PowerPoint Presentation

Слични документи
Broj: /07

ZELENILO d.o.o. K A R L O V A C Primorska ulica 39 Ur. broj: 6023/18 Karlovac, god. OPERATIVNI PLANA ODRŽAVANJA GROBLJA NA PODRUČJU GRAD

Microsoft Word - final.doc

ШЕМА НАМЕНЕ ПОВРШИНА Р - 1:1000 ЦЕНТАР S Ул. Василија Ђуровића ЛЕГЕНДА ПЛАТО ЗА СПОМЕНИК ПОПЛОЧАЊЕ ТИП 1 ПОПЛОЧАЊЕ ТИП 2 ЗЕЛЕНИЛО ЧЕСМА ИГРАЛИШТЕ ЗА Д

PRAVILNIK O DODJELI OZNAKE IQ - ISTARSKA KVALITETA ZA MED

ЈАНУАР 2019.

Slide 1

Slide 1

LJEČ ILIŠNI PERIVOJ U LIPIKU - DENDROLOŠKI PLAN S VRJEDNOVANJEM NASADA BOLNIČ KOGA DIJELA LJEČ ILIŠNOGA PERIVOJA SADRŽAJ 1. Uvod I. Opći pregled

GEOGRAFIJA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA UČENIKA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE APRIL, ŠKOLSKE 2018/2019. GODINE UPUTSTVO Test iz geografije traje 70 m

Годишњи извештај по пројекту ПРАЋЕЊЕ СТАЊА И ПРОГНОЗА ПОЛЕНА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ЧАЈЕТИНА ( ЗЛАТИБОР) ЗА ГОДИНУ САДРЖАЈ: - Теоријска основа -

ANALITIČKE OSOBINE Floristički sastav Brojnost individua (abundancija) Gustina zastupljenosti svake vrste posebno Združenost ili socijalnost Disperzij

Ekonomija Regiona - Ispitna Pitanja - Seminarski Maturski Diplomski Radovi

PowerPoint Presentation

210ut10.xls

042ut10jan.xls

108ut10.xls

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO-MATEMATIČKI FAKULTET BIOLOŠKI ODSJEK ZNANOSTI O OKOLIŠU Seminarski rad: Biljni svijet Europe u epohi holocena Holo

PowerPoint Presentation

Microsoft PowerPoint - JosipovicStudija NP Tara-Drina_9 [Read-Only] [Compatibility Mode]

018ut10.xls

PowerPoint Presentation

SREDNJA ŠKOLA GEOGRAFIJA Test knjižica II

ФЕБРУАР 2015 Фебруар је био променљив уз честе падавине, поготово у првој и трећој декади месеца. Од почетка месеца до 11. фебруара и поново од

Maj-16 Jun-16 Jul-16 Avg-16 Sep-16 Okt-16 Nov-16 Dec-16 Jan-17 Feb-17 Mar-17 Apr-17 Maj-17 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 120

Jun-16 Jul-16 Avg-16 Sep-16 Okt-16 Nov-16 Dec-16 Jan-17 Feb-17 Mar-17 Apr-17 Maj-17 Jun-17 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 137

Jul-16 Avg-16 Sep-16 Okt-16 Nov-16 Dec-16 Jan-17 Feb-17 Mar-17 Apr-17 Maj-17 Jun-17 Jul-17 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 158

Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 Avg-18 Sep-18 Okt-18 Nov-18 Dec-18 Jan-19 Feb-19 Mar-19 Apr-19 CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 96

Cekos In Ekspert ЗАКОН О РЕПРОДУКТИВНОМ МАТЕРИЈАЛУ ШУМСКОГ ДРВЕЋА (Сл. гласник РС бр. 135/04, 8/05 - исправка, 41/09 ) Пречишћен текст закључно са изм

Apr-17 Maj-17 Jun-17 Jul-17 Avg-17 Sep-17 Okt-17 Nov-17 Dec-17 Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 102/

