Slide 1

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu (III deo) Igor Kovačević, docent predmet: Ekonomika turizma Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Email: igor@ekof.bg.ac.rs 1

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu - Visok nivo i dinamika razvoja do 2000. - Stagnacija i blagi rast do 2008. - Opadanje 2008 2011 - Od 2011? - Rang regiona prema učešću u turističkom prometu: Evropa, Amerika (SAD), Istočna Azija i Pacifik, Afrika 2

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Periodi promena na tržištu -1950 1965 Smanjenje uloge S. Amerike, raste uloga Evrope, - raste uloga I. Azije, Pacifika, Srednjeg Istoka -1965 1980 Smanjenje uloge S. Amerike, smanjenje uloge Evrope, raste uloga J. Amerike, Kariba, Afrike (avio i usluge) -1980 2000 Smanjenje uloge Evrope, stagnacija Amerike, Afrike, raste uloga I. Azija, Pacifik (Kina, Makao, Tajvan, Tajland) - Privredno najrazvijenije zemlje sveta su najvažniji izvori tražnje - Zemlje u razvoju i/ili zemlje sa nižim nivoom privredne razvijenosti postaju važan izvor turističke tražnje (Kina, Japan, Indija, Poljska) - Pojavljivanje novih regiona i smanjivanje značaja razvijenih regiona (Istočna Evropa, Bliski Istok, Severna Afrika) - Period 1950 2000 povoljna tendencija razvoja sa prosečnom stopom rasta turista za 4.3% i prihoda za 5.9% 3

% učešće u turističkom prometu Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Periodi promena na tržištu (1995 2018) % učešće u prometu 2018: Evropa 51%, Azija i Pacifk 24%, Amerike 16%, Afrika 5%, Bliski Istok 4% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 1995 2000 2005 2010 2015 2016 2018 Izvor: UNWTO, 2018 Evropa Azija i Pacifik Amerike Afrika Bliski Istok 4

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu % učešće u turističkom prometu Odnos razvijenih i nerazvijenih ekonomija u podeli globalnog turističkog prometa 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 1995 2000 2005 2010 2015 2016 2018 Razvijene zemlje Zemlje u razvoju Izvor: UNWTO, 2018 5

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Trend kretanja turističkog prometa - 2000. turistički promet = 687 miliona turista i $ 475 mlrd - 2009 turistički promet = 880 miliona turista I $852 mlrd - prosečna godišnja stopa rasta turističkog prometa 2000 2010 3.5% - prosečna godišnja stopa rasta turističke potrošnja 2000 2010 5.5% - 2018 turisčki promet = 1.4 miljarde turista i $ 1.346 miljardi dolara +7% promet + 5% potrošnja u odnosu na 2017. godinu 6

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Trend kretanja broja turista u svetu Izvor: UNWTO, 2018 7

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu % učešće regiona u strukturi dolazaka turista (2018) Izvor: UNWTO, 2018 8

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu % učešće regiona u strukturi prihoda od turizma (2018) Izvor: UNWTO, 2018 9

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Apsolutno učešće regiona u strukturi turističkog prometa (2018) Izvor: UNWTO, 2018 10

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Stopa rasta prihoda od turizma po regionima (2018) Izvor: UNWTO, 2018 11

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Tendencije daljeg razvoja: - Turisti sa srednjim i nižim prihodima VS sa visokim prihodima - Težnja za višim nivoom usluge i raznovrsnijim sadržajem - Tri pravca kretanja turista: topla mora, planinski centri, veliki gradovi - Skraćivanje dužine boravka i više manjih odmora 12

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Prevozna srestva Izvor: UNWTO, 2018 13

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu Glavni motivi putovanja Izvor: UNWTO, 2018 14

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu TOP 10 svetskih destinacija po broju stranih turista (2018, u milionima dolazaka) Izvor: UNWTO, 2018 15

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu TOP 10 svetskih destinacija po prihodima od turizma (2018, u $ milijardama) Izvor: UNWTO, 2018 16

Karakteristike razvoja međunarodnog turizma u svetu TOP 10 najboljiš potrošača na turističa putovanja (2018, u $ milijardama) Izvor: UNWTO, 2018 17

Karakteristike turističke politike zemalja u Evropi Evropa kao turistička destinacija (2018) Evropa je najrazvijeniji turistički region 672 miliona stranih dolazaka, i $ 520 milijardi prihoda od turizma 51% prometa i 39% prihoda svetskog turističkog promenta 18

Karakteristike turističke politike zemalja u Evropi % učešće u turističkom prometu Evropa kao tursitička destinacija (2018) Učešće regiona Evrope u prometu na nivou same Evrope 45% 40% 35% 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% 1995 2000 2005 2010 2015 2016 2018 Izvor: UNWTO, 2018 Severna Evropa Centralno Istočna Evropa Zapadna Evropa Južna Evropa i Mediteran 19

