kd0319.qxd

Sreda, 19. mart 2008. U IZDAWU NOVOSTI (Ne)vreme kwige Jago{ \ureti} Mo`da Sizif nikada ne}e sti}i do ciqa, ali to {to tro{i svoju energiju na uzbrdici a ne na nizbrdici, osmi{qava wegove beskrajne napore Vito Markovi} Lice no}i Miri Svedok je svetiqka, Pronicqivom oku blizu, Ti spava{, dodiruje{ senku kolenima, Ja sawam taj dodir u lirskom obliku. Ti spava{, unutar no}i, Bezvu~no kao udaqenost, Ja sawam, napamet postojim, Be{umno kao usamqenost. Miris svetlosti brzog sjaja U tvojoj je kosi, Za~in ne`nosti U tvojim je vrelim usnama. Ti spava{, sebe ima{, U tami kao usamqenost, Ja sawam, lelujam, potpuno kao udaqenost. Kao p~ela u vazduhu, Pod linijom mraka, Ti spava{, o~i ne otvara{, Ja, lebde}i, uvis sawam. DA je dràva ispunila velika o~ekivawa nakon petooktobarskog obrta 2000. godine, bilo bi sasvim normalno da wena kulturna politika bude ona ~etvrta, ovde nedostaju}a strana sveta kojoj bi se dugovala zahvalnost zbog uloge ~inioca koji na bitan na~in podr- àva opstanak i razvoj kwige koja je na mnogo na- ~ina u su{tinskom smislu ugroèna u savremenom svetu. Bar tako stvari stoje u drugim civilizovanim zemqama, ~ak i u onima gde je trì{te vekovima bog bogova, vrhovni regulator ~itavog dru{tvenog ìvota u svim wegovim aspektima. U wima je ve} odavno dràvni razlog u vezi sa op{tim kulturnim progresom, a posebno sa o~uvawem nacionalnog identiteta, ukazao na neminovnost da se kwiga mnogim sistemskim re{ewima mora pripremiti za ulazak na robno trì{te gde }e mo}i da izdrì utakmicu sa drugom robom koja pretenduje na porodi~ne buxete: hrana, pi}e, odevawe, zabava, kao i mnoge druge stvarne i virtuelne potrebe. Dakle, ako se ho}e razvoj nacionalne kulture, odnosno ako se ho}e kwiga koja je bez sumwe u wenom temequ, onda se mora dogoditi obrt u logici wenog tretmana u kontekstu vladaju}eg robnonov~anog tr- ì{ta. Nekriti~ki shva- }en i neselektivno primewen ekonomski liberalizam je, nakon petooktobarskog prevrata, postao vladaju}i na~in mi{qewa i filozofija reformi u svim vidovima dru{tvenog ìvota. Izdava~i su upu}ivani iskqu- ~ivo na trì{ni na~in privre ivawa i opstanka, pa im je ~ak preporu~ivano okretawe industrijskom izdava{tvu kao spasonosni lek po uzoru na englesko, francusko, nema~ko i {pansko jezi~ko podru~je. Kakva povr{nost i kakva besmislica situirana u na{e jezi~ko podru~je i kupovni potencijal na{eg ~oveka, posebno kada je re~ o ovoj teorijskoj vrsti kwiga sa tiraòm od 500 pa i mawe primeraka! Kulturna politika zasnovana na takvoj filozofskoj pretpostavci najvi{e je, razume se, poga ala izdava~e ~iji je programski profil bio obeleèn istrajnim negovawem upravo te kwige koja, kao {to rekoh, zbog ograni~enog broja potencijalnih kupaca ne moè ra~unati na visoke tiraè, pa prema tome ni na podno{- qive prodajne cene kwiga. [tavi{e, da bi apsurd bio doveden do svog maksimuma, u propozicijama tzv. dràvnog otkupa kwiga za potrebe biblioteka (koji su postepeno ~ak i postoktobarske vlasti ionako svele na relativno bezna~ajni i slu~ajni doga aj) ba{ ove vrste kwige nije doskora ni bilo. Ovde, dakle, nema ni traga od svesti, da ulagawe u jednog jedinog istinski stvarala~kog pojedinca, koji }e se odnegovati kao ~italac ko zna koje biblioteke diqem Srbije, moè biti na jednak na~in opravdano kao i ulagawe u stotine drugih ~italaca. Sa kwigom je, sa ~isto izdava~kog stanovi{ta, ìveti lepo, ali, s druge strane, sa robnonov~anog stanovi{ta, sa wom je ìveti veoma te{ko, gotovo nemogu}e. Otuda pa`qivijim posmatra~ima sa strane, koji uzimaju u obzir sve re~ene okolnosti, nikada nije jasno za{to autori pi{u godinama i danono}- no kwige od kojih ne mogu da ìve i za{to izdava~i, uz sva dovijawa, izdaju te kwige s kojim jedva sastavqaju kraj s krajem? Nije li to bavqewe tipi~nim sizifovskim poslom? Idoista, iskustvo dugogodi{weg bavqewa ovim poslom i kratkovida sporomewaju}a kulturna politika ove zemqe, mnogo puta su me naterali da se setim tog ~uvenog anti~kog mita i da poverujem kako onaj kamen {to ga je tako istrajno Sizif gurao uzbrdo, zapravo i nije bio kamen, ve} kwiga, a Sizif, uzmite kako god ho}ete, personifikacija wenog autora ili izdava~a ili pak oba zajedno, svejedno. Ali, da li je Sizif zaista tako naivan i u tolikom neznawu da ne vidi da se bavi uzaludnim poslom? - Ne, nije u tome stvar. Guraju}i svoj kamen uzbrdo i tro{e}i nemilice svoju energiju, Sizif ima jasan ciq, da izgura kamen na vrh brda, gde je sve druk~ije i odakle se unaokolo sve mnogo jasnije vidi, a mo`da }e upravo taj kamen poloìti kao temeq jednog mnogo boqeg ìvota za sve qude. Mo`da Sizif nikada ne}e sti}i do zadatog ciqa, ali ve} sama ~iwenica da on tro{i svoju energiju na uzbrdici a ne na nizbrdici, osmi{qava wegove beskrajne napore i obnavqa wegovu nadu da }e prepreke biti ipak savladane i da }e svakim danom biti boqe. Ostaje samo jo{ pitawe: otkud Sizifu tako neiscrpna energija za ostvarewe ciqa koji se jasno ne vidi i napore koje malo ko uvaàva? Ja to ne mogu druk~ije da imenujem nego strast, stvarala~ka strast koja mu ne da da se trgne iz sna i da primeti da nije vi{e u onom svom anti~kom vremenu, wegovom vrednosnom okruèwu, ve} da je do{lo neko drugo vreme u kome svi broje novac i novcem sve mere. Ali, {ta }e biti ako se Sizif ipak probudi do kraja iz svog sna i shvati da svi drugi ìve boqe i lagodnije i da u wemu prepoznaju samo jedno anahrono ~udovi{te i osobewaka kome ~ini zadovoqstvo mla}ewe prazne slame. Ne}e li se Sizif okrenuti na suprotnu stranu i pustiti kamen da se otkotrqa do kraja nizbrdice? Pred tim neizbe`nim pitawem stoji kultura svakog ozbiqnog naroda. Pavle Jovanovi} Fantastika u fotografiji Galerija Artget

II KULTURA Sreda, 19. mart 2008. LEKSIKON NOBELOVACA - REPREZENTATIVNI ZBORNIK NAU^NE ELITE 20. VEKA Druìna slavnih osobewaka D. Matovi} Biografije pisane tako da se dobije uvid u celokupni rad, sa naglaskom na dela oven~ana najpresti`nijom nagradom LEKSIKON nobelovaca - Nau~na elita 20 veka, koji su sa~inili Bo{ko i Vladimir Pavlovi}, u izdawu Prosvete, predstavqa svojevrsnu istoriju otkri}a. Wime su obuhva}ene biografije nau~nika, dobitnika najvi{eg svetskog priznawa za otkri}a iz oblasti fizike, hemije, medicine i fiziologije, koja su promenila sliku na{e civilizacije. Leksikon obuhvata biografije 474 nau~nika, od toga 112 iz fizike, 163 iz hemije i 138 iz fiziologije i medicine. Me u dobitnicima Nobelove nagrade u nauci samo je 11 èna, a razloge tome, prema mi{qewu autora, treba traìti u velikoj diskriminaciji. Zanimqiv podatak je da su otac i sin ~esto dobijali Nobelovu nagradu. Do Drugog svetskog rata najve}i broj nobelovaca poticao je iz Nema~ke i drugih evropskih zemaqa, dok je nakon rata primat preuzela Amerika. Razlog je velika migracija nau~nika u tu zemqu. - Za razliku od nagrada za kwièvnost i mir, politika nije u ve}oj meri uticala pri odlu~ivawu za dodelu Nobela nau~nicima - kaè Vladimir Pavlovi}. - Me{awe politike u nauku zabeleèno je samo za vreme Hitlerove vladavine, koji