07 Uros Sesum OK 8_NasaProslost sablon.qxd

URO[ [E [UM УДК: 94(497.7)"1903/1908" ; 355(=163.41)"1903/1908":929 ID: 186246412 VOJVODE SRPSKE ^ETNI^KE ORGANIZACIJE 1903ñ1908. Apstrakt: Rad se bavi vojvodama Srpske ~etni~ke organizacije u Staroj Srbiji i Makedoniji u periodu od avgusta 1903. do jula 1908. godine. Predstavqen je isto ri jat sti ca wa voj vod skog zva wa i dat pri kaz du `no sti ko je je to zva - we povla ~ilo za sobom. Pru`en je pregled geografskog porekla srpskih vojvoda, uvid u wihovo razli ~ito rangirawe u okviru Organizacije, kao i nov ~ano vrednovawe wihovog rada. Rad je napisan na osnovu objavqene i neobjavqene arhivske gra e, narativnih izvora i literature. Kqu~ne re~i: revolucionarna organizcija, ~etnici, ~etni~ki vojvoda, Srbija, Srbi, Stara Srbija, Makedonija, Otomansko carstvo. * Posledwih godina 19. veka, otpo ~elo je srpsko ~etovawe u Staroj Srbiji i Makedoniji. Ono je predstavqalo oru`ani odgovor ugro`enog srpskog naroda u Turskoj i odre enog broja qudi iz Kraqevine Srbije, na teror arnautskih ka ~aka, Bugarske egzarhije i bugarskih komitskih ~eta. ^ete su zvani~ni i poluzvani~ni krugovi ispra }ali iz Srbije, ili su se na terenu formirale u ciqu samoodbrane. Tako je otpo ~ela srpska ~etni~ka akcija ili srpsko ~etovawe, koje je sebi za ciq postavilo odbranu ugro`ene srpske nacionalne posebnosti u Staroj Srbiji i Makedoniji. Povoqna reakcija stanovni {tva Makedonije i Stare Srbije na pojavu, ~e {}e na glasove o pojavi srpskih ~eta, navela je qude iz patriotskih krugova onda {we Srbije da u delokrugu svojih mogu}nosti pru`e pomo} novoro enom srpskom ~etovawu. Prili~no stihijsko sabirawe i naoru`avawe srpskih ~etnika, i wihovo odelito delovawe na terenu, ubrzo je nametnulo potrebu jedne organizacije, koja bi, po uzoru na bugarske i gr~ke ~etni~ke, odnosno andartske komitete, preuzela na sebe organizovawe ~etni~ke akcije i komandu nad wom. Tako je, kao posledica potrebe institucionalizacije ~etovawa, septembra 1903, nastala Srpska ~etni~ka organizacija. U Kraqevini Srbiji wen zadatak je bio da pribira finansij ska sred stva, qud stvo i oru` je, ka ko bi ak ci ja bi la {to uspe {ni ja. Ogran ci Organizacije u Staroj Srbiji i Makedoniji, pored osnovne uloge sto`era akcije, imali su i ulogu stvarawa srpske paradr`avne strukture, koja bi funkcionisala paralelno sa turskom administrativnom strukturom. Zami {qena kao logisti~ka podr {ka akciji, Organizacija je ubrzo nadrasla svoju prvobitnu ulogu pretvoriv {i se u instituciju srpskog oslobodila~kog pokreta u Turskoj. Nakon nekoliko meseci izgradwe, u delokrug wenih aktivnosti su u{li svi aspekti dru- {tvenog `ivota ve }eg dela Srba u Turskoj. Jula 1905. Ministarstvo inostranih dela Kraqevine Srbije uzima u svoje ruke sve konce Organizacije, i time pove- }a va iz gle de na uspeh srp skog ~e to va wa. Pe riod od ju la 1905. do ju la 1908. is pu - wen je borbom srpskih ~eta protiv bandi arnautskih ka ~aka i bugarskih ~eta Unutra {we makedonske revolucionarne organizacije, u ciqu odbrane Srba u Turskoj i wihovog uvo ewa u Organizaciju. Revolucionarna delatnost Srpske ~etni~ke organizacije, samim tim i srpsko ~etovawe, obustavqeno je nakon mladoturskog prevrata jula 1908, i dono {ewa ustava u Turskoj. 1 Hronolo {ki okviri ovog rada odre eni su, prirodno, godinama srpskog ~etovawa u Turskoj. 1 Za de taq ni ji pre gled isto ri je Srpske ~etni~ke akcije videti: V. Ili}. Srp ska ~et ni~ ka ak ci ja 1903ñ1912, Beograd 2006 (= Srp ska ~etni~ka akcija). 2 Q. Lape, Nekoliku novi dokumenti za 1903, Godi {en zbornik, 6, Fi - lozofski fakultet na Univerzitetot Skopje, Istorisko-filolo {ki odel, Sko pje 1953, 236ñ306; isti, Novi dokumenti na Ilindenskoto vo sta nie, Ilin den ski zbor nik 1903ñ1905, Sko pje 1953, 1ñ151; isti, Iz ve {tai od 1903. go di na na srp - skite konsuli, mitropoliti i u~ili {ni inspektori vo Makedonija, Sko pje 1954, 1ñ395; G. To do rov ski, Srpskata ~etni~ka organizacija i nejzinata aktivnost vo Makedonija, Glasnik na Institutot za nacionalna istorija, br. 1, Sko pje 1968, 181ñ204; D. Velkov, Aktivnosta na srpskat ~etni~ka organizacija vo Makedonija od po ~etkot na 20. v. do 1905. godina, Godi {en zbornik, 7ñ8, Sko pje 1981, 39ñ63. 3 Do ku men ti o spoq noj po li ti ci Kra qe vi ne Sr bi je 1903ñ1914, IIñ Dodatak 1, priredila Q. Aleksi}- Pejkovi}, Beograd 2008 (= Dodatak 1), Dokumenti o spoqnoj politici Srpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a 133

Kraqevine Srbije 1903ñ1914, IIñ Doda tak 2, pri re di li Q. Alek si}- Pejkovi} i @ivota Anti}, Beograd 2007 (= Dodatak 2), Dokumenti o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903ñ1914, IIñ Dodatak 3, priredili Q. Aleksi}-Pejkovi} i @ivota Anti}, Beograd 2008 (= Dodatak 3); V. Tr bi}, Memoari, kazivawa i do- `i vqa ji voj vo de ve le {kog (1898ñ1912), priredili A. Dra {kovi} i S. Ri stev ski, Be o grad 1996 (= Memoari); S. Si mi}, Srpska revolucionarna organizacija, komitsko ~etovawe u Staroj Srbiji i Makedoniji 1903ñ1912, pri re dio J. Ba ji}, Beograd 1998 (= Srpska revolucionar na or ga ni za ci ja); M. Sta ni}, Mihailo G. Risti}: Sve {tenici sa kojima sam radio, Vardarski zbornik 1, Be o grad 1999, 76ñ81; isti, Mi - hailo G. Risti}: Uspomene na Mitropolite sa kojima sam radio, Vardar ski zbor nik 2, Be o grad 2003, 69ñ141; Gra a o srp skim {ko la ma na pod ru~ ju skop skog kon zu la ta 1905. godine, priredio M. Stani}, Spomenik CXXXVI SANU, Odeqewe istorijskih nauka, 10, Beograd 1997; A. Todorovi}, Revolucionarna akci ja srp skog na ro da u Tur skoj od 1904-1912. godine, priredila Biqana Vu ~e ti}, Miscellanea, 28 (2007), 265ñ307. 4 V. Ili}. Srpska ~etni~ka akcija 1903ñ1912, Be o grad 2006, P. Pej ~i}, ^etni~ki pokret u Kraqevini Srbiji 1903ñ1918, Kragujevac 2007 (= ^etni~ki pokret); B. Vu ~e ti}, Srp - ska revolucionarna organizacija u Osmanskom Carstvu na po ~etku XX veka, Istorijski ~asopis, kw. LIII ( 2006), 359ñ374. 5 M. Popovi}, B. Mladenovi}, Kosta Mi lo va no vi} Pe }a nac 1879ñ1944, Beograd 2003. 6 Prepiska o arbanaskim nasiqima u Staroj Srbiji 1898ñ1899, Beograd 1899 (= Prepiska), br. 42. 7 Kosovskom, Bitoqskom vilajetu. 8 Prepiska, br. 16, 18, 20, 21, 23, 35, 39; Zulumi aga i begova u kosovskom vilajetu, 59 (= Zulumi); M. Ja go di}, Srpsko-albanski odnos u Kosovskom vilajetu 1878ñ1912, Beograd 2008, 145; Di plo mat ska pre pi ska Kra qe vi ne Srbije, kwiga prva (1. januar 1902 ñ 1. jun 1903), priredio V. ]orovi}, Be o grad 1933, br. 186; Gra a za isto - ri ju ma ke don skog na ro da iz ar hi va Srbije, 4ñ1, priredio K. Xambazovski, Be o grad 1985 (= Gra a), br. 84; Gra a 4ñ2, br. 61. 