmska umetnost ~iji je osno

TANJUG, Video >>>> RTS, Počela Peta konferencija medicinske dijaspore Redovni susreti srpskih lekara i eksperata medicinskih n

Knjiga Jelena PANTIC - Putovanje u srediste srca pdf

Microsoft Word Istorija Dinamike Naucnici doc

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju ( Slu žbe ni gla snik RS br. 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. aline ja 2.

Novi sportsko – turistički projekti: OTVOREN BAJK PARK NA SPORTSKOM CENTRU (VIDEO),Mesna zajednica Sefkerin: TRODNEVNI PROGRAM ZA MANDALINU

Sluzbeni List Broj OK11_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

NASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od n

PADRE PIO, Čudesni život

ДАНИ ПРАКСЕ BANJA LUKA COLLEGE -A - АНКЕТА - - резултати за годину - Висока школа Banja Luka College организује Дане праксе догађај који омогућа

Slide 1

radio-Depolo.PDF

Programska šema (LJETNJA) NEDJELJA :00 Vijesti RCG 8:05 Najava jutarnjeg programa 8:15 Epp blok 1 8:30 Info blok + hit nedjelje 8:45 OGLEDALO Š

ZAKON

Microsoft Word - Propozicije-bofos

Д И В Н А ВУ К СА НО ВИ Ћ ИГРА 566 ИГРА Жу рио је. Тре ба ло је да пре тр чи, и то без ки шо бра на, ра сто јање од Рек то ра та до Град ске га ле ри

broj 046.qxd

64. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ Нови Сад, 26. мај 3. јун Такмичарска селекција Извештај Жирија Жири Шездесет четвртог Стеријиног позорја ЏЕВАД КАРАХАСАН,

Konkurs za izbor

ТМ Г. XX Бр. 3-4 Стр Ниш јул - децембар UDK :378 Prethodno saop{tewe Primqeno: Миленко Кундачина U~iteqski fakultet U

Uloga nastavnika u kreiranju emocionalne atmosfere u odjeljenju

Rano učenje programiranj

bilten1.qxd

PowerPoint Presentation

Fondan dekoracija :) Vol.1 :) + DARIVANJE :)

Slide 1

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju (Slu žbe ni gla snik RS br 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. ali neja 2. St

З А К О Н О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА 1 ДЕО ПРВИ 1 ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим за ко ном уре ђу је се прав ни по ло жај при вред них дру шт

Microsoft Word - IMPRESUM-knjiga 1.doc

/ Агенција за борбу против корупције, поступајући у поступку који се води по службеној дужности против Милана Вишњића, декана Медиц

Универзитет у Београду

Microsoft Word - KVADRATNA FUNKCIJA.doc

R.br. Datum i vrijeme održavanja manifestacije LJETO U TUZLI 2019 Mjesto održavanja Naziv manifestacije Naziv nosioca manifestacije Juni

Транскрипт:

Sreda, 19. mart 2008. U IZDAWU NOVOSTI (Ne)vreme kwige Jago{ \ureti} Mo`da Sizif nikada ne}e sti}i do ciqa, ali to {to tro{i svoju energiju na uzbrdici a ne na nizbrdici, osmi{qava wegove beskrajne napore Vito Markovi} Lice no}i Miri Svedok je svetiqka, Pronicqivom oku blizu, Ti spava{, dodiruje{ senku kolenima, Ja sawam taj dodir u lirskom obliku. Ti spava{, unutar no}i, Bezvu~no kao udaqenost, Ja sawam, napamet postojim, Be{umno kao usamqenost. Miris svetlosti brzog sjaja U tvojoj je kosi, Za~in ne`nosti U tvojim je vrelim usnama. Ti spava{, sebe ima{, U tami kao usamqenost, Ja sawam, lelujam, potpuno kao udaqenost. Kao p~ela u vazduhu, Pod linijom mraka, Ti spava{, o~i ne otvara{, Ja, lebde}i, uvis sawam. DA je dr`ava ispunila velika o~ekivawa nakon petooktobarskog obrta 2000. godine, bilo bi sasvim normalno da wena kulturna politika bude ona ~etvrta, ovde nedostaju}a strana sveta kojoj bi se dugovala zahvalnost zbog uloge ~inioca koji na bitan na~in podr- `ava opstanak i razvoj kwige koja je na mnogo na- ~ina u su{tinskom smislu ugro`ena u savremenom svetu. Bar tako stvari stoje u drugim civilizovanim zemqama, ~ak i u onima gde je tr`i{te vekovima bog bogova, vrhovni regulator ~itavog dru{tvenog `ivota u svim wegovim aspektima. U wima je ve} odavno dr`avni razlog u vezi sa op{tim kulturnim progresom, a posebno sa o~uvawem nacionalnog identiteta, ukazao na neminovnost da se kwiga mnogim sistemskim re{ewima mora pripremiti za ulazak na robno tr`i{te gde }e mo}i da izdr`i utakmicu sa drugom robom koja pretenduje na porodi~ne buxete: hrana, pi}e, odevawe, zabava, kao i mnoge druge stvarne i virtuelne potrebe. Dakle, ako se ho}e razvoj nacionalne kulture, odnosno ako se ho}e kwiga koja je bez sumwe u wenom temequ, onda se mora dogoditi obrt u logici wenog tretmana u kontekstu vladaju}eg robnonov~anog tr- `i{ta. Nekriti~ki shva- }en i neselektivno primewen ekonomski liberalizam je, nakon petooktobarskog prevrata, postao vladaju}i na~in mi{qewa i filozofija reformi u svim vidovima dru{tvenog `ivota. Izdava~i su upu}ivani iskqu- ~ivo na tr`i{ni na~in privre ivawa i opstanka, pa im je ~ak preporu~ivano okretawe industrijskom izdava{tvu kao spasonosni lek po uzoru na englesko, francusko, nema~ko i {pansko jezi~ko podru~je. Kakva povr{nost i kakva besmislica situirana u na{e jezi~ko podru~je i kupovni potencijal na{eg ~oveka, posebno kada je re~ o ovoj teorijskoj vrsti kwiga sa tira`om od 500 pa i mawe primeraka! Kulturna politika zasnovana na takvoj filozofskoj pretpostavci najvi{e je, razume se, poga ala izdava~e ~iji je programski profil bio obele`en istrajnim negovawem upravo te kwige koja, kao {to rekoh, zbog ograni~enog broja potencijalnih kupaca ne mo`e ra~unati na visoke tira`e, pa prema tome ni na podno{- qive prodajne cene kwiga. [tavi{e, da bi apsurd bio doveden do svog maksimuma, u propozicijama tzv. dr`avnog otkupa kwiga za potrebe biblioteka (koji su postepeno ~ak i postoktobarske vlasti ionako svele na relativno bezna~ajni i slu~ajni doga aj) ba{ ove vrste kwige nije doskora ni bilo. Ovde, dakle, nema ni traga od svesti, da ulagawe u jednog jedinog istinski stvarala~kog pojedinca, koji }e se odnegovati kao ~italac ko zna koje biblioteke diqem Srbije, mo`e biti na jednak na~in opravdano kao i ulagawe u stotine drugih ~italaca. Sa kwigom je, sa ~isto izdava~kog stanovi{ta, `iveti lepo, ali, s druge strane, sa robnonov~anog stanovi{ta, sa wom je `iveti veoma te{ko, gotovo nemogu}e. Otuda pa`qivijim posmatra~ima sa strane, koji uzimaju u obzir sve re~ene okolnosti, nikada nije jasno za{to autori pi{u godinama i danono}- no kwige od kojih ne mogu da `ive i za{to izdava~i, uz sva dovijawa, izdaju te kwige s kojim jedva sastavqaju kraj s krajem? Nije li to bavqewe tipi~nim sizifovskim poslom? Idoista, iskustvo dugogodi{weg bavqewa ovim poslom i kratkovida sporomewaju}a kulturna politika ove zemqe, mnogo puta su me naterali da se setim tog ~uvenog anti~kog mita i da poverujem kako onaj kamen {to ga je tako istrajno Sizif gurao uzbrdo, zapravo i nije bio kamen, ve} kwiga, a Sizif, uzmite kako god ho}ete, personifikacija wenog autora ili izdava~a ili pak oba zajedno, svejedno. Ali, da li je Sizif zaista tako naivan i u tolikom neznawu da ne vidi da se bavi uzaludnim poslom? - Ne, nije u tome stvar. Guraju}i svoj kamen uzbrdo i tro{e}i nemilice svoju energiju, Sizif ima jasan ciq, da izgura kamen na vrh brda, gde je sve druk~ije i odakle se unaokolo sve mnogo jasnije vidi, a mo`da }e upravo taj kamen polo`iti kao temeq jednog mnogo boqeg `ivota za sve qude. Mo`da Sizif nikada ne}e sti}i do zadatog ciqa, ali ve} sama ~iwenica da on tro{i svoju energiju na uzbrdici a ne na nizbrdici, osmi{qava wegove beskrajne napore i obnavqa wegovu nadu da }e prepreke biti ipak savladane i da }e svakim danom biti boqe. Ostaje samo jo{ pitawe: otkud Sizifu tako neiscrpna energija za ostvarewe ciqa koji se jasno ne vidi i napore koje malo ko uva`ava? Ja to ne mogu druk~ije da imenujem nego strast, stvarala~ka strast koja mu ne da da se trgne iz sna i da primeti da nije vi{e u onom svom anti~kom vremenu, wegovom vrednosnom okru`ewu, ve} da je do{lo neko drugo vreme u kome svi broje novac i novcem sve mere. Ali, {ta }e biti ako se Sizif ipak probudi do kraja iz svog sna i shvati da svi drugi `ive boqe i lagodnije i da u wemu prepoznaju samo jedno anahrono ~udovi{te i osobewaka kome ~ini zadovoqstvo mla}ewe prazne slame. Ne}e li se Sizif okrenuti na suprotnu stranu i pustiti kamen da se otkotrqa do kraja nizbrdice? Pred tim neizbe`nim pitawem stoji kultura svakog ozbiqnog naroda. Pavle Jovanovi} Fantastika u fotografiji Galerija Artget

