Llimes - Stranci u Beogradu.indd

UDK: 72.071.1:929 НЕВОЛЕ Ј. 72(497.11) 17 Jan Nevole: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU * Pregledni naučni rad Mirjana ROTER BLAGOJEVIĆ Arhitektonski fakultet Univerzitet u Beogradu roterm@arh.bg.ac.rs Po čet kom če tr de se tih go di na 19. ve ka ostva ren je zna ča jan kva li ta tiv ni pomak u gra đe vi nar stvu Kne že vi ne Sr bi je i nje ne pre sto ni ce. Po red još uvek broj nog pri su stva tra di ci o nal nih maj sto ra-gra đe vi na ra, ne i ma ra i dun đe ra, s ju ga Bal ka na, uoča va se pri liv ma or-maj sto ra i pa li ra iz Vo vo di ne, ko ji do no se no vu teh ni ku grad nje u ma siv noj kon struk ci ji od ka me na i ope ke. Po seb no se vo di ra ču na o iz grad nji dr žav nih zda nja, ko ja je u nad le žno sti Ode lje nju gra đe vi na unu tar Mi ni star stva unu tra šnjih de la, gde ra de ško lova ni gra di te lji ve ći nom pri do šli iz sred njo e vrop skih cen ta ra. Cilj ovog ra da je da se is tak ne zna čaj ko ji su ima li stra ni in že nje ri i ar hitek te za mo der ni za ci ju dr žav ne gra đe vin ske slu žbe u ko joj se 1845. go dine uvo di zva nje ar hi tek ta. Po seb no je va žno de lo va nje Če ha Ja na Ne vo le (1812 1903), ko ji je pr vi po neo ovo zva nje. Ka ko se ško lo vao ne sa mo na Teh nič kom fa kul te tu u Pra gu, već i na Teh nič koj vi so koj ško li i Umet nič koj aka de mi ji u Be ču, on je po red so lid nog teh nič kog obra zo va nja po se do vao i umet nič ko, či me se iz dvo jio od osta lih dr žav nih in že nje ra. Kao vo de ći projek tant iz ra dio je broj ne pro jek te za dr žav na zda nja, me đu ko ji ma su po sebno zna čaj ni no va Voj na bol ni ca (1946 49) i Ar ti lje rij ska ško la (oko 1850) u Be o gra du. Ne vo li nim do la skom na stu pi la je no va eta pa raz vo ja gra di telj stva u Kne ževi ni Sr bi ji ko je vi še ni je bi lo de lo gra di te lja skrom nog zna nja, već ar hi te ka ta ško lo va nih u raz vi je nim evrop skim cen tri ma gde su te melj no ovla da li sa vreme ni sa zna nji ma iz ove obla sti. Svo jim du go go di šnjim ra dom u dr žav noj slu žbi, kao glav ni ar hi tek ta i na stav nik na In že njer skoj ško li u Top či de ru, Ne vo la je pre sud no uti cao na una pre đe nje gra di telj stva u ce loj ze mlji. Njego va zda nja ni su bi la pro vin ci jal na, već ve o ma bli ska evrop skim uzo ri ma, * Ovaj rad nastao je iz naučnog projekta Modernizacija Zapadnog Balkana Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (ev.br.177009). 129

STRANCI U BEOGRADU po seb no kroz pri me nu no vih mo der nih ma te ri ja la i kon struk ci ja, kao što je li ve no gvo žđe. Na kon od la ska u pen zi ju pro jek to vao je 1863. go di ne pr vu dvo sprat nu pa la tu u srp skoj pre sto ni ci, re zi den ci ju Ka pe tan Mi še Ana stasi je vi ća, ka sni je Uni ver zi tet, kroz či ju je ro man ti čar sku ar hi tek tu ru is ka zao svo je vr hun sko gra di telj sko ume će. Ključ ne re či: mo der ni za ci ja, gra di telj stvo, jav na zda nja, una pre đe nje 130 Uvod Nagoveštaji modernizacija Beograda i dru gih srp skih na se lja uoča va ju se tek na kon Dru gog ustan ka 1815. go di ne i ostvari va nja iz ve sne po li tič ke i na ci o nal ne sa mo stal no sti u okvi ru tur ske dr ža ve. Grad je i da lje bio sre di šte tur ske ad mi ni stra tiv ne vla sti, a tur ska voj na po sa da je i da lje bi la u Tvr đa vi i obez be đi va la je grad ske ka pi je. Ma lo broj no mu sli man sko sta nov ni štvo se vra ti lo u svo je ku će na pro sto ru Du nav ske pa di ne, ali ni je mo glo da po vra ti svoju eko nom sku sna gu i pri mat u čar ši ja ma. Sta ra tur ska Du ga čar ši ja je stag ni ra la, a eko nom ski i pri vred ni ži vot se pre se lio ka srp skom de lu va ro ši, na Ze rek (na prav cu dan. Kra lja Pe tra uli ce, od Uzun-Mir ko ve do Du ša no ve uli ce). Dva de se tih go di na srp sko sta nov ni štvo je sve vi še na se lja va lo na pu šte na turska ima nja i ku će u okvi ru Stare varoši opa sa ne Šancem, ro vom i ze mlja nim be demom sa ula znim ka pi ja ma. Ma da je ono ži ve lo iz me ša no sa tur skim, po ste pe no se iz dva jao srp ski deo oko Sta re srp ske cr kve Sve tih ar han đe la Mi ha i la i Ga vri la (na me stu da na šnje Sa bor ne cr kve). Na ovom pro sto ru se po di žu pr va na rod na zdanja. Knez Mi loš Obre no vić je pre ko pu ta cr kve 1818. go di ne iz gra dio Go spo dar ski konak 1 i ob no vio Mi tro po li tov dvor. Za na tli je i tr gov ci hri šća ni pre te žno su se grup is a l i na p o te zu Glav ne čar ši je (da na šnja Kra lja Pe tra uli ca na de lu od Sa bor ne cr kve do Va si ne uli ce) (Mi nić 1960, 442 443). Ka sni je, ka da je mu sli man sko stanov ni štvo u ve ćem bro ju na pu sti lo va roš, srp sko sta nov ni štvo se da lje pro ši ri lo ka Du nav skoj pa di ni, pre ko be o grad skog gre be na, do Ve li ke pi ja ce (da nas Stu dent ski trg). Na se lje na Sav skoj pa di ni pro ši re no je tri de se tih go di na ka oba li Sa ve i ka Te ra zi ja ma (Zdrav ko vić 1954, 107). Ka ko su se Tur ci opi ra li no voj iz grad nji u okvi ri ma Unu tra šnje va ro ši, a i ce ne po sto je ćih ku ća i ze mlji šta su bi le ve li ke, si roma šno hri šćan sko sta nov ni štvo se, uglav nom, na se lja va lo u na se lji ma iz van Šan ca. Ve li ki broj ta pi ja sa ču va nih iz pe ri o da 1815 1867. go di ne go vo ri da su oni ži ve li 1 Cr tež za ko ji se pret po sta vlja da pred sta vlja iz gled ovog ko na ka je ob ja vljen u: Vu jo vić 1986, 127.