9 Tako na primer Arnaut muhaxir je za ubistvo ~obana hri {}anina u oko- Srpska ~etni~ka akcija, kao borbeni segment Srpske ~etni~ke organizacije, retko je u pro {lom veku bila predmet interesovawa srpskih istori ~ara. Ideolo {ka neugodnost naziva boraca srpske revolucionarne organizacije sa po ~etka 20. veka, za vreme trajawa komunisti~kog re`ima u Jugoslaviji, uveliko je uticala na takvo stawe stvari. Ma ke don ski isto ri ~a ri, Dra gan Vel kov, Gli gor To do rov ski i Qu ben Lape 2 bili su jedini na prostoru biv {e Jugoslavije koji su se posvetili istra`ivawu problema vezanih za srpski ~etni~ki pokret. Iako su rezultati do kojih su do {li prilikom istra`ivawa poticali iz srpske arhivske gra e, wihovo tuma ~ewe pokreta nije oti {lo daqe od partijskih stavova o Ñvelikosrpskom hegemonizmu, i imperijalisti~kim i asimilatorskim nasrtajima srpske bur`uazije na vekovni kontinuitet makedonske nacionalne svestiî. Tek pre ne ko li ko go di na srp ski ~et ni~ ki po kret po ~eo je da po bu u je pa `wu srp skih isto ri ~a ra. Is tra `i va~ ki i pri re i va~ ki na po ri Qi qa - ne Alek si} Pe ja ko vi}, @i vo te An ti }a, Alek san dra Dra {ko vi }a, Jo ve Ba ji - }a, Mi le ta Sta ni }a i Bi qa ne Vu ~e ti}, 3 ba ci li su vi {e sve tla na srp ski ~et - ni~ ki po kret sa po ~et ka 20. ve ka, i u~i ni li do stup nom ar hiv sku gra u ko ja tre ti ra ovaj po kret, po sred no ili ne po sred no. Mo no gra fi je Vla di mi ra Ili }a i Pe tra Pej ~i }a po sve }e ne ~et ni~ kom po kre tu, kao i ras pra va Bi qa - ne Vu ~e ti}, 4 od go vo ri le su na broj na pi ta wa ve za na za srp sko ~e to va we i isto vre me no da le im puls za da qa is tra `i va wa. S ob zi rom na re la tiv no sko - ro otva ra we te me srp skog ~e to va wa u na {oj is to ri gra fi ji, ~et ni~ ki po kret se u ra do vi ma na {ih isto ri ~a ra naj ve} ma po sma trao kao ce li na, pa sto ga ne tre ba da ~u di {to ne po sto ji ni je dan rad ko ji se ba vi ne kim od po seb nih seg - me na ta iz isto ri je srp skog re vo lu ci o nar nog po kre ta u Tur skoj. Voj vo de srp skog ~et ni~ kog po kre ta, iz u zev Ko ste Pe }an ca, 5 do sa da ni su bi le pred - met na u~ nog is tra `i va wa, ni po je di na~ no ni u ce li ni. U re do vi ma ko ji sle - de po ku {a li smo da od go vo ri mo na ne ka va `na pi ta wa ve za na za vo stvo voj - nog aspek ta srp ske or ga ni za ci je. * Ne mo} Por te da u svo jim evrop skim pro vin ci ja ma u pot pu no sti spro - ve de u de lo re form ne me re pro kla mo va ne Gil han skim ha ti {e ri fom 1839, Hatihumajumom 1856. i Ustavom 1876, najboqe se ogledala u polo`aju hri {}ana u tim pro vin ci ja ma. Lo kal no mu sli man sko sta nov ni {tvo je kroz ceo 19. vek naj ~e {}e po sma tra lo hri {}a ne u Tur skoj kao la tent ne po bu we ni ke i po - ko re nu ra ju ko ju je na sva ki na ~in tre ba lo ob u zda va ti te ro rom. Car ske vla - sti su sa svo je stra ne ~e sto osta ja le glu ve na `al be hri {}a na, pri mo ra va ju - }i ih ~ak da po vla ~e `al be pod ne te zbog na si qa, ako bi pre ve li ki zu lu mi pri vu kli po zor nost si la na sta we u Tur skoj. 6 Zlo ~i ni nad hri {}a ni ma u dva evropska vilajeta Turske 7 ~esto nisu uop {te bili procesuirani, 8 a ako su bi - li, ni su do no si li ade kvat ne za kon ske sank ci je po ~i ni o ci ma. 9 Ar na ut ske ban de ka ~a ka ne sme ta no su pqa~ ka le i uce wi va le ~i ta ve obla sti Ko sov skog i Bitoqskog vilajeta, 10 prete }i vlastima pobunom svaki put kada bi bilo pokre nu to pi ta we pre stan ka to le ri sa wa he roj ske pri vre de. 11 Vla sti u Ko sov - skom i Bi toq skom vi la je tu, su o ~e ne sa mo gu} no {}u ar na ut ske po bu ne, obi~ - no bi ras tu ra we ka ~a ka osta vqa le ne kim bu du }im ~i nov ni ci ma. Ne na la ze }i za {ti te u in sti tu ci ja ma si ste ma, hri {}a ni ma je od me ta - we u pla ni ne i osve ta nad na sil ni ci ma po ne kad bio je di ni mo gu }i na ~in o~u va wa eg zi sten ci je. Dru `i ne hri {}an skih haj du ka ja vqa le su se u Ko sov - skom i Bi toq skom vi la je tu naj vi {e kao di rekt na po sle di ca ne sno snog sta - wa. Haj du~ ke dru `i ne ja vqa le su se kroz ceo 19. vek u po je di nim obla sti ma Sta re Sr bi je i Ma ke do ni je, na pla ni ni Ko zja ku, u Po re ~u, oko li ni Pri le - 134 Uro{ [e{um

pa i u Ma le {u. 12 Li~ na osve ta je naj ~e {}e bi la mo tiv za od me ta we, a ~e to va - we dru `i ne, po red ~i sto Ñeko nom skihî raz lo ga, po sta vqa lo je se bi za ciq da osi gu ra re jon svog ~e to va wa od ka ~a~ kih ban di i lo kal nih zu lum }a ra. U tre - nu ci ma po voq nim za ot po ~i wa we bor be za oslo bo e we od Tu ra ka, kao u go - di na ma pre, to kom i na kon srp sko-tur skih ra to va 1876ñ1878, ovo ~e to va we do bi ja na svo joj na ci o nal no-oslo bo di la~ koj kom po nen ti. Haj du~ ke dru `i - ne po sta ju avan gar da srp skih na ci o nal nih po kre ta, 13 u isto ri o gra fi ji po - zna tih kao Ku ma nov ski usta nak i Br sja~ ka bu na. 14 Vo e ovih haj du~ kih dru `i na pred met su in te re so va wa na {eg ra da upra - vo zbog to ga {to se srp sko ~e to va we ko je je or ga ni zo va no ot po ~e lo na kon 1903, na sla wa lo na is ku stvo, obi ~a je i prak su pret hod nog haj du~ kog ~e to va - wa. Ne ki od naj po zna ti jih voj vo da srp skog po kre ta, kao Mic ko Kr sti}, Kr - sta Ko va ~e vi} i Gli gor So ko lo vi}, svo ju ka ri je ru ot po ~e li su kao haj du ci ili haj du~ ke vo e, 15 ~i me je ve za iz me u ra ni je srp ske haj du ~i je i doc ni jeg ~e - to va wa jo{ zna ~aj ni ja. Vo a haj du~ ke dru `i ne u Ma ke do ni ji, is to~ noj Sta roj Sr bi ji i u Bu gar - skoj ni je no sio ti tu lu ha ram ba {e, kao {to je to bio slu ~aj sa se ver nim i za - pad nim srp skim kra je vi ma. On je u ovim kra je vi ma no sio na ziv ka pe ta na-ka - pu da na 16 ili voj vo de. 17 Ove dve ti tu le na iz me ni~ no se sre }u u usme noj tra di - ci ji, ali je ti tu la voj vo de ipak bi la pri jem ~i vi ja sta nov ni {tvu 18 i na kra - ju pre o vla da la u haj du~ koj i ~et ni~ koj no men kla tu ri. Ta ko se Iqa Mar ko vi} Mal {ev ski, Ili ja De li ja, Spi ra Go lem xi oj ski i Mic ko Kr sti} obi~ no na - zivaju vojvodama u tradiciji i istoriografiji, iako neki od wih nisu za `ivo ta oslo vqa va ni tom ti tu lom. S dru ge stra ne, ka da je ot po ~e la srp ska ~et - ni~ ka ak ci ja, ne ke voj vo de su sa me se be na zi va le ka pe ta ni ma, dok je dru ge sta - novni {tvo imenovalo tim nazivom. 