II KULTURA Sreda, 19. mart 2008. LEKSIKON NOBELOVACA - REPREZENTATIVNI ZBORNIK NAU^NE ELITE 20. VEKA Dru`ina slavnih osobewaka D. Matovi} Biografije pisane tako da se dobije uvid u celokupni rad, sa naglaskom na dela oven~ana najpresti`nijom nagradom LEKSIKON nobelovaca - Nau~na elita 20 veka, koji su sa~inili Bo{ko i Vladimir Pavlovi}, u izdawu Prosvete, predstavqa svojevrsnu istoriju otkri}a. Wime su obuhva}ene biografije nau~nika, dobitnika najvi{eg svetskog priznawa za otkri}a iz oblasti fizike, hemije, medicine i fiziologije, koja su promenila sliku na{e civilizacije. Leksikon obuhvata biografije 474 nau~nika, od toga 112 iz fizike, 163 iz hemije i 138 iz fiziologije i medicine. Me u dobitnicima Nobelove nagrade u nauci samo je 11 `ena, a razloge tome, prema mi{qewu autora, treba tra`iti u velikoj diskriminaciji. Zanimqiv podatak je da su otac i sin ~esto dobijali Nobelovu nagradu. Do Drugog svetskog rata najve}i broj nobelovaca poticao je iz Nema~ke i drugih evropskih zemaqa, dok je nakon rata primat preuzela Amerika. Razlog je velika migracija nau~nika u tu zemqu. - Za razliku od nagrada za kwi`evnost i mir, politika nije u ve}oj meri uticala pri odlu~ivawu za dodelu Nobela nau~nicima - ka`e Vladimir Pavlovi}. - Me{awe politike u nauku zabele`eno je samo za vreme Hitlerove vladavine, koji je, nakon {to je antinacista Karon Bosjecki nominovan, zabranio nema~kim nau~nicima da prihvate ovo priznawe. Neki nau~nici na Nobelovu nagradu ~ekali su vi{e desetina godina, pa je nau~nik Ernst Ruska sa zaka{wewem od pet decenija dobio priznawe za otkri}e elektronskog mikroskopa. Kako se ova nagrada ne dodequje posthumno, bez priznawa ostao je veliki broj nau~nika koji je pretendovao da je dobije. - Za neke od nobelovaca interesantno je bilo ukazati da su wihov karakter i nau~ni~ka delatnost potpuno odvojene kategorije - obja{- wava Bo{ko Pavlovi}. - Me u wima je bilo, kako prijatnih i komunikativnih li~nosti, tako i nekonvencionalnih, nepristupa~nih i odbojnog pona{awa. Jedni su vi{e voleli da rade timski, sa ve}im brojem saradnika, drugi su bili osobewaci i voleli da istra`uju sami, neki su bili omiqeni kod svojih kolega, saradnika i studenata, drugi su opet bili nadmeni, iskqu~ivi, sva alice i nepristupa~ni. Autori su bili u dilemi prilikom navo ewa nacionalnosti nobelovaca, jer su mnogi nau~nici emigrirali iz zemqe gde su bili ro eni, {kolovani, i gde su jedno vreme ostvarivali otkri}a za koja su posle niza godina nagra ivani. Ali, u vreme dodeqivawa nagrade `iveli su i radili u drugoj dr`avi i u me uvremenu u woj su stekli nova dr`avqanstva. - Uloga nauke u 20. veku postala je mnogo ve}a, jer je uticala na zbivawa u dru{tvu u celini i zato je postala pitawe presti`a i izraz mo}i dru{tva - ka`u autori. Veliko znawe, {irina pogleda i sposobnost da se u e u sr` problema omogu}ili su pojedinim nau~nicima uspe{na istra`ivawa i u onim oblastima koje nisu bile predmet wihovih osnovnih univerzitetskih studija. Takvi izuzetni nau~nici, genijalnih sposobnosti, s lako}om su prelazili iz jedne u drugu oblast istra`ivawa i postizali izuzetno vredna otkri}a i pronalaske, koji su im doneli Nobelove nagrade. U Leksikonu su date i biografije takvih nau~nika, poput Svantea Arenijusa koji je diplomirao fiziku, a dodeqena mu je nagrada za hemiju 1903. godine za postavqawe teorije elektroliti~ke disocijacije ili Marije Kiri koja je diplomirala fiziku i matematiku, a dobila je nagradu za hemiju 1911. godine. Tu je i Ernest Raderford, po obrazovawu fizi~ar, dobitnik nagrade za hemiju za istra`ivawa dezintegracije elemenata i hemije radioaktivnih supstanci... Biografije nobelovaca pisane su tako da se dobije uvid u celokupni wihov rad sa naglaskom na najva`nija dela koja su im i donela to visoko priznawe. Na kraju kwige nalazi se popis svih najzna~ajnijih nagrada koje se dodequju za doprinos u nauci i imena dobitnika sa oznakama zemaqa iz kojih su poticali. Ova kwiga pokazuje i kako su nagrade dobijale imena po nau~nicima, ali i po politi~arima i biznismenima koji su imali sluha za nauku.