je, nakon {to je antinacista Karon Bosjecki nominovan, zabranio nema~kim nau~nicima da prihvate ovo priznawe. Neki nau~nici na Nobelovu nagradu ~ekali su vi{e desetina godina, pa je nau~nik Ernst Ruska sa zaka{wewem od pet decenija dobio priznawe za otkri}e elektronskog mikroskopa. Kako se ova nagrada ne dodequje posthumno, bez priznawa ostao je veliki broj nau~nika koji je pretendovao da je dobije. - Za neke od nobelovaca interesantno je bilo ukazati da su wihov karakter i nau~ni~ka delatnost potpuno odvojene kategorije - obja{- wava Bo{ko Pavlovi}. - Me u wima je bilo, kako prijatnih i komunikativnih li~nosti, tako i nekonvencionalnih, nepristupa~nih i odbojnog pona{awa. Jedni su vi{e voleli da rade timski, sa ve}im brojem saradnika, drugi su bili osobewaci i voleli da istraùju sami, neki su bili omiqeni kod svojih kolega, saradnika i studenata, drugi su opet bili nadmeni, iskqu~ivi, sva alice i nepristupa~ni. Autori su bili u dilemi prilikom navo ewa nacionalnosti nobelovaca, jer su mnogi nau~nici emigrirali iz zemqe gde su bili ro eni, {kolovani, i gde su jedno vreme ostvarivali otkri}a za koja su posle niza godina nagra ivani. Ali, u vreme dodeqivawa nagrade ìveli su i radili u drugoj dràvi i u me uvremenu u woj su stekli nova dràvqanstva. - Uloga nauke u 20. veku postala je mnogo ve}a, jer je uticala na zbivawa u dru{tvu u celini i zato je postala pitawe prestià i izraz mo}i dru{tva - kaù autori. Veliko znawe, {irina pogleda i sposobnost da se u e u sr` problema omogu}ili su pojedinim nau~nicima uspe{na istraìvawa i u onim oblastima koje nisu bile predmet wihovih osnovnih univerzitetskih studija. Takvi izuzetni nau~nici, genijalnih sposobnosti, s lako}om su prelazili iz jedne u drugu oblast istraìvawa i postizali izuzetno vredna otkri}a i pronalaske, koji su im doneli Nobelove nagrade. U Leksikonu su date i biografije takvih nau~nika, poput Svantea Arenijusa koji je diplomirao fiziku, a dodeqena mu je nagrada za hemiju 1903. godine za postavqawe teorije elektroliti~ke disocijacije ili Marije Kiri koja je diplomirala fiziku i matematiku, a dobila je nagradu za hemiju 1911. godine. Tu je i Ernest Raderford, po obrazovawu fizi~ar, dobitnik nagrade za hemiju za istraìvawa dezintegracije elemenata i hemije radioaktivnih supstanci... Biografije nobelovaca pisane su tako da se dobije uvid u celokupni wihov rad sa naglaskom na najva`nija dela koja su im i donela to visoko priznawe. Na kraju kwige nalazi se popis svih najzna~ajnijih nagrada koje se dodequju za doprinos u nauci i imena dobitnika sa oznakama zemaqa iz kojih su poticali. Ova kwiga pokazuje i kako su nagrade dobijale imena po nau~nicima, ali i po politi~arima i biznismenima koji su imali sluha za nauku.

Sreda, 19. mart 2008. KULTURA MIROSLAV ANTI] ILI POEZIJA KAO POTRESNA AUTOBIOGRAFIJA Tawa Milutinovi} III VASKOLIKA stvarala~ka pomama Miro- svoj san. Uostalom, i na wego- svoju qubav, svoje no}ne more, slava Anti}a (1932- vim ranim crteìma naj~e{- 1986) podstaknuta je }e se, kao simboli, javqaju intimnim strahom da se, ne dao Bog, miomi e sa nekim od ~udesa ovoga sveta. Svejedno da li je re~ o pejzaìma, ènama, kwigama, mudracima, uvek je u Anti}evom rukopisu ùdwa za totalnim ìvotom omogu}ila da se ostvari ~arolija obi~nog. Planetarne klime jedini su, ekstati~ni vazduh na{eg jedinstvenog mornara i buntovnika s razlogom. Uzbu ewa se, ~esto veoma uspe{no pretapaju u uzbudqive na{e nesanice. Anti}eve teme bez jedinstva, u semanti~kim naznakama poznatog naslova Isidore Sekuli}, zapravo podrazumevaju nepregled na{ih modernih vremena. Sada se jasno vidi da je Anti}, u jednoj od svojih ranih pesama, ~ove~anstvo ose}ao kao stvar koliko porodi~nu toliko i metafizi~ku. Samo jo{ Anti}, sa Brankom èlezni~ke tra~nice, telefonske ìce, vinske boce i ~a{e - ptice. Gotovo da je svaka od mnogobrojnih wegovih kwiga ~itanka qubavi, ugovor sa pticama, putovo a po velikom zvezdanom {aru koji je nad nama, neprekidno, zauvek, krov sveta. Citirao je jednom kafansku ma arsku pesmu: U ìvotu je uvek bilo nekako. E, to nekako, na Anti}evim raskr{}ima, biografskim i pesni~kim, imalo je uvek i dimenziju produètaka, unutra{weg oboga}ivawa, spirale istra- ìvawa, kako bi se, kad tad, a mo`da i ranije, dosegao onaj unutra{wi vrh neshvatqivog i mogu}eg. înio je gotovo nemogu}e. U Pan~evcu je objavqivao jedan od prvih na{ih nacionalnih stripova, a u ovda{wem, lokalnom listu Obi~no petkom, Ne moèmo bez Anti}a Miqkovi}em, jedini na{ legendarni Dra{ko Re ep koji je postao obrazac pesni~ki dvojac dru- novosadskog polisja, u ge polovine pro{og veka, mo- On je tajanstvena, ~udesna ta~ka na{ih mato{evskom smislu. è da vas iznenadi. govora i razgovora, na{ih re~enica Kada sam u junu 1986, Rapsodi~ni autor Vojvodine neposredno pred pesnisa, i wenih bezmernih nebekovu smrt, zavr{avao koji je, tako rano, posve mlad, tepao U Anti}evom stvarala~kom potezu, jednako u stihu, prozi, kao i u drami i filmu, (Hagiografija o Miroslavu Anti}u, kwigu Ulep{avawe nevidqivog ermu kao svom mla em bratu, a zvezde pronalazio na svim stranama, pa i u na- bilo je uvek ne~eg nenadoknadivo zavereni~kog, buntovnog, skoro ustani~kog. Werao jedan od krajeva te kwige: 1988), Anti} mi je u pero izdikti- {em ravni~arskom niskom grmqu, - u rezonansi pozne, vi{egodi{we filozofske literature, objavio je Savr{enstvo ma, bio je tako prirodan, ali istovremeno bio jednom, bilo jednom, uveravaju gov vi{edecenijski start ka tabu motivi- U celom svetu kad pi{u bajku - vatre i Mit o ptici, kao velike testamentarne traktate o na{em postojawu. cijalne, a dotad nedodirqive teme Golog Jedino u Zakavkazju po~iwu bajku: ludo hrabar. Dovoqno je ovde pomenuti kru- te da je to istina. Dokazalo se u vi{e navrata da je ovaj naoko razbaru{eni, nepredvidivi boem i Sveti pesak i Doru~ak sa avolom, pa Ti veruj ako ho}e{, a mo`da i ne otoka i surovo vreme otkupa, u filmovima Bilo jednom, a mo`da i nije bilo. te kako mario pouzdan podatak, minuciozno istraìvawe, izgradwu samu. Ra{a velike, bulgakovqevske planetarne trage- Kad je re~ o meni - stvar treba zavrnamah postaviti na{eg pesnika na razinu mora{. Popov je ba{ na primeru Garavog sokaka pokazao u kolikim je razmerama ovaj ~uperka i tinejxerske prve qubavi, one Bio jednom, a mo`da i nije bio. dije. A, veoma konvergentno, pojava Plavog {iti zakavkaski. bajkoviti Bana}anin bio na strani izri- ve} daleke 1965. kada sam ga promovisao u Svakako, na{e dugo i pouzdano pam- ~itog romskog govora, preziru}i unapred beogradskom Ateqeu 212, nije samo uznemirila na{e tada{we bukvarske mediokrite- Pesnik, boem, umetnik re~i, usme- }ewe dokazuje da je bio Anti}. a~ewa svake vrste. Anti}eva harizma je bila i ostala neodoqiva. Na{em oskudnom trajawu, u nekada{- weg KADOK, ostvarila jednu od na{ih narista, veliki spava~, kapetan broda, te, nego je, u najboqoj tradiciji nekada{- wak, peva~, slikar, dramati~ar, scena- wem malenom gradu kakav je bio Novi Sad, jalarmantnijih ma{tarija. putnik, pustolov, qubavnik