Feb-18 Mar-18 Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 Avg-18 Sep-18 Okt-18 Nov-18 Dec-18 Jan-19 Feb-19 CRNA GORA UPRAVA ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 52

Jul-17 Avg-17 Sep-17 Okt-17 Nov-17 Dec-17 Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 166/

22. DRŽAVNO NATJECANJE IZ GEOGRAFIJE GODINE Razred ili kategorija natjecanja: Zaporka 5. razred Broj postignutih bodova / 70 Potpis članova povj

Microsoft Word - VII.doc

Avg-17 Sep-17 Okt-17 Nov-17 Dec-17 Jan-18 Feb-18 Mar-18 Apr-18 Maj-18 Jun-18 Jul-18 Avg-18 CRNA GORA ZAVOD ZA STATISTIKU S A O P Š T E NJ E Broj: 183/

ОСНОВА ГАЗДОВАЊА ШУМАМА ЗА ГАЗДИНСКУ ЈЕДИНИЦУ "ПАЛАНАЧКЕ АДЕ - ЧИПСКИ ПОЛОЈ" Шумама ове газдинске јединице газдује ШГ "Нови сад", преко ШУ "Бачка Пала

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU TAKSONOMSKA I FITOGEOGRAFSKA ANALIZA DENDROFLORE NIŠKE TVRĐAVE MAS

Pravilnik referntni uslovi avgust

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Milica S. Đošić Analiza flore lekovitih biljaka planine Besne Kobi

24. DRŽAVNO NATJECANJE IZ GEOGRAFIJE GODINE Razred ili kategorija natjecanja: Zaporka 5. razred Broj postignutih bodova / 70 Potpis članova povj

Sluzbeni glasnik opstine Knic broj 3/2009

ПРЕДАВАЊЕ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА

EKONOMSKI RAST I RAZVOJ

GEOGRAFIJA EKSTERNA PROVJERA ZNANJA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE 10. maj GOD. UPUTSTVO ZA BODOVANJE Napomene: Pridržavajte se predloženog

Активност 7: Израда карте станишта Без адекватне заштите станишта нема адекватне заштите биодиверзитета на специјском и генетичком нивоу. У концепту з

На основу члана 36. став 2. и члана 39. став 4. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Mинистар пољопривреде, трговине, шумарства и

На основу члана 88. став 5. Закона о шумама ( Службени гласник РС, бр. 30/10, 93/12 и 89/15), члана 8. Закона о буџету Републике Србије за годин

DOLASCI I NOĆENJA DOMAĆIH I STRANIH TURISTA PO ZEMLJAMA PRIPADNOSTI ZA RAZDOBLJE SIJEČANJ - SRPANJ 2019./2018. (SVI KAPACITETI) I-VII I-VII 2018

Inficiranost šuma donjeg Međimurja bijelom i žutom imelom Učenici: Martina Horvat (3. razred) Nino Klarić (3. razred) Mentor: Mišo Rašan, prof. savjet

Microsoft Word - A5_Analyseraster_Serbisch.docx

repic.indd

ЈАНУАР 2019.

Microsoft Word - ???? ????????? ??? - ?????

IZVJEŠĆE O TURISTIČKOM PROMETU U RAZDOBLJU OD DO TURISTIČKA ZAJEDNICA GRADA NINA Nin, siječanj/veljača 2017.

IZVJEŠĆE O TURISTIČKOM PROMETU U RAZDOBLJU OD DO GRAD NIN Nin, siječanj/veljača 2017.