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU u Sa va ma li i na Pa li lu li (kod sta re Vi din-ka pi je i na Vi šnjič kom pu tu) (Be o grad u XIX ve ku 1968, 68). Me đu tim, i po red pro me na ko je su na stu pi le na kon Dru gog ustan ka, kra jem tre će de ce ni je 19. ve ka Be o grad je i da lje bio za pu šte na i ne u re đe na ori jen tal na varoš. Pu to pi sac Oto Du bi slav Pirh, ko ji je 1829. go di ne bo ra vio u gra du, za be le žio je: Sta ra va roš Be o grad iz go re la je i ta ko po ru še na, da se osim jed ne ili dve kuće, vi de još sa mo ru še vi ne sta rih gra đe vi na po dig nu tih od ka me na. Jed na du gač ka glav na uli ca i ne ko li ko uskih po preč nih uli ca to je sve. 2 Za raz li ku od nje ga Vuk Ste fa no vić Ka ra džić, u ča so pi su Da ni ca (1827), da je znat no lep šu sli ku gra da: Varoš je sva po kal dr mlje na i go to vo u sva kom so ka ku ima po jed na če sma... Ku će su obič no od dr ve ta, tj. iz me đu dr ve ta ozi da ne tan ko (ši ri ne jed ne ci gle) ci glom peče nom ili ne pe če nom, pa on da ule plje ne i okre če ne, i sve su po kri ve ne cri je pom... Avli je su sve od ci gle... 3 Na kon do no še nja ha ti še ri fa 1829. i 1830. go di ne, ko jim je Por ta pri zna la pu nu po li tič ku i na ci o nal nu auto no mi ju Kne že vi ne Sr bi je, a knez Mi loš Obre nović do bio na sled nost kne žev ske ti tu le, pri li ke su se znat no po pra vi le. 4 Za po čet je pro ces stva ra nja dr žav nih in sti tu ci ja iz vr šne, za ko no dav ne i sud ske vla sti, kao i obra zov nih, ver skih, na uč nih, kul tur nih i zdrav stve nih usta no va. 5 Be o grad je poseb no bio pri vla čan za do se lje ni ke. Ma da zva nič no ni je bio pre sto ni ca, grad je bio centar političkog, društvenog i ekonomskog života zemlje. Položaj na samoj granici sa Habzbur škom mo nar hi jom, na ukr šta nju zna čaj nih kop ne nih i vo de nih pu teva, ko ji su po ve zi va li Evro pu sa Is to kom, uti cao je da on u vre me nu mi ra, bu de zna ča jan iz vo zno-uvo zni cen tar, i sre di šte tr go vi ne i za nat stva na ši rem pod ruč ju ju go i stoč ne Evro pe. To je do pri no si lo ve li kom pri li vu sta nov ni ka: iz Habzbur ške mo nar hi je, oda kle je do la zio obra zo va ni svet ko ji je uče stvo vao u dr žav nom i kultur nom uz di za nju ze mlje; iz dru gih kra je va Bal ka na ko ji su još uvek bi li pod turskom vla šću (iz Ju žne Sr bi je, Ko so va, Ma ke do ni je, Grč ke i sl.), kao i iz unu tra šnjosti sa me Kne že vi ne. Po red sta nov ni ka srp skog po re kla, u Be o grad se do se lio i ve li ki 2 Ci ti ra no pre ma: (Đu rić-za mo lo 1977, 213). 3 Ci ti ra no pre ma: (Pe ru ni čić 1967, 99). 4 Do pun ski Ha ti še rif iz 1833. po tvr dio je prav no i po li tič ko ob li ko va nje auto nom nog kne žev stva Sr bi je. Knez Mi loš je učvr stio svo ju vlast, uki nut je spa hi luk i pri po je no je šest na hi ja iz van Be o- grad skog pa ša lu ka. (Vi de ti: Sto jan če vić 1986, 114-115). 5 Po ku šaj srp ske in te li gen ci je da se no ve dr žav ne in sti tu ci je ob li ku ju po ugle du na raz vi je ne de mokrat ske evrop ske dr ža ve ni je na i šao na raz u me va nje kne za Mi lo ša, ko ji je že leo da za dr ži lič nu neo gra ni če nu vlast. Po ku ša no je da se ve će po li tič ke slo bo de ostva re do no še njem tzv. Sre tenj skog usta va 1835, ali je knez uz po moć Por te 1839. go di ne do neo tzv. Tur ski ustav. Po li tič ki su ko bi su se za vr ši li ab di ka ci jom kne za 1839. i do la skom nje go vog si na Mi ha i la na vlast. Me đu tim, i on je zbog neslaganja sa ustavobraniteljima 1842. bio primoran da na pu sti vlast i pre pu sti je kne zu Alek sandru i Ka ra đor đe vi ću. (Vi de ti: Isto ri ja Be o gra da 1974, 39-40). 131

132 STRANCI U BEOGRADU broj stra nih dr ža vlja na, po naj vi še dr žav nih či nov ni ka, tr go va ca i za na tli ja, ko ji su sa so bom do ne li no ve kul tur ne obra sce i dru ga či ji na čin ži vo ta. 6 Ma da je srp ska dr ža va bi la na sa mom po čet ku svog raz vo ja i ve o ma skromnih fi nan sij skih mo guć no sti, ula ga ni su ve li ki na po ri da se Kne že vi na obra zov no i kul tur no uz dig ne, kao i da se pre o bra ze za pu šte na srp ska na se lja. Zbog ve li kog do se lja va nja sta nov ni štva ot po če ta je, po na lo gu kne za Mi lo ša, ur ba nu tran sfor maci ju se la i va ro ši ca, ka ko bi se obez be dio no vi pro stor za pri do šlo sta nov ni štvo, a isto vre me no uklo ni li tra go vi ve kov nog tur skog pri su stva i pri bli ži la Sr bi ja raz vi jeni joj Evro pi. To je bio raz log da su no va na se lja ure đi va na po ugle du na va ro ši preko Sa ve i Du na va, u Habzbur škoj mo nar hi ji, u du hu kla si ci stič kih plan skih she ma evrop skog ur ba ni zma. 7 Za če ci evro pe i za ci je Be o gra da tri de se tih go di na 19. ve ka To kom pr vog pe ri o da raz vo ja mo de r nog srp skog gra di telj stva uti caj kne za Mi lo ša na gra đe vi nar stvo (kao i na dru ge obla sti ži vo ta) bio je ne pri ko sno ven. Nije bi lo za kon skih pro pi sa već je Knez lič no ru ko vo dio iz grad njom pra vi telj stve nih zda nja i re gu la ci jom va ro ši pre ko svo jih nad zi ra te lja dr žav ne grad nje, ko ji uglavnom ni su ima li gra đe vin sko obra zo va nje. Sma tra se da je pr vi nad zi ra telj sa neka kvim gra đe vin skim obra zo va njem bio Ha dži-ni ko la Živ ko vić, ta ko đe stra nac, ve ro vat no obra zo van u Grč koj. Nje ga je knez an ga žo vao za iz grad nju svo jih ko naka, u Be o gra du i Top či de ru, 8 ko ji su bi li kne že ve re zi den ci je dvorovi, sa kom bino va nom jav nom, po slov nom i re pre zen ta tiv nom, i stam be nom na me nom. Oba konaka su u prostornoj strukturi sačuvala tradicionalni plan kuće orijentalnog tipa, ali je kod spolj nog ob li ko va nja i u pri me ni ma te ri ja la i teh ni ka gra đe nja pri me tan uti caj sred njo e vrop ske ar hi tek tu re. Ka ko zbog po li tič kih pri li ka i pri sut no sti Tu ra ka Knez ni je bio u mo guć nosti da u Be o gra du za poč ne plan sku re kon struk ci ju sta re utvr đe ne va ro ši, on je za osni va nje No vog Be o gra da iza brao bla ge pa di ne pre ma Sa vi, na pro sto ru S avam al e i za pad nog Vra ča ra, u bli zi ni Varoši u Šancu. Je zgro no ve va ro ši tre ba lo je da či ne 6 Dru štve ni uslo vi, ur ba ni kon tekst i iz grad nja gra đe vi na jav nih na me na u Be o gra du na kon 1830. go di ne de talj no su ob ra đe ni u: (Ro ter 1994, 13-27). 7 U Sr bi ji je od 1820. do 1826. osno va no 52 no va na se lja. Pri o ri tet je bio na ure đe nju se la, jer je u njima bio naj ve ći pri liv sta nov ni ka. Go di ne 1839. u va ro ši ma je ži ve lo sa mo 6,5% od ukup nog bro ja sta nov ni ka. Knez Mi loš je 1839. iz dao pr vi ur ba ni stič ki za kon ski akt Ukaz o zbi ja nju i ušo ra va nju sela. Nova naselja su se razvijala iz postojećih sela i manjih varoši, regulisanjem zatečene nepravilne struk tu re, ili su, što je bio če šći slu ćaj, osni va ne pot pu no no ve va ro ši, ne po sred no uz sta re pa lan ke ko je su vre me nom bi le na pu šte ne i sru še ne. (Vi de ti: Mak si mo vić 1938, 27-31, 54, 58, 63, 64, 67, 73). 8 Kne za S. Mar ko vi ća 8 (ne ka da šnja Bo go ja vljen ska uli ca), po dig nut je 1829-31. Bu le var Voj vo de Put ni ka, Top či der, po dig nut je 1831-34. (Vi de ti: Vu jo vić 1986, 137-141).