zavi~aja, jedini je on bio kadar da sugeri{e uzvi{enosti, sre}e, postvarenosti. Sa ve} znatne }a (1832, 1932), na nevelikoj razdaqini od partner Taqa, sabesednik Prevera, na- Ro en ravno sto godina posle \ure Jak{i- astronom, ali i astrolog, paor, de~ak, vremenske udaqenosti, moè se sa sigurno{}u utvrditi kako je Anti}ev govor, kao ~arski duh biv{eg vremena obnovio. Stva- graditeq, xudista, majstor svakojakih Srpske Crwe i Mokrina, Anti} je romanti- slednik Zmaja, filmaxija, bostanxija, i wegov ìvotopis uostalom, bio alibi za raju}i od svoje ukupne poezije jednu od najpotresnijih na{ih autobiografija. va, naro~ito ekspresnih, mislilac, ve{tina, reporter, zaqubqenik vozo- na{u ukupnu sku~enost, konvencionalnost, neostvarenost. U kwizi Koncert za 1.001 bubaw drug iz detiwstva koje nije prohujalo, Nije on pobrkao plan ìvota i poetsko (1962), karakteristi~no ga odaje podnaslov: Dnevnik o meni, qubavi i nekim na Livingstona. bokser, op~iwen letom galeba Xonata- mi{qewe, kako tvrde na{i tu`ni pozitivisti~ki kriti~ari, nego je, darovit i pticama. Kasnije se obznanilo do kraja: Anti} je, ponovimo uglas, tajanstvena, svojevoqno, poku{ao da ukine granicu Anti} je (p)ostao na{ najve}i pesnik ptica. Niko kao on nije o pticama pevao i ta- na{ih re~enica. ~udesna ta~ka na{ih govora i razgovora, izme u papira koji je, skoro kao feti{, voleo, pisao i crtao, i bezmerne plazme ko zavetno, nostalgi~no i bolno. Poput Ne moèmo bez Anti}a. ìvota koji traje. Paola U~ela, on je ba{ pticama poklonio (Beseda na otvarawu Anti}evih dana ) KU]E U BRDIMA ANDRIJE MARKU[A, KWIGA O CRNOGORSKOJ ARHITEKTURI I ISTORIJI Tuma~ prostora i lutawa WIGA eseja Ku}e u brdi- Andrije Marku{a, ob- Kma javqena u podgori~kom Arhitektonskom forumu, posve}ena je arhitekturi te{kog perioda crnogorske istorije, koji je obeleìo ovaj vid stvarala- {tva, a obuhvata period zakqu~no sa prvom polovinom proteklog veka. Kwiga je podeqena u dva poglavqa: Ku}e u brdima i Na vrh vrha vrh, od kojih se prvo odnosi na tradicionalnu ruralnu arhitekturu na podru~ju Crne Gore, a drugo na kritiku savremenih postupaka u ru{ewu Wego{eve kapele na Lov}enu i gradwi Me- {trovi}evog mauzoleja. - Marku{ je pokrenuo energije pesni~ke du{e i graditeqskog nerva i spojio ih u poeziju kamena i iskona - ka- è recenzent Rastko Zaki}. - Kao arhitekta, dakle tuma~ prostora, i kao pesnik, tuma~ qudskog lutawa i nespokoja u vremenu, ose}aju}i du{u kamena, on je napravio mo}ni mozaik koji svedo~i o zajedni~koj sudbini ~oveka i wegove okoline. Otuda du{a zidova i du{a kamena ìve i oblikuju du{u ku}e i du{u uku}ana kao stameno, nerazru- {ivo jezgro i jemstvo jedinstva kroz legende i obi~aje, i svest da sve {to je dobro iz Aleksandra Eldrix Telo ~oveka se ne razlikuje od wegove du{e Galerija Haos pro{losti vaqa za sutra sa~uvati. Marku{ se u Ku}ama na brdima opredequje za ~uda. Wega zanimaju samo stvarne istorijske vrednosti, samo ku}e u brdima, autenti~ne i nedirnute, kao nepresu{ni izvor ~uda koja su se zaista dogodila, za svakog ~udoqupca da ih otkriva. On bi da odbrani Taru i Mora~u od zauzdavawa i pretvarawa wihovih kawona u mirna i anonimna akumulacijska jezera... I da se, nekim ~udom, na vrhu Lov}ena opet pojavi Wego{eva kapela, koju je veliki pesnik sam projektovao... D. M. Vladan Raki} *** Silviji Plat Predmeti se otimaju Oko tebe, Umnoàvaju se i lude, Tvoje ruke krotko gube Bitku sa stvarima. Ni pedaq od sveta Vi{e ne zahvata{, I nigde ne ~uje{ Kome{awe dece, Dok ti se dom rasipa Pod otrovnim svetlom, Raspame}uje te Oticawe stvari, Sa rekom patosa, Bujicom zidova, Stravom tri~arija, Kolapsom sitnica... Raste zov Ti{ina Iz carstva Fundusa, Kao da se opet sprema Veliki prasak, Ali ti ne veruje{ Da je Haos postanak - Vratolomno se strmoglavquje{ U Ni{ta. (iz rukopisa [etwa po sobama ) Izrasline planete Radomiru Andri}u Sav sam radost Sav sam ìvot Smrt sam pobedio Jo{ pri ro ewu Prvom Pa je sada nosam Kao senku oteàle planete Kao dar i su{t postojawa. Sav sam radost Jer se ìvot uselio U svaku moju }eliju Kao u svoju bogomdanu ku}u @ivot koji je umro jo{ kada sam se rodio Pa sada sre}no Wegov odsjaj na licu postojawa Vedrim i nosim. Nali~je sam nestajawa i neprestajawa Zasme{enog I belog bola U {krgut ìvota Zagriènog, stisnutog. Branislav Make{ Senke Sav sam nepristajawe! I izraslina na planeti Izraslina nepristajawa skliskog! (iz kwige pesama Nema te a voda te zlati, izdava~ îgoja {tampa, 2008)

VI SEDAM KWIGA ZA SEDAM DANA NA PRVI POGLED QUBAVNA PRIÂ SRPSKI U STO LEKCIJA NIKOLAS SPARKS Tajanstvena poruka AMERI^KI bestseler autor Nikolas Sparks, ~ije su kwige prevedene na vi{e od 30 jezika, a tri ( Poruka o boci, [etwa za pam}ewe i Bele`nica ) filmovane, u romanu Na prvi pogled nastavio je pri~u, s istim junacima, iz prethodnog hit-romana Istinski vernik. Uspe{ni i veoma popularni wujor{- ki novinar Xeremi Mar{ odlazi da ìvi sa Leksi Darnel, qubavqu svog ìvota, u maleni grad u Severnoj Karolini. Iako se vi{e ne bavi svojim poslom, do koga mu je bilo veoma stalo, on Laguna Strana: 264 Cena: 475 dinara uìva u mirnim i spokojnim danima, o~ekuju}i prinovu u porodici. Niz neo~ekivanih doga aja, me utim, pokrenu}e tajanstvena poruka na mejlu: Otkud zna{ da je dete tvoje? Sumwu }e poja~ati i jedna re~enica iz dnevnika Leksine prijateqice Dore. Pipci qubomore postaju sve opasniji, a dileme pred kojima se nalazi Xeremi sve ve}e. Prevodilac je @ermen Filipovi}. KWIGA NEDEQE VE] svojom prvom kwigom Pogledaj dom svoj, an ele, koja je objavqena 1929, Tomas Vulf (1900-1938) je doìveo ogroman uspeh i kod ~italaca i kod kriti~ara. Kada je ovaj roman, ~etvrt veka kasnije, preveden na srpski, postao je kultna kwiga, ~iji se odjeci popularnosti i zna~aja ose}aju i danas. Roman je zasnovan na autobiografskoj gra i od koje su sastavqene i Vulfove pripovetke, ovih dana objavqene u kwizi U mra~noj {umi tajanstvenoj kao vreme (prevodilac Vera Ili}). Jedna od tema Vulfove proze je Ameri~ki gra anski rat, pri ~emu je autor nastojao da antagonizam izme u Severa i Juga prevazi- e. To se posebno vidi u prvoj duòj pripoveci îkamauga u kojoj se o ratu govori iz perspektive gubitni~ke strane. Glavni lik, koji je na poseban na~in doìveo poznatu bitku kod îkamauge i ~etvorogodi- Porodi~na patwa IPS Strana: 428 Cena: 559 dinara IZ pera Xodi Piko, koju mnogi smatraju jednom od najve}ih ameri~kih savremenih spisateqki, stiè nam uzbudqiva i srceparaju}a Qubavna pri~a o porodi~noj patwi i iskrenom prijateqstvu prekinutom zbog neo~ekivane tragedije. U centru zbivawa su porodice Hart i Gold, koje ìve jedna pored druge, skoro dve decenije, dele}i sve ìvotne nevoqe i radosti. I wihova deca postaju najboqi prijateqi, a izme u Krisa i Emili prijateqstvo u sredwoj {koli prerasta u qubav. Iznenada dolazi do tragedije: Emilija je prona ena mrtva od posledica rawavawa u glavu. U cevi pi{toqa preostao je jo{ jedan metak za koji Kris tvrdi policiji da ga je namenio sebi, jer je re~ o sporazumnom samoubistvu. U tu