Sreda, 19. mart 2008. KULTURA MIROSLAV ANTI] ILI POEZIJA KAO POTRESNA AUTOBIOGRAFIJA Tawa Milutinovi} III VASKOLIKA stvarala~ka pomama Miro- svoj san. Uostalom, i na wego- svoju qubav, svoje no}ne more, slava Anti}a (1932- vim ranim crte`ima naj~e{- 1986) podstaknuta je }e se, kao simboli, javqaju intimnim strahom da se, ne dao Bog, miomi e sa nekim od ~udesa ovoga sveta. Svejedno da li je re~ o pejza`ima, `enama, kwigama, mudracima, uvek je u Anti}evom rukopisu `udwa za totalnim `ivotom omogu}ila da se ostvari ~arolija obi~nog. Planetarne klime jedini su, ekstati~ni vazduh na{eg jedinstvenog mornara i buntovnika s razlogom. Uzbu ewa se, ~esto veoma uspe{no pretapaju u uzbudqive na{e nesanice. Anti}eve teme bez jedinstva, u semanti~kim naznakama poznatog naslova Isidore Sekuli}, zapravo podrazumevaju nepregled na{ih modernih vremena. Sada se jasno vidi da je Anti}, u jednoj od svojih ranih pesama, ~ove~anstvo ose}ao kao stvar koliko porodi~nu toliko i metafizi~ku. Samo jo{ Anti}, sa Brankom `elezni~ke tra~nice, telefonske `ice, vinske boce i ~a{e - ptice. Gotovo da je svaka od mnogobrojnih wegovih kwiga ~itanka qubavi, ugovor sa pticama, putovo a po velikom zvezdanom {aru koji je nad nama, neprekidno, zauvek, krov sveta. Citirao je jednom kafansku ma arsku pesmu: U `ivotu je uvek bilo nekako. E, to nekako, na Anti}evim raskr{}ima, biografskim i pesni~kim, imalo je uvek i dimenziju produ`etaka, unutra{weg oboga}ivawa, spirale istra- `ivawa, kako bi se, kad tad, a mo`da i ranije, dosegao onaj unutra{wi vrh neshvatqivog i mogu}eg. ^inio je gotovo nemogu}e. U Pan~evcu je objavqivao jedan od prvih na{ih nacionalnih stripova, a u ovda{wem, lokalnom listu Obi~no petkom, Ne mo`emo bez Anti}a Miqkovi}em, jedini na{ legendarni Dra{ko Re ep koji je postao obrazac pesni~ki dvojac dru- novosadskog polisja, u ge polovine pro{og veka, mo- On je tajanstvena, ~udesna ta~ka na{ih mato{evskom smislu. `e da vas iznenadi. govora i razgovora, na{ih re~enica Kada sam u junu 1986, Rapsodi~ni autor Vojvodine neposredno pred pesnisa, i wenih bezmernih nebekovu smrt, zavr{avao koji je, tako rano, posve mlad, tepao U Anti}evom stvarala~kom potezu, jednako u stihu, prozi, kao i u drami i filmu, (Hagiografija o Miroslavu Anti}u, kwigu Ulep{avawe nevidqivog ermu kao svom mla em bratu, a zvezde pronalazio na svim stranama, pa i u na- bilo je uvek ne~eg nenadoknadivo zavereni~kog, buntovnog, skoro ustani~kog. Werao jedan od krajeva te kwige: 1988), Anti} mi je u pero izdikti- {em ravni~arskom niskom grmqu, - u rezonansi pozne, vi{egodi{we filozofske literature, objavio je Savr{enstvo ma, bio je tako prirodan, ali istovremeno bio jednom, bilo jednom, uveravaju gov vi{edecenijski start ka tabu motivi- U celom svetu kad pi{u bajku - vatre i Mit o ptici, kao velike testamentarne traktate o na{em postojawu. cijalne, a dotad nedodirqive teme Golog Jedino u Zakavkazju po~iwu bajku: ludo hrabar. Dovoqno je ovde pomenuti kru- te da je to istina. Dokazalo se u vi{e navrata da je ovaj naoko razbaru{eni, nepredvidivi boem i Sveti pesak i Doru~ak sa avolom, pa Ti veruj ako ho}e{, a mo`da i ne otoka i surovo vreme otkupa, u filmovima Bilo jednom, a mo`da i nije bilo. te kako mario pouzdan podatak, minuciozno istra`ivawe, izgradwu samu. Ra{a velike, bulgakovqevske planetarne trage- Kad je re~ o meni - stvar treba zavrnamah postaviti na{eg pesnika na razinu mora{. Popov je ba{ na primeru Garavog sokaka pokazao u kolikim je razmerama ovaj ~uperka i tinejxerske prve qubavi, one Bio jednom, a mo`da i nije bio. dije. A, veoma konvergentno, pojava Plavog {iti zakavkaski. bajkoviti Bana}anin bio na strani izri- ve} daleke 1965. kada sam ga promovisao u Svakako, na{e dugo i pouzdano pam- ~itog romskog govora, preziru}i unapred beogradskom Ateqeu 212, nije samo uznemirila na{e tada{we bukvarske mediokrite- Pesnik, boem, umetnik re~i, usme- }ewe dokazuje da je bio Anti}. a~ewa svake vrste. Anti}eva harizma je bila i ostala neodoqiva. Na{em oskudnom trajawu, u nekada{- weg KADOK, ostvarila jednu od na{ih narista, veliki spava~, kapetan broda, te, nego je, u najboqoj tradiciji nekada{- wak, peva~, slikar, dramati~ar, scena- wem malenom gradu kakav je bio Novi Sad, jalarmantnijih ma{tarija. putnik, pustolov, qubavnik zavi~aja, jedini je on bio kadar da sugeri{e uzvi{enosti, sre}e, postvarenosti. Sa ve} znatne }a (1832, 1932), na nevelikoj razdaqini od partner Taqa, sabesednik Prevera, na- Ro en ravno sto godina posle \ure Jak{i- astronom, ali i astrolog, paor, de~ak, vremenske udaqenosti, mo`e se sa sigurno{}u utvrditi kako je Anti}ev govor, kao ~arski duh biv{eg vremena obnovio. Stva- graditeq, xudista, majstor svakojakih Srpske Crwe i Mokrina, Anti} je romanti- slednik Zmaja, filmaxija, bostanxija, i wegov `ivotopis uostalom, bio alibi za raju}i od svoje ukupne poezije jednu od najpotresnijih na{ih autobiografija. va, naro~ito ekspresnih, mislilac, ve{tina, reporter, zaqubqenik vozo- na{u ukupnu sku~enost, konvencionalnost, neostvarenost. U kwizi Koncert za 1.001 bubaw drug iz detiwstva koje nije prohujalo, Nije on pobrkao plan `ivota i poetsko (1962), karakteristi~no ga odaje podnaslov: Dnevnik o meni, qubavi i nekim na Livingstona. bokser, op~iwen letom galeba Xonata- mi{qewe, kako tvrde na{i tu`ni pozitivisti~ki kriti~ari, nego je, darovit i pticama. Kasnije se obznanilo do kraja: Anti} je, ponovimo uglas, tajanstvena, svojevoqno, poku{ao da ukine granicu Anti} je (p)ostao na{ najve}i pesnik ptica. Niko kao on nije o pticama pevao i ta- na{ih re~enica. ~udesna ta~ka na{ih govora i razgovora, izme u papira koji je, skoro kao feti{, voleo, pisao i crtao, i bezmerne plazme ko zavetno, nostalgi~no i bolno. Poput Ne mo`emo bez Anti}a. `ivota koji traje. Paola U~ela, on je ba{ pticama poklonio (Beseda na otvarawu Anti}evih dana ) KU]E U BRDIMA ANDRIJE MARKU[A, KWIGA O CRNOGORSKOJ ARHITEKTURI I ISTORIJI Tuma~ prostora i lutawa WIGA eseja Ku}e u brdi- Andrije Marku{a, ob- Kma javqena u podgori~kom Arhitektonskom forumu, posve}ena je arhitekturi te{kog perioda crnogorske istorije, koji je obele`io ovaj vid stvarala- {tva, a obuhvata period zakqu~no sa prvom polovinom proteklog veka. Kwiga je podeqena u dva poglavqa: Ku}e u brdima i Na vrh vrha vrh, od kojih se prvo odnosi na tradicionalnu ruralnu arhitekturu na podru~ju Crne Gore, a drugo na kritiku savremenih postupaka u ru{ewu Wego{eve kapele na Lov}enu i gradwi Me- {trovi}evog mauzoleja. - Marku{ je pokrenuo energije pesni~ke du{e i graditeqskog nerva i spojio ih u poeziju kamena i iskona - ka- `e recenzent Rastko Zaki}. - Kao arhitekta, dakle tuma~ prostora, i kao pesnik, tuma~ qudskog lutawa i nespokoja u vremenu, ose}aju}i du{u kamena, on je napravio mo}ni mozaik koji svedo~i o zajedni~koj sudbini ~oveka i wegove okoline. Otuda du{a zidova i du{a kamena `ive i oblikuju du{u ku}e i du{u uku}ana kao stameno, nerazru- {ivo jezgro i jemstvo jedinstva kroz legende i obi~aje, i svest da sve {to je dobro iz Aleksandra Eldrix Telo ~oveka se ne razlikuje od wegove du{e Galerija Haos pro{losti vaqa za sutra sa~uvati. Marku{ se u Ku}ama na brdima opredequje za ~uda. Wega zanimaju samo stvarne istorijske vrednosti, samo ku}e u brdima, autenti~ne i nedirnute, kao nepresu{ni izvor ~uda koja su se zaista dogodila, za svakog ~udoqupca da ih otkriva. On bi da odbrani Taru i Mora~u od zauzdavawa i pretvarawa wihovih kawona u mirna i anonimna akumulacijska jezera... I da se, nekim ~udom, na vrhu Lov}ena opet pojavi Wego{eva kapela, koju je veliki pesnik sam projektovao... D. M. Vladan Raki} *** Silviji Plat Predmeti se otimaju Oko tebe, Umno`avaju se i lude, Tvoje ruke krotko gube Bitku sa stvarima. Ni pedaq od sveta Vi{e ne zahvata{, I nigde ne ~uje{ Kome{awe dece, Dok ti se dom rasipa Pod otrovnim svetlom, Raspame}uje te Oticawe stvari, Sa rekom patosa, Bujicom zidova, Stravom tri~arija, Kolapsom sitnica... Raste zov Ti{ina Iz carstva Fundusa, Kao da se opet sprema Veliki prasak, Ali ti ne veruje{ Da je Haos postanak - Vratolomno se strmoglavquje{ U Ni{ta. (iz rukopisa [etwa po sobama ) Izrasline planete Radomiru Andri}u Sav sam radost Sav sam `ivot Smrt sam pobedio Jo{ pri ro ewu Prvom Pa je sada nosam Kao senku ote`ale planete Kao dar i su{t postojawa. Sav sam radost Jer se `ivot uselio U svaku moju }eliju Kao u svoju bogomdanu ku}u @ivot koji je umro jo{ kada sam se rodio Pa sada sre}no Wegov odsjaj na licu postojawa Vedrim i nosim. Nali~je sam nestajawa i neprestajawa Zasme{enog I belog bola U {krgut `ivota Zagri`enog, stisnutog. Branislav Make{ Senke Sav sam nepristajawe! I izraslina na planeti Izraslina nepristajawa skliskog! (iz kwige pesama Nema te a voda te zlati, izdava~ ^igoja {tampa, 2008)