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU Slika1: Be o grad po čet kom 19. ve ka Va roš u Šan cu, Sa va ma la i Pa li lu la pra vi tel stve na zda ni ja, Dvo rac na evro pej ski na čin, ka sar na i Re zi den ci ja pra vi teljstva srp skog, lo ci ra na duž Pu ta za Top či der (da nas uli ca Kne za Mi lo ša). 9 Dolaskom pr vih pra vi telj stve nih in dži ni ra, od sre di ne če tvr te de ce ni je 19. ve ka, ko ji su bi li obrazovani na srednjoevropskim tehničkim školama, stvoreni su uslovi da se sa razu me va njem i struč no pri đe ure đe nju va ro ši, i iz grad nji jav nih i pri vat nih zda nja u du hu ta da šnje evrop ske ar hi tek tu re. To me je do pri ne lo i do no še nje pr vih prav nih pro pi sa ko ji ma se re gu li šu nad le žnost i vo đe nje gra đe vin skih po slo va. 10 Osni va nje no vih de lo va gra da započeto je 1836. godine regulacijom Sa vama le u ko joj su pro se če ne dve no ve, pra ve i ši ro ke, uli ce Sa va mal ska i Aba džij ska (da nas uli ce Ga vri la Prin ci pa i Kra lji ce Na ta li je), ko je su pre ko sta re Va roš-ka pi je po ve zi va le no vu i sta ru va roš. Aba džij ska uli ca je tre ba lo da pre ra ste u no vu čar šiju, jer je ov de, po kne že voj za mi sli, bi lo pred vi đe no pre se lje nje za na tli ja iz po stoje će srp ske čar ši je u sta roj va ro ši. Bes platno su de lje ni pla ce vi za iz grad nju zgra da po ugle du na ku će u tr go vač kim uli ca ma sred njo e vrop skih na se lja. 11 Pre laz na gra đe nje po evro pej skom vkusu uči njen je upra vo kod iz grad nje prvih državnih zdanja, Uprave carina Đumru ka ne na Sav skom pri sta ni štu, no ve kne že ve re zi den ci je Dvor ca na evro pejski na čin, skup štin skog do ma So vje ta i Ve li ke ka sar ne, u Sa va ma li (Vu jo vić 1986, 146 147). Ti me je sim bo lič no obe le že no sti ca nje de li mič ne dr žav ne ne za vi sno sti 9 De talj no ob ra đe no u: (Ro ter 1994, 13-27). 10 Na osno vu uka za do ne tog na kon Sre tenj skog usta va, fe bru a ra 1835, pro pi su je se, iz me đu ostalog, da gra đe vin ski po slo vi spa da ju u nad le žnost Po pe či te lja vnu tre nih de la (od no sno Mi ni stra unu tra šnjih po slo va). Na kon do no še nja Tur skog usta va, ma ja 1839. usta no vlje no je Ustro je ni je Cen tral no ga Pra vle ni ja Knja že stva Srb skog, pre ma ko me je Po pe či telj stvo vnu tre nih De la imalo tri ode lje nja, od ko jih se Ode le ni je Po li caj no-eko no mi če sko, ba vi lo gra đe vin skim po slo vi ma. Iste go di ne za po či nje i iz da va nje Zbor ni ka za ko na, ure da ba i ured be nih uka za kne že vi ne Sr bi je. (Vi de ti: Đu rić-za mo lo 1988, 151-153). 11 Su de ći pre ma za pi si ma sa vre me ni ka Knez je sam iza brao pro stor za iz grad nju no ve čar ši je. (Vi de ti: Mak si mo vić 1983, 10). Na po čet ku re gu la ci je ve ro vat no ni je ni po sto jao plan, već je Knez da vao de talj na uput stva (Pi smo br. 608, 22. 2. 1836, Ar hiv Sr bi je. Na veo: Mak si mo vić 1938, 82). Ve o ma du go su bi le sa ču va ne sta re stam be ne zgra de iz gra đe ne u sta roj Aba džij skoj čar ši ji oko 1850. (na lazi li su se u da na šnjoj uli ci Kra lji ce Na ta li je 8, 10 i 12). (Gor dić 1966, 23-25). 133

STRANCI U BEOGRADU Kne že vi ne i za čet no vi ad mi ni stra tiv ni cen tar ob no vlje ne kne že vi ne sa naj zna čajni jim uprav nim i voj nim in sti tu ci ja ma, do volj no uda ljen od tur ske vla sti u Tvr đa vi. On se u kon ti nu i te tu raz vi jao i do pu nja vao no vim dr žav nim zda nji ma to kom daljeg uspo na srp ske dr ža ve, sve do sa vre me nog do ba. Na po ri kne za Mi lo ša da se za iz grad nju ovih re pre zen ta tiv nih zda nja an gažu ju gra di te lji sa stra ne, go vo re o že lji da se pot pu no pri hva ti uti caj za pad ne kla sici stič ke ar hi tek tu re. Da bi se to po sti glo, po zi va ni su gra di te lji iz pre ka, od no sno pre ko Sa ve i Du na va, iz Ze mu na i Pan če va (Vu jo vić 1986, 147). To su bi li bau-mai ste ri, maj sto ri-pa li ri, gra đe vi na ri ko ji su bi li vič ni zi da nju u ma siv noj kon struk ci ji i iz ra di skrom nih kla si ci stič kih stil skih ele me na ta oko ula za, pro zo ra, na krov nim ven ci ma isl. Zbog ne do stat ka ško lo va nih gra di te lja knez Mi loš je 1838. go di ne pre po ru čio da se na Li ce ju za po sli je dan in dži nir ko ji bi đa ci ma pru žio osnov na zna nja iz obla sti gra đe vi nar stva i ta ko ih pri pre mio za rad u dr žav noj slu žbi. To je ostva re no 1839. go di ne ka da je an ga žo van Ata na si je Ni ko lić 12, iz No vog Sa da, gde je imao ško lu na čer ta ni ja, a in že njer sko obra zo va nje je ste kao na Ar ti lje rij skoj školi u Be ču i na Pe štan skom uni ver zi te tu. On je bio je dan od broj nih in te lek tu a la ca srp skog po re kla ro đe nih u Habzbu škoj mo nar hi ji ko ji su po mo gli mo der ni za ci ji i kul tur nom pro sve će nju kne že vi ne. Slika 2: Plan inž. Fran ca Jan kea iz 1842. na kom je pri ka za na re gu la ci ja no vih uli ca na Te ra zi ja ma, Tajš maj da nu i u Sa va ma li, sa ucr ta nim po lo ža jem Dvo ra, So vje ta i Ka sar ne 134 12 A. Ni ko lić (1803-1882) je na Li ce ju je 1839-40 pre da vao Ma te m a tiku, Ze mljo pi sa ni je i Na čer tanije. Od 1842. do 1857. je bio na čel nik Po li cij sko-eko nom skog ode lje nja Ministarstva unutrašnjih de la. Po red to ga, ra dio je na po slo vi ma ve za nim za re gu la ci ju va ro ši, sa đe nju par ko va i dr vo re da. (Vi de ti: Ro ter-bla go je vić 1997, 127).