wegovu izjavu lokalni inspektor sumwa, a Hartovi i Goldovi nalaze se u izuzetno delikatnoj situaciji, pitaju}i se koliko uop{te poznaju svoju decu. Roman je prevela Marija Obradovi}. KULTURA Sreda, 19. mart 2008. ALEKSANDAR JUGOVI] Roman ~itanka Filip Vi{wi} Strana: 263 Cena: 650 dinara {we ratovawe, spontano neutrali{e kqu~ne politi~ke, ideolo{ke i rasne razloge koji su doveli do gra anskog rata, za ra~un neposrednog, ~ulnog i sloènim sadràjima ìvota ispuwenog svakodnevnog biolo{kog postojawa. - @ivot u malim ju`wa~kim sredinama i u prostoru Wujorka i wegove periferije predstavqen je u ovim pripovetkama ìvopisnom naracijom, duhovito, uzbudqivo, emotivno, sa izrazitom poetskom i humanisti~kom intonacijom u tekstu i sa zna~ewima koja sugeri{u dubok, sloèn i veoma ~ulan doìvqaj sveta - kaè kwièvni kriti- ~ar i urednik Marko Nedi}. - Tomas Vulf je i danas pisac koji neposredno{}u, snagom i sveìnom stila i svoje vizije ìvota ostaje privla~an mnogim ~itala~kim slojevima, pogotovo onim koji ne prestaju da veruju u katarzi~no dejstvo kwièvnosti. JEDAN od najdarovitijih srpskih prozaista mla e generacije Aleksandar Jugovi} (1975) - na slici - u tek iza{lom romanu Srpski u sto lekcija bavi se istorijom srpske nesre- }e u drugoj polovini 20. veka. Radwa romana doga a se u okolini â~ka, a junaci su qudi iz Jugovi}eve familije i okruèwa o kojima je slu{ao razne pri~e. Nisu oni ni ose- }ali ni nosili sa sobom jednu, drugu ili tre}u ideologiju, ve} su ih prihvatili kao ne{to sasvim normalno, kaè autor, isti~u}i da ovo jeste roman, ali i ~itanka koju svako pi{e ro ewem u Srbiji. Kroz likove okovane istorijskim i dru{tvenim, ali i mentalnim okolnostima, autor daje mogu}nost da se svako moè prepoznati u nekim od opisanih situacija. Jugovi} je ina~e skrenuo na sebe pa`wu kriti~ara i ~italaca s dva prethodna romana DISharmonija i Tri roga meseca. U MRA^NOJ [UMI TAJANSTVENOJ KAO VREME TOMAS VULF ZAJEDNO SAMI \IN\I] IZME\U LOJOLE I KROPOTKINA TUPAN I WEGOV PEDAGOG VEGA media Strana: 182 Cena: 430 dinara PE\A RADOSAVQEVI] Duhovne ve`be autor Strana: 116 Cena: 324 dinara XODI PIKO Dubok doìvqaj ìvota DU[KO NOVAKOVI] Ponori i vidici Biblioteka Svetozar Markovi}, Zaje~ar Strana: 108 Cena: 275 dinara SKZ Strana: 224 Cena: 629 dinara 1. 6. 7. 8. 9. 10. BESTSELERI HITOVI U SRBIJI RUSKI PROZOR Dragan Veliki} ( Stubovi kulture ) VE^NI USLOV Oqa Ivawicki (Kompanija Novosti ) ZAPIS DU[E Qiqana Habjanovi}-\urovi} HARI POTER I RELIKVIJE SMRTI Xoana K. Rouling ( Evro-\unti ) VE[TICA IZ PORTOBELA Paulo Koeqo ( Paideia ) LETO PRE SUMRAKA Doris Lesing ( Agora ) DAN ZAQUBQENIH Olaf Olafson ( Samizdat B92 ) LUTAJU]I BOKEQ Nikola Malovi} ( Laguna ) SRCE MOJE Mirjana Bobi}-Mojsilovi} ( Ruà ) MALINÊ Laura Eskivel ( Dereta ) 2. 3. 4. 5. HITOVI U FRANCUSKOJ 1. GODINE Ani Erno Automobil, televizija, pilula, materinstvo, èqe, starost - prustovska saga o ~itavoj jednoj generacija, koja se sa autobiografije majstorski prenosi na tre}e lice. 2. MILENIJUM I Stig Larson Glavni pisci kriminalisti~kih romana dolaze sa severa. Autor trilogije Milenijum - prvi deo Mu{karci koji nisu voleli ène, Stig Larson, glavna je zvezda u Francuskoj. Tri dela ovog romana zauzimaju tri mesta me u prvih pet. U prvom se rasvetqava ubistvo od pre 40 godina i mra~na tajna jedne ugledne porodice. 3. 4. MILENIJUM III Stig Larson Tre}i deo nosi naslov Devojka koja je sawala o bidonu benzina i {ibici i deo je trilogije pri~a o opasnim vezama mafije i politi~ara... MILENIJUM II Stig Larson Kraqica u palati na promaji naziv je drugog dela Larsonovog romana i govori o neobi~noj kohabitaciji qudi iz senke i onih koji im smetaju, jer su jedni drugima potrebni. 5. JE@EVA ELEGANCIJA Mjurijel Barberi Be} 75 nedeqa ovaj roman o sredove~noj ku}epaziteqki Rene, 12-godi{woj Palomi, koja je uobrazila da mora da se ubije, i neobi~nom Japancu, koji iznenada ulazi u wihov ìvot ne silazi sa francuske bestseler liste. Stubovi kulture Strana: 300 Cena: 720 din. Galimar Strana: 256 Cena: 17 evra Du{ko Novakovi} O, nagra eno... O, nagra eni, o slavna umetni~ka bratijo, Kad popijete malo vi{e, Kad se natreskate, Posle koktela u Gradskoj skup{tini MARKO [ELI] Ma{tovita groteska POZNAT kao Mar~elo, hip-hop artista, najboqi liri~ar me u reperima, Marko [eli} (1983) - na slici - ina~e student kwièvnosti, oprobao se kao romansijer kwigom Zajedno sami. Duhovito ispri~anom pri~om autor obnavqa prastaru misao da ~ovek, bio kraq ili prosjak, do istine o sopstvenom ìvotu dolazi na me i svetova, u ~asu prelaska na onu stranu. Pa se tako, jednog dana, i Radoje Bakra~, mali ~ovek a glavni junak romana, koji se za ìvota nije pitao ni o kakvom smislu, obreo pred vratima samosaznawa. [eli} nam svoju verziju istorije o Raju i Paklu pripoveda nepretenciozno, ma{tovito i upravo stoga wegova groteska, wegova i{~a{ena crnohumorna vizuelizacija pejzaà onostranosti deluje uverqivo. Dok sa ostalim srodnim du{ama, na ni~ijoj zemqi, u autobusu za koji se ne zna kuda ide, ~eka da li }e se skrasiti u kona~nom miru ili sagoreti u beskona~noj griì savesti, Bakra~ se dose}a da istinu o svemu moè prona}i jedino u sebi, kaè kriti~ar Mihajlo Panti}. U KRATKOJ a efektnoj kwizi, \in i} izme u Lojole i Kropotkina Pe a Radosavqevi} je ideje, ìvot i politi~ko angaòvawe dr Zorana \in i}a (1952-2003) poku- {ao da sagleda iz nesvakida{weg ugla. Kao filozof, ali i pragmati~ni politi~ar, \in i} se interesovao za sistem usavr{avawa li~nosti koju je osmislio {panski sredwovekovni mistik Ignacije Lojola u ~ijim je ~uvenim duhovnim ve`bama pronalazio na~in pripreme li~nosti za velika dela, kaè za Novosti Radosavqevi}. S druge strane, u mladosti \in i} je bio ponesen i idejama koje je zastupao veliki geograf i anarhista aristokratskih manira Petar Kropotkin (1842-1921), u ~ijem je delovawu prepoznavao sopstvenu li~nost: borbenost, ìvotnost i strasnu sklonost ka dru{tveno-politi~kom anga`manu. Dragan BOGUTOVI] NIKO u savremenoj srpskoj poeziji ne pokazuje tako intenzivnu i usredsre enu strast veristi~kog preispitivawa sveta kao {to to ~ini Du{ko Novakovi} (1948) - na slici - i to mo`da ba{ najizrazitije u kwizi Tupan i wegov pedagog. Ovakav doìvqaj najnovije zbirke jednog od vode}ih na{ih savremenih pesnika, kriti~ar Gojko Boòvi} obrazlaè: Novakovi}eva poezija odlikuje se otvorenim ~ulima i izrazitim strastima. U woj se jednakim intenzitetom otkrivaju i najdubqi ponori i praznina svakodnevice, ali i epifanijski vidici koji jedino jo{ poezija moè otkriti u toj istoj svakodnevici. Ova poezija uzima na sebe lice drame u kojoj se lirski subjekt suo~ava sa li~nim udesima i socijalnim nu`nostima, sa politi~kim manipulacijama i eti~kim izazovima, sa zastra{uju}im ubrzawem koje ga nigde ne vodi i umnoènim informacijama koje mu vi{e ni- {ta ne govore. I krenete ulicama da se Blesavite, blesavite, blesavite, Znajte da na svakog od vas do e Po nekoliko nenagra enih. Po nekoliko koji nose, obe{ena o kukove, Ja~a pera od va{ih, stalno spremna za rad.