Acrobat PDFMaker 6.0

document

HRVATSKA AKADEMIJA ZNANOSTI I UMJETNOSTI Znanstveno vijeće za poljoprivredu i šumarstvo Znanstveno vijeće za zaštitu prirode imaju čast pozvati Vas na

PowerPoint Presentation

ПОДАЦИ О ПРЕДМЕТУ: Упоредно међународно приватно право Назив предмета: Статус предмета: Упоредно међународно приватно право обавезни, IX семестар Проф

SRBIJA I KLIMATSKE PROMENE

ŠKOLSKO/OPĆINSKO/GRADSKO NATJECANJE IZ GEOGRAFIJE 2014

ŠPD "UNSKO-SANSKE ŠUME" d.o.o. BOSANSKA KRUPA Na osnovu člana 65.Statuta ŠPD UNSKO-SANSKE ŠUME d.o.o.bos.krupa, tačke 5. Uslova prodaje Cjenovnika o p

Slide 1

На основу члана 43. став 2. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Министар пољопривреде и заштите животне средине, доноси ПРАВИЛНИ

PowerPoint Presentation

Microsoft PowerPoint - IPA CBC programmes Montenegro, SEI, Seminar Podgorica,

ŠKOLSKO NATJECANJE UČENIKA IZ GEOGRAFIJE 2008

Diapositiva 1

Glasnik HBoD

PROVEDBENA UREDBA KOMISIJE (EU) 2019/ оd 7. veljače o utvrđivanju tehničkih informacija za izračun tehničkih pričuva i

Microsoft PowerPoint - Pedogeneza_02.ppt

ŽUPANIJSKO NATJECANJE IZ GEOGRAFIJE GODINE 6. RAZRED TOČNI ODGOVORI Bodovanje za sve zadatke: - boduju se samo točni odgovori. - dodatne upute o

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Кнеза Вишеслава 1, Београд Образац 3 ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ МАСТЕР РАДА ЗА ОДБРАНУ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Дату

РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ ЗНАКА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ, ПОСТУПКУ И УСЛОВИМА ЗА ЊЕГОВ

План детаљне регулације дела насеља Калиновац у општини Велико Градиште Рани јавни увид Предмет равног јавног увида су основна концептуална планска ра

Ebola, LEKTORISANO azurirano za sajt

STRATIGRAFIJA JUGOSLAVIJE

Na osnovu clana 217. Zakona o planiranju prostora i izgradnji objekata ("Sluzbeni list Crne Gore", br. 64/17, 44/18 i 63/18), clana 41. Zakona o urede

На основу члана 22. став 1. и члана 24. став 2. Закона о признавању новостворених, одобравању увођења у производњу страних и заштити сорти пољопривред

EU Criminal Law and Justice

ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА

UVOD

Sumarstvo 3-4_18 165x230.pdf

C R N O G O R I C A

INTERDEPENDENCE OF TOTAL REVENUE AND EMPLOYMENT IN THE WOOD SECTOR

ГЛОБАЛНА СТУДИЈА О ПРЕВАРАМА (2016)

Microsoft Word - Foldrajz_kozep_irasbeli_jav_utmut_0513_szerb_modos.doc


PRENJ - HERCEGOVAČKI BISER; ZELENA GLAVA (2155 m), OTIŠ (2097 m), OSOBAC (2024 m)-via FERRATA, PSK Avala organizuje atraktivnu i n

Slide 1

Бања Лука, 31.октобар и 01.новембар године КОМПАРАТИВНИ ПРИСТУП МОДЕЛИМА НАЦИОНАЛНИХ АГЕНЦИЈА ЗА БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА

________________________________________________________________

Microsoft PowerPoint - ESD - KLIMA - VJ 4.ppt [Compatibility Mode]

The study underlying the results published in this paper was conducted as part of research financed under the Research and Technology Innovation Fund

Биолошки факултет Број захтева: 15/34-1 Датум: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ВЕЋУ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ ПРИРОДНИХ НАУКА ПРЕДЛОГ ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ВАНРЕД

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

Ambyenta - Katalog vrata

Транскрипт:

Raspored i sastav biljnog sveta različit je na različitim delovima Zemlje. Zapažena je izvesna pravilnost u klimatskom zoniranju tipova vegetacije i zakonitost u učešću pojedinih familija i rodova u florama različitih oblasti. Tajga Tundra