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU Na kon iz grad nje zna čaj nih pra vi telj stve nih zda nja i osni va nja no vih čar ši ja za po če to je sa re gu li sa njem na se lja u ko je je tre ba lo da se pre se li hri šćan sko stanov ni štvo iz Sta re varoši. Ono je lo ci ra no na pa di na ma za pad nog Vra ča ra, iz me đu Ca ri grad skog dru ma (da nas Bu le var kra lja Alek san dra), Puta z a Kumodra ž (da nas Bu le var oslo bo đe nja) i Pu ta za Top či der (da nas uli ca Kne za Mi lo ša). Sam plan re gu la ci je na se lja ve ro vat no je bio de lo pr vog pra vi tel stve nog in dži ni ra Fran ca Jankea, ko ji je bio pr vi stra nac za po slen na po slo vi ma iz grad nje i re gu la ci je na se lja u dr žav noj slu žbi, a svo je in že njer sko obra zo va nje ste kao je u Be ču. 13 Je di ni plan sa ču van iz ovog pe ri o da, ko ji je pot pi sao Jan ke 1842. go di ne, da je osnov ne po datke o po lo ža ju dr žav nih zda nja, Dvo ra, So vje ta (ko ji ve ro vat no ni je ni iz gra đen) i Ka sar ne, i o prav ci ma no vih uli ca, ko je su bi le uprav ne i pa ra lel ne sa Putem za Top či der i obra zo va le su ve li ke blo ko ve pra vil nog pra vo u ga o nog ob li ka (ve li či ne 2-3 hek ta ra). Pla ce vi su bi li pro stra ni, ku će su po di za ne na re gu la ci o noj li ni ji uli ce, a iza njih su bi le pro stra ne ba šte, vi no gra di i voć nja ci. No vi pla ce vi su bes plat no de lje ni pr ven stve no dr žav nim či nov ni ci ma i do 1842. go di ne ve ći deo pro sto ra je bio is par ce li san i po de ljen. 14 Kra jem tri de se tih i po čet kom če tr de se tih go di na po ste pe no se iz gra đu je i pro stor oko Te ra zi j a (na ta da šnjem Kra gu je vač kom dru mu, ne da le ko od glav nog grad skog ula za, Stam bol-ka pi je) gde je Knez Mi loš 1837. go di ne na se lio ko va če i ka zan dži je. Okol ni pro stor, is pre se can kri vu da vim so ka ci ma, bio je uglav nom nenaseljen zbog močvarnog terena. Kasnije je (oko 1842), pod pritiskom građana koji su že le li da gra de no ve ku će na ovom pro sto ru, spro ve de na de li mič na re gu la ci ja te ra zij ski i pa li lul ski kri vi so ka ka, nji ho vo ni ve li sa nje i is pra vlja nje (Mak si mo vić 1938, 87). Ka ko je pro stor od Stam bol-ka pi je ka Te ra zi ja ma i sta roj Ba tal-dža mi ji (na pro sto ru oko da na šnje Skup šti ne) po čet kom pe te de ce ni je bio i da lje spon ta no naseljavan, nekadašnje Se lo Pa li lu la se po ste pe no sto pi lo sa no vo na sta lim na se lji ma oko Šan ca. 15 Ne znat ne pro me ne de ša va le su se i unu tar sa me Unu tra šnje va ro ši. Kne že vu že lju da se pre ki ne sa ori jen tal nim na sle đem i gra di po evro pej skom uku su sle di li su vi đe ni ji gra đa ni, o če mu sve do či ku ća Cvet ka Ra jo vi ća, upra vi te lja va ro ši, iz gra- 13 Franc Jan ke, Slo vak, do šao je iz Be ča 1835. kao pr vi dr žav ni gra đe vin ski in že njer. U dr žav noj službi bio je do 1843. (od no sno do od la ska di na sti je Obre no vić sa vla sti). Po red ra do va na re gu la ci ji no vih uli ca da vao je svo je mi šlje nje i pri li kom iz grad nje zna čaj nih zda nja, kao na pri mer Sa bo r ne cr kve. (Vi de ti: Đu rić-za mo lo 1981, 52-54; Gor dić 1966, 116-123). 14 Po sto je po da ci da je F. Jan ke ura dio plan sa oko 500 pla ce va kla si fi ko va nih u 5 kla sa. Me đu tim, ni je sa ču van taj pr vo bit ni plan, već plan ko ji je Jan ke iz ra dio 1842. za dru ge po tre be. (Vi de ti: Mak simo vić 1983, 10). Do 1842. go to vo svi pla ce vi su bi li po de lje ni, ta ko da su ne ki ra ni je raz me re ni pla ce vi usit nja va ni, a sma nji va na je i pr vo bit na ši ri na ne kih uli ca (Pe ru ni čić 1967, 113). 15 Ovo sti hij sko na se lja va nje i ne kon tro li sa no ši re nje gra da uti ca lo je da Be o grad ska op šti na za tra ži od dr žav ne upra ve iz ra du pr vog re gu la ci o nog pla na, ka ko bi se od re di le gra ni ce be o grad skog ata ra i raz gra ni či la te ri to ri ja gra da od okol nih se la. (Vi de ti: Mak si mo vić 1983, 8-11). 135

STRANCI U BEOGRADU 136 đena verovatno prema planu Franca Jankea, naspram Grad skog po lja i Utvrđenja. 16 Upra vo se kod iz grad nje go spod skih zda nja, po ro dič nih zgra da vi đe nih lju di oko Ve li ke pi ja ce (da nas Stu dent ski trg), u Go spod skoj uli ci (danas Brankova), Sav skom pristaništu i na za pad nom Vra ča ru, u pot pu no sti pri hva ta gra đe ne u du hu no ve za pad njač ke ar hi tek tu re. 17 Pro me ne su se ogle da le u pri me ni ma siv ne kon struk ci je od ka me na i ope ke, no vom pro stor nom kon cep tu i ar hi tek ton skom ob li ko va nju, ko je je sle di lo obra sce ta da šnje sred njo e vrop ske ar hi tek tu re. Naj re pre zen ta tiv niji pri mer je sva ka ko bi la jed no sprat na ku ća kne že vog bra ta Je vre ma Obre no vi ća, gu ver ne ra va ro ši, po dig nu ta na naj pro met ni jem i naj re pre zen ta tiv ni jem me stu u Varoši u Šancu, pre ko pu ta Ve li ke pi ja ce. 18 Una pre đe nje gra di telj stva po lo vi nom 19. ve ka Pro me ne ko je su se de si le po lo vi nom ve ka, 19 do la zak usta vo bra ni te lja i kne za Alek san dra I Ka ra đor đe vi ća na vlast, od 1842. do 1858. go di ne, do ve le su do mnogih po li tič kih i dru štve nih re for mi u Kne že vi ni Sr bi ji, u ci lju nje nog pri bli ža va nja raz vi je nim evrop skim ze mlja ma ( Jo va no vić 2010). Me đu tim, pro me na di na sti je i spro ve de ne re for me ni su do ne le po bolj ša nje po li tič ke si tu a ci je u ze mlji, što je 1858. go di ne pro u zro ko va lo sa zi va nje Sve to an drej ske skup šti ne, na ko joj je na kon vi še me seč nog za se da nja od lu če no da se od kne za za tra ži ostav ka. 20 On je pri mo ran da na pu sti ze mlju, a knez Mi loš Obre no vić je po zvan da po no vo pre u zme vlast. Dru gi pe riod vla da vi ne kne za Mi lo ša je bio ve o ma kra tak, od 1859. do 1860. go dine 21, jer je i on, zbog ne za do volj stva na ro da, mo rao da pre pu sti vlast si nu Mi ha i lu. Ipak, i po red ne sta bil ne po li tič ke si tu a ci je, u Sr bi ji je to kom če tr de se tih i pe de se- 16 Po zna ta je i kao zgra da be o grad ske Re al ke, na la zi se u Uzun Mir ko voj 14, a iz gra đe na je 1836-1838. (Vu jo vić 1986, 148). 17 U li te ra tu ri se kao ka rak te ri sti čan pri me ri na vo de ku ća Sto ja na Si mi ća na Te ra zi ja ma, u Kra lja Mila na uli ci (ka sni je Ru sko po slan stvo) i jed no sprat na ku ća D. Ra do vi ća, bli zu Re al ke, jed na od pr vih ku ća od tvr dog ma te ri ja la i sa bal ko nom. (Vi de ti: Ne sto ro vić 1955, 253). 18 Zgra da se na la zi la na da na šnjem Stu dent skom tr gu, na sta rom bro ju 7. Pla no ve je iz ra dio zi dar ski maj stor Ka rel Arent, a po drum i pri ze mlje su bi li ozi da ni pre 1835. (Vi de ti: Vu jo vić 1986, 149). Iz gled zgra de je za be le žen na raz gled ni ci Ve li ke pi ja ce iz 1911. go di ne. Ob ja vlje no u: (Di mi tri je vić i Gor dić 1986, sl. 65). 19 Na kon ab di ka ci je kne za Mi lo ša (1839) na vlast je do šao nje gov sin Mi lan, ko ji je iz ne na da pre minuo, a vlast je pre u zeo mla đi kne žev sin Mi ha i lo. Ka ko je i on do šao u su kob sa Usta vo bra ni te lji ma, bio je pri mo ran da ab di ci ra 1842 (Isto ri ja Be o gra da 1974, 40). 20 Po sle Krim skog ra ta 1853-1856. i Pa ri skog mi ra Sr bi ja je do bi la no ve po vla sti ce i ga ran ci je potpi sni ca spo ra zu ma, ali je tur ska voj ska osta la u utvr đe nim gra do vi ma. Po li tič ka si tu a ci ja je i da lje bi la ne sre đe na jer su čla no vi So vje ta i srp ska in te li gen ci ja bi li ne za do volj ni ve li kom za vi sno šću od Austrije i kneževim težnjama da ograniči vlast ustavobranitelja (Isto ri ja Be o gra da 1974, 40-43). 21 Povratak kneza Miloša nije doveo do poboljšanja političke situacije, jer je on želeo da neograničeno vla da, bez Usta vo bra ni te lja i So vje ta (Isto ri ja Be o gra da 1974, 43-44).