Sreda, 19. mart 2008. KULTURA DRAMSKI PISAC DU[AN SPASOJEVI], AUTOR ZVERIWAKA I ODUMIRAWA VII I govor o smrti slavi ìvot Vukica Strugar Pripadam onima koji ne prestaju da se ~ude ìvotu. Zadatak umetnosti i jeste da detektuje stvari koje se ~ine nevidqive NA festivalu Nove evropske drame u Vizbadenu, koji se u junu odràva u Esenskom gradskom pozori{tu, u~estvova- }e ansambl Ateqea 212 s predstavom Du{ana Spasojevi}a Odumirawe, u reìji Egona Savina. Istovremeno, mladi pisac }e, igrom slu~aja, svoje delo prvi put ugledati i me u koricama kwige. I to i u nema~koj i u srpskoj verziji: u produkciji evropskog festivala i male kraqeva~ke izdava~ke ku}e. Ovih dana, pak, beogradska publika zasluènim aplauzom ispratila je jo{ jednu wegovu dramu na sceni Ateqea 212 - Zveriwak u reìji Borisa Lije- {evi}a i izvo ewu Srpskog narodnog pozori{ta. Po jedna, i to ubita~na re~ za naslov va{ih komada? - Prva drama je od po~etka nosila taj naslov, napisao sam je jo{ tokom studija. êsto sam posle predstava u prilici da ~ujem qude kako komentari{u da su moje pri~e mu~ne i te{ke, ali da pruàju olak{awe. Vaqda zbog katarze koja im pomaè da sopstvenu ìvotnu snagu i silu osete intenzivnije. Oba moja komada, bez obzira na to {to govore o smrti, tragediji, preispitivawu grehova - slave ìvot. Ina~e, Odumirawe je naslov do koga sam lako do{ao, prirodno je u{ao i u pozori{te. Ne samo da odgovara na{em dru{tvenom trenutku ve} i na{em prostoru, porodici, narodu. Sve ostale se samo nametnulo: iz pri~e o pet karaktera isplivala je su{tina komada... Za{to se radwa va{ih drama odvija izvan grada i urbanih sredina? - Nemam pojma. Vaqda zato {to sam inspirisan predelima kroz koje sam prolazio i u kojima sam vi ao stare, usamqene qude, napu{tene ku}e. U isto~noj Srbiji retko sam bio u prilici da sretnem moju generaciju, nema mladog sveta. A ja sam hteo sebi da objasnim za{to... Porodica je osnovna }elija dru{tva, iz we sve proizlazi. Mi smo, u stvari, jedan familijaran narod! Zato se ovde i radi o netrpeqivosti qudi koji su bliski po prirodi stvari. Va{i junaci su `rtve okolnosti koje su izvan wihovih mo}i, kao u anti~koj drami? - Mo`da se to najboqe oslikava u jednom liku (Strahiwa) koji u trenutku suo- ~avawa sa istinom, priznaje krivicu po~iwenu iz neznawa: Nisam znao, ali morao sam znati. Jer, wegov sin se ubio zato {to on nije hteo da proda deo imawa, ne znaju}i da je sin imao dugove koje je morao da namiri... Zato otac ose}a potrebu da odìvi svoju kaznu. S àqewem konstatuje da je zdrav ko dren, mada bi najradije umro. U prividu U va{im komadima iver pada daleko od klade. Umnogome se razlikuju o~evi i sinovi? - Qudi uglavnom funkcioni{u u prividu. Ne samo u porodici. Da bih u{ao u su{tinu problema, traìo sam ekstremne situacije, istraìvao duboke motive koji pokre}u de{avawa. Sve se u vezi sa mojim junacima mnogo ranije dogodilo, ovo danas je samo odraz starih sukoba. [amar je uvek posledica. Foto S. Sari} Ideja za Zveriwak nije va{a? - Komad je imao radni naslov Zlo~in nad divqim zverima. S tim naslovom smo u{li u proces proba, ali sam po svaku cenu hteo da ga promenim. Za pomo} sam se obratio nedavno preminuloj profesorki Ogwenki Mili}evi}. Pozvala me je telefonom iz bolnice i izgovorila samo: Zveriwak! Tu divnu ènu voleo sam da zovem plutaju}a planeta, pomogla mi je da u em na scenu tako {to me je toplo preporu~ila na{im pozori- {tima. A wenoj re~i se verovalo. Za razliku od tvrdog prvenca, u ovoj drami mnogo je bajkovitog? - Mo`da je to moja nesvesna potreba da pobegnem od stvarnosti... Bajkoviti momenti pomaù da se pri~a lak{e podnese: {uma je metafora za ~istotu svega {to je ~ovek upropastio. To je pri~a o jednom ne`nom, rafiniranom ~oveku kome je ko{uta jela iz ruke, a on je do{ao u situaciju da je ubije... Mislim da kroz drame dolazim do nekih pitawa, ba{ zato {to na wih sam nemam odgovore. Prime}ujem u modernoj pozori- {noj umetnosti potrebu da se izvode odre eni zakqu~ci, da se sugeri{e. U wima se autori postavqaju iznad ìvota i smrti. Ja, pak, pripadam onoj vrsti qudi koje ne prestaje da se ~udi ìvotu. Zadatak umetnosti i jeste da detektuje stvari koje se ~ine nevidqive. Raduje li vas poziv iz Vizbadena? - Direktor festivala gledao je Odumirawe na Sterijinom pozorju, a poziv je direktna potvrda moje vere u sve segmente predstave. Neko bi mo`da mogao da pomisli da je na{a predstva tamo poèqna upravo zbog naslova koji dolazi sa ovih prostora. Ipak, verujem da je to stvar istinskog vrednovawa komada. Najlep{e u svemu je da }e se neki mali qudi sa Povlena pojaviti na jednom velikom festivalu. Nadam se da }e probuditi interesovawe usred Evrope, kona~no, tema sama pronalazi svoj put. Istovremeno }e je {tampati nema~ki i srpski izdava~? - Ima tu neke simbolike: ti stvarima, stvari ka tebi. Ina~e, moj tre}i komad je trenutno u fazi druge ruke - pre~itavam ga, brusim i doterujem. S wim sam i diplomirao, nosi naziv Metak za sve. S wim }u, izvesno, poquqati etiketu pisca ruralne tematike. Naslovi su vam, nema {ta, kao se~ivo goqotine? - Tako nam je... Nema tu umivawa i ulep{avawa. Osim, mo`da, nade da }e posle svih dobijenih {amara do}i vreme qubavi. O FENOMENU NAJGLEDANIJE ENGLESKE SERIJE Tajna pekamske pijace I@E serije, ~ija izuzetna Spopularnost nesmawenim intenzitetom traje gotovo tri decenije, veoma je jednostavan: dvojica bra}e u potrazi za bogatstvom i boqim ìvotom. Naizgled, tako stereotipno. Ali, razrada nosi pri~u vi{e nego tema, a to je opet inicijalni okida~ za svu silu urnebesnih gegova i burleski, za duhovitost koja u dugotrajnoj neravnopravnoj borbi protivu ìvota ~esto ostaje jedino efikasno oru`je. Uzorni izdanak famoznog britanskog crnog humora svoju slavu nije stekao od prvog dana emitovawa. Serijal je masovnije postao gledan tek reprizirawem druge sezone, u trenucima kada su glasovi skeptika oko budu}nosti projekta postajali sve glasniji. Dve decenije kasnije, organizuju se redovne konvencije Dejan Petrovi} world-wide oboàvalaca, klub qubiteqa serije izdaje periodi~ni magazin Hookie Street, organizuju se troter-ture po Londonu. U velikoj anketi koju je nedavno radio Bi-Bi-Si, serija je ubedqivo odnela pobedu kao najboqa u Britaniji ikada. Glavni lik, Derek Troter Delboj, simpati~ni je muqator i prodavac svakojakog bofla, na turi Wujork-Pariz- Pekam ùtim kombijem troto~ka{em. Ponavqaju}i uvek iznova mantru svakog luzera, slede}e godine u ovo vreme bi}emo milioneri, kojom sebe i druge èli da ubedi da je ne{to druga~ije ipak nadohvat ruke, èli da odagna zle duhove turobne svakodnevice koja je utoliko vi{e udruèna s nerealnim, megalomanskim aspiracijama. On jednostavno ho}e da postane japi, ma {ta to zna~ilo. Otuda i ne treba da ~udi izuzetna popularnost serije na balkanskom poluostrvu, gde je ne samo ekonomski - burazerski trange-frange, ja-tebi-ti-meni biznis - ve} i svekoliki dru{tveni ìvot nalikovao jednoj velikoj pekamskoj pijaci. Wegov mla i brat Rodni je nespretni dugajlija s neskrivenim intelektualnim ambicijama. Ima maturu iz likovnog i matematike. Kulminacija serijala do{la u trenutku kada su Del i Rodni na aukciji prodali stari ~asovnik, koji im je sve vreme ~amio u garaì, za nekih {est miliona funti i samim tim - postali milioneri! Naravno, to Delboja nije potpuno zadovoqilo ni obeshrabrilo u wegovim megalomanskim planovima. Na{ao je novi ciq, fundamentalno razli~it od starog: da postane milijarder. Kqu~ popularnosti Mu}ki ne leì u britkom, na momente ~ak i grubom crnom humoru. Ovo je, zapravo, jedna topla, dirqiva qudska pri~a o naporima obi~nog malog ~oveka u Generalni direktor i glavni urednik Kompanije Novosti a. d.: Manojlo Vukoti} Urednik dodatka: Dejana Vukovi}; Tehni~ki urednik: Aleksandar Vuli}evi} Telefoni: 3398-180, 3028-036; E-mail: kult-dodatak@novosti.co.yu wegovoj potrazi za sre}om, na koju svako ima pravo. Zgodna personifikacija sna koji se uvek de{ava nekom drugom. Sve u ve~itoj prometejskoj nadi zbog koje vaqda jedino i vredi pregurati svoj vek.