VI SEDAM KWIGA ZA SEDAM DANA NA PRVI POGLED QUBAVNA PRI^A SRPSKI U STO LEKCIJA NIKOLAS SPARKS Tajanstvena poruka AMERI^KI bestseler autor Nikolas Sparks, ~ije su kwige prevedene na vi{e od 30 jezika, a tri ( Poruka o boci, [etwa za pam}ewe i Bele`nica ) filmovane, u romanu Na prvi pogled nastavio je pri~u, s istim junacima, iz prethodnog hit-romana Istinski vernik. Uspe{ni i veoma popularni wujor{- ki novinar Xeremi Mar{ odlazi da `ivi sa Leksi Darnel, qubavqu svog `ivota, u maleni grad u Severnoj Karolini. Iako se vi{e ne bavi svojim poslom, do koga mu je bilo veoma stalo, on Laguna Strana: 264 Cena: 475 dinara u`iva u mirnim i spokojnim danima, o~ekuju}i prinovu u porodici. Niz neo~ekivanih doga aja, me utim, pokrenu}e tajanstvena poruka na mejlu: Otkud zna{ da je dete tvoje? Sumwu }e poja~ati i jedna re~enica iz dnevnika Leksine prijateqice Dore. Pipci qubomore postaju sve opasniji, a dileme pred kojima se nalazi Xeremi sve ve}e. Prevodilac je @ermen Filipovi}. KWIGA NEDEQE VE] svojom prvom kwigom Pogledaj dom svoj, an ele, koja je objavqena 1929, Tomas Vulf (1900-1938) je do`iveo ogroman uspeh i kod ~italaca i kod kriti~ara. Kada je ovaj roman, ~etvrt veka kasnije, preveden na srpski, postao je kultna kwiga, ~iji se odjeci popularnosti i zna~aja ose}aju i danas. Roman je zasnovan na autobiografskoj gra i od koje su sastavqene i Vulfove pripovetke, ovih dana objavqene u kwizi U mra~noj {umi tajanstvenoj kao vreme (prevodilac Vera Ili}). Jedna od tema Vulfove proze je Ameri~ki gra anski rat, pri ~emu je autor nastojao da antagonizam izme u Severa i Juga prevazi- e. To se posebno vidi u prvoj du`oj pripoveci ^ikamauga u kojoj se o ratu govori iz perspektive gubitni~ke strane. Glavni lik, koji je na poseban na~in do`iveo poznatu bitku kod ^ikamauge i ~etvorogodi- Porodi~na patwa IPS Strana: 428 Cena: 559 dinara IZ pera Xodi Piko, koju mnogi smatraju jednom od najve}ih ameri~kih savremenih spisateqki, sti`e nam uzbudqiva i srceparaju}a Qubavna pri~a o porodi~noj patwi i iskrenom prijateqstvu prekinutom zbog neo~ekivane tragedije. U centru zbivawa su porodice Hart i Gold, koje `ive jedna pored druge, skoro dve decenije, dele}i sve `ivotne nevoqe i radosti. I wihova deca postaju najboqi prijateqi, a izme u Krisa i Emili prijateqstvo u sredwoj {koli prerasta u qubav. Iznenada dolazi do tragedije: Emilija je prona ena mrtva od posledica rawavawa u glavu. U cevi pi{toqa preostao je jo{ jedan metak za koji Kris tvrdi policiji da ga je namenio sebi, jer je re~ o sporazumnom samoubistvu. U tu wegovu izjavu lokalni inspektor sumwa, a Hartovi i Goldovi nalaze se u izuzetno delikatnoj situaciji, pitaju}i se koliko uop{te poznaju svoju decu. Roman je prevela Marija Obradovi}. KULTURA Sreda, 19. mart 2008. ALEKSANDAR JUGOVI] Roman ~itanka Filip Vi{wi} Strana: 263 Cena: 650 dinara {we ratovawe, spontano neutrali{e kqu~ne politi~ke, ideolo{ke i rasne razloge koji su doveli do gra anskog rata, za ra~un neposrednog, ~ulnog i slo`enim sadr`ajima `ivota ispuwenog svakodnevnog biolo{kog postojawa. - @ivot u malim ju`wa~kim sredinama i u prostoru Wujorka i wegove periferije predstavqen je u ovim pripovetkama `ivopisnom naracijom, duhovito, uzbudqivo, emotivno, sa izrazitom poetskom i humanisti~kom intonacijom u tekstu i sa zna~ewima koja sugeri{u dubok, slo`en i veoma ~ulan do`ivqaj sveta - ka`e kwi`evni kriti- ~ar i urednik Marko Nedi}. - Tomas Vulf je i danas pisac koji neposredno{}u, snagom i sve`inom stila i svoje vizije `ivota ostaje privla~an mnogim ~itala~kim slojevima, pogotovo onim koji ne prestaju da veruju u katarzi~no dejstvo kwi`evnosti. JEDAN od najdarovitijih srpskih prozaista mla e generacije Aleksandar Jugovi} (1975) - na slici - u tek iza{lom romanu Srpski u sto lekcija bavi se istorijom srpske nesre- }e u drugoj polovini 20. veka. Radwa romana doga a se u okolini ^a~ka, a junaci su qudi iz Jugovi}eve familije i okru`ewa o kojima je slu{ao razne pri~e. Nisu oni ni ose- }ali ni nosili sa sobom jednu, drugu ili tre}u ideologiju, ve} su ih prihvatili kao ne{to sasvim normalno, ka`e autor, isti~u}i da ovo jeste roman, ali i ~itanka koju svako pi{e ro ewem u Srbiji. Kroz likove okovane istorijskim i dru{tvenim, ali i mentalnim okolnostima, autor daje mogu}nost da se svako mo`e prepoznati u nekim od opisanih situacija. Jugovi} je ina~e skrenuo na sebe pa`wu kriti~ara i ~italaca s dva prethodna romana DISharmonija i Tri roga meseca. U MRA^NOJ [UMI TAJANSTVENOJ KAO VREME TOMAS VULF ZAJEDNO SAMI \IN\I] IZME\U LOJOLE I KROPOTKINA TUPAN I WEGOV PEDAGOG VEGA media Strana: 182 Cena: 430 dinara PE\A RADOSAVQEVI] Duhovne ve`be autor Strana: 116 Cena: 324 dinara XODI PIKO Dubok do`ivqaj `ivota DU[KO NOVAKOVI] Ponori i vidici Biblioteka Svetozar Markovi}, Zaje~ar Strana: 108 Cena: 275 dinara SKZ Strana: 224 Cena: 629 dinara 1. 6. 7. 8. 9. 10. BESTSELERI HITOVI U SRBIJI RUSKI PROZOR Dragan Veliki} ( Stubovi kulture ) VE^NI USLOV Oqa Ivawicki (Kompanija Novosti ) ZAPIS DU[E Qiqana Habjanovi}-\urovi} HARI POTER I RELIKVIJE SMRTI Xoana K. Rouling ( Evro-\unti ) VE[TICA IZ PORTOBELA Paulo Koeqo ( Paideia ) LETO PRE SUMRAKA Doris Lesing ( Agora ) DAN ZAQUBQENIH Olaf Olafson ( Samizdat B92 ) LUTAJU]I BOKEQ Nikola Malovi} ( Laguna ) SRCE MOJE Mirjana Bobi}-Mojsilovi} ( Ru`a ) MALIN^E Laura Eskivel ( Dereta ) 2. 3. 4. 5. HITOVI U FRANCUSKOJ 1. GODINE Ani Erno Automobil, televizija, pilula, materinstvo, `eqe, starost - prustovska saga o ~itavoj jednoj generacija, koja se sa autobiografije majstorski prenosi na tre}e lice. 2. MILENIJUM I Stig Larson Glavni pisci kriminalisti~kih romana dolaze sa severa. Autor trilogije Milenijum - prvi deo Mu{karci koji nisu voleli `ene, Stig Larson, glavna je zvezda u Francuskoj. Tri dela ovog romana zauzimaju tri mesta me u prvih pet. U prvom se rasvetqava ubistvo od pre 40 godina i mra~na tajna jedne ugledne porodice. 3. 4. MILENIJUM III Stig Larson Tre}i deo nosi naslov Devojka koja je sawala o bidonu benzina i {ibici i deo je trilogije pri~a o opasnim vezama mafije i politi~ara... MILENIJUM II Stig Larson Kraqica u palati na promaji naziv je drugog dela Larsonovog romana i govori o neobi~noj kohabitaciji qudi iz senke i onih koji im smetaju, jer su jedni drugima potrebni. 5. JE@EVA ELEGANCIJA Mjurijel Barberi Be} 75 nedeqa ovaj roman o sredove~noj ku}epaziteqki Rene, 12-godi{woj Palomi, koja je uobrazila da mora da se ubije, i neobi~nom Japancu, koji iznenada ulazi u wihov `ivot ne silazi sa francuske bestseler liste. Stubovi kulture Strana: 300 Cena: 720 din. Galimar Strana: 256 Cena: 17 evra Du{ko Novakovi} O, nagra eno... O, nagra eni, o slavna umetni~ka bratijo, Kad popijete malo vi{e, Kad se natreskate, Posle koktela u Gradskoj skup{tini MARKO [ELI] Ma{tovita groteska POZNAT kao Mar~elo, hip-hop artista, najboqi liri~ar me u reperima, Marko [eli} (1983) - na slici - ina~e student kwi`evnosti, oprobao se kao romansijer kwigom Zajedno sami. Duhovito ispri~anom pri~om autor obnavqa prastaru misao da ~ovek, bio kraq ili prosjak, do istine o sopstvenom `ivotu dolazi na me i svetova, u ~asu prelaska na onu stranu. Pa se tako, jednog dana, i Radoje Bakra~, mali ~ovek a glavni junak romana, koji se za `ivota nije pitao ni o kakvom smislu, obreo pred vratima samosaznawa. [eli} nam svoju verziju istorije o Raju i Paklu pripoveda nepretenciozno, ma{tovito i upravo stoga wegova groteska, wegova i{~a{ena crnohumorna vizuelizacija pejza`a onostranosti deluje uverqivo. Dok sa ostalim srodnim du{ama, na ni~ijoj zemqi, u autobusu za koji se ne zna kuda ide, ~eka da li }e se skrasiti u kona~nom miru ili sagoreti u beskona~noj gri`i savesti, Bakra~ se dose}a da istinu o svemu mo`e prona}i jedino u sebi, ka`e kriti~ar Mihajlo Panti}. U KRATKOJ a efektnoj kwizi, \in i} izme u Lojole i Kropotkina Pe a Radosavqevi} je ideje, `ivot i politi~ko anga`ovawe dr Zorana \in i}a (1952-2003) poku- {ao da sagleda iz nesvakida{weg ugla. Kao filozof, ali i pragmati~ni politi~ar, \in i} se interesovao za sistem usavr{avawa li~nosti koju je osmislio {panski sredwovekovni mistik Ignacije Lojola u ~ijim je ~uvenim duhovnim ve`bama pronalazio na~in pripreme li~nosti za velika dela, ka`e za Novosti Radosavqevi}. S druge strane, u mladosti \in i} je bio ponesen i idejama koje je zastupao veliki geograf i anarhista aristokratskih manira Petar Kropotkin (1842-1921), u ~ijem je delovawu prepoznavao sopstvenu li~nost: borbenost, `ivotnost i strasnu sklonost ka dru{tveno-politi~kom anga`manu. Dragan BOGUTOVI] NIKO u savremenoj srpskoj poeziji ne pokazuje tako intenzivnu i usredsre enu strast veristi~kog preispitivawa sveta kao {to to ~ini Du{ko Novakovi} (1948) - na slici - i to mo`da ba{ najizrazitije u kwizi Tupan i wegov pedagog. Ovakav do`ivqaj najnovije zbirke jednog od vode}ih na{ih savremenih pesnika, kriti~ar Gojko Bo`ovi} obrazla`e: Novakovi}eva poezija odlikuje se otvorenim ~ulima i izrazitim strastima. U woj se jednakim intenzitetom otkrivaju i najdubqi ponori i praznina svakodnevice, ali i epifanijski vidici koji jedino jo{ poezija mo`e otkriti u toj istoj svakodnevici. Ova poezija uzima na sebe lice drame u kojoj se lirski subjekt suo~ava sa li~nim udesima i socijalnim nu`nostima, sa politi~kim manipulacijama i eti~kim izazovima, sa zastra{uju}im ubrzawem koje ga nigde ne vodi i umno`enim informacijama koje mu vi{e ni- {ta ne govore. I krenete ulicama da se Blesavite, blesavite, blesavite, Znajte da na svakog od vas do e Po nekoliko nenagra enih. Po nekoliko koji nose, obe{ena o kukove, Ja~a pera od va{ih, stalno spremna za rad.