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU tih go di na ostva ren zna ča jan eko nom ski na pre dak. To me su do pri ne le li be ral ne reforme ustavobraniteljskog režima i dobijena dozvola za slobodnu plovidbu celim to kom Du na va. Do šlo je do br žeg raz vo ja tr go vi ne, reč nog sa o bra ća ja i po ve ća nja bro ja za na ta. Za nat ski sloj gra đa na je do kra ja pe de se tih go di na bio naj bo ga ti ji, a ka sni je ja ča tr go vač ki i či nov nič ki sloj. 22 U Sr bi ji je otvo ren i iz ve stan broj ma njih industrijskih preduzeća i radionica. 23 Ten den ci ja stal nog pri li va sta nov ni ka u Be o grad, ko ji je apri la 1841. go di ne pro gla šen za pre sto ni cu, na sta vi la se. Grad je 1846. go di ne imao 14. 386 sta novni ka u 1. 714 ku ća. I ka sni ji po pi si sta nov ni ka be le že da lji po rast ži te lja u va ro ši (1867. go di ne je bi lo 24.768 sta nov ni ka), uz ten den ci ju sma nje nja bro ja sta novni ka u jed nom do mu (1866. go di ne je bi lo 3.458 ku ća). 24 Na osno vu sa ču va nog Tur skog pla na iz 1863. go di ne 25 (ko ji je ge o det ski ne pre ci zan, ali pri ka zu je vla sništvo nad par ce la ma, od no sno srp ske, je vrej ske i tur ske ku će) sa zna je mo da je srp sko sta nov ni štvo, uglav nom, po se do va lo pla ce ve na pro sto ru oko Va roš-ka pi je, Sa bor ne cr kve, Delijske ulice (pri bli žno na tra si da na šnje Knez Mi ha i lo ve uli ce) i Velike pijace (da nas Stu dent ski trg). Tur ci su po se do va li ku će oko Stam bol-ka pi je i na ce loj Dunav skoj pa di ni. Je vre ji su, kao i pret hod nih ve ko va, ži ve li u bli zi ni Du na va. Ali se na sta vlja lo ise lja va nje mu sli man skog sta nov ni štva iz sta re va ro ši, a nji ho ve po se de su ku po va li dr ža va ili do se lje ni Sr bi i dru gi sta nov ni ci. Ro man Zmor ski, polj ski pu to pi sac, ko ji je 1855 56. go di ne bo ra vio u Beo gra du, za be le žio je da je bo ga ti je srp sko sta nov ni štvo sve vi še po ti ski va lo mu sliman sko iz cen tral nih de lo va Varoši u Šancu, ka Dor ćo lu i Du na vu, gde su za jed no ži ve li Tur ci, Je vre ji i si ro ma šni Sr bi. On iz dva ja no vi deo va ro ši ko ji je imao udobne, rav ne i ši ro ke uli ce i u nji ma tvr do zi da ne zgra de od ope ke sa jed nim i vr lo ret ko dva spra ta. 26 Po red nje ga i dru gi pu to pi sci ko ji su pe de se tih go di na bora vi li u gra du uoči li su pro me ne u nje go vom iz gle du. Fe lik su Ka ni cu je pa dao u oči oštro od u da ra ju ći za pad njač ki kroj na Te ra zi ja ma, Vra ča ru i u po je di nim uli ca ma va ro ši, ka ko na srp skim slu žbe nim zgra da ma, ško la ma i mno gim pri vat- 22 Broj za na ta se po ve ćao na 61, ta ko da je do ne ta Esnaf ska ured ba, ko jom su oni po de lje ni na esnafske, sta re za na te, i ne e snaf ske, tr go vač ke za na te. Na tr ži šte pro di re evrop ska tr go vač ka ro ba što je do ve lo do sla blje nja sta rih za na tli ja. To se za klju ču je na osno vu ku po pro daj nih ugo vo ra ne kret ni na (Isto ri ja Be o gra da 1974, 61). 23 1846. u Sr bi ji je bi lo oko dva de se tak ra di o ni ca i ma lih fa bri ka. Osno va na je Na rod na ban ka Sr bi je 1850. (Isto ri ja Be o gra da 1974, 63; Ne sto ro vić 2006, 5). 24 Broj sta nov ni ka va ro ši se 1856. po peo na 18. 860, a broj ku ća je 1859. bio 2095. Ka sni je je 1862. u gra du bi lo 1241. srp ska ku ća i 1118 tur skih, od ko jih su Sr bi i Je vre ji ži ve li u 1509 (Ra do va no vić 1974, 271-272, 274). 25 Plan su pr vi ob ja vi li G. Ele zo vić i P. Po po vić kao Dva tur ska pla na Be o gra da, BON, 1937, 250 252 (Đu rić-za mo lo 1977, 214). 26 Pod spra tom se pod ra zu me va ni vo, od no sno pri ze mlje ili sprat. (Vi de ti: Zmor ski 1967, 12, 16 2). 137

STRANCI U BEOGRADU nim ku ća ma, ta ko i na ode va nju... (Ka nic 1967, 185). Sva ka ko da je naj vi še pa žnje pri vla čio kne žev dvor, Sta ri ko nak, ne ka da šnja ku ća Sto ja na Si mi ća, iz gra đe na krajem tri de se tih go di na. Ona je ve ro vat no bi la znat no do gra đe na to kom pre u re đe nja za kne že vu re zi den ci ju, ka ko bi se pri bli ži la dru gim evrop skim dvo ro vi ma (na la zi la se na pro sto ru iz me đu, ka sni je po dig nu tih, Sta rog i No vog dvo ra). 138 Slika 3: Iz gled Sta rog ko na ka na Te ra zi ja ma, Dvo ra kne za Alek san dra i Karađorđevića (li to gra fi ja K. Kvi co va 1856.) Za raz li ku od pret hod nog pe ri o da, ka da su pred u zi ma ni obim ni za hva ti na iz grad nji no vih de lo va va ro ši, od če tr de se tih do še zde se tih go di na su uglav nom par ci jal no re gu li sa ni i ko mu nal no opre ma ni sa mo po je di ni de lo vi (kal dr mi sa ni su ko lo vo zi i tro to a ri, sa đe ni dr vo re di, po di za ne če sme i sl). Ostva ren je i zna tan kva li ta ti van skok u gra đe vi nar stvu, ko ji se ogle dao u na pret ku teh ni ka gra đe nja i kva li tet ni joj iz grad nji. U sa mom gra du mo gli su da se na ba ve ra zno vr sni ji ma te ri jali za grad nju. Me đu tim, ka ko pro iz vod nja ope ke u oko li ni gra da ni je bi la do volj na da za do vo lji nje go ve po tre be, ona je i da lje do pre ma na bro do vi ma iz unu tra šnjo sti i ino stran stva. Osta li gra đe vin ski ma te ri ja li, ogra de i stu bo vi od li ve nog gvo žđa, okov, sta klo i de ko ra tiv ni ele men ti od te ra ko te i mer me ra, i da lje su na ba vlja ni u Ma đar skoj i Austri ji. 27 Uspo nu i una pre đe nju gra đe vi nar stva po seb no je do pri ne la či nje ni ca da se u Sr bi ju do se lio ve li ki broj struč nih maj sto ra i ško lo va nih gra di te lja, in že nje ra i ar hite ka ta iz Habzbur ške mo nar hi je Nem ci, Ma đa ri, Če si i Sr bi iz Voj vo di ne. Po čet- 27 Sku plji ma te ri ja li, pa i sa ma ope ka, bi li su ne do sti žni za si ro ma šni je sta nov ni štvo, o če mu sve do če već po me nu te stam be ne zgra de ko je su, uglav nom u pe ri fer nim de lo vi ma gra da, i da lje po di za ne u bon druč noj kon struk ci ji (Ne sto ro vić 2006, 314-316).