Geografska klasifikacija flore sveta na florističke jedinice ima za cilj da nam olakša snalaženje u florističkoj slici planete i doprinese razumevanju uzroka koji utiču na raspored i sastav biljnog sveta. Arktička flora (Papaver laestidanum, Draba)

Svaka fitogeografska jedinica formirana je na osnovu sličnosti u sastavu i preklapanju areala taksona koji je čine. U formiranju vegetacije je bitan ekološki princip, a u formiranju florističkih jedinica više se posmatra genetski princip. Ovi principi nisu u potpunosti razdvojeni i nezavisni. Bukova šuma Tropska kišna šuma

U florističkoj podeli biljnog sveta istovremeno se uzimaju u obzir: floristički momenat (floristički sastav i savremeni areali biljka) najvažniji princip ekološki momenat (životne forme i karakter vegetacije) istorijski momenat (prošlost flore i vegetacije). Fitohorion geografsko područje sa relativno uniformnim sastavom biljnih vrsta. Susedni fitohorioni obično nemaju oštre granice. Crocus adamii

Hijerarhija - prilikom klasifikacije primenjuje se hijerarhijski princip subordinacije. Flora sveta je podeljena na nekoliko po rangu najviših kategorija carstva ili oblasti. Carstvo se deli na više podcarstava - podcarstva se dele na regione regioni se dele na podregione, podregioni na grupe provincija, provincije i podprovincije, a kao najmanje fitogeografske jedinice javljaju se okruzi, odnosno distrikti. Elementi jedne jedinice često se prepliću i mešaju sa elementima neke druge florističke jedinice. Silene asterias

Hijerarhijski pregled fitogeografskih jedinica: Carstvo (Oblast) Podcarstvo (Podoblast) Region Podregion Grupa provincija Provincija Podprovincija Okrug (Distrikt) Fitogeografski položaj Niša Holarktičko Borealno Srednjeevropski Balkanski Mezijska Zapadnomezijska Crocus hybridus

Postoji više različitih podela sveta na floristička carstva (Diels, 1929, Engler, 1936, Szafer, 1956, Meusel, 1965, Takhtajan, 1978) Crocus banaticus Sve klasifikacije su na novou najviših fitogeografskih jedinica manje-više slične i podrazumevaju postojanje 6 florističkih carstava, odnosno oblasti, čije se granice uglavnom poklapaju. Viola allchariensis

Takhtajan, Armen (1986) Floristic Regions of the World. (translated by T.J. Crovello & A. Cronquist). University of California Press, Berkeley. Armen Leonovich Takhtajan (Армен Леонович Тахтаджян) je Sovjetsko- Jermenijski botaničar koji je bio jedno od vodećih svetskih imena u evoluciji, sistematici i fitogeografiji biljnog sveta dvadesetog veka. Razvio je sistem florističkih regiona Sveta. Армен Леонович Тахтаджян (1910-2009)

I. HOLARKTIČKO CARSTVO (Holarctis) A. Borealno Podcarstvo 1. Cirkumborealni Region 2. Istočno Azijski Region 3. Atlantsko Severno Američki Region 4. Region Stenovitih Planina B. Drevno-Mediteransko podcarstvo (Tethyan) 5. Makaronezijski Region 6. Mediteranski Region 7. Saharo-Arabijski Region 8. Irano-Turanski Region a. Zapado Azijski Podregion b. Centralno Azijski podregion C. Madreansko (Sonoransko) Podcarstvo 9. Madreanski Region