U LONDONSKOM ODEONU 1. JULA PREMIJERA FILMA MAMMA MIA PO ISTOIMENOM POZORI[NOM MJUZIKLU ADAPTACIJA pozori{nog mjuzikla Mama mija na}i }e se pred bioskopskom publikom ovog leta. Svetska premijera planirana je 1. jula u Londonu, odakle je pre devet godina istoimeni komad sa Vest Enda osvajao pozori{- nu publiku {irom sveta. Najduè se pevala ABBA upravo u britanskoj prestonici i na Brodveju. Skor je 30 miliona gledalaca i milijardu dolara u 125 svetskih gradova. Samo na Ostrvu u ovom mjuziklu je uìvalo ~etiri miliona qudi, a na blagajni je ostalo 132 miliona funti. Petogodi{wica izvo ewa Mama mije okupila je u teatru princa Edvarda i celu postavu grupe. Da se ovaj mjuzikl prenese i na veliko platno, sigurno je najzaslu`niji dvostruki oskarovac Tom Henks, koji ga je uz pomo} nekada{wih ~lanova slavnog {vedskog benda Benija Andersona i Bjorna Ulvaeusa producirao za Universal pictures. Henks je imao hrabrosti da strogog pozori{nog znalca Filu Lojd, koja je i postavila ovaj komad u Londonu i Wujorku, angaùje i za filmsku verziju. Scenario za film napisala je druga dama Ketrin Xonson. Trebalo je jo{ sastaviti ubita~an spisak glumaca. A on glasi: Meril Strip, Kolin Firt, Stelan Skarsgard i doskora{wi Xejms Bond - Pirs Brosnan. Na filmsku traku je tako prenet i novi pozori{ni ànr, koji su u Engleskoj nazvali sa xuboks mjuzikl. To zna~i da je obi~no najjednostavniji predloàk oboga}en Hitovi grupe A VA na velikom platnu Biqana Nikovi} Kako se poznata britanska rediteqka Fila Lojd sna{la iza kamere, oskarovka Meril Strip u mjuziklu, a doskora{wi Xejms Bond kao tata V muzi~kim hitovima pop i rok zvezda. Osim Mama mije grupe ABBA, pamte se pesme Kvina u komadu We Will Rock You, zatim Rod Stjuart sa mjuziklom Tonight s the Night, a onda i pesme Bitlsa u predstavi The White Album... Tako }e i sada, u sat i po sun- ~ane gr~ke pri~e, odzvawati hitovi ABBA. Od naslovne Mamma Mia, Dancing Queen, Take a Chance on Me i The Winner Takes It All... i jo{ 18 prepoznatqivih numera nekada{weg pobednika Evrovizije. Najja~i adut je sigurno oskarovka Meril Strip, kojoj je ovo vatreno kr{tewe u mjuziklu. Ona u filmu Mama mija tuma~i majku devojke, koja bi na svadbu da pozove i svog oca, kojeg jo{ nije upoznala. Majka joj me utim i daqe ne èli da oda tajnu, pa k}er zove trojicu kandidata, ~iji bi mogla da bude potomak. Film je sniman na nekoliko lokacija, a ekipa se najduè zadràla na gr~kom Skijatosu i najve}em filmskom studiju na Ostrvu - Pajnvud u Bakingem{iru. Kako se ledi Lojd prvi put sna{la iza kamere, kraqica dramskih rola u raspevanoj pri~i, a agent 007 na testu o~instva, ostaje da se vidi. Posle premijere na Lester skveru u bioskopu Odeon, crveni tepih bi}e postavqen i u Berlinu i drugim svetskim prestonicama. U na{e bioskope trebalo bi da stigne najdaqe do jeseni. U svakom slu~aju, muzika ABBA, bez obzira na to {to decenijama ima verne slu{aoce, ponovo }e zauzimati prva mesta na muzi~kim top-listama. GLUMICA SKARLET JOHANSEN RE@IRA JEDNU OD PRIÂ U OMNIBUSU POSVE]ENOM WUJORKU Velika jabuka u kadru GLUMICA Skarlet Johansen uskoro }e se oprobati i kao rediteq. Mada tek na po~etku dvadesetih, ova mlada Wujor~anka vaì za jednu od glumica, koja je ve} izgradila ozbiqnu filmsku karijeru. Prvo }e se oprobati u omnibusu Volim Wujork, ne{to sli~no omaù Parizu, na kojem je radilo nekoliko poznatih reìsera. Pored Johansonove, ostalih 11 filmskih zapisa napravi}e vrsni reìseri poput Entonija Mingele, Fatiha Akina, Mire Nair... Glavnu ulogu u wenoj pri~i koja se de{ava u Bruklinu, tuma~i Kevin Bejkon. Premijera je predvi ena za ovogodi{wi Kanski festival, pa holivudska zvezda ve} snima zavr{ne scene, kako bi se {to pre posvetila montaì. B. N.

IV Sreda, 19. mart 2008. KULTURA Sreda, 19. mart 2008. V TAHI]ANSKI DNEVNIK SLAVNOG SLIKARA PRVI PUT PRED NA[IM ÎTAOCIMA Iz srca mirisa Pol Gogen VE] nekoliko dana sam veoma bolestan: bili su to ostaci nekog bronhitisa zara enog u pariskoj zimi, a pored mene, u Papetetu, nema nikog: najzad, vaqa biti strpqiv, ubrzo }u biti tamo dole, na ~etrdeset petom kilometru. Ia ora na Gogen. To je u moju sobu u{la princeza, a ja sam bio u posteqi, odeven samo u kratki ogrta~ s pojasom, pa nisam izgledao ba{ najboqe da primim neku uglednu ènu. Bolestan sam, rekla je, do{la sam da te vidim. A kako se ti zove{?, pitao sam. Vaitua. Vaitua je bila istinska princeza, ako takva, me utim, jo{ postoji, budu}i da su Evropqani u ovoj zemqi sve sveli na svoj nivo. îwenica je da je ona do{la kod mene, bosonoga, sa cvetom iza uha, u crnoj haqini. Bila je u àlosti za svojim stricem (kraq Pomare koji je nedavno preminuo). Wen otac Tamatoa, uprkos evropskim pritiscima, uniformisanim prijemima, nije nikad èleo da bude i{ta osim Maor kraqevske krvi, divovski borac s mu{- karcima u trenucima razgnevqenosti i stra{ne minotaurske orgije. Vaitua, pri~alo se, veoma je li~ila na wega. Poput svih Evropqana koji se u belim {lemovima iskrcavaju na ovo ostrvo, posmatrao sam tu svrgnutu princezu, sumwi~avo se osmehuju}i, ali hteo sam da da budem u~tiv i rekoh joj: Qubazna su {to si do{la, ho}e{ li da zajedno popijemo apsint? - i prstom sam joj pokazao bocu nedavno kupqenu za moje goste. Mirno i, uostalom, veoma jednostavno, ona je kro~ila put pokazanog mesta i sagnula se da uzme bocu. Wena laka prozirna haqina prekrivala joj je grudi koje su mogle dràti svet: nije bilo gre- {ke, bila je to zaista princeza. A weni preci? Sr~ani i sna`ni divovi. Na wenim mo}nim ramenima bila je ~vrsto usa ena glava. Na tren sam zapazio wenu qudo`dersku ~equst, wene zube, spremne da ~ere~e, wen neuhvatqiv pogled lukave zveri, a uprkos tome veoma lepo plemenito ~elo; smatrao sam da je veoma ru`na. Samo da ne do e da sedne na moj krevet; ova slaba{na skalamerija ne bi nas izdràla oboje. A ona je upravo to u~inila. Krevet je krckao, ali je odoleo. Upoznavali smo se piju}i. Razgovor ni s jedne ni s druge strane nije oìvqavao, a }utawe me je razdraìvalo. Posmatrao sam je, a i ona me je gledala. Boca se praznila... Vaitua je dobro potezala. Sunce je brzo zalazilo. Vaitua zapali tahi}ansku cigaretu, pa se pru}i po krevetu. Wena dva stopala milovala su dasku na dnu kreveta, kao kad se tigar oblizuje jezikom. Weno lice poprimilo je blagost i ìvost. Zami{qao sam da ~ujem predewe neke divqe ma~ke uàsno ~ulne. Kako je mu{karac varqiv! Evo, sad sam je smatrao lepom, veoma lepom. I kad mi ona re~e isprekidanim glasom: Lep si, proè me veliki drhtaj. Samo odlu~no, odlu~no... princeza je bila delikatna. Te{kim bakarnim glasom ona po~e da recituje celu Lafontenovu basnu o cvr~ku i mravu. (Divna uspomena iz wenog detiwstva provedenog kod sestara monahiwa koje su je tome nau~ile.) Cigareta se cela pretvorila u dim. Ona ustade. Zna{, Gogen, rekla mi je, ne volim tvog Lafontena. Za{to? Mi ga zovemo dobri Lafonten. Mo`da je dobar, ali mi je dosadan sa svojim zlim poukama. Mravi! (a na wenim ustima