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU kom če tr de se tih go di na ja vlja ju se pr vi po ku ša ji da se or ga ni zu je po seb na dr žav na struč na slu žba ko ja bi ru ko vo di la po slo vi ma oko iz grad nje dr žav nih zda nja. Jan ko Ša fe rik je u Pra gu po ku ša vao da pro na đe spo sob nog in že nje ra ko ji će do ći u Sr bi ju da ru ko vo di iz grad njom u ce loj ze mlji. Ve ro vat no je to do ve lo do to ga da je 1845. go di ne sklo pljen ugo vor sa Ja nom Ne vo lom (1812 1903), Če hom ško lo va nim na Teh nič kom fa kul te tu u Pra gu, ali i Teh nič koj vi so koj ško li i Umet nič koj aka de mi ji u Be ču. 28 Ugo vor je sko pljen na tri go di ne, a u dr žav noj gra đe vin skoj slu žbi se po pr vi put ko ri sti na ziv ar hi tek ta, či me se Ne vo le iz dva ja od dru gih dr žav nih in ženje ra ko ji ni su ima li umet nič ko obra zo va nje. Značajna novina je bilo i unapređenje obrazovanja u oblasti građevinarstva, u če mu su ta ko đe uče stvo va li stra ni stuč nja ci, jer su u pr voj vi so ko škol skoj usta no vi iz obla sti gra đe vi nar stva, In že njer skoj ško li u Top či de ru osno va noj 1846. go di ne, pred me te pre da va li dr žav ni in že nje ri Jan Ne vo le, cr ta nje; August Cer man, meha ni ku; i Ata na si je Ni ko lić, praktičesko zemlemerje (Ro ter 1994, 132). Po red to ga, i u Ar ti lje rij skoj ško li su obra zo va ni gra đe vin ski struč nja ci (Ne sto ro vić 2006, 200), a na Li ce ju je pe de se tih go di na pred met Gra đan ska ar hi tek tu ra predavao Filip Hristo vić ko ji je pret hod no bio stu di ja ma u Be ču (Ro ter 1994, 132). Na ve de ni na po ri da se una pre di dr žav na gra đe vin ska slu žba i obra zo va nje, do pri ne li su da se 1851. go di ne usta no vi Ode lje nje gra đe vi na pri Mi ni star stvu unu tra šnjih de la. Po red ar hi tek te Ne vo le, glav nog in že nje ra, u nje mu su ra di li inže nje ri August Cer man, Ni ko la Jo va no vić, Jo van K. Ri stić i Ak sen ti je Mar ko vić. U Ode lje nju je ra dio i Era zmus Klo min ski, u isto ve re me i in že njer Upra ve va ro ši Be o gra da. Kao in že nje ri za du že ni za iz grad nju u po je di nim okru zi ma 1853. u Mini star stvu unu tra šnjih de la ra di li su broj ni no vi in že nje ri, uglav nom iz Voj vo di ne i dru gih kra je va Habzbur ške mo na r hi je Adolf Jak ša, An dri ja Ste fa no vić, Jo sif Ka sa no, Jo van Pa vlo vić, Franc Mil i An dri ja Vu ko vić. No vi struč nja ci za be le že ni su i 1856. Franc Ze le ni, Jo van No vak, Jo sif Sil vić i Ste van Ri djić ki (Ne sto ro vić 2006, 197 198). Kra jem pe de se tih go di na for mi ra na je po seb na Glav na upra va gra đe vi na, sa po seb nim Ar hi tek to nič nim ode lje njem, ko ja je 1862. go di ne pre ra sla u Mi ni starstvo gra đe vi na. 29 Una pre đe nju gra di telj stva je do pri ne la i čvr šća za kon ska re gu la tiva, odnosno donošenje propisa koji uređuje podizanje javnih građevina Za ko na o 28 Ro đen u Če škoj. Ra dio je na kon stu di ja na iz grad nji zgra de Že le znič ke sta ni ce u Pra gu. Kod predu zi ma ča Klaj na na pru zi Prag-Br no do 1845. (Ne sto ro vić 1937, 33-37) 29 Do ne ti su i pr vi za kon ski pro pi si ko ji re gu li šu iz grad nju Re še nje o sa či nja va nju pla no va i predra ču na za jav na Pra vi tel stve na po stro e ni ja (1856); Za kon o na či nu grad nje no vih cr ka va (1863); Pra vil nik o po sta vlja nju re gu la ci o ne li ni je uli ca za po tre be po di za nja no vih zgra da (1864); i Za kon o po di za nju jav nih gra đe vi na (1865). (Vi de ti: Ne sto ro vić 1937, 33-34, 56; Ne sto ro vić 2006, 204; Đu rić-za mo lo 1981, 73-75, 115; Đu rić-za mo lo 1988, 159-162; Ro ter-bla go je vić 1998, 249-255). 139

STRANCI U BEOGRADU po di za nju jav nih gra đe vi na 1865. go di ne 30, ko jim je ure đe no i po di za nje pri vat nih kuća. Mo der ni za ci ja dr ža ve i una pre đe nje gra đe vi nar stva do pri ne li su da od po lovi ne ve ka na stu pi no vi pe riod u raz vo ju srp ske ar hi tek tu re, ko ja vi še ni je bi la de lo maj sto ra zi da ra i ško lo va nih gra di te lja skrom nog zna nja, uglav nom gra đe vin skih inženjera, već su njeni tvorci bili arhitekti školovani u razvijenim srednjoevropskim cen tri ma: Pe šti, Be ču i Pra gu, gde su ste kli ve o ma ši ro ko zna nje iz in že njer stva i ar hi tek tu re. Pro me ne su se ogle da le ne sa mo u vi šem ni vou iz vo đe nja, već je do šlo i do pro me ne stil skih shva ta nja, jer su obra zo va ni gra di te lji iz sred nje Evro pe do ne li ak tu el ne stil ske ten den ci je, ko je je u ve li koj me ri ka rak te ri sao ro man ti čar ski duh i okre nu tost ka na ci o nal nom sred njo ve kov nom na sle đu. U srp skoj sre di ni ro manti zam je bio ve o ma br zo pri hva ćen, jer su bi le sna žno iz ra že ne ide je o ko nač nom oslo bo đe nju od Osman lij ske vla sti i se ća nja na sred njo ve kov nu pro šlost. De la Ja na Nevole to kom rada u državnoj službi Do la zak ar hi tek te Ne vo le na če lo Gra đe vin skog ode lje nja Mi ni star stva unutra šnjih de la ima ve li ki zna čaj za una pre đenje iz grad nje dr žav nih zda nja u ce loj kneže vi ni, jer on pre no sio svo je bo ga to zna nje i ste če no is ku stvo u no voj sre di ni. Opis poslo va ko ji ma je bio za du žen, od sa či nja vanja pla no va, nad zo ra nad nji ho vim iz vr šenjem, do po stro ja va nja dru mo va i šo re nja se la, uka zu ju nam da je do 1858. go di ne, ka da je pen zi o ni san 31, bio vo de ća lič nost na p o l ju ar h i te k tu re i ur b a n izma. 32 Ne ma po u zda nih po da ta ka o svim zda nji ma u či jem na sta ja nju je on uče stvovao, ali su oni sva ka ko bi la broj na. Jed no od pr vih zda nja bi la je No va voj na bol ni ca Slika 4: Jan Ne vo le 140 30 Stu pio je na sna gu 1. ma ja 1865., a pre ma nje mu su se po di za le i jav ne i pri vat ne zgra de sve do Pr vog svet skog ra ta. U nje mu je da ta de fi ni ci ja poj ma gra đe vi na i po de la gra đe vi na (na dr žav ne, sre ske i op štin ske). Usko ro je do pu njen ras pi som ko ji se ba vio de talj nim uput stvi ma o po stup ku pri pra vlje nju pla no va i sa či nja va nju pred ra ču na za jav ne gra đe vi ne (Đu rić-za mo lo 1988, 170-173). 31 Ve ro vat no zbog di na stič kih pro me na jer je na če lo gra đe vin ske slu žbe po no vo do šao Ni ko la Ha dži Živ ko vić u ko ga je knez Mi loš imao pu no po ve re nje (Ne sto ro vić 1937, 19, 53). 32 Pro jek to vao je cr kve u Uži cu i Ra či, a ra dio je i na ur ba ni stič kim pla no vi ma (Đu rić-za mo lo 1981, 75).