19 Hajdu~kim vojvodom postajalo se na dva na ~i na. Osvet nik ko ji se obi~ no is tak ne ubi stvom po zna tog zu lum }a ra, sam je u planini prikupqao dru`inu i postajao wen vojvoda, ili bi grupa odmetni ka, od mah po po vla ~e wu u go ru, iza bra la jed nog me u ~lanovima za vo u. 20 Re e je bar jak tar ili za stav nik, to jest u nu `di za me nik ha ram ba {e (ko ji je ina ~e bio oba ve zan ~lan sva ke ~e te), 21 mo gao pri stan kom ha ram ba {e da ode - li deo ~e te i sam po sta ne ha ram ba {a, to jest voj vo da. 22 Auto ri tet haj du~ kog voj vo de bio je ne pri ko sno ven. Dru `i na mu je bi la za kle ta na ver nost, pa su we go va na re e wa mo ra la bi ti pri hva ta na bez po go vo ra. On se sta rao o me - stu sta no va wa, o kre ta wu i ak ci ja ma ~e te, o we noj is hra ni i o oru` ju i mu - ni ci ji svo jih haj du ka. Zna ~aj no je i to da je imao funk ci ju su di je u slu ~a ju raz mi ri ca u dru `i ni. 23 Sve ove kom pe ten ci je za dr `a le su i pro {i ri le doc ni je voj vo de Unu tra {we ma ke don ske re vo lu ci o nar ne or ga ni za ci je ñ VMRO-a i Srp ske ~et ni~ ke or ga ni za ci je. Politika dobrosusedstva prema Porti, koju je Srbija vodila nakon 1878. godine, na ~elno je iskqu ~ivala svaku vrstu podr {ke zvani~nih srbijanskih krugova revolucionarnim pokretima u Turskoj, pa samim tim i hajdu~kim ~eta ma ko je su se obra }a le za po mo} srp skoj vla di. Ipak, ri zik da hri {}an sko stanovni {tvo Stare Srbije i Makedonije potpuno izgubi nadu da }e im upravo Srbija doneti oslobo ewe, nametao je srpskim zvani~nicima povremenu saradwu sa hajducima iz Turske. 24 Povremena saradwa srpskih organa i hajdu~kih ~e ta, ako ju je uop {te u zna ~aj noj me ri bi lo, ipak nije mo gla da omo gu }i presudan uticaj Srbije na rad i delatnost hajdu~kih ~eta u Turskoj. Stvarawem revolucionarnih organizacija VMRO-a i Unutra {weg makedonsko-odrinskog revolucionarnog komiteta, u Solunu 1893, odnosno u Sofiji 1894, ve} postoje }e hajdu~ke ~ete na terenu dobile su finansijera i sigurnog snabdeva ~a novcem, oru`jem i opremom. U biti bugarske, finansirane, kontrolisane i upravqane iz Sofije, ove dve organizacije su se na terenu, stanovni {tvu i borcima koji su im prilazili, predstavqale kao op {tehri- {}an ske i op {te slo ven ske in sti tu ci je. 25 Is ti can je an ti tur ski ka rak ter Vojvode Srpske ~etni~ke organizacije 1903ñ1908. 135 lini Kumanova osu en na dva meseca zatvora. B. Peruni ~i}, Zulumi, 57ñ58. 10 Prepiska, 19, 21, 23, 24, 25, 26, 69, 72. Po red pra vih od met ni ka, ar na ut - skih ka ~aka, postojao je veliki broj Arnauta koji su se pqa~kama i iznudama, ubistvima i silovawima samo povremeno bavili. Prepiska, 18ñ27, 36ñ40, 69ñ78, 100ñ105, 136ñ145. Ra di ilustracije razmere ka ~a~kog nasiqa u Kosovskom vilajetu citira }emo deo izve {taja skopskog vicekonzula Petra Manojlovi }a iz 1887. godine: ÑAli isti na je, da je u ce lo me pre de - lu od Pri {ti ne i Pri zre na pa do crnogorske granice ajdukovawe i nasi qe u ta kvoj me ri ovla da lo, da ni je - dan, i slo vom ni je dan dan, bez no vih ubi sta va ne pro la zi.î Zu lu mi, 57. Osionost Arnauta i{la je dotle, da je u debarskom kraju i Pore ~u dolazi lo ~ak i do ma lih po ho da ar ba na - {kih pqa~ka {a na hri {}anska sela. Ruski dokumenti za Makedonija i make don sko to pra {a we (1859ñ1918), pri re dio A. Traj kov ski, Sko pje 2004, br. 59, 91, 114, 115; Gra a 4ñ3, br. 203. Na udaru arnautskih ka ~a~kih ~e ta bi la su ~ak i se la u Ve le - {koj ka zi, is pod Ba bu ne i u Pri lep - skom po qu. Gra a 4ñ2, br. 77. 11 Na poku {aj zabrane harawa hri- {}anskih sela od strane debarskog mutaserifa 1889, Arnauti su odgovori li plu to nom iz 500 pu {a ka na we - gov ko nak, uz iz ja vu: ÑJa ka ko }e mo `i - veti ako ne }emo ajdukovati?î. Gra a 4ñ3, br. 203. 12 J. Haxi Vasiqevi}, ^etni~ka akcija u Staroj Srbiji i Makedoniji, Beograd 1928 (= ^etni~ka akcija) 8. 13 Mora se napomenuti da su pored ~eta hajduka koje su koordinirale odrede pobuwenih seqaka postojale i hajdu~ke ~ete koje su koristile ove ustanke protiv Turaka kao priliku za pqa~ ku i na si qe ka ko nad mu sli - manima, tako i nad hri {}anima. Tako su se u Ku ma nov skom ustan ku voj vo - de Nikola i Marko Sekuli~ki, nakon ~i {}ewa svog hajdu~kog rejona od Turaka, bacili na pqa~ku imu}nijih hri {}ana i zlostavqawe svih bez razlike. S. Simi}, Istorija kratovske obla sti, Beograd 1914, 173. 14 V. Radovanovi}, Kozjak, Enciklopedija SHS, 336ñ337; J. Ha xi Va si qe - vi}, Ustanak Srba u Kumanovskoj i Palana~koj kazi u 1878. godini, Beograd 1906; M. I. Ra ki}, Nacionalno bu ewe, Spomenica dvadesetpetogodi {wi ce oslo bo e wa Ju `ne Sr bi je 1912ñ1937, Sko pqe 1937, 236ñ237; M. Veselinovi}, Brsja~ka buna 1880. u Bitoqskom vilajetu i vojvoda Micko, Be o grad 1906, 3ñ41. 15 S. Kra kov, Plamen ~etni {tva, Beo grad 1930. (= Plamen ~etni-

{tva), 93ñ97; Ko xa, ^etni~ki spomenik voj vo da Mic ko, `i vot i rad, Sko - pqe 1930, 25; Srpska revolucionarna organizacija, 88. 16 Naziv kapetan svakako je primqen od gr~ kih klef ta, ~i ji se vo a na zi - va kapetanom. M. Stojanovi}, Hajdu ci i klef ti u na rod nom pe sni - {tvu, Be o grad 1984, 62ñ65. Kapudanom su vo u hajduka nazivali Turci i Arnauti, pa je ponegde stanovni- {tvo taj na ziv i u tom ob li ku pri - hvatalo kao svoj. 17 ^etni~ka akcija, 6ñ7; R. Po pla za - rov, Ajdutskiot vojvoda Iqo Markov-Ma le {ev ski, Sko pje 1978, 40. Vasiqevi} i Poplazarov ne ulaze u problematiku naziva vo e hajdu~ke dru`ine ve} samo konstatuju kako su nazivani. 18 Jedina istorijska tradicija, i to jako `iva, u Staroj Srbiji i Makedoniji, bila je srpska tradicija. Pesme o vojvodi Doj ~inu, Milo {u Vojinovi }u, Kratovcu Radowi i ostalim epskim vojvodama bile su ~esto pevane ili recitovane na saborima. J. Haxi Vasiqevi}, Ju `na Sta ra Srbija, istorijska, etnografska i politi~ka istra`ivawa, Kwiga 1, Ku ma nov ska oblast, Be o grad 1909, 352ñ459; isti, Ju`na Stara Srbija, istorijska, etnografska i politi~ka istra`ivawa, Kwiga 2, Pre {evska oblast, Beograd 1913, 236ñ238; T. \or evi}, Makedonija, Beograd 1929, 170ñ182. Sto ga je na rod na tra - di ci ja sva kog is tak nu ti jeg bor ca protiv Turaka nazivala vojvodom. 19 Na vi zit kar ti voj vo de An el ka Alek si }a, is pod ime na je pi sa lo ÑSrpsko-ma }edonski kapetanî, Dokumanta o spoqnoj politici Kraqevine Srbije 1903ñ1914, IIñ 2ñ1, priredili Q. Aleksi}-Pejkovi} i @. An ti}, Be o grad 2006 (Dokumenta), br. 235. Va si li ja Tr bi }a je sta - novni {tvo Azota nazivalo Vasil Kapudanom, a \or a Risti }a ñ kapetan \or e, Memoari, 120, Dodatak 2, br, 109. 