Sreda, 19. mart 2008. KULTURA DRAMSKI PISAC DU[AN SPASOJEVI], AUTOR ZVERIWAKA I ODUMIRAWA VII I govor o smrti slavi `ivot Vukica Strugar Pripadam onima koji ne prestaju da se ~ude `ivotu. Zadatak umetnosti i jeste da detektuje stvari koje se ~ine nevidqive NA festivalu Nove evropske drame u Vizbadenu, koji se u junu odr`ava u Esenskom gradskom pozori{tu, u~estvova- }e ansambl Ateqea 212 s predstavom Du{ana Spasojevi}a Odumirawe, u re`iji Egona Savina. Istovremeno, mladi pisac }e, igrom slu~aja, svoje delo prvi put ugledati i me u koricama kwige. I to i u nema~koj i u srpskoj verziji: u produkciji evropskog festivala i male kraqeva~ke izdava~ke ku}e. Ovih dana, pak, beogradska publika zaslu`enim aplauzom ispratila je jo{ jednu wegovu dramu na sceni Ateqea 212 - Zveriwak u re`iji Borisa Lije- {evi}a i izvo ewu Srpskog narodnog pozori{ta. Po jedna, i to ubita~na re~ za naslov va{ih komada? - Prva drama je od po~etka nosila taj naslov, napisao sam je jo{ tokom studija. ^esto sam posle predstava u prilici da ~ujem qude kako komentari{u da su moje pri~e mu~ne i te{ke, ali da pru`aju olak{awe. Vaqda zbog katarze koja im poma`e da sopstvenu `ivotnu snagu i silu osete intenzivnije. Oba moja komada, bez obzira na to {to govore o smrti, tragediji, preispitivawu grehova - slave `ivot. Ina~e, Odumirawe je naslov do koga sam lako do{ao, prirodno je u{ao i u pozori{te. Ne samo da odgovara na{em dru{tvenom trenutku ve} i na{em prostoru, porodici, narodu. Sve ostale se samo nametnulo: iz pri~e o pet karaktera isplivala je su{tina komada... Za{to se radwa va{ih drama odvija izvan grada i urbanih sredina? - Nemam pojma. Vaqda zato {to sam inspirisan predelima kroz koje sam prolazio i u kojima sam vi ao stare, usamqene qude, napu{tene ku}e. U isto~noj Srbiji retko sam bio u prilici da sretnem moju generaciju, nema mladog sveta. A ja sam hteo sebi da objasnim za{to... Porodica je osnovna }elija dru{tva, iz we sve proizlazi. Mi smo, u stvari, jedan familijaran narod! Zato se ovde i radi o netrpeqivosti qudi koji su bliski po prirodi stvari. Va{i junaci su `rtve okolnosti koje su izvan wihovih mo}i, kao u anti~koj drami? - Mo`da se to najboqe oslikava u jednom liku (Strahiwa) koji u trenutku suo- ~avawa sa istinom, priznaje krivicu po~iwenu iz neznawa: Nisam znao, ali morao sam znati. Jer, wegov sin se ubio zato {to on nije hteo da proda deo imawa, ne znaju}i da je sin imao dugove koje je morao da namiri... Zato otac ose}a potrebu da od`ivi svoju kaznu. S `aqewem konstatuje da je zdrav ko dren, mada bi najradije umro. U prividu U va{im komadima iver pada daleko od klade. Umnogome se razlikuju o~evi i sinovi? - Qudi uglavnom funkcioni{u u prividu. Ne samo u porodici. Da bih u{ao u su{tinu problema, tra`io sam ekstremne situacije, istra`ivao duboke motive koji pokre}u de{avawa. Sve se u vezi sa mojim junacima mnogo ranije dogodilo, ovo danas je samo odraz starih sukoba. [amar je uvek posledica. Foto S. Sari} Ideja za Zveriwak nije va{a? - Komad je imao radni naslov Zlo~in nad divqim zverima. S tim naslovom smo u{li u proces proba, ali sam po svaku cenu hteo da ga promenim. Za pomo} sam se obratio nedavno preminuloj profesorki Ogwenki Mili}evi}. Pozvala me je telefonom iz bolnice i izgovorila samo: Zveriwak! Tu divnu `enu voleo sam da zovem plutaju}a planeta, pomogla mi je da u em na scenu tako {to me je toplo preporu~ila na{im pozori- {tima. A wenoj re~i se verovalo. Za razliku od tvrdog prvenca, u ovoj drami mnogo je bajkovitog? - Mo`da je to moja nesvesna potreba da pobegnem od stvarnosti... Bajkoviti momenti poma`u da se pri~a lak{e podnese: {uma je metafora za ~istotu svega {to je ~ovek upropastio. To je pri~a o jednom ne`nom, rafiniranom ~oveku kome je ko{uta jela iz ruke, a on je do{ao u situaciju da je ubije... Mislim da kroz drame dolazim do nekih pitawa, ba{ zato {to na wih sam nemam odgovore. Prime}ujem u modernoj pozori- {noj umetnosti potrebu da se izvode odre eni zakqu~ci, da se sugeri{e. U wima se autori postavqaju iznad `ivota i smrti. Ja, pak, pripadam onoj vrsti qudi koje ne prestaje da se ~udi `ivotu. Zadatak umetnosti i jeste da detektuje stvari koje se ~ine nevidqive. Raduje li vas poziv iz Vizbadena? - Direktor festivala gledao je Odumirawe na Sterijinom pozorju, a poziv je direktna potvrda moje vere u sve segmente predstave. Neko bi mo`da mogao da pomisli da je na{a predstva tamo po`eqna upravo zbog naslova koji dolazi sa ovih prostora. Ipak, verujem da je to stvar istinskog vrednovawa komada. Najlep{e u svemu je da }e se neki mali qudi sa Povlena pojaviti na jednom velikom festivalu. Nadam se da }e probuditi interesovawe usred Evrope, kona~no, tema sama pronalazi svoj put. Istovremeno }e je {tampati nema~ki i srpski izdava~? - Ima tu neke simbolike: ti stvarima, stvari ka tebi. Ina~e, moj tre}i komad je trenutno u fazi druge ruke - pre~itavam ga, brusim i doterujem. S wim sam i diplomirao, nosi naziv Metak za sve. S wim }u, izvesno, poquqati etiketu pisca ruralne tematike. Naslovi su vam, nema {ta, kao se~ivo goqotine? - Tako nam je... Nema tu umivawa i ulep{avawa. Osim, mo`da, nade da }e posle svih dobijenih {amara do}i vreme qubavi. O FENOMENU NAJGLEDANIJE ENGLESKE SERIJE Tajna pekamske pijace I@E serije, ~ija izuzetna Spopularnost nesmawenim intenzitetom traje gotovo tri decenije, veoma je jednostavan: dvojica bra}e u potrazi za bogatstvom i boqim `ivotom. Naizgled, tako stereotipno. Ali, razrada nosi pri~u vi{e nego tema, a to je opet inicijalni okida~ za svu silu urnebesnih gegova i burleski, za duhovitost koja u dugotrajnoj neravnopravnoj borbi protivu `ivota ~esto ostaje jedino efikasno oru`je. Uzorni izdanak famoznog britanskog crnog humora svoju slavu nije stekao od prvog dana emitovawa. Serijal je masovnije postao gledan tek reprizirawem druge sezone, u trenucima kada su glasovi skeptika oko budu}nosti projekta postajali sve glasniji. Dve decenije kasnije, organizuju se redovne konvencije Dejan Petrovi} world-wide obo`avalaca, klub qubiteqa serije izdaje periodi~ni magazin Hookie Street, organizuju se troter-ture po Londonu. U velikoj anketi koju je nedavno radio Bi-Bi-Si, serija je ubedqivo odnela pobedu kao najboqa u Britaniji ikada. Glavni lik, Derek Troter Delboj, simpati~ni je muqator i prodavac svakojakog bofla, na turi Wujork-Pariz- Pekam `utim kombijem troto~ka{em. Ponavqaju}i uvek iznova mantru svakog luzera, slede}e godine u ovo vreme bi}emo milioneri, kojom sebe i druge `eli da ubedi da je ne{to druga~ije ipak nadohvat ruke, `eli da odagna zle duhove turobne svakodnevice koja je utoliko vi{e udru`ena s nerealnim, megalomanskim aspiracijama. On jednostavno ho}e da postane japi, ma {ta to zna~ilo. Otuda i ne treba da ~udi izuzetna popularnost serije na balkanskom poluostrvu, gde je ne samo ekonomski - burazerski trange-frange, ja-tebi-ti-meni biznis - ve} i svekoliki dru{tveni `ivot nalikovao jednoj velikoj pekamskoj pijaci. Wegov mla i brat Rodni je nespretni dugajlija s neskrivenim intelektualnim ambicijama. Ima maturu iz likovnog i matematike. Kulminacija serijala do{la u trenutku kada su Del i Rodni na aukciji prodali stari ~asovnik, koji im je sve vreme ~amio u gara`i, za nekih {est miliona funti i samim tim - postali milioneri! Naravno, to Delboja nije potpuno zadovoqilo ni obeshrabrilo u wegovim megalomanskim planovima. Na{ao je novi ciq, fundamentalno razli~it od starog: da postane milijarder. Kqu~ popularnosti Mu}ki ne le`i u britkom, na momente ~ak i grubom crnom humoru. Ovo je, zapravo, jedna topla, dirqiva qudska pri~a o naporima obi~nog malog ~oveka u Generalni direktor i glavni urednik Kompanije Novosti a. d.: Manojlo Vukoti} Urednik dodatka: Dejana Vukovi}; Tehni~ki urednik: Aleksandar Vuli}evi} Telefoni: 3398-180, 3028-036; E-mail: kult-dodatak@novosti.co.yu wegovoj potrazi za sre}om, na koju svako ima pravo. Zgodna personifikacija sna koji se uvek de{ava nekom drugom. Sve u ve~itoj prometejskoj nadi zbog koje vaqda jedino i vredi pregurati svoj vek.