se ocrtava odvratnost). Cvr~ci! Ba{ ih volim. Lepo je umeti tako dobro pevati. Stalno pevati. Uvek davati... uvek. Onda s ponosom dodade: Kako je na{e kraqevstvo bilo divno kada su ~ovek i zemqa bili izda{ni u svojim blagodatima, pevali smo tokom cele godine. Verujem da sam popila suvi{e apsinta, pa odlazim, jer }u ina~e u~initi neku glupost. Kod ba{tenske kapije neki mladi} je zvao Vaituu. Bio je to jedan od mladi}a koji sve znaju i ne znaju ni{ta (u kancelarijama su ih nazivali pisarima i tako ih svrstavali). Vaitua se udaqi, nazivaju}i ga uri ( pas ). Ponovo sam spustio glavu na jastuk i u svome uhu ~uo kao neko mrmqawe: Ia ora na Gogen. - Ia ora na princeza. Zaspao sam... (Iz tahi}anskog dnevnika koji je pod naslovom Noa, Noa prvi put na srpskom jeziku objavio Slu`beni glasnik) POTPUNO je pogre- {no shvatawe, koje nam je ostalo kao r avo nasle e pro- {losti, da izme u sile i pokoravawa sili nema sredweg puta i da u odnosu sa inostranstvom treba izabrati jedno od to dvoje. U odnosu sa inostranstvom izvesno je da ni jedno ni drugo ne vaqa i da izme u sile i pokornosti vode mnogi putevi; i upravo to su putevi dostojanstva i uspeha. Ovo je pre nekih {est decenija zapisao Ivo Andri} u radu Dodir sa strancima u kojem je sumirao, {krto i oprezno, ali mudro i odmereno, svoje dugogodi{we diplomatsko iskustvo koje je uvek i{lo uzlaznom linijom - od sekretara tre}e klase u Ministarstvu vera do pomo}nika ministra inostranih poslova u Vladi Milana Stojadinovi}a. O toj mawe poznatoj strani na- {eg nobelovca, Miroslav Karaulac je napisao zanimqivu kwigu Andri} u diplomatiji, koju je ovih dana objavio Filip Vi{wi}. I sam romansijer, pripoveda~ i esejista, Karaulac se dugo bavi velikanom na{e kwièvnosti i kao plod istraìvawa nastale su i dve ranije objavqene kwige Rani Andri} i Andri}eve kule i gradovi. Ve} kao poznat pisac po kwizi poetskih zapisa Ex Ponto, mla ani Andri} je kao ~inovnik u Ministarstvu vera, u koje je do{ao 26. septembra 1919. godine, proveo samo pet meseci. Tada{wem ministru inostranih dela Anti Trumbi}u uputio je molbu da bude preme{ten u wegovo ministarstvo, èle- }i, kako kaè, da bude od koristi na{oj narodnoj i dr- àvnoj stvari u tu ini. Udovoqeno mu je, posle ~ega je upu}en na rad u Kraqevsko poslanstvo pri Svetoj stolici u Vatikanu. Ve} prvih dana boravka u Rimu, Andri} se u pismu prijateqici Zdenki Markovi} àli na skupo}u i mala primawa, buku i pra{inu. Istovremeno, postaje zadivqen lepotama i pro{lo{}u drevnog grada. O svojoj spoznaji istorije do koje dolazi pi{e Uprili^no depresivnoj atmosferi baletske sale na tre}em spratu novosadskog Srpskog narodnog pozori{ta - bez prozora i pod neonskim svetlom - teku uùrbane pripreme za premijeru Labudovog jezera, baleta Petra Iqi- ~a âjkovskog, koji je posledwi put odigran na ovoj sceni pre 16 godina. Ipak, àgor i muzika, igra~i i balerine u radnim odelima svojim entuzijazmom, dinamikom unose pozitivnu atmosferu koja ni{ti sivilo sale za ve`bawe. Na{ poznati koreograf Vladimir Logunov, koji je postavio do sada ~etrdesetak baleta na doma}oj KWIGA ANDRI] U DILOMATIJI OTKRIVA MAWE POZNATU STRANU NA[EG VELIKANA Padam, kao poko{en, posle dodira sa svetom ministru vera Alaupovi}u: To biva nenadno, na jedan gotovo misti~an na~in. Nakon muke i truda prvih nesnala- èwa, najednom nenadno, po~ne u ~ovjeku da se ra a dubqi smisao svih tih vjekovnih naslaga od religija, ideja, dràva i institucija. Sva ta, izme u toliko opre~na, qudska nastojawa, u~e jedno te isto, da je smisao qudskog djela na zemqi: zakon, mjera, rad, red i odricawe. Sredinom 1921. po~eo je da poboleva zbog ~ega je zatra- ìo preme{taj i dobio Bukure{t, po{to je prethodno unapre en u zvawe vicekonzula druge klase. U tom, kako je pisao, zdravom i vedrom gradu u kome je ìvot lud i neukusno razvratan, mladi diplomata je proveo godinu dana i zavr{io nekoliko pripovedaka, me u kojima su Mustafa Maxar i Qubav u kasabi. Slede}e radno mesto mu je Trst u kojem }e boraviti nepuna dva meseca. Opet se poàlio na lo{e zdravqe: Lekar mi je savetovao da odmah napustim Trst. Sre- }om, premesti{e me u Grac, pi{e svom izdava~u Svetislavu Cvijanovi}u. Ni tamo mu se, me utim, ne dopada ( Ose}am se vrlo daleko od zemqe i kao drugi put interniran ), a posebne nevoqe nastaju kada mu je zapre}eno da }e ostati bez posla, jer nije imao odgovaraju}u kvalifikaciju. Andri} je, naime, apsolvirao 1919. u Zagrebu, ali nije diplomirao, pa je ostao, kako stoji u wegovom prvom re{ewu o postavqewu, apsolvirani slu{a~ Filozofskog fakulteta. Ipak, uspeo je da isposluje da BALET SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA PRIPREMA PREMIJERU POZNATOG DELA i inostranim scenama, sad vra}a ovo remek-delo na pozornicu SNP sa mladim poletnim ansamblom, internacionalnim ansamblom - kako ga rado naziva Rastislav Varga, direktor Baleta SNP, zbog sedmoro anga- òvanih stranaca. Vladimir Logunov je pri kraju postavqawa ove klasi~ne baletske pri~e. Postavqena koreografija se cizelira, brusi, doteruju se deta- mu se dozvoli da prijavi i odbrani doktorsku tezu Razvoj duhovnog ìvota u Bosni pod uticajem turske vladavine. Iste 1924. raspore en je na rad u Ministarstvu inostranih dela u Beogradu, gde se vrlo brzo uklapa u elitno beogradsko dru{tvo gde je, Dragan Bogutovi} Velika izlo`ba Gojinih dela ga je zadivila, kao i neobi~ni ìvot {panskog umetnika du{e èdne svetla, pravde i iskrenosti. Ona }e mu pomo}i da formuli{e istorijski pesimizam, koji }e provla~iti kroz sva budu}a dela po re~ima wegovog prijateqa Crwanskog, bio rado vi- an. Tokom dve godine boravka u Beogradu, kako pi{e Miroslav Karaulac, Andri} }e imati prilike da upozna javni ìvot prestonice i postane vi ena figura i stekne reputaciju hedoniste i qi... Premijera je zakazana za ~etvrti april! Neophodno je bilo da vratimo ovaj balet na repertoar, ka- è Rastislav Varga. Re~ je o poznatom baletu, poznatoj i rado slu{anoj muzici. Labudovo jezero spada u takozvane bele balete, koji je ne samo omiqen kod publike ve} se na wemu {koluju i izgra uju i baletski solisti i ceo ansambl. Labudovo jezero je posebno zahvalno i znalca u lagodnosti ìvqewa, koje }e ga dugo pratiti. Diplomatsko pute{estvije nastavqa se, zatim, u Marsequ gde je postavqen za vicekonzula. Desetak dana bo- ì}nih praznika proveo je u Parizu, gde je u tamo{wim arhivima satima prou~avao zbog prilike da se ve}i broj igra~a ogleda u solisti~kim ulogama. Tu mogu da se iskaù na zahtevnijim zadacima, da se usavr- {avaju i da se pripremaju za jo{ ozbiqnije zadatke. - Tokom posledwih sedam godina ansambl je znatno podmla en, homogenizovan, tako da je do{- lo vreme da se postavi predstava kao {to je Labudovo jezero, isti~e Varga. Na pitawe za{to se Novi Sad odlu~io ba{ za Logunova - Rastislav Varga kaè da nisu hteli da kupuju ma~ku u xaku. Logunov je stari znanac Baleta SNP, odli~no poznaje mogu}nosti samog ansambla i solista, a s obzirom na