20 D. Popovi}, O hajducima, kwiga 1, Beograd 1930, 134, R. Poplazarov, navedeno delo, 21. 21 D. Po po vi}, na ve de no de lo, 137ñ138. 22 R. Poplazarov, navedeno delo, 21; Centralni odbor Srpske ~etni~ke organizacije ponekad je po {tovao ovu haj du~ ku prak su. ^e te su po red vojvode imale i zastavnika, koji je pokatkad postajao vojvoda. Tako je kasnije vojvoda \or e Risti} 1904. bio zastavnik vojvode Temeqka Barjaktarevi }a. Kada je \or e Risti} 1905. kao voj vo da po veo ~e tu, kao we - organizacija i kao wihov krajwi ciq dobijawe autonomije za Makedoniju i weno kona~no oslobo ewe. 26 Bugarizam, kao ideologija ~eta i organizacije uop {te, zamenio je makedonizam nakon {to se organizacija na terenu omasovila. 27 Ubrzo po {to su se organizacije u~vrstile, Srbi i srpstvo u Staroj Srbi ji i Ma ke do ni ji su se na {li pod uda rom VMRO-a i VMO RO-a. Otpo ~elo je sistematsko zlostavqawe i istrebqavawe onih Srba u Staroj Srbiji i Makedoniji koji nisu `eleli da se odreknu srpskog imena i da se nazovu Bugarima, stupe pod duhovno okriqe Egzarhije, i prigrle bugarsku nacionalnu svest kao svoju. 28 Do 1902. ubi je no je od stra ne Bu ga ra 43, a ra we no 52 srpska narodna prvaka, sve {tenika i u~iteqa. 29 Broj osta lih srp skih `r - ta va do 1912, po Ste va nu Si mi }u, pe we se na 3 000. 30 Srbi, vojvode i ~etnici u ~etama VMRO-a, privu ~eni pri ~om o zajedni~koj borbi, vezani zakletvom za organizaciju koja je ni {tila wihov narod, postali su silom prilika xelati sopstvene narodnosti. Po osnivawu Srpske ~etni~ke organizacije, septembra 1903, Srbi, vojvode i ~etnici (zna ~ajan broj biv {ih komita VMRO-a postali su tokom vremena srpske vojvode) ulaze u Srpsku organizaciju kao vojvode i stupaju u borbu protiv nekada {wih saboraca. Pre la zak Sr ba voj vo da VMRO-a na srp sku stra nu ni je uvek i{ao ni br zo ni la ko. Po ro di ce ne kih od wih na la zi le su se ili u Bu gar skoj ili su bi le u Staroj Srbiji i Makedoniji, ali svakako lako dostupne osveti bugarske organi za ci je. Tek ka da bi izvukli porodice iz Bugarske ili kada bi Srpska ~etni~ - ka organizacija oja~ala i u wihovom zavi~aju, pristupali su Srpskoj organizaciji. 31 Tako su Gligor Sokolovi}, Mihailo Josifovi} i Veqko Mandar ~evi} 32 napustili VMRO i postali srpske vojvode jula 1904. 33 Vojvoda VMRO-a, Cena Markovi}, tako e je pri {ao Srpskoj organizaciji ali tek slede }e 1905. godine, kao i demirhisarski vojvoda Nace Trajkovi}. 34 Neuspeh Ilindanskog ustanka 1903. i turske represalije 35 nakon wegovog ugu {ewa, primorali su Srbe u Staroj Srbiji i Makedoniji da formiraju ~ete kako bi se odbranili od napada osvetni~kih muslimanskih ~eta. Pasivno dr`awe ~eta VMRO-a, izaziva ~a nemira, tokom i nakon ustanka, izazvalo je bes pogorelih srpskih ustanika, pa je na nekim mestima do {lo do wihovog sukoba sa ~e ta ma VMRO-a. 36 Vo stvo VMRO-a takav razvoj situacije iskoristilo je da ob ja vi da je iz da ja Sr ba raz log za pro past ustan ka i da pro gla si rat do uni - {tewa Srbima u Makedoniji. Osim pod napadom arnautskih i turskih ba {ibo zu~ kih ~e ta, srp ska se la su se ta ko na {la i pod uda rom ~e ta VMRO-a. 37 Na {av {i se iz me u ~e ki }a i na kov wa, srp ski se qa ci u De bar skom Drm - ko lu, u oko li ni se la Ja ~in ca kod Ku ma no va, u Ve le {kom Azo tu i u Po re ~u, formiraju seoske ~ete u ciqu za {tite od napada Turaka, Arnauta i bugarskih, od no sno ~e ta VMRO-a. 38 Va `no je na po me nu ti da su ove ~e te na sta le pre for mi ra wa Srp ske ~et - ni~ke organizacije, to jest wenog Centralnog odbora. Vojvode ovih lokalnih ~e ta bi li su Pa vle Mla de no vi} iz Ja ~in ca i Ri sta Cvet ko vi} iz Po re ~a. Drim kol ska ~e ta ~e ka la je do mo ro ca \or a Cvet ko vi }a da do e iz Be o gra da i pre u zme vo stvo. Glav ni od bor Srp ske or ga ni za ci je, ka da je na stao, po tvr - dio je voj vod sko zva we svoj tro ji ci. Teror nad Srbima u Staroj Srbiji i Makedoniji, nakon Ilindanskog ustanka, okupio je u Beogradu qude nezadovoqne pasivnim dr`awem zvani~ne Srbije, sa idejom da formirawem jednog srpskog komiteta koji bi oda {iqao ~ete za {tite srpski narod u Staroj Srbiji i Makedoniji. Sredinom septembra 1903, naporima Milorada Go evca, generala Jovana Atanackovi }a, Luke ]elovi }a i @ike Rafailovi }a, stvorena je Srpska ~etni~ka organizacija, i wen Glavni odbor u Beogradu, odnosno Izvr {ni odbor u Vrawu. Na osniva~koj sednici, izme u ostalih odluka, donet je i Statut Organizacije. Statut je predstavqao ustav Srpske organizacije. Statutom je pored zadataka i ciqeva propisan i na ~in delovawa celokupne Organizacije koja je trebalo da se iz- 136 Uro{ [e{um

gradi. Ustrojstvom me utim, nije propisano ko postavqa vojvode i ~etovo e srpskih ~eta. 39 Vladimir Ili} je na osnovu analize prepiske Glavnog i Izvr- {nog odbora do {ao do zakqu~ka da je vojvode i ~etovo e imenovao Glavni, docnije Centralni odbor. 40 Ipak, Glav ni od bor ni je od mah po osni va wu imao do voq no auto ri te ta a ni iz gra e nu mre `u pot ~i we nih od bo ra i pod od bo ra da bi mo gao da ostva - ri svo je pra vo da po sta vqa voj vo de po svo joj vo qi i iz bo ru. Za voj vo de pr ve tri srp ske ~e te ko je su Iz vr {ni i Cen tral ni od bor pre ba ci li pre ko gra - ni ce od av gu sta/sep tem bra 1903. do ma ja 1904. go di ne, to jest za Sla ve ta Kal - drm xi ju, Ar su Ga vri lo vi }a i An el ka Alek si }a, u iz vo ri ma se ja sno vi di da su iza bra ni od stra ne ~et ni ka ko je su vo di li, a da ih je Od bor sa mo po tvr - dio, to jest ime no vao. 41 U Po re ~u, Skop skoj Cr noj Go ri, Pre {ev skoj i Pa la - na~koj kazi i okolini Kumanova, gde su ~ete nastale u ciqu samoodbrane, vojvo de su bi ra ne, od no sno po sta vqa ne za vi sno od lo kal nih pri li ka. O na ~i - nu iz bo ra Spa se Gar de za voj vo du u oko li ni Kri ve Pa lan ke, ne ma iz ri ~i tih po da ta ka, ali je iz ve sno da je voj vo da po stao po vo qi ~e te ko ja je ta mo na sta - la. U Skop skoj Cr noj Go ri ~e tu je for mi rao pro ta Ste van Di mi tri je vi}, pa je Spa sa Ta no vi} po stao voj vo da upra vo we go vom od lu kom. 42 Pa vle Mla de no - vi} for mi rao je ~e tu od svo jih si no va i su se da i sa mim tim kao or ga ni za - tor po stao i wen voj vo da. 43 Po re~ ka ~e ta na sta la je na po ri ma Bi toq skog od - bo ra, pa je Mic ka Kr sti }a, kao voj vo du po re~ kog, taj od bor i ukqu ~io u Or - ga ni za ci ju, sva ka ko uz bla go slov Glav nog od bo ra. 44 Dakle, vojvode srpskih ~eta, pre i nekoliko meseci nakon formirawa Srpske organizacije birane su kao i nekada hajdu~ke vojvode ili su ih birali predstavnici lokalnih ~etni~kih odbora i uticajni nacionalni radnici. Glavni odbor samo je potvr ivao izbor ~etnika, odbora i nacionalnih radnika, ili vojvodsko zvawe davao onome ko je sopstvenim naporima stvorio ~etu i bio spreman da je stavi na raspolo`ewe Organizaciji. U~vr {}ivawem i povezivawem Srpske organizacije situacija se mewa. Srpskoj organizaciji je odlukom konferencije srpskih konzula u Turskoj, maja 1904, pod predsedni- {tvom samog kraqa Petra, stavqen na raspolagawe administrativni aparat Kraqevine i wenih diplomatskih predstavni {tva u Turskoj. 