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU na Vra ča ru, iz gra đe na 1846-49. za sme štaj 120 bo le sni ka. 33 Zgra da se na la zi la u bli zi ni Vra čar skog tr ga (da na šnji Cvet ni trg) i Ve li ke ka sar ne u Sa va ma li. Ga ba rit zgra de je ube le žen u Za ri čev plan iz ra đen 1878. go di ne, ali ne ma do volj no po data ka o iz gle du zgra de. Me đu tim, sa ču va ne su ori gi nal ne ski ce osno ve pri ze mlja i sprata, 34 ve ro vat no de lo Ne vo le, ko ja nam go vo ri da je zgra da ima la dvo trakt ni ulič ni kor pus i dva jed no trakt na dvo ri šna kri la. Pro sto ri je je po ve zi vao hod nik sa dvo ri šne stra ne kor pu sa i kri la. Pro sto ri je ma nje ve li či ne su bi le u pri ze mlju, ve rovat no na me nje ne or di na ci ja ma i pri je mu bo le sni ka, dok su na spra tu lo ci ra ne ve će pro sto ri je, ve ro vat no bo le snič ke so be. Ma da je iz grad nja zgra da bi la zna ča ja nan po mak u prav cu po bolj ša nja uslo va le če nja voj ni ka, ona je ima la broj ne ne do stat ke, a naj va žni ji je bio ne do sta tak iz vo ra pi ja će vo de u bli zi ni. 35 Slika 5: Lo ka ci ja no ve Voj ne bol ni ce kod Vra čar skog tr ga (de talj Za ri če vog pla na 1878) i ski ca osno ve pri zem llja i spra ta Druga značajna državna zgrada koju je Nevola projektovao bila je Ar ti lje rijska ško la, osno va na 1850. iz gra đe na oko 1850. go di ne po red pu ta za Top či der (nala zi la se u blo ku iz me đu uli ca Ne ma nji ne, Kne za Mi lo ša i Bir ča ni no ve), u okvi ru upravnog centra začetog sredinom tridesetih godina. 36 Prvobitno je imala prizemlje i sprat, a do kra ja ve ka je do gra đen još je dan sprat za po tre be no vo o sno va ne Voj ne aka de mi je. Ni je za be le žen pr vo bit ni iz gled zgra de, već sa mo fo to gra fi je sa kra ja veka ko je su za be le že le iz gled Voj ne aka de mi je, sa re la tiv no skrom nim kla si ci stič kim 33 Nje go še va ul. 15, iz me đu Kra lja Mi lu ti na i Sve to za ra Mar ko vi ća. Po ru še na je 1906. ra di iz grad nje zgra de III be o grad ske gin na zi je (Đju rić-za mo lo 1981, 75). 34 Ne vo le Jan, sl.1 (Đju rić-za mo lo 1981, 75). 35 Bi la je lo ša ven ti la ci ja, ni je bi lo do volj no sa ni tar nih pro sto ri ja, bio je ne do sta tak vo de i sl. Zbog na ve de nih ne do sta ta ka zgra da je već še zde se tih go di na za tvo re na (Sta no je vić 1960, 180-183). 36 Kne za Mi lo ša 29, stra da la je u bom bar do va nju 1941. Na kon II svet skog ra ta na ovoj lo ka ci ji je iz gra đe no Mi ni star stvo na rod ne od bra ne, po pro jek tu Ni ko le Do bro vi ća. (Vi de ti: Đu rić.za mo lo 1981, 75). 141

STRANCI U BEOGRADU ob li ko va njem. 37 Ve ro vat no se na kon do grad nje sle di la ar hi tek tu ra iz pret hod nog pe ri o da, što je bi lo uobi ča je no. 142 Slika 6: Iz gled zgra de Ar ti lje rij ske ško le na kon do grad nje spra ta kra jem 19. ve ka Ar hi tek tu ra epo he ro man ti zma u Be o gra du Pro me ne u stil skim shva ta nji ma, na sta le pod uti ca jem ve li kog bro ja obrazo va nih gra di te lja ko ji su u Sr bi ju do šli po lo vi nom 19. ve ka iz sred njo e vrop skih cen ta ra, pri sut ni su u gra di telj stvu do kra ja še zde se tih go di na. 38 Naj zna čaj ni ji gradi telj epo he ro man ti zma sva ka ko je bio ar hi tek ta Jan Ne vo le, a po red nej ga i dru gi dr žav ni in že nje ri, Jo sif Ka sa no, Jo van Francl, Jo van K. Ri stić, Ko sta Šre plo vić i An dri ja Vu ko vić (Ro ter 1994, 123 128). U Be o gra du se 1860. po di že Dvor za pre sto lo na sled ni ka Mi ha i la, ne po sred no uz Sta ri ko nak na Teraz ij ama, 39 verovatno pre ma pro jek tu Ka sa na, jer je nje go va ar hi tek tu ra u ve li koj me ri pod se ća la na Dvorac Habzbur go va ca u Tr stu Mi ra ma re (Ne sto ro vić 2006, 220). Ova gra đe vi na je ima la ve o ma bo ga to pri me nje ne ele men te sred njo e vrop skog ro man ti zma u vi du 37 Ne vo le Jan, sl.2 (Đu rić-za mo lo 1981, 75). 38 U li te ra tu ri se pe riod ro man ti zma de fi ni še raz li či to 1850-75. (B.Ne sto ro vić); 1860-80. (D.Đurić-Za mo lo i Z.Ma ne vić) i 1830-80. (ro man tič ni isto ri zam, M.Jo va no vić). (Vi de ti: Ne sto ro vić 2006, 19; Đu rić-za mo lo 1981, 11; Ma ne vić 1972, 8-10; Jo va no vić 1988-1989, 278). Me đu tim, ana li za stil skih ka rak te ri sti ka gra đe vi na po ka zu je da se već od 1868-69. i iz grad nje Po zo ri šta, prema pro jek tu arh. A.Bu gar skog, mo že pra ti ti pri hva ta nje i raz voj aka de mi zma sa pre o vla da va ju ćim ele men ti ma neo re ne san se (Ro ter 1994, 109-121). 39 Ugao Kra lja Mi la na i An dri če vog ven ca, zgra da je sru še na 1910. ra di iz grad nje No vog dvo ra. (Nesto ro vić 2006, 220).

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU uga o nih osmo u ga o nih ku li ca, na zu blje ne ati ke, lu ko vi ča stog lu ka iz nad otvo ra i sl. 40 Na Te ra zi ja ma je 1860. po dig nu ta Če sma u čast kne za Mi lo ša, sa ro ma nič kim fri zom po lu kru žnih ar ka di ca, ta ko đe de lo Ka sa na, kao i Ho tel Bal kan, pre ma projek tu An dri je Vu ko vi ća, sa seg ment nim lu ci ma iz nat pro zo ra na spra tu i bo ga tom de ko ra tiv nom pla sti kom u du hu ro man ti zma (Đu rić-za mo lo 1981, Vu ko vić Andri ja, sl.1). Ova, i dru ga zda nja gra đe na po čet kom še zde se tih go di na obe le ži la su po če tak no ve eta pe raz vo ja gra di telj stva u Sr bi ji, ko je se u ve ćoj me ri, po kva li te tu grad nje i ob li ko va nja, pri bli ži lo ta da šnjem sred njo e vrop skom gra di telj stvu. Ipak, naj ra sko šni je i naj mo nu men tal ni je zda nje pro jek to vao je Ne vo la, nakon pen zi o ni sa nja, pre od la ska iz Sr bi je 41 za pri vat nog in ve sti to ra, ta da naj bo ga tijeg tr gov ca, ka pe tan Mi šu Ana sta si je vi ća. Ka pe tan Mi ši no zda nje je za vr še no 1863. go di ne 42, ka da su u nje ga use lje ne sve naj zna čaj ni je obra zov ne usta no ve ta da šnje kne že vi ne Ve li ka ško la, Gim na zi ja, Na rod ni mu zej, Na rod na bi bli o te ka i Mini star stvo pro sve te, jer ga je vla snik po klo nio dr ža vi za obra zov ne svr he. Bi la je to dru ga dvo sprat na zgra da u Va ro ši, po dig nu ta na spram Ve li ke pi ja ce, ta da najpro met ni jeg de la gra da, gde su u pret hod nom pe ri o du ni ca le naj lep še go spod ske ku će. Pre ma re či ma Gu sta va Re ša bi la je to...ve le lep na zgra da u sti lu vi zan tij skoro man ske re ne san se,... ona pod se ća na ve li čan stve ne ve ne ci jan ske gra đe vi ne (Reš 1967, 66). Slika 7: Iz gled Ve li ke pi ja ce, cr tež F. Ka ni ca Ka pe tan Mi ši no zda nje je pr vo bit no ima lo kom pakt nu ku bič nu struk tu ru i pra vo u ga o nu osno vu, sa dva trak ta pro sto ri ja i cen tral nim po du žnim hod ni kom u glav nom kor pu su. Ve ro vat no su na kon nje go ve pre na me ne pri do da ta dva dvo ri šna kri la sa sa ni tar nim pro sto ri ja ma i po moć nim ste pe ni šti ma. Cen tral ni deo kor pu sa je za u zi mao mo nu men tal ni ula zni ve sti bil, sa dva kol ska i dva pe šač ka ula za, za sve- 40 Zgra da je pri ka za na na cr te žu ob ja vlje nom u ča so pi su Ilu stra tion, Pa ris, 1876. (Vi de ti: Đu rić-zamo lo 1981, Šre plo vić Ko sta, sl.1). 41 Ne vo la je na pu stio Sr bi ju 1863. (Ne sto ro vić 1937, 33-34). 42 K. Jiriček je zabeležio da je gradnja trajala pet godina i da je završena 1862. (Nestorović 1962-1963, 81-97; Đu rić-za mo lo 1981, 74). 143