wegovu reputaciju koreografa - bio je dobitna kombinacija. Sude}i po atmosferi u sali, mladi igra~i i balerine shvataju {anse koje im otvara ova predstava. Delovi baleta se po- Scena KOSTIME za premijeru Labudovog jezera novosadskog baleta osmislila je Mirjana Mauri}. A scenografiju svu u perju, na{ poznati scenograf Miodrag Taba~ki. navqaju, uve`bavaju: Jeste li razumeli, ako treba ponovi}emo, ~uje se jasno, glasno ali smireno Vladimir Logunov. Dok u prvom planu mladi Krunisawe baletskog repertoara Savo Popovi} Uz @izelu, Boànstvenu komediju U Marsequ 1926. god. Romea i Juliju,, Grka Zorbu, od aprila i Labudovo jezero solista Andrej Josif Kol~eriu (koji }e igrati princa Zigfrida na premijeri) sa dve balerine isprobava igru utroje iz prvog ~ina - u dnu sale, u }o- {ku drugi mladi igra~ - Flavius Popa - gleda, prati i isprobava istu varijaciju, jer je to {ansa da u toj numeri bude alternacija princu. Odetu, odnosno, Odiliju spremaju, s podjednakim entuzijazmom, Andreja Kule{evi} i Jelena Le~i}, a Rotbarta Flavijus Sasu. êtiri devojke nastupaju skladno u zavodqivoj koreografiji koju je Logunov osmislio za neveste i ve} tu je prilika za mlade balerine da skrenu pa`wu na svoje sposobnosti. Iako joj je ovo prva Sa nepoznatom ènom u @enevi 1930. god. dokumenta vezana za istoriju otomanske Bosne. Posebno su ga zainteresovala tri toma Pjera Davida, travni~kog konzula (1806-1814), u kojima }e Andri} prepoznati svoju pri~u. Posle vi{e godina sakupqawa gra e u nekoliko centara u kojima je slu`bovao, u Beogradu }e tokom okupacije zavr{iti Travni~ku hroniku. Iz Pariza Andri}a je put odveo u Madrid, gde je 1928. primio du`nost sekretara Kraqevskog poslanstva SHS za [paniju i Portugal. Vrlo brzo je nau~io {panski jezik. Pose}ivao je narodne svetkovine verbene, koride, obli`we gradove i manastire, beleìo utiske o {panskim igra~icama. Posebno je bio zadivqen velikom izlo`bom Gojinih dela, kao i neobi~nim ìvotom ovog velikog umetnika. Sudbina genijalnog slikara du- {e èdne svetla, pravde i iskrenosti, pomo}i }e mu da, kako prime}uje Karaulac, formuli{e elementarni istorijski pesimizam, koji }e se provla~iti kroz sva wegova budu}a dela: Ovaj svet je carstvo materijalnih zakona i animalnog ìvota, bez smisla i ciqa, sa smr}u kao zavr{etkom svega. Sve {to je duhovno i misaono u wemu, na{lo se tu nekim slu~ajem, kao {to se civilizovani brodolomnici na u na nekom dalekom ostrvu. Pet meseci kasnije, Andri} je postavqen za sekretara u Briselu, a osam meseci potom, dobio je novu du`nost u Stalnoj kraqevskoj delegaciji u Dru{tvu naroda u @enevi. Tokom tri godine rada na tom poslu ima}e prilike da prati tokove svetske politike, da sretne mnoge wene tvorce i izvo a- ~e, politi~are i diplomate i da upotpuni svoja znawa o mehanizmima pribegavawa nasiqu i o na~inima da se ono izbegne. Vrati}e se, zatim, u Beograd, u MIP gde je ve} uìvao glas iskusnog i odmerenog diplomate. Wegovi {efovi, Alaupovi}, Budisavqevi}, Vintrovi}, Smodlaka, u pismima preporuke zabeleì}e za wega da je - poslu{an, diskretan, uzorno lojalan, otmenog vaspitawa, umiqatog opho ewa, dobar kozer u dru{tvu, qubazan, susretqiv, a ujedno otmen. To }e, verovatno, biti razlog {to }e ga Milan Stojadinovi}, prilikom formirawa svoje vlade 24. juna 1935. po- Komentari i kajawa U PRVIM posleratnim godinama, Andri}ev dug i uspe{an put u diplomatskoj slu`bi, pi{e Miroslav Karaulac, bi}e predmet mnogih kriti~kih sudova i komentara wegovih predratnih prijateqa i wegovih kolega iz diplomatije. Zamera}e mu brzu, za wih neo~ekivanu, promenu tabora - od kraqevkog opunomo}enog ministra i izvanrednog poslanika do narodnog poslanika republi~ke, kasnije savezne skup{tine 1945-1953, u dva mandata (1946-1949) predsednika Saveza kwièvnika Jugoslavije. Bi}e optuìvan za prilagodqivost, kolebqivost i povla~ewe u krucijalnim situacijama. Sudovi koje sam Andri} daje o sebi u bele`nicama iz godina provedenih u diplomatiji znatno su stroì: Toliko je moj poloàj u svetu neprirodan, u tolikoj su opreci ono {to mislim kad sam sam i ono {to radim i govorim kad sam sa qudima, da posle svakog dodira sa svetom, padam kao poko{en i drhtim u bolu i nesanici, dok kroz mene neprestano prolaze i ponavqaju se, kao slova svetlosne reklame, sve re~i koje sam preko dana izgovorio. staviti za pomo}nika ministra inostranih poslova. Dve godine kasnije, posle Stojadinovi}eve smene, ukazom namesnika Pavla, Andri} je postavqen za opunomo}enog ministra i izvanrednog poslanika Kraqevskog poslanstva u Berlinu. Radi predaje akreditiva primqen je u audijenciju kod kancelara Tre}eg rajha, Hitlera, kome se, kako beleì Karaulac, obratio u kli{iranom, prenapregnutom tonu protokolarne retorike. Kao dobar poznavalac fa{izma vrlo brzo je uo~io opasnost od homogenizacije Nemaca, ~ija je ve}ina spremna da primi najve}i `rtve i da postane dobrovoqni sau~esnik u najstra{nijim nasiqima i najriskatnijim me unarodnim avanturama. Krajem 1940. po~eli su tajni pregovori i susreti predstavnika vlade Cincar Markovi}a i nema~kog Rajha, iz kojih je Andri} bio iskqu- ~en. Nezadovoqan takvim vestima, Andri} je najpre napisao qubazno protestno pismo Cincar Markovi}u, a kada su pregovori nastavqeni zatra- ìo je da bude povu~en sa tog poloàja. Nije mu bilo udovoqeno, pa se 25. marta, po slu`benoj du`nosti, na{ao u Be~u, me u potpisnicima pakta o pristupawu Jugoslavije silama osovine. Posle pu~a od 27. marta, iz Beograda mu je traèno da u~ini sve da se odnosi sa Berlinom poboq{aju, ali Andri} u tome nije uspeo. Ne samo {to niko od predstavnika nema~ke vlasti nije hteo da ga primi, ve} mu je 5. aprila vra}en paso{, {to je zna~ilo da je wegova misija okon~ana. Godine okupacije Andri} }e proìveti povu~eno, u Prizrenskoj 9, u dve sobe, u kako je pisao, bosanskom stilu. Pisao je mnogo, ali nije dao da se i{ta objavi. U ovim danima pi{~evo ime sme javno da se pojavi jedino u ~ituqi, kaza}e jednom prijatequ. Tokom 1945. pojavi}e se tri wegova kapitalna romana: Na Drini }uprija, Travni~ka hronika i Gospo ica, a sve ostalo, naravno i Nobelova nagrada iz 1961, deo je na{e kwièvne i kulturne istorije... Foto M. Polzovi} sezona u baletu SNP, Brankicu Vu~i}evi} i tehnika i rafinman s kojim tuma~i ulogu, preporu~uju i za sloènije zadatke. Balet SNP sprema premijeru Labudovog jezera mesec i po dana, {to je za doma}e prilike pravi podvig. To u izvesnom smislu jeste kratak rok, kaè nam Vladimir Logunov, ali to je svuda u svetu vreme potrebno za pripremu nove predstave. Balet SNP je mlada i ambiciozna trupa, èqna da izvede novu predstavu - tako da zajedni~kim naporima i energijom postièmo ono {to se od nas i o~ekuje. Predstava }e u svom finalu imati o~ekivani kvalitet, bi}e - tvrdi Logunov na osnovu dosada- {wih priprema - i iznad o~ekivawa. Tako }e se od aprila repertoaru Baleta SNP na kom su @izela, Romeo i Julija, Zurov~eva Bo- ànstvena komedija i Grk Zorba pridruìti i Labudovo jezero.