45 Ja ~im uplivom dr`ave u poslove Organizacije, autoritet Centralnog odbora je oja ~ao i on je sada i zaista ~etama postavqao vojvode po svom naho ewu, ne zavise }i vi {e od raspolo`ewa ~etnika. Do kraja 1904. godine izgra ena je Organizacija u Pre {evskoj, Kumanovskoj, Krivopalana~koj kazi, predelu do Krive reke u Kratovskoj kazi, u Skopskoj Crnoj Gori, Pore ~u, Prilepskom poqu i na Babuni 46. Izgra ena po uzoru na organizaciju VMRO-a, Srpska organizacija predstavqala je paralelnu strukturu vlasti u Turskom carstvu. Izgra ena je hijerarhija pododbora i odbora, od mesnog, preko odbora na nivou kaze i vilajeta. Svako organizovano selo ima lo je taj nu me snu ~e tu, pa ta ko i se o skog voj vo du. Re jon ske ~e te i re jon - ske vojvode imale su funkciju izvr {ne vlasti odbora, 47 pa je pri iz bo ru re - jon skog voj vo de, kao li~ no sti ko ja je u stal nom ne po sred nom kon tak tu sa sta - novni {tvom, bilo neophodno biti obazriv. U prole }e 1905. uspostavqeni su gorski {tabovi, za isto~no i zapadno Povardarje, na Kozjaku i u Pore ~u, rejonske vojvode do {le su time pod komandu {efova gorskih {tabova i time je pored odbora stvorena jo{ jedna va`na institucija revolucionarne vlasti na terenu koja je za zadatak imala da koordinira akcije rejonskih vojvoda. 48 [to se ti ~e {e fo va gor skih {ta bo va, oni ni su od stra ne Od bo ra, a sa ret - kim izuzecima ni od stanovni {tva, smatrani vojvodama. [efove gorskih {tabova stanovni {tvo je nazivalo goleomitima ili oficirotima. Organizacija je, iako nezvani~no, smatrala vojvodom samo zastupnika {efa {taba Voji na Po po vi }a Vu ka, jer je pre ne go {to je pre u zeo {tab, bio ~e to vo a. Isti stav prema wemu delilo je i stanovni {tvo. 49 govog zastavnika sre }emo potoweg vojvodu Tomu Krsti }a. Dodatak 1, br. 178, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovena~ka IV, 156 (= Enciklopedija SHS). 23 D. Po po vi}, na ve de no de lo, 133ñ134. 24 Srpska vlada je u posledwoj ~etvrtini 19. veka od strane pobuweni~kih dru`ina ~esto bila pozivana da pomogne oru`anu borbu protiv Tura ka. ^e sto, ali ne i uvek, ona je osta - vqala hajdu~ke dru`ine bez pozitivnog odgovora. Gra a 4ñ2, br. 122; B. Peruni ~i}, Pisma srpskih konzula iz Pri {tine 1890ñ1900, Beograd 1985, br. 33. Srp ska vla da ni je uvek ostajala gluva na molbe hajduka, tako je 1886. godine zabele`eno davawe nov ~ane pomo }i jednoj hajdu~koj ~eti. No vac joj je uru ~io ni {ki na ~el - nik Ri sta Ba de mli} sa zna wem pred - sednika Vlade. Bademli} tada pi {e Gara {aninu da Ñnije im ni {ta dato mesecimaî, iz ~ega proizlazi da je ~eta finansirana i pre ovog konkret nog slu ~a ja, i to sa zna wem sa mog predsednika Vlade. Gra a 4ñ2, br. 9. 25 Srpska ~etni~ka akcija, 14. Obe organizacije imale su iste metode i finansijera u bugarskoj vladi. Razli ka me u wi ma je bi la u to me {to je VMRO hteo na kon uspe ha ustan ka da ostvari prvo autonomiju Makedo ni je pa on da da spro ve de we no pripajawe Bugarskoj, dok je VMOK bio za neposredno pripajawe. ^etni~ki pokret, 25. 26 Plamen ~etni {tva, 57. 27 ^etni~ki pokret, 25. 28 Srpska ~etni~ka akcija, 15, Plamen ~etni {tva, 49. 29 ^etni~ka akcija, 14. 30 ASANU, Istorijska zbirka, br. 13315, zaostav {tina Stevana Simi- }a, S. Si mi}, Jedno krupno pitawe ili kako Srbijanci gledaju na Ma }edonce. 31 Gli gor So ko lo vi} pre ba cio je svoju porodicu u Srbiju, dok je vojvoda Jovan Dolga~, najpre uz pomo} srpskog poslanstva u Sofiji prebacio svoje sinove u Kraqevinu, a tek na kon to ga po stao voj vo da, iako je i ranije ~etovao kao srpski ~etnik. Memoari, 117, Dodatak 1, 381. 32 Veqko Mandar ~evi} pri {ao je novonastaloj Srpskoj organizaciji po na lo gu VMRO-a, sa ci qem da sa tre po - ve re nu mu ~e tu ~im do e na te ren, {to je i u~inio. Veqko Mandar ~evi} stoga se u ovom ra du ne }e tre ti ra ti kao Vojvode Srpske ~etni~ke organizacije 1903ñ1908. 137

srp ski voj vo da iako je u pr vom tre nut - ku za voj vo du pri znat od stra ne Or ga - nizacije. Memoari, 41. 33 Dodatak 1, br. 36. 34 Dodatak 1, br. 457, Enciklopedija SHS 2, 680, Enciklopedija SHS 4, 578. 35 Ruski dokumenti za Makedonija i makedonskoto pra {awe (1859ñ1918), pri re dio A. Traj kov ski, Sko pje 2004, br. 105, 106, 107, 112, 114, 115. 36 Plamen ~etni {tva, 83ñ85. 37 Neposredno nakon Ilindanskog ustan ka ubi je no je 19 i ra we no 3 u~i - teqa, sve {tenika i narodnih prvaka. Memoari, 30. 38 A. Krsti}, Na {a ~etni~ka akcija u Drimkolu, Ju`ni pregled 6ñ7, Sko - pqe 1930, 283ñ285; Plamen ~etni- {tva, 50; J. M. Jo va no vi}, Ju`na Srbi ja od 18 ve ka do oslo bo e wa, 157ñ158 (= Ju`na Srbija). Mora se napomenuti da je ~e ta Ri ste Cvet ko vi }a u Po - re~ do spe la iz Sr bi je ju la 1903. To ne bi trebalo da ospori wen odbrambeni karakter i wenu samoniklost. Najverovatnije je da je to bila stara ~e ta, mo gu }e i ~e ta VMRO-a, ko ja je u Beogradu bila na odmoru. Dodatak 1, br. 11. 39 Srpska revolucionarna organizaci ja, 53ñ59, Pla men ~et ni {tva, 81ñ82, Dodatak 1, br. 13. 40 Srpska ~etni~ka akcija, 51. Tre ba ima ti na umu da je pre pi ska sa ~u va - na tek po ~ev {i od ju la 1905. go di ne, i da navedeni zakqu ~ak mo`e da se uzme kao definitivan samo za period na kon ju la 1905. go di ne. 41 Srpska revolucionarna organizacija, 134ñ136, Plamen ~etni {tva, 80ñ81, 87ñ89, 137ñ141; K. Pe }a nac, ^et ni~ ka ak ci ja, Be o grad 1930, 16ñ18, 36; Srpska ~etni~ka akcija, 36 i 40. 42 Plamen ~etni {tva, 150ñ153. 43 Ju`na Srbija, 158; Enciklopedija SHS 2, 856ñ857. ÑPorodi~noî odmetawe Pavla Mladenovi }a ukazuje na, jo{ jednu sli~nost izme u hajduka i ~etnika. Treba se samo setiti Starine Novaka i wegove ~ete. D. Popovi}, navedeno delo, 129. 44 Situacija sa Mickom Krsti }em je specifi~na: smatralo se da on nikada ni je pre stao da bu de voj vo da jo{ od 1880, ta ko da we go vu ti tu lu ni je bilo ni potrebno potvr ivati. 