II. PALEOTROPSKO CARSTVO (Paleotropis) A. Afričko Podcarstvo 10.Kongo-Gvineanski Region 11.Sudano-Zambezijski Region a. Sahelo-Sudanijski Podregion b. Nubijsko-Radžasthanski Podregion c. Eritrejsko-Arabijski Podregion d. Zambezijski Podregion 12.Karroo-Namibijski Region 13.Region Sv. Helene i Ascension B. Madagaskarski Podcarstvo 14.Madagaskarski Region 15.Cirkumborealni Region C. Indo-Malezijsko Podcarstvo 15.Indijski Region 16.Indo-Kina Region 17.Malezijski Region a. Malianski Podregion b. Papuanski Podregion 18.Region Fidži D. Polinezijsko Podcarstvo 19.Polinezijski Region 20.Havajski Region 21.Novokaledonijski Podregion

III. NEOTROPSKO CARSTVO (Neotropis) 22.Karipski Region 23.Region Gvajanske visoravni 24.Amazonijski Region 25.Brazilski Region 26.Andski Region IV. KAPSKO CARSTVO (Capensis) 27.Kapski Region V. AUSTRALIJSKO CARSTVO (Australis) 28.Severoistočni Australijski Region 29.Jugozapadni Australijski Region 30.Centralno Australijski Region VI. HOLANTARKTIČKO CARSTVO (Antarktis) 31.Fernandezijski Region 32.Čilensko-Patagonijski Region 33.Region Južno Subantarktičkih Ostrva 34.Novozelandski Region

Najveće među svim florističkim carstvima, zauzima gotovo polovinu ukupnog kopna (vantropski prostor Azije, Evropa, Severna Amerika, Grenland, severni deo Afrike). Flora ove ogromne oblasti ima zajedničku genezu od arktotercijarne flore koja je uništena za vreme glacijacije od koje su danas preostali močvarni čempres (Taxodium), Sequoia, Liriodendron, Magnolia, Catalpa, više vrsta Oraha (Juglans), hrastova (Quercus) koji su živeli i u tercijeru. Karakteristične familije su Fagaceae, Betulaceae, Salicaceae, Ranunculaceae, Chenopodiaceae, Brassicaeceae, Rosaceae, Apiaceae, Primulaceae, Scrophulariaceae, Asteraceae, Poaceae...

Najveće i najbogatije biljnim vrstama, takođe i endemitima, a zastupljene su i drevne reliktne vrste. Deli se na nekoliko regiona. 1. CIRKUMBOREALNI REGION Najveći floristički region na svetu, uključuje teritoriju bivšeg Sovjetskog Saveza, Evrope (bez Mediterana) severnu Anatoliju, Ural, Kavkaz i Sibir, Kamčatku, Aleutska ostrva,veći deo Aljaske i Kanade. Nema endemičnih familija ali ima endemičnih rodova: Soldanella (Primulaceae), Halacsya (Boraginaceae), Telekia (Asteraceae), Ramonda (Gesneriaceae). Karakteristične vrste četinara: Pinus, Picea, Abies; Karakteristični lišćari: Quercus, Fagus, Betula, Alnus; Žbunaste vrste i povijuše: Prunus, Crataegus, Rhododendron, Lonicera. Obuhvata 15 provincija: Arktička provincija, Atlantsko-Evropska provincija, Centralno- Evropska provincija, Ilirska (Balkanska), Euksinska provincija, Kavkaska provincija, Severno-Evropska provincija, Zapadno-Sibirska provincija, Altajska provincija, Srednje- Sibirska provincija, Transbajkalska provincija, Severo-Istočno Sibirska provincija, Okhotsko-Kamčatska provincija i Kanadsaka provincija.

Soldanella alpina Telekia speciosa Ramonda nathaliae

Na krajnjem severu cirkumborealnog regiona u zoni arktičke klime razvijaju se tundre, nema drveća pa je granica tundre označena severnom šumskom granicom. Bogate su mahovinama, lišajevima, zeljastim i žbunastim vrstama ka jugu (Vaccinium, Andromeda, Juniperus, Arctous, Ledum, Empetrum, Salix, Betula, Dryas), Cyperaceae, Poaceae, Ranunculaceae, Brassicaceae, Rosaceae. Dryas octopetala Vaccinium vistis-idaea Arctous alpinus Ledum palustre