STRANCI U BEOGRADU Slika 8: Plan osno ve pri ze mlja Ka pe tan Mi ši nog zda nja den kr sta tim svo do vi ma. Iz nad ve sti bi la, na pr vom spra tu je sme šte na re pre zenta tiv na sve ča na sa la, či ji mo nu men talni pro zo ri, u vi du ro ma nič kih tri fo ra, do mi ni ra ju ulič nim pro če ljem. Ma da je pro če lje iz ve de no u re la tiv no skrom nom materijalu, u krečnom malteru svetlooker bo je, po je di ni de lo vi su na gla še ni cr venka stim de ko ra tiv no pro fi li sa nim ele mentima od terakote, na parapetima, lunetama i seg ment nim lu ci ma, do pre ma nih iz Pe šte i Be ča. Bo ga tu de ko ra tiv nu pla sti ku oko pro zor skih okvi ra i po li hro mi ju, dopu nju ju i skulp tu re. Gra đe vi na je bi la naj ve će sve dočan stvo Ne vo li nog ve li kog ume ća, umetnič kog i in že njer skog zna nja, kao i is ku stva ste če nog u du go go di šnjem ra du. Na njoj je on mo gao da oslo bo đen ste ga dr žav ne slu žbe, za pri vat nog na ru či o ca kroz slo bo dan eklek ti čan pri stup po ve že kla sič nu kom po zi ci ju i broj ne sred njo ve kov ne tra di ci je. Ta ko da je Fe liks Ka nic na njoj uočio broj ne uti ca je i na veo da pod se ća na venecijansko mavarsku arhitekturu...vizantijski, romanski i renesansni motivi šaro li ko su is pre ple ta ni. (Ka nic 1967, 237) Ona je bi la pr va istin ska pa la ta u srp skoj ar hi tek tu ri, iz u zet no re pre zen ta tiv nih raz me ra, ma te ri ja li za ci je i ob li ko va nja, plod udru že nih na po ra bo ga tog in ve sti to ra i aka dem ski obra zo va nog ar hi tek te. Ma da je 144 Slika 9: Ka pe tan Mi ši no zda nje, sni mio A. Jo va no vić oko 1865.

JAN NEVOLE: PRVI MODERNI ARHITEKTA U BEOGRADU na pro če lju bo ga to pri me njen ve li ki broj ra zno vr snih mo ti va i ele me na ta raz li či tog po re kla, ostva re na je sklad na i urav no te že na ce li na po kre nu tih ma sa i rit mič no raspo re đe nih ob li ka, čvr sto po ve za nih u ja sno de fi ni sa nu aka dem sku kom po zi ci ju. Upra vo je kroz ovo zda nje, za raz li ku od re la tiv no skrom no ob li kov nih držav nih i pri vat nih zgra da iz pret hod nog pe ri o da, sa stil skim ka rak te ri sti ka ma preu ze tim po sred no i sa za ka šnje njem, po ka za no da je pre ko ovog iz u zet nog gra dite lja ko ji je ško lo van u zna čaj nim evrop skim cen tri ma, Pra gu i Be ču, ostva re na ne po sred na ve za sa evrop skim okru že njem i da se srp ska ar hi tek tu ra u ve li koj me ri pri bli ži la ak tu el noj sred njo e vrop skoj ar hi tek tu ri. Ne vo le je u ob li ko va nju Ka pe tan Mi ši nog zda nja pri me nio prin ci pe i ele men te Rund bo gend sti la, već po zna tog u sred njo e vrop skoj ar hi tek tu ri 1830 1860. go di ne, kroz pro ži ma nje ele me na ta roma ni ke, go ti ke, vi zan ti je, ori jen ta i ra ne re ne san se. Pic tu re sque, sli ko vi to, pik tu ralno, asi me trič no, na gla ša va nje ver ti ka la, na zu blje ne li ni je krov nih ati ka, seg ment ni lu ci, got ski pre lo mljen luk, ori jen tal ni lu ko vi ča sti luk i ku po la, friz po lu kru žnih ar ka di ca is pod krov nog ven ca (bo gen friz) su bi li osnov ni ele men ti ovog ar hi tekton skog je zi ka, pri sut ni na pro če lji ma naj re pre zen ta tiv ni jim dr žav nim zda nji ma u Austri ji i Ne mač koj, po seb no voj ne na me ne. Slika 10: Ar se nal u Be ču, 1849 56. A. Si card sburg i E. Von Null (le vo) i Voj ni isto rij ski mu zej u Be ču, 1852 56. T. von Han sen (de sno) Za klju čak Gu stav Raš, prav nik i re vo lu ci o nar ko ji je 1866. go di ne po se tio Be o grad opisao je sta nje Va ro ši re či ma: Svu da su ru še vi ne, dr ve ne ča tr lje... iz me đu be lih, prijat nih ku ća evrop skog ar hi tek ton skog sti la (Reš 1967, 60). Iz nje go vih za pi sa sa- 145

146 STRANCI U BEOGRADU zna je mo da su sa mo dve do tri uli ce ima le kal dr mu. Is pred no vog mo nu men tal nog Ka pe tan Mi ši nog zda nja Raš je za be le žio ha os tur skog gra da sa svo jim uskim i džom ba stim uli ca ma i pr lja vim ku ća ma ob le plje nim bla tom... (Reš 1967, 65). Oči to da je pro stor oko Ve li ke pi ja ce i na Du nav skoj pa di ni do kra ja še zde se tih godi na još uvek za dr žao ori jen tal ni iz gled, sa po lu ra zru še nim zgra da ma od bon dru ka i po ko jim no vim zda njem u du hu za pad njač ke ar hi tek tu re, me đu ko ji ma se kao naj mo der ni je iz dva ja la zgra da Aka de mi je Ve li ke ško le. Ali iz Re šo vih za pi sa na sta lih po čet kom se dam de se tih go di na sa zna je mo da je mo der ni za ci ja va ro ši bi la sve pri sut ni ja:...svu da su se pro se ca le no ve uli ce, ukla nja le ru še vi ne, ru ši le dr ve ne ča tr lje, gra di le le pe evrop ske vi še sprat ni ce, uli ce po plo ča va le, po di za li par ko vi... Be o grad se za o de vao u evrop sko ru ho.... Već su i po sled nji osta ci ne ka da šnjeg gra da ne sta li pod mre žom blo ko va mo der nih zgrada... (Reš 1967, 66) Sva ka ko je upra vo pe riod od 1845. do 1863. u ko me je kao pr vi ar hi tek ta i naj zna čaj ni ji dr žav ni in že njer de lo vao Jan Ne vo le, bio pre su dan za brz na pre dak ostva ren u po sled nje tri de ce ni je 19. ve ka. Nje go vo za la ga nje za una pre đe nje držav ne gra đe vin ske slu žbe i pre no še nje iz u zet nog obra zo va nja ste če nog u Be ču na sa rad ni ke, do pri ne li su da se gra di telj stvo u Sr bi ji mo der ni zu je i do stig ne evrop ski ni vo. O to me nam sve do či dru gi stra ni put nik, Her bert Vi vi jen, ko ji je sre di nom de ve de se tih go di na za be le žio: Be o grad je u su šti ni mo de ran, sko ro za pad njač ki grad... (Vi vi jen 1967, 152 153) Literatura: Gordić, G. 1966. Arhitektonsko nasleđe grada Beograda I Katalog arhitektonskih objekata na području Beograda 1690-1914. Saopštenja 6. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Grupa autora. 1992. Architecture in Vienna. Vienna: Prachner. Grupa autora. 1968. Beograd u XIX veku, katalog izložbi, 7. Beograd: Muzej grada Beograda. Grupa autora. 1974. Istorija Beograda, 2. Beograd: SANU-Prosveta. Dimitrijević, S. i Gordić, G. 1986. Pozdrav iz Beograd, Beograd na starim razglednicama. Beograd: Jugoslovenska revija: Zavod za zaštitu spomenika.. Đurić-Zamolo, D. 1977. Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima 1521 1867. Beograd: Muzej grada Beograda. Đurić-Zamolo, D. 1981. Graditelji Beograda 1815 1914. Beograd: Muzej grada Beograda. Đurić-Zamolo, D. 1988. Najraniji pravni propisi iz oblasti arhitekture i urbanizma u Srbiji XIX veka (1835 1865). U Zbornik radova Gradska kultura na Balkanu (XV XIX veka), 151-173. Beograd: SANU Balkanološki institut. Jovanović, M. 1988-89. Istorizam u umetnosti XIX veka. Saopštenja 20 21: 275 284. Jovanović, N. 2010. Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića 1842-1858. Beograd.