45 Dokumenti 1ñ2, br. 235. Ni no vo pre u stroj stvo Or ga ni za ci je iz ju la 1905, od no sno Pra vi la taj - nog udru `e wa ÑSrp ska Od bra naî, 50 kao ni sta tut iz 1903. ni su ko di fi ko va - li pra vo Cen tral nog od bo ra da po sta vqa voj vo de. Ta kva prak sa se uobi ~a ji - la i iz gle da da ni je po sto ja la po tre ba da se to ne pi sa no pra vi lo i za pi {e. Tek de cem bra go di ne 1907. Cen tral ni od bor se od ri ~e svog pra va na iz bor i ime no va we voj vo da u ko rist Iz vr {nog od bo ra, a po sa ve tu Skop skog od bo - ra. Mo tiv za taj ko rak Od bor je prav dao bo qom upu }e no {}u Iz vr {nog od - bo ra i pre tr pa no {}u po slo vi ma Or ga ni za ci je. 51 Vraw ski Iz vr {ni od bor bio je u ne po sred nom kon tak tu sa voj vo da ma i pre ko gor skih {ta bo va nad zi - rao wegov rad. Budu }i da su aktivnosti vojvode u poslovima Organizacije bile ra zno vr sne, ova od lu ka se mo `e oka rak te ri sa ti kao va qa na. Funkcija vo e naoru`ane ~ete nije bila i jedina funkcija rejonskog vojvo de ko ga je po sta vqao Cen tral ni od bor u Be o gra du. 52 Bu du }i da je srp sko ~e - to va we u osno vi za svoj ciq ima lo od bra nu srp skih kra je va od bu ga r skih i ar na ut skih ~e ta, i da je ~et ni~ ka bor ba ima la za ciq da stvo ri or ga ni zo va - nu od bra nu, voj vo da je po red vo e ~e te mo rao da bu de i gor ski Ñobor knezî svog re jo na. We go vom sta ra wu bi li su po ve re ni mno gi seg men ti dru {tve nog `i - vo ta obla sti u ko joj je de lo vao. U okvi ru svo je ~e te voj vo da je na te re nu pred - sta vqao vlast sa auto ri te tom ko ji pod pret wom smrt ne ka zne ni je smeo bi - ti do ve den u pi ta we. Od lu ~i vao je o kre ta wu ~e te, no sio ~et nu bla gaj nu, sta - rao se o ode }i, hra ni, hi gi je ni i zdra vqu svo jih ~et ni ka. 53 U we go voj li~ no - sti bio je oli ~en ~et ni sud, ko ji je slu `io i kao ape la ci ja na od lu ke me snih od bo ra u spo ro vi ma sta nov ni ka or ga ni zo va nih se la. Cr kve no-pro svet ne ak - tiv no sti bi le su ta ko e deo we go vog po sla. Do no sio je iz Sr bi je ili pri ku - pqao no vac za iz grad wu ili oprav ku {ko la i cr ka va. 54 Da ri vao je pi sme nim se qa ci ma kwi ge, 55 dok je ne pi sme ni ma po ne kad i ~i tao. 56 Ne ki od voj vo da bi - li su u~i te qi pre od me ta wa u ~e te, pa sto ga ova po ja va ne tre ba da ~u di. I sa - ni tet ska slu `ba ula zi la je u okvir we go vih du `no sti. Se qa ci ma su da va ni lekovi nameweni ~etnicima kada je to bilo nu`no. 57 Trebalo je da vojvode budu ~u va ri i eko nom skog sta tu sa sta nov ni {tva re jo na u ko me su ~e to va li. Voj - vo de su bi le za du `e ne i za raz re zi va we ~et ni~ kog po re za u svom re jo nu. Mo - ra se na po me nu ti da je ta prak sa, iako se ~e sto pri me wi va la, u su {ti ni pred - sta vqa la van red nu me ru ili ~in zlo u po tre be. 58 Voj vo de su {ti ti le sta nov - ni {tvo od glo bqe wa Ar na u ta i Tu ra ka. Ta ko je voj vo da Ri sta iz De vi ~a za - bra nio 1904. da iko pla }a glo be ko je je si lo vi ti Ar na ut u Po re ~u pro pi si - vao. 59 Voj vo de su se sta ra le i o mo ra lu, ka ko svo jih ~et ni ka, ta ko i sta nov ni - {tva. Voj vo da Pet ko Ili} pro pi sao je pra vi lo da se sva ka `e na ko ja bu de si - lo va na ka zni sa 25 ba ti na, za jed no sa svim svo jim mu {kim uku }a ni ma. Ta su - ro va, i mo ra se re }i, ne pra ved na ka zna tre ba lo je da mo ti vi {e sta nov ni ke da se po sve te da no no} nom ~u va wu svo je `en ske ~e qa di od na pa da Bu ga ra {a i Arnauta. 60 Vojvoda Spasa Garda je ~uvaju }i moral svog rejona Ñuzeo na odgovornostî sve {te ni ka ko ji je ven ~a vao ma lo let ni ke, iako su i sve {te ni ko va gre {ka i Gar di na in ter ven ci ja bi li u nad le `no sti mi tro po li ta. 61 Ka da se ima ju na umu ova ko {i ro ka ovla {}e wa srp skih voj vo da, ja sno je da je uspeh Srp ske or ga ni za ci je ~e sto za vi sio sa mo od li~ no sti po je di - nih voj vo da, pa se pri iz bo ru li~ no sti za voj vod sku funk ci ju stro go mo ra - lo vo di ti ra ~u na. Pri ot po ~i wa wu srp ske ~et ni~ ke ak ci je pri sut na je `e qa Cen tral nog od bo ra da na ~e lo srp skih ~e ta po sta vi srp ske ofi ci re, pod o fi ci re i `an - da re, kao qu de vi~ ne vo e wu voj nih je di ni ca i spo sob ne da za ve du di sci pli - nu me u ~et ni ci ma. 62 Ogled sa voj nim li ci ma se ipak po ka zao ne u spe {nim. Ve} od je se ni 1904. Od bor, su o ~en sa ot po rom ~et ni ka i sta nov ni {tva, me - wa prak su i ot po ~i we sa po sta vqa wem voj vo da do mo ro da ca ñ seqa ka i za na - tli ja, 63 ko ji ma su obi~ no bi li pri do da va ni srp ski ofi ci ri i pod o fi ci - ri kao ne ka vr sta ~et nog {ta ba. 64 Sve sni da voj vo da tre ba da bu de ~o vek od 138 Uro{ [e{um

ugle da ko ji bi za krat ko mo gao da stek ne sim pa ti je sta nov ni {tva, a da po - red hra bro sti po se du je i iz ve sne ka rak te ri sti ke na rod nog vo e i di plo ma - te, vo i Cen tral nog od bo ra od je se ni 1904. do le ta 1905. {a qu kao voj vo de na te ren ~ak pe to ri cu u~i te qa Ra da Ra di vo je vi }a, Dok si ma Mi ha i lo vi }a, Jo va na Ba bun skog, Jo va na Do ve zen skog i La za ra Ku jun xi }a. 65 Su srev {i se na te re nu sa voj vo da ma ko ji su ve} ima li svo je ~e te, a do la ze }i u dru {tvu sa voj - vo da ma is ku snim ~et ni ci ma ili srp skim ofi ci ri ma, u~i te qi voj vo de su se br zo sna {li na te re nu na po slo vi ma bor be i or ga ni za ci je. 66 Zbog po gi bi je voj vo da, wi ho ve sme ne usled ne spo sob no sti ili zlo u po - tre ba, ili jed no stav no po tre ba za ve }im bro jem ~e ta u od re e nom tre nut - ku, otva ra la se mo gu} nost qu di ma u okvi ru Or ga ni za ci je da do u do voj vod - skog po lo `a ja. Voj vo de su re gru to va ne iz re do va sta rih, is ku snih ~et ni ka, pu to vo a, ili ~la no va spoq ne ili unu tra {we or ga ni za ci je (Or ga ni za ci - je u Sr bi ji i na te re nu). 