U LONDONSKOM ODEONU 1. JULA PREMIJERA FILMA MAMMA MIA PO ISTOIMENOM POZORI[NOM MJUZIKLU ADAPTACIJA pozori{nog mjuzikla Mama mija na}i }e se pred bioskopskom publikom ovog leta. Svetska premijera planirana je 1. jula u Londonu, odakle je pre devet godina istoimeni komad sa Vest Enda osvajao pozori{- nu publiku {irom sveta. Najdu`e se pevala ABBA upravo u britanskoj prestonici i na Brodveju. Skor je 30 miliona gledalaca i milijardu dolara u 125 svetskih gradova. Samo na Ostrvu u ovom mjuziklu je u`ivalo ~etiri miliona qudi, a na blagajni je ostalo 132 miliona funti. Petogodi{wica izvo ewa Mama mije okupila je u teatru princa Edvarda i celu postavu grupe. Da se ovaj mjuzikl prenese i na veliko platno, sigurno je najzaslu`niji dvostruki oskarovac Tom Henks, koji ga je uz pomo} nekada{wih ~lanova slavnog {vedskog benda Benija Andersona i Bjorna Ulvaeusa producirao za Universal pictures. Henks je imao hrabrosti da strogog pozori{nog znalca Filu Lojd, koja je i postavila ovaj komad u Londonu i Wujorku, anga`uje i za filmsku verziju. Scenario za film napisala je druga dama Ketrin Xonson. Trebalo je jo{ sastaviti ubita~an spisak glumaca. A on glasi: Meril Strip, Kolin Firt, Stelan Skarsgard i doskora{wi Xejms Bond - Pirs Brosnan. Na filmsku traku je tako prenet i novi pozori{ni `anr, koji su u Engleskoj nazvali sa xuboks mjuzikl. To zna~i da je obi~no najjednostavniji predlo`ak oboga}en Hitovi grupe A VA na velikom platnu Biqana Nikovi} Kako se poznata britanska rediteqka Fila Lojd sna{la iza kamere, oskarovka Meril Strip u mjuziklu, a doskora{wi Xejms Bond kao tata V muzi~kim hitovima pop i rok zvezda. Osim Mama mije grupe ABBA, pamte se pesme Kvina u komadu We Will Rock You, zatim Rod Stjuart sa mjuziklom Tonight s the Night, a onda i pesme Bitlsa u predstavi The White Album... Tako }e i sada, u sat i po sun- ~ane gr~ke pri~e, odzvawati hitovi ABBA. Od naslovne Mamma Mia, Dancing Queen, Take a Chance on Me i The Winner Takes It All... i jo{ 18 prepoznatqivih numera nekada{weg pobednika Evrovizije. Najja~i adut je sigurno oskarovka Meril Strip, kojoj je ovo vatreno kr{tewe u mjuziklu. Ona u filmu Mama mija tuma~i majku devojke, koja bi na svadbu da pozove i svog oca, kojeg jo{ nije upoznala. Majka joj me utim i daqe ne `eli da oda tajnu, pa k}er zove trojicu kandidata, ~iji bi mogla da bude potomak. Film je sniman na nekoliko lokacija, a ekipa se najdu`e zadr`ala na gr~kom Skijatosu i najve}em filmskom studiju na Ostrvu - Pajnvud u Bakingem{iru. Kako se ledi Lojd prvi put sna{la iza kamere, kraqica dramskih rola u raspevanoj pri~i, a agent 007 na testu o~instva, ostaje da se vidi. Posle premijere na Lester skveru u bioskopu Odeon, crveni tepih bi}e postavqen i u Berlinu i drugim svetskim prestonicama. U na{e bioskope trebalo bi da stigne najdaqe do jeseni. U svakom slu~aju, muzika ABBA, bez obzira na to {to decenijama ima verne slu{aoce, ponovo }e zauzimati prva mesta na muzi~kim top-listama. GLUMICA SKARLET JOHANSEN RE@IRA JEDNU OD PRI^A U OMNIBUSU POSVE]ENOM WUJORKU Velika jabuka u kadru GLUMICA Skarlet Johansen uskoro }e se oprobati i kao rediteq. Mada tek na po~etku dvadesetih, ova mlada Wujor~anka va`i za jednu od glumica, koja je ve} izgradila ozbiqnu filmsku karijeru. Prvo }e se oprobati u omnibusu Volim Wujork, ne{to sli~no oma`u Parizu, na kojem je radilo nekoliko poznatih re`isera. Pored Johansonove, ostalih 11 filmskih zapisa napravi}e vrsni re`iseri poput Entonija Mingele, Fatiha Akina, Mire Nair... Glavnu ulogu u wenoj pri~i koja se de{ava u Bruklinu, tuma~i Kevin Bejkon. Premijera je predvi ena za ovogodi{wi Kanski festival, pa holivudska zvezda ve} snima zavr{ne scene, kako bi se {to pre posvetila monta`i. B. N.