Karakteristike turističke politike zemalja u Evropi Evropa kao turistička destinacija (2018) Rast od 8% u dolascima, odnosno 52 miliona više dolazaka Tražnja za putovanjima u Evropu je poraslo kako sa glavnog tržišta (sama Evropa) tako i sa ostalih tržišta sveta; Veliki pozitivan efekat je rast tražnje sa tržišta Rusije, od čega je značajan broj destinacija profitirao, pogotovo morskih destinacija Južna Evropa i Mediteran + 13% dolasci, + 11% prihod imaju najbolje rezultate i u dolascima i u prihodima, pre svega zahvaljujući oporavku Turske, ali i održivom rastu vodećih zemalja ovog regiona, Italije i Španije, koje su zabeležile po 6 miliona dolazaka stranih turista više Izvor: UNWTO, 2018 20

Karakteristike turističke politike zemalja u Evropi Zapadna Evropa Evropa kao turistička destinacija (2018) + 6% dolasci, + 5% prihod Rast ovog tržišta vode Francuska i Belgija, koje se vraćaju nakon izazova prouzrokovanim bezebednosnim razlozima Cenralno Istočna Evropa +5% dolasci, +7% prihod Rast tražnje sa tržišta Rusije Severna Evropa +5% dolasci, +8% prihod Sve destinacije rastu UK paradoks: bezbednosni napadi, i depresijacija funte (more affordable) Izvor: UNWTO, 2018 21

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA (2018) Vodeća međunarodna turistička destinacija Ostvaruje 12% svetskih dolazaka, 13% svetskog prihoda Ostvaren broj noćenja 567 mil i prosečna dužina boravka 7.7 dana Prosečna potrošnja po stranom turisti je $160 Izražena sezonalnost (jun septembar 45%) Najveći broj turista dolazi iz: V. Britanije, Nemačka, Skandinavija, USA, Rusija Izvor: UNWTO, WTTC, Zavod za statistiku; 2018 22

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA Kapaciteti (2018) 50.518 objekata, 3.5 miliona kreveta 30% osnovni + 70% komplementarni kapaciteti Veličina objekta 70 kreveta Kategorizacija hotela je po * Godišnja okupiranost hotela 61% Izvor: UNWTO, STR; 2018 23

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA Struktura hotela na tržištu je u počecima razvoja turizma Španije bila piramidalnog oblika što je idealno konzistentno sa bazičnim posmatranjem strukture tržišta Cene usluga za smeštaj i ishranu do 1974. po kontrolom nadležnog Ministarstva Cene usluga se nisu mogle menjati Cene smeštaja definisane su najniža i najviša cena razlika i do 20% Od 1974. deregulacija cenovne politike Gubljenje stečene konkurentske prednosti (cene više 30-50%) 24

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA Mere turističke politike - Centralizovana turistička politika - Najveći deo mera usmeren na intezivan razvoj materijalne baze turizma (smeštajne kapacitete) - Posebnim zakonskim propisima definisani centri od nacionalnog turističkog značaja zona, centar, mesto ka kojima se usmerava plasman kapitala - Razvoj turizma država stimuliše kroz kreditiranje i izgradnjom kapaciteta u sopstvenoj režiji 25

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA Mere turističke politike - Krediti se odobravaju za: a) izgradnju, adaptaciju i modernizaciju osnovnih kapaciteta b) izgradnju, adaptaciju i modernizaciju kapaciteta za ishranu i piće c) izgradnju ostalih objekata turističke ponude d) nabavku opreme - Kredit se odobravao na iznos 40-60% vrednosti projekta - Rok otplate 10 15 godina - Kamata 4-5% - Minimalni iznos kredita = br. soba * xyz 26

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA Mere turističke politike -Specijalni krediti za aktiviranje novih turističkih područja - Odobrava se na celokupan iznos vrednosti projekta - Rok otplate do 30 godina - Država podržava gradnju lokalne infrastrukture - Dopunske mere za animiranje investitora: oslobađanje od poreza i taksi, grejs periodi -Najveći deo plasiranih kredita služio je za izgradnju novih hotela visokih kategorija, srednjih kategorija, modernizaciju i novu opremu 27

Karakteristike turističke politike - ŠPANIJA Mere turističke politike - Mere fiskalne politike: umanjenje poreske obaveze kod kupovine zemljišta, kod zapošljavanja radne snage, niže carinske stope... - Vremenom dolazi do promene politike i iznosa kredita, koji se sada mahom usmeravaju na obnovu postojeće infrastrukture Preko državnih investicionih banaka obezbeđivali su se dugoročni krediti uz povoljnu kamatnu stopu za razvoj turističke ponude a pre svega za modernizaciju 28