67 Va qa pritom na po me nu ti da su po sto ja li kri te - ri ju mi pri iz bo ru srp skih voj vo da. Obi~ no se vo di lo ra ~u na o po re klu voj - vo de, to jest te `i lo se da bu du }i vo a ~e te bu de po sta vqen kao voj vo da u oblasti iz ko je po ti ~e, da u woj u`i va ugled, 68 i da hra bro {}u ili ugle dom svog za ni ma wa, im po nu je sta nov ni {tvu obla sti u ko ju je ras po re en. 69 Na - `a lost, neo d lo `nost po tre be, sla ba po nu da kan di da ta, ili spe ci fi~ na na - me na od re e nog voj vo de, po ne kad je Or ga ni za ci ji na me ta la da se pri iz bo - ru voj vo de opre de li za ne po de sne li~ no sti. Ta ko je ra `a lo va ni voj vo da Te - meq ko Bar jak ta re vi} po sta vqen 1907. za voj vo du Ta vor ske ~e te, 70 a iz Or - ga ni za ci je is kqu ~e ni \u ra Iva ni {e vi} po sta vqen je 1906. za voj vo du Ma - le {ke ~e te. 71 Na sil ni biv {i {ver cer Jo van Dol ga~ po stao je voj vo da u Po - re ~u za hva qu ju }i upra vo ve {ti ni pre no {e wa oru` ja i svo jim ra ni jim ve za ma sa ar na ut skim ka ~a ci ma, ko je je kao voj vo da, po svoj pri li ci, tre - ba lo da uni {ta va. 72 Nu`no je re }i ne {to i o razli ~itim kriterijumima Organizacije pri izboru vojvoda u zapadnom i isto~nom Povardarju. U zapadnom Povardarju, verovatno zbog te {ko }e prebacivawa ~eta preko Vardara, upra`wena vojvodska mesta popuwavali su, sa izuzetkom Slavonca Vasilija Trbi }a i Beranca Rada Ra di vo je vi }a, obi~ no is ku sni ~et ni ci do mo ro ci, ta ko da sa te stra ne Var da - ra nije zabele`en ni jedan srpski oficir ili podoficir vojvoda, pa ~ak ni jedan Srbijanac vojvoda. Osim trojice u~iteqa, Doksima Mihailovi }a, Rada Radivojevi }a i Jovana Babunskog, i raskalu era Vasilija Trbi }a, sve ostale vojvode bile su pre odmetawa zanatlije-pe ~albari ili seqaci. U isto~nom Povardarju, nadomak srpske granice, nasuprot tome, primetan je zna ~ajan broj srpskih podoficira i oficira-vojvoda, {to se jasno vidi u Ta be li 1. Osta le voj vo de u is to~ nom Po var dar ju bi li su, kao i sa dru ge strane Vardara, stari ~etnici, putovo e ili kod turskih vlasti kompromito va ne voj vo de se o skih ~e ta, 73 po pro fe si ji ma hom se qa ci. Iako su dva pod o - ficira-vojvode, Vladimir Kova ~evi} i \ura Ivani {evi}, bahatim pona {awem upro pa sti li dve ~e te, na Ta ba nov cu 1905. i u Ma le {u 1906, 74 ve} sredinom 1906. ponovo je primetna te`wa Centralnog odbora da u isto~nom Povardarju postavi oficire i podoficire za vojvode. Te`wu Odbora omela je, me utim, nedoraslost oficira-vojvoda zadatku koji je pred wih postavqen, pa je Organizacija bila primorana da sa terena povu ~e, u svakom pogledu nezdovoqavaju }e, vojvode-oficire \or a Sokolovi }a i Sekulu Vlahovi }a. 75 Wihovo mesto, suprotno namerama Odbora, zauzeli su domoroci Krsta Kova ~evi} i dotada {we vo e krstare }ih odeqewa Serafim Smiqanac, Ditko Aleksi}, Sande Ar si} i Ja }im Pa vlo vi}. 76 Razdor u redovima Skopskog odbora, krajem 1907. i u prvih nekoliko meseci 1908, doveo je do razdora i me u ~etni~kim vojvodama. Vojvode Serafim Smiqanac, Denko Bo`inovi} i Milan Palanka otkazali su februara 1908. poslu {nost {ta bu i po ~e li da de lu ju na svo ju ru ku. Na te ren je za to po slat no vi 46 Dodatak 1, br. 239. Nu `no je na po - menuti da je navedeni dokument iz ju na 1905, ali po {to su mi ra uspe he \or a Risti }a, koji su nakon ^elope ka (april) zbog tur skih po te ra bi li ret ki, mo `e se uze ti kao pre - gled postignutih uspeha u aprilu. Do februara 1905. u Pore ~u je Bugarima ostalo samo selo Lokvica. Na Ba bu ni i u Pri lep skom po qu 13 se - la bilo je javno u Srpskoj organizaci ji, 23 se la o~e ki va la su jo{ srp - skih ~e ta da se pot pu no odvo je od Bugara, a tajno su bila u Organizaciji, primala i snabdevala srpske ~ete. Dodatak 1, br. 120, 121, 136. 47 Ju`na Srbija, 160ñ164. 48 Srpska ~etni~ka akcija, 49ñ52. Od kraja 1906. godine {efovi gorskih {tabova imali su pravo da izme u svojih ~etnika postavqaju ~etovo e, uz na knad no tra `e we po tvr de od strane Centralnog odbora. Dodatak 2. Za pi sni ci sed ni ca Po slov nog i Izvr {nog odbora u Beogradu 16/29. 11. 1905. do 22. 12 1906 / 4. 1. 1907, 663. 49 Posthumno priznawe vojvodstva do bi li su pr vi {ef {ta ba na Ko zja - ku, Aksentije Bacetovi}, potporu~ni ci Bra na Jo va no vi} i Bog dan Hajnc. Pogibije prvog kao ~etovo e na Petraqici i druge dvojice kao komandanata ~etnih odeqewa na Beqakovcu, doprinele su tome da u javnosti i ~etni~koj tradiciji oni budu zapam }eni kao vojvode, iako ih Odbor kao takve nikada za `ivota nije priznao. Dodatak 1, br. 253, 254, 257, 262. U iz ve {ta ji ma iz vre - mena pogibije, ova trojica se ne nazivaju vojvodama, me utim 23 godine kasnije u odrednicama Enciklopedije SHS sva trojica nose vojvodske ti tu le. En ci klo pe di ja SHS 2, 161, Enciklopedija SHS 2, 818, Enciklopedija SHS 4, 773. U ovom ra du Ba ce to vi }a, Jo va no vi }a i Hajn ca ne }emo tretirati kao srpske ~etni~ke vojvode. 50 Ju`na Srbija, 160ñ164. 51 Dodatak 3, br. 280. 52 Srpska ~etni~ka akcija, 51. 53 Dodatak 1, br. 139. 54 Srpska revolucionarna organizacija, 116, Dodatak 1, br. 160, 187. 55 Dodatak 1, br. 183, 160, 177, 186. U pitawu su naj ~e {}e bile zbirke narodnih epskih pesama. 56 Krv ~etnika, 14ñ15. Vojvode Srpske ~etni~ke organizacije 1903ñ1908. 139

57 Do da tak 1, br. 139, 183. Gor ski {tab je ~ak trebovao Pelagi }evog Narodnog u~iteqa za potrebe upoznavawa stanovni {tva sa iskustvima narodne medicine. 58 Razrezivawe poreza u Pore ~u i na Babuni bila je neophodna mera upravqena u ciqu {to hitnijeg naoru- `avawa srpskih sela. Vi {estruko razrezivawe poreza u Kumanovskoj i Pre {ev skoj ka zi po sle di ca je gramzivosti vojvoda Riste Kova ~evi }a i Van ela Dimitrijevi }a. Dodatak 1, br. 71, 139. 59 Dodatak 1, br. 136. 60 P. @. Ili}, Voj vo da Pet ko Ili}, Ju`ni pregled, 6ñ7, Be o grad 1930, 335. 61 Dodatak 3, br. 176. 62 U je sen 1904. oda sla te su ~e te pod vo stvom narednika Jovana Proti- }a, Alekse Komneni }a i Jovana Pe- {i }a i poru~nika Aleksandra Simi }a. Sa mo je Pe {i} ostao na te re - nu kao voj vo da, dok su osta la tro ji ca ubrzo povu ~ena sa terena. Dodatak 1, br. 46. i 60. K. Pe }a nac, na ve de no delo, 56ñ57. 63 Budu }i goleomit Ilija Jovanovi} formulisao je to nastojawe, prole- }a 1905. godine: ÑMi (Srbijanci) ne mo`emo voditi ovaj narod, wega mora da vo de qu di iz we go ve sre di ne a mi mu mo`emo pomo }i mnogo moralno pridr`ati ga da ne malak {e i dolaskom na {im osna`itiöî Dodatak 1, br. 155. 64 Ilija Jovanovi} je januara 1905. tra`io {to vi {e oficira i podoficira za ~etne {above, budu }i da popularne narodne vojvode nisu poznavale taktiku i strategiju. Dodatak 1, br. 139. 65 Dodatak 1, br. 74, 147, 149, 172. 66 U isto~nom Povardarju je u~iteq Jovan Dovezenski, ve} tokom jeseni 1904. postao najzna ~ajniji vojvoda, ~i ji su auto ri tet pri zna va le sve ostale vojvode, Van el Dimitrijevi}, Temeqko Barjaktarevi}, Krsta Kova ~evi}, Pavle Mladenovi}, Spasa Gar da i \or e Ri sti}. Dodatak 1, br. 76, 94, 107. Bu du }i da u za pad nom Povardarju nije bilo u~iteqa vojvoda, a da je rejon delovawa Organizaci je bio {i ri ne go s le ve stra ne Vardara i da su na terenu bili prisutni samo Micko Krsti}, Gligor So ko lo vi}, Ri sta Cvet ko vi} i 140 Uro{ [e{um