Ka jugu se prostiru provincije koje karakteriše uglavnom šumska zona, od četinarskih šuma tipa tajge prave borealne zone do listopadnih šuma umerenog pojasa. U četinarskoj zoni dominiraju vrste rodova Picea, Abies (tamne četinarske šume) i Pinus i Larix (svetle četinarske šume) ima i lišćara kao što su Betula, Sorbus, Salix. U prizemnom sloju Linnaea borealis, Lycopodium, parazitske i poluparazitske Orchidaceae. Abies alba Picea excelsa Betula pendula Linnaea borealis

Oblast listopadnih šuma se prostire južno od 55-56 stepena N geog. širine, na istoku se provlači u vidu klina izmedju borealnih šuma i stepskih područja, a na jugu se prostire do Pirineja i Alpa, zajedno sa velikim delom Balkanskog poluostrva. Drvenaste vrste: bukva (Fagus), grab (Carpinus), hrast (Quercus), lipa (Tilia), jasen (Fraxinus), brest (Ulmus)...i mnoštvo zeljastih vrsta U suvljem području Ponta (oblast oko Crnog mora) i južne Rusije razvijaju se stepe floristički raznovrsna travnata prostranstva sa dominacijom vrsta familije Poaceae, često u kombinaciji sa žbunastim kserofitama (šumo-stepe). Fagus sylvatica Quercus robur

Sa aspekta pozicije Srbije u okviru Balkanskog poluostrva, najznačajnije florističke provincije su: Centralno-Evropska i Ilirska (Balkanska) provincija Centralno-Evropska provincija Obuhvata srednjeevropsku zonu listopadnih šuma, obuhvatajući centralnu i zapadnu Evropu bez Atlantske obale, venac Alpa, sverne Apenine i Karpate, ka jugu do Save i Dunava,. Flora ove provincije je veoma osiromašena tokom glacijacije i njena primarna vegetacija je uglavnom listopadna šumska, prilagodjena na fiziološku sušu tokom zime. Oblast listopadnih šuma se prostire južno od 55-56 stepena N geog. širine, na istoku se provlači u vidu klina izmedju borealnih šuma i stepskih područja, a na jugu se prostire do Pirineja i Alpa, zajedno sa velikim delom Balkanskog poluostrva. Drvenaste vrste: bukva (Fagus), grab (Carpinus), hrast (Quercus), lipa (Tilia), jasen (Fraxinus), brest (Ulmus)...i mnoštvo zeljastih vrsta

Fagus sylvatica Carpinus betulus Quercus petraea Scilla bifolia Allium usrsinum

Obuhvata prostor bivše Jugoslavije sa isključenjem Jadranske obale, Julijskih i Sinjskih Alpa, i područja severno od reke Save i Dunava, severni deo Albanije i Grčke i skoro celu Bugarsku. Flora ove provincije je bogatija od predhodne i podrazumeva endemične rodove Petteria, Halacsya, Haberlea i Jankaea), a odlikuje je visoki specijski endemizam (posebno severoistočna Albanija, Makedonija, Srbija i Rodopski masiv) Mnogo primera endemo-reliktnih taksona koji predstavljaju drevne tercijarne tipove ukazujući na vezu sa istočnoazijskom i himalajskom florom. U grupu najznačajnijih endemo-reliktnih vrsta spadaju: Picea omorica, Pinus peuce, Pinus heldreichii, Ramonda serbica, Ramonda nathaliae. U flori ove provincije ima i puno reliktnih vrsta tercijarnog porekla: Ostrya carpinifolia, Juglans regia, predstavnici roda Quercus, Diospyros lotus, Buxus sempervirens, Staphylea pinnata, Vitis vinifera, Ilex aquifolium, Comandra elegans, Syringa vulgaris.

Pinus heldreichii Picea omorica Pinus peuce

Haberlea rhodopensis Ramonda nathaliae Ramonda serbica