IV Sreda, 19. mart 2008. KULTURA Sreda, 19. mart 2008. V TAHI]ANSKI DNEVNIK SLAVNOG SLIKARA PRVI PUT PRED NA[IM ^ITAOCIMA Iz srca mirisa Pol Gogen VE] nekoliko dana sam veoma bolestan: bili su to ostaci nekog bronhitisa zara enog u pariskoj zimi, a pored mene, u Papetetu, nema nikog: najzad, vaqa biti strpqiv, ubrzo }u biti tamo dole, na ~etrdeset petom kilometru. Ia ora na Gogen. To je u moju sobu u{la princeza, a ja sam bio u posteqi, odeven samo u kratki ogrta~ s pojasom, pa nisam izgledao ba{ najboqe da primim neku uglednu `enu. Bolestan sam, rekla je, do{la sam da te vidim. A kako se ti zove{?, pitao sam. Vaitua. Vaitua je bila istinska princeza, ako takva, me utim, jo{ postoji, budu}i da su Evropqani u ovoj zemqi sve sveli na svoj nivo. ^iwenica je da je ona do{la kod mene, bosonoga, sa cvetom iza uha, u crnoj haqini. Bila je u `alosti za svojim stricem (kraq Pomare koji je nedavno preminuo). Wen otac Tamatoa, uprkos evropskim pritiscima, uniformisanim prijemima, nije nikad `eleo da bude i{ta osim Maor kraqevske krvi, divovski borac s mu{- karcima u trenucima razgnevqenosti i stra{ne minotaurske orgije. Vaitua, pri~alo se, veoma je li~ila na wega. Poput svih Evropqana koji se u belim {lemovima iskrcavaju na ovo ostrvo, posmatrao sam tu svrgnutu princezu, sumwi~avo se osmehuju}i, ali hteo sam da da budem u~tiv i rekoh joj: Qubazna su {to si do{la, ho}e{ li da zajedno popijemo apsint? - i prstom sam joj pokazao bocu nedavno kupqenu za moje goste. Mirno i, uostalom, veoma jednostavno, ona je kro~ila put pokazanog mesta i sagnula se da uzme bocu. Wena laka prozirna haqina prekrivala joj je grudi koje su mogle dr`ati svet: nije bilo gre- {ke, bila je to zaista princeza. A weni preci? Sr~ani i sna`ni divovi. Na wenim mo}nim ramenima bila je ~vrsto usa ena glava. Na tren sam zapazio wenu qudo`dersku ~equst, wene zube, spremne da ~ere~e, wen neuhvatqiv pogled lukave zveri, a uprkos tome veoma lepo plemenito ~elo; smatrao sam da je veoma ru`na. Samo da ne do e da sedne na moj krevet; ova slaba{na skalamerija ne bi nas izdr`ala oboje. A ona je upravo to u~inila. Krevet je krckao, ali je odoleo. Upoznavali smo se piju}i. Razgovor ni s jedne ni s druge strane nije o`ivqavao, a }utawe me je razdra`ivalo. Posmatrao sam je, a i ona me je gledala. Boca se praznila... Vaitua je dobro potezala. Sunce je brzo zalazilo. Vaitua zapali tahi}ansku cigaretu, pa se pru}i po krevetu. Wena dva stopala milovala su dasku na dnu kreveta, kao kad se tigar oblizuje jezikom. Weno lice poprimilo je blagost i `ivost. Zami{qao sam da ~ujem predewe neke divqe ma~ke u`asno ~ulne. Kako je mu{karac varqiv! Evo, sad sam je smatrao lepom, veoma lepom. I kad mi ona re~e isprekidanim glasom: Lep si, pro`e me veliki drhtaj. Samo odlu~no, odlu~no... princeza je bila delikatna. Te{kim bakarnim glasom ona po~e da recituje celu Lafontenovu basnu o cvr~ku i mravu. (Divna uspomena iz wenog detiwstva provedenog kod sestara monahiwa koje su je tome nau~ile.) Cigareta se cela pretvorila u dim. Ona ustade. Zna{, Gogen, rekla mi je, ne volim tvog Lafontena. Za{to? Mi ga zovemo dobri Lafonten. Mo`da je dobar, ali mi je dosadan sa svojim zlim poukama. Mravi! (a na wenim ustima se ocrtava odvratnost). Cvr~ci! Ba{ ih volim. Lepo je umeti tako dobro pevati. Stalno pevati. Uvek davati... uvek. Onda s ponosom dodade: Kako je na{e kraqevstvo bilo divno kada su ~ovek i zemqa bili izda{ni u svojim blagodatima, pevali smo tokom cele godine. Verujem da sam popila suvi{e apsinta, pa odlazim, jer }u ina~e u~initi neku glupost. Kod ba{tenske kapije neki mladi} je zvao Vaituu. Bio je to jedan od mladi}a koji sve znaju i ne znaju ni{ta (u kancelarijama su ih nazivali pisarima i tako ih svrstavali). Vaitua se udaqi, nazivaju}i ga uri ( pas ). Ponovo sam spustio glavu na jastuk i u svome uhu ~uo kao neko mrmqawe: Ia ora na Gogen. - Ia ora na princeza. Zaspao sam... (Iz tahi}anskog dnevnika koji je pod naslovom Noa, Noa prvi put na srpskom jeziku objavio Slu`beni glasnik) POTPUNO je pogre- {no shvatawe, koje nam je ostalo kao r avo nasle e pro- {losti, da izme u sile i pokoravawa sili nema sredweg puta i da u odnosu sa inostranstvom treba izabrati jedno od to dvoje. U odnosu sa inostranstvom izvesno je da ni jedno ni drugo ne vaqa i da izme u sile i pokornosti vode mnogi putevi; i upravo to su putevi dostojanstva i uspeha. Ovo je pre nekih {est decenija zapisao Ivo Andri} u radu Dodir sa strancima u kojem je sumirao, {krto i oprezno, ali mudro i odmereno, svoje dugogodi{we diplomatsko iskustvo koje je uvek i{lo uzlaznom linijom - od sekretara tre}e klase u Ministarstvu vera do pomo}nika ministra inostranih poslova u Vladi Milana Stojadinovi}a. O toj mawe poznatoj strani na- {eg nobelovca, Miroslav Karaulac je napisao zanimqivu kwigu Andri} u diplomatiji, koju je ovih dana objavio Filip Vi{wi}. I sam romansijer, pripoveda~ i esejista, Karaulac se dugo bavi velikanom na{e kwi`evnosti i kao plod istra`ivawa nastale su i dve ranije objavqene kwige Rani Andri} i Andri}eve kule i gradovi. Ve} kao poznat pisac po kwizi poetskih zapisa Ex Ponto, mla ani Andri} je kao ~inovnik u Ministarstvu vera, u koje je do{ao 26. septembra 1919. godine, proveo samo pet meseci. Tada{wem ministru inostranih dela Anti Trumbi}u uputio je molbu da bude preme{ten u wegovo ministarstvo, `ele- }i, kako ka`e, da bude od koristi na{oj narodnoj i dr- `avnoj stvari u tu ini. Udovoqeno mu je, posle ~ega je upu}en na rad u Kraqevsko poslanstvo pri Svetoj stolici u Vatikanu. Ve} prvih dana boravka u Rimu, Andri} se u pismu prijateqici Zdenki Markovi} `ali na skupo}u i mala primawa, buku i pra{inu. Istovremeno, postaje zadivqen lepotama i pro{lo{}u drevnog grada. O svojoj spoznaji istorije do koje dolazi pi{e Uprili^no depresivnoj atmosferi baletske sale na tre}em spratu novosadskog Srpskog narodnog pozori{ta - bez prozora i pod neonskim svetlom - teku u`urbane pripreme za premijeru Labudovog jezera, baleta Petra Iqi- ~a ^ajkovskog, koji je posledwi put odigran na ovoj sceni pre 16 godina. Ipak, `agor i muzika, igra~i i balerine u radnim odelima svojim entuzijazmom, dinamikom unose pozitivnu atmosferu koja ni{ti sivilo sale za ve`bawe. Na{ poznati koreograf Vladimir Logunov, koji je postavio do sada ~etrdesetak baleta na doma}oj KWIGA ANDRI] U DILOMATIJI OTKRIVA MAWE POZNATU STRANU NA[EG VELIKANA Padam, kao poko{en, posle dodira sa svetom ministru vera Alaupovi}u: To biva nenadno, na jedan gotovo misti~an na~in. Nakon muke i truda prvih nesnala- `ewa, najednom nenadno, po~ne u ~ovjeku da se ra a dubqi smisao svih tih vjekovnih naslaga od religija, ideja, dr`ava i institucija. Sva ta, izme u toliko opre~na, qudska nastojawa, u~e jedno te isto, da je smisao qudskog djela na zemqi: zakon, mjera, rad, red i odricawe. Sredinom 1921. po~eo je da poboleva zbog ~ega je zatra- `io preme{taj i dobio Bukure{t, po{to je prethodno unapre en u zvawe vicekonzula druge klase. U tom, kako je pisao, zdravom i vedrom gradu u kome je `ivot lud i neukusno razvratan, mladi diplomata je proveo godinu dana i zavr{io nekoliko pripovedaka, me u kojima su Mustafa Maxar i Qubav u kasabi. Slede}e radno mesto mu je Trst u kojem }e boraviti nepuna dva meseca. Opet se po`alio na lo{e zdravqe: Lekar mi je savetovao da odmah napustim Trst. Sre- }om, premesti{e me u Grac, pi{e svom izdava~u Svetislavu Cvijanovi}u. Ni tamo mu se, me utim, ne dopada ( Ose}am se vrlo daleko od zemqe i kao drugi put interniran ), a posebne nevoqe nastaju kada mu je zapre}eno da }e ostati bez posla, jer nije imao odgovaraju}u kvalifikaciju. Andri} je, naime, apsolvirao 1919. u Zagrebu, ali nije diplomirao, pa je ostao, kako stoji u wegovom prvom re{ewu o postavqewu, apsolvirani slu{a~ Filozofskog fakulteta. Ipak, uspeo je da isposluje da BALET SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA PRIPREMA PREMIJERU POZNATOG DELA i inostranim scenama, sad vra}a ovo remek-delo na pozornicu SNP sa mladim poletnim ansamblom, internacionalnim ansamblom - kako ga rado naziva Rastislav Varga, direktor Baleta SNP, zbog sedmoro anga- `ovanih stranaca. Vladimir Logunov je pri kraju postavqawa ove klasi~ne baletske pri~e. Postavqena koreografija se cizelira, brusi, doteruju se deta- mu se dozvoli da prijavi i odbrani doktorsku tezu Razvoj duhovnog `ivota u Bosni pod uticajem turske vladavine. Iste 1924. raspore en je na rad u Ministarstvu inostranih dela u Beogradu, gde se vrlo brzo uklapa u elitno beogradsko dru{tvo gde je, Dragan Bogutovi} Velika izlo`ba Gojinih dela ga