{ef {taba Alimpije Marjanovi}, da uvede red i zameni neposlu {ne vojvode. 77 Upla {ena pogubno {}u posledica koje je nosila pobuna vojvoda domorodaca, Organizacija je preko Marjanovi }a i predsednika Skopskog odbora Bogdana Radenkovi }a ponovo po ~ela da sprovodi u delo staru nameru i da za vojvode odre uje srpske oficire. 78 Oficiri su bili lako smewivi, dok je pobuna vojvode domoroca mogla da odvoji nekoliko sela pa i ~itave oblasti iz Srpske organizacije. Alimpije Marjanovi} i Bogdan Radenkovi} poduzeli su, pored smene vojvoda, i reorganizaciju celokupnog sistema funkcionisawa Srpske ~etni~ke organizacije s leve strane Vardara, ali je wihove napore prekinuo Hurijet, jula 1908. godine. 79 Iako su no mi nal no sve voj vo de Srp ske ~et ni~ ke or ga ni za ci je bi le jed - na ke po svom sta tu su u okvi ru po kre ta, u stvar no sti su u okvi ru Or ga ni za - ci je po sto ja le Ñve li keî i Ñma weî voj vo de. Na i me, ubr zo po ot po ~i wa wu ak - ci je, ugle dom, auto ri te tom i hra bro {}u is ta kao se ma li broj voj vo da ko je je Cen tral ni od bor sa raz lo gom sma trao stu bo vi ma Or ga ni za ci je na te re nu, i u skla du sa tom ~i we ni com sa o bra `a vao svoj od nos pre ma wi ma. Ta ko su se vr lo br zo, iz me u osta lih voj vo da Srp ske or ga ni za ci je, is ta kli u is to~ nom Po var dar ju \or e Ri sti} i Pet ko Ili} i Gli gor So ko lo vi} i Jo van Ba bun - ski u za pad nom Po var dar ju. Podnarednik \or e Risti} u~e {}e u ~etni~koj akciji otpo ~eo je jo{ 1904. kao ~etnik vojvode dovezenskog, ubrzo je postao zastavnik u ~eti Temeqka Barjaktarevi }a, a vojvoda Krivopalana~kog rejona je postao ve} 1905. godine. 80 Ve} slede }e 1906. u Kumanovskoj i Palana~koj kazi se smatralo da od wegovog boravka na terenu zavisi ~vrstina Srpske organizacije i pacifizam Bugara {a i wihovih ~eta. Zahvaquju }i svojoj smelosti, lukavosti i obi ~aju da poput Haruna al Ra {ida, preru {en i bez pratwe, luta po atarima srpskih i bugara {kih sela ubrzo je postao polumitska li~nost u predstavama seqaka Palana~ke kaze. 81 Me utim strogost prema ~etnicima, razmetqivost i veze sa `enama na terenu, uza svu po pu lar nost ko ju je imao, iza zva li su bes i za vist {e fa {ta ba Mi - haila Risti }a. Po svoj prilici je upravo {ef, koriste }i mrzost pot ~iwenih mu ~etnika, zbog stroge discipline, pobunio iste protiv wega i zahtevao od Centralnog odbora, da se zbog raznih, skoro nemogu }ih zlo ~ina koje mu je pripisao, kazni smr }u. \or e Risti} je izbegao smrt, ali je do`iveo ra`alovawe i internaciju krajem 1907. godine. 82 Me sto naj po pu lar ni jeg voj vo de za u zeo je Pet ko Ili}, ta ko e biv {i ~et - nik, ko ji je voj vo da po stao tek kra jem 1906. go di ne. 83 Skro man, hra bar i do bar or ga ni za tor, voj vo da Pet ko je u`i vao po {to va we i qu bav sta nov ni {tva, Od bo ra pa ~ak i uva `a va we tur skih ~inov ni ka. Sta nov ni {tvo je je di no we - ga, od svih voj vo da, oslo vqa va lo sa ÑGo spo di ne voj vo doî a zbog le po te i sti - dqi vo sti, me u so bom ga je na zi va lo na dim kom ÑMo ma voj vo daî 84. Pri li kom pre da je ko mit skih ~e ta u Tur skoj na kon Hu ri je ta, u av gu stu 1908. Pet ko Ili} predstavqen je turskim vlastima, od strane srpskog konzula u Skopqu @ivoji na Ba lug xi }a, kao {ef svih srp skih pre ko var dar skih ~e ta, iako je bio sa - mo voj vo da Skop sko-cr no gor ske ~e te. 85 ^i we ni ca da tur ske vla sti ni su pra - vi le pi ta we oko to ga da li je Pet ko Ili} {ef {ta ba ili ni je, a da Bu gar ski ko mi tet, sva ka ko upo znat sa hi je rar hi jom Srp ske or ga ni za ci je, ni je ni po ku - {ao da raskrinka iskaz skopskog konzula, dovoqno svedo ~i o vrednosti i popu lar no sti voj vo de Ili }a. Vojvoda Gligor Sokolovi} bio je neosporno hrabar i dobar organizator, ali skrom nost sva ka ko ni je bi la we go va vr li na. Sta nov ni {tvo Pri lep skog po qa sma tra lo je da sa mo on mo `e da ga za {ti ti od ka ~a ka i bu ga ra {kih ~e - ta, a sve voj vo de sla ga le su se u to me da srp sko ~e to va we s de sne stra ne Var - da ra mo `e ima ti uspe ha sa mo ako je So ko lo vi} pri su tan na tere nu. 86 Sve stan ~i we ni ce da Or ga ni za ci ja we go voj po pu lar no sti iz haj du~ kih i da na ~e to - va wa u VMRO-u ima da za hva li za svoj uspeh s de sne stra ne Var da ra, Gli gor Trenko Rujanovi}, Organizacija je ~etvoricu u~iteqa: Babunskog, Kujunxi }a, Mihailovi }a i Radivojevi }a, po sla la u te kra je ve u dru {tvu sa Ste va nom Ne di }em, Sa va ti jem Milo {evi }em i Sretenom Rajkovi }em. Dodatak 1, br. 58, 156, 170, 172, 194, 205. 67 Ma hom su sve voj vo de na kon 1905. bili biv {i ~etnici koji su se istakli u borbama. U spiskovima ~etnika pojedinih ~eta 1904. prisutna su imena budu }ih vojvoda. Tako su u ~eti Jo va na Do ve zen skog no vem bra 1904. pri sut ni kao ~et ni ci ~ak tro - jica budu }ih vojvoda: Petko Ili}, Krsta Kova ~evi} i Kosta Pe }anac. Dodatak 1, br. 74. Pu to vo e su ta ko - e mo gle da po sta nu voj vo de, kao {to je slu ~aj sa Vasilijem Trbi }em, Ristom Kova ~evi }em i Tomom Krsti- }em. Plamen ~etni {tva, 136, Memoari, 35. [ef tajne policije Organizacije Atanasije Sredojevi} tako e je bio voj vo da i kao ta kav se pot pi sao na jed noj pred stav ci uz ostale vojvode 1906. godine. Dodatak 2, br. 156. 68 Ilustrativno je propratno obja- {wewe Centralnog odbora u vezi sa izborom \or a Sokolovi }a za voj vo du: ÑSto ga {to je je dan od naj - starijih i najboqih ~etnika, {to je iz kra ja u ko ji (Od bor) ga {a qe, {to do bro po zna je mesto i pri li ke u kojima ima sa ~etom da radi.î Dodatak 1, br. 455. 69 Ugled zanimawa i li~na hrabrost bili su presudni pri izboru ki ~evskog vojvode popa Bogdana Maksimovi }a i Micka Krsti }a u Pore ~u. Prvi je kao sve {tenik posedovao izvestan uti caj u za vi ~a ju, dok je dru gi bio sinonim hrabrosti i nepokolebqivosti. Dodatak 1, 397, Ko xa, ^etni~ki spomenik, vojvoda Micko `i vot i rad, Sko pqe 1930, 41. 70 Dodatak 3, br. 143. 71 Dodatak 2. Zapisnici sednica Poslovnog i Izvr {nog odbora u Beogradu 16/29. 11. 1905. do 22. 12. 1906 / 4. 1.1907, 596. 72 Plamen ~etni {tva, 197ñ198; Dodatak 1, br. 403; Dodatak 3, br. 307. 73 Vojvoda Denko Bo`inovi} pre nego {to je po stao voj vo da bio je voj - voda seoske ~ete Starog Nagori ~ena, ali se u jed nom su da ru sa tur skom vojskom kompromitovao i bio primoran da se potpuno odmetne. Dodatak 2, br. 187. 74 Dodatak 1, br. 156, 157, 159, 160, 161, 200, 210; Dodatak 2, br. 89. 75 Obojica su smeweni zbog nediscipline i intriga. Dodatak 2, br. 68; Vojvode Srpske ~etni~ke organizacije 1903ñ1908. 141