Karakteristike turističke politike - ITALIJA (2018) Vodeća međunarodna turistička destinacija Ostvaruje 9% svetskih dolazaka, 8.5% svetskog prihoda Ostvaren broj noćenja 203 mil i prosečna dužina boravka 3.5 dana Prosečna potrošnja po stranom turisti je $217 Izražena sezonalnost (jun septembar 51%) Najveći broj turista dolazi iz: Nemačka, Švajcarska, Austrija, Francuska Izvor: UNWTO, WTTC, Zavod za statistiku; 2018 29

Karakteristike turističke politike - ITALIJA Kapaciteti (2018) 204.903 objekata, 5 miliona kreveta 30% osnovni + 70% komplementarni kapaciteti Veličina objekta 24 kreveta Kategorizacija hotela je po * Godišnja okupiranost hotela 56% Izvor: UNWTO, STR; 2018 30

Karakteristike turističke politike - ITALIJA Mere turističke politike - Dugoročno i plansko angažovanje države kroz poseban državni organ - Fokus na redovne intervencije države u investicionoj i kreditnoj sferi radi obezbeđenja ravnotežnog i racionalnog razvoja turizma - Cilj je da se inostrana tražnja usmeri ka novim regionima, u kojima se vrši modernizacja smeštajnih kapaciteta - Zbog domaće tražnje pažnja se poklanja komplementarnim kapacitetiama 31

Karakteristike turističke politike - ITALIJA Mere turističke politike - 4 zone sa aspekta razvijenosti: a) Zone koje su u potpunosti valorizovane b) Zone koji nisu valorizovana a imaju uslove c) Zone u početnim fazama d) Zone koje tek treba ispitati - 4 oblika investicione aktivnosti: a) Dugoročni krediti sa povoljnom kamatom b) Direktan doprinos na rate otplate kredita c) Doprinos na račun uloženog kapitala d) Fiskalne olakšice 32

Karakteristike turističke politike - ITALIJA Mere turističke politike - Krediti se odobravju za: - Izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju osnovnih kapaciteta (25 godina /4% kamatna stopa/ 50% vrednosti projekta) - Modernzaciju, renoviranje i kupovinu nameštaja za osnovne kapacitete (10 / 4% / 5%) - Izgradnja komplementarnih kapaciteta (10 / 4% / 25%) - Izvođenje radova i nabavka opreme za sportske i rekreativne objekta (10 / 3% / 55%) 33

Karakteristike turističke politike - ITALIJA Mere turističke politike - Specijalni krediti: usmeravaju se ka izgradnji i modernizaciji svih oblika smeštaja u nerazvijenim delovima u iznosu od 60% ukupnih investicija, rokom otplate od 25 godina i kamatom od 3% (Sicilija) - Sve kredite odobrava komisija sastavljena od velikog broja članova iz različitih institucija Najveći iznos kredita je usmeren na izgradnju i modernizaciju objekata za potrebe masovnog turizma kao i pratećih objekata Upliv stranog kapitala iz SAD, V. Britanije i Francuske 34

Karakteristike turističke politike Grčka (2018) Vodeća međunarodna turistička destinacija Ostvaruje 4% svetskih dolazaka, 3% svetskog prihoda Ostvaren broj noćenja 191 mil i prosečna dužina boravka 7.1 dana Prosečna potrošnja po stranom turisti je $85 Izražena sezonalnost (jun septembar 54%) Najveći broj turista dolazi iz: Nemačka, Velika Britanija, Francuska, SAD, ali i diversifikacija ka regionalnim tržištima Izvor: UNWTO, WTTC, Zavod za statistiku; 2018 35

Karakteristike turističke politike Grčka Kapaciteti (2018) 35.719 objekata, 1.3 miliona kreveta 35% osnovni + 65% komplementarni kapaciteti Veličina objekta 36 kreveta Kategorizacija hotela je po * Godišnja okupiranost hotela 51% Izvor: UNWTO, STR; 2018 -Značajna međunarodna destinacija 36

Karakteristike turističke politike Grčka Mere turističke politike - Stimulativni krediti za izgradnju, modernizaciju i adaptaciju hotela, restorana, objekata za sport i rekreaciju i to posebno u oblastima sa povoljnim uslovima za razvoj turizma, a koja spadaju u nerazvijena privredna područja - Različite fiskalne olakšice: mogućnost stvaranja rezervnog fonda koji se oslobađa plaćanja poreza a obuhvata 25-40% neto profita; plaćanje taksi i carina - Otvaranje posebne grupe hotela pod državnom upravom sa objektima u nerazvijenim delovima zemlje - Otvaranje luksuznih hotela pod državom upravom u razvijenim centrima - OI 37

Hvala Igor Kovačević, docent predmet: Ekonomika turizma Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu Email: igor@ekof.bg.ac.rs 38