je zadivila, kao i neobi~ni `ivot {panskog umetnika du{e `edne svetla, pravde i iskrenosti. Ona }e mu pomo}i da formuli{e istorijski pesimizam, koji }e provla~iti kroz sva budu}a dela po re~ima wegovog prijateqa Crwanskog, bio rado vi- an. Tokom dve godine boravka u Beogradu, kako pi{e Miroslav Karaulac, Andri} }e imati prilike da upozna javni `ivot prestonice i postane vi ena figura i stekne reputaciju hedoniste i qi... Premijera je zakazana za ~etvrti april! Neophodno je bilo da vratimo ovaj balet na repertoar, ka- `e Rastislav Varga. Re~ je o poznatom baletu, poznatoj i rado slu{anoj muzici. Labudovo jezero spada u takozvane bele balete, koji je ne samo omiqen kod publike ve} se na wemu {koluju i izgra uju i baletski solisti i ceo ansambl. Labudovo jezero je posebno zahvalno i znalca u lagodnosti `ivqewa, koje }e ga dugo pratiti. Diplomatsko pute{estvije nastavqa se, zatim, u Marsequ gde je postavqen za vicekonzula. Desetak dana bo- `i}nih praznika proveo je u Parizu, gde je u tamo{wim arhivima satima prou~avao zbog prilike da se ve}i broj igra~a ogleda u solisti~kim ulogama. Tu mogu da se iska`u na zahtevnijim zadacima, da se usavr- {avaju i da se pripremaju za jo{ ozbiqnije zadatke. - Tokom posledwih sedam godina ansambl je znatno podmla en, homogenizovan, tako da je do{- lo vreme da se postavi predstava kao {to je Labudovo jezero, isti~e Varga. Na pitawe za{to se Novi Sad odlu~io ba{ za Logunova - Rastislav Varga ka`e da nisu hteli da kupuju ma~ku u xaku. Logunov je stari znanac Baleta SNP, odli~no poznaje mogu}nosti samog ansambla i solista, a s obzirom na wegovu reputaciju koreografa - bio je dobitna kombinacija. Sude}i po atmosferi u sali, mladi igra~i i balerine shvataju {anse koje im otvara ova predstava. Delovi baleta se po- Scena KOSTIME za premijeru Labudovog jezera novosadskog baleta osmislila je Mirjana Mauri}. A scenografiju svu u perju, na{ poznati scenograf Miodrag Taba~ki. navqaju, uve`bavaju: Jeste li razumeli, ako treba ponovi}emo, ~uje se jasno, glasno ali smireno Vladimir Logunov. Dok u prvom planu mladi Krunisawe baletskog repertoara Savo Popovi} Uz @izelu, Bo`anstvenu komediju U Marsequ 1926. god. Romea i Juliju,, Grka Zorbu, od aprila i Labudovo jezero solista Andrej Josif Kol~eriu (koji }e igrati princa Zigfrida na premijeri) sa dve balerine isprobava igru utroje iz prvog ~ina - u dnu sale, u }o- {ku drugi mladi igra~ - Flavius Popa - gleda, prati i isprobava istu varijaciju, jer je to {ansa da u toj numeri bude alternacija princu. Odetu, odnosno, Odiliju spremaju, s podjednakim entuzijazmom, Andreja Kule{evi} i Jelena Le~i}, a Rotbarta Flavijus Sasu. ^etiri devojke nastupaju skladno u zavodqivoj koreografiji koju je Logunov osmislio za neveste i ve} tu je prilika za mlade balerine da skrenu pa`wu na svoje sposobnosti. Iako joj je ovo prva Sa nepoznatom `enom u @enevi 1930. god. dokumenta vezana za istoriju otomanske Bosne. Posebno su ga zainteresovala tri toma Pjera Davida, travni~kog konzula (1806-1814), u kojima }e Andri} prepoznati svoju pri~u. Posle vi{e godina sakupqawa gra e u nekoliko centara u kojima je slu`bovao, u Beogradu }e tokom okupacije zavr{iti Travni~ku hroniku. Iz Pariza Andri}a je put odveo u Madrid, gde je 1928. primio du`nost sekretara Kraqevskog poslanstva SHS za [paniju i Portugal. Vrlo brzo je nau~io {panski jezik. Pose}ivao je narodne svetkovine verbene, koride, obli`we gradove i manastire, bele`io utiske o {panskim igra~icama. Posebno je bio zadivqen velikom izlo`bom Gojinih dela, kao i neobi~nim `ivotom ovog velikog umetnika. Sudbina genijalnog slikara du- {e `edne svetla, pravde i iskrenosti, pomo}i }e mu da, kako prime}uje Karaulac, formuli{e elementarni istorijski pesimizam, koji }e se provla~iti kroz sva wegova budu}a dela: Ovaj svet je carstvo materijalnih zakona i animalnog `ivota, bez smisla i ciqa, sa smr}u kao zavr{etkom svega. Sve {to je duhovno i misaono u wemu, na{lo se tu nekim slu~ajem, kao {to se civilizovani brodolomnici na u na nekom dalekom ostrvu. Pet meseci kasnije, Andri} je postavqen za sekretara u Briselu, a osam meseci potom, dobio je novu du`nost u Stalnoj kraqevskoj delegaciji u Dru{tvu naroda u @enevi. Tokom tri godine rada na tom poslu ima}e prilike da prati tokove svetske politike, da sretne mnoge wene tvorce i izvo a- ~e, politi~are i diplomate i da upotpuni svoja znawa o mehanizmima pribegavawa nasiqu i o na~inima da se ono izbegne. Vrati}e se, zatim, u Beograd, u MIP gde je ve} u`ivao glas iskusnog i odmerenog diplomate. Wegovi {efovi, Alaupovi}, Budisavqevi}, Vintrovi}, Smodlaka, u pismima preporuke zabele`i}e za wega da je - poslu{an, diskretan, uzorno lojalan, otmenog vaspitawa, umiqatog opho ewa, dobar kozer u dru{tvu, qubazan, susretqiv, a ujedno otmen. To }e, verovatno, biti razlog {to }e ga Milan Stojadinovi}, prilikom formirawa svoje vlade 24. juna 1935. po- Komentari i kajawa U PRVIM posleratnim godinama, Andri}ev dug i uspe{an put u diplomatskoj slu`bi, pi{e Miroslav Karaulac, bi}e predmet mnogih kriti~kih sudova i komentara wegovih predratnih prijateqa i wegovih kolega iz diplomatije. Zamera}e mu brzu, za wih neo~ekivanu, promenu tabora - od kraqevkog opunomo}enog ministra i izvanrednog poslanika do narodnog poslanika republi~ke, kasnije savezne skup{tine 1945-1953, u dva mandata (1946-1949) predsednika Saveza kwi`evnika Jugoslavije. Bi}e optu`ivan za prilagodqivost, kolebqivost i povla~ewe u krucijalnim situacijama. Sudovi koje sam Andri} daje o sebi u bele`nicama iz godina provedenih u diplomatiji znatno su stro`i: Toliko je moj polo`aj u svetu neprirodan, u tolikoj su opreci ono {to mislim kad sam sam i ono {to radim i govorim kad sam sa qudima, da posle svakog dodira sa svetom, padam kao poko{en i drhtim u bolu i nesanici, dok kroz mene neprestano prolaze i ponavqaju se, kao slova svetlosne reklame, sve re~i koje sam preko dana izgovorio. staviti za pomo}nika ministra inostranih poslova. Dve godine kasnije, posle Stojadinovi}eve smene, ukazom namesnika Pavla, Andri} je postavqen za opunomo}enog ministra i izvanrednog poslanika Kraqevskog poslanstva u Berlinu. Radi predaje akreditiva primqen je u audijenciju kod kancelara Tre}eg rajha, Hitlera, kome se, kako bele`i Karaulac, obratio u kli{iranom, prenapregnutom tonu protokolarne retorike. Kao dobar poznavalac fa{izma vrlo brzo je uo~io opasnost od homogenizacije Nemaca, ~ija je ve}ina spremna da primi najve}i `rtve i da postane dobrovoqni sau~esnik u najstra{nijim nasiqima i najriskatnijim me unarodnim avanturama. Krajem 1940. po~eli su tajni pregovori i susreti predstavnika vlade Cincar Markovi}a i nema~kog Rajha, iz kojih je Andri} bio iskqu- ~en. Nezadovoqan takvim vestima, Andri} je najpre napisao qubazno protestno pismo Cincar Markovi}u, a kada su pregovori nastavqeni zatra- `io je da bude povu~en sa tog polo`aja. Nije mu bilo udovoqeno, pa se 25. marta, po slu`benoj du`nosti, na{ao u Be~u, me u potpisnicima pakta o pristupawu Jugoslavije silama osovine. Posle pu~a od 27. marta, iz Beograda mu je tra`eno da u~ini sve da se odnosi sa Berlinom poboq{aju, ali Andri} u tome nije uspeo. Ne samo {to niko od predstavnika nema~ke vlasti nije hteo da ga primi, ve} mu je 5. aprila vra}en paso{, {to je zna~ilo da je wegova misija okon~ana. Godine okupacije Andri} }e pro`iveti povu~eno, u Prizrenskoj 9, u dve sobe, u kako je pisao, bosanskom stilu. Pisao je mnogo, ali nije dao da se i{ta objavi. U ovim danima pi{~evo ime sme javno da se pojavi jedino u ~ituqi, kaza}e jednom prijatequ. Tokom 1945. pojavi}e se tri wegova kapitalna romana: Na Drini }uprija, Travni~ka hronika i Gospo ica, a sve ostalo, naravno i Nobelova nagrada iz 1961, deo je na{e kwi`evne i kulturne istorije... Foto M. Polzovi} sezona u baletu SNP, Brankicu Vu~i}evi} i tehnika i rafinman s kojim tuma~i ulogu, preporu~uju i za slo`enije zadatke. Balet SNP sprema premijeru Labudovog jezera mesec i po dana, {to je za doma}e prilike pravi podvig. To u izvesnom smislu jeste kratak rok, ka`e nam Vladimir Logunov, ali to je svuda u svetu vreme potrebno za pripremu nove predstave. Balet SNP je mlada i ambiciozna trupa, `eqna da izvede novu predstavu - tako da zajedni~kim naporima i energijom posti`emo ono {to se od nas i o~ekuje. Predstava }e u svom finalu imati o~ekivani kvalitet, bi}e - tvrdi Logunov na osnovu dosada- {wih priprema - i iznad o~ekivawa. Tako }e se od aprila repertoaru Baleta SNP na kom su @izela, Romeo i Julija, Zurov~eva Bo- `anstvena komedija i Grk Zorba pridru`iti i Labudovo jezero.